broj 24 – jul/avgust/septembar 2013.

1

sadrţaj

uvodna reĉ ........................................................................................................................ 2

prevedena poezija

Robert Krili – Nastaviću da priĉam zauvek ................................................................... 4

Ĉarls Bernstin – Ĉitajući drvo ....................................................................................... 8

Zofja Baldiga – Slikarski modeli ................................................................................... 21

poezija

Marijo Glavaš – iz Infinitiva ......................................................................................... 27

Jelena Nidţović – Konveksni potezi pisanja ................................................................. 31

Uroš Bojanović – Krug oko grada ................................................................................. 34

Luka Bešlagić – Hladnokrva propozicija ...................................................................... 40

prikazi

Bojan Savić Ostojić – Lagani nemar ............................................................................ 45

(Danijel Dragojević – Negdje)

Vladimir Đurišić – Koji si ti Šalamun .......................................................................... 49

(Tomaţ Šalamun – Riječ je temelj svijeta)

Marjan Ĉakarević – Kolonija ...................................................................................... 53

(Marko Pogaĉar – Crna pokrajina)

Kristijan Olah– Pesme iz tuĊeg vremena ..................................................................... 55

(Danilo Luĉić – Beleške iz mekog tkiva)

pisali su ....................................................................................................................................... 61

2

uvodna reĉ

Ameriĉki pesnici otvaraju rubriku prevedena poezija dvadeset ĉetvrtog Agona: Robert Krili i

Ĉarls Bernstin, u respektivnom prevodu Ivane Maksić i Dubravke Đurić. Donosimo stihove

mlade poljske pesnikinje Zofje Baldige, koje je prevela Biserka Rajĉić.

U rubrici poezija zastupljeni su Marijo Glavaš, Jelena Nidţović, Uroš Bojanović i Luka

Bešlagić.

Rubriku o poeziji ĉine prikazi. Nasuprot dosadašnjoj praksi godišnjih pregleda izdavaĉke

produkcije, uredništvo se odluĉilo da ovaj vaţan segment postane redovan u Agonu. Prikazi

nisu usmereni iskljuĉivo ka mlaĊoj srpskoj sceni, već nastoje da isprate najvaţnije pesniĉke

knjige objavljene u regionu, sa širim generacijskim spektrom razmatranih autora, ukljuĉujući i

knjige prevedene poezije.

U ovom broju, o knjizi Danijela Dragojevića, Negdje, piše Bojan Savić Ostojić. Vladimir

Đurišić predstavlja poslednji izbor iz poezije Tomaţa Šalamuna, Riječ je temelj svijeta, koji

je preveo i priredio Josip Osti. Nova knjiga Marka Pogaĉara, Crna pokrajina, predstavljena

je u tekstu Marjana Ĉakarevića. I najzad, o prvencu Danila Luĉića, Beleške o mekom tkivu,

piše Kristijan Olah.

Bojan Savić Ostojić

3

prevedena poezija

4

Robert Krili

Nastaviću da priĉam zauvek

Vrata

za Roberta Dankana

Teško je otići do malih vrata

useĉenih u zidu, gde

vizija koja odjekuje usamljenošću

donosi miris divljeg šumskog cveća.

Ono što sam razumeo, razumem.

Moj um je ponekad muĉilište,

nekad je dobar, pun vedrine,

i oseća tlo.

Ali ja vidim vrata,

spoznao sam zid, ţeleo sam šumu,

stigao bih do nje da mogu

stopalima, rukama i umom.

Damo, nemoj me odbaciti

zbog skretanja. Moja narav

je moĉvara neodluĉnih

priznanja. Damo, pratim te.

Odstupio sam od sebe,

napustio sobu, našao vrt,

u njemu spoznao ţenu,

legli smo jedno kraj drugog.

Mrtva noć pamti. U decembru

menjamo se, ne umnoţeni već raštrkani.

išunjani iz detinjstva,

ritualno raskomadani.

Moćna magija je majka,

u njoj je drugo izdanje

pribora, ponovljene forme, trke preporoda,

promene komande.

5

Vrt odjekuje u sobi.

Priĉvršćen je za zid kao ogledalo

koje gleda prozor iza tebe

u kojem se ogledaju senke.

Mogu li da idem sada?

Da li mi je dopušteno da kleknem

u smešnoj pozi preporoda,

navaljivanja po kojem sam ja vrlina?

Ništa za Tebe nije nepovoljno.

Ti bi i unutra bila visoka,

viša, lepša.

PriĊi mi sa zida, ţelim biti s Tobom.

Zato sam vrištao Tebi,

koja ĉuješ kao vetar, i menjaš se

umnoţavaš, neizostavno,

um menjaš.

Trĉeći ka vratima, ţurio sam

kao što ţuri sat. Hodao unazad,

saplitao se, zaseo

nespretno na pod blizu zida.

Gde si bila Ti.

Kako je to apsurdno, kako zloĉesto.

Treba samo da ustanem.

Moja kolena su bila od gvoţĊa, zarĊao sam kleĉeći, pred Tobom.

Zbog toga se peva, piše

se prolećna pesma, dalje se hoda.

Dama se uvek selila u susedni grad

a ti se saplićeš nakon Nje.

Vrata u zidu vode ka vrtu

gde na sunĉevoj svetlosti sede

Gracije u dugim viktorijanskim haljinama,

o kojima je moja baba govorila.

Istorija im peva u lica.

Mlade su, dostiţne,

pratiš ih takoĊe

u sluţbi Boga i Istine.

Ali Dama je neodrediva,

ona će biti ta vrata na zidu

koja vode ka vrtu punom sunca.

Nastaviću da priĉam zauvek.

6

Nikad tamo neću stići.

O, Damo, seti se mene

koji odrasta tebi veran

ne postaje mudriji, ne više nego što je bio.

Kako da umrem sam.

Gde će tad biti ja koje je sada samotno,

šta to tako patetiĉno jeca

u ovoj sobi u kojoj sam sаm?

Otići ću do vrta.

Biću romantik. Prodaću

sebe u paklu,

a biću i u raju.

U svom umu vidim vrata,

vidim kako me sunĉeva svetlost na podu

priziva, dok se Damina suknja

iza nje blago pomera.

Svet

Hteo sam tako spretno

da te uverim, hteo sam

kao ĉovek kakvim si me smatrala,

da te utešim, i ustao sam

otišao do prozora,

povukao, kako si me zamolila,

zavesu, da se vide

konture drveća

napolju u noći.

Svetlost,

svetlost koju smo tada osetili

sivu, zar ne, onu

koja je ušla, obasjala nas, ne

samo moje ili tvoje ruke

ili tako ugodnu vlaţnost

nego je tada u mraku

dok si spavala, ta siva

silueta prišla tako blizu

i nadvila se,

izmeĊu nas, dok si

spavala, nemirno, i

7

moje lice je moralo da je

ugleda, i ona lice moje

ĉovek beše to, tvoj

sivi nestali umorni zbunjeni

brat, neviĉan, niĉiji -

od ljubavi prezren, i mrtav,

ali ne i tog trena

mrtav, ugledao je mene,

uljeza, što on nije bio.

Pokušao sam reći, sve je

u redu, ona je

srećna, ti više nisi

potreban. Rekao sam,

on je mrtav, i on je

nestao kad si se okrenula

i probudila, isprva uplašena,

a onda si znala kao što sam i ja znao

šta se to desilo -

svetlost sunca je

tada stizala

zbog još jednog jutra

na ovom svetu.

sa engleskog prevela Ivana Maksić

8

Čarls Bernstin

Ćitajući drvo

Jer ljubav ima takav duh da ako se portretiše umire

Mnoštvo izvidniĉke kontemplacije posreduje pritisak

gipsa. Gomila pomaljanja; 'isterati dimom' samo

od poĉetka zamršeno nešto i nemoj.

Dugotrajna, frekvencija zvona, visina, stav.

Prvo, u ovom trenutku, besciljno, cilja. Do taĉke neureĊenog

asfalta – predavanje, nasleĊe.

Ovi kolutovi sumnjiĉavo me posmatraju. Obruĉ

za leĊa (uzdah, ĉeţnja...). Širokogrud u

deklamacijama, teţak zadatak ţmirkanja

(htenja). Zamori put što zamara svet,

oko 1962. Što više dodataka, iskra i parket

odraz, izgoreo (smaknut). Posmatraj ţelju

ĉiji će pokret biti samo protestvovanje, odboluj

ovaj privezani plavi brod. Izbrojive suze.

Izguran gde se tuneli ponovo spajaju, baš ispod

perona. Ciljevi odlaze jedan za drugim

& ti samo uzmakneš, slušajući

nehajno. U redu, stalno – bogatstva

tog neispunjenog obećanja. Ko – šta –.

Da ova ponovna potvrda (objava)

& uţasno hitro – skoro,

mada. Mada prekoran i još više

nemaran. Lirski misticizam – luka, sve udaljeniji

prozori. Za ljubav bih – vešt ekvator.

Nemarno pridodavanje svakog odreĊenog ĉlana & ispunjen

njima, meša se sa & krade moju postojanost, oštreći

ţelju za to, prolazeći, tu, budi favorit

u obiĉnom, ali ne misao pre odlazak. Moje

srce, kao vosak, kao tanke sveće gori na svetlu.

Ĉarobna prolaznost stalna prinuda vrtoglavog poletanja.

Ali kutije, obe, na isti naĉin prevezene. Mnoštvo neprilika,

dalje teoretiziranje konaĉne predaje, sve do sledeće, proreĊuje se

ili biva otpremljeno, što noćima spava, danju luta.

Pojavnost što više ţeli povratak od trzaja, dok

pilot svoju raketu pretvara u vunu. Isplesti

ove fantazmagorije od belog, strmog spomenika do veselog

obroka kulture što jede sebe. U oĉima što gledaju sa crninom ogledala,

9

udaljenost savršena – ja hoću, ali sve izmiĉe. Fiksiranje

motora, trasa tramvaja, poslednji dani ove

vode, ovih polja. Potkrepiti ovakva strujanja i

potkopati udar, lek je memorije. Kad dugo

traje, slika se pomirila sa prijateljem, ĉavrljajući

ispod oraha, zraci neba ne više naši

ali još više posedovani. Za mnogo toga nema

leka. Udvostruĉavanje jednako ĉarima srećnijih vremena, onih

nestalih, brţih i fantastiĉnijih, glasan

oĉaj neţnija propoved. Cipela baštini

svoj put dok stopa za stopom ne vidi

nikakvo skretanje. Nebo se rastavlja, zastori prepravljaju.

Muk koji obrubljuje tananiji trenutak,

tegobna šarada vikenda i odgovor.

Mrak koliko bogatiji od jarka oko kojeg je. I

moja ljubav, koja me uzima za ruku, sada, da bi posmatrala kako

sve ovo prolazi, briţna je, ona i ja. Mi u tom smislu

obmanjujemo sebe jer obiĉno

mislimo da će lišće opasti ili

da postoji više naĉina da se strujno kolo prekine.

Koliko bismo bili jaĉi da nije – ali to je kad je ĉovek usamljen

i nedostojan da zamisli istoriju. Na

tremu, uz vrata, stojimo, sa šoljicama kafe

u ruci. Pisaći sto neprikrivena opraštanja. Ja

ĉekam ali to ne ţelim. Ozbiljno prezreo,

paţljivo ispitan do taĉke

nevidljivog crteţa, tu nema prošlosti,

kako se mogao nadati da će nam nešto znaĉiti. Ovi

sladunjavi dani, neĉujni

cvrkuti uzvišenih dubina. Ţelezniĉkim

šinama, na pola puta dole, sedeći tamo, posmatrajući –

koza ne zna za bolji zvuk. Kakve boje, kakvi

karakteri – premazani svakom taĉnošću

koju zamisao donese, mnogo snaţnije i

smelije od nas. Oslabljene oĉi

zatrpavaju jutro i mi se utapamo u moru

pomaţućih ruku. Bolje pustinjak nego sociopata.

Razaranje? – vetar u svakom sluĉaju duva, svud,

a ram prozora ukrašava prizor. Ta

osoba uglavljuje se u tvojoj glavi, i ceo svet

je njome razoren.

(iz zbirke Controling Interests, 1980, 1986)

Ţig

Velike stvari. Izvestan ton vam

kaţe: kako to radiš, šta to

Sve rasporeĊuje. Stvaranje smisla

10

S obzirom na sada sasvim nevaţnu

Sliku buke što dopire iz druge

Sobe. Tako ti odlaziš, a cela se

Oĉaranost premešta, tvoj stih, lagano

zanjihan. Poĉinjem da se

Nadam budućem uverenju – smešno

Utišan da bi se iskrao pekinškim grešnicima.

Kako je malo svako od njih zainteresovan

Za podešavanje prkosnih

Brojeva. Ta tiha oaza staje

Ma šta da dobija, dok zadrţava izvor koji

Nestašno brzo odskakuje, akord

Brzine, trag navike koju treba

Umrtviti. Ruka i grkljan – što godišnja doba

Stvore od zagonetke, nanos ćutke

Nevoljan da umetnosti dozvoli pogrešno

Kolebanje usled proticanja koje ima teţinu, i tu dopušta

Ljubavnu jalovost. Ti što ĉuješ ove pozive

DoĊi, razoruţaj, obnovi svoje povremeno bdenje

Jer tunel ne pobuĊuje bujanje i

KraĊu ambicija – odgodi, osiguraj

Opuštanje i svaĊe, što zadrţava, misao odbaĉena

Samo odbacuje obilno podstrekivanje.

(iz chapbooka Stigma, 1981)

Dysraphism1

Nije li se vetar podigao upravo kada si ustala ili da

li si me od njega zaštitila? Osetio sam saţetak

imperativa, val skretanja, demon-

straciju moći inverzije. Svi pijani, nema

se kud. Zaslepljen avenijom i ispunjen

susednošću. Sveden ili zaveden. Tu postaju boce,

ćutljivi vodiĉi, ilustrovane sklonosti prema

nadmenosti merila. Mrzovoljan ili komiran. „Ţivot je ono

što nalaziš, postojanje ono što odbaciš.“ Dobar je primer:

„Tata steţe nevaljalka.“ Ponekad se nešto

razdvaja; u većini sluĉajeva, nije više od dvorane.

Nema se kud osim pianissimo (zaštita trţišnog

rasta cena). „Mama to uvek uradi onako

kako ja volim.“ Ili, ovde vrednuj ono što kao da se

odgaĊa u drugome. Opravdanja nema! Zimske sportove ne moţeš

gledati sa upaljenim svetlom! Nenormalno fluidno zadrţavanje

drevno plavljenje. Sigurno isto toliko tvrdoglav

ali bez njegovog šarma. Nema poistovećenja,

samo povraćaja. Primorao nas je da iznudimo tu ponudu;

ona proizlazi iz politike, ne iz ljubavi. „Napuni

ĉaše – pitaj ih

11

da li bi ţeleli

još kafe, itd.“ San

sadrţaja.

Putovanje je

dugo,

nagrade nedosledne. Heraldiĉki oklevetan.

Otići – znaĉi – dobiti. Najbolji

plenovi: gotski lukovi. Ili pretvorna ţelja

pogaĊa vrela i pevaju sa ţivahnom

veliĉinom. „Skloni sve sa stola, osim

vodu, vino i pepeljare; za raspremanje soli & bibera

koristi poseban tanjir.“ Neuko

sukobljavam, ĉudeći se

ustrajavam. Treba da

spomenemo da se to

daje za svaĉije oĉi a primenjuje se samo na

osnovnom i poĉetnom

nivou. Budući da je

udobno i isto tako

primamljivo i zadovoljavajuće.

Priĉa podupiraĉa: saksije na prozorima ka društvu.

Ali ne obaziri se na krušku što cveta u tvom

mozgu. Boţji otrov je koncept

beskonceptualnosti – dah bez kiseonika.

Ništa manje izdvojeno ništa više ostavljeno – iskušenje

uvek leti ka

breţuljku svetionika – prokop

duše.

Beskonačno drndalo. Nikada nije u pitanju do-

kidanje, već samo saţimanje. Severna svetla su

univerzalni obloţeni temelj. Radost

pri dţogiranju. Uţitak u

strepnji. Udari ĉetke

po kanalima ... nasipi na

sargiji. „Ljudi vole kad ti nije potreban

novac – izazivaš prezir.“ Na neki naĉin

tako otrovne oaze. Ovo napredovanje grofova, kao neuspešnog

dana, drvenasto krkljanje. Cipele

šokiraju. Dao bih ti

svog majmuna, svoju serenadu, svoju pijaĉnu torbu,

ali ti traţiš postojanost, a ne teret. Ko

uzimajući hrpu poriĉe nagradu, širina

platna. Ili oni

sa njihovim, ti

sa svojim. Drugi

hitac, drugo zaustavljanje – mrtav

kao daska u podu. Izvinite zbog moje deklamacije: kratka

parada. „Ponovo napuni pladanj i priĊi

svakom.“

Zvuk je skup – ešarpa

12

serafima. Dosledno tkanje.

Proširenje nikad nije više od forme sadrţaja. „Znam

kako se osećaš, Dţo. Niko ne voli da prizna

da mu je devojka pametna.“ „Osećam kako znaš,

Dţo, kao niko pametan ta devojka je njegovo priznanje.“

Valovita vrsta vrste – duţ podzemne ţeleznice, gurnut

u kadu, bekstvo stepenica. Trebalo je da pucaš! Ali

vremenom sam pristao. Sudski spokoj, i pompeznost.

Ispipaj straţnjicu! Pranje

briga (svetovnost

vira). Ili: „Divno je biti ovde sa svima vama.“ Omaške

nalaze ustrajna odlaganja, potajne

rekvijeme.

Zasićenje, sigurna sića.

Ili – muvanje,

deterdţentsko jecanje, besmislena psihoza. Hajdemo:

raskomadajmo hirovitost, ispecimo

zaostatke, poduprimo sveto. „Ako ne pratiš

kulturu, kultura će pratiti

tebe.“ Sakralno doziranje, pomalo

domaćinsko. Nit

niţe niti poput

drozda. Trombolitiĉka kaseta. „Dok se sve to

dešava, mladi Sir Fransis Rouz – vrlo obdaren

slikar, koga je Gertruda Stajn poslednje decenije svog

ţivota prihvatila – kao da nema veze sa

slikarstvom.“ Ako se druţiš sa njim, druţiš se

sa metaforom. „To je

realistiĉki paket mera, to je

unovĉiv paket mera, to nije

konaĉni paket mera.“ Okretnost

sveobuhvatnog, moţda: uvek nešto

prokapava.

Izgleda kao da uvek iznova zaštićujemo iste automobilske

gume bez dodatnog stezanja. Evo nekih

dodatnih prozorskih okana – alternativnih. Do sada veoma zauzet

reorganizovanjem i u stvari, što je neobiĉno, moglo

bi se reći, pridodat frakcionoj destilaciji racija. Ili samo

sudariti se, leĊima okrenut svima.

Realnost je uvek krepkija

kada nju ne viĊaš.

U svakom slušaju, samo nastaviti, biti tamo gde pre nisi bio ili nisi

mogao biti – koraci, prozori, prilazi. Ne dozvoliti

da se ono drugo toliko rastoĉi dok se

stapa sa horizontom rastresenosti, rastezanje

progonjeno kao domaće tlo

(mesto gde se spreĉava oticanje). Recimo,

vakcinacija kobaldskih izaslanika trudnih dvostrukim

ogorĉenjem, koja probija sa inertnim materijalom. Ne

mogu a da se ne nagnem, sa meni svojstvenom nadom. Moţda

13

nagoveštaj, oklevanje. Kaljaĉe su, na primer,

nestale, ali ti si tu. Trenutna libidinozna energija, Doplerova

patnja. Zatim svetlost osvetli

svaĉiju glavu. „Zato mislim

da negde treba da istaknemo da je to stvarno

zajedniĉki prilaz.“ Izrešetan

bukom. Ono što

ne zna skandirati priznaje

širenje: listovi ĉaja

mamac

ogromne sreće – poslepodnevna

bljuzgavica, jutarnji odgovor. Proza,

poza – nemilosrdni

krznar.

Pesma, hroma. „Ne volim

tvoj naĉin mišljenja“:

teško je potrošiti um.

U prozi polaziš od sveta

i nalaziš odgovarajuće reĉi; u poeziji polaziš

od reĉi i u njima nalaziš svet. „Unesi

vrelu – supu“ „Ne

bi mogao pronaći put

izvan oljuštenog krompira.“ I tišina

moţe biti sredstvo

ali je retko delotvorna kao slepilo.

Njegov kvart i baštinik njegovog srca, koga je zaĉarao

svojom sviralom, obuzdava cilj da bi sledio

bujice sa otvorenom smrknutošću, i uklješteni u ovom

nizu, budale porede sa tromim malaksalim tonom.

Vlast traţi odvraćanje paţnje – cirkuski

poniji klanice. Uĉvršćen

harmonijom, ošamućen dekoracijom

hirurg iz sna hramlje tri koraka u širinu, dva

koraka u stranu. „Tada nisi morao da

viĉeš da bi bio ekspresivan.“ Jedno po jedno

pepeljasto stopalo posuto je peskom, ostala je tuga.

Hitar prolazak skele, zauvek razigran.

Svet zabave zna da borac hoće

da dobije rat i da se vrati kući.

Luka iluzija

Pri ponoćnom škrabanju, magla je

izgubila svoje kosti a klobuci

pokrova obloţeni su glinom na

granici plime i oseke. Ne brojati više

sem gustine strela njihovu

ćutljivost na rascepu obrubljenom

dokom, niti ĉasove slosticija

14

niti obod zaobilaţenja –

preko boka uvojka i

kovrdţe vena se slatko rasipa

a Đavolja vrata ne znaju ništa

sem dosaĊivanja i neĉinjenja –

proroĉke moĉvare gde se

obuzdavam od mnoštva i kamfora.

Samo to, mreškanje

nasuprot slepe obale koja nas

zasipa peskom glatke i jasne: neka

on koji se nije zbunio naĉini zvuk, kakofoniju

pribliţavanja, koje je palo,

rasipanja, koje je odvraćalo. Mada

slobodan da se dosaĊuje i tereti, neka

šina izbrblja zakljuĉak, sitniĉave triĉarije

na opustošenoj moĉvari, ili gospode ova

kula, putanja voĊice, prolaz

podnevnog atola.

(Iz zbirke The Sophist, 1987)

Poetiĉki stav za poetiĉki kolokvijum kutenajske škole pisanja, Vankuver,

Britanska Kolumbija, avgust 1985.

Nikada nisam bio za intelektualizam. Mnogo

priĉe, malo akcije. Sakriti se iza zidina teorija

poštovati, zbuniti, muĉiti sudski nalog, radije ćemo

sve kinjiti našim, makar i laţnim, obećanjima o brzom

prilazu i razjašnjivoj nadoknadi. Pesma ne treba

da bude, jer ona postaje. A oni koji ovako sramote svoje

signalne zastavice, ma kako i ma od koga osramoćeni,

katranom treba da pospu vatre buĉne inspiracije i da ogole

znak nedoraslosti na svojim kolektivistiĉkim plećima.Terorizam

u odbranu slobodne preduzimljivosti nije greh; nasilno

proganjanje pravde nije nevino. Ameriĉki stih

razdvaja od kanadskog tema

koju moţemo pogrešno proizvesti da bi tumaĉili ovaj

presudni spoj našeg binacionalnog toka.

Nisam ukrao te kruške. Naravno, problem nije

u vodi, već u bebi. Ţelim pesmu

realnu poput Oranţa Juliusa. Ali retoriku

ostavimo po strani priĉajmo iz srca

drugim reĉima koje će olakšati i osvetliti. Više nije 1978, a

po tom pitanju ni 1982. Nove mode kao što su

sjajni vrhovi tvojih cipela: Treba li jednostavno

prvo obojiti ili odbaciti uglaĉani kaput? Moţda je potrebno

zameniti same cipele. Same cipele: ovo je

zagonetan objekt našeg projekta. Naravno, sve

što se zbiva u vremenu, dokument je tog

15

vremena. Veleĉasni Braun predoĉava ovo gledište kada

priĉa o nelagodnosti nekih svojih verskih skupova

tih poloviĉnih ili ĉetvrtinskih formulacija, već skoro

deset godina nisu više u opticaju u današnjoj

situaciji. Sadašnjost je uvek nezasita

jer je nikad nema. S druge strane, prošlost je

uvek staromodna, a budućnost prigušena.

Sporo putuje svetlost za ĉovekolikog pacijenta.

Polovina sveta misli da se noć nikada neće završiti,

dok se druga polovina znoji pod jarmom nemilosrdne

svetlosti. Vreme je da skinemo šešire i

skrasimo se. Kotlić je na peći,

vekovi su naslagani poput knjiga na polici.

Šarka i šipka.

Ĉitajući drvo: 1

Nakot kutija muĉi mlin, mi plaĉemo traţeći

još. Sloţeni zov, ksenofobiĉne

mogućnosti, sa srodnim interesima dostiţu

kritiĉnu katarku. Zajedniĉko, u najboljem je

sluĉaju, zagonetno, tvoj ţivot, ovaj

surogat socijalne borbe. Jezik

kapija jada, zasenĉeno okruţje, drvenasta

revnost. Pojašnjavajući proĉelje,

sada jasno, od raznovrsnog znaĉaja, mada

samo u odraĊenoj pogodnosti. „Mrzim

govor & govor me ne voli, oba sluĉaja

ne zadovoljavaju. Umesto pacovskih mozgova, jeo sam

krila mušica. Istoĉno od raja, severno od

koridora, ĉemu niko nije subjekat, svako je

ĉlan. Koraĉajući kroz vodu do grimasa.

Sneg prekriva barke, obasipa

narod. Inaĉe, kvar već

ţari, pali, kali. Uzrok,

poza, nešto na pari (nekada su bili

voĊe avangarde, sada samo ţele

da ih razumeju). Samo su

fragmenti (f)aktualni. Oblici šljapkaju,

val urnebesa ili glosa

uţasnutosti, samo se rasipa nema

u tom (nekom) moru. U mojim ušima

i dalje svi urlaju: ali budi siguran, dragi tata,

da su ovo moja osećanja,

ni od koga ih nisam pozajmio. Ţelim da ovu reĉ

ovde smestim (mrtvi

bi bolje znali). Savijati šake

da bi nastali slogovi. Krhke

ĉari, histeriĉno proricanje. Izgledala je

16

ljupko, ti radoznao o njenom

muţu. O, soredea! O, travea! U Aidi se

pojavljuju ljudi, zar ne? Dan sa

smešno obuĉenim Ahilom, Apolon na

skrovitom brdu – svi skupo plaćaju

za glavu, pogrešno shvaćenu kao da je mera

udaljenosti preko izravnatog polja predmeta,

svaki definiše spiralu zaodenutu senkom,

prateći šum jeziĉkog identiteta

pretvorenog u kremaste figure, poput stalnog

komešanja, ponavljajuće podrazumevajućeg.

Video sam to i rekao pre no što sam ot-

krio sudski nalog. Obiĉan ispraţnjeni

sklad, nabrekao, mada minijaturan, enzematiĉno

potisnut. Narušena

tišina; drţeći nepriĉvršćenu

mapu, figurativne ĉizme u zakulisnom

formatu papira. Iskoristi palac

umesto odgovora: nezasito

malaksao. Jer je polis perla,

pljusak, poziv. Dubok sneg

ispred crvenog hrama. Prošle nedelje sam

zapisao: „Jutros je

izboĉina nestala & piloti

se takmiĉe za uravnoteţenu hajku u hrpi

slomljenih osećanja (senovitih soba).“ Ne

fiksiran!? Kada tada!? Devojĉica pored

svega trĉi. (- Nemoj mi reći da

devojĉica trĉi.)

Divlji vidici unutar goruće

slike (disanje, suzbiti

himere). Moja vizija aspekata

smešta montaţne delove (enigma je

nastala pre trodelne

njuške). (Bespomoćno posmatrati

poput dece koja grickaju gluposti.)

Izrugivanje buja, bez obzira na to da li je

odgovor moguć. Uništio

sam svoju municiju da bih oslobodio

okean koji me senĉi dok besplatno

šetam parkom, mada se

saobraćaj odvija dalje od mene,

osećam se nelagodno osluškujući

šuštanje sipanog šećera i teţinu obilja.

Hoćemo li tumarati do ţiţe ili se zagnjuriti

u jezero: primer se zadovoljava

svojim mlazom. U baru na putu za L.A.

srećem tvoj surogat, ustupam mu putniĉko

sedište i površan razgovor, poljubac i oralno

nadraţivanje, podršku, 5 dolara, zabrinuti uznemireni

17

teskobni izgled. Kako bih te ja mogao tako

opisati? Zaista si otišao. Mešam

te sa ĉitaocem. Prostorom ne mogu

da vrištim. Opametio sam se (ne

zanimaju me prognani tokovi

misli): moţeš ĉuti oblike

i okove nesvesti. Ako je potrebno svedoĉiti

ili suditi, što će reĉi pojaĉati

jedini znak šarenih pisaka upletenih

puškarnica. Ovo

nisu moje reĉi, leto mi ih je

neţno dalo, što je neobiĉno

u stvarnom svetu, gde

se pamte samo olujni dani. Imao bih

sopstvenu kuću, sa zalivom kuţnih isparenja,

realnost curi

sa njenih krajeva, poput kontekstualnih

uslova. Zato izgleda kao da se

moj stih raspada na

delove, kao da se tokom ove tri godine

meĊu knjigama pokvario; moţda

drugi pišu bolje pesme,

ali one sa elegantnim

okretima fraze, ţivom

slikovitošću, pa i konceptualnom

izvrsnošću, ĉesto ništa ne pruţaju.

Bilo da je poezija realna kao ili realnija od

ţivota, ili nije ništa od toga, glupo je

& otupljujuće zanimanje zombija.

Moja se poezija uobliĉava

onim iznutra što se ne

koleba & ne mrda. & ja

je nikada ne bih sam mogao stvarati.

I kada bih radio u fabrici, jedrio bih

ka muzici sasa.

(za nastanak ove pesme pesnik se posluţio pesmama objavljenim u antologiji In the American Tree, koju je

uredio Ron Silimen 1986)

Iznad doline sofista

Nemaš utisak da on

ima mnogo šta da kaţe; ali on to

dobro kaţe. Traganje

koje je pokoravanje speleološkim

zaprekama suštinskih ĉinova, potencijalnih ĉinjenica.

Kruţna jetkost u morima sporova. /Ja/

ţelim telefon, more, uzde;

delovi tela ometaju suštinu. (Odnos

18

Prethodi proizvodnji). (Nezgodna

veština (vrĉ). Poput domaćeg

bestijara zadavljenog boema. Brusa

tuče buka (Baster). Poţar

gasi vodom (talogom). „Ovo je

moćan, originalan i veoma

dirljiv rad, a mnogi će

smatrati da uznemiruje.“

Kada u sokolsko vreme i vreme strasti

dozrele, sušim dasku, kao i uvek

postoji sklad u celodnevnom dašku ...

kao ili poput moţda ruganja, ispitivanja, pobijanja

propadanja, prostaka. Sve je blagoslovio

plavac. Rekao je da je miša drţao

u svom hard disku. Potom je pocrveneo, razoĉaran.

„Nisam ti jednostavno mogao reći, delimiĉno

nisam mogao razumeti, pretposlednje

neizbeţ/dostup/no“. Ĉak se i papa Jovan Pavle II

slaţe. „S ĉuĊenjem sam proĉitao pismo

profesora Bela. U prikazu sam istakao

da je njegovo istraţivanje bilo oĉaravajuće i

vešto predstavljeno. Što se tiĉe

bojazni, osećao sam (i još uvek

Osećam), one su bile izraţene dok sam razmatrao

kako ....“ Stvari koje

sam opaţao kao dete – stolica, sto,

pod – konkretne, znaĉile su ţivot. Ili

slep za ukradeni opoziv, neopaţeno sledi

bika ili Bila, samo do neumesne

ţelje. Ove kineske lutke, marokanske

škrabotine: sve to ima cenu.

Zadrţavanje traći svoje zahteve

videti-gledajući, a potom puzeći. „Moje mastilo

ne valja, a papir je prljav, & sve

u svemu stid me je.“ Uspravan,

preneraţen, poduprt, zaostao. On

koji izgubljen okleva i oklevajući nalazi

(ali ne ono što traţi). Ona

koja meditira potresena je. Neka guske

Ostanu guske! (Nije ga briga ĉiju kuću

potpaljuje sve dok ga plamen moţe

ugrejati.) Tu je kukuljica

tu noţ koji laje. Uzmi makaze

i piši. „Sigurno ona postavlja sablast

u moje toĉkove!“ Liĉi na dva psa sa

jednim penisom. Niti baca tvoju ĉarapu pred

patuljke; to znaĉi, oguli ih ali ih

Ne striţi. Jer bolje je da te vodi

nos nego vlas, bolje da

te vodi nos nego da ti je olovni

19

nos. Što će reći, on je bio

sekira bez drške, puding

u blatu. Prava pometnja!

„Samo kaţem pretpostavi ovu pretpostavku“,

predloţi ovaj predlog. Ne tragediju, samo

Neku smetnju. & nemoj da si osoran bez

razloga. (Pošto je vrisnula

pokupila je svoje piće & svoje snove.)

Zatim doĎosmo do velike šume pored plaţe

Tu nekad izgubih prijatelja starog.

Rado ću priznati, dosta mi je svega. Mokar

poput mazge i dvostruko

zgroţen. Molim te, odvedi

Mog muţa! Ali zadovoljstva su poverena

pogrešnim paravanima: obrt

intelektualne mode (Pariz) ĉitavu deceniju

zaostaje za dizajnom koţe (Milano). Osoran

to jest, neprecizan. Jer sa Renkvistom

& Mizom, jedinim koji imaju prava

neroĊeni su i policija. & vladajući svima,

Veliki Prenosnik – majstor prevare. Nema olakšanja.

Izvuci, iskopaj ovaj

nebeski svod.

Tu je

samo to; ništa

manje. Oseka

povlaĉi

obod – u kojem

se obrćemo.

Odloţeni nilski konji suštine

okreću se za doruĉke, padaju u središte meko se

spuštajući sa konjskim pištanjem medojeda, do

opustošene kiseline mirisne

kade. Oni su sputani, snuţdeni

& zamrznuti od zajedljive oholosti.

Do okeana ogoljenog horizonta, koji odvraća osećajnu prazninu Amerike, ovde gde se slepi

uspon

buni u ništavnoj odšteti.

Tama priziva iz gromade

zaborava, i zapoveda mi priĊi & pokucaj.

Voda me mami al’ nikud otići neću

jer ĉovek je stvoren da bi na suvom bio.

Moţeš pevati, moliti se & vikati

ali nikada na Nebo bez škrinjice nećeš dospeti.

Dimljeni losos & Ċevreci, Ċevreci & dimljeni losos, knedle

na šporetu, kolenice na stolu za jelo spremne.

Moliću vas da me zovete mojim hrišćanskim imenom, Badi

(pošto ne znam kako se vi zovete, nadam se da vam ne smeta

što vam se ovako obraćam).

Nemam mnogo šta da pitam; samo nešto malo

20

ali to bi mislim uspostavilo trajnu vezu izmeĊu nas

ne sasvim jasnu, shvatate šta hoću da kaţem.

Tebi, Badi, ţelim da predoĉim

taštinu ideja

mada je moţeš nazvati kako ti drago –

Neko je ispriĉao priĉu da je jedan ĉovek došao u jednu kuću

sa prekrasnim vidicima

& reĉeno mu je, pogledaj na zapad, na planinske vence

koji se iznad zemlje naziru

& reĉeno mu je, pogledaj na jug, na tirkizno-plavo jezero

koje svetluca u plavoj svetlosti sunca

& zatim su ga odveli do istoĉnog balkona koji nadvisuje

vrt jedinstven po raznovrsnim biljkama & cvetovima

& pogledao je na sever, na mladu tek izraslu šumu

& slušao je ptice koje su ispunile grane

slapova drveća

& otišao je do prozora na zapadnoj strani

& rekao: „Ali ja sam to sve već video.“

(Iz zbirke Rough Trades, 1991)

1 Dysraphism lat. je reĉ koju specijalisti koriste za uroĊene bolesti, a znaĉi nefunkcionalno spajanje

embrionalnih delova - uroĊeno oštećenje. U Dorlandovom standardom ameriĉkom medicinskom

reĉniku reĉ ne postoji: ali je koristi jedan lekar iz Toronta, pa je moţda uobiĉajenija u britanskoj

medicini ili je on sam naišao na nju. Šav (Raph) doslovno znaĉi "spojiti", tako dysraphism znaĉi

pogrešno spojiti - što je prozodijsko sredstvo! Njegova je snaga u tome što ima isti koren kao i

rapsodija (rhaph) - ili na skitskom - "onaj ko zajedno niţe (doslovno, ušiva) pesme, pripovedaĉ epske

poezije", vidi "odu", itd. U svakom sluĉaju, pojednostavljeno, Dorlandov reĉnik definiše reĉ

"dyshraphia" (mada ne i dysraphism) kao "nepotpuno zatvaranje prethodne neutralne tube, status

dysraphicus"; što je ispod reĉi "dysprosody" (sic) - "narušavanje naglaska, akcenta i ritma govora".

sa engleskog prevela Dubravka Đurić

21

Zofja Baldiga

Slikarski modeli

(osebi)

Muškarac koji je ostao preko noći zamolio je za plan.

Ona nije subjekt koji govori. Gajio je u bocama šimšir

ĉekajući da se napune. Na dnu uvek ostaje nešto za nas.

Postoji dno: Dve veliĉine i skica, ţenska poezija se dogaĊa.

Sastavljen plan napreduje.

kontrast boja

Veĉe, kraj gledanja. Kratka šetnja

s vlastite strane. Sneg u ustima zvuĉaće bolje

nego u plastiĉnoj flaši twist off.

Nešto se pod nogama trese i trešti.

U kuhinji pali se svetlo, tu ĉuvamo

manji Meksiko. Friţider pun slika,

paljenje i gašenje dugih cigareta.

Na koferima ispeglane mape. Ponavljam adresu.

Adresa.

Veĉe, oblaĉim cipele sa štiklama, jer su veĉernje.

Paţljivo, po tankom ledu.

Paţljivo, da se ne izgrebe skupocen auto,

novo stepenište, jeftin pod, na koji smo stavili

šarene ĉaše s olujom.

slikarski modeli (prema Sera)

I tamo se ţivi, ali tiho.

Ĉak i ne sanjaš koliko šta moţeš da umetneš

izmeĊu boja. IzmeĊu ĉiste

i ĉiste boje.

Scena je obraĉunata bez odeće, mada se smešta

u pitanje pret a porter, u veĉernje,

budući da je druga epoha od ove,

u kojoj se slavi roĊendan?

Zaribavanje, zamena strana,

moţeš da gledaš onu

22

ili nogu stolice,

matematiĉki, nediskretno.

Zbog toga što je teško?

Tako tvrde brojna imena i ispuštani

snovi, koji se ponavljaju u ogledalu, u pozadini

nedeljno popodne izjednaĉuje

sve puteve i dve vrste istorije.

I pored svega same morate pospremiti

za sobom.

noa noa (prema Gogenu)*

Tla koja smo dovezli sa sobom lagano

se stvrdnjavaju, izlaze iz uloge dogaĊaja.

Imamo sjajnu oštrinu, ĉak se vide

naspramne zastave.

Reka pribliţava svoj obris, u zavisnosti

od okolnosti. Dreĉavo, neublaţeno.

Kroz zaţmirene oĉi teĉe ravno.

Ostavi, ne odvajaj, to je najbolje

mesto za posmatranje krišom.

Vidi, meĊu nama je Evropa,

lagano zalazi iza ograde stepeništa.

*Naslov knjige Gogenovih sećanja.- Prim. prev.

Balkon (prema Maneu)

Zelenilo asocira Toskanu, ali to je Pariz.

Prepoznaćeš po izrazima lica i materijalu koji šušti

u pozadini, kasnije doslikanom specijalno za nas,

zauzetim trenutkom pre više decenija.

Toboţ zajedno, a ipak posle duţih razgovora

teško je uhvatiti jedno drugo. Uloge,

sloţene na ruke posluge same se skiciraju.

Slikar. Violinistkinja. Zaova.

Po svoj prilici odgovaramo mestu.

I pored skupocenog nakita koji sam zaboravila da skinem,

premda je teţak.

I pored toga što ne podnosim nerad.

Taj utisak igra glavnu ulogu. Trenutak

dotaknutom bojom mora ostati lak.

Nevaţno je što se iznenada uspavljujem,

kada se nerviram, što će osmeh biti tuĊ,

a od sutra svaĊa.

23

ferije na stranom jeziku

Nastanićemo se na krovu katedrale,

piknik na steni, ljubav.

Prosućemo mineralnu, izgazićemo izdanke.

Reći ćeš ma belle, doĊi vreme je za udarce.

Sahat kula poĉeće da se obrće zajedno sa zemljom,

našom zemljom, koju smo doneli na cipelama.

Reći ćeš lepa moja i ona zapevaće uspavanku,

intoniraće himnu.

Ne znam ĉiji će biti taj greh, melodija

a kasnije dugo tišina.

Vatra i otresanje dogasujućih ostataka

na ĉetrnaest belih kišobranĉića.

Reći ćeš pogledaj u sunce, tako je blizu,

da nam prli boju, guli koţu sa naših oĉiju.

Svet se vraća na zemlju, propada u središte.

Spustićemo se velikim toboganima, jer volimo

da se tokom ferija bojimo. Oproštaje ostavljamo za kasnije,

u poslednjem poglavlju obrisaću suze neĉim tuĊim.

Pesma koju je sastavila devojka koja ĉita

pismo (prema Vermeru)

Ta tišina se ne ĉuje,

za zvuk nedostaju reĉi.

Stranice se bave sobom, prilika je

sigurno muškarac, zgodan,

moţda neţenja, a moţda i nije,

da napisana ljubav izneverava višeznaĉnošću,

univerzalizam biva sluĉajan, a slovo da znaĉi

sve.

Proĉitana nije dokaz, u najboljem sluĉaju je

oslikana ĉinjenica, konzervatori diktiraju

svake sezone, sve nejasnije.

Sve mlaĊe interpretacije greše na prvom

planu.

Nema na šta da se okaĉe tuĊa osećanja,

nesigurno razvuĉena, sigurno da nema.

Poslednja nada ĉeka iza zavese, još malo.

Zeleno.

Svet će se pojaviti vanvremen i predlagaće, pitaće,

isprobavaće lepotu u tišini

najzvonkije ţene.

24

Kurt Šviters, monolog u narandţastom štimungu. „Umetniĉko delo je sve što umetnik ispljuje“, Kurt Šviters

Ne pakujmo se, putujmo.

Traţim, posrćem, nema neophodnih stvari.

Samo ta ruka na ĉelu, taj dokaz.

Doneo sam vlastite flaše, ushićena

rasteš. Vreme je za izmišljanje imena.

Iza ćoška kravate, ali samo po 39, 90.

DogaĊalo mi se na svakom koraku. Sa njima, bez njih.

Ti utvrĊuješ granice, ja stojim na prstima.

Ne pakujmo se, putujmo.

Naći ću pećinu, u koju ćeš poverovati.

Izdrţaće ĉak najduţa imena.

1918. Rihard Hilsenbek sastavlja dadaistiĉki

manifest

Noţ u jeziku kulture, principi za seĉenje.

Lomljenje je u poslednje vreme suviše popularno,

kategoriĉki se zahteva tamo gde su debeo karton

i mrvice kolaĉa.

Noţ u drvenom konjiću ili deĉije ĉavrljanje,

seĉena sliĉica prema zvuku, mirno,

naše oštrice su briţno odgajane.

Ruka za pisanje zauzeta je neĉim manje vaţnim,

mada je potpis uspeo da precrta svet,

odloţen sa nama u sredini, sastavljen

od elemenata koji laţu, jer su odrasli,

spremni za polazak.

Na toj stanici nedostaje vozni red,

ĉekamo ĉavrljajući kao deca,

jer moţda se moţe prevaliti svet

rastavljen dvostrano, prilepljen

za prozorsko staklo koji nećeš proĉitati.

Pralja (prema Domijeu)

DoĊi, doĊi,

već je kraj stepeništa.

Pa dobro, smrkava se,

a senke raĊaju

promašaje.

25

Pa dobro, smrkava se.

Niko na toj strani neće obratiti paţnju,

kada haljina povuĉe prostor

u pravcu kuće, u kojoj se kuburi s kvakom.

DoĊi, doĊi

već je vreme za ruĉak.

Njen umor moţe se povezivati

s proizvoljno izabranim poĉecima

(reĉi i priĉa), u sredini vezanim

u krst, rebrasto zasvoĊenim naporedo s

misli o tom danu, u kome

je izašao na vodu.

I o svom danas

dvanaest je sati, tri haljine,

kilogram sapunice i ĉipke nasuvo,

rukama dok ne pocrvene.

priĉekaj, priĉekaj Mama.

Sveţ vazduh a nisam gladan.

Sliĉnosti i detalji u drvenom

tanjiru pokrivenom platnom priĉekaće

utoljivanje gladi.

sa poljskog prevela Biserka Rajčić

26

poezija

27

Marijo Glavaš

iz Infinitiva

Igra

U travi su zmije a djeca nose hlaĉe do koljena

i cipele odvezanih vezica koje se vuku

za njima kao da ih slijede, kao zmije

Mrtve zmije veţu se u ĉvor baciš preko pa stegneš da drţi

dok ne zapnu, posrnu, padnu

Sin ima razbijeno koljeno i rasjeĉenu staru krastu

na podlaktici kći je malo viša i nosi aparatić za zube

Sandale se lijepe na ĉiĉak, lako je

poslije ih moraš natjerati da ti vrate dijete kući

da ne gaze na zmije jer su u travi

Ĉekaš korake, sjediš, primiš poruku

zmije plaze jezik da ih namirišu ne ĉuju

ali znaju da su to što trĉi kroz travu djeca

Ţeliš ih ţive s toplomjerom od ţive mjeriti temperaturu

poslije ugriza i debljinu koţe mrtve zmije remenje torbica etui

dovoljno velik dţep da ih sakriješ da ih nosiš

da ne dodiruju travu u kojoj je dugaĉak trbuh i rep koji bi

dijete uzelo u ruku jer se miĉe moraš ih dobro pregledati

ĉitave ih pretraţiti jer neće ti sama odati

trebaš traţiti dok ne pronaĊeš dvije sićušne rupe

i dovoljan razmak meĊu njima crvenilo i tragove trave

a ako ne naĊeš ništa onda saĉekaš mrak

da utonu u san i tada ih mirisne i otrovane skineš

i kreneš ispoĉetka

Oštećeni

Dlanom prekriješ lijevo oko i primijetiš da si oštećen

netko vikne gori Reichstag i pao je Berlinski zid

ide reklama za pivo sedamdeset i dvoje ubijenih u Siriji

libresse za obilna krvarenja – upija dvostruko više

trebat ćemo promijeniti gromobran na zgradi

i provesti anketu o neposlušnoj ĉistaĉici

ovo je stara zgrada, u vratu imaš ţile, grlo, ultrazvuk kaţe ĉvorić

28

onda CT, rak pluća, a samo si kašljao, pedeset sedam puta šezdeset i dva,

u milimetrima, sreća je u milimetrima,

eutanazija je stvar izbora, pitaj Huga Clausa,

prije toga valja otići u Zagreb, uvijek Zagreb, pusti što govore ovi ovdje,

evo pogledaj, Ani je umro djed oko podne,

vezali su ga da se ne ozlijedi, ne nego jer im je tako lakše, fali osoblja,

u Zagreb, bolje u Zagreb,

reklama za banku, stambeni kredit 5,3% EKS,

povući ćemo neke veze i gore si u ponedjeljak, kaţem ti,

novi papa je neki kul lik, spotaknuo se i zamalo ljosnuo o pod,

jesi vidio snimku, svinjetina bez kosti 29,99

jebiga, pušio si tri-ĉetiri kutije dnevno preko trideset godina,

priliĉno si dobar kandidat,

papa nema jedno plućno krilo, lift se stalno kvari,

u ovolikoj zgradi to je malo je reći nezgodno,

gori na Kornatima, London Bridge is falling down,

ugovorite vašu policu osiguranja još danas,

tiše malo, toĉno je devetnaest sati, malu s hladnim i Coca-Colu

uvijek nešto gori i pada

dioptrija raste

Dijeljenje s nulom

Brojevi su pregolemi i teški

zapoĉni reĉenicu nekako drugaĉije

pojedi prah iz laserskog pisaĉa i onda pljuj

pljuj monokromatsku sluz po zidovima

rijeĉi po tlu, po dahom maloljetnica zamagljenim prozorima skupih

automobila parkiranih u ulaštenom mraku narkotiĉki usitnjene gradske noći

po polovici kruha ĉovjeka koji ne moţe kupiti cijeli

iako je prošao još jedan rebalans, izgraĊena nova riva i

krenula po svim predviĊanjima sjajna turistiĉka sezona

pljuj po predizbornim plakatima, prekrij njihova hladna

dvodimenzionalna obećanja svojim toplim crnim poljupcima

islovkaj nešto lako ĉitljivo u dlanove nabildanih baraba

koje su toliko sitne da stanu u dţep ĉovjeku s novcem,

neka šmrĉu slova s prstiju, ti samo pljuj,

veliku tamnu mrlju kao da je netko povratio ostavi

na krutoj ljušturi akademske uĉmalosti splitskog Knjiţevnog kruga

tu su brojevi pogotovo teški, a papir je loše kvalitete i toliko star

da mi je ţao onih koji ga dotiĉu,

pljuj tehnologija je napredovala, sad je moguće izbaciti

dvadeset i ĉetiri stranice u minuti, a modemi odavno više

ne pjevaju dok se spajaš,

pljuj i ne davi s nostalgijom, zar je zaista nekome stalo

do vremena kad se zbog sporosti uĉitavanja fotografija

svršavalo na prve naznake bradavice na ekranu

i tu pljuj, pljuj na prošlost koje nema i one koji joj se uporno vraćaju

bez namjere da je zgrabe za vrat i utope u kaljuzi sadašnjosti,

29

ti su i od budućnosti sposobni umijesiti prošlost,

pljuj po nedodirljivom i po onome što ne postoji

sigurno je negdje ostavilo otiske onih što ga zagovaraju,

pljuj jer brojevi su veliki, iznosi su golemi,

kolone dugaĉke i ako te tko pokuša zaustaviti

pljuni, repetiraj i prijeĊi u novi red

Padaline

Meteorolozi griješe ali meni to danas više ne znaĉi ništa

slike u koje upiru prstom brojevi koji isijavaju temperaturu

tonovi sive koji prizivaju oblake i gustoća paralelnih linija koje

govore koliĉinu kiše

meteorolozi griješe i nije ih briga jer

već sutra imaju novu priliku za smijeh a ja

stojim u nadsvoĊenom prolazu i gledam velike naslovnice u

staklenom izlogu knjiţare nosim kratku majicu a vani je hladno i puše

nosim krpene tenisice a pljusak ne popušta

knjige su ambalaţa za rijeĉi

meteorolozi laţu pokretima

mokar sam i smrzavam se

jedan je srpski pisac na rezidenciji u Splitu

hodali smo kroz grad on zastaje dok priĉa i kaţe

da se jednom zaustavio na semaforu a neki mu je uliĉni trgovac

provlaĉeći se izmeĊu automobila u leru pokušao prodati violinu

prije nego se upali zeleno

ne moţeš takvo nešto odbiti pomislio sam

jer sutra moţda više nećeš imati šansu

nosit ćeš fine lakirane cipele i štofano odijelo

padat će kiša puhat će i biti hladno i nitko

neće prodavati violinu na semaforu

a meteorolozi će se smijati

kao svaki dan kad se ugase kamere

Kamenje

IzmeĊu ne mora biti niĉega

zrak će nas udisati neparne i nijeme

a zvuk kamenja što se spušta niz plastiĉni tobogan

nadglasat će tišinu koju su proizvela djeca kad su otišla

Kamenja je uvijek više od nas

uvijek više nego ih moţemo ponijeti

Dobio sam ţuljeve od one rupe što smo je iskopali

da izvadimo kamenje koje se skrivalo pod zemljom

i posadimo biljku kojoj će korijenje moći

nesmetano rasti kad joj ga zakopamo tamo gdje je bio kamen

Moja je sjena zamahivala sa mnom

bili smo isti suton u nelegalnom vrtu ali njena se oštrica

30

spuštala snaţnije i prodirala dublje u tlo,

toĉno tamo gdje je moj metal zapinjao ona je dijelila

IzmeĊu ne mora biti niĉega ali negdje zapne

Mi nikada nećemo moći pod zemlju, nikada kao kamen

Biljkama kamenje zapravo i ne smeta

one ga umiju zaobići, a ako ih se posadi u procijep provuku se

Moţda bi i nama to uradile kad bi rasle oko nas,

zaobišle nas ili nam se provukle kroz kosu,

kroz prste, izmeĊu nogu i ispod jezika

Tako smo sami

Nikad nisam vidio takav kamen

uvijek je bar još jedan negdje pored

ako i nije moţe ga se odcijepiti od prvog

A što s nama

Tako smo svršeni

Od nas se ništa ne da napraviti, a sve što odcijepiš

ne vrijedi

I da, uvijek je bar još jedan negdje pored

ali izmeĊu ne mora biti niĉega

iskopana rupa, uklonjeno kamenje, zakopana biljka

31

Jelena Nidţović

Konveksni potezi pisanja

Mape mira.

Koordinate su: tišine. I glasovi voda.

Simboli su sakriveni u šumovitim saglasjima,

gde opisuju obrise svetlosti,

matematike mirnoće i geografije lišća

objašnjavajući napredovanje lišaja,

vetrove nesreĊene notacije.

Ranoranilništva

zora je pucanj, samo manje human - sa nanosa nebesa se, belasa se, -

sa gladnom jasnoćom probija Sunce, sa gladnom jasnoćom dolazi po svoje.

otud-

sada

samo plićaci sna:

suve ţaluzine i nerastumaĉene reĉi,

rukovhati oniriĉkom logikom i dalje ĉisti

klizavi znojem za napredovanje u sobu

gde se u ĉinijama rastvara so

da stoji, kao

u suzama u ceremonijama-

uzmakli iz prevoĊenja upravo, ostaju nerasporeĊeni

nepodesni za dan.

Jedan akrostih i u ogledalu naopak

Imenovanje je namet logoklastika

Viša jeziĉka protetika.

A ţelja je kolonijalna

Nikad samo reĉju ispomagana perspektiva foruksa.

Amblem nije jedino mesto po kome plovi,

Ali primećuješ da svaka klauza sna

Neumitno poĉiva na tom ,,ali’’:

Ali amblem nije jedino mesto po kome lovi

Velike konveksne poteze pisanja

I oblikovanja saĉinjena vraćanjem u svoja lovišta.

32

Molitva

Pre svega Gospodu u pesmu uputiti-

-šta?-

-ako ni nepodesno konsonantnu reĉ,

ako ni pregršt soli iz gubice?

,,Slava Tebi, Gospode, slava Tebi’’-

nenavidna praznoslovica a ja još ni toliko:

evo još nezagriţene reĉi,

evo moje mudre pokornosti pred tekstom,

uţasi su blagoritmije u meni, Gospode,

niţe nasušnog neba našeg zaĉudnog.

*

Ĉovek koji moţe uĉiniti

da trenutak izvrne sebe

okuplja sve njegove znaĉajne prednosti.

Rezultat je uzvratna poseta

onome što ĉini jezik:

skaĉe i praska,

klizi i mili,

_____ , _________,

________, _______ i,

jednostavno reĉeno, radi.

Epifanijica iz prevoza

Vijuga, kriva na mostarskoj petlji.

Blagi centripetalni zarez u reĉeniĉnoj intonaciji.

Praškasti vazduh u plućima

i

kao da se neka lepa melodija prstima i dirkama svira unazad:

dve trake blistaju u razmagnetisanom nedodirivanju.

Naizgled nema napora u horizontu. U zasnivanju horizonta.

Umenja nonšalantnosti.

Ne govorim francuski, verovatno ga nikada ni neću govoriti.

C’est la vie.

Recite mi, devojĉice, kakav ţrvanj je bio oštraĉ za vaše lice

koje izgleda tako usoljeno, naduveno,

pregojeni mentalni snepšot u divan letnji dan?

Ne gledajte i pretvaraću se da ni ja nikada nisam. Dosada ovde-odavde-

33

i kiselobeli papir.

*

Ogledna veţba iz buĊenja: ovog jutra ova antiteza, akrilni

nokti nove ţene nesprovedeni leĊima, naopako prazna

strana grudi dok se ne razaberem, dok ne ubijem

novoroĊeno, slepo maĉe u sebi. Razmaţena do

zabelesanosti koske, ne da na sebe, dok nas ţari ona

vrela unutrašnjost, dok nas ujedaju slana jata muva.

-Akribija, obrt i potreban odmor-

Najveća (,)

vrlina njenog nošenja sa svojom lepotom

(ima li ili nema šarke?) je sposobnost da se namesti

u najpovlašćenije, najuzornije poloţaje.

Golo pijano sa biserima.

Nesanice vol. ne zna im se broj: ,,Studenica''

Previše sam ĉesto ovde

bila. Sveće stotinu puta

prekuvane preko peska

i ponovo nuĊene za ţive

i za mrtve i za zdravlje

i nepotrošene

jer su košnice blizu

i voštane zvezde

nagomilane, Oĉe.

34

Uroš Bojanović

Krug oko grada

***

Kada skine naoĉale

Dobro je, ne vidi me više

Ostvaruje moju najveću ţelju

U privatnoj ordinaciji

Preskupo plaćamo

Magiĉni magnetni snop, što nam

Buĉno spaljuje lobanju

Zatvoriš oči, vidiš djetinjstvo

Klinci trĉkaraju po mekanom šljunku

Gledam kako granate silaze na moju ulicu

Milion šrapnela

Crta apstraktnu kompoziciju po zgradama

Od rijeĉnog pijeska

Pišem svoju prvu knjigu

Komotan u aluminijumskoj stolici

Razvijam tikove

Koji će mi formirati lice

Ţivot je zbilja za prekraćivanje

Ja sam mrtviji od boga

Zadihan kao pas

Promatram sprovod jednog od boljih

MeĊu nama

I nekako nemam pojma

Teško podnosim tu ravnodušnost

Poţelim nuklearni holokaust,

Na lokalnom nivou, a ti me baciš u krevet

I ja opet

35

Znam šta nas ĉeka

Gadna hemoterapija

Zaista gadna

Ali mi ćemo se izvući

Ponavljam za tobom

Budućnost je sjajna

Kubanka

Moraš se opustiti, ali

Tako je teško

Samo malĉice pokušaj

Nekako

Ništa se nije dešavalo

Na moru, ali opet nekako

Drţalo je paţnju

Ĉim smo došli

Ja sam odjurio na obalu

Bilo je nekih

Pola sedam, sedam

Nigdje kupaĉa

Samo vjetar, klupa i ja

Provjerio sam kroz par dana

To je jedina klupa

Na ĉitavoj plaţi

Znaš, kad si tamo

I pustiš pogled

Ima tu one produktivne depresije

Što ti zaĉudo pomaţe

Da ne zglajzaš

U njen teţi oblik

Mirisala je ova

Turistiĉka destinacija

Kada sam bacio stvari na krevet

Izabrao najšareniji šorc,

Majicu s dugim rukavima

Jer su mi ruke bile u neredu

I odtreperio s nekim

Kubankama da muziciram

Na njihovom maternjem

Neku Gloriu Estefan

36

One su ĉudne

Sve imaju stomaĉiće,

Guste obrve

I svo vrijeme ovog svijeta

Samo da tebi bude lijepo

Svoje društvo sam napustio poslije

Dva dana

Otišao s djevojkama

U Kubu

Zaposlio se u restoranu

I ovo sve napisao

Samo da saznate

Gdje se nalazim

***

Na kosturnici

U sred gradskog parka

Sivim sprejom ispisano

Јасна волим те

Zbog rijeĉi

Na ćirilici

Veselo potrĉaće

Nestrpljivi skeleti

Ĉije kosti će

Ĉudno srasti i

Brzo napraviti

Krug oko grada

Zaklani na istoĉnom frontu

Mrtvi partizani

Igraće

Kozaraĉko kolo

Harmonikaš

Pali Ibar

Moli te da mu pridrţiš

Akord

Dok zubima

Otvara bocu, pa

Nazdravlja o tvoje ĉelo

Leţaćeš

Zatim

Gledati kako pete

Tabaju put hrabrosti

Da konaĉno priznaš

Jasna molim te

37

Ugušiću se bez tebe

Na ovom svijetu ima manje vazduha

Nego ispod tvoje

Boţanske guzice

Da udahnem miris revolucije

Heja ho

***

Sisata Jasna

Konceptualna umjetnica

Jede prţen

Mrtav fetus,

Bombon u staklu,

Posteljicu uz krompir

U krvavom sosu

I

Plaĉ u šoljici ĉaja

Svoje ţrtve

Davi sisama

Bušilicom im

Probija glavu

Ispušta oĉni pritisak

Prstima

Kupi šlajm u sinusima

Jasna,

Konceptualna umjetnica je

Treba li to reći,

Moja prijateljica

Ona

Ne zna ništa da radi

Zna samo da

Ostane nevina

***

To veĉe su u gradu

Postavili prigušena svijetla

Bio je dan ţalosti

Puštali su da pretiho ide

Kakav gruzijski libreto

Ja sam u novoj jakni

Svratio da se naĊem sa

Ekipom iz paviljona

Montirao se za šankom

Zapalio i gledao

38

Borke mi je

Ponudio ulaznicu za predstojeće

Novogodišnje slavlje

Posudio mi cigaretu

I otvorio redovni napitak slabića

Provjerio sam stanje stvari

U toaletu

Puštao dim kroz preširok

Nos

Upratio Jasnu i Bilju

I ĉekao da se spojimo

U niĉijemu prostoru

U meĊuvremenu su došli moji

Ali ja sam se odvojio i

Otišao do dugarica

Sa naslovnice Starta

Posipao se pepelom

I izlajao se

Kako sam se ĉuo sa tobom

I kako si u poruci naredila

Da me voliš pustio bi brkove

Fino mi stoje, kaţem im

Ofarbao sam ih juĉe

Otvorio sam poruke u telefonu

I misleći kako bi preslatka fora bila

Da im pokaţem tvoje nareĊenje

Vidio da tamo zapravo piše

Da me voliš pustio bi me da

Umrem

***

Šetamo tako

On, Olga i ja

Ĉudan decembar, nekako

Topao i miran

U našem gradu

Savršeno svejedno nam je

Da l’ smo mrtvi ili ţivi već odavno

Ne pravimo razliku

Teški teretnjaci

Razvaljuju prostor i vrijeme

Soniĉnim udarima

Kroz plavo svjetlo na semaforu

Muka nam je, beskrajno smo tuţni

39

Ko je kome scenografija

Grad nama ili mi njemu

Znam samo da za pješake, šetaĉe

I ljude

Nema prolaza

***

Njenu kiselu bulimiju

Kušam sa vrha supene kašike

Izbjeljujem joj i namještam kosu

U njenoj utrobi

Umire strah

Malo sa jedne

Malo sa druge ivice ĉaše

Sastavljam je

Glavu na trup

Prste na ĉašice

Sada ima ĉetiri noge

Troma je

Usta namješta na

Grrr

Debelim listovima

Šuta moja ramena

Stavljam joj palce na oĉi

Istiskujem se

Ona je

Rijeka

Na njenim obalama

Federalni garnizon

Pere dvije košulje

Plivaju u njoj, ako im dopusti

Cvijetni trg

Na njenim grudima

40

Luka Bešlagić

Hladnokrvna propozicija i drugi govorni ĉinovi

morao bih da zapišem reĉi koje ste izgovorili, odnosno reĉi koje ste prethodno upotrebili kada

ste mi se obratili, rekao sam obraćajući se osobi koja se nalazila ispred mene, odnosno osobi

koja mi se prethodno, pre samo nekoliko trenutaka, obratila odreĊenim reĉima, iako bih na

ovom mestu mogao da navedem koje su reĉi bile u pitanju, odnosno koja je sintagma bila u

pitanju, jer ova osoba, koja se sada nalazila ispred mene, upotrebila je jednu sintagmu, koja je

glasila, zapisao sam, HLADNOKRVNA PROPOZICIJA, tu sintagmu je upotrebila osoba

koja se nalazila ispred mene, i pored te sintagme, koja je glasila HLADNOKRVNA

PROPOZICIJA, ova osoba nije upotrebila druge reĉi, niti drugu sintagmu ili druge sintagme,

ona je jedino upotrebila sintagmu HLADNOKRVNA PROPOZICIJA, koju sam zapisao pre

nego što sam zapisao reĉi koje trenutno zapisujem, i tako se ova sintagma, koja je, ukoliko

sam dobro razumeo tu osobu, glasila HLADNOKRVNA PROPOZICIJA, našla u mom tekstu,

u kojem sam se i sam trenutno nalazio, iako sam shvatio da sintagma koju je osoba upotrebila,

HLADNOKRVNA PROPOZICIJA, u odreĊenom smislu nije mogla biti deo iste

TIPOGRAFSKE STVARNOSTI kojoj su pripadali ostali redovi teksta, mada je, upravo

suprotno, moţda baš HLADNOKRVNA PROPOZICIJA bila deo jedne takve

TIPOGRAFSKE STVARNOSTI, iako sam prethodno pokušao da negiram tu mogućnost,

odbacujući tvrdnju prema kojoj HLADNOKRVNA PROPOZICIJA pripada stvarnosti kojoj

ja pripadam, dakle stvarnosti ovog teksta, sa ĉime se i osoba donekle sloţila, mada se i nije

morala sloţiti, a moţda ja jednostavno nisam prepoznao njen gest prihvatanja moje patetiĉne

tvrdnje, ĉime bi ona, ta osoba, u svakom sluĉaju pokazala jedan od mogućih pristupa

sloţenim zahvatima komunikacije, koja je za jednu od dvaju prisutnih figura uvek

predstavljala misteriju, mada ni osoba ni ja nismo bili figure, i taj naziv bismo najĉešće

nastojali da odbacimo u gotovo svim situacijama, mada je ova situacija, DATA SITUACIJA,

predstavljala upravo jedan izuzetak koji se, kao i svi drugi izuzeci, najĉešće zanemaruje, i

odbacuje, ĉime je odreĊen neizbeţan uslov konstituisanja jednog identiteta, iako se taj

identitet mogao kretati u rasponu od identiteta jednog subjekta do identiteta jednog predmeta,

odnosno objekta, rekao sam osobi koja se nalazila ispred mene, i koja je, kao što sam već i

naveo, PRE SAMO NEKOLIKO TRENUTAKA upotrebila sintagmu koja me je oĉigledno

zatekla nespremnog, HLADNOKRVNA PROPOZICIJA, i tom sintagmom je ova osoba

ukazivala na specifiĉnost jedne TIPOGRAFSKE STVARNOSTI, ili sam zapravo ja bio ona

osoba, a moţda i figura, koja je ukazivala na takvu specifiĉnost, što bi me, u odreĊenoj

situaciji koja ne bi bila DATA SITUACIJA, moţda navelo i na razmišljanje, ali uzimajući u

obzir da je u pitanju bila DATA SITUACIJA, morao sam da odgovorim na zahteve koji su mi

bili postavljeni, zbog ĉega sam reĉi ove osobe, reĉi koje su glasile HLADNOKRVNA

PROPOZICIJA, ispisao na jednoj od stranica papira, rekavši joj da bih MORAO DA

ZAPIŠEM REĈI KOJE STE IZGOVORILI, mada jednim takvim iskazom, MORAO BIH DA

ZAPIŠEM REĈI KOJE STE IZGOVORILI, ja moţda i nisam ukazivao na sintagmu

HLADNOKRVNA PROPOZICIJA, što su bile jedine reĉi koje je izgovorila osoba koja se

41

nalazila ispred mene, i moţda je pomislila kako sam, izgovarajući prethodni iskaz, ja u stvari

mislio na neke druge reĉi koje je izgovorila ta osoba, mada bi svako mogao da potvrdi, ĉak

iako se u prostoriji nije nalazio niko osim nas dvoje, kako ta osoba nije izgovorila nikakve

reĉi osim onih koje su pripadale sintagmi HLADNOKRVNA PROPOZICIJA,

pretpostavljajući da pomenuta sintagma nije mogla sadrţati druge reĉi osim onih koje su joj

bile pripisane, objasnio sam osobi pokušavajući da se osvrnem na reĉi koje je upotrebila,

HLADNOKRVNA PROPOZICIJA, dok me je ona, ta osoba, posmatrala priliĉno hladno,

gotovo HLADNOKRVNO, i nije komentarisala moje navode u vezi sa sintagmom

HLADNOKRVNA PROPOZICIJA, iako se, u stvari, nije osvrtala ni na moje druge navode,

koji su se ponajviše odnosili na sintagmu koju je ta osoba izgovorila PRE SAMO

NEKOLIKO TRENUTAKA, bila je to HLADNOKRVNA PROPOZICIJA, sintagma koja se

tajanstveno širila prostorijom u kojoj smo se nalazili, okruţujući nas kao i sve ostale reĉi koje

su lebdele u vazduhu, poput sintagme TIPOGRAFSKA STVARNOST,

zarez je jedini znak interpunkcije koji je dostupan u ovoj stvarnosti, koja nije mogla biti

stvarnost prethodno opisane TIPOGRAFSKE STVARNOSTI, koja je opisana u prvom

odeljku HLADNOKRVNE PROPOZICIJE, pripovesti koju sam ispisivao dok sam

razgovarao sa osobom koja je izgovorila sintagmu HLADNOKRVNA PROPOZICIJA, iako

ona, ta osoba, nije objašnjavala znaĉenje navedene sintagme, obraćajući mi se kao da ţeli da

joj ponudim odgovor, dok sam ja još uvek išĉekivao pitanje, odnosno postavljanje pitanja, a

osoba mi oĉigledno nije postavila nikakvo pitanje, osim ukoliko se sama sintagma koju je

upotrebila, HLADNOKRVNA PROPOZICIJA, ne bi mogla smatrati pitanjem koje mi je bilo

upućeno, no ja sam i dalje bio ubeĊen kako upotrebljena sintagma, dakle HLADNOKRVNA

PROPOZICIJA, ni po kojem osnovu nije mogla biti pitanje koje nije bilo postavljeno, i na

koje je osoba koja je stajala ispred mene išĉekivala odgovor, i sve što sam ja mogao da joj

ponudim bio je metajeziĉki osvrt na samu prirodu naše komunikacijske razmene, osvrt

osloboĊen svakog insistiranja na sadrţaju tog verbalnog ĉina, jer PORUKA NIJE BILA

VAŢNA, rekla je osoba koja je prethodno, iz meni nepoznatih razloga, upotrebila sintagmu

HLADNOKRVNA PROPOZICIJA, iako ona moţda i nije izgovorila novi iskaz, PORUKA

NIJE BILA VAŢNA, dok sam, sa druge strane, bio sasvim uveren da je HLADNOKRVNA

PROPOZICIJA bila sintagma koju je izgovorila osoba koja je stajala ispred mene, pri ĉemu

sam iskaz PORUKA NIJE BILA VAŢNA mogao izgovoriti i ja, mada sam, zaokupljen

ispisavanjem ovih redova, verovatno bio spreĉen da izgovorim nešto sliĉno tome, ili bilo šta

drugo, jer govor mi je, u trenutku ispisivanja pripovesti o kojoj je bila reĉ, oĉigledno bio

uskraćen, i kao da nije postojala mogućnost da istovremeno govorim i pišem, nakon ĉega sam

odluĉio da, ukoliko sam već bio postavljen pred jedan takav dihotomni izbor, odaberem

pisanje, RAZUMLJIVO, rekla je osoba koja moţda i nije izgovorila tu reĉ, za koju sam

pomislio da predstavlja znak odobravanja mojih navoda u vezi sa izborom izmeĊu dve

mogućnosti, govora i pisanja, ali osoba nije izgovorila tu reĉ, RAZUMLJIVO, kako bi se

sloţila sa mojim pokušajem privilegovanja ĉina pisanja naspram ĉina govora, a moţda i ta

reĉ, RAZUMLJIVO, uopšte i nije bila izgovorena, već je jedino bila prisutna na stranicama

papira po kojima sam ispisivao ove redove, mada se taj sadrţaj najverovatnije mogao i

zanemariti, jer PORUKA NIJE BILA VAŢNA, rekao je neko od prisutnih, to je moralo biti

izgovoreno, mada je izgledalo da niko nije izgovorio taj iskaz, PORUKA NIJE BILA

VAŢNA, osim ukoliko se nama ne bi prikljuĉila neka treća figura, rekao sam izbegavajući da

upotrebim odreĊeni termin koji bi samo nepotrebno doveo do dramatiĉnog usloţnjavanja

procesa razumevanja ovog teksta, i zbog toga sam odluĉio da treću figuru upravo i oznaĉim

tim terminom, FIGURA, mada se nikakva treća figura nije nalazila u ovoj prostoriji, jer jedino

smo osoba i ja zauzimali unutrašnjost ove prostorije, što je svakako bilo oĉigledno, zbog ĉega

se insistiranje na takvoj, trećoj po redu figuri, moglo razumeti kao poslednji pokušaj jednog

42

oĉajnika u potrazi za IZVOROM GOVORA, jer izgovorena reĉ kao što je RAZUMLJIVO, ili

izgovorena sintagma kao što je HLADNOKRVNA PROPOZICIJA, ili izgovoreni iskaz kao

što je PORUKA NIJE BILA VAŢNA, morali su biti pripisani odreĊenom govoru koji bi imao

svoj izvor, i koji bi ih izgovarao, zbog ĉega sam, nalazeći se ispred osobe koja se nalazila

ispred mene, upotrebio sintagmu IZVOR GOVORA, iako je ĉak i ta sintagma mogla imati

adekvatnu alternativu, mada nisam razmišljao o tome, ali bilo je, uprkos svemu, izvesno da se

sintagma HLADNOKRVNA PROPOZICIJA mogla pripisati osobi, ili nije bilo izvesno da se,

uprkos svemu, sintagma HLADNOKRVNA PROPOZICIJA mogla pripisati osobi,

ovo je treći odeljak teksta, posvećen trećoj figuri, odnosno figuri koja ne postoji ali ĉije je

prisustvo nuţno za opstanak aktera ove stvarnosti, koja bi, moţda u nekoj drugoj stvarnosti,

mogla biti oznaĉena kao stvarnost HLADNOKRVNE PROPOZICIJE, ili pak kao jedna

TIPOGRAFSKA STVARNOST, mada ova stvarnost to nije mogla biti, pretpostavljao sam,

dok je osoba stajala ispred mene, iako ona zapravo nije stajala ispred već iznad mene, ali ona

nije upotrebila sintagmu HLADNOKRVNA PROPOZICIJA kako bi ukazala na jednu od

mogućih stvarnosti, bez obzira da li je u pitanju bila i TIPOGRAFSKA STVARNOST,

zapisao sam prisećajući se prisustva, ili odsustva, treće figure, koja nije bila prisutna, mada se

nije moglo ni reći, odnosno zapisati, da je ona bila odsutna, ali uprkos svemu ipak se moglo

govoriti o PRISUSTVU TREĆE FIGURE, rekao sam osobi koja je stajala ispred, odnosno

iznad mene, posmatrajući me kao jedan objekt koji zapisuje redove koje sam zapisivao, i neko

ko bi izgovorio te reĉi, PRISUSTVO TREĆE FIGURE, ispravno bi postupio, jer iako ova

figura nije bila, kako je prethodno ustanovljeno, ni prisutna ni odsutna, ma koliko

uznemiravala ta distinkcija, ipak se moglo govoriti o PRISUSTVU TREĆE FIGURE,

odnosno ovaj niz reĉi, PRISUSTVO TREĆE FIGURE, smeo je da izgovori svako od

prisutnih, iako su u ovoj prostoriji trenuci izgovaranja bili retki, ekscesni ĉinovi, jer ĉak sam i

ja, kao figura koja zapisuje ove redove, govorio samo u retkim prilikama, a isto je vaţilo i za

osobu koja se nalazila ispred, ili iznad mene, koja je do sada jedino izgovorila sintagmu

HLADNOKRVNA PROPOZICIJA, ukoliko su to bile reĉi koje je ona izgovorila, i ukoliko je

uopšte i izgovorila odreĊene reĉi, no reĉi koje je ona izgovorila saĉinjavale su odreĊenu

sintagmu koja je glasila HLADNOKRVNA PROPOZICIJA, ukoliko je osoba uopšte i

izgovorila tu sintagmu, dok sam, u ovom trenutku, razmišljao o reĉima, sintagmama ili

iskazima koje sam do sada izgovarao, nadajući se da bi osoba koja se nalazila ispred, a moţda

i iznad mene, mogla da potvrdi neke od tih reĉi, sintagmi ili iskaza, iako je izgledalo da

potvrda te vrste i nije bila neophodna, mada bi, verujem, svakako bilo korisno da mi takva,

verbalna potvrda, bude upućena jednim GLASOVNIM OBRAĆANJEM, ali izgovaranje

sintagme HLADNOKRVNA PROPOZICIJA, koju je prethodno izgovorila osoba, nije moglo

nuţno da se opiše jednom drugom, novoformiranom sintagmom, kao što je GLASOVNO

OBRAĆANJE, i sumnjam da bi ĉak i osoba, koja je izgovorila sintagmu HLADNOKRVNA

PROPOZICIJA, izgovaranje tih reĉi, ili te sintagme, oznaĉila sintagmom GLASOVNO

OBRAĆANJE, zanemarujući za trenutak znaĉenja ovih reĉi, sintagmi i iskaza, jer PORUKA

NIJE BILA VAŢNA, kao što je prethodno reĉeno, mada niko to nije izgovorio, i jedino

redovi koje zapisujem mogu da posvedeĉe o tvrdnji da PORUKA NIJE BILA VAŢNA, koja

se postavljala naspram svih drugih izgovorenih, odnosno zapisanih poruka, oblikujući

ambijent u kojem se nalazimo, koji se mogao odrediti kao okruţenje koje se sastojalo

iskljuĉivo od razliĉitih reĉi, sintagmi i iskaza, rekao sam osobi koja se nije nuţno nalazila

ispred ili iznad mene, jer ona moţda i nije bila prisutna u prostoriji, kao što i ja, sliĉno tome,

moţda nisam bio prisutan, barem ne u doslovno telesno-bihevioralnom smislu, dok su

prethodno izgovorene reĉi, najĉešće sintagme, svoje materijalno prisustvo potvrĊivale

sistemskim upisivanjem u stranice papira, što je bilo, pretpostavljala je osoba,

RAZUMLJIVO, mada osoba jednu takvu reĉ, RAZUMLJIVO, nije mogla da izgovori, niti je

43

tu reĉ izgovorila, jer osoba, nezavisno od toga da li se ona nalazila ispred ili iznad mene,

jednostavno nije bila prisutna, ili se to prisustvo nije moglo proĉitati, što se podjednako

odnosilo i na moje prisustvo, mada su ove reĉi teksta snaţno potvrĊivale takvo, kao i svako

drugo prisustvo,

sa druge strane, HLADNOKRVNA PROPOZICIJA je mogla biti i sintagma koja se nalazila

meĊu redovima papira poloţenih na sto za kojim sam sedeo, pa tako moţda osoba tu

sintagmu, koja je najverovatnije glasila HLADNOKRVNA PROPOZICIJA, i nije izgovorila,

već sam ja bio ona figura koja je naĉinila propust pripisujući reĉi odreĊenog teksta, koji se

sada nije nalazio na stolu, osobi ĉija se glava nalazila iznad moje glave, iako bi u nekim

drugim okolnostima moţda bilo dozvoljeno da se HLADNOKRVNA PROPOZICIJA, ili

neka sliĉna sintagma, pripiše osobi koja se nalazila ispred ili iznad vas, ili ĉija je, jednostavno,

glava postavljena iznad vaše glave, rekao sam dok me je ta osoba, ĉija se glava moţda

nalazila iznad moje glave, posmatrala i pomno pratila, ili moţda ona, ta osoba, odnosno njena

glava, nije pratila reĉi koje sam upotrebljavao, iako sam, preciznije, reĉi koristio iskljuĉivo u

okviru jedne TIPOGRAFSKE STVARNOSTI, koja oĉigledno nije mogla biti stvarnost

izgovorenih reĉi, sintagmi i iskaza, mada to nije mogla biti ni ova stvarnost, koju sam

prethodno odredio kao stvarnost ovog teksta, odnosno jedne pripovesti, bila je to sintagma

koja je najverovatnije glasila HLADNOKRVNA PROPOZICIJA, pripovest, dok se moglo

primetiti da je osoba u stvari sve vreme ponavljala reĉi koje sam izgovarao, mada ja nisam

izgovarao već zapisivao te reĉi, što je znaĉilo da je osoba izgovarala reĉi koje su se nalazile na

papirima koje sam koristio za ispisivanje odreĊenih redova, ĉime je ona samo ponavljala reĉi

koje su već postojale, mada ih ona istovremeno i nije ponavljala već proizvodila, i tako se

jedan od mojih omiljenih iskaza sa poĉetka teksta, MORAO BIH DA ZAPIŠEM REĈI KOJE

STE IZGOVORILI, odreĊuje kao jedan sasvim novi iskaz, jer iskaz koji je prethodno

naveden, MORAO BIH DA ZAPIŠEM REĈI KOJE STE IZGOVORILI, izgovorila je osoba

nakon što sam ga je mnogo pre toga, na samom poĉetku ovog teksta, zapisao, i tako se

navedeni iskaz, koji se ovde nije morao ponovo navoditi, razlikuje od onog izvornog iskaza

koji je glasio MORAO BIH DA ZAPIŠEM REĈI KOJE STE IZGOVORILI, i to nipošto,

objašnjavao sam osobi, nisu mogli biti isti iskazi, ma kako oni bili sliĉni, jer drugi iskaz, onaj

koji je glasio MORAO BIH DA ZAPIŠEM REĈI KOJE STE IZGOVORILI, izgovarala je

osoba dok je reprodukovala sadrţaj redova mog teksta, dok sam ja bio autor tog iskaza još od

trenutka kada sam, unutar ovog teksta, zapisao iskaz MORAO BIH DA ZAPIŠEM REĈI

KOJE STE IZGOVORILI, rekao sam osobi ponavljajući jedan od sopstvenih iskaza, dok je

ona ĉekala da zapišem nove reĉi, sintagme i iskaze kako bi ih preuzela i reprodukovala, a

moţda i proizvela, jer niko ne bi mogao da potvrdi da sam ja, autor, proizveo iskaz koji je

glasio, ili za koji se tvrdilo da je glasio, MORAO BIH DA ZAPIŠEM REĈI KOJE STE

IZGOVORILI, ili moţda ja nisam bio autor ni sintagme HLADNOKRVNA PROPOZICIJA,

već bi osoba, da je kojim sluĉajem izgovorila pomenutu sintagmu, bila njen autor, mada je

ona tu sintagmu isto tako mogla i zapisati, jer u ovoj stvarnosti, uprkos ranijim navodima,

svaka osoba je mogla da proizvede vlastitu TIPOGRAFSKU STVARNOST, a ne samo ja,

autor, iako to i nije bilo vaţno jer je jedna HLADNOKRVNA PROPOZICIJA, rekla je osoba

obraćajući mi se tim reĉima, iako mi se ona nije obratila, a posebno ne tim reĉima, postala

predmet rasprave u kojoj nismo uĉestvovali ni osoba ni ja, mada smo u nju bili ukljuĉeni

tekstualnom materijalnošću, birajući jednu od sintagmi kao niz reĉi koji bi nam posluţio za

oznaĉavanje ove stvarnosti, koja prethodno nije bila oznaĉena kao TIPOGRAFSKA

STVARNOST,

44

prikazi

45

Bojan Savić Ostojić

LAGANI NEMAR

(Danijel Dragojević, Negdje, Fraktura, Zaprešić, 2013)

U poslednje dve decenije, Danijel Dragojević objavljuje sume. Ne samo zbog

ţanrovske raznolikosti tekstova koja je oduvek odlikovala njegove knjige. One se nikada nisu

mogle nazvati ni ĉisto pesniĉkim ni ĉisto esejistiĉkim ili proznim. Izmišljotine, objavljene

1976, prvi su sjajan primer te eklektiĉnosti. Ali kako se tempo objavljivanja u poslednje dve

decenije proredio, to su relativno opširnije knjige, Ţamor (2005) i Negdje (2013) nuţno

morale izgubiti kontakt sa trenutkom pisanja, neposrednost i situiranost – a zadobile su ton

vanvremenskog, zrelog svoĊenja raĉuna.

IzmeĊu pet ciklusa knjige Negdje: „Izgubljeno“, „Malo straha“, „Remington“,

„Lipanj“ i „Pelud“, nema većih strukturnih ni poetiĉkih razlika: podela na cikluse je komotno

mogla da se zaobiĊe. Premda je, na nivou ujednaĉenosti, najuspeliji ciklus „Izgubljeno“, koji

knjizi daje osnovni tonalitet: nostalgiĉnost. Motiv izgubljenog koji se u pesmama uvodnog

ciklusa tematski dosledno konkretizuje, prerasta, na nivou cele knjige, u motiv (nedovoljne)

budnosti, opsesivni motiv celog Dragojevićevog opusa. Gube se – ili ţele da se izgube –

predmeti („Lula“, „Veslo“), osobe (izgubljeni muţevi iz pesme „Izgubljeno“). Gradacijom se

ta „izgubljenost“ nadograĊuje i apstrahuje u izgubljenu reĉ („Iznenada vidim, izgubio sam

ime jednog korova“, iz pesme „Ime“), zatim u izgubljenu veru („Odnedavno se u meni

nastanjuje jedan ateist“, iz pesme „Odnedavno“) i izgubljen ţivot („Lice“).

Prema konstataciji da je nešto izgubljeno ili promaklo, subjekt knjige Negdje nosi se

dvojako: ili protiv izgubljenog i gubljenja uopšte protestuje ili se s time rezignirano miri.

Odgovarajući pesniĉki postupci prate ove dve opreĉne

reakcije. Protest protiv onoga što izmiĉe paţnji, pamćenju,

izraţava se kod Dragojevića oprobanim inventarom,

brojanjem i katkad suvoparnom racionalizacijom.

Inventarisanje je upadljivo u pesmama „Uz Savu“, „Puţevi“,

gde se pristupa „pomnom i sabranom“, a zapravo maniĉnom

pobrojavanju krava i puţeva: „Svakoga, kolikogod vas je,

nijednog neću preskoĉiti, izostaviti, pomiješati, svi ćete proći

kroz svoj broj... sedamdeset tri vas je“ (Puţevi). Brojanje

krava se završava jubilatornim: „a ja, kada u sebi izgovorim

tridesetdvije (upravo ih je toliko), postajem bogataš, takav

kakav sam oduvijek ţelio biti“. Pesma „Cipele“ sadrţi

najiscrpniji i najzamorniji inventar, iz kojeg izbija neslaganje

sa svime što je zaboravljeno i zatureno, što je umaklo našoj

paţnji. Neslaganje do te mere oĉajniĉko da se taj bes

naposletku miri s onim protiv ĉega je uperen te se zalaţe za

još doslednije gubljenje, za sistematizaciju zaturanja. „Neka

istrunu i nestanu poslije naše smrti sve naše cipele ostale u

mraku ormara, ispod kreveta, u kutijama, vrećama, kontejnerima, spremištima, policama i one

izgubljene daleko od naših hladnih nogu“. Sliĉno, ţeljeno gubljenje, ĉitamo u pesmi „Lula“:

„Da imam lulu sada kada stvari gubim mogao bih je izgubiti i traţiti po kući i izvan kuće ĉitav

dan, moţda i duţe“.

46

Iz ovde upadljive ironije izbija i ekstremna forma inventara: tautologija, koja naroĉito

dominira u drugom ciklusu „Malo straha“. „Neki su nas luĊaci zakotrljali, i njih su prije toga

neki luĊaci zakotrljali, i mi smo neke luĊake zakotrljali, i oni su zakotrljali neke luĊake koji se

spremaju zakotrljati neke luĊake“ („Neki luĊaci“). Energiĉnost i neodreĊenost prvog stiha

zatomljuje se njegovim grotesknim ponavljanjem s neznatnim varijacijama, insistiranjem na

slici „kotrljanja nekih luĊaka“. Opsesivnost se krije upravo u insistiranju na neodreĎenom:

„neki luĊaci“ su nedostupni, nepoznati, ali njihova nepoznatost nametljivo se istiĉe, kao da se

samim ponavljanjem moţe nekako konkretizovati, kao da se samim tim nešto o njima moţe

doznati, saopštiti. Najekstremnija je po repetitivnom postupku pesma „Lupao“ iz istog

ciklusa: „Lupao. U vrata lupao, u stol lupao, u krevet lupao, u rijeĉ lupao, u tijelo lupao, u san

lupao, u prozor lupao, u zvono lupao, u grob lupao, u glavu glavom lupao, u sve i svuda

lupao, godinu, dvije, tri lupao, dvadeset, trideset godina lupao, lupao, lupao, i lupao“.

Monotoni inventar ovog onomatopejskog, agresivnog glagola rezignirano a tvrdoglavo

rezimira ĉitav ţivot. Repeticije, nalik onima iz pesama Anrija Mišoa, u Dragojevićevom su

postupku novina, mada po našem mišljenju, nisu naroĉito uspele u poreĊenju sa njegovim

oprobanim tehnikama. U pesmi Mjesto, monotonija koja je prerasla u simplohu ipak zvuĉi

inkantativno, s nadom i strahom odslikavajući predsmrtnu zapitanost: „Hoće li tamo biti

prostora/ kao što ga je ovdje bilo/ kao što ga nije bilo?// Hoće li tamo biti sunca/ kao što ga je

ovdje bilo,/ kao što ga nije bilo? (...)“.

U Dragojevićevom pesniĉkom postupku uoĉljiva je jedna standardna formula. Prvi

stih, ili reĉenica koja otvara tekst, stoji izdvojeno na ĉelu pesme, kao diktum, ţivi utisak.

MeĊutim, pesma nastane tako što se taj utisak besomuĉno secira, racionalizuje, rašĉlani do

najsitnijih detalja, razoruţa i demontira. Za prvom impresijom, koja je najĉešće liĉna (npr.

„Ose su moj izbor, ĉesto mislim o njima, i susrećem ih.“) sledi najĉešće bezliĉno

obrazlaganje, ĉiji pozitivizam i didaktiĉnost ponekad postanu gotovo nepodnošljivi. Na

primer u pesmi „Ose“, za navedenim stihom sledi disertacija: „One su iz porodice kukaca

ţalĉara, reda opnokrilaca, vitkog i glatkog tijela, ţute i crne boje, s uskim prednjim krilima i

otrovnom ţaokom u zatku.“ Dragojevićevska pesma ĉesto biva svoĊenje inicijalnog,

autentiĉnog utiska, dosetke na igru reĉi ili lekciju, svoĎenje iskustva na gramatiku. U to se

moţemo uveriti na osnovu teksta „Goli portret“: „Ona je gola. Ona je jako gola. Najprije tamo

gdje poĉinje svaka golotinja. Tu je precizno gola. (...) Ipak, od svega što je golo, a sve je golo,

golo lice je posebno golo: golo nas lice gleda iz svekolike golotinje“. Uopštavanje ubija utisak

golog, svaka lascivnost je ublaţena, umrtvljena, njegovim ustrajnim impersonalnim

izlaganjem. Prvi stih, onaj koji „doĊe“, tlaĉi se tom tehnikom preplavljivanja i retko poţivi do

kraja pesme. Dragojević-pesnik ĉesto ne moţe da podnese neelaborirani diktum, fragment, ne

moţe da ga ostavi bez obrazloţenja. Evo jednog primera iz prethodne knjige, Ţamor:„Mogao

sam drukĉije biti lud. To ĉesto sebi kaţem, iako ne razraĊujem tu reĉenicu i ne znam što toĉno

znaĉi, što njom ţelim sebi reći („Praznik“). Ali ipak je u Ţamoru sebi dozvolio da razne

fragmente-reĉenice okupi, „nerazraĊene“, pod naslovom „TakoĊer“.

Po mom mišljenju, najbolja pesma u knjizi jeste „Amebe“, koja zatvara uvodni ciklus.

U njoj se susreću maniĉna disertacija i nestrpljenje pred „faktima“, a s njim nemar i ţelja da

se od svega dignu ruke. Iz tog susreta proizlazi neoĉekivani humor. „Amebe se dijele, mnoţe,

djeleći mnoţe, mnoţeći dijele sve otkada sam u školi prije pedeset godina za njih ĉuo. (...) –

Ej vi, jednostaniĉni jadu, sada mi vas je dosta, umoran sam od vaše rasprostranjenosti i

ustrajnosti. O milijunima godina da i ne govorimo. Kada bih znao kako, rado bih vas izbacio

iz svoje glave, svoga ţivota, sjećanja. Imam potrebu za toĉkom. Dijelite se, mnoţite, izvan

moje misli, moga sna, negdje daleko, negdje najdalje, negdje bilo gdje, negdje nigdje.“ Ovo je

redak primer da rezigniranost, mirenje sa svetom koji odlazi, koji se napušta, poprimi ovako

ironiĉno-agresivan ton, kao u najboljim trenucima Razdoblja karbona ili Izmišljotina.

47

Jedna od retkih, a snaţnih plastiĉnih dimenzija ove knjige jeste slika Dubrovnika,

dubrovaĉkih lokaliteta i simbola. Dragojević je u ovom gradu odrastao: on je motivski veoma

prisutan i u ranijim njegovim knjigama, ponajviše u proznoj Cvjetni trg (1994). Pored ostrva

Lokruma, groblja Boninova, plaţe Banje, naroĉito su zastupljeni Zelenci, taj par skulptura

dubrovaĉkih oklopnika, koji su otkucavali sate na dubrovaĉkom zvoniku. Zelenci prerastaju u

simbol vremena s kojim se više, po svemu sudeći, nema volje miriti. Elegiĉno i utvarno,

unutar Grada, mogu da odjeknu šesterci „Stepenica“, još jedne oproštajne pesme.

Bilo nas je mnogo,

bilo nas je malo,

samo pogdjekoji,

nije bilo nikog.

Stepenice same

pele su se gore,

silazile dolje,

pitale se gdje smo,

a nas nije bilo.

Nije bilo ovdje,

nije bilo tamo,

nije bilo prije,

nije bilo poslije,

nije bilo sada.

A nas nije bilo,

nije bilo nigdje,

nije bilo nikad.

Zelenci su tukli.

Jasno je da najteţe od svega što je izgubio subjektu pada gubitak reĉi, kao i

ravnodušnost s kojom (mireći se s ateistom u sebi) na taj gubitak pristaje. Ta kriza je

najubedljivije predoĉena u pesmi „Lipanj“, iz istoimenog ciklusa: „napuštaju me forme, i ja

njih, rijeĉi takoĊer,/ rijeĉi moja lagana i pokretna teţišta./ Strah me i nije me strah: lagani

nemar,/ kao kada vam nešto ispadne iz ruku, a vi se/ ne sagnete da to dignete, neka ostane

tamo,/ neka ostane tamo zauvijek, tako pomislite“. To iznenadno zaboravljanje reĉi, kojih je

nekada bilo „na hiljade“, praćeno je, na nekoliko mesta, nostalgijom za predverbalnim,

konkretnim, „predmisaonim, izamisaonim“, lišenim prisustva imenitelja, reflektora: „Kada su

ljeta ljetovala sama,/ a nas nije bilo, bili smo daleko (...) radosno je bilo uvali biti uvala,/

šumarku šumarak, kukcu kukac,/ kamenu teţak, gušteru zelen,/ radosno je bilo otoku biti

otok,/ izvan vremena, bez imena (...)“. Nedelotvornost verbalnog ispoljava se i u davanju reĉi

predmetima i elementima (Dragojevićevom omiljenom prosedeu, koji je toliko uticao, na

primer, na Marka Pogaĉara), obraćanju predmetima („kaţi nešto, gornja pustinjo, bjelino nad/

bjelinama, grobu ludi, mutavi (...) kaţi nešto, poklopcu za neroĊene“ iz pesme „Strop“), da bi

kulminirala u dijalogu sa samim reĉima, koji se vodi u pesmi „Dolazi noć, ili kako se to već

zove“: „Dolazi noć, ili kako se to već zove./ Te rijeĉi kaţeš svojim rijeĉima./ Što ćemo, moje

rijeĉi, pitaš ih./ Ti misliš da pitaš njih, a one drţe/ da tebe pitaju. Tko bi tu trebao/ kome

odgovoriti? (...)“ U ovim vrtoglavim promenama registra i „govornika“ Dragojević se nalazi

na svom terenu: tu se zdruţuje njegova tehnika iscrpnog popisa sa distancom i konfuzijom

koju unose reĉi, pogotovo kada same progovore.

Tu negde, izmeĊu pobune i umora, situira se Negdje, poslednja iscrpna suma Danijela

Dragojevića, obojena „laganim nemarom“ i atmosferom misli koja skreće pogled sa

48

nepobitnih ljudskih izvesnosti i koja se posvećuje mogućnostima, ne usuĊujući se da im

postavi nikakvo sudbonosno pitanje koje bi ih svakako raspršilo.

49

Vladimir Đurišić

KOJI SI TI ŠALAMUN

(Tomaţ Šalamun, Riječ je temelj svijeta, izbor 1987-2011, preveo i priredio Josip Osti,

OKF, Cetinje, 2012)

Štiglic piše, ovih dana, o tome kako će ekonomska kriza prestati kad se na nju naviknemo,

kao i svaka druga. Teško se navikavamo na Šalamuna, teško se navikavamo na to da on neće

da se navikne, neće da vikne ni jednu naviku, neće da navija ni za jednu viku: skoro pedeset

godina je prošlo od Pokera, u kome piše Kapital je smrt, koja ne iščezava, a Šalamunovo

snaţno prisustvo ne išĉezava, ostaje jednako neodoljivo i zagonetno. Klokoću ilokutorni

ĉinovi, kao neke turbinice, u prazno; ne prazno, nego u raznu razornost ništenja, u utišano

ništa prozaiĉne prozraĉnosti logocentrizma: sve što ti

sad okreću moţeš Šalamunu pozajmiti, šnuru, nitnu,

beton, otpadak, pojam, ime. On to uzme, poljubi i

baci, krotko, bez religiozne obaveze, a ipak uz neku

grozu. Radi se o oblinama, koje popuštaju, koje duše,

i onda moţeš prstima unutra napipati nešto tvrdo. I

prsti sebe pipaju, raduju se, ruka je omiljena

Šalamunova Stvar. Rastvara se na prste, pa na

brojeve prstiju, i usta su pripijena uz njih, vrte se, veli

Šalamun, usta oko ruke. To su neki predmeti,

premetnuti, pa ponovo postavljeni. Moramo ponovo

izgraditi astal na ĉetiri noge, govorio je Beuys, tako

Šalamun ponovo gradi nadrealizam, reizmima,

remiziranjem sa serioznim mizerijama i skakutanjem

do obliţnjeg astala, ne ljuti se, ĉovjeĉe, ponovo

napravljenog. On se obraća, tebi, svima koji su u tom

drugom licu dvojine: dijalog, stalno, stalno ţeĊ

razgovora, ali i kidanje niti genitiva, mršenje tih niti,

u neke ĉupave loptice, jer, sve pripada njemu, sada,

dok nam on priča, dok on govori, nema više svojina

koje su strane, genitiva ĉije osobine ostaju tuĊe: on

prisvaja svojim permutacijama. Šalamun je

nonšalantan, munjevit, ujeda kao osa iz pokera i leti

kao leptir iz Namene pelerine. Kada Šalamun uĊe u

svoju pjesmu, dogaĎa se nevjerovatna promjena, i Šalamun, onaj pristojni ĉovjek koji liĉi na

svoj stih, posljednji iz pjesme Acquedotto (cijeli ţivot sanjar, premda bankar) pretvara se u

hidru, centriranu, ali hidru, monstruma koji uzima rijeĉi, jede ih, pije iz njih sok, oţivljava ih i

ubija. Ţilav je Šalamun, u o-smijehu, a ipak ozbiljan. Ne da da se priĊe, a da se ne umoĉi prst,

dim ili magla? To je neka gotovo djeĉija infantilnost, cut, cut, cut, paste, paste, paste, to su

djeĉija pitanja i prizori iz djetinjstva, sve više, sve ţešće i bez brige o rješenjima, bezbriţna

pred kontradikcijama, to su izjave i izvedbe, progutane pilulelilule bez brige o

kontraindikacijama, kao u nekoj ţurbi, u nekom velikom, obuhvatnom zagrljaju. Nema

pjesme Acquedotto u ovoj knjizi, i kao što nema ni pjesme Robi, i to je šteta, jer bi njihovo

prisustvo ojaĉalo (pred)postavku o tome koliko je razuĊen i razvijen njegov manir, slalom

izmeĊu anegdote i apsurda, metafore i metonimije. Još se nijesmo navikli na Šalamuna, na

50

njegovo vedro kriziranje – proklizavanje poezije. Kapital je smrt koja ne iščezava nikad, to je

iz Pokera, toga više nema u Šalamunovoj poeziji, on je to pisao davno, a sa devedesetim i

dvijehiljaditim, njegov se vizir mijenja, internalizuje, postaje "neaktuelan" i "ideološki"

nezanimljiv, no upravo tu je kvaka 22: upravo svojom dekadencijom on nastavlja ovo

podrivanje. Moţe li (i) o tome svjedoĉiti i knjiga koja je pred nama? Knjiga ima 178 stranica,

obuhvata izbor pjesama iz devetnaest Šalamunovih knjiga, izdatih u periodu od 1987. do

2011, te je sasvim umjesno da se i sam pokušaj pisanja o njoj mora superegorigorozno

samonadgledati sa više od par mjesta, da ne kaţem, ţiţekovski, paralaktiĉno. Kako je

obuhvaćen dio njegovog recentnog opusa, kojim kriterijumom sjajnog prevodioca i

prireĊivaĉa Ostija? Ovo prije svega imajući u vidu policentriĉnost i hiperproduktivnost

Šalamunovu, ili, pak, upravo detektovanje vezivnog tkiva navedenoga mnoštva. Riječ je

temelj svijeta, izvlaĉi odnekud Josip Osti, i meće za naslov ove knjige, ali to baš i nije neki

naslov za Šalamuna, više ipak liĉi (samo meni?) paraetiĉkim pjesnicima reduktivnog

socmodernizma, nego njemu, Šalamuna nije briga za temelje, on se igra kućicama, okreće ih

naopako i sklupĉava se u njima, ali hajde(ger) de, kad već svi hoće da ga skuće u neku

kućevnost, na neki temelj, da ga spuste na zemlju, neka ide i to, mada to tako teško da jeste,

iako jeste teško reći šta jeste. Rijeĉ je temelj svijeta, to liĉi na neko obećanje, neko drţanje

riječi, neko ukopavanje, više no na igru rijeĉima, i oko njih. A kod Šalamuna se radi upravo o

iznevjeravanju deklarativnih etika, pouka, logocentrizama, o namjernom bjeţanju od takve

ukopanosti. Šalamun je postdišanovski pjesnik. Da u njemu nije već bilo prelomljeno

dišanovsko kartezijanstvo, OHO-ho godina već poslije Dišana, ne bi Poker ni bio tako velika

knjiga, bio njen skandal sluĉajan ili ne. A pošto ništa nije sluĉajno, ni Dišan, ni Marks, ni

Engels, ni Frojd, ni Niĉe, ni svi ostali veliki diletanti istorije humanizma, ova njegova pozicija

dakako je više od onoga što bismo izvukli samo iz analize njegovih raskošnih poza, ili taĉnije,

kombinacije promjena istih. Kontekst je, takoĊe, do danas, odebljao. Šalamun je bio u

Americi, i pobjegao, vidio je da kao kustos nema šanse. Vidio je korporativni pozni

modernizam Jonesa i Judda, i vidio da tu nešto ne štima. On je već bio neoavangardan, oni su

poĉeli furati neki svoj pop, ali ne Warholovski, još ne, stigao je u San Francisko da se prevodi

na engleski, iako u tom trenutku nije govorio engleski. Da sve to ubrizga u poeziju, sve to. On

se ţuri, seli se, mrda, ne moţe se posuĊivati, moţe se samo uzimati, za sebe, kao za sve, a

ipak, kao ni za koga, za Nikoga, u onom Odisej-Polifemu-odgovaranja smislu. Ne sluĉajno

Odisej-ja-sam-niko-Polifemu, jasno nam je da je nomadstvo neodvojivo od Šalamuna. Nosio

sam Deridu Amerikancima, kaţe mi u svome autopilot autopoetiĉkom predstavljanju u

Karveru, ali on nije derridijanac koji bi dekonstrukciju shvatio birokratski (Palestrina je

birokrat kontrapunkta, veli Stravinski, pa za svoga kontrapunkt uzora bira prije kriminalca

Gesualda de Venosu), kao što i nije. Iako bjeţi od izglaĉanog simbolizma frankofonijade,

ipak, on je i tu nekakav spektralist. Preuzeo je predmetnoću nadrealizma, i neku ego-

nadreĊenost narcizma lirskog glasa. Ako je taj glas uopšte lirski. Ali spektralisti se gube i

bluruju u narcizmu jezika kao sistema, a Šalamun plovi njegovom erotiĉnom, anegdotskom

dogaĊajnošću. Šalamun je popmodernista, jedan strašan popmodernista. Time što je,

Pokerom, prvi pjesnik jedne kulture unutar koje pravi epistemološki lom, Šalamun je u isti

mah i posljednji pjesnik: on pripada posljednjoj generaciji koja je stasavala bez rock n rolla,

koja je svoje buntove doista pakovala u poeziju i art, posljednje pribjeţište (neo)avangardi,

kao njen intelektualni superstar, to jest, prvoj koja se s pop kulturom sudarila, ili: koja ju je

pravila iz (već) hibridnog rock n rolla; u tome smislu, on je posljednji pjesnik koji artikuliše

naĉine, znaĉenja, tonove i teme koje će preuzeti pop kultura, ostavljajući poeziju u dubokoj

sjenci autoreferencija, akademija, u fetusnom zapećku, sve manjeg uticaja. Šalamun je, dakle,

ili takoĊe, otac upravo one tendencije koja se igra sa ambivalencijom suvišne identifikacije

(Zašto sam fašist, Poker) koju će do krajnjih konsekvenci izvesti Laibach. On je onaj koji

upada u poeziju kao The Beatles u Istoriju muzike, pa za njim mnogi zatim u ta otvorena vrata

51

hoće da zaglave nogu. Raskošni deklarativni diletant, Šalamun ne zna nijednu pjesmu

napamet, ni tuĊu ni svoju. Ne uklapa se u bardovsku istoriju, ni u program recitatorske

sekcije. Dolazi iz svijeta istorije likovne umjetnosti, prvo kao kustos, moţda baš zato, iz ove

neopterećenosti sistemima knjiţevnim, on se katapultira u svemir, i prisvaja: predmete, rijeĉi,

citate, ţargon, psovke, njeţnost, radost, naivnost, svašta. Kad Duško Dugouško u crtanom

filmu nacrta ţaraĉ (pouker), to je Šalamun, nonšalancija šale, munjevita, Derrida in vivo u

crtanom filmu, to je ţaraĉ koji raspiruje, duhovitost, dekonstrukcija. Šta je tu, dakle, na kocki,

a nije kockasto, ni kocbekasto (vidi pjesmu Edvardu Kocbeku za sedamdesetogodišnjicu), nije

squared, a jeste aleatoriĉno, u tome pokeraškom blefu Šalamunovom? Poker je ovdje više

ţarač, pouker, onaj koji piljka, bocka, raspiruje ţar, trlja po ugašenim varnicama i budi nove

varnice, na taj naĉin i – pjesnik nakon kraja. Jarki pjesnik kraja, mogli bismo reći, i pjesnik

rozih krajnika. U ovoj svojoj postapokaliptiĉnoj igri on preuzima i ulogu ludizma, kao i ulog

neke oštre zaludnosti. OdreĊene zaludnosti. Ustvari, pjesnik ponovnog zapoĉinjanja. I

svjeţine, u smislu: ne moraš znati sve, ni indukcijski tragati, ni dedukcijski stavljati pod plašt

neke teleo-logike; evo ti detalj, uzmi dio, sasvim fetišistiĉki, no uz svijest o nemogućoj, a ne

neobuhvatljivoj totalnosti. On konstatuje, pitajući, pa se nalazimo stalno sa Šalamunom u

nelagodi odgovaranja ovim apsurdistiĉkim pitalicama, vedrog tona, ovim malim disrupcijama

naših ĉitalaĉkih navika, naše teolo-logike ĉitalaĉke. Šalamun ogovara, ogovara i krade,

deklarativno krade, da ga svi vide, da svi ruku kraĊe vide kako spretno izvlaĉi na naše oči

tabue iz svojih (Magritovih?) ladica, iz neke performativne tjelesnosti, ili iz perforacijskih

rupica. Otvara, zatvara. Ne navlaĉi maglu na predmete, on vadi maglu iz predmeta, kao neku

vaticu, kao neke ovĉice oblaka, vedro, ne pitajući o materijalu, jer će mu materijalnost

pobjeći, jer će ga dodir izdati, ruka ne moţe osjetiti ruku, a verbalizmi vrebaju, ne samo kao

ispadi i ispadanja, kao (prava) snaga (krivudavih) omaški, već i kao jedna istorija vrebanja,

lovljenja, jedna istorija eufemizama koja sklupĉana šušti u posuĊivanju rijeĉi, umjesto u

suĊenju rijeĉima (prelazi li ovaj instrumental u svoj autodestruktivni dativ), u pjesmama,

dakako, ne u stvarnosti. Ali kad se tako brikolaţira, kad se tako britko laţira, nesumnjivo se i

istinuje, istiskuje neka pasta sa kojom moramo vidjeti šta ćemo. Teško se spira ta pasta, i

teško se suši, teško, lakoteška, ili perolaka, perorezosjajolika, mutnoga sjaja. Ali to je jedini

sjaj koji nas zapada, kako veli Šalamun: Ţivi smo samo za hip/ dokler se lak suši. I teško je

reći, šta je sve survavanje privatnih stvari u pjesmu, je li to iskrenost, ili mistifikacija, poput

poze za oko kljuĉaonice. Šalamun je prije svega ton. Taĉnije, Šalamunova promjena registara,

ovo produciranje sitnih, stalnih registarskih promjena i pomjeranja, od metonimije ka

metafori, od anegdote ka kontemplaciji. On producira svoju poeziju, pegla je, sklapa i servira.

Ostijev izbor daje nam lijepo na uvid raspon njegovih transformacija, kao i to kako se forma i

duţina pjesme vremenom saţimaju, do sentence; Budnost čovjeka istisne iz ţivota, glasi

najkraća pjesma Šalamunova. Kako se izboriti sa sentencijalistiĉkim kiĉem dok se ovo

otkljuĉava, (ili i nije za otkljuĉavanje, nego za scenu iza rupice, vidi pod: Castelucci, Romeo),

to već jeste interpretacijski Šalamunov konceptualno-teorijski nerv, pretoĉen ovdje u stih-

pjesmu, najkraću u knjizi. Ovaj paradoks per se, već tu, istiskuje (onu Dišanovu, readymade)

tubu do posljednjih kapi guste boje. Hedonizam izricanja Šalamunov već jeste veći od

pretpostavki svojih isporuka-poruka. Priruĉna predmetna art-iljerija tu već jeste jestiva, već

jeste istrajnija od svojih pred-oĉavajućih metaforizacija. Šalamunov proces je ovo priruĉno

povlaĉenje ruĉne koĉnice pred elaboracijama eliotesknoga objektivnog korelatiziranja. Usred

voţnje, Derridine, divlje, kroz crveno. Ako ono pak izgleda kao relativiziranje, to je zbog

naviknutosti na obzire nametnutih nam vizira ove istorije poetizovanja, to jest poeti-viziranja.

Ako liĉi na neku letimiĉnost, to je od plošne pomiĉnosti poetskih slika poentiranja, u rano

prekinutim - preokrenutim rukavcima modernizma. U rukavicama akademskog

pomoderniziranja. Ali rukavice Šalamunovog rukovanja ovim teškoljenjem rukuju hitro

preostalim predmetima (sa ili bez Beuys-ovih astala); tu je ljenost predmeta opjevana do

52

njihovog promiskuitetnog pasiviteta, do konzervativizma njihove namjenske ušuškanosti.

Nijesam siguran, pritom, kako da ovdje dešifrujemo kako je sve "izvrnuo puninu rijeĉi i

pokazao", kako veli povodom Makovića Maleš, "da u toj hajdegerijanskoj rukavici nije ni bilo

nikakve ruke". No osim što je mješavina ontoloških ravni, kakva je to mješavina, i kako je

prošivena, o tome briljantno pišu Brejc, Komelj i Kopicl, a ja ovdje samo konstatujem ţilavi

šarm ove gracioznosti, taĉnije, kako je gracioznost hibridna, kako bridi i kako, i dalje, vibrira.

Njegoš dobio Šalamuna, javlja mi BSO, dok dovršavam ovaj tekst. Snaţno mu stišćem ruku.

Ili rukavicu.

53

Marjan Ĉakarević

KOLONIJA

(Marko Pogaĉar, Crna pokrajina, Algoritam, Zagreb, 2013)

„A cruel wind that bows down to our lunacy

And leaves him standing cold here in this colony“

Joy Division, „Colony“ (Closer, 1980)

U ĉinjenici da je ime Marka Pogaĉara na regionalnoj pa i evropskoj sceni najprisutnije

meĊu imenima nove hrvatske poezije ima i srećnog sticaja okolnosti, ali zapravo presudan je

duh ove poezije, taĉnije to što ona dolazi iz epohalnog meĎuprostora. Drugim reĉima, jedna

epoha je na izdisaju, ali druga, nova još uvek nije poĉela, i tenziju (da li trajne?) otvorenosti

Marko vešto „lovi“ u stihove. U skladu s tim je i lirski prostor i dinamika unutar njega koju

ova poezija nameće: na pola puta izmeĊu (bolјe) prošlosti i razumevanja znakova budućnosti,

pod neprestanim pritiskom neuhvatlјivosti sveta, pesnik pre stvara lirske situacije umesto

klasiĉnih pesama, pre atmosferu oko dogaĊaja nego same dogaĊaje. Otuda su neki od

najupeĉatlјivijih utisaka koje ova poezija ostavlјa rasplinutost, višesmernost kretanja,

kreiranje lirskog prostora u malim pokretima – opreznim i polaganim ispipavanjem onog

nepoznatog i jukstaponiranje kao klјuĉni kompozicioni princip. Sve se to preseca povremenim

sentencama i iskazima opšteg tipa – malim i većim potresima, koji su proizvod date lirske

situacije, ali opet i dovolјno zaokruţeni da bi bili pamtlјivi i uneli u pesmu neophodnu

dinamiku.

Kada u uvodnoj pesmi „Markov trg“ kaţe: „Nešto se dešava, no ne znam što./ neki

se grudni koš širi i napinje,/ suţavaju se stjenke ţila, ti ţlјebovi, ţlijezde/ luĉe golemu ţuĉ nad

Zagrebom./.../ cijelo se nebo/ sabilo u klјuĉnu kost, i nitko od puste buke/ nikoga ne ĉuje. a

sve je novo, i sve je muĉno/ i sve u Zagrebu./.../

govor/ grada koji bi grizao, borovi, jato, nešto/ u

zraku, pod zemlјom, u zidovima; nešto/ nad nama i

negdje drugdje. nešto se dešava,/ ne znam što“,

onda je oĉigledno da socijalna napetost sadašnjeg

trenutka nije tek statistiĉka ili medijska ĉinjenica,

već da se prelama i dodatno senĉi sve ono, i inaĉe

„mutno u nama“. Drugim reĉima, subjekat Markove

poezije je nervozna, fragilna lјudskost baĉena u

društveno-ekonomske, ideološke, kulturno-

istorijske i psihološke mreţe, u kojima, razapeta

mnogolikošću sveta i jednovremenom privlaĉnošću

svih tih likova, išĉitava razliĉita znaĉenja. Gibanje i

izmicanje egzistencijalnih kordinata, kao i njihovo

umnoţavanje, u takvom svetu nuţno nagone na

povlaĉenje u unutrašnje, liĉne prostore, ali i na bes i

pobunu protiv socijalno-ekonomskih i kulturno-

politiĉkih ĉinjenica. Tako, na primer, u pesmi

„General hrvatske vojske kontemplira nakon ĉitanja

Mihalićevog Pribliţavanja oluje“ kritiĉka oštrica

54

nije usmerena samo na nacionalistiĉko-branitelјski socijalni kompleks, već se lagano preliva i

na sa tim kompleksom ideološki usko povezana neupitna mesta u nacionalno-akademskoj

knjiţevnoj hijerarhiji. A onda, kao neka vrsta protivteţe, intelektualni, ali i ideološki oslonac

nalazi se u susednoj, istojeziĉnoj kulturi u poeziji Novice Tadića (pesma „Ĉisti Tadić“):

„Golemi gorući pijetao/ guguće s grane neba.// jedno mi sjeĉivo reĉe:/ doĊi,/ prazna je moja

kuća/ noć koja sravnjuje, boĉica/pĉela,/ panj iz kaputa// sjeĉiva, zijevnulog/ niotkuda.// mraka

pod svakim/ kamenom.“ Iako prividno kamernija i fantazmagoriĉna, lirska situacija, u ovoj

pesmi organizovana oko tadićevskih simbola i metafora, nosi u sebi veliku egzistencijalnu, ali

i socijalnu napetost, dok iz drugog plana prizvano nomadstvo i usamlјeništvo pesnika

poniţenih i uvreĊenih, Novice Tadića, postaju referentno mesto u Markovoj intelektualnoj

biografiji. Upravo kao Tadić, i Marko poseduje veliku osetlјivost za svakovrsna iskliznuća i

pukotine u stvarnosti iz kojih se mogu išĉitavati znaci epohalne pometnje, pritajene pretnje i

poţar koji se rasplamsava, kao u pesmi „Povijest“: „(...) neke su ţivotinje otišle, a neke druge

ostale ondje/ gdje jesu. nad njima ĉitava šuma u nešto prelazi,/ neopiplјivo, voda u termama

koja ĉisti i razbija, neka/ stišana neĉist koja bjeţi ali ne nestaje, zbija si redove./ i sve je

negdje i sve je nigdje, i sve je osvijetlјeno./ šumski poţar to je kad gori šuma. poţar to je/ kad

gori.“

Sa druge strane, jedna od klјuĉnih novosti i kvaliteta koje Crna pokrajina donosi u

dosadašnji opus jeste upadlјivo „zadovolјstvo u jeziku“. Naime, i u pesmama nedvosmislenog

socijalnog angaţmana pesnik sada naglašava odnos izmeĊu zvuĉanja i znaĉenja, povremeno

se poigrava unutar njega („S nije G“; „klasna je jesen“), paţlјivo slaţe glasovne grupe i

potencira ritmiĉke celine („oţilјak na koţi oţujka, mokrog i kasnog/ koji je vatrogasna

brigada sna“)1, ĉime pesme dobijaju na „gustini“ i zaokruţenosti. Ovo se moţe definisati i kao

pesniĉko sazrevanje: kao da je pesnik postao svesniji ĉinjenice da se najveći emocionalni i

simboliĉki kapital nalazi u jeziku, koji još uvek najpreciznije detektuje sva stanja i pokrete u

svetu i u nama, kako ona krupna, tako i ona najsitnija. Ta svest nesumnjivo obeleţava ovu

knjigu, najznaĉajniju u dosadašnjem, i inaĉe znaĉajnom opusu: kombinacija tenzije i

melanholije, besa i pomirenosti, Crna pokrajina, koja se prema prethodnim knjigama odnosi

kao postpank prema panku, dakle, govori nešto bitno o svetu. I to se dešava ovde i sada.

1 Oni koji su prisustvovali nekom od javnih ĉitanja novih pesama mogli su primetiti kako laganim udaranjem

nogom Marko prati i naglašava njihov ritam. U ovome mu, razume se, pomaţe iskustvo bubnjara u postpank

bendu Death Disco.

(Napomena redakcije: Crna pokrajina je u oktobru objavljena i u srpskom izdanju. Izdavaĉ je Treći trg.)

55

Kristijan Olah

PESME IZ TUĐEG VREMENA

(Danilo Luĉić, Beleške iz mekog tkiva, Studentski kulturni centar, Kragujevac, 2013)

Pesniĉka zbirka – prvenac Danila Luĉića pripada jednom od magistralnih tokova

savremene srpske poezije. Uz sav utisak

subverzivnosti i mladalaĉkog bunta, ona u taj tok

uplovljava kako svojom poetikom, tako i naĉinom

na koji je iskazana tematika. U celini gledano, taj

magistralni tok bi se mogao oznaĉiti onim

poetiĉkim oznaĉiteljem koji je nasledio

postmodernizam i koji je Mihail Epštejn nazvao

„novim sentimentalizmom“, a Igor Perišić, kod nas,

bez dijaloga sa Epštejnom i iz drugog ugla,

„knjiţevnošću nove utopije“. Kako godbila

shvaćena ta nova poetika, pravac ili epoha na

pomolu, koja teorijski još nije

dovoljnodiferencirana, njene dve kljuĉne odlike su

sledeće: svest ili uspomena na „velike priĉe“ koje

su vladale u modernosti i bile kritikovane u

postmodernizmu, a sa druge strane, specifiĉna

„nova osećajnost“ koja, poput trave na napuštenom

drumu, izbija iz razvalina te svesti, odnosno tih

uspomena. Luĉićeva zbirka pesama je, imajući to u

vidu, poetiĉki duboko savremena, a tematski epohalna, u smislu da poetski subjekat, u jednom

implicitnom, privatnom utopistiĉkom zanosu, tu epohalnost, to vreme kojim je obgrljen,

nastoji da poništi, da iz njega izaĊe.

Osnovni impuls koji poetskim subjektom upravlja i kojim se on rukovodi kroz celu

zbirku je doţivljaj stranosti, baĉenosti u svet – doţivljaj sebe-kao-tuĊina, a potom i

zaĉuĊenost nad poslediĉnom „realnošću“ onoga što još malo ko zove grehom i, zbog svega

toga, osećaj duboke, metafiziĉke izneverenosti. Njegova ţelja, jaka ali uzaludna, jeste da se

toga poretka, toga vremena, oslobodi: ušao sam u tuĎ stomak /i rasporio vreme („Zapis sa

morske obale“). Da li je to moguće, i zašto nije moguće kada pogled biva zaronjen samo u

dubine imanencije, Luĉićeva zbirka pesama nastoji da odgovori.

Ona je komponovana iz tri ciklusa: „beogradski kaleidoskop“, „beleške o mekom

tkivu“ i „ogledalo na dnu ponora“. Taj trostruki, „sakralni“ princip u kompoziciji zbirke

ukazuje na tri razliĉita pravca mogućeg odgovora na osnovno, nepostavljeno, a

podrazumevano pitanje – pitanje liĉnog, fiziĉkog, ali i metafiziĉkog, utoĉišta. TakoĊe, i ne

manje vaţno, ta tri pravca mogu da predstavljaju i tri moguća tematska, ali i vrednosna

polazišta kojima će se pesnik u svojim budućim pesmama i zbirkama zaputiti; no, o tome je za

sada prerano da se sudi.

Objedinjujući momenat koji ta tri ciklusa povezuje u celinu je odnos prema Drugome.

Uslovno reĉeno, Drugi se u prvom ciklusu doţivljava kao Oni, u drugom ciklusu kao Ti, a u

trećem kao Ja. Osnovni ĉinilac toga odnosa, naroĉito u prvom i trećem ciklusu, upravo je

pobuna – nekad otvorena, nekad prikrivena. U svakom sluĉaju, ta donekle relativizovana, ali

56

ne i netaĉna podela, odslikava drugost kao osnovni spoznajni, filosofski, pa i teološki problem

Luĉićeve zbirke.

Istovremeno, uz izvesna odstupanja, pesniĉki horizont se iz ciklusa u ciklus prostorno

pomera – grad, koji inaĉe predstavlja najširi smisaono-istinitosni kontekst zbirke, nametnuto i,

treba odmah reći, pogrešno odreĊen skup vrednosti, kasnije se premešta u svet enterijera, svet

u kome se istovremeno preispituje mogućnost opstajanja ljubavi, a da bi na kraju i tim svetom

nadvladao intiman i melanholiĉan prostor uspomena i reminiscencija, dalekih u vremenu. Što

pogled bude više ponirao u ponor vremena, to će i glas subjekta biti sve tiši i udaljeniji. Tako

se, na planu strukture, uoĉava jedna unutrašnja dinamika ili kretanje od „spolja“ ka „unutra“,

od „sada“ ka izgubljenom vremenu koje je poetskog subjekta konstituisalo, od vitalistiĉkog

principa (...Beograd ţivi [prva pesma zbirke – „Himna Beogradu“]) do principa smrti

(poslednja pesma – „Pesma za odlazak“). Moglo bi se reći da je, i na planu vremena i na

planu doţivljaja, pesniĉka zbirka Danila Luĉića obrnuti Bildungs-roman: potraga poetskog

subjekta za sobom, za onim što bi bila njegova liĉnost, delom izgubljena, delom prisutna, i na

kraju, potraga koja je usmerena na otkrivanje uzroka koji su doveli do ţelje za uranjanjem u

samo biće poezije.

Ta tri ciklusa, dakle, predstavljaju tri razliĉita odgovora na osnovno pitanje Luĉićeve

zbirke: jedan odgovor ukazuje se u pravcu angaţovano konstruisane stvarnosti, drugi je

zadojen mogućnostima ostvarivanja istinitog kontakta u ljubavi, a treći je u spuštanju u

dubine vlastitog identiteta, ne bi li se u ogledalu smeštenog na dnu tog ponora ukazao onaj

jedini, davno zaboravljeni, lik istine.

Prvi ciklus, „beogradski kaleidoskop“, koji se sastoji od osam pesama, predstavlja

omaţ Beogradu. MeĊutim, nije sasvim jasno u kom kljuĉu taj omaţ ili ciklus treba ĉitati:

doslovnom ili ironiĉnom, tako kako je ispevan ili pod nepostojećim znacima navoda. Susret

sa gradom, koji poĉinje „Himnom Beogradu“, a završava se „Povratkom gradu“, uvek je

susret sa samim sobom – treba se samo setiti Konstantina Kavafija. U pojedinostima koje su

opšteg, gotovo arhetipskog karaktera – moglo bi se dodati: „objektivnim“ pojedinostima,

nazire se vizija grada kao urbanog, sadašnjeg i za ţivot nepodnošljivog prostora. Ali, kako je

„objektivno“ u ovom smislu uvek samo vid subjektivne interpretacije, vid odreĊenog pogleda

na svet, vizija Beograda u prvom ciklusu zbirke konsekvenca je napetosti izmeĊu ţelje i njene

mogućnosti da se prostor na estetski zadovoljavajući naĉin prikaţe u besmislenosti i

„banalnosti zla“, u ĉistoj imanenciji uglavnom bez metafiziĉkih primesa, i, sa druge strane,

ideološke pozicije poetskog subjekta koji, u sebi nametnutoj angaţovanoj volji, izriĉe

implicitnu kritiku tog zla. Na taj naĉin, umesto da se estetizacijom ili promišljanjem zla u

dijahronoj perspektivi, ĉime bi taj ciklus predstavljao hvale vredan pandan Bodleru (kao

mogući „Splin Beograda“) i Crnjanskom („Lament sa dna Beograda“), ili da se, pak, kroz

metafiziĉko promišljanje estetike zla pribliţi paklenoj viziji grada kakva postoji u poeziji

Novice Tadića, konkretna ideološka pozicija poetskog subjekta iz koje se kritika izriĉe,

podstaknuta društveno-politiĉko-„tranzicijskom“ stvarnošću, dovela je do nenameravanog

perpetuiranja vrednosti, do ukidanja sâmog zla. Banalnost zla se svela na zlu banalnost. Kad

je tako, ĉemu onda kritikovati nešto ĉega nema? Jer, tamo gde postoji banalno, vrednosti su

ukinute: pa, izmeĊu ostalih, i samo zlo. Na taj naĉin, dobijena je jedna urbana vizija iz koje je

zlo izgnano, ali su ostale njegove posledice: urbani simulakrum. Zlo, kao takvo, estetski je

primamljivo; banalno, kao takvo, muĉno je i nepodnošljivo, ĉak više nego samo zlo. Problem,

naime, nije u poetizaciji banalnosti koja doprinosi stvaranju pesniĉke vizije Beograda, niti u

mogućoj zabludi da banalnost, ako već ukida sve vrednosti, ukida i vrednost sopstvenog

estetskog, to jest umetniĉkog predstavljanja, već u tome što jasan etiĉki angaţman koji se

provlaĉi kroz pesme prvog ciklusa, a koji moţe da predstavlja njihov vrednosni potencijal,

biva praćen jednom ideološkom estetikom koja, ne samo prepoznata kao takva, već po sili

svoje logike, spušta ravan poezije iz poetike u politiku.

57

Jedna od svakako najupeĉatljivijih, paţljivo probranih slika koje se jedna uz drugu

uklapaju, i koje pokazuju gde to, u „Himni Beogradu“, Beograd ţivi, pored hotela za

prostituke i policajce ili pod poklopcima javnih kuhinja, jeste i trg brisa tatona. Problem je,

ako problema uopšte ima, u tome što to navoĊenje ne predstavlja ništa drugo do prosto

zazivanje vanumetniĉkog konteksta koji treba da, asocijativnim modelom, objasni šta stih

„znaĉi“. Ali, taj stih ne znaĉi, niti svojom poetskom snagom zaziva dogaĊaj zla koji mu

prethodi, pa shodno tome i ĉitalaĉku katarzu – što bi mogao, ne nuţno, da bude zadatak

umetnosti; naprotiv, on znaĉi, jednostavno, puku instrumentalizaciju zla, prisvajanje dogaĊaja

u vlastite etiĉke legitimizacijske svrhe. Jer, „trg brisa tatona“ ne moţe da bude primer zla koji

vlada svetom, već praznog mesta koje svojom ništavnošću, zato što nema onu potrebnu

simboliĉku vrednost, poništava i obesmišljava zlo – svodeći ga na banalno. Ako je u

viševekovnom gradu kolektivni susret sa zlom prepoznat jedino na trgu brisa tatona, mestu

koje vapi da se simbolizacijom uzdigne u kosmiĉke visine, u kome bi onda ĉitav kolektiv

(kao) zanavek izgubio pravo na „carstvo koje je uvek i doveka“, onda to govori o dometima

urbanog pogleda ili urbane svesti koja, istovremeno, predodreĊuje domete pesniĉkog izraza i

dubine. U tom smislu, prvi ciklus Luĉićeve zbirke moţe se ĉitati u kljuĉu preispitivanja

mogućnosti i granica etiĉkog angaţmana u poeziji urbane provenijencije – ali, naţalost, bez

ironiĉne samosvesti koja bi taj kljuĉ uĉinila oĉiglednijim.

Kada je posredi odnos prema Drugome – prema „njima“, sugraĊanima, poetski

subjekat je ambivalentan: oni istovremeno smetaju i povreĊuju svojim prisustvom, niskošću i

prostotom njegovu neţnu dušu, izazivaju mu osećaj gaĊenja (osim „policajaca i prostitutki“ u

hotelima, tu su i „maniĉni uliĉni propovednici“ iz istoimene pesme, nervozni mladić koji

udara starca pri silasku iz trole [„Sinhronicitet“], na hiljade lica koja ţive u okolnim

zgradama [„Pred svedocima“ – pesma iz drugog ciklusa]), i tako dalje, dok, sa druge strane, u

njima kao pojedincima prepoznaje svoje bliţnje, kao i klicu dobra koju u sebi, ne znajući,

nose (jedno čupavo ciganče koje ne prosi za sebe / nikad za sebe [„Ljudi govore“]), i tragiku

koju nastoji da im, bar u pesmi, olakša (pljusak je sreća za ţivotinje i ljude /dašak sveţine ih

je oslobodio [„Plavi most“]). Pun neţnosti pogled, kojim u Drugome vidi bliţnjeg, izaziva

poetskog subjekta da se zamisli i nad samim sobom: i tada pomislim / : Ti si dobar čovek

(„Povratak gradu“). Lako je da se traţi zlo, jer zlo će se uvek naći. Traţiti i umeti da se vidi

dobro neuporedivo je teţe. U tom poduhvatu ogleda se veliĉina ĉoveka, veliĉina samog

ĉoveštva, onoga što ĉoveka ĉini ĉovekom: umeće da u okruţju zla nasluti ono na ĉemu poĉiva

biće sveta i svekolikog ţivota, da preuzme to, da omogući da se preda dalje, i da ga tako, bar u

pesmi, spase. Samo iz takve perspektive moguć je izlaz iz imanencije u vertikalu mita, kao što

u „Akustici ulice“ poetski subjekat u buci metropole naslućuje prisustvo prazvukova, ili,

takoĊe – kao u poslednjoj pesmi prvog ciklusa, u ĉijem su pretekstu prizvuk i stihovi Matije

Bećkovića i Ljubomira Simovića – u metafiziĉke visine, u koje se sam grad (idealizovan),

uzdiţe: jer postoji oko u kome je ovaj grad zrno /tvrdo zrno soli / [...] /ono će uvek znati kako

da niče u nama („Povratak gradu“).

Iz vizije Beograda, predstavljene kao teatruma banalnosti, u kojem se „bog smeje sa

magarca“ („Himna Beogradu“), laţnog ni raja ni pakla, urbanog simulakruma u kojem se niko

ne čudi prolećnom danu / u februaru („Osam i petnaest“), niz ĉije se ulice, u parodiji

sakralnog doţivljaja stvarnosti, pred pretnjom lišća da će opasti / [...] slivaju tropari / [...] / i

gnjili su dotrajali mirisi / tu se čoveku ne da ţiveti („Leto III“ iz trećeg ciklusa), i u kojem su

slapovi fontana „zvuĉne simulacije okrepljujućih vodopada“ („Akustika ulice“), ali i koji se,

poput nasušnog zrna soli, zajedno sa ljudima u njemu („dobrim ljudima koji su pogrešni“

[„Rajĉice“]) prinosi visinama – otpoĉinje drugi ciklus Luĉićeve zbirke. Taj ciklus, koji se

sastoji od dvanaest pesama, središnji je – i to ne samo u kompozicionom smislu. Kao da se, u

njemu, grad pounutrašnjuje i postaje telo. Jer, nije sluĉajno što se, nakon „Povratka gradu“, u

prvoj, istoimenoj pesmi središnjeg ciklusa na priĉest prinosi vlastito telo. Telo je jedna od

58

glavnih tema i opsesija središnjeg dela ove zbirke. Prepoznato kao laţno, tuĊe i u neskladu u

odnosu prema biću svoga vlasnika – ĉime se reaktualizuje gnostiĉka vizija tela i materije kao

takve – ono postaje izvor i koren kako autodestruktivnosti, kad je reĉ o svom telu (u tom

smislu indikativna je pesma „Lice koje ima ţelju“ iz trećeg ciklusa), tako i teţnje ili dubokog,

metafiziĉkog osećaja izopštenosti poetskog subjekta, kad je posredi odnos prema tuĊem telu.

Iz takve pozicije preispituje se mogućnost pribliţavanja Drugome, kao i, uopšte, dodira –

prisnog, ljubavnog – sa njim (preciznije – sa njom).

Jer, kao što je već naznaĉeno, glas poetskog subjekta u ovoj zbircipredstavlja glas

usamljenika i pobunjenika, doduše – neţnog i ranjivog. Iz te dve odrednice raĊa se osnovna

napetost zbirke: poetski subjekat je, s jedne strane, usamljen, samoizopšten, ogorĉen, ljut,

uvreĊen, a s druge strane, iz takvog stanja, ili stava, izriĉe pobunu protiv Drugog, protiv svoga

bliţnjeg, pa ĉak i protiv sveta kao takvog. Ali, to nije sve, jer sa treće strane, usamljenost i

pobunu prati imperativ samilosti, neţnosti i ljubavi, umeće da u svemu što je nisko i

nedostojno pronaĊe zrnce soli, zrnce dobra, istine i lepote – autentiĉnosti koja iskupljuje –

makar to bili leptiri u pesmi „Groblje za leptire“. Samilost je uoĉljiva u pesmi „Plutajuće

Ofelije (Moja prva ljubav)“, u kojem se subjekat pita: ima li makar jedne himne / za sve one

devojčice / ruţne i grube / na kojima smo odrastali, a takoĊe i prema ţenama u melanholiĉnoj,

poslednjoj pesmi iz drugog ciklusa, naslovljenoj „Raiĉkoviću“. U ovom kontekstu vaţna je i

pesma „Porodiĉne afere“ iz trećeg ciklusa, o naknadnom, zrelom razumevanju da je roditelju,

koji se nekada ponašao kao nemoćni staratelj, trebala naša pomoć. U pesmi „Kao topli

kestenovi“ pogled na „prelepog mladića“ koji muca do nerazgovetnosti i ĉijim licem trzaju

/grozni nekontrolisani grčevi izaziva u poetskom subjektu priznanje: da sam devojka /ja bih

ga voleo, iznad svega. Niskost ili fiziĉki nedostaci koji se „objektivno“ mogu uoĉiti na

Drugome, kada je pogled pun ljubavi, dobrote i neţnosti, bez idealizovanja, preobraţavaju se

u zametak lepote, one vrednije, duševne i duhovne: zrno soli. TakoĊe, kada je to zrno posredi,

u prvom delu jedne od najboljih pesama zbirke – „Nekoliko stihova za gospoĊicu Lowsky“ –

poetski subjekat obećava voljenoj da će je sanjati i da će joj, kao dar, prineti nešto što je

najvrednije i samo nje dostojno – Beograd i reke (u trećem delu pesme prineće joj vlastito

telo).

Pesme sa ljubavnom temom ispevane su na neţan, nepatetiĉan ili sasvim fino patetiĉan

naĉin, od kojih je, moţda, najuspelija, pesma „Reći ćeš mi“, ĉiji je pretekst u „Barbari“ Ţaka

Prevera. Osim setnih „Plesova po granicama“ ili pesme „Pred svedocima“ koja ljubav i

neţnost detronizuje (jer mi se ni za ruke ne drţimo, kao što tela jedno drugom poznajemo tek

po sekvencama), treba još jednom pomenuti pesmu „Nekoliko stihova za gospoĊicu Lowsky“,

sa motivskim referencama na Milorada Pavića (naroĉito na roman Drugo telo) i nezaboravnog

trećeg dela oznaĉenog kao „poslednja volja“ u kome pesnik uvodi temu „mrtvog dragog“ koji

svojoj voljenoj zaveštava svoje telo, uz obećanje „beskrajne ljubavi koja se primiĉe sa one

strane“. Bezmalo lišene patetike, ali ne i osećajnosti, sve su te pesme ispevane na ruševinama

jednog laţnog, tuĊeg sveta, sveta takvog kakav je, no koje, uprkos tome, pokušavaju da

naznaĉe putokaz za uspostavljanje iskrenog odnosa sa Drugim. Zato je ta poezija, odnosno taj

njen vid, u epohalnom dosluhu sa „novom osećajnosti“ ili „novom utopiĉnošću“ kao jednom

od dominantnih poetika sadašnjeg trenutka.

Osnovno polazište iz koga se u ovoj zbirci raĊa poezija je, u najširem smislu,

subjektova reĉena usamljenost, koju prati svest o sopstvenoj beznaĉajnosti i nemoći da se ţivi

autentiĉno, kao i suprotstavljenost svetu i ĉeţnja da mu se pribliţi. Moţda bi zato pesma

„Postani ostrvo“ iz drugog ciklusa bila kljuĉna za razumevanje poetskog subjekta, kao

metafiziĉkog pobunjenika koji, suprotno Dţonu Donu, smatra da ĉovek više ne zasluţuje da

bude deo kontinenta, već zahteva da se otcepi od ĉoveĉanstva, da bude ostrvo, za kojim, kao

takvome, neće zvoniti nikakva zvona – jer nema ni ko da zvoni. Afirmativni stih kojim se

pesma završava, i koji poĉinje reĉcom „da“ (da, povratak je najbolji sledeći korak),

59

predstavlja smisaono jezgro zbirke. Povratak kao regresija – zato što se došlo do stadijuma

koji je nepodnošljiv, u kome se ne moţe dostojanstveno ţiveti, i gde će, po svemu sudeći, biti

sve gore i gore; zato je svaki povratak dobar, ako je moguć, a, naţalost, nije. Ta pesma je u

zanimljivom dosluhu sa Tačkom Omega Dona DeLila, romanom u kome se, na osnovu stanja

savremene civilizacije, zahteva involucija ĉoveka, povratak u ranije evolutivne stadijume, sve

do kamenja. To je snaţna etiĉka kritika savremenog sveta, i pesmom „Postani ostrvo“,

zahtevom da se saĉeka da proĎe evolucija na kopnu, Danilo Luĉić se toj kritici usrdno

pridruţuje. U istom kontekstu trebalo bi ĉitati i pesmu „Deĉak iz Lapeda“ iz trećeg ciklusa, u

kojoj poetski subjekat prepoznaje figuru brata u preistorijskom deĉaku, kao i autopoetiĉku

pesmu „Nem, nag i nov“, u kojoj onaj ko prećuti sva pitanja pitana iz slabosti /postaje veći

čovek od pesnika, jer samo tada moguće je da: vratiš se na početak, /kroz lavirint proĎeš

/praveći se da ne postoji //i baš tu bude prvi stih!

Treći ciklus zbirke, koji ima sedamnaest pesama i koji je naslovljen kao „ogledalo na

dnu ponora“, prikazuje poetskog subjekta u sukobu sa sobom, u potrazi za korenima vlastitog

identiteta, opkoljenog uspomenama iz detinjstva i rane mladosti (u tom smislu treba naroĉito

istaći pesme „Leto I“ i „Herceg Novi“, u kojoj poetski subjekat kaţe da moja stara kuća više

nisam ja), osenĉenim koloritom leta na uzmaku, zalaska svetlosti i smrti. Ta potraga za

sopstvom ujedno oznaĉava i potragu za pesniĉkom inspiracijom. Njen je izvor u bolu,

iskonskom bolu metafiziĉke usamljenosti ili napuštenosti. Indikativni su sledeći stihovi: po

pravilu u rečenice ako postoji volja i veština moţe da stane sve /i mnogo više nego što je

potrebno /a u reč skoro ništa /ili samo bol („Sumnjiva gravitacija“). Te reĉi, reĉi ništavila ili

reĉi bola se propinju, rţu kad im priĎem /odbijaju me [...] tada se oseti koliko je sve

prokrvljeno mislima („Leto II“). Bol i ništavilo upućuju na ontološku ravan poetskog sveta

Luĉićeve zbirke – ravan iz koje nastaje poezija. Skok u poeziju je skok u istinu, pokušaj ili

napor da se iskoraĉi iz ontološke datosti, iz vladavine laţi i neautentiĉnosti, malo iznad sveta-

simulakruma koji sav moţe stati u tvoju sobu /punu ukrasa i uţasa („Ubikvitet“). Zato nije

sluĉajno što treći ciklus poĉinje „Molitvama“ u kojima je poetski subjekat svestan da je

zabluda da se ţivot moţe tek tako usmeriti – no, da li ĉitalac tome treba da veruje? Zar same

pesme, od prve do poslednje, nisu odgovor da nekakvo usmerenje, makar u vidu poetskog

korektiva, ako etiĉki već nije moguć, ipak postoji? Jer, da je ta tvrdnja taĉna, onda zaista ne bi

bilo ni poezije, ni ljubavi, ni ikakvog smisla, jedino reĉi koje sadrţe skoro ništa /ili samo bol.

Bez obzira što poetski subjekat tvrdi, u vidu jedne tek naznaĉene metafiziĉke i romantiĉarske

pobune protiv ustrojstva sveta, sveta kao takvog, da ja na prvom mestu nisam ni hteo da

budem ovde, pesme koje je ispevao kazuju same sobom da njegov smisao ovde, naprotiv,ipak

postoji. Smisao pesnika je jedini mogući: da svojim duhom i umećem autentiĉno svedoĉi –

makar i sumnjao u takvu mogućnost. Poslednja pesma zbirke – „Pesma za odlazak“ (zar je

malo uspomenu naučiti da peva /da ţivi tako dok nas bude /i uči da se zaista voli samo ono

/što ljubav ne uzvraća //tako je jednostavno učiti od smrti), kao i pesma „Godišnjica“, u kojoj

poetski subjekat tuguje zbog smrti oca, da bi ga potom otac probudio iz košmarnog sna i

poveo na groblje – jer godišnjica je majĉine smrti, dovoljno govore o tome!

Esencija i potencijal poezije Danila Luĉića je u estetizaciji ništavila i bola, u

(samo)svesti poetskog subjekta da je laţ zavladala svetom i koji se, stoga, trudi da dopre do

istine, da taj napor opeva. Nije vaţno što u tome do kraja ne uspeva – moţda bi tada istinu

svedoĉio tišinom. A moţda se istine plaši: negde u meni čovek stoji pred zidom /i misli o zidu

(„Slabost (od) gradivnih elemenata“). Zid je uvek u ĉoveku, a ne u svetu. Taj zid je laţan. I to

je jedna od najdubljih „poruka“, ako se moţe tako banalno reći, ove istinotraţiteljske i

istinoĉeţnjive zbirke.

Moţda bi ovaj osvrt na zbirku Beleške o mekom tkivu trebalo završiti stihovima iz

pesme u kojima poetski subjekat zaziva novog, iznova roĊenog ĉoveka (pesnika) da kad doĎe

da pojede mrak /u njemu budeš ono tinjanje svetlosti /što otima raĎanje zaboravu („Nem, nag

60

i nov“). Ĉitaocima ostaje samo nada da će taj plamen poezije i ĉeţnje za istinom pesnik i

ubuduće negovati, kako bi dokazao da nije sve ruţno i besmisleno i da su u zabludi svi oni

koji, poput njegovog poetskog subjekta, misle da se ţivot ne moţe tek tako usmeriti.

61

pisali su:

Robert Krili (Robert Creeley, 1926–2005) jedan je od najznaĉajnijih ameriĉkih pesnika druge

polovine 20.veka. RoĊen je i odrastao u Arlingtonu, Masaĉusets. Od 1954. do 1956. godine, na poziv

Ĉarlsa Olsona, predavao je na Blek Mauntin koledţu i ureĊivao ĉasopis Black Mountain Review. Dosta

je putovao širom sveta, a neko vreme je ţiveo u Francuskoj i Španiji. Od 1966. godine predavao je na

Drţavnom univerzitetu Njujorka u Bafalu gde je i ţiveo. Objavio je preko trideset zbirki poezije i

nekoliko proznih knjiga. Prva knjiga pesama kojom je skrenuo paţnju javnosti na sebe bila je zbirka

For Love (1962). Pored brojnih drugih priznanja, bio je pesnik laureat Njujorka od 1989. do 1991.

godine.

Robert Krili u Agonu:

Agon broj 9, Označiti

Ĉarls Bernstin (Charles Bernstein, 1950) jedan je od najznaĉajnijih predstavnika ameriĉke jeziĉke

poezije. Sa Brusom Endrjuzom (Bruce Andrews) ureĊivao je ĉasopis L=A=N=G=U=A=G=E.

Osnovao je Electronic Poetry Ceter i Penn Sound. Ĉlan je Ameriĉke akademije umetnosti i nauke.

Predaje na Odeku za engleski i komparativnu kjniţevnost na Univerzitetu Pensilvanije, ţivi u

Njujorku. Izbor iz objavljenih knjiga: Recalculating (2013), ll the Whiskey in Heaven (2010), Girly

Man (2006), With Strings (2001), Republics of Reality: 1975-1995 (2000), Dark City (1994), Rough

Trades (1991), The Sophist (1987; 2004), Islets/Irritations (1983; 1992), Controlling Interests (1980).

Pesme koje se objavljuju u Agonu prethodno su objavljene tokom devedesetih u podgoriĉkom

ĉasopisu Ovdje, novosadskom Letopisu Matice srpske, Venac, i u antologiji Novi pesnički poredak -

antologija novije americke poezije, u izboru i prevodu Vladimira Kopicla i Dubravke Đurić (Oktoih,

2001).

Zofja Baldiga (Zofia Bałdyga, 1986). Pesnikinja, prevoditeljka ĉeške i slovaĉke mlade poezije,

strastvena putnica i prouĉavateljka istorije umetnosti, objavljuje pesme u najpoznatijim ĉasopisima

(Odra, Wakat, Art Papier, Pogranicze, Rita Baum, Lite Racje), nalazi se u antologijama ţenske

poezije: Solistkinje, Voz ka poeziji i Intercity, prevoĊena na više jezika, uĉesnica brojnih festivala

poezije, jedan od organizatora Pesniĉkih manifestacija u Varšavi, pesniĉko-muziĉkog projekta

Elektrolirika, autorka zbirki: Passe-partout, Suglasnici.

Marijo Glavaš je roĊen 1986. godine u Splitu. Piše prozu i poeziju, knjiţevne osvrte, kolumne,

intervjue s domaćim i stranim piscima. Objavio roman Libreto za mrtve kitove (2009) i dve zbirke

poezije: GrAD (2012) i Ciklona (2012).

Jelena Nidţović (1987, Ĉaĉak) diplomirala je na katedri za srpski jezik s opštom knjiţevnošću

Filološkog fakulteta u Beogradu.

Prilozi u Agonu:

Agon br.21: prikaz knjige Tamare Šuškić

Uroš Bojanović roĊen je 1991. u Tesliću. Studira novinarstvo u Banjaluci. Piše poeziju, svira fretless

bas. Objavio je dve zbirke poezije: Ja ne mogu ništa (2007) i Iz druge sobe (2011).

Luka Bešlagić roĊen je 1985. u Beogradu. Diplomirao je na Fakultetu za medije i komunikacije, gde

je stekao i zvanje mastera komunikologije. Bavi se multidisciplinarnim teorijama kulture, umetnosti i

62

medija, i proizvodnjom eksperimentalnih tekstova koji nastaju u preseku teorije i knjiţevnosti.

Objavio je knjigu Dva govora romana (Utopia, Beograd, 2012).

Vladimir Đurišić (1982, Titograd) objavio je knjigu pesama Ništa ubrzo neće eksplodirati (OKF,

Cetinje, 2007: nagrada Risto Ratković). Jedan je od osnivaĉa i glavni urednik online knjiţevnog

portala www.proletter.org. SuprireĊivaĉ izbora iz nove srpske poezije Van, tu: free (OKF, Cetinje,

2013). Ţivi u Podgorici.

Prilozi u Agonu:

Agon broj 16, Slika psa u drvoredu

Agon broj 23, mazi me azijo pijanizma

Marjan Ĉakarević (1978) objavio je, izuzev mladalaĉkih publikacija, knjige pesama Paragrad

(1999) i Sistem (2011). Radi u knjiţevno-tribinskoj redakciji Kulturnog centra Beograda.

Prilozi u Agonu:

Agon br.10: Sistem (fraktali iz speva)

Agon br. 11: Mora da ih bude dvoje

Agon br. 16: Bluz nemoći

Agon br. 21: Meseĉeva kći i uliĉni hodaĉ

Agon br. 21: Postpop

Kristijan Olah (Vršac, 1984) diplomirao je i završio master studije na Filološkom fakultetu u

Beogradu, na Grupi za srpsku knjiţevnost i jezik sa opštom knjiţevnošću. Trenutno je na doktorskim

studijama na istom fakultetu. Za diplomski rad sa temom: (Postmoderna) duhovnost u Hazarskom

rečniku Milorada Pavića, dobio je Brankovu nagradu Matice srpske i nagradu iz fonda Radmila

Popović. Osim radova u periodici, objavio je studiju Knjiga-Bog. Zaposlen je u Institutu za

knjiţevnost i umetnost u Beogradu kao istraţivaĉ–saradnik na projektu Kulturološke knjiţevne teorije i

srpska knjiţevna kritika.

63