broj 02 septembar 2005. - procredit bankbroj... · formirao efikasan (bezgotovinski) sistem platnog...
TRANSCRIPT
broj 02 septembar 2005.
ProCredit Bank SponzorEvropskog prvenstvau ko{arci 2005
Dörte Weidig Generalni direktor ProCredit banke
Kakav je bankarski sistem potreban Srbiji?
Od po~etka rada ProCredit banke (april 2001), bankarski sektor je, bez sumnje, zabele`io mnoge pozitivne promene: konverzija duga u vlasni~ki ulog, privatizacija doma}ih banaka, ulazak banaka sa stranim kapitalom, zatvaranje ZOP-a, osnivanje kreditnog biroa, po~etak rada registra zalo`nog prava itd. Ipak, bankarski sektor u Srbiji je jo{ uvek relativno mali i nerazvijen. U pore|enju sa bankarskim sektorima drugih zemalja u regiji, Srbija }e morati da pokrije jo{ neka polja kako bi odr`ala korak sa svojim susedima.
Op{teprihva}eno mi{ljenje je da razvijen i stabilan finansijski sistem doprinosi ekonomskom razvoju jedne zemlje. Kako bi ispunio ovu misiju, sistem mora da ima jake, moderne i transparentne institucije. Jo{ jedna obavezna komponenta finansijskog sistema je postojanje nezavisne i jake bankarske supervizije. Cilj NBS mora biti i jeste da u okviru svojih instrumenata doprinese ekonomskom razvoju, stabilnosti cena, stabilnoj lokalnoj valuti, smanjenom dr`avnom deficitu i da svojom ulogom supervizora vodi stabilnom bankarskom sektoru.
Ozbiljni poku{aji da se stabilizuje bankarski sektor vodili su ka privatizaciji nekih velikih dr`avnih banaka. NBS je imala klju~nu ulogu u ovom restrukturiranju.
Pored neophodnih restrukturiranja, uslov za ja~anje bankarskog sektora je da njegove
osnovne funkcije – pla}anja, depoziti, krediti – budu jo{ vi{e unapre|ene. Samo ispunjavanjem ovih funkcija, banke mogu dati doprinos razvoju privrede.
Pla}anja: 2002. godine Narodna banka Srbije je preduzela va`ne korake kako bi se formirao efikasan (bezgotovinski) sistem platnog prometa. Zatvaranje ZOP-a omogu}ilo je bankama da u potpunosti budu uklju~ene u tokove bezgotovinskog pla}anja preduze}a. ProCredit banka je dala prioritet efikasnom procesiranju pla}anja od strane pravnih lica. Kada su u pitanju fizi~ka lica, uvo|enje i kori{}enje DINA nacionalne platne kartice, umanjilo je zna~aj gotovine i smanjilo tokove sivog novca. ProCredit banka je jedna od vode}ih banaka u izdavanju Dina kartice, a obzirom na najavljeno ukidanje ~ekova krajem godine, nedavno je uvela i me|unarodne platne kartice iz programa Visa i Master koje su dostupne kako fizi~kim licima tako i vlasnicima radnji i poljoprivrednim proizvo|a~ima.
Depoziti: Jo{ jedan od zadataka koji se name}e jeste dalje ja~anje poverenja stanovni{tva u banke i finansijske institucije jer to dovodi do povratka novca u zvani~ne nov~ane tokove i do smanjenja sive ekonomije. Ukupna suma novca koja je preko banaka bila konvertovana iz DEM u EUR 2001. godine, ukazala je na veli~inu nezvani~nog tr`i{ta i koli~ine novca koji jo{ nije u{ao u zvani~ni bankarski sistem. Ali situacija na ovom polju se znatno popravila, {to se mo`e videti na primeru ProCredit banke gde je nivo {tednje iz godine u godinu rastao za preko 60% i trenutno iznosi 125 miliona EUR. Stopa rezervi po osnovu devizne {tednje gra|ana smanjena je sa 47% na 45%, dok je stopa obaveznih rezervi na ostale devizne depozite kao i na kredite iz inostranstva pove}ana najpre sa 21% na 26%, a potom na 29%. Me|utim, to i dalje nije signal da je novac deponenata siguran, ve} pre da je neophodno obavezati banke na takve rezerve zbog njihovog lo{eg poslovanja. U svakom slu~aju, rezerve se postepeno moraju smanjivati i ovaj
instrument kontrole mora biti zamenjen instrumentima transparentnosti i sankcija. Krediti: Najva`niji cilj ProCredit banke je da "o`ivi" depozite gra|anstva kroz njihovu transformaciju u produktivni sektor privrede. Veliki deo preduzetnika u zemlji jo{ uvek nema pristup bankarskim kreditima. ProCredit banka je jedina banka koja ispla}uje kredite za preduze}a u iznosima manjim od 10.000 EUR, uprkos ~injenici da je ovaj privredni segment veoma aktivan. U protekle ~etiri godine odobrenih 60.000 kredita, u iznosu od preko 300 miliona EUR, jasno pokazuju da je pa`ljivo i profesionalno kreditiranje mikro, malih i srednjih preduze}a mogu}e i da rezultira zdravim kreditnim portfoliom. Postignuti su dobri rezultati uprkos ~injenici da ve}ina dugoro~nih poslovnih kredita banaka, nisu uvek obezbe|eni hipotekama (budu}i da sistem zemlji{nih knjiga nije na zadovoljavaju}em nivou).
Iskustvo tako|e pokazuje prepreke i pote{ko}e sa kojima se kreditiranje suo~ava: op{ti trend privla~enja depozita je pozitivan ali jo{ uvek na nedovoljnom nivou, lokalni depoziti su skupi usled visokih rezervi (od 45% po osnovu devizne {tednje gra|ana i 29% na ostale devizne depozite), pa su banke prinu|ene da se okrenu drugim izvorima refinansiranja. Ipak, finansiranje iz inostranstva je podjednako komplikovano i skupo. Uzimaju}i u obzir visok rizik Srbije, veoma je te{ko – ako je uop{te mogu}e – privu}i inostrane kreditne linije. Samo zajedni~ki napori u pobolj{anju nivoa rizika zemlje, mogu otvoriti vrata stranim tr`i{tima kapitala. U prilog ovoj pri~i ide nedavno potpisan ugovor o sindiciranom kreditu izme|u ProCredit banke i EBRD-a u iznosu od 15 miliona EUR. Ovaj ugovor je od velike va`nosti budu}i da je ovo prvi ugovor o sindiciranom kreditu koji je potpisan u Srbiji. Od 15 miliona EUR, EBRD je direktno obezbedio 6 miliona EUR, dok su dodatnih 9 miliona EUR obezbedile me|unarodne poslovne banke. Ovo je prvi put da zapadnoevropske banke kreditiraju srpsku poslovnu Banku, a da nisu akcionari.
Intervju
septembar 2005.broj 02
strane 02/03
Me|unarodna rejting agencija "Fitch Ratings
Ltd.", analizirala je ProCredit banku i
odredila najbolji mogu}i rejting: BB -/BB.
Novi rejting ProCredit banke je pobolj{anje
u pore|enju sa rejtingom B/B+ koji je
ProCredit banka dobila od iste agencije
decembra 2004. godine.
Ovaj rezultat se zasniva na nekoliko
kriterijuma kao {to su: profitabilnost,
upravljanje rizikom, kvalitet aktive,
adekvatnost kapitala, vlasni~ka struktura i
Jo{ bolji rejting za ProCredit banku, prvu i jedinu banku u Srbiji sa me|unarodnim rejtingom
okru`enje u kojem Banka posluje. Vlasni~ka
struktura i podr{ka akcionara ProCredit
banke, naro~ito ProCredit Holdinga AG iz
Frankfurta, sna`no uti~e na odre|ivanje
ovakvog rejtinga. Ipak, stepen u kom
podr{ka akcionara uti~e na rejting je
umanjen zbog potencijalnog rizika zemlje
koji ima Srbija.
ProCredit banka je dobila bolji rejting nakon
{to je Srbija kao zemlja dobila bolji rejting.
Dörte Weidig, Generalni direktor ProCredit
banke ka`e:
"Bolji rejting koji nam je odredila agencija
"Fitch Ratings Ltd." omogu}i}e ProCredit
banci lak{i pristup eksternim sredstvima
finansiranja {to je vrlo zna~ajno za dalje
kreditne poslove ProCredit banke. Pobolj{anje
rejtinga Srbije kao zemlje je pozitivan znak
napretka koji je postignut tokom 2005. godine
ali je neophodan dalji razvoj."
Otvaranje nove ekspozitureProCredit banke u Vr{cu
ProCredit banka je krajem juna sve~ano
obele`ila otvaranje nove ekspoziture u
Vr{cu. To je druga ekspozitura Banke u
ovom gradu i deo je mre`e ProCredit banke
koju trenutno ~ini 31 ekspozitura na
podru~ju Srbije.
1.100 klijenata iz Vr{ca ve} je koristilo
kredite ProCredit banke u ekspoziturama u
Pan~evu, Beogradu i Novom Sadu. Pored
ProBiznis kredita, preduzetnicima, malim i
srednjim preduze}ima bi}e na raspolaganju i
sve ostale usluge Banke.
U vr{a~koj ekspozituri za prva dva meseca
rada otvoreno je 200 ra~una i ispla}eno 120
kredita.
Povodom sve~anog otvaranja, direktor
ekspoziture Vr{ac, Aleksandar Ki{, istakao
je: "Veoma smo zadovoljni {to mo`emo da
otvorimo jo{ jedna vrata profesionalnog i
jednostavnog bankarstva u okviru ProCredit
banke u Srbiji. Na{i sugra|ani }e od sada
mo}i na jednom mestu da dobiju sve
informacije i izvr{e sve `eljene transakcije."
ProCredit banka je zajedno sa Ministarstvom
za obrazovanje Republike Srbije, u maju ove
godine, podr`ala projekat "Evropa u {koli"
organizovan od strane Evropskog pokreta u
Srbiji. Projekat je nosio naziv "Biti gra|anin
Evrope koja se menja". Godi{nje, vi{e od pola
miliona mladih ljudi iz 34 evropske zemlje,
u~estvuje u ovom projektu. ProCredit banka
je za ovu priliku obezbedila nagrade ({tedne
knji`ice) za najtalentovaniju decu osnovnih i
srednjih {kola koja su u~estvovala na ovom
kreativnom takmi~enju. Nagrade je
pobednicima uru~io Marko Popovi}, Izvr{ni
direktor ProCredit banke za poslove sa
stanovni{tvom, u galeriji Ozon gde su bili
izlo`eni najbolji radovi.
"Evropa u {koli"
septembar 2005.broj 02
strane 04/05
ProCredit banka je u julu ove godine
poklonila kompjutere Osnovnoj {koli "Mika
Mitrovi}" iz Bogati}a i Obdani{tu "Poletarac"
iz [apca, {to je bio veliki doga|aj za lokalnu
zajednicu. Ove ustanove su izrazile veliku
zahvalnost zbog ove donacije, jer to deci
predstavlja ogromnu korist i sre}u.
DO N
A CI J
A
ProCredit banka na godi{njoj skup{tini EBRD-a
Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD)
odr`ala je godi{nju skup{tinu u Beogradu
maja 2005. godine. Ovo je bio zna~ajan
doga|aj ne samo za ProCredit banku, ~iji je
jedan od akcionara EBRD, ve} i za celu
zemlju kao doma}ina skupa.
Kao jedan od sponzora ovog zna~ajnog
doga|aja, ProCredit banka je zajedno sa jo{
jednim svojim akcionarom, ProCredit
Holdingom iz Frankfurta, organizovala
"Doru~ak prezentaciju" kojoj su pored
novinara i predstavnika me|unarodnih
finansijskih institucija prisustvovali i klijenti
ProCredit banke.
"Doru~ak prezentacija" ProCredit banke
Poslovanje ProCredit banke u svetu, prisutnima je
predstavio gospodin Claus-Peter Zeitinger, Predsednik
upravnog odbora ProCredit Holdinga, a poslovanje
ProCredit banke u Srbiji, predstavila je gospo|a Dörte
Weidig, Generalni direktor ProCredit banke u Srbiji. U toku
trajanja godi{nje skup{tine, visoki funkcioneri EBRD
posetili su ProCredit banku i njene klijente.
ProCredit banka nastavlja da oboga}uje svoj asortiman bankarskih proizvoda, oslu{kuju}i narastaju}e potrebe svojih klijenata. Obzirom na najavljeno ukidanje ~ekova krajem godine, nedavno je uvela i me|unarodne platne kartice iz programa Visa i Master koje su dostupne kako fizi~kim licima tako i vlasnicima radnji i poljoprivrednim proizvo|a~ima.
ProCredit banka izdaje dve vrste Visa i Master proizvoda: Visa Electron i MasterCard Maestro debitne kartice i Visa Classic i MasterCard Standard kreditne kartice u dve varijante – standardne kreditne kartice i revolving kreditne kartice. Obe vrste kartica }e vlasnicima omogu}iti da lako pla}aju u zemlji i inostranstvu, a da svoj dug izmire u dinarima.
ProCredit Visa Electron i MasterCard Maestro }e biti dostupne svim vlasnicima teku}ih ra~una koji }e mo}i da tro{e onoliko koliko imaju na ra~unu.
Klijenti koji se odlu~e za ProCredit Visa Classic ili MasterCard Standard, ima}e kreditni limit do 3.000 EUR, u zavisnosti od mese~nih primanja, ili iznosa depozita koji klijent deponuje u tu svrhu. ProCredit banka je kreirala i dodatne pogodnosti za svoje vlasnike kreditnih kartice, uklju~uju}i mogu}nosti izdavanja kreditne kartice na osnovu {tednih uloga i ni`u minimalnu mese~nu otplatu od 5%.
ProAktiv Komfor krediti su namenjeni unapre|enju kvaliteta stanovanja, bilo da se radi o adaptaciji, renoviranju, rekonstrukciji ili kupovini koja }e Va{u ku}u ili stan u~initi boljim, sigurnijim i lep{im mestom za `ivot.
ProCredit banka odobrava ProAktiv Komfor kredite:
• svim fizi~kim licima u stalnom radnom odnosu
• privatnim preduzetnicima ili poljoprivrednim proizvo|a~ima
ProAktiv Komfor kredit se odobrava u roku od 3 dana u iznosima do 20.000 EUR, a period otplate je do 7 godina.
Novi proizvodi
septembar 2005.broj 02
strane 06/07
ProAktiv Komfor krediti: ULAGANJE S LJUBAVLJU U VA[ DOM
0
20
40
60
80
100
120
140
Jan 05. Feb 05. Mar 05. Apr 05. Maj 05. Jun 05. Jul 05. Avg 05.
20000
23000
26000
29000
32000
Jan 05. Feb 05. Mar 05. Apr 05. Maj 05. Jun 05. Jul 05. Avg. 05.
Nove ekspozitureRezultati kreditiranja i {tednje
ProCredit banka nastavlja sa {irenjem mre`e ekspozitura. Mre`u trenutno ~ini 31 ekspozitura u 20 gradova {irom Srbije (Beograd, Novi Sad, Ni{, Subotica, ^a~ak, Novi Pazar, [abac, U`ice, Kru{evac, Kraljevo, Kragujevac, Pan~evo, Vranje, Be~ej, Kikinda, Pirot, Sombor, Vr{ac, Loznica i Prijepolje). Samo od po~etka ove godine otvoreno je 6 ekspozitura ProCredit banke, a do kraja ove godine planira se jo{ toliko.
Osim {irenja mre`e, ProCredit banka nastavlja sa svojim pozitivnim rezultatima na polju kreditiranja kako privrede tako i stanovni{tva. Od osnivanja (april 2001), ProCredit banka je odobrila vi{e od 89.000 kredita u iznosu od preko 390 miliona EUR, a samo u julu ove godine odobrila je oko 4.000 kredita u ukupnom iznosu od preko 17 miliona EUR. ProCredit banka je postigla zna~ajne rezultate i kada je {tednja u pitanju. Nivo depozita trenutno iznosi 125 miliona EUR i ima tendenciju daljeg rasta.
Portfolio biznis kredita (broj kredita)
Mese~ni rezultati kreditiranja privrede i stanovni{tva u 2005. godini
Trenutni kreditni portfolio • Broj kredita: 42.230 • Iznos: 148.335.326 EUR
Mesec Broj ispla}enih Iznos ispla}enih Prose~an iznoskredita kredita u EUR kredita u EUR
Januar 2.449 8.697.251 3.550
Februar 2.801 10.900.000 3.900
Mart 3.500 18.202.900 5.200
April 3.366 16.700.000 5.000
Maj 3.555 16.060.712 4.500
Jun 3.905 16.334.000 4.180
Jul 4.075 17.600.000 4.400
Avgust 4.050 18.600.000 4.600
Rezultati {tednje (milioni EUR)
U cilju popularizacije ko{arka{kog sporta i predstoje}eg Evropskog prvenstva, koje }e biti odr`ano od 16. do 25. septembra 2005. godine u Beogradu, preduze}e EP 2005 je organizovalo direktne akcije na terenu pod nazivom "Budi ko{arka{".
Ove ko{arka{ke akcije za najmla|e odr`ale su se u 23 grada Srbije, kroz takmi~enje u "Uli~nom basketu". Akcija “Budi ko{arka{" ima izrazito humanitarni karakter. U ovoj akciji je direktno u~estvovalo vi{e od 5.000 dece, kao i veliki broj pojedinaca, institucija i organizacija. ProCredit banka, kao jedan od sponzora EP 2005, za ovu priliku je obezbedila promo materijal Banke (majice, ka~kete, ran~eve...), koji je deljen pobedni~kim ekipama zajedno sa materijalom ostalih sponzora. Na samim akcijama bilo je onoliko ekipa koliko je i sponzora EP 2005.
Akcija "Budi ko{arka{"
septembar 2005.broj 02
strane 08/09
Veliko finale "Budi ko{arka{" odr`ano je u Beogradu, u okviru manifestacije "Sport fest", na terenima na Adi Ciganliji. Ono {to je najbitnije, u svakom gradu, kao i na zavr{nom de{avanju, prisutno je bilo veliko zadovoljstvo u~esnika, gostiju, sponzora i publike.
Sport Fest na Adi
Kao sponzori manifestacije, osim standardne nov~ane donacije i izrade majici sa simbolom i logom Du`ijance, Banka je dodelila i dve nov~ane nagrade i to: najmla|em (9 godina) i najstarijem risaru (72 godine).
ProCredit banka:POSVE]ENA POLJOPRIVREDI
Du`ijanca je o~uvani obi~aj `etela~kih sve~anosti koji se u Subotici slavi ve} vi{e od 90 godina. U sklopu proslave, jedna od priredbi je i "Takmi~enje risara (`etelaca)", gde je ove godine ProCredit banka potvrdila svoju privr`enost poljoprivredi.
"Kompanija EP 2005 je osnovana sa ciljem da organizuje Evropsko prvenstvo u ko{arci septembra ove godine u Beogradu.U ProCredit banci smo prona{li idealnog sponzora Prvenstva.Pored sponzorstva, ProCredit banka obezbe|uje sve bankarske usluge za potrebe kompanije i to po veoma povoljnim uslovima, uklju~uju}i elektronsko bankarstvo i dozvoljeni minus."ProCredit banka je Evropskom prvenstvu 2005 odobrila i dva kredita koje je Kompanija u me|uvremenu otplatila.Osim toga, kao oficijelna Banka Ko{arka{kog saveza Srbije i Crne Gore, ProCredit banka je Savezu izdala bankarsku garanciju sa EP 2005 kao `irantom za potrebe kandidature Srbije za Svetsko prvenstvo u ko{arci 2010. godine.
Klijenti
"Radim kao slu`benik u Ministarstvu zdravlja Republike Srbije. Kada je moj sin Nemanja 2004. godine upisao Arapski jezik na Filolo{kom fakultetu u Beogradu, mislila sam da ne}emo mo}i da mu platimo {kolarinu. Oti{la sam u ProCredit banku i oni su mi veoma brzo odobrili potro{a~ki kredit od 1.100 EUR. [kolarinu smo odmah platili, a ja od tada koristim i ostale usluge ProCredit banke: imam teku}i ra~un, primam platu, koristim dozvoljeni minus i Dina platnu karticu." Zahvaljuju}i ProAktiv Market kreditu, Nemanja sada uspe{no poha|a `eljeni fakultet.ProAktiv Market je gotovinski kredit koji se odobrava u roku od 24 ~asa. Rok otplate ProAktiv Market kredita je do 36 meseci.
"Otac i ja smo 1994. godine pokrenuli porodi~ni biznis – otvorili smo na smederevskom putu auto-servis BEST, pre svega za Opel i VW vozila, sa prodavnicom auto-delova renomiranih proizvo|a~a i auto-kozmetike u kojoj radi moja supruga. Dva kredita ProCredit banke su nam omogu}ila da renoviramo prostor, opremimo i uredimo radnju, kupimo najsavremenije test-aparate, opremu... Posao sada ide odli~no, a oba kredita uredno otpla}ujem." Zahvaljuju}i ProBiznis Instant i ProBiznis Sprint kreditima, klijent je pro{irio i osavremenio porodi~ni posao i zapo{ljava dva radnika.
"Posle tridesetogodi{njeg rada u Gradskoj bolnici, do{ao sam na ideju da otvorim
ProAktiv krediti: ZA ONE KOJE VOLIMO!
Sne`ana Gordani}, slu`benik
ProBiznis krediti: ZA PORODI^AN POSAO!
Bo`i} Du{ko, auto-servis BEST
ProBiznis krediti: ZA VRHUNSKU PRAKSU!
Dr Slobodan Stankov, specijalista interne medicine
privatnu ordinaciju u Beogradu. @elja mi je bila da moja ordinacija odr`ava vrhunske standarde lekarske prakse. Da tu ideju sprovedem u delo, pomogla su mi dva veoma povoljna kredita od po 10.000 EUR koje mi je u vrlo kratkom roku odobrila ProCredit banka. Krediti su mi omogu}ili ne samo da elegantno uredim ordinaciju i kupim najsavremeniju medicinsku opremu i aparate, ve} i stru~no usavr{avanje na Kongresu kardiologa u SAD. " Zahvaljuju}i svojoj stru~nosti i ProBiznis Sprint kreditima, Dr Stankov svojim pacijentima pru`a najpouzdaniju dijagnostiku sr~anih oboljenja. ProBiznis Sprint je kredit u iznosu od 5.000 do 25.000 EUR koji se odobrava u roku od 5 dana. Rok otplate ProBiznis Sprint kredita je do 36 meseci.
ProCredit Bank: [AMPIONI ZA [AMPIONATE!
Predrag Bogosavljev,poznati ko{arka{ i direktor EP 2005
ProBiznis Instant je kredit u iznosu do 5.000 EUR koji se odobrava u roku od 3 dana. Rok otplate ProBiznis Instant kredita je do 36 meseci.ProBiznis Sprint je kredit u iznosu od 5.000 do 25.000 EUR koji se odobrava u roku od 5 dana. Rok otplate ProBiznis Sprint kredita je do 36 meseci.
Osiguranje depozita
septembar 2005.broj 02
strane 10/11
Mnogi gra|ani Srbije se jo{ uvek se}aju
kolapsa 12 srpskih banaka po~etkom 2002.
godine. Iz ovih razloga, gra|ani jo{ uvek
nisu vratili poverenje u bankarski sistem.
Me|utim, ovi doga|aji nisu zadesili samo
Srbiju, ve} su u poslednje dve decenije
zahvatili ceo svet. Svaka ve}a bankarska
kriza je {tetna za privredu. [tedi{e gube
pristup svojim finansijskim sredstvima, dobri
korisnici kredita gube pristup kreditima ili
~ak mogu da se suo~e sa bankrotom, a neke
poznate banke mogu da budu i eliminisane
sa tr`i{ta. Na kraju svega toga, poreski
obveznici su ti koji pla}aju visoku
cenu za prevazila`enje finansijske
krize.
Tvorci zakona su prisutni u svakoj
zemlji da bi izgradili finansijsku
sigurosnu mre`u tako {to }e uticati na
to da sistematski neuspesi postanu re|i
i da tro{kovi izazvani tim doga|ajima
budu smanjeni. Ta mre`a obuhvata
skup nekoliko finansijskih zakona koji
spre~avaju poreme}aje. Ti zakoni
sadr`e strategije za regulisanje i nadzor
banaka, odre|ene procedure za istra`ivanje i
re{avanje problema nesolventnosti,
mogu}nost pozajmljivanja novca u kriti~nom
trenutku od Narodne banke kao i sisteme za
osiguranje depozita. Sistemi osiguranja
depozita su postali veoma popularni u skoro
svim zemljama OECD-a kao i u ve}ini
zemalja u razvoju.
Zakon o osiguranju depozita u Srbiji, stupio
je na snagu 26. jula 2005. godine i osnov je
za formiranje Fonda za osiguranje depozita,
kojim rukovodi Agencija za osiguranje
depozita. U skladu sa novim zakonom,
banke su u obavezi da osiguraju sve depozite
do iznosa od 3000 EUR po deponentu.
Prethodni zakon o osiguranju depozita bio je
na snazi od 1989. godine i obavezivao je
banke da osiguravaju depozite do iznosa od
5000 CSD. U isto vreme, obavezne rezerve
kod Narodne banke Srbije za depozite
fizi~kih lica su se postepeno smanjivale, a i u
narednom periodu se o~ekuje dalji pad.
U slu~aju ste~aja ili likvidacije banke,
{tedi{a ima pravo da zahteva isplatu
osiguranih sredstava od Agencije, a Agencija
je obavezna da isplati sredstva u roku od 90
dana od podno{enja zahteva. Fond za
osiguranje depozita garantuje isplate
depozita sa pripadaju}om kamatom do
iznosa od 3000 EUR. U tom slu~aju,
Agencija za dinarske depozite osigurani
iznos ispla}uje u dinarima, a za devizne
depozite u EUR.
Dalje, sistem za osiguranje depozita mo`e
dovesti i do ve}e konkurencije u bankarskom
sektoru, obzirom da }e osim velikih
"sigurnijih" banaka i male banke biti u
mogu}nosti da privuku vi{e depozita.
Istovremeno, obavezno osiguranje depozita
obezbe|uje da bude osiguran ve}i broj
depozita manjeg procenta vrednosti, koji
~ine najve}i deo od ukupnih depozita u
Srbiji.
Jedan od predlaga~a ovog zakona o
osiguranju depozita je i akcionar ProCredit
banke, KfW – Kreditna banka za obnovu iz
Nema~ke. Dr. Johannes Feist, direktor
predstavni{tva KfW u Beogradu,
komentari{e va`nost ovog zakona: “Sistem
za osiguranje depozita mo`e da doprinese
stabilizaciji finansijskog sistema u Srbiji,
budu}i da {tedi{e ne moraju da se
brinu za bezbednost svojih depozita".
Fond za osiguranje depozita zna~ajno
umanjuje rizik bankarskih tokova i
poma`e da se o~uva poverenje u
finansijski sistem te u tom smislu
osigurane {tedi{e nemaju razloga da
svoja sredstva neo~ekivano povla~e iz
svojih banaka. KfW tako|e razmatra
mogu}nost da do 2006. godine dâ
finansijski doprinos za kapitalizaciju
fonda za osiguranje depozita.
Dörte Weidig, Generalni direktor ProCredit
banke u Srbiji, dodaje: "Restrukturiranje
Fonda za osiguranje depozita je va`an signal
za {tedi{e u Srbiji, tako da dr`anje novca u
slamaricama, predstavlja veliki gubitak
sredstava za finansiranje privrede. Ipak,
moramo imati na umu da neke doma}e
banke u Srbiji imaju sumnjiv portfolio, koji
uti~e na ukupan kvalitet Fonda za osiguranje
depozita, ali isto tako mo`emo i da
o~ekujemo dalju konsolidaciju bankarskog
sektora i mudru politiku Narodne banke koja
}e oja~ati srpsko finansijsko tr`i{te i
doprineti uspehu Fonda za osiguranje
depozita."
Dr. Johannes Feist, direktor predstavni{tva
KfW u Beogradu, komentari{e va`nost
ovog zakona: "Sistem za osiguranje
depozita mo`e da doprinese stabilizaciji
finansijskog sistema u Srbiji, budu}i da
{tedi{e ne moraju da se brinu za
bezbednost svojih depozita".
Napisali su o nama
Izdava~ ProCredit Vesti:ProCredit Bank a.d., BeogradBulevar despota Stefana 68c
br. 2/3besplatan primeraktira` 10.000~asopis izlazi tri puta godi{nje
Glavni i odgovorni urednik:Nevena Petrovi}Dizajn i produkcija:Janus Marketing Group
Krediti ProCredit banke:
TIM SNOVA!
Ko{arka{koj reprezentaciji Srbije i Crne Gore, ProCredit Tim `eli uspe{an nastup na Evropskom prvenstvu u ko{arci 2005!