broj 2 - ministry of finance · beograd, kneza milo{a 20 (osniva~ka i izdava~ka prava preuzeta od...

Broj 2 februar 2014.

godina LIVISSN 0354-3242

REPUBLIKA SRBIJAMINISTARSTVO FINANSIJA

BEOGRAD

B I L T E N SLU@BENA OBJA[WEWA I STRU^NA MI[QEWA

ZA PRIMENU FINANSIJSKIH PROPISA

Osniva~ i izdava~Ministarstvo finansija Republike Srbije

Beograd, Kneza Milo{a 20www.mfin.gov.rs

(Osniva~ka i izdava~ka prava preuzeta od Ministarstva finansija SRJ naosnovu Sporazuma o prenosu osniva~kih prava

br. 651-01-1/2003)

Za izdava~aLazar Krsti}, ministar finansija

Ure|iva~ki odborVeqko Jovanovi}, Irina Stevanovi} Gavrovi},Vesna Hreqac Ivanovi}, mr Jasmina Kneèvi}

Glavni urednikVeqko Jovanovi}

posebni savetnik ministra finansija

Urednik mr Jasmina Kneèvi}

[email protected]

RedakcijaBILTEN Slu`bena obja{wewa i stru~na mi{qewa

za primenu finansijskih propisaMinistarstvo finansija Republike Srbije

Kneza Milo{a 20, 11000 BeogradTel. 011/3642 659

Priprema i {tampa[tamparija Ministarstva finansija Republike Srbije

Beograd, Kneza Milo{a 20

Bilten izlazi mese~no.Copyright © 2003-2014 by Ministarstvo finansija Republike SrbijeSva prava zadràna.

S A D R @ A J

J A V N I P R I H O D I POREZI

1. Poreski tretman prvog prenosa prava raspolagawa naekonomski deqivoj celini u okviru gra|evinskog objekta~ija je izgradwa zapo~eta do 31. decembra 2004. godine, anastavqena od 1. januara 2005. godine, koji izvr{i obveznikPDV – investitor licu koje nije obveznik PDV . . . . . . . . . . . 9

POREZ NA DODATU VREDNOST

1. Poreski tretman prometa regulatora pritiskamedicinskog gasa . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 17

2. Poreski tretman prometa usluge posredovawa kod prometadobara koja se iz inostranstva isporu~uju na teritorijuRepublike Srbije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 18

3. Ko ima obavezu obra~unavawa i pla}awa PDV za prometdobara i usluga iz oblasti gra|evinarstva koji se vr{i uokviru dogradwe, odnosno nadzi|ivawa objekta, a kojiobveznik PDV vr{i osnovnoj {koli? . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 19

4. Da li postoji zakonski osnov da se na promet objekta –porodi~ne stambene zgrade koji vr{i obveznik PDV drugomobvezniku PDV, u ciqu wegovog ru{ewa radi izgradwenovog objekta, obra~una i plati PDV? . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 21

5. Kada se smatra izvr{enim promet prirodnog gasa? . . . . . . . . 27

6. Poreski tretman prenosa dela imovine kada obveznikPDV vr{i prenos dela imovine koja mu sluì za obavqawedelatnosti montaè i odràvawa liftova, pokretnihstepenica, traka i platformi, pri ~emu nastavqa saizvr{avawem pojedinih poslova u okviru obavqawapredmetne delatnosti. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 28

7. Poreski tretman prometa dobara koji obveznik PDVvr{i korisniku slobodne zone . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 32

8. Poreski tretman uvoza opreme za obavqawe delatnosti,kao i pravo na povra}aj razlike kada je iznos prethodnogporeza u poreskom periodu ve}i od iznosa poreske obaveze. . . 34

POREZ NA DOBIT PRAVNIH LICA

1. Da li je postojala obaveza pla}awa poreza po odbitku nakapitalni dobitak u slu~aju prenosa udela u rezidentnompravnom licu na osnovu ugovora zakqu~enog 11. marta 2010.godine i aneksa ugovora zakqu~enog 12. marta 2010. godineizme|u dva nerezidentna pravna lica, pri ~emu je Agencijaza privredne registre evidentirala promenu vlasnika udela24. marta 2010. godine?. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 39

2. Da li obveznik – privredno dru{tvo moè da ostvari pravona poreski kredit po osnovu ulagawa u osnovna sredstva uslu~aju kada je steklo nepokretnosti (koje su bile uupotrebi) putem javnog nadmetawa odrànog dana26.4.2013. godine i u potpunosti ih isplatilo? . . . . . . . . . . . . 41

3. Obaveza pravnih lica u ~ijem kapitalu, odnosno u ~ijimorganima upravqawa Republika Srbija ima u~e{}e odnajmawe 25% da iskazuju transferne cene saglasnoodredbama Zakona o porezu na dobit pravnih lica. . . . . . . . . 43

4. Obaveza pravnih lica ~iji je osniva~ grad Beograd daiskazuju transferne cene saglasno odredbama Zakonao porezu na dobit pravnih lica . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 45

5. Da li je Fond za razvoj Republike Srbije obveznik porezana dobit pravnih lica? . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 48

6. Povezanost obveznika poreza na dobit pravnih lica saRepublikom Srbijom, autonomnom pokrajinom ilijedinicom lokalne samouprave, kao pravnim licima, kaoi neposredno/posredno u~e{}e u kapitalu, odnosno organimaupravqawa obveznika poreza na dobit pravnih lica . . . . . . . 48

POREZI NA IMOVINU

1. a) Oporezivawa zemqi{ta povr{ine preko 10 ari. . . . . . . . . 53b) Da li su zajedni~ki delovi zgrade i ure|aji u zgradipredmet oporezivawa porezom na imovinu?. . . . . . . . . . . . . . . 53

2. Utvr|ivawe osnovice poreza na imovinu za nepokretnostiobveznika koji vodi poslovne kwige u slu~aju kada jedinicalokalne samouprave nije do 30. novembra teku}e godineobjavila akte za ~ije dono{ewe i objavqivawe u tom rokuje ovla{}ena i du`na. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 56

3. Da li je nastala poreska obaveza po osnovu poreza naimovinu za porodi~nu ku}u koja nije zavr{ena? . . . . . . . . . . . 60

4. Da li mo`e da se ostvari pravo na poresko oslobo|ewena prenos prava svojine na stanu kupcu prvog stana za~lanove porodi~nog doma}instva koji na dan overe ugovorao kupoprodaji prvog stana nemaju isto prebivali{te sakupcem prvog stana?. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 61

POREZ NA DOHODAK GRA\ANA

1. Poreski tretman primawa iz ~lana 96. Zakona ozdravstvenom osigurawu, u visini od 35% od osnova zanaknadu zarade iz sredstava buxeta Republike koji ostvarujeosiguranica (trudnica) u slu~aju privremene spre~enostiza rad zbog bolesti ili komplikacije u vezi sa odr`avawemtrudno}e. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 65

2. Momenat nastanka obaveze pla}awa poreza na dohodakgra|ana i doprinosa za obavezno socijalno osigurawe uslu~aju isplate naknade materijalne {tete na ime maweispla}ene zarade, na osnovu sudske presude . . . . . . . . . . . . . . . 67

3. Poreski tretman prihoda fizi~kog lica – nosiocaregistrovanog poqoprivrednog gazdinstva po osnovu predajesemena, sa stanovi{ta oporezivawa porezom na dohodakgra|ana. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 70

4. Poreski tretman primawa po osnovu premija, subvencija,regresa i drugih sredstava koja dobijaju fizi~ka lica –nosioci registrovanih poqoprivrednih gazdinstava u svrhupodsticawa razvoja poqoprivrede . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 72

PORESKI POSTUPAKI PORESKA ADMINISTRACIJA

1. Da li je obveznik du`an da podnosi izmewene poreskeprijave za porez na dobit pravnih lica u slu~aju promenera~unovodstvene politike vrednovawa investicionihnekretnina?. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 75

REPUBLI^KE ADMINISTRATIVNE TAKSE

1. Da li ima zakonskog osnova za oslobo|ewe od pla}awarepubli~ke administrativne takse u~enicima [koleza brodarstvo, brodogradwu i hidrogradwu prilikomizdavawa brodarske kwi`ice pri obaveznom ukrcavawuu~enika na brodove unutra{we plovidbe, a u vezi sanastavnim planom rada {kole (Godi{wi plan rada{kole za 2013/2014. godinu)?. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 77

CARINE

1. Dokument koji se koristi prilikom otpreme robe naAPKiM . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 79

2. Primena ~lana 218. stav 1. ta~ka 1. Carinskog zakona . . . . . 81

3. Postupawe sa robom koja se nalazi u postupku carinskogskladi{tewa, a ~iji vlasnici su brisani iz registraAPR . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 83

4. Zahtev za prenos prava kori{}ewa ma{ina za {ivewe iopreme, koji se nalaze u postupku sa ekonomskim dejstvom,sa jednog privrednog dru{tva na drugo privrednodru{tvo . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 88

UMAWEWE NETO PRIHODA LICA UJAVNOM SEKTORU

1. Da li se zarada i drugo primawe zaposlenog, odnosno radnoanga`ovanog lica u Lekarskoj komori Srbije umawuju uskladu sa Zakonom o umawewu neto prihoda lica u javnomsektoru? . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 91

2. Da li su zaposlena, odnosno anga`ovana lica u JP „Zavodza uxbenike“ izuzeta od primene Zakona o umawewu netoprihoda lica u javnom sektoru? . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 93

3. a) Od kada po~iwe primena Zakona o umawewu netoprihoda lica u javnom sektoru, odnosno na koji mesec(period) isplate prihoda se Zakon odnosi?. . . . . . . . . . . . . . . . . 95

b) Da li je prihod koji zaposleni ostvaruje u skladu sa~lanom 118. ta~. 1)–4), ~lanom 119. i ~lanom 120. ta~ka 1)Zakonu o radu predmet umawivawa saglasno Zakonu? . . . . . . . 95

v) Kako se vr{i umawewe neto prihoda u slu~aju kadazaposleni istovremeno ostvaruje zaradu i drugoprimawe? . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 95

4. Da li se umawuje prihod koji Ministarstvo zdravqaispla}uje fizi~kom licu angaòvanom na projektu, naosnovu ugovora o delu za pruàwe konsultantskih usluga,u slu~aju kada je finansirawe tog ugovora obezbe|eno izsredstava kredita Svetske banke? . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 99

F I N A N S I J S K I S I S T E M

RAÛNOVODSTVO

1. Da li pri izradi godi{wih finansijskih izve{tajaNarodne banke Srbije za 2013. godinu treba primenitinove/revidirane Me|unarodne standarde finansijskogizve{tavawa (MSFI) ~iji prevod i datum po~etkaprimene jo{ nisu objavqeni u „Slu`benom glasnikuRepublike Srbije“?. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 101

2. Poveravawe vo|ewa poslovnih kwiga u smislu ~lana15. Zakona o ra~unovodstvu. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 104

P O D S E T N I K

Finansijski propisi doneti u februaru 2014. godine . . . . 107

Bilten � godina LIV � br. 2/2014

J A V N I P R I H O D I

POREZI

1. Poreski tretman prvog prenosa prava raspolagawa naekonomski deqivoj celini u okviru gra|evinskog objekta~ija je izgradwa zapo~eta do 31. decembra 2004. godine, anastavqena od 1. januara 2005. godine, koji izvr{i obveznikPDV – investitor licu koje nije obveznik PDV

(Mi{qewe Ministarstva finansija, br. 430-00-00169/2014-04 od 10.2.2014. god.)

1. Sa stanovi{ta Zakona o porezu na dodatu vrednost

Kada obveznik PDV – investitor licu koje nijeobveznik PDV izvr{i prvi prenos prava raspolagawa naekonomski deqivoj celini u okviru gra|evinskog objekta~ija je izgradwa zapo~eta do 31. decembra 2004. godine, anastavqena od 1. januara 2005. godine, du`an je da zaizvr{eni promet, u delu koji je izgra|en od 1. januara 2005.godine, obra~una i plati PDV, s obzirom da se predmetniobjekat u tom delu smatra novoizgra|enim gra|evinskimobjektom. U tom slu~aju, na ukupan iznos naknade za tajpromet primewuje se procenat vrednosti objekta koji se

10


oporezuje PDV (razlika izme|u 100% i procenta u~e{}avrednosti objekta na dan 31. decembra 2004. godine u ukupnojvrednosti objekta u momentu prvog prenosa pravaraspolagawa). Na tako dobijeni iznos, a s obzirom da se radio prenosu prava raspolagawa na ekonomski deqivoj celini uokviru stambenog objekta koji se oporezuje po posebnoj stopiPDV, primewuje se prera~unata poreska stopa od 10% kojaiznosi 9,0909% (a ako je promet izvr{en zakqu~no sa 31.decembrom 2013. godine prera~unata poreska stopa PDV od8% koja je iznosila 7,4074%). Razlika izme|u iznosadobijenog primenom procenta vrednosti objekta koji seoporezuje PDV na ukupan iznos naknade za objekat ostvarenprilikom prvog prenosa prava raspolagawa i iznosa PDVobra~unatog primenom prera~unate poreske stope PDVpredstavqa osnovicu za obra~unavawe PDV za prvi prenosprava raspolagawa na ekonomski deqivoj celini (stanu) uokviru gra|evinskog objekta ~ija je izgradwa zapo~eta do 31.decembra 2004. godine, a nastavqena od 1. januara 2005.godine, u delu koji je izgra|en od 1. januara 2005. godine. Naprenos uz naknadu prava svojine na predmetnom objektu udelu koji je izgra|en do 31. decembra 2004. godine pla}a seporez u skladu sa zakonom kojim se ure|uju porezi naimovinu.

* * *Odredbama ~lana 3. Zakona o porezu na dodatu

vrednost („Sl. glasnik RS“, br. 84/04, 86/04–ispravka, 61/05,61/07, 93/12 i 108/13, u daqem tekstu: Zakon o PDV) propisanoje da su predmet oporezivawa PDV isporuka dobara i

BILTEN/POREZI

11


pruàwe usluga koje poreski obveznik izvr{i u Republiciuz naknadu, u okviru obavqawa delatnosti, kao i uvoz dobarau Republiku.

Promet dobara, u smislu ovog zakona, a u skladu saodredbom ~lana 4. stav 1. Zakona o PDV, je prenos pravaraspolagawa na telesnim stvarima (u daqem tekstu: dobra)licu koje tim dobrima moè raspolagati kao vlasnik, akoovim zakonom nije druk~ije odre|eno.

Saglasno odredbi ~lana 4. stav 3. ta~ka 7) Zakona oPDV, prometom dobara, u smislu ovog zakona, smatra se iprenos prava raspolagawa na gra|evinskim objektima iliekonomski deqivim celinama u okviru tih objekata.

Odredbom ~lana 17. stav 1. Zakona propisano je daporeska osnovica (u daqem tekstu: osnovica) kod prometadobara i usluga jeste iznos naknade (u novcu, stvarima iliuslugama) koju obveznik prima ili treba da primi zaisporu~ena dobra ili pruène usluge od primaoca dobaraili usluga ili tre}eg lica, ukqu~uju}i subvencije koje suneposredno povezane sa cenom tih dobara ili usluga, u kojunije ukqu~en PDV, ako ovim zakonom nije druk~ijepropisano.

Odredbom ~lana 23. stav 1. Zakona o PDV propisanoje da op{ta stopa PDV za oporezivi promet dobara i uslugaili uvoz dobara iznosi 20%.

Prema odredbi ~lana 23. stav 2. ta~ka 14) Zakona oPDV, koja se primewuje od 1. januara 2014. godine, poposebnoj stopi PDV od 10% oporezuje se prenos pravaraspolagawa na stambenim objektima, ekonomski deqivimcelinama u okviru tih objekata, kao i vlasni~kim udelimana tim dobrima.

BILTEN/POREZI

12


Saglasno odredbi ~lana 23. stav 2. ta~ka 14) Zakona oPDV, koja se primewivala zakqu~no sa 31. decembrom 2013.godine, prenos prava raspolagawa na stambenim objektima,ekonomski deqivim celinama u okviru tih objekata, kao ivlasni~kim udelima na tim dobrima, oporezivao se poposebnoj stopi PDV od 8%.

Odredbom ~lana 25. stav 2. ta~ka 3) Zakona o PDVpropisano je poresko oslobo|ewe bez prava na odbitakprethodnog poreza, tj. da se PDV ne pla}a na prometobjekata, osim prvog prenosa prava raspolagawa nanovoizgra|enim gra|evinskim objektima ili ekonomskideqivim celinama u okviru tih objekata i prvog prenosavlasni~kog udela na novoizgra|enim gra|evinskimobjektima ili ekonomski deqivim celinama u okviru tihobjekata, kao i prometa objekata i vlasni~kih udela naobjektima u slu~aju kada je ugovorom na osnovu kojeg se vr{ipromet tih dobara, zakqu~enim izme|u obveznika PDV,predvi|eno da }e se na taj promet obra~unati PDV, poduslovom da sticalac obra~unati PDV mo`e u potpunostiodbiti kao prethodni porez.

Prema odredbi ~lana 2. stav 1. Pravilnika outvr|ivawu pojedinih dobara i usluga iz ~lana 25. Zakona oporezu na dodatu vrednost („Sl. glasnik RS“, br. 120/12, udaqem tekstu: Pravilnik), objektima, u smislu ~lana 25. stav2. ta~ka 3) Zakona o PDV, smatraju se gra|evine spojene satlom, koje predstavqaju fizi~ku, funkcionalnu, tehni~ko-tehnolo{ku ili biotehni~ku celinu, u svim stepenimaizgra|enosti, koje kao takve mogu biti predmet prenosaprava raspolagawa, i to:

BILTEN/POREZI

13


1) stambeni objekti (zgrade koje su u potpunostinamewene stanovawu, kao i zgrade koje su delom namewenestanovawu, a delom u druge svrhe, u delu koji je namewenstanovawu);

2) druge vrste objekata (poslovne zgrade, saobra -}ajni, vodoprivredni i energetski objekti, objektiinfrastrukture elektronskih komunikacija – kablovskakanalizacija, objekti komunalne infrastrukture, indus -trijski, poqoprivredni i drugi privredni objekti, objektisporta i rekreacije, grobqa, skloni{ta i dr.).

Saglasno odredbi stava 2. istog ~lana Pravilnika,ekonomski deqivim celinama u okviru objekata smatraju sedelovi objekata koji se isporu~uju kao posebne celine(stanovi, poslovni prostori, gara`e, gara`na mesta i dr.).

Odredbama ~lana 3. stav 1. Pravilnika propisano jeda se novoizgra|enim gra|evinskim objektima, u smislu~lana 25. stav 2. ta~ka 3) Zakona o PDV, smatraju objekti iz~lana 2. stav 1. ovog pravilnika ~ija je izgradwa, odnosnodogradwa zapo~eta:

1) do 31. decembra 2004. godine, a nastavqena od 1.januara 2005. godine, u delu koji je izgra|en, odnosnodogra|en od 1. januara 2005. godine;

2) od 1. januara 2005. godine.Saglasno odredbi stava 2. istog ~lana Pravilnika,

ekonomski deqivim celinama u okviru novoizgra|enihgra|evinskih objekata smatraju se delovi tih objekata kojise isporu~uju kao posebne celine (stanovi, poslovniprostori, gara`e, gara`na mesta i dr.).

BILTEN/POREZI

14


Prema odredbi ~lana 3. stav 3. Pravilnika, u slu~ajuprometa novoizgra|enog gra|evinskog objekta, odnosnoekonomski deqive celine u okviru tog objekta, kada se samopromet dela tog objekta oporezuje PDV kao prvi prenosprava raspolagawa, obveznik PDV utvr|uje procenatvrednosti objekta koji se oporezuje PDV (u daqem tekstu:procenat vrednosti objekta).

Procenat vrednosti objekta predstavqa procenatkoji je jednak razlici od 100% i procenta u~e{}a vrednostiobjekta na dan 31. decembra 2004. godine, odnosno na dansticawa nezavr{enog novoizgra|enog gra|evinskog objektau ukupnoj vrednosti objekta u momentu prenosa pravaraspolagawa (~lan 3. stav 4. Pravilnika).

Prema odredbi ~lana 3. stav 5. Pravilnika, osnovicaza obra~unavawe PDV za prvi prenos prava raspolagawa nadelu objekta iz stava 3. ovog ~lana utvr|uje se primenomprocenta vrednosti objekta na ukupan iznos naknade zapromet tog objekta, uz odbitak PDV.

Prema odredbi ~lana 65. stav 3. Zakona o PDV, zagra|evinski objekat ~ija je izgradwa u toku, a koji seisporu~uje od 1. januara 2005. godine, utvr|uje se vrednost nadan 31. decembra 2004. godine i oporezuje u skladu sa zakonomkojim se ure|uju porezi na imovinu.

2. Sa stanovi{ta Zakona o porezima na imovinu

Prvi prenos prava svojine na stanu ~ija je izgradwazapo~eta do 31. decembra 2004. godine, a nastavqena nakontog datuma, koji vr{i obveznik poreza na dodatu vrednost od1. januara 2005. godine, oporezuje se porezom na prenos

BILTEN/POREZI

15


apsolutnih prava u delu na koji se ne pla}a porez na dodatuvrednost (tj. u delu wegove vrednosti na dan 31. decembra2004. godine).

Za deo stana koji je predmet oporezivawa porezom naprenos apsolutnih prava poresku osnovicu ~ini ugovorenacena u trenutku nastanka poreske obaveze, ukoliko nije niàod trì{ne vrednosti. Ako nadle`ni poreski organ u rokuod 60 dana od dana prijema poreske prijave podnete saodgovaraju}om dokumentacijom potrebnom za utvr|ivaweporeza, odnosno od dana kada sazna za prenos, ne utvrdiporesku osnovicu u visini trì{ne vrednosti, poreskuosnovicu ~ini ugovorena cena.

Porez na prenos apsolutnih prava utvr|uje sere{ewem poreskog organa koje, izme|u ostalog, sadrì iiznos poreske obaveze.

* * *Prema odredbi ~lana 23. stav 1. ta~ka 1) Zakona o

porezima na imovinu („Sl. glasnik RS“, br. 26/01, 45/02–SUS,80/02, 80/02–dr. zakon, 135/04, 61/07, 5/09, 101/10, 24/11, 78/11,57/12–US i 47/13, u daqem tekstu: ZPI), porez na prenosapsolutnih prava pla}a se kod prenosa uz naknadu pravasvojine na nepokretnosti.

Od oporezivawa porezom na prenos apsolutnih pravaizuzima se prenos, odnosno sticawe apsolutnog prava iz ~l.23. i 24. ZPI na koji se pla}a porez na dodatu vrednost, uskladu sa zakonom kojim se ure|uje porez na dodatu vrednost(~lan 24a ta~ka 1) ZPI).

Prema odredbi ~lana 27. stav 1. ZPI, osnovicaporeza na prenos apsolutnih prava je ugovorena cena u

BILTEN/POREZI

16


trenutku nastanka poreske obaveze, ukoliko nije nià odtrì{ne vrednosti.

Ukoliko nadle`ni poreski organ oceni da jeugovorena cena nià od trì{ne, ima pravo da u roku od 60dana od dana prijema poreske prijave podnete u skladu saodredbom ~lana 36. stav 1. ZPI, odnosno od dana saznawanadle`nog poreskog organa za prenos, utvrdi poreskuosnovicu u visini trì{ne vrednosti (~lan 27. stav 2.ZPI).

Ako poreski organ u roku iz stava 2. ovog ~lana neutvrdi poresku osnovicu u visini trì{ne vrednosti,poresku osnovicu ~ini ugovorena cena (~lan 27. stav 3.ZPI).

BILTEN/POREZI


POREZ NA DODATU VREDNOST

1. Poreski tretman prometa regulatora pritiskamedicinskog gasa

(Mi{qewe Ministarstva finansija, br. 413-00-267/2013-04od 26.2.2014. god.)

Na promet regulatora pritiska medicinskog gasaPDV se obra~unava po op{toj stopi PDV od 20% i pla}a uskladu sa Zakonom o porezu na dodatu vrednost („Sl. glasnikRS“, br. 84/04, 86/04−ispravka, 61/05, 61/07, 93/12 i 108/13, udaqem tekstu: Zakon), s obzirom da za promet ovog dobra nijepropisano oporezivawe po posebnoj stopi PDV od 10%.

***Odredbom ~lana 23. stav 1. Zakona propisano je da

op{ta stopa PDV za oporezivi promet dobara i usluga iliuvoz dobara iznosi 20%.

Saglasno odredbi stava 2. ta~ka 4) istog ~lanaZakona, po posebnoj stopi PDV od 10% oporezuje se prometi uvoz ortoti~kih i proteti~kih sredstava, kao i

18


medicinskih sredstava − proizvoda koji se hirur{kiugra|uju u organizam.

Odredbama ~lana 4. Pravilnika o utvr|ivawu dobarai usluga ~iji se promet oporezuje po posebnoj stopi PDV(„Sl. glasnik RS“, br. 108/04, 130/04−ispravka, 140/04, 65/05,63/07, 29/11, 95/12 i 113/13) propisano je koja se dobra, usmislu ~lana 23. stav 2. ta~ka 4) Zakona, smatrajumedicinskim sredstvima − proizvodima koji se hirur{kiugra|uju u organizam.

2. Poreski tretman prometa usluge posredovawa kodprometa dobara koja se iz inostranstva isporu~uju nateritoriju Republike Srbije


Promet usluge posredovawa kod prometa dobara kojase iz inostranstva isporu~uju na teritoriju RepublikeSrbije nije predmet oporezivawa PDV, s obzirom da mestoprometa dobara za koji je pru`ena usluga posredovawa nijena teritoriji Republike Srbije.

***Odredbama ~lana 3. Zakona o porezu na dodatu

vrednost („Sl. glasnik RS“, br. 84/04, 86/04, 61/05, 61/07, 93/12i 108/13, u daqem tekstu: Zakon) propisano je da su predmetoporezivawa PDV isporuka dobara i pru`awe usluga kojeporeski obveznik izvr{i u Republici uz naknadu, u okviruobavqawa delatnosti, kao i uvoz dobara u Republiku.

Promet usluga, u smislu ovog zakona, su svi poslovi iradwe u okviru obavqawa delatnosta koji nisu promet

BILTEN/POREZI


dobara iz ~lana 4. ovog zakona (odredba ~lana 5. stav 1.Zakona).

Prema odredbama ~lana 12. st. 1. i 2. Zakona, mestoprometa usluga je mesto u kojem pru`alac usluge obavqasvoju delatnost, a ako se promet obavqa preko poslovnejedinice, mestom prometa usluga smatra se mesto poslovnejedinice.

Mesto prometa usluga posredovawa, osim uslugaposredovawa iz stava 3. ta~ka 4) podta~ka (11) ovog ~lana,odre|uje se prema mestu prometa dobara i usluga koji jepredmet posredovawa (~lan 12. stav 4. Zakona).

Mesto prometa dobara, u skladu sa odredbom ~lana 11.stav 1. ta~ka 1) Zakona, je mesto u kojem se dobro nalazi utrenutku slawa ili prevoza do primaoca ili, po wegovomnalogu, do tre}eg lica, ako dobro {aqe ili prevoziisporu~ilac, primalac ili tre}e lice, po wegovom nalogu.

3. Ko ima obavezu obra~unavawa i pla}awa PDV za prometdobara i usluga iz oblasti gra|evinarstva koji se vr{i uokviru dogradwe, odnosno nadzi|ivawa objekta, a kojiobveznik PDV vr{i osnovnoj {koli?


Za promet dobara i usluga iz oblasti gra|evinarstvakoji se vr{i u okviru dogradwe, odnosno nadzi|ivawaobjekta, a koji obveznik PDV − izvo|a~ radova vr{iinvestitoru − obvezniku PDV, odnosno investitoru − licuiz ~lana 9. stav 1. Zakona o porezu na dodatu vrednost („Sl.glasnik RS“, br. 84/04, 86/04−ispravka, 61/05, 61/07, 93/12 i108/13, u daqem tekstu: Zakon), pri ~emu se odre|ivawe da li

19BILTEN/Porez na dodatu vrednost

20


je isporu~ilac dobara i usluga izvo|a~ radova, odnosno da lije primalac dobara i usluga investitor vr{i na osnovuzakona kojim se ure|uju planirawe i izgradwa, poreskidu`nik je primalac dobara i usluga − investitor. Me|utim,za promet dobara i usluga iz oblasti gra|evinarstva koji sevr{i u okviru dogradwe, odnosno nadzi|ivawa objekta, akoji obveznik PDV vr{i osnovnoj {koli, obavezuobra~unavawa i pla}awa PDV ima obveznik PDV − izvo|a~radova, s obzirom na to da predmetna osnovna {kola, premanavodima iz zahteva, nije obveznik PDV, kao i da se osnovne{kole ne smatraju licima iz ~lana 9. stav 1. Zakona.

***Odredbama ~lana 3. Zakona propisano je da su

predmet oporezivawa PDV isporuka dobara i pru`aweusluga koje poreski obveznik izvr{i u Republici uznaknadu, u okviru obavqawa delatnosti, kao i uvoz dobara uRepubliku.

Promet dobara, u smislu ovog zakona, a u skladu saodredbom ~lana 4. stav 1. Zakona, je prenos pravaraspolagawa na telesnim stvarima (u daqem tekstu: dobra)licu koje tim dobrima mo`e raspolagati kao vlasnik, akoovim zakonom nije druk~ije odre|eno.

Promet usluga, u smislu ovog zakona, su svi poslovi iradwe u okviru obavqawa delatnosti koji nisu prometdobara iz ~lana 4. ovog zakona (~lan 5. stav 1. Zakona).

Odredbom ~lana 9. stav 1. Zakona propisano je daRepublika i weni organi, organi teritorijalne autonomijei lokalne samouprave, kao i pravna lica osnovana zakonom,odnosno aktom organa Republike, teritorijalne autonomije

BILTEN/POREZI

21


ili lokalne samouprave u ciqu obavqawa poslova dr`avneuprave ili lokalne samouprave (u daqem tekstu: Republika,organi i pravna lica), nisu obveznici u smislu ovog zakonaako obavqaju promet dobara i usluga iz delokruga organa,odnosno u ciqu obavqawa poslova dr`avne uprave ililokalne samouprave.

Prema odredbi ~lana 10. stav 2. ta~ka 3) Zakona,izuzetno od stava 1. ovog ~lana, poreski du`nik je primalacdobara ili usluga iz oblasti gra|evinarstva, obveznik PDV,odnosno lice iz ~lana 9. stav 1. ovog zakona, za prometizvr{en od strane obveznika PDV, ako je primalac dobaraili usluga investitor i ako je isporu~ilac dobara iliusluga izvo|a~ radova, u skladu sa zakonom kojim se ure|ujeplanirawe i izgradwa.

4. Da li postoji zakonski osnov da se na promet objekta –porodi~ne stambene zgrade koji vr{i obveznik PDV drugomobvezniku PDV, u ciqu wegovog ru{ewa radi izgradwenovog objekta, obra~una i plati PDV?


Promet objekata i ekonomski deqivih celina uokviru objekata oslobo|en je PDV bez prava na odbitakprethodnog poreza, osim ako se radi o prvom prenosu pravaraspolagawa na novoizgra|enom gra|evinskom objektu iliekonomski deqivoj celini u okviru tog objekta, odnosno oprometu objekta za ~iji promet se PDV obra~unava izrazloga {to je, uz ispuwewe propisanih uslova, ugovorom na

BILTEN/Porez na dodatu vrednost

22


osnovu kojeg se vr{i prenos prava raspolagawa na tomobjektu, predvi|eno da se na taj promet obra~unava PDV.

U slu~aju kada se vr{i promet objekta koji se nesmatra prvim prenosom prava raspolagawa na novo izgra -|enom gra|evinskom objektu, taj promet oporeziv je PDV akosu istovremeno ispuweni slede}i uslovi:

− da se promet vr{i izme|u obveznika PDV;− da je ugovorom na osnovu kojeg se vr{i prenos prava

raspolagawa predvi|eno da se predmetni promet oporezujePDV;

− da obveznik PDV − sticalac objekta ima pravo daobra~unati PDV odbije kao prethodni porez u potpunosti(ako }e predmetni objekat koristiti za promet sa pravom naodbitak prethodnog poreza, tj. za promet koji je oporezivPDV, promet za koji je propisano poresko oslobo|ewe sapravom na odbitak prethodnog poreza ili za promet koji sesmatra izvr{enim u inostranstvu, ako bi za taj prometpostojalo pravo na odbitak prethodnog poreza da je izvr{enu Republici Srbiji).

U navedenom slu~aju, obavezu obra~unavawa PDV zapromet predmetnog objekta ima obveznik PDV − sticalacobjekta, kao poreski du`nik.

Me|utim, ako obveznik PDV − sticalac objekta nemapravo da PDV obra~unat za promet objekta u potpunostiodbije kao prethodni porez, za predmetni promet neobra~unava se PDV (bez obzira na to {ta je predvi|enougovorom na osnovu kojeg se vr{i promet), ve} se predmetnipromet oporezuje u skladu sa zakonom kojim se ure|uju porezina imovinu. S tim u vezi, kada obveznik PDV vr{i prometobjekta (u konkretnom slu~aju, porodi~ne stambene zgrade)

BILTEN/POREZI


drugom obvezniku PDV u ciqu wegovog ru{ewa radiizgradwe novog objekta (u momentu prometa poznato je daobjekat koji se sti~e ne}e biti kori{}en za promet sapravom na odbitak prethodnog poreza), ne postoji zakonskiosnov da se na taj promet obra~una i plati PDV.


vrednost („Sl. glasnik RS“, br. 84/04, 86/04−ispravka, 61/05,61/07, 93/12 i 108/13, u daqem tekstu: Zakon) propisano je da supredmet oporezivawa PDV isporuka dobara i pru`aweusluga koje poreski obveznik izvr{i u Republici uznaknadu, u okviru obavqawa delatnosti, kao i uvoz dobara uRepubliku.


Saglasno odredbi ~lana 4. stav 3. ta~ka 7) Zakona,prometom dobara, u smislu ovog zakona, smatra se i prenosprava raspolagawa na gra|evinskim objektima iliekonomski deqivim celinama u okviru tih objekata.

Prema odredbi ~lana 10. stav 1. ta~ka 1) Zakona,poreski du`nik, u smislu ovog zakona, je obveznik iz ~lana 8.i ~lana 9. stav 2. ovog zakona.

Odredbom ~lana 10. stav 2. ta~ka 2) Zakona propisanoje da je, izuzetno od stava 1. ovog ~lana, poreski du`nikprimalac dobara, obveznik PDV, za promet gra|evinskihobjekata i ekonomski deqivih celina u okviru tih objekata,


24


ukqu~uju}i i vlasni~ke udele na tim dobrima, izvr{en odstrane drugog obveznika PDV, u slu~aju kada je ugovorom naosnovu kojeg se vr{i promet tih dobara predvi|eno da }e sena taj promet obra~unati PDV u skladu sa ovim zakonom.

Odredbom ~lana 25. stav 2. ta~ka 3) Zakona propisanoje poresko oslobo|ewe bez prava na odbitak prethodnogporeza, tj. da se PDV ne pla}a na promet objekata, osim prvogprenosa prava raspolagawa na novoizgra|enim gra|e -vinskim objektima ili ekonomski deqivim celinama uokviru tih objekata i prvog prenosa vlasni~kog udela nanovoizgra|enim gra|evinskim objektima ili ekonomskideqivim celinama u okviru tih objekata, kao i prometaobjekata i vlasni~kih udela na objektima u slu~aju kada jeugovorom na osnovu kojeg se vr{i promet tih dobara,zakqu~enim izme|u obveznika PDV, predvi|eno da }e se nataj promet obra~unati PDV, pod uslovom da sticalacobra~unati PDV moè u potpunosti odbiti kao prethodniporez.

Saglasno odredbi ~lana 27. Zakona, prethodni porezje iznos PDV obra~unat u prethodnoj fazi prometa dobara iusluga, odnosno pla}en pri uvozu dobara, a koji obveznikmoè da odbije od PDV koji duguje.

Prema odredbama ~lana 28. stav 1. Zakona, pravo naodbitak prethodnog poreza obveznik moè da ostvari akodobra nabavqena u Republici ili iz uvoza, ukqu~uju}i inabavku opreme, kao i objekata za vr{ewe delatnosti iekonomski deqivih celina u okviru tih objekata, odnosnoprimqene usluge, koristi ili }e ih koristiti za prometdobara i usluga:

1) koji je oporeziv PDV;

BILTEN/POREZI


2) za koji u skladu sa ~lanom 24. ovog zakona postojioslobo|ewe od pla}awa PDV;

3) koji je izvr{en u inostranstvu, ako bi za tajpromet postojalo pravo na odbitak prethodnog poreza da jeizvr{en u Republici.

Pravo na odbitak prethodnog poreza, prema odredbi~lana 28. stav 2. Zakona, obveznik moè da ostvari akoposeduje ra~un izdat od strane drugog obveznika u prometu oiznosu prethodnog poreza, u skladu sa ovim zakonom, ilidokument o izvr{enom uvozu dobara u kojem je iskazanprethodni porez i dokument kojim se potvr|uje da je iskazaniPDV pla}en prilikom uvoza.

Odredbama stava 3. istog ~lana Zakona propisano jeda u poreskom periodu u kojem su ispuweni uslovi iz st. 1. i2. ovog ~lana obveznik moè da odbije prethodni porez oddugovanog PDV, i to:

1) obra~unati i iskazani PDV za promet dobara iusluga koji je ili }e mu biti izvr{en od strane drugogobveznika u prometu;

2) PDV koji je pla}en prilikom uvoza dobara.Saglasno odredbi stava 4. istog ~lana Zakona, pravo

na odbitak prethodnog poreza nastaje danom ispuwewauslova iz st. 1−3. ovog ~lana.

Obveznik moè da ostvari pravo na odbitakprethodnog poreza u roku od pet godina od isteka godine ukojoj je stekao ovo pravo (~lan 28. stav 6. Zakona).

Prema odredbi ~lana 2. stav 1. Pravilnika outvr|ivawu pojedinih dobara i usluga iz ~lana 25. Zakona oporezu na dodatu vrednost („Sl. glasnik RS“, br. 120/12, udaqem tekstu: Pravilnik), objektima, u smislu ~lana 25. stav


26


2. ta~ka 3) Zakona, smatraju se gra|evine spojene sa tlom, kojepredstavqaju fizi~ku, funkcionalnu, tehni~ko-tehno -lo{ku ili biotehni~ku celinu, u svim stepenimaizgra|enosti, koje kao takve mogu biti predmet prenosaprava raspolagawa, i to:

1)stambeni objekti (zgrade koje su u potpunostinamewene stanovawu, kao i zgrade koje su delom namewenestanovawu, a delom u druge svrhe, u delu koji je namewenstanovawu);

2) druge vrste objekata (poslovne zgrade, saobra}ajni,vodoprivredni i energetski objekti, objektiinfrastrukture elektronskih komunikacija − kablovskakanalizacija, objekti komunalne infrastrukture,industrijski, poqoprivredni i drugi privredni objekti,objekti sporta i rekreacije, grobqa, skloni{ta i dr.).

Saglasno odredbi stava 2. istog ~lana Pravilnika,ekonomski deqivim celinama u okviru objekata smatraju sedelovi objekata koji se isporu~uju kao posebne celine(stanovi, poslovni prostori, gara`e, gara`na mesta i dr.).

Odredbama ~lana 3. stav 1. Pravilnika propisano jeda se novoizgra|enim gra|evinskim objektima, u smislu~lana 25. stav 2. ta~ka 3) Zakona, smatraju objekti iz ~lana 2.stav 1. ovog pravilnika ~ija je izgradwa, odnosno dogradwazapo~eta:

1) do 31. decembra 2004. godine, a nastavqena od 1.januara 2005. godine, u delu koji je izgra|en, odnosnodogra|en od 1. januara 2005. godine;

2) od 1. januara 2005. godine.Saglasno odredbi stava 2. istog ~lana Pravilnika,

ekonomski deqivim celinama u okviru novoizgra|enih

BILTEN/POREZI

27


gra|evinskih objekata smatraju se delovi tih objekata kojise isporu~uju kao posebne celine (stanovi, poslovniprostori, gara`e, gara`na mesta i dr.).

5. Kada se smatra izvr{enim promet prirodnog gasa?


Promet prirodnog gasa koji je izvr{en zakqu~no sa31. decembrom 2013. godine oporezuje se po posebnoj stopiPDV od 8%, dok se promet koji je izvr{en od 1. januara 2014.godine oporezuje po posebnoj stopi PDV od 10%. Prometprirodnog gasa smatra se izvr{enim danom o~itavawa stawaprimqenog gasa u ciqu obra~una potro{we. Prema tome,ako je obveznik PDV − isporu~ilac prirodnog gasa, u ciquobra~una potro{we, o~itao stawe primqenog gasa kodpotro{a~a u decembru 2013. godine, promet prirodnog gasaoporezuje se po posebnoj stopi PDV od 8%, a ako je staweo~itao u januaru 2014. godine, promet prirodnog gasaoporezuje se po posebnoj stopi PDV od 10%.


vrednost („Sl. glasnik RS“, br. 84/04, 86/04−ispravka, 61/05,61/07, 93/12 i 108/13, u daqem tekstu: Zakon) propisano je dasu predmet oporezivawa PDV isporuka dobara i pru`aweusluga koje poreski obveznik izvr{i u Republici uznaknadu, u okviru obavqawa delatnosti, kao i uvoz dobara uRepubliku.


28


Prema odredbama ~lana 4. st. 1. i 2. Zakona, prometdobara, u smislu ovog zakona, je prenos prava raspolagawa natelesnim stvarima (u daqem tekstu: dobra) licu koje timdobrima moè raspolagati kao vlasnik, ako ovim zakonomnije druk~ije odre|eno, pri ~emu se dobrima smatraju i voda,elektri~na energija, gas i toplotna energija.

Saglasno odredbi ~lana 14. stav 1. ta~ka 4) Zakona,promet dobara nastaje danom o~itavawa stawa primqenevode, elektri~ne energije, gasa i toplotne energije kojevr{i isporu~ilac, u ciqu obra~una potro{we.

Prema odredbama ~lana 16. ta~. 1) i 2) Zakona,poreska obaveza nastaje danom kada se najranije izvr{ijedna od slede}ih radwi:

1) promet dobara i usluga;2) naplata, odnosno pla}awe ako je naknada ili deo

naknade napla}en, odnosno pla}en u novcu pre prometadobara i usluga.

Op{ta stopa PDV za oporezivi promet dobara iusluga ili uvoz dobara iznosi 20% (~lan 23. stav 1. Zakona).

Saglasno odredbi ~lana 23. stav 2. ta~ka 13) Zakona,koja se primewivala zakqu~no sa 31. decembrom 2013. godine,promet prirodnog gasa oporezivao se po posebnoj stopi PDVod 8%.

Prema odredbi ~lana 23. stav 2. ta~ka 13) Zakona, kojase primewuje od 1. januara 2014. godine, promet prirodnoggasa oporezuje se po posebnoj stopi PDV od 10%.

6. Poreski tretman prenosa dela imovine kada obveznikPDV vr{i prenos dela imovine koja mu sluì za obavqawedelatnosti montaè i odràvawa liftova, pokretnihstepenica, traka i platformi, pri ~emu nastavqa sa

BILTEN/POREZI


izvr{avawem pojedinih poslova u okviru obavqawapredmetne delatnosti


Kada obveznik PDV vr{i prenos dela imovine uznaknadu (prodajom), smatra se da promet dobara i usluga nijeizvr{en ako predmetni deo imovine predstavqa poslovnucelinu ~ijim prenosom se sticaocu omogu}ava samostalnoobavqawe delatnosti, a prenosiocu je, u momentu prenosa,onemogu}eno da obavqa tu delatnost, uz ispuwewe ostalihpropisanih uslova: da je sticalac predmetnog dela imovineobveznik PDV, odnosno da tim prenosom postaje obveznikPDV i da sticalac imovine nastavqa da obavqa istudelatnost koju je obavqao prenosilac. Me|utim, ako neki odnavedenih uslova nije ispuwen, isporuka svakog dobra uimovini koja se prenosi, odnosno svaka usluga koja se pruàprenosom imovine smatra se posebnim prometom, {to zna~ida se za promet svakog dobra i svake usluge posebno utvr|ujeporeski tretman (da li je predmet oporezivawa PDV, da lije oporeziv ili je oslobo|en PDV, ko se smatra poreskimdu`nikom za predmetni promet, nastanak poreske obaveze,osnovica za obra~unavawe PDV, stopa PDV koja seprimewuje i dr.).

S tim u vezi, kada obveznik PDV vr{i prenos delaimovine koja mu sluì za obavqawe delatnosti montaè iodràvawa liftova, pokretnih stepenica, traka iplatformi (ugovori o pruàwu usluga, zapo~eti poslovi,oprema i materijal za obavqawe predmetne delatnosti), pri~emu nastavqa sa izvr{avawem pojedinih poslova u okviruobavqawa predmetne delatnosti (poslovi u vezi saizvr{avawem ugovora zakqu~enih sa javnim preduze}ima na


30


osnovu javne nabavke, poslovi u vezi sa odràvawem liftovau stambenim zgradama, kao i zapo~eti poslovi u vezi samontaòm isporu~enih liftova), radi se o prenosu delaimovine koji ne predstavqa poslovnu celinu ~ijimprenosom je prenosiocu, u momentu prenosa, onemogu}eno daobavqa tu delatnost, {to zna~i da se u konkretnom slu~ajune moè smatrati da promet dobara i usluga nije izvr{en(smatra se da obveznik PDV − prenosilac dela imovine umomentu prenosa nastavqa da obavqa predmetnu delatnost).


vrednost („Sl. glasnik RS“, br. 84/04, 86/04−ispravka, 61/05,61/07, 93/12 i 108/13, u daqem tekstu: Zakon) propisano je dasu predmet oporezivawa PDV isporuka dobara i pruàweusluga koje poreski obveznik izvr{i u Republici uznaknadu, u okviru obavqawa delatnosti, kao i uvoz dobara uRepubliku.


Kod prenosa celokupne ili dela imovine, sa ili beznaknade, ili kao ulog, isporuka svakog dobra u imovini kojase prenosi smatra se posebnim prometom (~lan 4. stav 8.Zakona).

Saglasno odredbi ~lana 5. stav 1. Zakona, prometusluga, u smislu ovog zakona, su svi poslovi i radwe uokviru obavqawa delatnosti koji nisu promet dobara iz~lana 4. ovog zakona.

BILTEN/POREZI

31


Kod prenosa celokupne imovine, sa ili bez naknade,ili kao ulog, svaka usluga koja se pru`a prenosom imovinesmatra se posebnim prometom (~lan 5. stav 7. Zakona).

Odredbom ~lana 6. stav 1. ta~ka 1) Zakona propisanoje da se smatra da promet dobara i usluga, u smislu ovogzakona, nije izvr{en kod prenosa celokupne ili delaimovine, sa ili bez naknade, ili kao ulog, ako je sticalacporeski obveznik ili tim prenosom postane poreskiobveznik i ako produ`i da obavqa istu delatnost.

Delom imovine iz stava 1. ta~ka 1) ovog ~lana smatrase celina kojom se omogu}ava samostalno obavqawedelatnosti sticaoca dela imovine (~lan 6. stav 2. Zakona).

Kod prenosa celokupne ili dela imovine iz stava 1.ta~ka 1) ovog ~lana smatra se da sticalac stupa na mestoprenosioca (~lan 6. stav 3. Zakona).

Saglasno odredbama ~lana 3. stav 1. Pravilnika outvr|ivawu prenosa celokupne ili dela imovine, sa ili beznaknade, ili kao ulog, kod kojeg se smatra da promet dobarai usluga nije izvr{en („Sl. glasnik RS“, br. 118/12, u daqemtekstu: Pravilnik), prenos dela imovine kod kojeg se, usmislu ~lana 6. stav 1. ta~ka 1) Zakona, smatra da prometdobara i usluga nije izvr{en je prenos dela imovine kaoposlovne celine kojom se omogu}ava samostalno obavqawedelatnosti sticaoca tog dela imovine kod:

1) statusne promene privrednog dru{tva, u skladu sazakonom kojim se ure|uju privredna dru{tva;

2) prodaje, ulagawa, odnosno besteretnog davawa;3) nasle|ivawa.Poslovnom celinom, u smislu stava 1. ovog ~lana,

smatra se celina kojom se omogu}ava samostalno obavqawedelatnosti sticaoca, a ~ijim je prenosom u momentu prenosaonemogu}eno prenosiocu da obavqa tu delatnost (stav 2.istog ~lana Pravilnika).


32


Prema odredbi ~lana 4. Pravilnika, kod prenosacelokupne imovine iz ~lana 2. stav 1. ta~ka 3), odnosno delaimovine iz ~lana 3. stav 1. ta~ka 2) ovog pravilnikaprodajom, ulagawem odnosno besteretnim davawem, smatra seda promet dobara i usluga nije izvr{en nezavisno od toga dali se imovina ili wen deo prenosi u redovnom prometu iliu postupku likvidacije, odnosno ste~aja poreskog obveznika.

7. Poreski tretman prometa dobara koji obveznik PDVvr{i korisniku slobodne zone


Na promet dobara koji obveznik PDV vr{ikorisniku slobodne zone, za koja bi obveznik PDV −sticalac dobara (korisnik slobodne zone) imao pravo naodbitak prethodnog poreza kada bi ta dobra nabavqao zapotrebe obavqawa delatnosti van slobodne zone, pri ~emuse predmetna dobra unose u slobodnu zonu, ne postoji obavezaobra~unavawa i pla}awa PDV uz ispuwewe propisanihuslova. Obveznik PDV koji vr{i predmetni promet i koji jeporeski du`nik za taj promet, mo`e da ostvari predmetnoporesko oslobo|ewe ako poseduje dokument preduze}a kojeupravqa slobodnom zonom (u daqem tekstu: preduze}e) kojimse potvr|uje da izme|u preduze}a i korisnika slobodne zone− primaoca dobara postoji va`e}i ugovor o kori{}ewuslobodne zone, ra~un isporu~ioca dobara koja se unose uslobodnu zonu, izjavu korisnika zone da se radi o dobrima zakoja bi obveznik − sticalac dobara imao pravo na odbitakprethodnog poreza kada bi ta dobra nabavqao za potrebeobavqawa delatnosti van slobodne zone, kao i overenu

BILTEN/POREZI


kopiju deklaracije kojom se dokazuje da su dobra uneta uslobodnu zonu, u skladu sa carinskim propisima. S tim uvezi, Ministarstvo finansija napomiwe da se deklaracijom,u smislu carinskih propisa, a uzimaju}i u obzir mi{qeweMinistarstva finansija − Sektora za carinski sistem ipolitiku broj: slu`beno/2014-17 od 29.01.2014. godine, smatrai ra~un (faktura) kao komercijalna isprava, ukoliko jeprihva}en, tj. overen od strane nadle`nog carinskog organa.


vrednost („Sl. glasnik RS“, br. 84/04, 86/04−ispravka, 61/05,61/07, 93/12 i 108/13, u daqem tekstu. Zakon) propisano je da supredmet oporezivawa PDV isporuka dobara i pru`aweusluga koje poreski obveznik izvr{i u Republici uznaknadu, u okviru obavqawa delatnosti, kao i uvoz dobara uRepubliku.


Odredbom ~lana 24. stav 1. ta~ka 5) Zakona propisanoje poresko oslobo|ewe sa pravom na odbitak prethodnogporeza, tj. da se PDV ne pla}a na unos dobara u slobodnu zonu,prevozne i druge usluge korisnicima slobodnih zona koje suneposredno povezane sa tim unosom i promet dobara i uslugau slobodnoj zoni, za koje bi obveznik − korisnik slobodnezone imao pravo na odbitak prethodnog poreza kada bi tadobra ili usluge nabavqao za potrebe obavqawa delatnostivan slobodne zone.

Odredbom ~lana 6. stav 1. Pravilnika o na~inu ipostupku ostvarivawa poreskih oslobo|ewa kod PDV sa


34


pravom na odbitak prethodnog poreza („Sl. glasnik RS“, br.120/12, u daqem tekstu: Pravilnik) propisano je da poreskooslobo|ewe iz ~lana 24. stav 1. ta~ka 5) Zakona, za unosdobara u slobodnu zonu, obveznik koji vr{i promet dobaramo`e da ostvari ako poseduje:

1) dokument preduze}a koje upravqa slobodnom zonom(u daqem tekstu: preduze}e) kojim se potvr|uje da izme|upreduze}a i korisnika slobodne zone − primaoca dobarapostoji va`e}i ugovor o kori{}ewu slobodne zone;

2) ra~un isporu~ioca dobara koja se unose u slobodnuzonu;

3) izjavu korisnika zone da se radi o dobrima za kojabi obveznik – sticalac dobara imao pravo na odbitakprethodnog poreza kada bi ta dobra nabavqao za potrebeobavqawa delatnosti van slobodne zone;

4) overenu kopiju deklaracije kojom se dokazuje da sudobra uneta u slobodnu zonu, u skladu sa carinskimpropisima.

8. Poreski tretman uvoza opreme za obavqawe delatnosti,kao i pravo na povra}aj razlike kada je iznos prethodnogporeza u poreskom periodu ve}i od iznosa poreske obaveze


Na uvoz dobara − opreme za obavqawe delatnostiPDV se obra~unava po op{toj stopi PDV od 20% i pla}a napropisani na~in. Obveznik PDV ima pravo da PDV, pla}enprilikom uvoza predmetnih dobara, odbije kao prethodniporez, uz ispuwewe propisanih uslova − da posedujedokument o izvr{enom uvozu dobara u kojem je iskazan

BILTEN/POREZI

35


prethodni porez i dokument kojim se potvr|uje da jeiskazani PDV pla}en prilikom uvoza, kao i da predmetnuopremu koristi ili da }e je koristiti za obavqawedelatnosti u okviru koje vr{i promet dobara i usluga sapravom na odbitak prethodnog poreza, tj. za promet koji jeoporeziv PDV, promet za koji je propisano poreskooslobo|ewe sa pravom na odbitak prethodnog poreza ili zapromet koji se smatra izvr{enim u inostranstvu, ako bi zataj promet postojalo pravo na odbitak prethodnog poreza daje izvr{en u Republici Srbiji.

Ako je iznos prethodnog poreza u poreskom perioduve}i od iznosa poreske obaveze, obveznik PDV ima pravo napovra}aj razlike. Obveznik PDV koji je u poreskoj prijaviPDV iskazao ve}i iznos prethodnog poreza od iznosaporeske obaveze opredequje se za povra}aj razlikezaokruìvawem opcije „DA“ na rednom broju 11. poreskeprijave PDV (Obrazac PPPDV). Ako se obveznik PDV,zaokruìvawem opcije „DA“ na rednom broju 11. poreskeprijave PDV, opredelio za povra}aj PDV, vr{i se povra}ajPDV na ra~un obveznika PDV najkasnije u roku od 45 dana(15 dana ako se obveznik PDV smatra prete`nimizvoznikom), po isteku roka za predaju poreske prijavePDV. Ako se ne izvr{i povra}aj PDV u navedenom roku,obveznik PDV moè da podnese zahtev za povra}aj PDVnadle`nom poreskom organu u skladu sa zakonom kojim seure|uju poreski postupak i poreska administracija.

Kako se iz zahteva za mi{qewe ne moè zakqu~iti dali }e uvoz predmetne opreme izvr{iti obveznik PDV ililice koje nije obveznik PDV, Ministarstvo finansijaukazuje da lice koje nije obveznik PDV nema pravo naodbitak prethodnog poreza pla}enog pri uvozu opreme nitimoè ostvariti pravo na povra}aj PDV.


36



vrednost („Sl. glasnik RS“, br. 84/04, 86/04−ispravka, 61/05,61/07, 93/12 i 108/13, u daqem tekstu: Zakon) propisano je da supredmet oporezivawa PDV isporuka dobara i pruàweusluga koje poreski obveznik izvr{i u Republici uznaknadu, u okviru obavqawa delatnosti, kao i uvoz dobara uRepubliku.

Prema odredbi ~lana 7. Zakona, uvoz je svaki unosdobara u carinsko podru~je Republike.

Op{ta stopa PDV za oporezivi promet dobara iusluga ili uvoz dobara iznosi 20% (~lan 23. stav 1. Zakona).

Saglasno odredbi ~lana 27. Zakona, prethodni porezje iznos PDV obra~unat u prethodnoj fazi prometa dobara iusluga, odnosno pla}en pri uvozu dobara, a koji obveznikmoè da odbije od PDV koji duguje.

Prema odredbama ~lana 28. stav 1. Zakona, pravo naodbitak prethodnog poreza obveznik moè da ostvari akodobra nabavqena u Republici ili iz uvoza, ukqu~uju}i inabavku opreme, kao i objekata za vr{ewe delatnosti iekonomski deqivih celina u okviru tih objekata, odnosnoprimqene usluge, koristi ili }e ih koristiti za prometdobara i usluga:

1) koji je oporeziv PDV;2) za koji u skladu sa ~lanom 24. ovog zakona postoji

oslobo|ewe od pla}awa PDV;3) koji je izvr{en u inostranstvu, ako bi za taj promet

postojalo pravo na odbitak prethodnog poreza da je izvr{enu Republici.

Pravo na odbitak prethodnog poreza, premaodredbama ~lana 28. stav 2. Zakona, obveznik moè daostvari ako poseduje ra~un izdat od strane drugog obveznikau prometu o iznosu prethodnog poreza, u skladu sa ovim

BILTEN/POREZI


zakonom, odnosno dokument o izvr{enom uvozu dobara ukojem je iskazan prethodni porez i dokument kojim sepotvr|uje da je iskazani PDV pla}en prilikom uvoza.

Odredbama stava 3. istog ~lana Zakona propisano je dau poreskom periodu u kojem su ispuweni uslovi iz st. 1. i 2.ovog ~lana obveznik moè da odbije prethodni porez oddugovanog PDV, i to:

1) obra~unati i iskazani PDV za promet dobara iusluga, koji je ili }e mu biti izvr{en od strane drugogobveznika u prometu;

2) PDV koji je pla}en prilikom uvoza dobara.Saglasno odredbi stava 4. istog ~lana Zakona, pravo

na odbitak prethodnog poreza nastaje danom ispuwewauslova iz st. 1−3. ovog ~lana.

Obveznik moè da ostvari pravo na odbitakprethodnog poreza u roku od pet godina od isteka godine ukojoj je stekao ovo pravo (~lan 28. stav 6. Zakona).

Ako je iznos prethodnog poreza ve}i od iznosaporeske obaveze, obveznik ima pravo na povra}aj razlike(~lan 52. stav 1. Zakona).

Prema stavu 4. istog ~lana Zakona, povra}aj iz st. 1. i3. ovog ~lana vr{i se najkasnije u roku od 45 dana, odnosno uroku od 15 dana za obveznike koji prete`no vr{e prometdobara u inostranstvo, po isteku roka za predaju poreskeprijave, odnosno od dana podno{ewa zahteva iz stava 3. ovog~lana.

Odredbom ~lana 2. stav 1. Pravilnika o postupkuostvarivawa prava na povra}aj PDV i o na~inu i postupkurefakcije i refundacije PDV („Sl. glasnik RS“, br. 107/04,65/05, 63/07, 107/12, 120/12 i 74/13, u daqem tekstu: Pravilniko postupku ostvarivawa prava na povra}aj) propisano je daobveznik PDV koji u poreskoj prijavi PDV, propisanojPravilnikom o obliku i sadrìni prijave za evidentirawe


38


obveznika PDV, postupku evidentirawa i brisawa izevidencije i o obliku i sadrìni poreske prijave PDV („Sl.glasnik RS“, br. 123/12, u daqem tekstu: Pravilnik), iskaèiznos za povra}aj PDV, opredequje se u vezi povra}aja togiznosa zaokruìvawem opcije „NE“ ili „DA“ na rednombroju 11. poreske prijave PDV.

Ako se obveznik PDV (u daqem tekstu: obveznik)opredeli za opciju „DA“, u smislu ~lana 2. stav 1. ovogpravilnika, vr{i se povra}aj PDV na ra~un u banci koji jeobveznik naveo u prijavi za evidentirawe obveznika porezana dodatu vrednost propisanoj Pravilnikom (~lan 3. stav 1.Pravilnika o postupku ostvarivawa prava na povra}aj).

Shodno odredbi ~lana 3a Pravilnika o postupkuostvarivawa prava na povra}aj, ako se ne izvr{i povra}ajPDV u roku propisanom odredbom ~lana 52. stav 4. Zakona,obveznik ima pravo da podnese zahtev za povra}aj PDVnadle`nom poreskom organu u skladu sa zakonom kojim seure|uje poreski postupak i poreska administracija, anadle`ni poreski organ po ovom zahtevu postupa na na~inpropisan tim zakonom.

BILTEN/POREZI


POREZ NA DOBIT PRAVNIH LICA

1. Da li je postojala obaveza pla}awa poreza po odbitku nakapitalni dobitak u slu~aju prenosa udela u rezidentnompravnom licu na osnovu ugovora zakqu~enog 11. marta 2010.godine i aneksa ugovora zakqu~enog 12. marta 2010. godineizme|u dva nerezidentna pravna lica, pri ~emu je Agencijaza privredne registre evidentirala promenu vlasnika udela24. marta 2010. godine?


Saglasno na~elu vremenskog va`ewa poreskihpropisa, poreska obaveza utvr|uje se na osnovu propisa kojisu bili na snazi u vreme wenog nastanka, osim ako je, u skladusa Ustavom i zakonom, za pojedine odredbe zakonapredvi|eno da imaju povratno dejstvo (~lan 5. stav 1. Zakonao poreskom postupku i poreskoj administraciji („Sl.glasnik RS“, br. 80/02 ... i 108/13). Uzimaju}i u obzirnavedeno na~elo, utvr|ivawe postojawa obaveze

40


obra~unavawa i pla}awa poreza po odbitku u slu~ajuprenosa udela u rezidentnom pravnom licu na osnovuugovora zakqu~enog 11. marta 2010. godine i aneksa ugovorazakqu~enog 12. marta 2010. godine izme|u dva nerezidentnapravna lica, pri ~emu je Agencija za privredne registreevidentirala promenu vlasnika udela 24. marta 2010. godine,vr{i se na osnovu Zakona o porezu na dobit preduze}a („Sl.glasnik RS“, br. 25/01... i 84/04, u daqem tekstu: Zakon).Prema odredbama ovog zakona, predmet oporezivawaporezom po odbitku bio je, izme|u ostalog, prihod kojiostvari nerezidentni obveznik od rezidentnog obveznika poosnovu kapitalnih dobitaka, dok prihod koji ostvarinerezidentni obveznik od drugog nerezidentnog obveznikapo istom osnovu nije bio predmet oporezivawa porezom poodbitku. Prema tome, imaju}i u vidu da su danom zakqu~ewapredmetnog ugovora sve koristi i rizici od vlasni{tva nadudelom prenete sa prenosioca na sticaoca, mi{qeweMinistarstva finansija je da, u konkretnom slu~aju, nijepostojala obaveza pla}awa poreza po odbitku na kapitalnidobitak.

***Odredbom ~lana 40. stav 1. Zakona bilo je propisano

da se na prihode koje ostvari nerezidentni obveznik odrezidentnog obveznika po osnovu dividendi i udela u dobitiu pravnom licu, autorskih naknada, kamata, kapitalnihdobitaka i naknada po osnovu nepokretnosti i pokretnih

BILTEN/POREZI


stvari, obra~unava i pla}a porez po odbitku po stopi od20%, ako me|unarodnim ugovorom o izbegavawu dvostrukogoporezivawa nije druk~ije ure|eno.

^lanom 71. stav 1. Zakona bilo je propisano da porezpo odbitku na prihode iz ~lana 40. stav 1. Zakona za svakogobveznika i za svaki pojedina~no ispla}eni prihodisplatilac obra~unava, obustavqa i upla}uje na propisanera~une u momentu isplate prihoda, pri ~emu se porez poodbitku obra~unava i pla}a po propisima koji vaè umomentu isplate prihoda.

Ministarstvo finansija napomiwe da su se navedeneodredbe Zakona primewivale do stupawa na snagu Zakona oizmenama i dopunama Zakona o porezu na dobit preduze}a(„Sl. glasnik RS“, br. 18/10), odnosno do 27. marta 2010.godine.

2. Da li obveznik – privredno dru{tvo moè da ostvaripravo na poreski kredit po osnovu ulagawa u osnovnasredstva u slu~aju kada je steklo nepokretnosti (koje su bileu upotrebi) putem javnog nadmetawa odrànog dana 26.4.2013.godine i u potpunosti ih isplatilo?


Obvezniku − privrednom dru{tvu koje je steklonepokretnosti (koje su bile u upotrebi) putem javnog

41BILTEN/Porez na dobit pravnih lica

42


nadmetawa odrànog dana 26.4.2013. godine i u potpunosti ihisplatilo, pri ~emu su te nepokretnosti u poslovnimkwigama evidentirane kao osnovna sredstva u vlasni{tvuobveznika, priznaje se pravo na poreski kredit po osnovuulagawa u osnovna sredstva, s obzirom na to da se izuzimaweod prava na poreski kredit odnosi na nabavku opreme ve}kori{}ene u Republici Srbiji, a ne i na nepokretnosti.

***U skladu sa ~lanom 48. stav 1. Zakona o porezu na dobit

pravnih lica („Sl. glasnik RS“, br. 25/01 ... 47/13, u daqemtekstu: Zakon), obvezniku koji izvr{i ulagawa unekretnine, postrojewa, opremu ili biolo{ka sredstva (udaqem tekstu: osnovna sredstva) u sopstvenom vlasni{tvu nateritoriji Republike za obavqawe prete`ne delatnosti idelatnosti upisanih u osniva~ki akt obveznika, odnosnonavedenih u drugom aktu obveznika kojim se odre|ujudelatnosti koje obveznik obavqa, kao i po osnovu ulagawa urazvoj kao nematerijalnu imovinu, priznaje se pravo naporeski kredit u visini od 20% izvr{enog ulagawa, s tim{to poreski kredit ne moè biti ve}i od 33% obra~unatogporeza u godini u kojoj je izvr{eno ulagawe.

Saglasno stavu 3. istog ~lana Zakona, izuzetno odstava 1. ovog ~lana, obvezniku koji je prema zakonu kojim seure|uje ra~unovodstvo i revizija razvrstan u malo pravnolice priznaje se pravo na poreski kredit u visini od 40%izvr{enog ulagawa, s tim {to poreski kredit ne moè bitive}i od 70% obra~unatog poreza u godini u kojoj je izvr{enoulagawe.

BILTEN/POREZI


Odredbom ~lana ~lana 50i stav 1. Zakona propisanoje, izme|u ostalog, da se pravo na poreski kredit iz ~lana 48.ovog zakona ne ostvaruje za nabavku opreme ve} kori{}ene uRepublici.

Ministarstvo finansija napomiwe da prema odredbi~lana 3. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o porezu nadobit pravnih lica („Sl. glasnik RS“, br. 108/13), poreskiobveznik koji je do 31. decembra 2013. godine ostvario pravona poreski podsticaj iz ~lana 48. Zakona i iskazao podatke uporeskom bilansu i poreskoj prijavi za 2013. godinu, moè topravo da koristi do isteka roka i na na~in propisan timzakonom.

3. Obaveza pravnih lica u ~ijem kapitalu, odnosno u ~ijimorganima upravqawa Republika Srbija ima u~e{}e odnajmawe 25% da iskazuju transferne cene saglasnoodredbama Zakona o porezu na dobit pravnih lica


Obveznik poreza na dobit pravnih lica duàn je datransferne cene (cene nastale u vezi sa transakcijamasredstvima ili stvarawem obaveza me|u povezanim licima)posebno iskaè u svom poreskom bilansu. S tim u vezi, aimaju}i u vidu da, u skladu sa ~lanom 4. Zakona o Vladi („Sl.glasnik RS“, br. 55/05, 71/05−ispr, 101/07, 65/08, 16/11,


44


68/12−odluka US i 72/12, Vlada zastupa Republiku Srbijukao pravno lice i pri tome, izme|u ostalog, vr{i prava iobaveze koje Republika Srbija ima kao osniva~ javnihpreduze}a, ustanova i drugih organizacija, svi obveznici u~ijem kapitalu, odnosno u ~ijim organima upravqawaRepublika Srbija kao pravno lice u~estvuje sa najmawe 25%akcija ili udela, odnosno glasova, smatraju se povezanimlicima sa Republikom Srbijom, odnosno me|usobnopovezanim licima.

***U skladu sa ~lanom 59. stav 1. Zakona o porezu na

dobit pravnih lica („Sl. glasnik RS“, br. 25/01 … 108/13, udaqem tekstu: Zakon), transfernom cenom smatra se cenanastala u vezi sa transakcijama sredstvima ili stvarawemobaveza me|u povezanim licima.

Saglasno stavu 2. istog ~lana Zakona, licempovezanim sa obveznikom smatra se ono fizi~ko ili pravnolice u ~ijim se odnosima sa obveznikom javqa mogu}nostkontrole ili zna~ajnijeg uticaja na poslovne odluke.

U slu~aju posrednog ili neposrednog posedovawanajmawe 25% akcija ili udela smatra se da postojimogu}nost kontrole nad obveznikom (stav 3. ~lana 59.Zakona).

Prema odredbi ~lana 59. stav 4. Zakona, mogu}nostzna~ajnijeg uticaja na poslovne odluke postoji, poredslu~aja predvi|enog u stavu 3. ovog ~lana, i kada liceposredno ili neposredno poseduje najmawe 25% glasova uobveznikovim organima upravqawa.

BILTEN/POREZI


Licem povezanim sa obveznikom smatra se i onopravno lice u kome, kao i kod obveznika, ista fizi~ka ilipravna lica neposredno ili posredno u~estvuju uupravqawu, kontroli ili kapitalu, na na~in predvi|en u st.3. i 4. ovog ~lana (stav 5. ~lana 59. Zakona).

U skladu sa ~lanom 60. stav 1. Zakona, obveznik jeduàn da transakcije iz ~lana 59. stav 1. Zakona posebnoprikaè u svom poreskom bilansu.

Ministarstvo finansija napomiwe da suPravilnikom o transfernim cenama i metodama koje se poprincipu „van dohvata ruke“ primewuju kod utvr|ivawacene transakcija me|u povezanim licima („Sl. glasnik RS“,br. 61/13 i 8/14) bliè ure|eni forma i sadrìnadokumentacije o transfernim cenama, izbor i na~inprimene metode po principu „van dohvata ruke“ kodutvr|ivawa cene transakcija me|u povezanim licima, kao ina~in utvr|ivawa osnovice za obra~un amortizacijestalnog sredstva nabavqenog iz transakcije sa povezanimlicem.

4. Obaveza pravnih lica ~iji je osniva~ grad Beograd daiskazuju transferne cene saglasno odredbama Zakona oporezu na dobit pravnih lica


Obveznik poreza na dobit pravnih lica duàn je datransferne cene (cene nastale u vezi sa transakcijama


46


sredstvima ili stvarawem obaveza me|u povezanim licima)posebno iska`e u svom poreskom bilansu. S tim u vezi, sobzirom na to da je odredbom ~lana 176. stav 2. UstavaRepublike Srbije („Sl. glasnik RS“, br. 98/06) propisano daautonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave imajustatus pravnih lica, svi obveznici u ~ijem kapitalu,odnosno u ~ijim organima upravqawa autonomna pokraji -na/jedinica lokalne samouprave, u~estvuje sa najmawe 25%akcija ili udela, odnosno glasova, smatraju se povezanimlicima sa autonomnom pokrajinom/jedinicom lokalnesamouprave, odnosno me|usobno povezanim licima. Primeraradi, ako grad Beograd u~estvuje u kapitalu, odnosnoorganima upravqawa obveznika poreza na dobit pravnihlica A, taj obveznik smatra se licem povezanim sa gradomBeogradom, kao i sa svim obveznicima poreza na dobitpravnih lica u ~ijem kapitalu, odnosno organimaupravqawa grad Beograd u~estvuje sa najmawe 25%.

***U skladu sa odredbom ~lana 59. stav 1. Zakona o porezu

na dobit pravnih lica („Sl. glasnik RS“, br. 25/01 ... 47/13, udaqem tekstu: Zakon), transfernom cenom smatra se cenanastala u vezi sa transakcijama sredstvima ili stvarawemobaveza me|u povezanim licima.

Saglasno stavu 2. istog ~lana Zakona, licempovezanim sa obveznikom smatra se ono fizi~ko ili pravnolice u ~ijim se odnosima sa obveznikom javqa mogu}nostkontrole ili zna~ajnijeg uticaja na poslovne odluke.

BILTEN/POREZI


U slu~aju posrednog ili neposrednog posedovawanajmawe 25% akcija ili udela smatra se da postojimogu}nost kontrole nad obveznikom (stav 3. ~lana 59.Zakona).

Prema odredbi ~lana 59. stav 4. Zakona, mogu}nostzna~ajnijeg uticaja na poslovne odluke postoji, pored slu~ajapredvi|enog u stavu 3. ovog ~lana, i kada lice posredno ilineposredno poseduje najmawe 25% glasova u obveznikovimorganima upravqawa.

Licem povezanim sa obveznikom smatra se i onopravno lice u kome, kao i kod obveznika, ista fizi~ka ilipravna lica neposredno ili posredno u~estvuju uupravqawu, kontroli ili kapitalu, na na~in predvi|en u st.3. i 4. ovog ~lana (stav 5. ~lana 59. Zakona).

U skladu sa ~lanom 60. stav 1. Zakona, obveznik jeduàn da transakcije iz ~lana 59. stav 1. Zakona posebnoprikaè u svom poreskom bilansu.

Ministarstvo finansija napomiwe da su Pravil -nikom o transfernim cenama i metodama koje se po principu„van dohvata ruke“ primewuju kod utvr|ivawa cenetransakcija me|u povezanim licima („Sl. glasnik RS“, br.61/13 i 8/14) bliè ure|eni forma i sadrìna dokumentacijeo transfernim cenama, izbor i na~in primene metode poprincipu „van dohvata ruke“ kod utvr|ivawa cenetransakcija me|u povezanim licima, kao i na~in utvr|ivawaosnovice za obra~un amortizacije stalnog sredstvanabavqenog iz transakcije sa povezanim licem.


48


5. Da li je Fond za razvoj Republike Srbije obveznik porezana dobit pravnih lica?


Zakonom o Fondu za razvoj Republike Srbije („Sl.glasnik RS“, br. 36/09, 88/10 i 119/12) ure|uje se poloàj,na~in finansirawa, poslovi, upravqawe, kontrola rada,nadzor i druga pitawa od zna~aja za rad Fonda za razvojRepublike Srbije (u daqem tekstu: Fond). Fond ima svojstvopravnog lica, a u skladu sa zakonom, moè da se organizujekao akcionarsko dru{tvo. Fond je duàn da vodi poslovnekwige i ra~unovodstvenu evidenciju na na~in propisanzakonom kojim se ure|uje ra~unovodstvo. Fond obavqaposlove koji se odnose na odobravawe kredita, izdavawegarancija, kupovinu hartija od vrednosti, sticawe akcija iudela na osnovu pravnih poslova, ukqu~uju}i i konverzijupotraìvawa, kao i druge poslove u ime i za ra~unRepublike Srbije, u skladu sa zakonom. Imaju}i u vidunavedeno, kao i odredbe Zakona o porezu na dobit pravnihlica („Sl. glasnik RS“, br. 25/01, 80/02, 43/03, 84/04, 18/10,101/11, 119/12, 47/13 i 108/13), Fond je poreski obveznikporeza na dobit pravnih lica.

6. Povezanost obveznika poreza na dobit pravnih lica saRepublikom Srbijom, autonomnom pokrajinom ilijedinicom lokalne samouprave, kao pravnim licima, kao i

BILTEN/POREZI

49


neposredno/posredno u~e{}e u kapitalu, odnosno organimaupravqawa obveznika poreza na dobit pravnih lica

(Obja{wewe Ministarstva finansija, br. 430-00-40/2014-04od 3.2.2014. god.)

1. Prema odredbi ~lana 4. Zakona o Vladi („Sl.glasnik RS“, br. 55/05, 71/05−ispr, 101/07, 65/08, 16/11,68/12−odluka US i 72/12), Vlada zastupa Republiku Srbijukao pravno lice i pri tome, izme|u ostalog, vr{i prava iobaveze koje Republika Srbija ima kao osniva~ javnihpreduze}a, ustanova i drugih organizacija. S tim u vezi, sviobveznici u ~ijem kapitalu, odnosno u ~ijim organimaupravqawa Republika Srbija kao pravno lice u~estvuje sanajmawe 25% akcija ili udela, odnosno glasova, smatraju sepovezanim licima sa Republikom Srbijom, odnosnome|usobno povezanim licima.

U skladu sa odredbom ~lana 176. stav 2. UstavaRepublike Srbije („Sl. glasnik RS“, br. 98/06), autonomnepokrajine i jedinice lokalne samouprave imaju statuspravnih lica. Prema tome, svi obveznici u ~ijem kapitalu,odnosno u ~ijim organima upravqawa autonomnapokrajina/jedinica lokalne samouprave, u~estvuje sanajmawe 25% akcija ili udela, odnosno glasova, smatraju sepovezanim licima sa autonomnom pokrajinom/jedinicomlokalne samouprave, odnosno me|usobno povezanim licima.Primera radi, ako grad Beograd u~estvuje u kapitalu,odnosno organima upravqawa obveznika A, taj obveznik sesmatra licem povezanim sa gradom Beogradom, dakle sakonkretnom jedinicom lokalne samouprave, kao i sa svimobveznicima u ~ijem kapitalu, odnosno organima upravqawagrad Beograd u~estvuje sa najmawe 25%.

BILTEN/Porez na dobit pravnih lica

50


Republika Srbija, autonomna pokrajina i jedinicalokalne samouprave se za svrhu utvr|ivawa transfernihcena ne smatraju me|usobno povezanim pravnim licima. Stim u vezi, a primera radi, obveznik A u ~ijem kapitalu,odnosno u ~ijim organima upravqawa Republika Srbija kaopravno lice u~estvuje sa 100% ne smatra se licem povezanimsa obveznikom u ~ijem kapitalu, odnosno u ~ijim organimaupravqawa konkretna jedinica lokalne samouprave, npr.grad Beograd, kao pravno lice, u~estvuje sa 100%. Me|utim,ako Republika Srbija i konkretna jedinica lokalnesamouprave, npr. grad Beograd, istovremeno u~estvuju ukapitalu, odnosno u organima upravqawa obveznika A, sanajmawe po 25%, obveznik A smatra se povezanim i saRepublikom Srbijom i sa gradom Beogradom.

***Prema odredbama ~lana 59. st. 1. i 2. Zakona o porezu

na dobit pravnih lica („Sl. glasnik RS“, br. 25/01, 80/02,43/03, 84/04, 18/10, 101/11, 119/12 i 47/13, u daqem tekstu:Zakon), koji se odnosi na na~in utvr|ivawa, obra~unavawa ipla}awa poreza na dobit pravnih lica za 2013. godinu,transfernom cenom smatra se cena nastala u vezi satransakcijama sredstvima ili stvarawem obaveze me|upovezanim licima, pri ~emu se licem povezanim saobveznikom smatra ono fizi~ko ili pravno lice u ~ijim seodnosima sa obveznikom javqa mogu}nost kontrole ilizna~ajnijeg uticaja ia poslovne odluke.

U slu~aju posrednog ili neposrednog posedovawanajmawe 25% akcija ili udela smatra se da postojimogu}nost kontrole nad obveznikom (~lan 59. stav 3.Zakona).

Mogu}nost zna~ajnijeg uticaja na poslovne odlukepostoji, pored slu~aja predvi|enog u stavu 3. ovog ~lana, i

BILTEN/POREZI


kada lice posredno ili neposredno poseduje najmawe 25%glasova u obveznikovim organima upravqawa (~lan 59. stav4. Zakona).

Licem povezanim sa obveznikom smatra se i onopravno lice u kome, kao i kod obveznika, ista fizi~ka ilipravna lica neposredno ili posredno u~estvuju uupravqawu, kontroli ili kapitalu, na na~in predvi|en u st.3. i 4. ovog ~lana (~lan 59. stav 5. Zakona).

2. Mogu}nost kontrole nad obveznikom postoji kako uslu~aju neposrednog tako i u slu~aju posrednog u~e{}a ukapitalu, odnosno organima upravqawa obveznika odnajmawe 25% akcija ili udela, odnosno glasova.

Neposredno u~e{}e postoji kada, na primer, lice Anoseduje 25% akcija lica B i 60% akcija lica V. Na tajna~in, lice A ima mogu}nost neposredne kontroleaktivnosti lica B i V, na osnovu ~ega se lica B i V smatrajupovezanim licima.

Posredno u~e{}e postoji kada, na primer, lice Aposeduje 60% akcija lica B, a lice B poseduje 50% akcijalica V, {to zna~i da lice A preko lica B ostvaruje posrednou~e{}e u kapitalu lica V. Posredno u~e{}e, kao ineposredno, treba da iznosi najmawe 25% akcija ili udela,odnosno glasova. U datom primeru taj uslov je ispuwen,imaju}i u vidu da posredno u~e{}e lica A u kapitalu lica Viznosi 30% (60% od 50%).



Posredno u~e{}e postoji i u slu~aju kada, na primer,lice A poseduje 60% akcija lica B i 10% akcija lica V, doklice B poseduje 25% akcija lica V. Iz navedenog proizlazida je lice A neposredno povezano sa licem B, a lice Bneposredno povezano sa licem V. Lice A posredno, prekolica B, u~estvuje u kapitalu lica V u visini od 15% (60% od25%), {to zajedno sa neposrednim u~e{}em od 10% iznosi25%, pa je po tom osnovu lice A povezano sa licem V nana~in propisan Zakonom.

52 BILTEN/POREZI


POREZI NA IMOVINU

1. a) Oporezivawa zemqi{ta povr{ine preko 10 arib) Da li su zajedni~ki delovi zgrade i ure|aji u zgradipredmet oporezivawa porezom na imovinu?


a) Kad je predmet oporezivawa porezom na imovinupravo svojine na zemqi{tu povr{ine preko 10 ari, odnosnopravo kori{}ewa gra|evinskog zemqi{ta povr{ine preko10 ari (u skladu sa zakonom kojim se ure|uje pravni re`imgra|evinskog zemqi{ta), re~ je o povr{ini zemqi{ta kojepredstavqa fizi~ku celinu. Primera radi, ako je poreskiobveznik vlasnik zemqi{ta koje ~ine dve katastarskeparcele od kojih je jedna povr{ine 7 ari, a druga povr{ine 5ari, pri ~emu se te katastarske parcele me|usobno grani~e,u tom slu~aju predmetne parcele predstavqaju fizi~kucelinu povr{ine 12 ari koja je predmet oporezivawaporezom na imovinu. Me|utim, ako je poreski obveznikvlasnik zemqi{ta koje ~ine dve katastarske parcele odkojih je jedna povr{ine 7 ari, a druga povr{ine 5 ari, pri~emu se te katastarske parcele me|usobno ne grani~e, u tom

54


slu~aju predmetne parcele predstavqaju posebne fizi~keceline koje nisu predmet oporezivawa porezom na imovinu.

Zakonom o porezima na imovinu („Sl. glasnik RS“,br. 26/01, 45/02−SUS, 80/02, 80/02−dr. zakon, 135/04, 61/07, 5/09,101/10, 24/11, 78/11, 57/12−US i 47/13, u daqem tekstu: Zakon)nije propisano da se kod oporezivawa prava svojine nazemqi{tu i prava kori{}ewa gra|evinskog zemqi{ta, izpredmeta oporezivawa izuzima povr{ina zemqi{ta od 10ari. To zna~i da je kod oporezivawa zemqi{ta povr{inepreko 10 ari predmet oporezivawa ukupna povr{ina togzemqi{ta.

***Prema odredbi ~lana 2. stav 1. ta~. 1) i 3) Zakona,

porez na imovinu pla}a se na nepokretnosti koje se nalaze nateritoriji Republike Srbije, i to na pravo svojine, odnosnona pravo svojine na zemqi{tu povr{ine preko 10 ari, kao ipravo kori{}ewa gra|evinskog zemqi{ta povr{ine preko10 ari, u skladu sa zakonom kojim se ure|uje pravni reìmgra|evinskog zemqi{ta.

Odredbom ~lana 2. stav 2. Zakona propisano je da senepokretnostima, u smislu ~lana 2. stav 1. Zakona, smatraju:

1) zemqi{te, i to: gra|evinsko, poqoprivredno,{umsko i drugo;

2) stambene, poslovne i druge zgrade, stanovi,poslovne prostorije, garaè i drugi (nadzemni i podzemni)gra|evinski objekti, odnosno wihovi delovi (u daqemtekstu: objekti).

b) Predmet oporezivawa porezom na imovinu sunepokretnosti na teritoriji Republike Srbije na kojima sukonstituisana prava, kori{}ewe ili dràvina koji su~lanom 2. st. 1. do 3. Zakona ure|eni kao predmetoporezivawa, nezavisno od toga da li je objekat (ili wegovdeo), koji je predmet oporezivawa, nadzemni ili podzemni.

BILTEN/POREZI


Imaju}i u vidu da na zajedni~kim delovima zgrade iure|ajima u zgradi vlasnici posebnih celina u zgradi imajupravo zajedni~ke nedeqive svojine, po mi{qewu Mini -starstva finansija kod utvr|ivawa osnovice poreza naimovinu primenom elemenata korisne povr{ine i prose~necene kvadratnog metra odgovaraju}ih nepokretnosti u zoni ukojoj se ta nepokretnost nalazi, u zgradama u okviru kojihpostoji vi{e posebnih celina (na primer ve}i broj stanova),prostor koji je u zajedni~koj nedeqivoj svojini jer popoloàju i nameni sluì zgradi kao celini − neadaptiranitavanski prostor, zajedni~ki ulaz, zajedni~ko stepeni{te,podrumski prostor, prostor u kome je toplotna podstanica isl. ne ukqu~uje se u korisnu povr{inu stana kao posebneceline u okviru zgrade za koji je konkretno lice obveznikporeza na imovinu. Me|utim, ako je tavanskom ilipodrumskom prostoru promewena namena tako {to jepripojen nekom od postoje}ih stanova ili drugih posebnihcelina, ili je postao posebna celina (na primer, taj prostorpostao je stan, poslovni prostor − lokal i sl.), ~ime jeprestao da bude u zajedni~koj nedeqivoj svojini, tadapovr{ina tog dela ulazi u korisnu povr{inu stana ili drugeposebne celine ~iji je sastavni deo postao taj prostor, a akoje taj prostor postao posebna celina u okviru konkretnezgrade (na primer poslovni prostor) ta posebna celinapredstavqa nepokretnost za koju se porez pla}a na pravo,dràvinu ili kori{}ewe u skladu sa ~lanom 2. st. 1. i 3.Zakona.

***Korisna povr{ina zemqi{ta je wegova ukupna

povr{ina, a korisna povr{ina objekta je zbir podnihpovr{ina izme|u unutra{wih strana spoqnih zidova

55BILTEN/Porezi na imovinu

56


objekta (iskqu~uju}i povr{ine balkona, terasa, lo|a,neadaptiranih tavanskih prostora i prostora u zajedni~kojnedeqivoj svojini svih vlasnika ekonomski deqivih celinau okviru istog objekta) − ~lan 6. stav 2. Zakona.

Prema odredbama ~lana 19. Zakona o osnovamasvojinsko-pravnih odnosa („Sl. list SFRJ“, br. 6/80 i 36/90,„Sl. list SRJ“, br. 29/96 i „Sl. list RS“, br. 115/05− dr.zakon), pravo svojine na posebnom delu zgrade mo`epostojati na stanu, poslovnoj prostoriji ili gara`i,odnosno gara`nom mestu. Na zajedni~kim delovima zgrade iure|ajima u zgradi vlasnici posebnih delova zgrade imajupravo zajedni~ke nedeqive svojine.

2. Utvr|ivawe osnovice poreza na imovinu zanepokretnosti obveznika koji vodi poslovne kwige uslu~aju kada jedinica lokalne samouprave nije do 30.novembra teku}e godine objavila akte za ~ije dono{ewe iobjavqivawe u tom roku je ovla{}ena i du`na


Poreska osnovica ure|uje se poreskim zakonom. Stim u vezi, Zakonom o porezima na imovinu („Sl. glasnikRS“, br. 26/01, 45/02−SUS, 80/02, 80/02−dr. zakon, 135/04, 61/07,5/09, 101/10, 24/11, 78/11, 57/12−US i 47/13, u daqem tekstu:Zakon) ure|ena je osnovica poreza na imovinu i u slu~ajukada jedinica lokalne samouprave nije do 30. novembrateku}e godine (kao godine koja prethodi godini za koju seutvr|uje porez) objavila akte za ~ije dono{ewe iobjavqivawe u tom roku je ovla{}ena i du`na prema Zakonu(akt o odre|ivawu zona i najopremqenije zone, akt o

BILTEN/POREZI


prose~nim cenama kvadratnog metra odgovaraju}ihnepokretnosti ...).

Kada navedeni akti nisu doneti i objavqeni na na~inna koji se objavquju op{ti akti jedinice lokalnesamouprave do 30. novembra teku}e godine, ukqu~uju}i islu~aj kada su ti akti doneti pre 30. novembra teku}e godine,a objavqeni nakon 30. novembra, poreska osnovica zanepokretnosti obveznika koji vodi poslovne kwige, a za kojeje poreska obaveza nastala pre 1. januara poreske godine, jekwigovodstvena vrednost nepokretnosti iskazana uposlovnim kwigama obveznika na posledwi dan poslovnegodine obveznika u teku}oj godini. Izuzetno, zanepokretnosti za koje je nastala poreska obaveza pre 1.januara poreske godine, a za koje obveznik koji vodi poslovnekwige nije podneo poresku prijavu, osnovica poreza naimovinu utvr|uje se upore|ivawem sa osnovicom poreza naimovinu u poreskoj godini za odgovaraju}e nepokretnostiobveznika koji vodi poslovne kwige, kao i drugih podatakakojima raspola`e nadle`ni poreski organ.

***Prema odredbi ~lana 36. stav 1. Zakona o izmenama i

dopunama Zakona o porezima na imovinu („Sl. glasnik RS“,br. 47/13, u daqem tekstu: Zakon o izmenama i dopunamaZakona), jedinice lokalne samouprave du`ne su da, nakonstupawa na snagu ovog zakona, a najkasnije do 30. novembra2013. godine, za potrebe utvr|ivawa poreza na imovinu za2014. godinu u skladu sa ovim zakonom objave:

1) odluku o stopama poreza na imovinu;2) odluku kojom su odredile zone, sa naznakom zona

koje se smatraju najopremqenijim, na svojoj teritoriji;3) akt kojim su utvrdile prose~ne cene odgovaraju}ih

nepokretnosti po zonama;4) akt o koeficijentima za nepokretnosti u zonama.


58


Ako ni u zonama, ni u grani~nim zonama nije biloprometa odgovaraju}ih nepokretnosti u periodu od 1. januara2013. godine do 30. septembra 2013. godine, jedinica lokalnesamouprave du`na je da, u roku iz stava 1. ovog ~lana, objaviprose~nu vrednost kvadratnog metra odgovaraju}ihnepokretnosti na osnovu kojih je za 2013. godinu utvr|enaosnovica poreza na imovinu za nepokretnosti obveznikakoji ne vode poslovne kwige u najopremqenijoj zoni (~lan 36.stav 2. Zakona o izmenama i dopunama Zakona).

Prema odredbi ~lana 7a stav 1. Zakona, jedinicalokalne samouprave du`na je da objavi akt kojim se utvr|ujuprose~ne cene odgovaraju}ih nepokretnosti u zonama uskladu sa ~lanom 6. st. 5. i 6. Zakona do 30. novembra svaketeku}e godine, na na~in na koji se objavquju weni op{tiakti.

U slu~aju iz ~lana 6. stav 8. ovog zakona (tj. kada ni uzonama ni u grani~nim zonama nije bilo prometaodgovaraju}ih nepokretnosti u periodu od 1. januara do 30.septembra teku}e godine) jedinica lokalne samoupravedu`na je da, do isteka roka iz stava 1. ovog ~lana, objaviprose~ne cene odgovaraju}ih nepokretnosti na osnovu kojihje za teku}u godinu utvr|ena osnovica poreza na imovinu zanepokretnosti obveznika koji ne vode poslovne kwige i to uzoni koja je, prema odluci nadle`nog organa te jedinicelokalne samouprave, utvr|ena kao najopremqenija u smislu~lana 6. stav 3. ovog zakona (u daqem tekstu: najopremqenijazona) − ~lan 7a stav 2. Zakona.

Jedinica lokalne samouprave du`na je da objavi aktekojima se utvr|uju zone, najopremqenije zone, kao ikoeficijenti za nepokretnosti u zonama, do 30. novembrateku}e godine na na~in iz stava 1. ovog ~lana, kao i svakupromenu tih akata (~lan 7a stav 4. Zakona).

BILTEN/POREZI


Ako jedinica lokalne samouprave do isteka roka izstava 4. ovog ~lana ne objavi koeficijente za nepokretnostiu zonama ili ih utvrdi preko maksimalnog iznosa iz stava 4.ovog ~lana, u slu~aju iz ~lana 6. stav 8. ovog zakona osnovicaporeza na imovinu utvrdi}e se primenom koeficijenta izstava 4. ovog ~lana za nepokretnosti u odgovaraju}oj zoni(~lan 7a stav 5. Zakona).

Ako jedinica lokalne samouprave ne objavi akt kojimutvr|uje prose~ne cene odgovaraju}ih nepokretnosti uzonama do 30. novembra teku}e godine, kao i akt kojimutvr|uje zone i najopremqenije zone u skladu sa stavom 4.ovog ~lana, osnovica poreza na imovinu na nepokretnostiobveznika koji vodi poslovne kwige je kwigovodstvenavrednost iskazana na posledwi dan poslovne godineobveznika u teku}oj godini (~lan 7a stav 6. Zakona).

Osnovica poreza na imovinu za nepokretnosti za kojeobveznik nije podneo poresku prijavu utvr|uje seupore|ivawem sa osnovicom poreza na imovinu u poreskojgodini za odgovaraju}e nepokretnosti obveznika koji vodi,odnosno koji ne vodi poslovne kwige, kao i drugih podatakakojima raspola`e nadle`ni organ jedinice lokalnesamouprave (~lan 7a stav 8. Zakona).

Prema odredbi ~lana 4. stav 5. Zakona, obveznikporeza na imovinu iz stava 1. ovog ~lana koji vodi poslovnekwige (u daqem tekstu: obveznik koji vodi poslovne kwige),u smislu oporezivawa porezom na imovinu, jeste:

1) pravno lice koje vodi poslovne kwige u skladu sapropisima Republike Srbije;

2) ogranak i drugi organizacioni deo stranog pravnoglica koji obavqa privrednu delatnost u Republici Srbiji ikoji poslovne kwige vodi u skladu sa propisima RepublikeSrbije;


60


3) preduzetnik koji vodi poslovne kwige− za imovinukoju je evidentirao u svojim poslovnim kwigama (u daqemtekstu: imovina u poslovnim kwigama), osim preduzetnikaiz stava 4. ta~ka 1) ovog ~lana;

4) drugo lice koje vodi poslovne kwige u skladu sapropisima Republike Srbije, osim preduzetnika iz stava 4.ta~ka 3) ovog ~lana.

3. Da li je nastala poreska obaveza po osnovu poreza naimovinu za porodi~nu ku}u koja nije zavr{ena?


Poreska obaveza po osnovu poreza na imovinu nastajenajranijim od slede}ih dana: danom sticawa prava, danompo~etka kori{}ewa, danom osposobqavawa, danom izdavawaupotrebne dozvole, odnosno danom omogu}avawa kori{}ewaimovine na drugi na~in. S tim u vezi, ako je u konkretnomslu~aju re~ o objektu koji je osposobqen za kori{}ewe usmislu da predstavqa upotrebnu celinu koja pru`a za{tituod vremenskih i spoqnih uticaja, sa uobi~ajeno potrebniminstalacijama, postrojewima i opremom (vodovodnominstalacijom, elektri~nom instalacijom, stolarijom i sl.),poreska obaveza za taj objekat nastala je danomosposobqavawa za kori{}ewe, nezavisno od toga da li sepredmetni objekat koristi, da li je u potpunosti zavr{en ida li je u postupku legalizacije.

***Prema odredbi ~lana 10. Zakona o porezima na

imovinu („Sl. glasnik RS“, br. 26/01, 45/02−SUS, 80/02,

BILTEN/POREZI

61


80/02−dr. zakon, 135/04, 61/07, 5/09, 101/10, 24/11, 78/11, 57/12−US i 47/13, u daqem tekstu: Zakon), obaveza po osnovu porezana imovinu nastaje najranijim od slede}ih dana: danomsticawa prava, danom po~etka kori{}ewa, danomosposobqavawa, danom izdavawa upotrebne dozvole, odnosnodanom omogu}avawa kori{}ewa imovine na drugi na~in.

4. Da li mo`e da se ostvari pravo na poresko oslobo|ewe naprenos prava svojine na stanu kupcu prvog stana za ~lanoveporodi~nog doma}instva koji na dan overe ugovora okupoprodaji prvog stana nemaju isto prebivali{te sakupcem prvog stana?


Za svrhu ostvarivawa prava na oslobo|ewe od porezana prenos apsolutnih prava − na prenos stana kupcu prvogstana iz ~l. 31a i 31b Zakona o porezima na imovinu („Sl.glasnik RS“, br. 26/01, 45/02−SUS, 80/02, 80/02−dr. zakon,135/0, 61/07, 5/09, 101/10, 24/11, 78/11, 57/12−US i 47/13, u daqemtekstu: Zakon), ~lanom porodi~nog doma}instva kupca prvogstana smatraju se (izme|u ostalih) kup~ev supru`nik ikup~eva deca − ako su sa kupcem prvog stana imali zajednicu`ivota, privre|ivawa i tro{ewa prihoda i ako su sa kupcemprvog stana u Republici Srbiji imali isto prebivali{te nadan overe ugovora o kupoprodaji prvog stana.

Kada prema evidencijama koje (saglasno propisima oli~noj karti, odnosno prebivali{tu i boravi{tu gra|ana...) vode nadle`ni organi, fizi~ko lice − kupac prvog stana

BILTEN/Porezi na imovinu

62


nema isto prebivali{te sa licem iz ~lana 31a stav 3. Zakona(pa i kada je re~ o licu sa kojim je kupac prvog stana u braku,odnosno o kup~evoj deci), nema zakonskog osnova da se naprenos prava svojine na stanu kupcu prvog stana ostvaripravo na poresko oslobo|ewe i za lica sa kojima kupac nijena dan overe ugovora o kupoprodaji prvog stana imao istoprebivali{te.

* * *Prema odredbi ~lana 23. stav 1. ta~ka 1) Zakona,

porez na prenos apsolutnih prava pla}a se kod prenosa uznaknadu prava svojine na nepokretnosti.

Prema odredbi ~lana 31a stav 1. Zakona, porez naprenos apsolutnih prava ne pla}a se na prenos prava svojinena stanu ili porodi~noj stambenoj zgradi (u daqem tekstu:stan), odnosno svojinskom udelu na stanu ili porodi~nojstambenoj zgradi fizi~kom licu koje kupuje prvi stan (udaqem tekstu: kupac prvog stana), za povr{inu koja za kupcaprvog stana iznosi do 40m2 i za ~lanove wegovog porodi~nogdoma}instva koji od 1. jula 2006. godine nisu imali u svojini,odnosno susvojini stan na teritoriji Republike Srbije do15m2 po svakom ~lanu (u daqem tekstu: odgovaraju}i stan),pod uslovom da:

1) je kupac prvog stana punoletni dr`avqaninRepublike Srbije, sa prebivali{tem na teritoriji Repu -blike Srbije;

2) kupac prvog stana od 1. jula 2006. godine do danaovere ugovora o kupoprodaji na osnovu koga kupac sti~e prvistan, nije imao u svojini, odnosno susvojini stan nateritoriji Republike Srbije.

BILTEN/POREZI

63


Porodi~nim doma}instvom kupca prvog stana, usmislu ~lana 31a stav 1. Zakona, smatra se zajednica ìvota,privre|ivawa i tro{ewa prihoda kupca prvog stana,wegovog supru`nika, kup~eve dece, kup~evih usvojenika,dece wegovog supru`nika, usvojenika wegovog supru`nika,kup~evih roditeqa, wegovih usvojiteqa, roditeqa wegovogsupru`nika, usvojiteqa kup~evog supru`nika, sa istimprebivali{tem kao kupac prvog stana (~lan 31a stav 3.Zakona).

Ako je povr{ina stana koji kupac prvog stana kupujeve}a od povr{ine odgovaraju}eg stana iz stava 1. ovog ~lana,porez se pla}a na prenos prava svojine na razliku povr{inekupqenog i povr{ine odgovaraju}eg stana (~lan 31a stav 4.Zakona).

Prema odredbi ~lana 3. ta~ka 2) Zakona oprebivali{tu i boravi{tu gra|ana („Sl. glasnik RS“, br.87/11, u daqem tekstu. Zakon o prebivali{tu gra|ana),prebivali{te je mesto u kome se gra|anin nastanio sanamerom da u wemu stalno ìvi, odnosno mesto u kome senalazi centar wegovih ìvotnih aktivnosti,profesionalnih, ekonomskih, socijalnih i drugih veza kojedokazuju wegovu trajnu povezanost s mestom u kome senastanio.

Odredbom ~lana 4. Zakona o prebivali{tu gra|anapropisano je da su punoletni gra|ani du`ni da prijave iodjave svoje prebivali{te, prijave i odjave boravi{te, kao ida prijave privremeni boravak u inostranstvu i povratak izinostranstva, kada je to odre|eno ovim zakonom. Prijavu iodjavu prebivali{ta, odnosno prijavu i odjavu boravi{ta zamaloletno lice ili lice bez poslovne sposobnosti, podnosi

BILTEN/Porezi na imovinu

64


wegov roditeq, odnosno starateq ili drugi zakonskizastupnik. Ako roditeqi nemaju istu adresu stanovawa,prijavu i odjavu podnosi jedan od roditeqa uz saglasnostdrugog roditeqa ili roditeq koji u skladu sa zakonomsamostalno vr{i roditeqsko pravo.

Prema odredbi ~lana 1. st. 1. i 2. Zakona o li~nojkarti („Sl. glasnik RS“, br. 62/06 i 36/11, u daqem tekstu:Zakon o li~noj karti), li~na karta je javna isprava kojomgra|ani Republike Srbije dokazuju identitet. U skladu sazakonom, li~na karta sluì i kao dokaz o drugim~iwenicama koje su u woj sadràne.

Odredbom ~lana 8. stav 2. Zakona o li~noj kartipropisano je da se, ako obrazac sadrì mikrokontroler(~ip), u wega unose svi vidqivi podaci na li~noj karti, kaoi podaci o dràvqanstvu, prebivali{tu, odnosnoboravi{tu i adresi stana wenog imaoca i ime jednog odroditeqa, a moè se uneti i jedinstveni mati~ni brojroditeqa imaoca li~ne karte.

BILTEN/POREZI


POREZ NA DOHODAK GRA\ANA

1. Poreski tretman primawa iz ~lana 96. Zakona ozdravstvenom osigurawu, u visini od 35% od osnova zanaknadu zarade iz sredstava buxeta Republike koji ostvarujeosiguranica (trudnica) u slu~aju privremene spre~enosti zarad zbog bolesti ili komplikacije u vezi sa odr`avawemtrudno}e


Ako primawe koje fizi~ko lice − osiguranica(trudnica) ostvari u slu~aju privremene spre~enosti za radzbog bolesti ili komplikacije u vezi sa odr`avawemtrudno}e u iznosu od 35% od osnova za naknadu zarade izsredstava buxeta Republike, saglasno Zakonu o zdrav -stvenom osigurawu („Sl. glasnik RS“, br. 107/05,109/05−ispravka, 57/11, 110/12−US i 119/12), po svojoj pravnojprirodi predstavqa naknadu zarade, u tom slu~aju oporezujese porezom na dohodak gra|ana na zaradu. U suprotnom, ovo

66


primawe podle`e oporezivawu kao drugi prihod fizi~koglica.

Ministarstvo finansija napomiwe da s obzirom da jedavawe mi{qewa o primeni Zakona o zdravstvenomosigurawu u delokrugu Ministarstva zdravqa,opredeqivawe pravne prirode predmetnog primawa unadle`nosti je tog ministarstva.

***Prema odredbama ~l. 1. i 2. Zakona o porezu na

dohodak gra|ana („Sl. glasnik RS“, br. 24/01, 80/02, 135/04,62/06, 65/06−ispravka, 31/09, 44/09, 18/10, 50/11, 91/11−US,93/12, 114/12−US, 47/13, 48/13−ispravka i 108/13, u daqemtekstu: Zakon), porez na dohodak gra|ana pla}aju, u skladu saodredbama ovog zakona, fizi~ka lica koja ostvaruju dohodak,na prihode iz svih izvora, osim onih koji su posebno izuzetiZakonom.

Odredbom ~lana 13. stav 1. Zakona propisano je da sepod zaradom, u smislu Zakona, smatra zarada koja se ostvarujepo osnovu radnog odnosa, definisana zakonom kojim seure|uju radni odnosi i druga primawa zaposlenog.

Porez na zaradu pla}a se po stopi od 10%, koja seprimewuje na osnovicu koju ~ini ispla}ena, odnosnoostvarena zarada, umawena za pripadaju}i mese~nineoporezivi iznos (~lan 15a Zakona).

Odredbom ~lana 85. stav 1. ta~ka 16) Zakonapropisano je da se ostalim prihodima, u smislu ovog zakona,smatraju i drugi prihodi koji po svojoj prirodi ~ine dohodak

BILTEN/POREZI

67


fizi~kog lica, koji nisu oporezivi po drugom osnovu uskladu sa ovim zakonom, ili nisu izuzeti od oporezivawaili oslobo|eni pla}awa poreza po Zakonu.

Porez na dohodak gra|ana na ostale − druge prihodepla}a se po stopi od 20%, na osnovicu koju ~ini brutoprihod umawen za normirane tro{kove u visini od 20%(~lan 85. stav 3. i ~lan 86. stav 1. Zakona).

Odredbama ~lana 96. st. 3. i 4. Zakona o zdravstvenomosigurawu propisano je da u slu~aju privremene spre~enostiza rad zbog bolesti ili komplikacije u vezi sa odr`avawemtrudno}e, za prvih 30 dana privremene spre~enosti za radkoju ispla}uje poslodavac iz svojih sredstava, visinanaknade zarade obezbe|uje se u iznosu od 100% od osnova zanaknadu zarade, a da po~ev od 31. dana privremenespre~enosti za rad, visina naknade zarade obezbe|uje se uiznosu od 100% od osnova za naknadu zarade, s tim {to se izsredstava obaveznog zdravstvenog osigurawa obezbe|ujeiznos od 65% od osnova za naknadu zarade, kao i iznos od 35%od osnova za naknadu zarade iz sredstava buxeta Republike.

Odredbom stava 5. tog ~lana Zakona o zdravstvenomosigurawu propisano je da se sredstva u iznosu od 35% odosnova za naknadu zarade, iz stava 4. tog ~lana, prenoseRepubli~kom fondu koji u ime i za ra~un buxeta Republikeupla}uje sredstva na ra~un osiguranice iz stava 3. tog ~lana.

2. Momenat nastanka obaveze pla}awa poreza na dohodakgra|ana i doprinosa za obavezno socijalno osigurawe u

BILTEN/Porez na dohodak gra|ana

68


slu~aju isplate naknade materijalne {tete na ime maweispla}ene zarade, na osnovu sudske presude


Primawe koje fizi~ko lice ostvari po osnovunaknade materijalne {tete dosu|ene sudskom presudom zbogmawe ispla}ene zarade u periodu od druge polovine 1999.godine do kraja prve polovine 2002. godine, predstavqaprihod tog lica koji podle`e oporezivawu porezom nadohodak gra|ana na zaradu, kao i obavezi pla}awa doprinosaza obavezno socijalno osigurawe. Obaveza obra~unavawa ipla}awa poreza na dohodak gra|ana i doprinosa za obaveznosocijalno osigurawe u predmetnom slu~aju nastaje umomentu isplate prihoda − razlike zarade zaposlenom,nezavisno od toga za koji period se odnosi ta isplata.

***Odredbom ~lana 9. stav 1. ta~ka 8) Zakona o porezu na

dohodak gra|ana („Sl. glasnik RS“, br. 24/01, 80/02, 135/04,62/06, 65/06−ispravka, 31/09, 44/09, 18/10, 50/11, 91/11−US,93/12, 114/12−US, 47/13, 48/13−ispravka i 108/13, u daqemtekstu: ZPDG) propisano je da se porez na dohodak gra|anane pla}a na primawa ostvarena po osnovu naknadematerijalne i nematerijalne {tete, izuzev naknade zaizmaklu korist i naknade zarade (plate), odnosno naknade zaizgubqenu zaradu (platu).

Porez na zaradu utvr|uje se i pla}a po odbitku premaodredbi ~lana 99. stav 1. ta~ka 1) ZPDG. Porez po odbitku,

BILTEN/POREZI

69


za svakog obveznika i za svaki pojedina~no ispla}eniprihod, isplatilac obra~unava, obustavqa i upla}uje napropisane ra~une u momentu isplate prihoda, u skladu sapropisima koji vaè na dan isplate prihoda, osim ako ovimzakonom nije druk~ije propisano (~lan 101. ZPDG).

Prema ~lanu 13. stav 1. Zakona o doprinosima zaobavezno socijalno osigurawe („Sl. glasnik RS“, br. 84/04,61/05, 62/06, 5/09, 52/11, 101/11, 47/13 i 108/13, u daqem tekstu:ZDOSO), osnovica doprinosa za zaposlene i za poslodavceje zarada, odnosno plata i naknada zarade, odnosno plate uskladu sa zakonom koji ure|uje radne odnose, op{tim aktomi ugovorom o radu, odnosno re{ewem nadle`nog organa.

Odredbom ~lana 51. stav 1. ZDOSO propisano je daobveznik obra~unavawa i pla}awa doprinosa iz osnovice ina osnovicu za zaposlene, izabrana, imenovana i postavqenalica i lica koja obavqaju privremene i povremene posloveje poslodavac. Prema odredbi stava 2. tog ~lana ZDOSO,poslodavac je duàn da doprinose iz stava 1. tog ~lanaobra~una i uplati istovremeno sa isplatom zarade, razlikezarade ili ugovorene naknade za privremene i povremeneposlove, po propisima koji vaè u momentu isplate tihprimawa.

Ministarstvo finansija napomiwe da je odredbom~lana 35. stav 1. Zakona o izmenama i dopunama Zakona oporezu na dohodak gra|ana („Sl. glasnik RS“, br. 62/06 i65/06−ispravka) propisano da se porez na zarade koje suostvarene zakqu~no za mesec novembar 2006. godine,


70


obra~unava i pla}a u skladu sa propisima koji su va`ili dodana po~etka primene ovog zakona.

3. Poreski tretman prihoda fizi~kog lica – nosiocaregistrovanog poqoprivrednog gazdinstva po osnovupredaje semena, sa stanovi{ta oporezivawa porezom nadohodak gra|ana


Prihod koji fizi~ko lice − nosilac porodi~nogpoqoprivrednog gazdinstva (koji je upisan u registarpoqoprivrednih gazdinstava u skladu sa propisima kojiure|uju tu oblast) ostvari po osnovu predaje semena, u skladusa Zakonom o semenu („Sl. glasnik RS“, br. 45/05 i 30/10−dr.zakon), ne oporezuje se porezom na dohodak gra|ana. Naime,gajewe biqaka namewenih za proizvodwu semena, u skladu saUredbom o klasifikaciji delatnosti („Sl. glasnik RS“, br.54/10), svrstano je u poqoprivrednu delatnost.

Ministarstvo finansija napomiwe da fizi~ko licekoje ostvaruje prihode od poqoprivrede i {umarstva, a kojeje obveznik poreza na dodatu vrednost u skladu sa zakonomkojim se ure|uje porez na dodatu vrednost, odnosno koje seopredelilo da porez po osnovu prihoda od poqoprivrede i{umarstva pla}a na stvarni prihod, smatra se obveznikomporeza na prihode od samostalne delatnosti u skladu saodredbama Zakona o porezu na dohodak gra|ana („Sl. glasnik

BILTEN/POREZI

71


RS“, br. 24/01, 80/02, 135/04, 62/06, 65/06−ispravka, 31/09, 44/09,18/10, 50/11, 91/11−US, 93/12, 114/12−US, 47/13, 48/13−ispravkai 108/13, u daqem tekstu: Zakon).

***Odredbom ~lana 32. stav 1. Zakona propisano je da je

obveznik poreza na prihode od samostalne delatnostifizi~ko lice koje ostvaruje prihode obavqawem delatnostiiz ~lana 31. tog zakona i svako drugo fizi~ko lice koje jeobveznik poreza na dodatu vrednost u skladu sa zakonomkojim se ure|uje porez na dodatu vrednost (u daqem tekstu:preduzetnik).

Obveznik poreza po osnovu prihoda od poqoprivredei {umarstva − preduzetnik je fizi~ko lice − nosilacporodi~nog poqoprivrednog gazdinstva upisano u registarpoqoprivrednih gazdinstava u skladu sa propisima kojiure|uju tu oblast i koje vodi poslovne kwige u skladu sa~lanom 43. stav 2. Zakona (~lan 32. stav 2. Zakona).

Odredbom ~lana 85. stav 1. ta~ka 16) Zakonapropisano je da se ostalim prihodima u smislu tog zakonasmatraju i svi drugi prihodi koji nisu oporezovani podrugom osnovu ili nisu izuzeti od oporezivawa ilioslobo|eni pla}awa poreza po tom zakonu, osim prihoda odprodaje poqoprivrednih i {umskih proizvoda, odnosnoplodova i lekovitog biqa koje ostvare fizi~ka lica:

(1) nosioci poqoprivrednog gazdinstva;(2) koja doprinose za obavezno socijalno osigurawe

pla}aju po re{ewu u skladu sa zakonom kojim se ure|ujudoprinosi za obavezno socijalno osigurawe;


72


(3) korisnici poqoprivredne penzije.Prema Klasifikaciji delatnosti, koja je sastavni

deo Uredbe o klasifikaciji delatnosti, delatnostpoqoprivrede odnosi se, pored ostalog, na gajewe biqaka zaproizvodwu semena (grana 01.1 i 01.2) kao granu koja obuhvatagajewe jednogodi{wih i vi{egodi{wih biqaka.

4. Poreski tretman primawa po osnovu premija, subvencija,regresa i drugih sredstava koja dobijaju fizi~ka lica –nosioci registrovanih poqoprivrednih gazdinstava u svrhupodsticawa razvoja poqoprivrede


Primawe koje ostvari fizi~ko lice − nosilacporodi~nog poqoprivrednog gazdinstva (koji je upisan uregistar poqoprivrednih gazdinstava u skladu sapropisima koji ure|uju tu oblast) po osnovu premija,subvencija, regresa i drugih sredstava koja se pla}aju,odnosno ispla}uju iz buxeta Republike, autonomnepokrajine i lokalne samouprave na poseban namenski ra~unnosiocu porodi~nog poqoprivrednog gazdinstva u svrhupodsticawa razvoja poqoprivrede, izuzeto je odoporezivawa porezom na dohodak gra|ana. S tim u vezi,Ministarstvo finansija ukazuje da predmetno primawenema uticaj na utvr|ivawe visine oporezive dobiti poosnovu prihoda od samostalne delatnosti.

BILTEN/POREZI

73


Ministarstvo finansija napomiwe da fizi~ko licekoje ostvaruje prihode od poqoprivrede i {umarstva, a kojeje obveznik poreza na dodatu vrednost u skladu sa zakonomkojim se ure|uje porez na dodatu vrednost, odnosno koje seopredelilo da porez po osnovu prihoda od poqoprivrede i{umarstva pla}a na stvarni prihod, smatra se obveznikomporeza na prihode od samostalne delatnosti u skladu saodredbama Zakona o porezu na dohodak gra|ana („Sl. glasnikRS“, br. 24/01, 80/02, 135/04, 62/06, 65/06−ispravka, 31/09, 44/09,18/10, 50/11, 91/11−US, 93/12, 114/12−US, 47/13, 48/13−ispravkai 108/13, u daqem tekstu. Zakon).

***Porez na dohodak gra|ana, prema odredbi ~lana 1.

stav 1. i ~lana 2. stav 1. Zakona, pla}aju fizi~ka lica kojaostvaruju dohodak, na prihode iz svih izvora, osim onih kojisu posebno izuzeti Zakonom.

Odredbom ~lana 9. stav 1. ta~ka 24) Zakona propisanoje da se ne pla}a porez na dohodak gra|ana na primawaostvarena po osnovu premija, subvencija, regresa i drugihsredstava koja se u svrhu podsticawa razvoja poqoprivrede,iz buxeta Republike, Autonomne pokrajine i lokalnesamouprave pla}aju, odnosno ispla}uju na poseban namenskira~un nosiocu porodi~nog poqoprivrednog gazdinstva kojije upisan u registar poqoprivrednih gazdinstava u skladu sapropisima koji ure|uju tu oblast.

Odredbom ~lana 32. stav 1. Zakona propisano je da jeobveznik poreza na prihode od samostalne delatnosti


74


fizi~ko lice koje ostvaruje prihode obavqawem delatnostiiz ~lana 31. tog zakona i svako drugo fizi~ko lice koje jeobveznik poreza na dodatu vrednost u skladu sa zakonomkojim se ure|uje porez na dodatu vrednost.

Obveznik poreza po osnovu prihoda od poqoprivredei {umarstva − preduzetnik je fizi~ko lice − nosilacporodi~nog poqoprivrednog gazdinstva upisano u registarpoqoprivrednih gazdinstava u skladu sa propisima kojiure|uju tu oblast i koje vodi poslovne kwige u skladu sa~lanom 43. stav 2. Zakona (~lan 32. stav 2. Zakona).

BILTEN/POREZI


PORESKI POSTUPAKI PORESKA ADMINISTRACIJA

1. Da li je obveznik du`an da podnosi izmewene poreskeprijave za porez na dobit pravnih lica u slu~aju promenera~unovodstvene politike vrednovawa investicionihnekretnina?


Zakonom o porezu na dobit pravnih lica („Sl. glasnikRS“, br. 25/01, 80/02, 43/03, 84/04, 18/10, 101/11, 47/13 i 108/13)nije ure|en poreski tretman efekata promenera~unovodstvene politike.

Prema Zakonu o poreskom postupku i poreskojadministraciji („Sl. glasnik RS“, br. 80/02, 84/02−ispravka,23/03−ispravka,70/03, 55/04, 61/05, 85/05−dr. zakon, 62/06−dr.zakon, 61/07, 20/09, 72/09−dr. zakon, 53/10, 101/11,2/12−ispravka, 93/12, 47/13 i 108/13, u daqem tekstu: ZPPPA),obaveza podno{ewa izmewene poreske prijave postoji kadaporeski obveznik pre isteka roka zastarelosti, ustanovi daporeska prijava koju je podneo Poreskoj upravi sadr`i

76


gre{ku ili propust, odnosno kada ustanovi da su u prvobitnopodnetoj poreskoj prijavi izostavqeni ili pogre{no unetipodaci, a pod uslovom da za predmetni poreski period nijepokrenut postupak poreske kontrole, odnosno da Poreskauprava nije donela re{ewe o utvr|ivawu poreza.

Shodno navedenom, u slu~aju promene ra~unovod -stvene politike vrednovawa investicionih nekretninausvajawem metoda fer vrednosti, obveznik nije duàn dapodnosi izmewene poreske prijave za porez na dobit pravnihlica za poreske periode za koje je primewivao prethodnura~unovodstvenu politiku.

***^lanom 40. stav 1. ZPPPA propisano je da ako

poreski obveznik ustanovi da poreska prijava, koju je podneoPoreskoj upravi, sadrì gre{ku ili propust, duàn je daodmah, a najkasnije do isteka roka zastarelosti, podneseporesku prijavu u kojoj su gre{ka ili propust otkloweni (udaqem tekstu: izmewena poreska prijava).

Prvobitno podneta poreska prijava ne vra}a seporeskom obvezniku (~lan 40. stav 2. ZPPPA).

Podnetu poresku prijavu poreski obveznik moè daizmeni najvi{e dva puta podno{ewem izmewene poreskeprijave (~lan 40. stav 3. ZPPPA).

Prema stavu 5. navedenog ~lana, propisano je da,izuzetno od st. 1. i 3. ovog ~lana, poreski obveznik ne moèpodneti izmewenu poresku prijavu posle pokretawapostupka poreske kontrole za kontrolisani poreski period,odnosno nakon dono{ewa re{ewa o utvr|ivawu poreza iz~lana 54. stav 2. ta~ka 2) podta~ka (2) ovog zakona.

BILTEN/POREZI


REPUBLI^KE ADMINISTRATIVNE TAKSE

1. Da li ima zakonskog osnova za oslobo|ewe od pla}awarepubli~ke administrativne takse u~enicima [kole zabrodarstvo, brodogradwu i hidrogradwu prilikom izdavawabrodarske kwi`ice pri obaveznom ukrcavawu u~enika nabrodove unutra{we plovidbe, a u vezi sa nastavnim planomrada {kole (Godi{wi plan rada {kole za 2013/2014.godinu)?


Odredbom ~lana 2. st. 1. i 2. Zakona o republi~kimadministrativnim taksama („Sl. glasnik RS“, br. 43/03,51/03−ispravka, 53/04, 42/05, 61/05, 101/05−dr. zakon, 42/06,47/07, 54/08, 5/09, 54/09, 35/10, 50/11, 70/11, 55/12, 93/12, 47/13 i65/13−dr.zakon, u daqem tekstu: Zakon) propisano je da se zaspise i radwe u upravnim stvarima, kao i za druge spise iradwe kod organa, pla}aju takse po odredbama tog zakona.Iznosi taksi propisani su Tarifom.

Organi jesu institucije, dr`avni organi iorganizacije, organi pokrajinske autonomije i lokalne

78


samouprave kada vr{e poverene poslove, kao i preduze}a,privredna dru{tva i druge organizacije kojima je poverenovr{ewe javnih ovla{}ewa (~lan 1a ta~ka 3) Zakona).

Prema odredbi ~lana 19. stav 1. ta~ka 7) Zakona, nepla}a se taksa za spise i radwe u vezi sa pred{kolskim i{kolskim vaspitawem i obrazovawem, obrazovawemstudenata, stru~nim usavr{avawem, odnosno prekvali fika -cijom.

Prema tome, republi~ka administrativna taksa sene pla}a za spise i radwe u vezi sa {kolskim vaspitawem iobrazovawem u~enika, u skladu sa ~lanom 19. stav 1. ta~ka 7)Zakona, ako se u~enicima u okviru nastavnog plana {kolevr{i izdavawe brodarske kwiìce radi ukrcavawau~enika na brodove unutra{we plovidbe, pri ~emu jeneophodno da brodarska kwiìca sadrì podatak o licu nakoje glasi i o periodu vremena na koji je izdata.

U re{ewu, ispravi, dokumentu ili pismenom, koji seizdaje bez pla}awa takse, mora se ozna~iti svrha izdavawai osnov oslobo|ewa od pla}awa takse (~lana 22. stav 1.Zakona).

BILTEN/TAKSE


CARINE

1. Dokument koji se koristi prilikom otpreme robe naAPKiM


U ~lanu 17. stav 1. Zakona o spoqnotrgovinskomposlovawu („Sl. glasnik RS“, br. 36/09 i 88/11) izvoz jedefinisan kao izno{ewe, slawe, odnosno isporuka robe sateritorije Republike Srbije na teritoriju druge dr`aveili carinske teritorije, u skladu sa carinskim propisimaRepublike Srbije. Imaju}i u vidu ~iwenicu da su carinskopodru~je Republike Srbije van APKiM i carinsko podru~jeAPKiM odvojena carinska podru~ja, to je mogu}e iizno{ewe, slawe, odnosno isporuka robe na carinskopodru~je APKiM, u smislu prethodno pomenute odredbeZakona o spoqnotrgovinskom poslovawu.

Ministarstvo finansija napomiwe da su 14.12.2013.godine stupile na snagu izmene propisa kojima je regulisanpromet sa APKiM−Uredba o posebnim uslovima za vr{eweprometa sa APKiM, Uredba o izvr{avawu Zakona o porezuna dodatu vrednost na teritoriji APKiM za vreme va`ewa

80


Rezolucije Saveta bezbednosti OUN broj 1244 i Uredba oizvr{ewu Zakona o akcizama na teritoriji APKiM zavreme vaèwa Rezolucije Saveta bezbednosti OUN broj1244, koje su objavqene u „Slu`benom glasniku RS“, broj111/13. U vezi sa ovim izmenama, Ministarstvo finansija biukazalo na slede}e − do 14.12.2013. godine, kao dokumentkojim se dokazivalo da su doma}a dobra otpremqena sateritorije Republike Srbije van APKM na teritorijuAPKM koristio se Evidencioni list overen od stranePosebnog odeqewa Poreske uprave. Nakon 14.12.2013. godinedokazima da su dobra otpremqena na teritoriju APKMsmatraju se jedinstvena isprava izdata u skladu sa vaè}impropisima koja sadrì potvrdu da su dobra istupila sateritorije Republike van APKM na teritoriju APKM,odnosno overena kopija jedinstvene isprave.

Na kraju, Ministarstvo finansija bi ukazalo i na~lan 309. Carinskog zakona („Sl. glasnik RS“, br. 18/10 i111/12) kojim je predvi|ena shodna primena Carinskogzakona na promet roba sa APKM u periodu vaèwaRezolucije Saveta bezbednosti broj 1244. Pravilnikom oobliku, sadrìni, na~inu podno{ewa i popuwavawadeklaracije i drugih obrazaca u carinskom postupku („Sl.glasnik RS“, br. 29/10 ... 8/14) propisuje se oblik i sadrìna,na~in podno{ewa i popuwavawa deklaracije u redovnompostupku − jedinstvene carinske isprave i drugih obrazacakoji se upotrebqavaju u carinskom postupku.

Prema tome, jedinstvena isprava, koja predstavqadokaz da su dobra istupila sa teritorije Republike vanAPKM na teritoriju APKM, popuwava se u skladu saprethodno pomenutim Pravilnikom, na propisanom obrascui kao takva, ima status jedinstvene carinske isprave.

BILTEN/CARINE


2. Primena ~lana 218. stav 1. ta~ka 1. Carinskog zakona


^lanom 218. stav 1. ta~ka 1. Carinskog zakona („Sl.glasnik RS“, br. 18/10 i 111/12) propisano je da se uvozneda`bine ne pla}aju na novu opremu koja se ne proizvodi uzemqi, koja se uvozi za novu ili pro{irewe postoje}eproizvodwe, modernizaciju proizvodwe, uvo|ewe noveodnosno osavremewavawe postoje}e tehnologaje, osimputni~kih motornih vozila i aparata za igre na sre}u, a~lanom 219. istog zakona dato je ovla{}ewe Vladi da mo`eda utvrdi uslove i postupak za osloba|awe od pla}awacarine nove opreme.

Odluka o odre|ivawu robe na koju se ne pla}ajuuvozne da`bine („Sl. glasnik RS“, br. 27/10 i 48/10) na osnovukoje je zapo~et uvoz predmetne opreme iz tarifne oznake8402 19 10 00 Carinske tarife, prestala je da va`i 31.12.2012.godine. Kako bi se omogu}ilo privredi da nastavi dakoristi povlastice prilikom uvoza opreme, a uzimaju}i uobzir preporuke Evropske komisije, doneta je nova Odluka oodre|ivawu robe na koju se ne pla}aju uvozne da`bine („Sl.glasnik RS“, 124/12) koja je koncipirana na preciznijemutvr|ivawu nove opreme i opredeqena prema tarifnimoznakama za robu koja }e imati povla{}en tretman.

S obzirom da je 1. januara 2013. godine stupila nasnagu nova Odluka, carinske olak{ice se mogu primenitisamo na robu ~ije su tarifne oznake navedene u tabeli izta~ke 2. Odluke.

BILTEN/CARINE 81

82


Shodno ~lanu 92. Carinskog zakona, u sprovo|ewucarinskog postupka za koji je roba deklarisana primewuju sepropisi koji vaè na dan prihvatawa deklaracije. Tako|e, uskladu sa odredbama istog zakona roba nad kojom se sprovodicarinski postupak mora da bude obuhva}ena carinskomdeklaracijom za taj carinski postupak. S obzirom da je ukonkretnom slu~aju svaki pojedina~ni uvoz nove opreme podelovima obuhva}en posebnom carinskom deklaracijom,smatra se da je prihvatawem deklaracije i stavqawem robe uslobodan promet zavr{en jedan carinski postupak. Naosnovu toga sukcesivni uvoz robe se ne moè smatratijedinstvenim carinskim postupkom, bez obzira {to upredmetnom slu~aju svi delovi opreme ~ine jednufunkcionalnu celinu.

Sukcesivni uvoz je regulisan ~lanom 4. Zakona oCarinskoj tarifi („Sl. glasnik RS“, br. 62/05, 61/07 i 5/09)i Pravilnikom o na~inu cariwewa nesastavqenihproizvoda ili proizvoda u rastavqenom stawu ~iji sedelovi uvoze sukcesivno („Sl. glasnik RS“, br. 65/05).^lanom 4. Pravilnika propisano je da carinarnica naosnovu zahteva donosi re{ewe kojim se odobrava sukcesivniuvoz robe, pri ~emu ovo re{ewe nije re{ewe o oslobo|ewuod pla}awa carinskih da`bina.

Iz prethodno navedenog proizilazi da je oslobo|eweod pla}awa carine za predmetnu opremu bilo mogu}e samo uperiodu vaèwa Odluke o odre|ivawu robe na koju se nepla}aju uvozne da`bine, odnosno do 31. decembra 2012.godine.

S obzirom da je iz dokumentacije koja je dostavqenautvr|eno da je upravni postupak u toku, Ministarstvofinansija obave{tava da je ~lanom 32. Zakona o dràvnoj

BILTEN/CARINE

83


upravi („Sl. glasnik RS“, br. 79/05, 101/07 i 95/10), izme|uostalog, definisan odnos ministarstava i organa uprave usastavu ministarstava, gde je propisano da poslove iz svogdelokruga organ u sastavu vr{i samostalno, a ~l. 48. i 49.ovog zakona izri~ito je propisano da se instrukcijomministarstva, koje vr{i nadzor nad radom organa u sastavu,ne moè odre|ivati na~in postupawa u upravnoj stvari.

Tako|e, Ministarstvo finansija, saglasno ~lanu 80.Zakona o dràvnoj upravi, daje mi{qewa o primeni zakonai drugih op{tih akata, dok Uprava carina, kao organ upraveu sastavu Ministarstva finansija, obavqa, samostalno,izvr{ne i s wima povezane inspekcijske i stru~ne posloveodre|ene zakonom.

3. Postupawe sa robom koja se nalazi u postupku carinskogskladi{tewa, a ~iji vlasnici su brisani iz registra APR


Odredbama ~lana 129. Carinskog zakona („Sl. glasnikRS“, br. 18/10 i 111/12) dràlac skladi{ta je definisan kaolice kome je carinarnica odobrila da upravqa carinskimskladi{tem, a korisnik skladi{ta kao lice koje je premadeklaraciji obavezno da stavi robu u postupak carinskogskladi{tewa ili lice na koje su preneta prava i obaveze toglica. Ministarstvo finansija napomiwe da, sa aspektacarinskih propisa, obaveze dràoca i korisnika skladi{tapropisane su ~l. 131. i 132. Carinskog zakona. Daqe, ~lanom137. istog zakona propisano je da dràwe robe u postupkucarinskog skladi{tewa nije vremenski ograni~eno. U

BILTEN/CARINE

84


izuzetnim slu~ajevima, carinski organ moè odrediti rok ukome korisnik skladi{ta mora za robu da odredi novocarinski dozvoqeno postupawe ili upotrebu.

Odnos dràoca i korisnika skladi{ta reguli{e seposebnim ugovorom koji zakqu~uju ova lica, a u kom detaqnoreguli{u svoja prava i obaveze. Tako, prema ~lanu 730.Zakona o obligacionim odnosima („Sl. list SFRJ“, br. 29/78,39/85, 45/89−odluka USJ i 57/89, „Sl. list SRJ“, br. 31/93 i„Sl. list SCG“, br. 1/2003− Ustavna poveqa), ugovorom ouskladi{tewu obavezuje se skladi{tar da primi i ~uvaodre|enu robu i da preduzima potrebne ili ugovorene mereradi wenog o~uvawa u odre|enom stawu, te da je preda nazahtev ostavodavca ili drugog ovla{}enog lica, aostavodavac se obavezuje da mu za to plati odre|enu naknadu.Saglasno ~lanu 736. ovog zakona, za svoja potraìvawa izugovora o uskladi{tewu i ostala pitawa potraìvawanastala u vezi sa ~uvawem robe skladi{tar ima zalo`nopravo na toj robi.

S obzirom da su, u konkretnom slu~aju, dràociskladi{ta stekli zalo`no pravo nad uskladi{tenom robom,oni to svoje pravo mogu ostvariti u skladu sa odredbamaZakona o obligacionim odnosima, kojima je regulisanopravo zalo`nog poverioca. Tako, prema ~lanu 980. Zakona oobligacionim odnosima, ako poverio~evo potraìvawe nebude namireno o dospelosti, poverilac moè zahtevati odsuda odluku da se stvar proda na javnoj prodaji, ili po teku}ojceni, kad stvar ima berzansku ili trì{nu cenu. Kada su upitawu ugovori u privredi, onda saglasno ~lanu 981, akodu`nik ne namiri o dospelosti potraìvawe nastalo izugovora u privredi, poverilac nije duàn obra}ati se sudu,nego moè pristupiti prodaji zaloène stvari na javnoj

BILTEN/CARINE

85


prodaji po isteku osam dana od upozorewa u~iwenog du`nikukao i zalogodavcu, kad to nije isto lice, da }e tako pos -tupiti. Ugovori u privredi, u smislu Zakona o obli -gacionim odnosima, jesu ugovori koje preduze}a i druga prav -na lica koja obavqaju privrednu delatnost, kao i imaociradwi i drugi pojedinci koji u vidu registrovanog zanimawaobavqaju neku privrednu delatnost zakqu~uju me|u sobom uobavqawu delatnosti koje sa~iwavaju predmete wihovogposlovawa ili su u vezi sa tim delatnostima (~lan 25).

Tako|e, prema ~lanu 737. Zakona o obligacionimodnosima, ako ostavodavac ne podigne robu po istekuugovorenog roka ili po isteku godine dana ako nije ugovorenrok za ~uvawe, skladi{tar mo`e za wegov ra~un prodatirobu na javnoj prodaji, ali je du`an obavestiti ga prethodnoo svojoj nameri i ostaviti mu naknadni rok najmawe od osamdana da robu podigne.

Me|utim, sa aspekta carinskih propisa, Mini -starstvo finansija ukazuje da javna prodaja robe nad kojom jeuspostavqena zaloga, a nalazi se pod carinskim nadzorom, nebi se mogla pravilno sprovesti pre stavqawa te robe uslobodan promet, imaju}i u vidu, s jedne strane, ~iwenicu dase radi o robi koja je pod carinskim nadzorom, a s drugestrane, prirodu postupka javne prodaje (u~estvovawe vi{elica, pregled robe i sl.). Ovo posebno ako se zna da jecarinski nadzor skup op{tih mera koje primewuje carinskiorgan nad robom pod carinskim nadzorom, ukqu~uju}i mereza obezbe|ewe istovetnosti robe od prispe}a do sprovo|ewacarinskog postupka (pra}ewe i ~uvawe robe, uzimaweuzoraka, prospekata, fotografija ili drugih podataka),stavqawe carinskih obele`ja, overa propisanihdokumenata i sl.

BILTEN/CARINE

86


Ovde bi Ministarstvo finansija jo{ ukazalo i naslede}e − s obzirom da se predmetna, sporna roba nalazi upostupku carinskog skladi{tewa i da tek treba da budeocariwena za slobodan promet, to se postavqa pitawe − kojelice se moè legitimisati pred carinskim organom kaozainteresovano lice i na osnovu kog dokumenta }e tu~iwenicu dokazati. Naime, prema Pravilniku o obliku,sadrìni, na~inu podno{ewa i popuwavawa deklaracije idrugih obrazaca u carinskom postupku („Sl. glasnik RS“, br.29/2010 ... 39/2013) primalac, odnosno uvoznik robe je lice za~iji ra~un se podnosi deklaracija i koje je, u vremeprihvatawa deklaracije vlasnik robe ili ima sli~na pravaraspolagawa robom. U konkretnom slu~aju vlasnici robe(korisnici skladi{ta) brisani su iz registra APR, adràoci skladi{ta su nad tom robom stekli zalo`no pravo.

Zalo`no pravo nad uskladi{tenom robom moè se, saaspekta primene carinskih propisa, tretirati kao pravoraspolagawa koje je sli~no pravu vlasni{tva nad tom robom,uz ograni~ewa propisana Zakonom o obligacionimodnosima. Ugovor o uskladi{tewu robe na kojoj jeskladi{tar stekao pravo zaloge, moè se smatratidovoqnim dokazom na osnovu kojeg bi to lice − skladi{tar(zalogoprimac) mogao da legitimi{e svoj zahtev predcarinskim organima da se roba stavi u odgovaraju}icarinski postupak tj. da se roba stavi u slobodan promet, pri~emu bi bio duàn da dokaè da je stekao pravo prodajestvari, odnosno naplate potraìvawa iz zaloène stvari, ane samo da ima pravo zaloge na toj stvari.

Kako je ve} re~eno, zalo`ni poverilac (u ovomslu~aju, dràlac skladi{ta) ima pravo da uskladi{tenurobu izloì javnoj prodaji, ali je duàn obavestiti

BILTEN/CARINE


zalo`nog du`nika (korisnika skladi{ta) o svojoj nameri dapredmetnu robu proda i ostaviti mu naknadni rok najmaweod osam dana da robu podigne. Ministarstvo finansijaukazuje da se dostavqawe pismena vr{i u skladu saodredbama Zakona o op{tem upravnom postupku („Sl.glasnik RS“, br. 33/97, 31/01 i 30/10).

Ministarstvo finansija napomiwe da se carinskipostupak, po op{tim pravilima iz Carinskog zakona,okon~ava kada se za robu koja je bila stavqena u jedanpostupak odredi novi carinski dozvoqeni postupak iliupotreba. Ovde napomiwemo i da Carinskim zakonom nijepropisano da lice koje je podnelo prethodni dokument tj.dokument za jedan carinski postupak (npr. deklaraciju C7 zapostupak carinskog skladi{tewa) mora da podnese icarinski dokument za novi postupak (npr. deklaraciju zastavqawe robe u slobodan promet).

Drugim re~ima, ne postoje zakonske smetwe da licekoje ima uspostavqenu zalogu nad robom koja se nalazi podcarinskim nadzorom, istu stavi u slobodan promet, ukolikocarinskom organu uz deklaraciju prilo`i pravni osnov tj.dokumentaciju (dokaz da je obavestio vlasnika robe o nameriprodaje robe, ugovor u privredi, aneks ugovora, sudskaodluka i sl.) neophodnu za sprovo|ewe zahtevanog carinskogpostupka. Me|utim, ovde treba imati u vidu da se ~inomcariwewa robe ne sti~e pravo svojine nad robom, budu}i daje pitawe vlasni{tva nad robom posebno pitawe i odvojenose posmatra od pitawa sprovo|ewa carinskog postupka nadrobom.

Daqe postupawe sa robom, odnosno prodaja te robenakon sprovedenog cariwewa nije predmet regulisawaCarinskog zakona.

BILTEN/CARINE 87

88


Na kraju, ~iwenica da su privredni subjekti,vlasnici uskladi{tene robe, u me|uvremenu brisani izregistra APR, bitna je sa aspekta primene Zakona oprivrednim dru{tvima, tj. posledice koje brisaweprivrednog subjekta iz registra APR ima na imovinu togsubjekta, ukqu~uju}i i finansijska sredstva ostvarenaprodajom nepodignute robe, regulisane su tim zakonom inije od uticaja na primenu carinskih propisa.

4. Zahtev za prenos prava kori{}ewa ma{ina za {ivewe iopreme, koji se nalaze u postupku sa ekonomskim dejstvom, sajednog privrednog dru{tva na drugo privredno dru{tvo


^lanom 164. Carinskog zakona („Sl. glasnik RS“, br.18/10 i 111/12) propisano je da u postupku privremenog uvozacarinski organ odobrava upotrebu u carinskom podru~juRepublike Srbije strane robe namewene ponovnom izvozu uneizmewenom stawu, osim uobi~ajenog smawewa vrednostizbog upotrebe, uz potpuno ili delimi~no oslobo|ewe odpla}awa uvoznih da`bina i bez primene mera trgovinskepolitike.

Prema ~lanu 165. Zakona, carinski organ, na pismenizahtev lica koje upotrebqava robu ili lica koje organizujewenu upotrebu, daje odobrewe za privremeni uvoz. Naime, naosnovu podnetog zahteva i navoda iz tog zahteva, carinskiorgan izdaje odobrewe za zahtevani carinski postupak, ukojem moraju biti navedeni uslovi pod kojima se sprovodi tajpostupak.

BILTEN/CARINE


Prema ~lanu 167. Zakona, pri odobravawu privre -menog uvoza carinski organ odre|uje rok u kome se uvezenaroba mora ponovno izvesti ili se mora odobriti novocarinski dozvoqeno postupawe ili upotreba te robe. Ovajrok mora biti dovoqan za postizawe svrhe privremenoguvoza. Roba moè ostati u postupku privremenog uvozanajduè 24 meseca, s tim da se propisom na osnovu ~lana 168.ovoga zakona mogu propisati posebni rokovi. Carinskiorgan moè, u skladu sa okolnostima i u dogovoru sanosiocem odobrewa, odrediti i kra}i rok, a u izuzetnimslu~ajevima, carinski organ moè, radi postizawa svrheprivremenog uvoza, nosiocu odobrewa da produì rok iz st.1. i 2. ovog ~lana.

Roba moè biti privremeno uvezena uz potpuno ilidelimi~no oslobo|ewe od pla}awa uvoznih da`bina.

U skladu sa ~lanom 168. Carinskog zakona, Uredbom ocarinski dozvoqenom postupawu s robom („Sl. glasnik RS“,br. 93/10 i 63/13) propisani su posebni uslovi i rokovi zaprimenu postupka privremenog uvoza sa potpunimoslobo|ewem od pla}awa uvoznih da`bina, kao i vrste robekoje je dozvoqeno stavqati u taj postupak.

Postupak privremenog uvoza uz delimi~nooslobo|ewe od pla}awa uvoznih da`bina odobrava se za robuna koju se ne odnose odredbe propisa koji su doneti u skladusa ~lanom 168. Zakona ili na koju se te odredbe odnose, alita roba ne ispuwava sve propisane uslove za odobravaweprivremenog uvoza uz potpuno oslobo|ewe (~lai 169.Carinskog zakoia).

^lanom 170. Carinskog zakona propisano je da se iznosuvoznih da`bina koje se pla}aju za robu u postupkuprivremenog uvoza sa delimi~nim oslobo|ewem od pla}awa

89BILTEN/CARINE

90


uvoznih da`bina odre|uje za svaki mesec ili za deo meseca ukojem se roba nalazila u postupku u visini od 3% od iznosauvoznih da`bina koje bi trebalo platiti za robu kad bi onabila stavqena u slobodan promet, na dan prihvatawadeklaracije za stavqawe robe u postupak privremenog uvoza.

U ~lanu 110. st. 1. i 2. Carinskog zakona nabrojani sucarinski postupci sa odlagawem i sa ekonomskim dejstvom,u koje, izme|u ostalog, spada i postupak privremenog uvoza.

Za robu koja se nalazi u postupku sa ekonomskimdejstvom, ~lan 117. Carinskog zakona predvi|a mogu}nostpreno{ewa prava i obaveza nosioca carinskog postupka, poduslovima koje utvrdi carinski organ, na druga lica kojaispuwavaju uslove za odgovaraju}i postupak.

Prema ~lanu 116. stav 1. Carinskog zakona, carinskipostupak sa ekonomskim dejstvom okon~a}e se kada se za robukoja je bila stavqena u taj postupak, ili za dobijene iliprera|ene proizvode odredi novi carinski dozvoqenipostupak ili upotreba.

Za robu koja je stavqena u postupak slobodnog prometau skladu sa ~lanom 104. Carinskog zakona, {to podrazumevaprimenu mera trgovinske politike, ispuwavawe ostalihformalnosti u vezi sa uvozom robe i pla}awe svihpropisanih uvoznih da`bina, poreza, akciza i drugihnaknada u skladu s carinskim i drugim propisima, postupakprivremenog uvoza je okon~an ~ime ona sti~e carinskistatus doma}e robe. Sa stanovi{ta carinskih propisa, zaovu robu, ne postoje prepreke za prenos prava kori{}ewarobe na drugo lice.

BILTEN/CARINE


UMAWEWE NETO PRIHODA LICA UJAVNOM SEKTORU

1. Da li se zarada i drugo primawe zaposlenog, odnosnoradno anga`ovanog lica u Lekarskoj komori Srbije umawujuu skladu sa Zakonom o umawewu neto prihoda lica u javnomsektoru?


Lekarska komora Srbije, kao nezavisna, pro f e -sionalna organizacija lekara − doktora medicine, koja jeosnovana Zakonom o komorama zdravstvenih radnika („Sl.glasnik RS“, br. 107/05 i 99/10), ~ini deo javnog sektoraRepublike Srbije u smislu Zakona o umawewu neto prihodalica u javnom sektoru („Sl. glasnik RS“, br. 108/13, u daqemtekstu: Zakon). Shodno tome, neto zarada i neto drugoprimawe zaposlenog, odnosno radno anga`ovanog lica uLekarskoj komori Srbije umawuju se u skladu sa Zakonom.

***Odredbom ~lana 2. stav 1. ta~ka 1) podta~ka (4)

Zakona propisano je da javni sektor Republike Srbije ~ine

92


svi organi i organizacije koji su osnovani zakonom ili ~ijije osniva~ Republika Srbija, autonomna pokrajina, odnosnolokalna samouprava, kao i tela ~iji su osniva~i ti organi iorganizacije.

Zakonom o komorama zdravstvenih radnika, odredbom~lana 1. propisano je da se tim zakonom osnivaju komorezdravstvenih radnika, kao nezavisne, profesionalneorganizacije, ure|uje se ~lanstvo u komorama zdravstvenihradnika, poslovi, organizacija i rad komora, posredovawe usporovima i sudovi ~asti, kao i druga pitawa od zna~aja zarad komora.

Odredbom ~lana 2. Zakona o komorama zdravstvenihradnika propisano je da se radi unapre|ivawa uslova zaobavqawe profesije doktora medicine, doktora stoma -tologije, diplomiranih farmaceuta, diplomiranihfarmaceuta medicinske biohemije i doktora medicinespecijalista klini~ke biohemije, medicinskih sestara izdravstvenih tehni~ara, za{tite wihovih profesio nal -nih interesa, organizovanog u~e{}a na unapre|ivawu ispro vo|ewu zdravstvene za{tite i za{tite interesagra|ana u ostvarivawu prava na zdravstvenu za{tituosnivaju:

1) Lekarska komora Srbije;2) Stomatolo{ka komora Srbije;3) Farmaceutska komora Srbije;4) Komora biohemi~ara Srbije;5) Komora medicinskih sestara i zdravstvenih

tehni~ara Srbije.

BILTEN/UMAWEWE NETO PRIHODA


2. Da li su zaposlena, odnosno angaòvana lica u JP „Zavodza uxbenike“ izuzeta od primene Zakona o umawewu netoprihoda lica u javnom sektoru?


Zakonom o umawewu neto prihoda lica u javnomsektoru („Sl. glasnik RS“, br. 108/13, u daqem tekstu: Zakon)ure|uje se umawewe neto zarade i neto drugih primawazaposlenih, odnosno angaòvanih lica u javnom sektoruRepublike Srbije, osim u onim privrednim dru{tvima kojaistovremeno ispuwavaju slede}e uslove:

1) da od 1. januara 2010. godine nisu primila nijedanvid dràvne pomo}i;

2) da u posledwih pet godi{wih finansijskihizve{taja nisu iskazala gubitak;

3) da posluju u uslovima trì{ne konkurencije saprivrednim dru{tvima koja nisu u javnom sektoruRepublike Srbije.

S obzirom da se izuzimawe od primene Zakona odnosina umawewe neto zarade i neto drugih primawa zaposlenih,odnosno angaòvanih lica u privrednim dru{tvima kojaistovremeno ispuwavaju propisane uslove, neto zarada ineto druga primawa zaposlenih, odnosno angaòvanih licau JP „Zavod za uxbenike“, koje nije organizovano kaoprivredno dru{tvo saglasno Zakonu o privrednimdru{tvima („Sl. glasnik RS“, br. 36/11 i 99/11), ve} jeorganizovano kao javno preduze}e prema Zakonu o javnim

BILTEN/UMAWEWE NETO PRIHODA 93

94


preduze}ima („Sl. glasnik RS“, br. 119/12 i 116/13−dr.propis), umawuju se u skladu sa Zakonom.

***Odredbom ~lana 1. Zakona propisano je da se ovim

zakonom ure|uje umawewe neto zarade i neto drugih primawazaposlenih, odnosno angaòvanih lica u javnom sektoruRepublike Srbije, osim u onim privrednim dru{tvima kojaistovremeno ispuwavaju slede}e uslove:

1) da od 1. januara 2010. godine nisu primila nijedanvid dràvne pomo}i;

2) da u posledwih pet godi{wih finansijskihizve{taja nisu iskazala gubitak;

3) da posluju u uslovima trì{ne konkurencije saprivrednim dru{tvima koja nisu u javnom sektoruRepublike Srbije.

Odredbom ~lana 2. stav 1. ta~ka 1) podta~ka (5) Zakonapropisano je da javni sektor Republike Srbije ~ine javnapreduze}a ~iji je osniva~ Republika Srbija, autonomnapokrajina, odnosno lokalna samouprava, kao i subjekti ~ijije osniva~ javno preduze}e.

Odredbom ~lana 2. Zakona o privrednim dru{tvimapropisano je da je privredno dru{tvo pravno lice kojeobavqa delatnost u ciqu sticawa dobiti.

Pravne forme dru{tva, saglasno odredbi ~lana 8.Zakona o privrednim dru{tvima, su:

1) orta~ko dru{tvo;2) komanditno dru{tvo;


95


3) dru{tvo s ograni~enom odgovorno{}u;4) akcionarsko dru{tvo.

3. a) Od kada po~iwe primena Zakona o umawewu netoprihoda lica u javnom sektoru, odnosno na koji mesec(period) isplate prihoda se Zakon odnosi?b) Da li je prihod koji zaposleni ostvaruje u skladu sa~lanom 118. ta~. 1)–4), ~lanom 119. i ~lanom 120. ta~ka 1)Zakonu o radu predmet umawivawa saglasno Zakonu? v) Kako se vr{i umawewe neto prihoda u slu~aju kadazaposleni istovremeno ostvaruje zaradu i drugo primawe?


a) Zakon o umawewu neto prihoda lica u javnomsektoru („Sl. glasnik RS“, br. 108/13, u daqem tekstu: Zakon)primewuje se na prihode koji su Zakonom definisani kaozarada i druga primawa zaposlenih u javnom sektoru, a kojise ispla}uju tim licima po~ev od 1. januara 2014. godine,nezavisno od toga za koji mesec (period) se vr{i isplata.

Primera radi, ako isplatilac prihoda svrstan ujavni sektor u februaru 2014. godine vr{i isplate zarade(plate) za decembar 2013. godine i januar 2014. godine,umawewe neto zarade vr{i se za isplate izvr{ene ufebruaru 2014. godine.

b) Umawewe neto prihoda lica u javnom sektoru neprimewuje se na primawa zaposlenog koja se, u skladu sa


96


Zakonom, ne smatraju ni zaradom niti drugim primawem.Zaradom, u skladu sa Zakonom, smatra se zarada, odnosnoplata i naknada zarade, odnosno plate u skladu sa zakonomkoji ure|uje radne odnose, osim za zaposlenog koji je upu}enna rad u inostranstvo radi obavqawa poslova za pravna lica− rezidente Republike za kojeg je zarada ispla}eni nov~aniiznos za izvr{eni rad. Drugim primawem, u skladu saZakonom, smatra se ugovorena naknada za rad (npr. po osnovuugovora o autorskom delu, ugovora o delu ...) finansirana izsredstava isplatioca prihoda ili drugog lica iz javnogsektora, a koji se ne smatra zaradom u skladu sa ovimzakonom. Prema tome, prihod koji zaposleni ostvaruje uskladu sa ~lanom 118. ta~. 1)−4), ~lanom 119. i ~lanom 120.ta~ka 1) Zakonu o radu („Sl. glasnik RS“, br. 24/05, 61/05,54/09 i 32/13) nije predmet umawivawa saglasno Zakonu.

v) U slu~aju kada zaposleni istovremeno ostvarujezaradu i drugo primawe (kao ugovorenu naknadu za rad) kodistog isplatioca prihoda, umawivawe neto zarade i netodrugog primawa vr{i se posebno za neto zaradu, a posebno zaneto drugo primawe. To zna~i da isplatilac prihodaposebno umawuje neto zaradu koju zaposleni ostvari ukonkretnom mesecu u iznosu koji je ve}i od 60.000 dinara, aposebno neto drugo primawe koje ostvari u istom tom mesecuu iznosu koji je ve}i od 60.000 dinara (isplatilac prihoda nesabira iznos neto zarade sa iznosom neto drugog primawa).

***Odredbom ~lana 7. Zakona propisano je da ovaj zakon

stupa na snagu narednog dana od dana objavqivawa u„Slu`benom glasniku Republike Srbije“, a da }e se prime -


97


wivati na sve isplate koje }e se izvr{iti od 1. januara 2014.godine.

Odredbom ~lana 2. stav 1. ta~ka 3) Zakona propisanoje da zarada zaposlenog u javnom sektoru obuhvata: zaradu,odnosno platu i naknadu zarade, odnosno plate u skladu sazakonom koji ure|uje radne odnose, osim za zaposlenog ujavnom sektoru koji je upu}en u inostranstvo radi obavqawaposlova za pravna lica − rezidente Republike za kojeg jezarada ispla}eni nov~ani iznos za izvr{eni rad.

Prema odredbi ~lana 2. stav 1. ta~ka 4) Zakona, drugoprimawe zaposlenog u javnom sektoru je svaki prihod kojiostvaruje zaposleni u javnom sektoru od isplatioca prihodakao ugovorenu naknadu za rad finansiranu iz sredstava togisplatioca prihoda ili drugog lica iz javnog sektora, a kojise ne smatra zaradom u skladu sa ovim zakonom.

Odredbom ~lana 105. stav 1. Zakona o radu propisanoje da se zarada koja se utvr|uje u skladu sa zakonom, op{timaktom i ugovorom o radu, sastoji od zarade za obavqeni rad ivreme provedeno na radu, zarade po osnovu doprinosazaposlenog poslovnom uspehu poslodavca (nagrade, bonusi isl.) i drugih primawa po osnovu radnog odnosa, u skladu saop{tim aktom i ugovorom o radu.

Pod zaradom u smislu stava 1. ovog ~lana smatra sezarada koja sadr`i porez i doprinose koji se pla}aju izzarade (~lan 105. stav 2. Zakona o radu). Tako|e, pod zaradomsmatraju se i sva primawa iz radnog odnosa, osim naknadatro{kova zaposlenog u vezi sa radom iz ~lana 118. ta~. 1) do4) i drugih primawa iz ~lana 119. i ~lana 120. ta~ka 1)Zakona o radu (~lan 105. stav 3. Zakona o radu).


98


Prema ~lanu 118. ta~. 1)−4) Zakona o radu, zaposleniima pravo na naknadu tro{kova u skladu sa op{tim aktom iugovorom o radu, i to:

1) za dolazak i odlazak sa rada, u visini cene prevoznekarte u javnom saobra}aju;

2) za vreme provedeno na slu`benom putu u zemqi;3) za vreme provedeno na slu`benom putu u ino stran -

stvu, najmawe u visini utvr|enoj posebnim propisima;4) sme{taja i ishrane za rad i boravak na terenu, ako

poslodavac nije zaposlenom obezbedio sme{taj i ishranu beznaknade.

Odredbom ~lana 119. Zakona o radu propisano je da jeposlodavac duàn da isplati, u skladu sa op{tim aktom:

1) zaposlenom otpremninu pri odlasku u penziju,najmawe u visini tri prose~ne zarade;

2) zaposlenom naknadu tro{kova pogrebnih usluga uslu~aju smrti ~lana uè porodice, a ~lanovima uèporodice u slu~aju smrti zaposlenog;

3) zaposlenom naknadu {tete zbog povrede na radu iliprofesionalnog oboqewa.

Poslodavac moè deci zaposlenog starosti do 15godina ìvota da obezbedi poklon za Boì} i Novu godinu uvrednosti do neoporezivog iznosa koji je predvi|en zakonomkojim se ure|uje porez na dohodak gra|ana (stav 2. tog ~lanaZakona o radu).

Poslodavac moè zaposlenima upla}ivati premiju zadobrovoqno dodatno penzijsko osigurawe, kolektivnoosigurawe od posledica nezgoda i kolektivno osigurawe za



slu~aj teìh bolesti i hirur{kih intervencija, a u ciqusprovo|ewa kvalitetne dodatne socijalne za{tite (stav 5.~lana 119. Zakona o radu).

Prema ~lanu 120. ta~ka 1) Zakona o radu, op{timaktom, odnosno ugovorom o radu moè da se utvrdi pravo najubilarnu nagradu i solidarnu pomo}.

Prema ~lanu 3. Pravilnika o na~inu umawivawa netoprihoda zaposlenog u javnom sektoru („Sl. glasnik RS“, br.115/13 i 8/14), ako zaposleni istovremeno ostvaruje zaradu idrugo primawe kod istog isplatioca prihoda, umawivaweneto zarade i neto drugog primawa vr{i se posebno za netozaradu, a posebno za neto drugo primawe.

4. Da li se umawuje prihod koji Ministarstvo zdravqaispla}uje fizi~kom licu angaòvanom na projektu, naosnovu ugovora o delu za pruàwe konsultantskih usluga, uslu~aju kada je finansirawe tog ugovora obezbe|eno izsredstava kredita Svetske banke?


Prihod koji Ministarstvo zdravqa ispla}ujefizi~kom licu angaòvanom na projektu, na osnovu ugovorao delu za pruàwe konsultantskih usluga, umawuje se uskladu sa Zakonom o umawewu neto prihoda lica u javnomsektoru („Sl. glasnik RS“, br. 108/13, u daqem tekstu: Zakon)kao drugo primawe zaposlenog u javnom sektoru, nezavisno od

99BILTEN/UMAWEWE NETO PRIHODA

100


toga {to je finansirawe tog ugovora obezbe|eno izsredstava kredita Svetske banke.

***Odredbom ~lana 2. stav 1. ta~ka 4) Zakona propisano

je da drugo primawe zaposlenog u javnom sektoru je svakiprihod koji ostvaruje zaposleni u javnom sektoru odisplatioca prihoda kao ugovorenu naknadu za radfinansiranu iz sredstava tog isplatioca prihoda ilidrugog lica iz javnog sektora, a koji se ne smatra zaradom uskladu sa ovim zakonom.



F I N A N S I J S K I S I S T E M

RA^UNOVODSTVO

1. Da li pri izradi godi{wih finansijskih izve{tajaNarodne banke Srbije za 2013. godinu treba primenitinove/revidirane Me|unarodne standarde finansijskogizve{tavawa (MSFI) ~iji prevod i datum po~etka primenejo{ nisu objavqeni u „Slu`benom glasniku RepublikeSrbije“?


Odredbama ~lana 2. ta~ka 4) Zakona o ra~unovodstvu(„Sl. glasnik RS“, br. 62/13, u daqem tekstu: Zakon)propisano je da su Me|unarodni standardi finansijskogizve{tavawa (u daqem tekstu: MSFI), u smislu ovog zakona:Okvir za pripremawe i prikazivawe finansijskihizve{taja (Framework for the Preparation and Presentation of

Financial Statements), Me|unarodni ra~unovodstvenistandardi – MRS (International Accounting Standards – IAS),

102


Me|unarodni standardi finansijskog izve{tavawa –

MSFI (International Financial Reporting Standards – IFRS) i sawima povezana tuma~ewa, izdata od Komiteta za tuma~ewera~unovodstvenih standarda (International Financial Reporting

Interpretations Committee – IFRIC), naknadne izmene tihstandarda i sa wima povezana tuma~ewa, odobreni od Odboraza me|unarodne ra~unovodstvene standarde (International

Accounting Standards Board – IASB), ~iji je prevod utvrdilo iobjavilo ministarstvo nadle`no za poslove finansija (udaqem tekstu: Ministarstvo).

Odredbama ~lana 3. Zakona propisano je daMinistarstvo re{ewem utvr|uje prevode MSFI, kojimtako|e odre|uje i datum po~etka primene MSFI, a koje sezajedno sa tekstom prevoda MSFI objavquje u „Slu`benomglasniku Republike Srbije“ i na internet straniciMinistarstva.

Ovim putem Ministarstvo finansija obave{tava da seobjavqivawe konsolidovanih tekstova svih (novih irevidiranih) MSFI u „Slu`benom glasniku RepublikeSrbije“ i na internet stranici Ministarstva o~ekuje dokraja prvog kvartala 2014. godiie, nakon {to Komisija zapotvrdu prevoda (Review Committee), formirana od straneministra nadle`nog za poslove finansija, u skladu saprocedurama Fondacije za MSFI (IFRS Foundation), izvr{idodatna usagla{avawa i potvrdi da je prevod konzistentan i

BILTEN/FINANSIJSKI SISTEM

103


ta~an u odnosu na dostavqene originalne tekstove MSFIna engleskom jeziku.

S obzirom da novi/revidirani MSFI jo{ uvek nisuobjavqeni u „Slu`benom glasniku Republike Srbije“,Ministarstvo finansija ukazuje da }e sa aspekta vaè}ihpropisa, odnosno zakonske regulative, novi/revidiraniMSFI biti u primeni po~ev od finansijskih izve{tajakoji se sastavqaju na dan 31. decembra 2014. godine.

Me|utim, ukoliko u konkretnom slu~aju Narodnabanka Srbije (NBS) ima mogu}nost i neophodne kapaciteteda prilikom sastavqawa godi{wih finansijskih izve{tajaza 2013. godinu primeni nove/revidirane MSFI (koji jo{uvek nisu objavqeni u „Slu`benom glasniku RepublikeSrbije“), mi{qewe Ministarstva finansija je da prilikomsastavqawa ovih finansijskih izve{taja moè primenitinove/revidirane MSFI, s obzirom da se i u tekstovimaMSFI navodi da je wihova ranija primena dozvoqena ipoèqna.

Odgovor u vezi sa primenom propisa dat je premapodacima iznetim u zahtevu. Ministarstvo finansijanapomiwe da, shodno ~lanu 8. stav 1. Zakona o Narodnojskup{tini („Sl. glasnik RS“, br. 9/10), Narodna skup{tinadonosi autenti~no tuma~ewe zakona, kao i da, u skladu sa~lanom 80. stav 2. Zakona o dràvnoj upravi („Sl. glasnik

BILTEN/Ra~unovodstvo i revizija

104


RS“, br. 79/05, 101/07 i 95/10), mi{qewa organa dr`avneuprave nisu obavezuju}a.

2. Poveravawe vo|ewa poslovnih kwiga u smislu ~lana 15.Zakona o ra~unovodstvu


Zakonom o ra~unovodstvu („Sl. glasnik RS“, br. 62/13, udaqem tekstu: Zakon), ure|uju se obveznici primene ovogzakona, razvrstavawe pravnih lica, organizacijara~unovodstva i ra~unovodstvene isprave, uslovi i na~invo|ewa poslovnih kwiga, priznavawe i vrednovawe pozicijau finansijskim izve{tajima, sastavqawe, dostavqawe ijavno objavqivawe finansijskih izve{taja i godi{wegizve{taja o poslovawu, Registar finansijskih izve{taja,Nacionalna komisija za ra~unovodstvo, kao i nadzor nadsprovo|ewem odredbi ovog zakona.

Odredbama ~lana 14. Zakona propisano je da pravnolice, odnosno preduzetnik op{tim aktom ure|uje {kolskuspremu, radno iskustvo i ostale uslove za lice koje jeodgovorno za vo|ewe poslovnih kwiga i sastavqawefinansijskih izve{taja.

Odredbama ~lana 15. stav 1. Zakona propisano je davo|ewe poslovnih kwiga i sastavqawe finansijskih



izve{taja pravno lice, odnosno preduzetnik moè poveritiugovorom u pisanoj formi, u skladu sa zakonom, privrednomdru{tvu ili preduzetniku, koji imaju registrovanuprete`nu delatnost za pruàwe ra~unovodstvenih usluga.

Prema podacima koji se navode u zahtevu, povezanopravno lice pruà ra~unovodstvene usluge drugompovezanom pravnom licu, koje ima sedi{te na istoj adresi.Pruàwe ra~unovodstvenih usluga povereno je ugovorompovezanom pravnom licu koje u svom sastavu ima odeqewefinansija, a ovo pravno lice je kod Agencije za privredneregistre registrovalo ogranak sa {ifrom prete`nedelatnosti 6920 – Ra~unovodstveni, kwigovodstveni irevizorski poslovi; poresko savetovawe.

Imaju}i u vidu navedeno, iako Zakon o ra~unovodstvuzahteva da usluge vo|ewa poslovnih kwiga i sastavqawafinansijskih izve{taja mogu biti poverene privrednomdru{tvu, odnosno preduzetniku koji imaju registrovanuprete`nu delatnost za pruàwe ra~unovodstvenih usluga,mi{qewe Ministarstva finansija je da, u konkretnomslu~aju, pravno lice moè nastaviti sa pruàwem uslugavo|ewa poslovnih kwiga (iako nema registrovanu prete`nudelatnost za pruàwe ra~unovodstvenih usluga), poduslovom da te usluge pruà iskqu~ivo povezanom pravnomlicu u okviru grupe kojoj i to pravno lice pripada, ali ne idrugim pravnim licima, odnosno preduzetnicima koji vodeposlovne kwige po sistemu dvojnog kwigovodstva.

105BILTEN/Ra~unovodstvo i revizija

106


Odgovor u vezi sa primenom propisa dat je premapodacima iznetim u zahtevu. Ministarstvo finansijanapomiwe da, shodno ~lanu 8. stav 1. Zakona o Narodnojskup{tini („Sl. glasnik RS“, br. 9/10), Narodna skup{tinadonosi autenti~no tuma~ewe zakona, kao i da, u skladu sa~lanom 80. stav 2. Zakona o dr`avnoj upravi („Sl. glasnikRS“, br. 79/05, 101/07 i 95/10), mi{qewa organa dr`avneuprave nisu obavezuju}a.



P O D S E T N I K

108


BILTEN/PODSETNIK

109


BILTEN/PODSETNIK

CIP – Katalogizacija u publikacijiNarodna biblioteka Srbije, Beograd

336

BILTEN: slu`bena obja{wewa i stru~nami{qewa za primenu finansijskih propisa,glavni urednik Veqko Jovanovi}. – God. 32,br.1 / 2 (1992) – . – Beograd: Ministarstvofinansija Republike Srbije,1992–. – 20 cm

Mese~no. –ISSN 0354-3242 = Bilten, slu`benaobja{wewa i stru~na mi{qewa za primenufinansijskih propisaCOBISS. SR–ID 43429132

broj 2 - ministry of finance · beograd, kneza milo{a 20 (osniva~ka i izdava~ka prava preuzeta od...

Documents