broj 43-44 maj / jun 2002.arhiva.emins.org/uploads/useruploads/evropa-plus-pdfs/43-44-eplus.pdf ·...

U kretanju ka Evropi, moramo da upoznamo njene stvarnosti. To je jedini način da sebi ulaskom u Evropuobezbedimo položaj koji će nas učiniti ravnopravnim s najcivilizovanijim narodima, ne samo Evrope, nego i našeplanete

Utrenutku stvaranja današnje Evropske unije, između 1952. i 1957. godine, bilo je jasno da postoji staratradicija okupljanja evropskih teritorija u jednu zajednicu. Ali, ta tradicija nije bila dovoljna, jer su is-torijska znanja pokazivala da se Evropa uvek organizovala uz pomoć sile nekog najjačeg, bez obzirada li je to bio Karlo Veliki, Napoleon ili Hitler. Postavljala su se odmah dva pitanja, bar za nas koji smo

posmatrali sa strane taj razvoj: prvo, da li je mogućno da se organizuje zajednica država i naroda u kojima ćeprimarna motivacija biti ekonomska; drugo, da li će ikako biti mogućno da velike evropske države održesolidarnost posle vekovnih krvavih borbi i drugih konfrontacija.U toj početnoj fazi, valja osmotriti jednu činjenicu: Evropa je bila ideja i plan pobeđenih u Drugom svetskom ratu.Ne mislim samo na Nemačku i Italiju, nego i na Francusku. Ova zemlja nije bila pobeđena od Saveznika, bila jejedan od Saveznika, ali način na koji je izgubila rat od Hitlera juna 1940. godine činio je Francusku pobeđenomzemljom. Važnije od toga, bilo je neophodno da dva vekovna rivala, pored Velike Britanije, u tom trenutku stva-ranja Evrope budu zajedno – Francuska i Nemačka. I to se zbilo.Ono što nama, jugoslovenskim narodima koji smo živeli zajedno, bilo pod tuđom imperijalnom vlašću više ve-kova, bilo u Jugoslaviji nekih sedam decenija – nije pošlo za rukom! Francuzi i Nemci, uz druge narode, pokazalisu se u šestoj deceniji prošlog veka veliki narodi, i za istoriju, i za sebe same, a mi, jugoslovenski narodi, poka-zali smo se malim narodima koji još nisu ušli u Evropsku uniju, a nisu ni suvereni izvan Unije. Pred nama, za nas,Evropa je veliki istorijski primer i izazov, a mi smo, bar do sada, bili mali, da ne možemo biti manji. Pokušavamoda ulaskom u Evropsku uniju pokažemo da nismo tako mali kakvi jesmo još uvek danas.

(Nastavak na strani 2!)

BROJ 43-44 Maj / Jun 2002.

Piše: Desimir Tošić

srbi

ja

2 EVROPA PLUS Maj / Jun 2002.

(" nastavak sa strane 1)Još jedan problem je lebdeo Evropskom unijom, i izvan Unije, po drugim evropskimzemljama, a posebno po komunističkim zemljama. Bilo je dosta rašireno uverenje,zahvaljujući i komunističkoj snažnoj propagandi, da je Evropa stvorena zbog otporakomunizumu, ili dalje – zbog pripremanja Zapada da krene protiv komunizma i Sov-jetskog Saveza i njegovih satelita, pre i posle 1948. godine. I ova se komunističkapropaganda pokazala neosnovanom, kao i ona da će padom fašizma i nacizma pa-sti i kapitalizam i zapadna „formalna demokratija“ i da će zavladati marksizam-lenji-nizam; u našem slučaju – titoizam, kao velika nada samoupravljanja i nesvrstanosti.Sve iluzije do iluzije. I Evropa, i demokratija, pa čak i kapitalizam – svi su preživeli inadživeli i Rusku revoluciju od 1917., i fašizam od 1922., i nacizam od 1933. godine,i naš titoizam!Međutim, to ne znači da je razvoj Evropske unije bez velikih problema. Uvek, u slo-

bodnom društvu mora da bude problema, najpre zato štodemokratije nisu „geometrijski“ savršena društva i, potom,zato što je demokratsko društvo transparentno, ali i racio-nalno. Priznaje probleme i rešava ih, s manje ili više uspeha.Jedan od problema jeste i primanje novih članova u Uniju.Unija je jedna velika ekonomska sila, ali još uvek nedovoljnopolitička zajednica.Koji su uslovi za primanje novih članova, koji svi dolaze dob-rovoljno? Niko neće biti prisiljen da uđe u Evropsku uniju. Drugo i opasno pitanje jestetežnja dosta značajnih snaga u Evropskoj uniji da se ova zajednica pretvori u jednu kon-federativnu državu kao što je federacija Sjedinjenih Država Amerike. Lično mislim da us-lova za neko podražavanje Amerike nema, evropski slučaj je sasvim različit od Amerike,bez obzira što će suverenitet pojedinih država u Uniji sve više slabiti. Mislim da mali na-rodi jesu i biće – više nego veliki narodi – protivnici nečega što bi se zvalo potpuna inte-gracija Evropske unije.Rasprava o Evropi ne može da se vodi kod nas ako se ne postavi i naše pitanje. Da po-stoji izvesna želja za ulazak naše zemlje u Evropsku uniju, nema sumnje. Međutim, tre-ba da znamo da smo mi još uvek daleko od uslova koji se traže za ulazak u Uniju. Nijereč samo o našim zakonima evropskog standarda i o poštovanju nacionalnih manjina,reč je, možda, prvenstveno o našoj privredi. Niko u Evropu ne prima siromašne, s viso-

kom inflacijom, s visokim postotkom nezaposlenosti, i zemlje koje nisu u stanju da plate svoju “članarinu” zaučešće u Evropskoj uniji kao punopravni član. Dakle, put je za nas dug. Ali može biti i čuda, kao što se kod nasčesto zbiva, i u pozitivnom, i u negativnom smislu. To će se, verovatno, zbiti samo pod uslovom da našadruštvena svest biva brže – evropskija!Dakle, mi treba, u kretanju ka Evropi, da upoznamo njene stvarnosti. To je jedini način da sebi ulaskom u Evropuobezbedimo položaj koji će nas učiniti ravnopravnim s najcivilizovanijim narodima, ne samo Evrope, nego i našeplanete.

CENA SLOBODE: Ra-zvoj Evropske unije nijebez velikih problema.Uvek u slobodnom dr-uštvu mora da budeproblema

U$LOV: Niko u Ev-ropu ne prima siro-mašne, s visokominflacijom, s viso-kim postotkom ne-zaposlenosti, i ze-mlje koje nisu u sta-nju da plate svoju“članarinu”

8. - 14. maj 2002.Nedelja Evrope u BeograduEvropski pokret u Srbiji serijom aktivnosti po tradiciji je proslavio 9. maj,Dan Evrope

Ugodini u kojoj EPuS obeležava deset godina postojanja, Dan Evropeje proslavljen nizom događaja u okviru “Nedelje Evrope” (8.-14. maj),

koji su se održavali u Domu omladine Beograda i u saradnji sa tom kućom.Partnera u organizaciji “Nedelje Evrope”, kao centralne svečanosti prosla-ve Dana Evrope, EPuS je prvi put našao u jednoj državnoj instituciji, a to jeRepubličko ministrastvo za ekonomske veze sa inostranstvom - Sektor zaevropske integracije. U organizovanju pojedinačnih događaja pridružile suse sledeće organizacije: Generacija 21, Studentska unija Srbije, Udruže-nje poslovnih žena, Prijatelji dece Beograda i Humanitarni biro Evropskeunije. U prezentacionim aktivnostima pridružili su se i Delegacija Evropskekomisije u Beogradu i Ambasada Holandije u Beogradu.Glavna ciljna grupa bili su mladi, pa su programi - zabavni, iz oblasti kultu-re, edukativni - bili prilagođeni njihovim interesovanjima, ali ni druge grupegrađana nisu bile zanemarene. Cilj ovakvog načina obeležavanja Dana Evrope bila je promocija ideja evrop-skih integracija, evropske kulturne federacije, ali i EU kao ideje jedinstva i procesa spajanja različitosti.Održana je međunarodna omladinska konferencija pod nazivom “EU - da li smo na pravom putu?” (vidi stranu5), četiri tribine (strane 6-7, 8-9), filmski maraton novih evropskih autora, kao i prezentacija kratkih dokumen-tarnih filmova domaćih i stranih autora sa Low-Fi festivala (strana 10), zatim video prezentacije etno muzike ze-malja EU i niz koncerata (strana 12), izložba stripova autora iz zemlje i inostranstva na temu “Zašto Evropa”(strane 10-11), organizovan je i otvoreni bilijar turnir na nacionalnom nivou, a dečije pozorišne predstave izvo-dile su pozorišne grupe Društva prijatelja dece Beograda (strana 11). Vojislav Milošević

Brisel

Srbija – Hrvatska

Zajedno u EvropuPridruživanju velikoj evropskoj porodici mora prethoditi normalizacija odnosa između Srbije i Hrvatske, u čemuje uloga nevladinih organizacija posebno značajna

Pod sloganom „Integracija ne počinje uBriselu, tamo se završava“, na inicijativuEvropskog pokreta u Srbiji u Beograd jeprvi put u zvaničnu posetu došla dele-gacija Evropskog pokreta Hrvatske. Naskupu radnog karaktera dogovorene su

razmena informacija, edukacija i konkret-ne akcije, kako bi se ubrzala integracija

ove dve zemlje u evropske institucije i tokove.Delegaciju iz Hrvatske sačinjavali su akademik Vlatko Silobrčić,predsednik EPH, Relja Bašić, predsednik nadzornog odbora iRenata Bačić, projekt menadžer EPH.

Nedavno su započeli in-tenzivniji diplomatski iprivredni kontakti dve zemlje. Srbija i Hrvatska se nalaze na istom putu –puta ka evropskim integracijama, ali, do sada nije bilo veće zajedničkesaradnje, koja je, i pored bolnih iskustava, neophodna. Jer, to nije samointeres susednih država, već i očekivanje Brisela da se unaprediregionalna saradnja.Živorad Kovačević, predsednik EPuS, posebno je istakao „tvrd“ sistemviznog režima, nepostojanje redovnog avio saobraćaja, problem izbegli-ca… Prema njegovom mišljenju, upravo nevladine organizacije i javnostmoraju izvršiti pritisak na vlasti obejudržava koje odlučuju o ovim pitanjama.Predstavnici obe organizacije složili suse da pridruživanju velikoj evropskojporodici mora prethoditi normalizacijaodnosa između Srbije i Hrvatske, u

čemu bi uloga nevladinih organizacija bila vrlo značajna.EPuS i EPH su se, konkretno, dogovorili o međusobnoj saradnji, koja će seodvijati u tri pravca. Prvi oblik saradnje je razmena iskustava koje su ove or-ganizacije stekle u svojim sredinama. Drugi vid bi se razvijao u direktnimkontaktima i za okruglim stolovima koji bi pomogli normalizaciji odnosa dvezemlje. Na okruglim stolovima, koji bi se naizmenično organizovali u Beogra-du i Zagrebu, novinari, sudije, filmski radnici i predstavnici drugih struka raz-menjivali bi iskustva i predlagali načine izgradnje mostova između suseda.Treći aspekt saradnje bilo bi zajedničko lobiranje i vršenje pritiska na političa-re i vlade ka bržem uspostavljanju međudržavne saradnje i poboljšanju od-

nosa dve zemlje.„U obe zemlje vlada veliko raspolože-nje široke javnosti prema integraciji uEvropu“, istakao je Vlatko Silobrčić. „Uanketama kod nas, ali i kod vas, 70-80odsto ljudi želi da se približi evropskimtokovima. Međutim, znatno je manjiprocenat onih koji znaju šta to podra-zumeva. Nedostatak informacija je je-dan od glavnih kamena spoticanja u budućim odnosima. Naročito je to iz-raženo među mladim ljudima koji nisu imali priliku da putuju. Informacijesa ‘druge strane’ dobijali su samo posredno, posredstvom medija“.Zato je zaključeno je da bi glavna ciljna grupa ovih akcija trebalo da buduupravo mladi. Ali, neophodna je i edukacija ostalih građana, pa i u institu-cijama, jer je uočeno da je i među njima mnogo onih kojima nije poznatokoliko je razvoj regionalne saradnje bitan za integraciju u Evropu. Jednaod ideja je stvaranje regionalnog „mini šengena“ koji bi pomogao bržu in-tegraciju regiona na putu ka evropskoj integraciji.


Aleksandar Janković

POČETAK: Na inicijativu Evropskog pokre-ta u Srbiji u Beograd je prvi put u zvaničnuposetu došla delegacija Evropskog pokretaHrvatske

REBUS: „U anketama kodnas, ali i kod vas, 70-80 odstoljudi želi da se približi evrops-kim tokovima, ali znatno je ma-nji procenat onih koji znaju štato podrazumeva“, Vlatko Silo-brčić, predsednik EPH

IzbegliceJedna od prvih zajedničkih ak-

cija Evropskog pokreta u Srbi-ji i Evropskog pokreta Hrvatske,u saradnji sa Evropskim pokre-tom Bosne i Hercegovine, desićese 17. i 18. juna u Zagrebu. Radise međunarodnom skupu o pro-blemu izbeglih i raseljenih lica. Oimovinskim, pravnim i drugim pr-oblememima koji otežavaju pov-ratak razgovaraće stručnjaci, pr-edstavnici vlasti i međunarodnihorganizacija, kako bi se došlo dorešenje upotrebljivih u praksi.

KulturaVeliku ulogu u normalizaciji

odnosa između Srbije i Hrvat-ske ima kultura. Naročito velikipublicitet koji je dobio predsedniknadzornog odbora EPH, poznatiglumac Relja Bašić, kao i velikaposećenost pozorišnih predstavau Atelju 212, kojima je pri-sustvovao veliki broj umetnika izBeograda, pokazao je da mostoviizmeđu ljudi nisu porušeni i da ihje moguće lakše obnoviti.

Socijalni dijalog

Razgovorom protiv potresaSocijalni dijalog treba posmatrati kao jedan od najvažnijih instrumenata za obezbeđivanje usklađenogdruštvenog razvoja i kao put za uspešnu realizaciju društveno-ekonomskih reformskih ciljeva, što je za Srbiju naputu privatizacije od posebne važnosti

Stabilno funkcionisanje savremenog društva i amortizovanje društvenih potresa zahteva razvijanje inegovanje socijalnog dijaloga između glavnih akteradruštvenog života. Posebno u Srbiji, koja je imala diktaturu, ikojoj predstoje radikalne tranzicione reforme. Radi

prevazilaženja duboke ekonomske krize, čije razrešenje zahtevapreduzimanje mera i akcija u narednom periodu, neophodno je razvitisocijalni dijalog između interesnih grupa – radnika, poslodavca i vlade.U razvijenom svetu, mehanizmi socijalnog dijaloga jako su razvijeni, a iu zemljama u tranziciji ovaj proces je, paralelno sa procesomprivatizacije, prilično uznapredovao.U prevazilaženju socijalnih tenzija vezanih za proces privatizacije irasta nezaposlenosti, Evropski pokret u Srbiji je sa Centrom zaekonomski razvoj (CED) iz Bugarske, započeo projekat o socijalnomdijalogu i razvoju socijalne politike koja bi uticala na privatizaciju uSrbiji. Iako je sama Bugarska daleko odmakla sa privatizacijom(privatizovano je preko 80 odsto ukupnog kapitala), najbliža nam jezemlja u regionu, pa bi mogli da iskoristimo njena iskustva i rešenja.Prvi sastanak CED i EpuS održan je u Bugarskoj. Kako je objasnio mr Danijel Pantić, generalni sekretar EpuS,u pitanju je međunarodni projekat koji je pokrenula srpska strana. Projekat zajedno realizuju EpuS i CED, a

finansira ga američka fondacija „Freedom House“. U srpskom delu timasu, pored eksperata EpuS, i stručnjaci Instituta G 17 plus, kao izpredstavnici sindikata „Nezavisnost“.„Svrha projekta je transfer znanja“, istakao je dalje Pantić, „koje je,sticajem okolnosti, Bugarska već stekla. Potrebna je artikulisati interesaradnika, poslodavaca i vlade, što bi trebalo započeti formiranjemsocijalno-ekonomskog saveta. Sa naše strane, stručnjaci nevladinihorganizacija pokušaće da onima koji su bitni za ovaj proces ponudeodređena znanja na komparativnoj osnovi i preporuke za vođenje politikekako bi se ovaj proces što bezbolnije odvijao kod nas. Cilj je da se izbegnugreške koji su pravili drugi koji su već prošli isti put“.Prema rečima dr Zvonka Brnjasa, finalni proizvod rada ove dve grupe bićezavršni dokument. „On će sadržati preporuke učesnicima u prosecesusocijalnog dijaloga u Srbiji, kako bi se izveo sa što manje tenzija i trvenja.Predstavićemo ga na regionalnojkonferenciji, na kojoj će ekspertiprezentovati svoje preporuke, apokušaćemo da ovaj skup‘pojačamo’ i učesnicima izzapadne Evrope „.Predviđeno je i formiranje tzv.fokus grupe, koje će na par javnihskupova predstaviti rezultate dokojih se došlo u međuvremenu.„Prvi sastanak fokus grupetrebalo bi da bude krajem juna,

drugi krajem septembra, dok bi međunarodna konferencija trebalo dase održi u novembru“, najavljuje Brnjas. „Aktuelne reforme, posebnoproces privatizacije, imaju velike socijalne implikacije, na zaposlene iprestruktuiranje tržišta rada, čemu smo prilagodili i dinamiku svogarada“, objasnio je Pantić.Cilj je da se NVO uključe u podsticanje stvaranja institucija iz oveoblasti, a na osnovu iskustava naših suseda. „Ukoliko nema institucijakoje omogućavaju postizanje konsenzusa putem dijaloga, onda imademonstracija, političke nestabilnosti, problema u parlamentu… – gomila problema koji usporavaju ceo procestranzicije“, zaključuje Pantić.srbi

ja


EVROPA Plus

ARTIKULACIJA: Neophodno jeinstitucionalno artikulisati intereseradnika, poslodavaca i vlade

DRAMA: „Ukoliko nema institucijakoje omogućavaju postizanje kon-senzusa putem dijaloga, onda imademonstracija, političke nestabilno-sti, problema u parlamentu… – go-mila problema koji usporavaju ceoproces tranzicije“, Danijel Pantić

AustrijaTripartitnoUAustriji deluje tripartritarna

komisija koju čine predstav-nici Vlade, poslodavaca i sindi-kata. „Ona redovno zaseda, apregovori i dogovori o nadnica-ma, porezima i uslovima rada vr-še se iza – zatvorenih vrata. To,doduše, nije demokratski, ali jeprilično efikasno“, objašnjavaPantić. „Ono što se tamo dogovo-ri, to posle sprovodi parlament,Vlada, kao i druge dve strane.Tako se ostvaruje stabilnost ipredvidljivost, što međunarodnikapital voli i traži. Zato Austrijaprivlači velika strana ulaganja ismatra se veoma stabilnom zem-ljom, u kojoj gotovo da i nemaozbiljnijeg štrajka“.

Srbija i EU

Da li smo na pravom putu?Učesnici 3. međunarodne omladinske konferencije pozitivno su ocenili orijentaciju naše zemlje ka evropskimintegracionim procesima, kao i njenu ulogu u regionu jugoistočne Evrope, ali je uočeno i to da mladi nisuzastupljeni u političkom i javnom životu u meri u kojoj bi trebalo da budu

Uorganizaciji Evropskog pokreta u Srbiji i Generacije 21 odr-žana je 3. međunarodna omladinska konferencija pod na-zivom „EU – da li smo na pravom putu?“, na kojoj su, krozrazmenu mišljenja i iskustava, a povodom tradicionalnog

obeleževanja Dana Evrope 9. maja, mladi iz političkih stranaka i ne-vladinih organizacija sa ambasadorom Evropske unije i predstavnici-ma ambasada zemalja članica EU i zemalja iz regiona, izneli predlo-ge koji će poslužiti kao okvir za zajednički nastup na nacionalnom ni-vou. Glavni zadatak konferencije bio je nalaženje zajedničkog planakoji će probleme omladine predstaviti našim političarima.NOVA GENERACIJA U NOVOJ EVROPSKOJ KUĆI: Uvodne rečiimali su Danijel Pantić, generelani sekretar EpuS, Džefri Baret, šefkancelarije delegacije EU i ambasador Slovačke Republike Miroslav

Lajček. Ambasador Baret je temom „Novageneracija u novoj evropskoj kući“ predstavionamere i ciljeve, ali i probleme mladih, dok je ambasador Lajček izložio slovačka iskustvatranzicije i ulogu mladih u njoj.Na konferenciji su još učestvovali i predstavnici ambasada BiH, Rumunije, Mađarske,Slovačke, Portugalije, Francuske, Italije, Bugarske, Hrvatske, Češke, Poljske i Makedonije.Konferenciji su prisustvovali i predstavnici Lige socijaldemokrata Vojvodine, OmladinskaDemokratska alternativa, Omladinski Demokratski centar, podmladak Nove demokratije,Savez vojvođanskih Madžara, Pokret za demokratsku Srbiju, mladi SPO, FORCA, Omladinskiinformativni centar, Omladinski savet Beograda, Pokret za moderno društvo, Dobri ljudi,podmlatci Demokratske partije socijalista, SPS…Uvodničari su se pozitivno ocenili orijentaciju naše zemlje ka evropskim integracionimprocesima, kao i njenu ulogu u regionu jugoistočne Evrope. Zaklučeno je da su svi preduzetikoraci do sada bili rezultat novog načina razmišljanja i rada, ali je uočeno da mladi nisuzastupljeni u političkom i javnom životu u meri u kojoj bi trebalo da budu.PLAN AKCIJE NEOPHODAN: Tokom rada konferencije zaključeno je da se ne posvećujedovoljno pažnje problemima omladine: odlivu mozgova, siromaštvu i niskom životnomstandardu, krimanalu i narkomaniji... – što rezultuje nezainteresovanošću mladih zamodernizaciju zemlje i njeno uključivanje u evropske integracione tokove. Problemi koji suprepoznati od strane samih aktivista studentskih i omladinskih organizacija i podmladakapolitičkih partija vrlo su slični problemima sa kojima se i mladi u regionu suočavaju.

Zato je neophodno izraditi strateški plan koji bi jedinstveno rešavao probleme omladine i nastaviti saradnjurazličitih omladinskih organizacija. Saveznoj vladi je, u tom smislu, predloženo da podrži ovu saradnju, kao i dase sama uključi u izradu nacionalnog omladinskog akcionog plana i da oformi državno telo koje će imati najvišeingerencije da probleme mladih tretira i rešava u skladu sa Ustavom i zakonima. Takođe, predloženo je da seizrade treninig programi za potrebne kadrove, čime bi se struktura mladih stručnjaka, naročito u državnojadministraciji, znatno unapredila. To podrazumeva izdvajanje iz budžeta sredstva za rad državnog tela, kao iformiranje javnih fondova koji bi omogućili ulaganje u ljudski potencijal.STARIJI SU SUJETNI: Prema rečima Vojislava Miloševića, zamenika generalnog sekretara EpuS, ovo je trećakonferencija koju EPuS organizuje za Dan Evrope. Prva je održana u maju 2000. godine, dok je još bio starirežim. „Tu su se prvi put okupili podmlatci svih stranaka i mladi ljudi koji su bili aktivni u nevladinimorganizacijama. Osnovna tema prve konferencije bila je promena režima. Ta ekipa se nije razdvajala do samihpromena 5. oktobra“, objašnjava Milošević. „Zajedno smo radili na kampanjama protiv režima. Koliko su mladiljudi aktivni pokazalo je to da su oni najzaslužniji za pad režima. A kakva je danas pozicija mladih? U nekimpartijama omladina je veoma jaka i nezavisna, dok je u drugima potpuno potisnuta od strane starijih kolega.Imamo ono što se dešava u zemljama jugoistočne Evrope i ostalim post-socijalističkim zemljama, u kojima sumladi ljudi koji su izneli promene kasnije bukvalno politički sahranjivani od strane starijih. U Rumuniji, mladih ljudikoji su vodili promene sada nema nigde. Sujeta starijih kolega ih je sahranila. U Mađarskoj se podmladaknajveće političke partije odvojio od te stranke i formirao novu omladinsku partiju koja je danas u vladi. Isto je i saMladinom u Sloveniji“, navodi Milošević.Zato je, zaključuje Milošević, cela manifestacija i posvećena mladima. Jer, oni će, kad-tad, neminovno voditizemlju. U Evropu.


Aleksandar Janković

APATIJA: Ne posvećuje se dovoljnopažnje problemima mladih, što za po-sledicu ima njihovu nezainteresovano-st za modernizaciju zemlje i njenouključivanje u evropske integracionetokove

GROBARI: „I u ostalim post-socijalističkim zemljama mladiljudi koji su izneli promene ka-snije su bukvalno politički sa-hranjivani od strane starijihsaboraca“, Vojislav Milošević

Ekonomski aspekti ulaska u EU

Dugo putovanje u EvropuZašto osamdeset odsto Jugoslovena želi u EU? – Bez većih socijalnih potresa u narednim godinama – PutSlovenije je najbolji, da li učimo dovoljno od nje?

Bivša Jugoslavija je od svih socijalističkih zemalja bilanajbliža ulasku u Evropsku uniju. Pred raspad SFRJ,njenim zvaničnicima upućen je poziv na saradnju savodećim evropskim državama, ali je u rastrzanom

jugoslovenskom vrhu izostala saglasnost oko te inicijative.Nekih jedanaest godina kasnije, Evropska komisija objavljujeizveštaj o ispunjavanju uslova za uključenje u proces sta-bilizacije i asocijacije – tzv. Conditionality Report, u kojem se naSaveznu Republiku Jugoslaviju odnosi 39 preporuka za daljeprilagođavanje.Što se tiče naših komšija na Balkanu, Hrvatska i Makedonija suveć zaključile sporazum o stabilizaciji i asocijaciji, dok Bosna iHercegovina i Albanija zaostaju, zajedno sa nama, rekla je drJelica Minić, pomoćnik ministra inostranih poslova SRJ ipotpredsednik Evropskog pokreta u Srbiji, na tribini „Ekonomskiaspekti ulaska u Evropsku uniju“, održanoj u okviru manifestacije „Dani Evrope“.Većini zemalja kandidata iz centralne Evrope režim viza je ukinut prilikom potpisivanja Sporazuma opridruživanju EU 1998. godine, dok Rumuni i Bugari u Uniju putuju slobodno od početka ove godine.Raspoloženje u našoj zemlji trenutno je takvo da osamdeset odsto građana podržava ulazak u Evropsku uniju,što je odraz velikih očekivanja, ali i nepoznavanja prednosti i gubitaka tog procesa, kaže Minić.Među ostalim (potencijalnim) kandidatima situacija se, u tom pogledu, razlikuje od države do države. Na primer,u Bugarskoj i Rumuniji želja za ulaskom u Uniju je iznad osamdeset odsto, dok je u Estoniji i Češkoj ispodpedeset odsto. Češki zvaničnici priznaju da je takvo raspoloženje građana u njihovoj zemlji posledica loše

komunikacije i nejasnog predstavljanja tačnih dobitaka i troškova togprocesa.PAKET ARANŽMAN: Da li će socijalne tenzije u našoj zemlji dovesti dokraha reformi, po već viđenom rumunsko-bugarskom scenariju? Premaizvesnim analizama, do toga neće doći, ali će tranzicioni „stres“ trajati bardve-tri godine, ističe Mihajlo Crnobrnja, specijalni savetnik za evropskeintegracije u republičkom Ministarstvu za ekonomske odnose sainostranstvom. Pri tome, važno je ostvariti vladavinu prava, podelu vlasti irazvoj demokratije, koji predstavljaju glavne političke kriterijume kojima ćeEU posvećivati pažnju.Karakteristika sadašnjeg oblika aranžmana o stabilizaciji i asocijaciji je dase uzimanje u obzir za članstvo ne postiže automatski, već u naknadnompostupku, uz pretpostavku da su navedeni uslovi zadovoljeni. Pored toga,predstoji nam harmonizacija zakonodavstva sa komunitarnim pravom,sadržanim u oko osamnaest hiljada zakona, kao i pokretanje intenzivnogprocesa obrazovanja na svim nivoima.Evropska komisija je 1993. godine formulisala tzv. „kopenhagenskeuslove“, koji važe za sve zemlje u tranziciji kao uslov za ulazak u EU. Prvagrupa ovih uslova je političke prirode i odnosi se na ljudska prava, pravamanjina, demokratizaciju, slobodu medija i vladavinu prava. Druga grupauslova je vezana za tržišnu ekonomiju. Treća grupa obuhvata tekovineEU, a tiče se harmonizacije svih propisa. Pored ovih opštih kriterijuma,EU, u krajnjoj instanci, sa svakom zemljom pregovara pojedinačno.Dakle, presudne će biti konkretne specifičnosti kandidata, koje mogu bitiprilično različite – recimo, između Kipra i Malte, sa jedne strane, i Češke,Poljske i Slovačke, sa druge. Put integracije obeležen je promenljivimgeopolitičkim okolnostima, pa je svojevremeno Grčka naprečac primljena,praktično na inicijativu jednog jedinog čoveka – Žiskara D’Estena. Sličnoje bilo i sa Španijom, jer je u slučaju obe zemlje motivacija za prijem učlanstvo bila želja da se post-diktatorski režimi učvrste putem demokratijei liberalne ekonomije.OPREZNO S LIBERALIZACIJOM: U startnoj poziciji Jugoslavije stekli suse i određeni pozitivni elementi. Prema mišljenju Crnobrnje, našeev

ropa


Aleksandra Vujković

NEPOZNAVANJE: „80 odsto naših građanapodržava ulazak EU, što je odraz velikihočekivanja, ali i nepoznavanja prednosti igubitaka u tom procesu“, dr Jelica Minić

Zastava na polakopljaKoje su razvojne mogućnosti

Jugoslavije na putu u EU?Organizacija za ekonomsku sa-radnju i razvoj (OECD) nedavnoje objavila studiju prema kojojJugoslavija može postati Internetcentar Balkana, uz dodatni za-ključak da sektor malih i srednjihpreduzeća ima najveće šanse zarazvoj, naglasila je dr Minić. Sdruge strane, profesor Madžarrekao je da su saobraćaj i poljo-privreda delatnosti koje bi mogleda ponesu razvoj, s tim što bitrebalo jednom za svagda raščis-titi sa delatnostima prethodnogperioda i gigantima poput „Za-stave“.Do sličnog zaključka došao je iCrnobrnja, koji te propale fabrikesmatra „kamenjem koje nam neda da plivamo dovoljno brzo“. Ponjemu, razvojne delatnosti mogubiti: metaloprerađivački sektor,građevinarstvo, tekstilna industri-ja. U tom pogledu, Mađarskamože da bude dobar primer.

kašnjenje u odnosu na druge zemlje utranziciji omogućava nam da učimo od dru-gih, posebno od država bivše Jugoslavije,s obzirom na činjenicu da sve one potiču izistog ideološko-pravnog sistema. Naš re-formski tim je izabrao najuspešnija iskust-va, a ključna je makro-stabilizacija, koja jeuspešno sprovedena, i privatizacija, kojaje, po njegovom mišljenju, bolja od bilokoje vaučerske varijante.Drugo, SFRJ je svojevremeno imala ve-oma razvijene odnose sa Unijom u odnosuna druge socijalističke zemlje lagera, i utom smislu ima kadrovske prednosti nakoje se može osloniti. Treće, ekonomsko--reformski tim kojim Srbija raspolaže jeizuzetno kvalitetan i prima pohvale sa svihstrana, pa i od strane zvaničnika Evropskeunije.Ipak, treba biti oprezan i izbegavati ekst-remna rešenja. Primer za to je preterana liberalizacija našeg spoljnotrgo-vinskog režima. Crnobrnja, u tom smislu, navodi da je, na primer, zaštitašećera u EU petostruko veća, dok je druga krajnost praksa Unije da većčetrdeset godina štiti svoju poljoprivredu.Do pada jugoslovenske industrijske proizvodnje od 38 odsto došlo je preuvođenja embarga od strane Ujedinjenih nacija 1992. godine, što koincidi-

ra sa srpskim bojkotom slovenačke robe. Danas, Slovenija učestvuje u spoljnotrgovinskoj razmeni Jugoslavijesa preko četrdeset odsto. Stara mudrost kaže da je bolje sarađivati sa bogatijim od sebe, kaže dr LjubomirMadžar, rektor Univerziteta Braća Karić, dodajući da je put Slovenije ka EU pravi put.Ipak, međusobna razmena bila bi još veća da je naša kupovna moć iole bliža nivou razvijenih zemalja (odnoskupovnih snaga naše zemlje i EU je 1:8). Evropska unija želi dauvede red u ovo područje, na koje je u periodu od 1991. do1998. godine potrošeno preko sedam milijardi evra, neračunajući troškove izdržavanja izbeglica. U tom evropskominteresu leži i naša nada, zaključio je Madžar.


STRES: „Socijalne tenzijeu našoj zemlji neće dovestido kraha reformi, ali će tr-anzicioni ‘stres’ trajati bardve-tri godine“, Mihajlo Cr-nobrnja

Priliv kredita,trgovinski deficitU2001. godini, Jugoslavija je

sa Evropskom unijom ostva-rila trgovinsku razmenu od 2,8milijardi dolara, od čega je naš iz-voz 800 miliona dolara. U prva trimeseca 2002. godine, zabele-žena je vrednost izvoza u Unijuod 183 miliona dolara, dok jeuvoz iznosio 511 miliona USD.Za razliku od SRJ, koja nemarazvijenu ni nacionalnu strategiju,Evropska unija ima višegodišnjistrateški program premaJugoslaviji, kojim je predviđenapomoć od 960 miliona evra do2004. godine, kao i 350 milionaevra kredita za infrastrukturneprojekte koje će u narednih neko-liko godina odobravati Evropskainvesticiona banka.

Srbi – Kako nas vidi EvropaDivljaci jedu krvave bifteke iprave mnogo dobre filmove

Cinična primedba italijanskog kelnera koji se, čuvši srpskijezik, gostu obratio sa „Vi ćete sigurno krvav biftek“, slika

je onog kako nas stranci vide. Tako bar misli AleksandarGatalica, književnik i moderator tribine „Srbi – Kako nas vidi Evropa“, održane u Domu omladine u organizacijiEvropskog pokreta u Srbiji. Ispričavši ovo i još par drugih iskustava sa očigledno brojnih putovanja po svetu,Gatalica je zaključio da nas Evropljani već otpisuju čak i ako im se nepravilno javimo telefonom. U prilog tezida nemamo nikakvu kulturnu politiku i da nas u svetu predstavljaju anonimusi, ispričao je i to da su „napolju“često pitali za neke književnike za koje on nikad nije čuo. „U Srbiji ima 200 književnika, što je previše“, zaključioje autoritativno, a stranci, eto, uvek pitaju za one koje on ne zna i koji se nekontrlisano samoreklamiraju i takonanose štetu našem ugledu.Milan Pajević, izvršni direktor G 17 Plus i član Savezne vlade, rekao je da je na shvatanje običnog čovekaEvrope neminovno uticalo ono što se dešavalo proteklih deset godina, ali da se stvari polako menjaju i zaključioda nemamo nacionalnu strategiju u kulturi. Sve što se dešavao na međunarodnom planu bilo je posledicazalaganja pojedinaca i njihovih veza ostvarenih na bazi ličnog autoriteta. Pajević je naveo i da mora doći dogeneracijske smen, t.j. da se šansa pruži mladima, kao i da treba zameniti čitav diplomatski kadar koji jezastareo, a koji bi morao imati veću ulogu u promovisanju naše kulture. „Bio sam za radikalne poteze, jer samse zaprepastio onim što sam zatekao u ministarstvu kuture i saveznim organima. ne možete da zamislite kosve sedi tamo i šta sam sve zatekao“, rekao je Pajević.Jedini koji je, zapravo, odgovorio na temu bio je Radoslav Zelenović, direktor Jugoslovenske kinoteke. On jenaveo brojne uspehe srpskog filma, koji je svuda dobro priman na svetskim festivalima (čak 70 igranih filmovaje snimljeno od 1991. do 2001. godine i osvojeno je 50 međunarodnih nagrada, među kojima i jedna Zlatnapalma). Iza autora niko nije stajao, a još manje ih pozvao da im čestita. Zelenović je ubeđen da šansa koju smosa filmom imali kao država ni izdaleka nije iskorišćena za promociju zemlje i da stalno posežemo za skupljimprojektima. Citirao je slikara Ljubu Popovića, koji je rekao da bi bolje bilo da država proda jedan tenk da zakupisalu u Parizu, u kojoj bi se prikazivali jugoslovenski filmovi. .„Nacional“, 16.05.2002.

civi

lno

druš

tvo

Zloupotreba žene u propagandne svrhe

Gospodine, ne ide se tako u Evropu!Sa namerom da se o ovom problemu otvoreno govori u javnosti kako bi se razvijala svest o boljem odnosuprema ženama, Evropski pokret u Srbiji oranizovao je, u okviru proslave Dana Evrope, istoimenu tribinu

Poslednjih meseci u Jugoslaviji je došlo do eskalacijebroja šovinističkih i uvredljivih poruka kojima se ženesvode na puki marketinški instrument. Takvi sloganinas svakodnevno bombarduju, najviše sa bilborda, a

zatim sa televizije i novina, i ne predstavljaju ni malo naivandruštveni problem. Sa namerom da se o ovom problemuotvoreno govori u javnosti kako bi se razvijala svest o boljemodnosu prema ženama, Evropski pokret u Srbiji oranizovao jetribinu „Gospodine, ne ide se tako u Evropu – zloupotreba ženeu propagandne svrhe“. Učesnici tribine bili su: dr MarinaBlagojević, sociolog u Institutu za sociološka i kriminološkaistraživanja, Vladimir Čeh iz beogradskog ogranka InternationalAdvertising Associations i član radne grupe za izradu predlogazakona o javnom oglašavanju, Danica Minić, članica Medijskegrupe Centra za ženske studije i Žozef Lončar, predsednikagencije Mark Plan.DA TE IZBOHORIŠEM?: Pojava da se u sredstvima oglašavanja na uvredljiv način prikazuje ljudsko telo ilidelovi tela, pretežno ženskog, svojstvena je zemljama u tranziciji, ali ni u zemljama zapadne Evrope i u SAD nijeiskorenjena, kaže dr Marina Blagojević. U razvijenijim zemljama se, ipak, žene ne tretiraju tako grubo i sanedostatkom stila. U Americi se golo žensko telo prvi put pojavilo na reklami još 1898. godine. Muškarci supravili reklamne poruke za žene, ali su ih prikazivali onako kako ih oni vide, pa su feministkinje veoma čestoprelepljivale i uništavale takve uvredljive poruke.Sedamdesetih godina došlo je do prekretnice, kada je na muško-ženskom teniskom meču pobedila žena, a1988. pojavila se reklama na kojoj žena tapše muškarca po zadnjici (što je pokret nevaspitanog muškarca). Tadasu se uloge obrnule, i od tog momenta prestaje izrabljivanje žene, objasnio je Vladimir Čeh. U Srbiji, svakako,još nije došlo do promene odnosa prema ženama, pa je neodgovarajuće porediti ovdašnju situaciju saiskustvima iz SAD ili Britanije, dodaje Blagojević.Neko je rekao da se muškarci u Srbiji, i uopšte u Evropi, plaše potencijalne dominacije žena u budućnosti, pa se

nameće pitanje da li odatle potiče želja i namera da se ona što višedegradira, ili je razlog mnogo jednostavniji – što bolje prodati nekiproizvod. Odgovor na ovo pitanje može da se traži i u sledećim reklamnimporukama. Situacija broj jedan: žena uverava muškarca, na reklami zaprašak, da nije sramota to što on pere veš. A mi postavljamo pitanje zaštoje srpskim muškarcima potrebno snažno uveravanje da pranje veša iliposuđa nije sramota. Drugo – zašto je ta propagandna poruka zazvučalakao šala i kao nešto što bi „možda“ bilo u redu da muškarci čine ubudućnosti. Situacija broj dva: šta reći o reklami u kojoj jedna devojkaizgovara rečenicu: „Ne znam da kuvam, pa šta“? To možda nekome možeda zvuči kao podrška emancipaciji žena, ali bi u tom slučaju ta ista devojkatrebalo da sedi za kompjuterom, kompletno obučena, a ne da jednostavnosamo stoji u – donjem rublju. I na kraju, u situaciji broj tri, zapitajmo se onivou kulture u jednoj zemlji (Srbiji), u kojoj reklamni prostor dozvoljava damuškarac u uniformi policajca govori ženi: „Kaži meni da te jaizbohorišem“. Valjda nije potrebno navoditi i situacije četiri, pet, šest...?!PREGAZI JE NEŽNO: Istraživanja su pokazala da muškarci bolje pamteoglasne poruke na kojima se odigrava neka akcija, dok žene bolje pamtereklame na kojima je izloženo žensko telo, iako je jasno da takve porukeimaju za cilj da stignu prvenstveno do muškarca. Nisu žene višenaklonjene svom polu (što mnogi neobrazovani tvrde), već im posebnoprivlači pažnju ono što ih čini da se osećaju neprijatnosto i poniženo.Moglo bi se reći i da ono što viđamo svaki dan u medijima utiče na to kakoćemo doživeti odnose u životu, a naročito među polovima.To, naravno, ne znači da se u sloganu „Pregazi me nežno“ krije poziv nato da svi treba žene da pregaze, ali, ako dublje analiziramo, možemo stićii do zaključka da bi možda neki tinejdžer u pubertetu mogao da shvati to ina taj način da on treba da dominira nad devojkama iz svog okruženja, jer


Aleksandra Vujković

SANKCIJE: Predlog Zakona o oglašavanjutrebalo bi da bude usvojen na jesen, a njimebi se sankcionisala svaka zloupotreba i do-minacija bilo kog pola prilikom javnog ogla-šavanja

SADZemlja debelijaKoliko reklame utiču na mišlje-

nje i stavove populacije govo-re i iskustva SAD. Prema is-traživanjima, 31 odsto devetogo-dišnjaka misli da su predebeli,dok je 81 odsto desetogodišnjakana dijeti. Jedan popularniamerički ženski časopis izneo jesledeće podatke: 1984. godine75 odsto žena bilo je u uverenjuda su previše debele, dok je1997. od ispitane 3.452 ženskeosobe čak 89 odsto htelo da os-labi. Svake godine taj broj se po-većava, a najveći broj obolelih odanoreksije zabeležen je pre ne-koliko godina kada su u trendubile anoreksično mršave mane-kenke poput Kejt Mos i glumiceKaliste Flokhart (Ali Mekbil). Fir-me koje nude programe za mr-šavljenje zarađuju ogromne su-me dolara godišnje.

su one „sve iste“ (što smo milion puta čuli) i poručuju da su„spremne za nove“ i „prilagodljive svakoj podlozi“.Danica Minić se zapitala kako to da reklame ovakvihsadržina ne vređaju i muškarca, jer ga prikazuju kaoprimitivnog čoveka koga uzbuđuju poruke takve prirode. Sdruge strane, Žozef Lončar je izneo svoje shvatanje datakve poruke izražavaju seksualnu nesposobnostmuškarca, ali i da se i oni sada sve češće nalaze naplakatima kao „objekti“ (na primer, reklama za Sajamtehnike u Beogradu).SEKSISTIČKA MAŠINIZACIJA TELA: Javlja se čak iiskorišćavanje dece u propagandne svrhe, pa je UNICEFdoneo Kodeks o zabrani zloupotrebe dece u oglašavanju,ali je nesporno da je uloga žene u funkciji ukrasa naubedljivo prvom mestu. Najvulgarnije načine izražavanjareklamnih slogana sociolog Blagojević nazvala je izrazomseksizma, objasnivši da sa protokom vremena ne dolazi dopoboljšanja u ovom pogledu, već i do razgradnje tela, čak ikao objekta (prikazuju se samo određeni delovi tela –naravno, ženski „aduti“). Telo na taj način postaje imašinizirano, što je zastrašujuće (primer za to je plakat uMađarskoj – reklama za radio stanicu na kojoj se zvučnicinalaze na mestu ženskih grudi).Ako još uvek neko sumnja u diskriminaciju žena na našimprostorima neka „baci“ pogled na sednice Skupštine, Vladei pogleda koliko je žena zastupljeno i u drugim državnim or-ganima i javnim funkcijama. Možda i to objašnjava činjenicuda u našem jeziku ne postoji, recimo, izraz za ženu ženu ar-hitektu ili advokata. Svi tvrde da im rogobatno zvuče izrazipoput stručnjakinja ili filozofkinja. Kod nas je najavljen izla-zak novog pravopisa koji će rešiti ovo pitanje, dok je u Brita-niji specifikacija tih izraza izvršena još 1978. godine.Neverne Tome navode kao veoma važnu stavku to štopostoje izuzeci kojima se ženama daje prednost, kao što sena Menhetnu svaki kupac označava sa „she“ (ona). To,naravno, nije posledica ravnopravnosti žena, već tržišnerealnosti u kojoj one ostvaruju 80 odsto kupovine robe široke potrošnje. To je, međutim, još jedan apsurd:ženama je omogućeno da kupuju i da budu počastvovane time što su tu navedene kao prvaci, ali – da li jekupovina jedino za šta ih vidimo kao sposobne?!SPREMNA ZA NOVE: Kod nas trenutno ne postoje propisi koji regulišu način oglašavanja i sprečavaju

zloupotrebe u toj oblasti. Firme koje postavljajubilborde imaju slobodu da prihvate ili odbiju daistaknu reklame sa uvredljivom sadržinom.Mediji treba da vrše edukaciju, a ne da podilazeukusima pojedinaca, smatra Goran Cvetković,direktor „Europlakata“ koji kaže da je odbio daobjavi dve reklame za „Kumho“ gume(„prilagodljivu“ i „spremnu za nove“), što,svakako, predstavlja gubitak profita.Predlog Zakona o oglašavanju trebalo bi dabude usvojen na jesen, kaže Vladimir Čeh.Predviđeno je da se njime sankcioniše svakazloupotreba i dominacija bilo kog pola prilikomjavnog oglašavanja. To je vrlo uopštenaformulacija, pa se postavlja pitanje da li ćemo upraksi zaista moći da tužimo nekoga jer pozivana to da nas „nežno pregaze“?Kako ne jenjava pojava uvredljivih reklama nasvakom koraku onda je logično pitanje da li seproizvodi bolje prodaju kada su „pokriveni“nekim od „poznatih“ slogana. Učesnici tribinenisu imali precizne podatke, ali je Vladimir Čehtvrdio da se prodaja u tom slučaju ne povećava.Goran Cvetković, direktor „Europlakata“ je ipakimao obrnute podatke – „Kumho“ gume koje su

nas stalno „oduševljavale“ novim sloganima – bolje su se prodavale. Tada ne treba da nas čudi izjava jednedevojke koja se bavi marketingom da bi ona, kada bi kupovala gume, odmah otišla po one marke „Kumho“, jerbi to bile prve kojih bi mogla da se seti!


SVUDA: Pojava da se u sredstvima oglašavanja nauvredljiv način prikazuje ljudsko telo ili delovi tela, pretežnoženskog, svojstvena je zemljama u tranziciji, ali ni u zemlja-ma zapadne Evrope i u SAD nije iskorenjena

Nasilje nad ženamaGlobalnoUEvropskom pokretu u Srbiji veoma je

aktivna i Grupa za ženska prava koja radina afirmaciji i unapređenju ljudskih prava žena ukrivičnom postupku i u zatvoru, nasiljem nadženama kao kršenjem ljudskih prava i ljudskimpravima žena izbeglica. Svi ovi problemipredstavljaju veoma bitna pitanja kojim će senaše društvo morati pozabaviti u što skorijemperiodu, jer o tome veoma eksplicitno govori ipodatak o tome da je četrdeset procenata ženakod nas bilo izloženo nasilju u nekom trenutku.SOS telefon u Beogradu registruje oko 200hiljada pretučenih žena godišnje, a u Sofiji zaisti period zbog batinanja muža ili partnera nasmrt strada devet žena. Kroz Autonomnužensku kuću u Zagrebu od 1990. godine dodanas prošlo je oko 900 pretučenih žena i dece,a u Sloveniji vlada nasilje u svakoj petoj kući, asilovana je svaka sedma žena.Sve priče o nasilju nad ženama i decompodjednako su bolne, mada se razlikuju podržavnom tretmanu i pomoći žrtvama nasilnika.Razvijene zapadne zemlje su počele na vremesa projektima koji pomažu na putu povratka unormalan život. U Francuskoj, državaorganizuje „zeleni“ telefon, ima razuđeni sistemskloništa i porodica koje su voljne da pružeutočište i drugačiji oblik života. Samo u Berlinu,u lancu sigurnosnih kuća za žene i decu imapreko 800 skloništa, što je za celu Srbijunezamisliva brojka.

Film

Srbija = EvropaU okviru filmskog programa proslave Dana Evrope priređena je i retrospektiva dela mađarskog autora Bele Tara

Evropski pokret u Srbiji, u saradnji sa Domom omladine iJugoslovenskom kinotekom, obeležio je Dan Evrope – 9. maj,premijernom retrospektivom filmova jednog od najzanimljivijihevropskih autora danas. Tako je beogradska publika mogla da se

upozna sa celokupnim stvaralaštvom Bele Tara, uživajući u sedamostvarenja, koliko je ukupno snimio ovaj reditelj, danas gostujući profesorna Berlinskoj filmskoj akademiji.Jedna od ideja „Nedelje Evrope“ bila je približavanje evropskih trendovaširokom auditorijumu, tako da se Tarova poetika savršeno uklopila: ovogautora od pre dve godine otkrivaju širom „starog kontinenta“, a, posleretrospektive u Parizu i Njujorku, i Beograd je zadesila ta filmska sreća.Od 8. do 11. maja, u standarno dobro posećenom Muzeju Jugoslovenskekinoteke publika je najpre videla „Porodično gnezdo“ iz 1977. godine, prviTarov film, koji je snimio sa 22. godine. Ovaj, kako se navodi, tipičnipredstavnik „Budimpeštanske škole“ potom snima „Autsajdera“, „Sasvimobične ljude“ i „Almanah propapasti“, definišići svoj stil: interesuju ga ljudisa društvene margine i njihovi naizgled beznačajni životi, prikazujebeznađe i sivilo današnje civilizacije. Kao i ruski genije, Andrej Tarkovski(„Rubljov“), sa kojim ga najčešće porede, nije snimio veliki broj filmova, alisu to dela u kojima vizelni stil, dugi kadrovi, spori ritam filma i upotrebamuzike savršeno odslikavaju atmosferu junaka.Svetsku slavu stiče trilogijom koju čine dela: „Uništenje“, „Satanski tango“i „Verkmajsterove harmonije“. Ovi filmovi su glavni „krivci“ za upoznavanješire filmske javnosti sa ovim Mađarom. A domaća filmska javnost imala jepriliku da odgleda integralnu verziju filma „Satanski tango“ (1991-93.), kojitraje ukupno 450 minuta!Bela Tar diplomirao je, inače, na Mađarskoj akademiji za pozorište i film1981. godine. Podloga njegovim filmskim poemama često su književnadela romanopisca Lasla Krasnahorkaija. U uvodniku kataloga posve-ćenom ovom autoru u izdanju Jugoslovenske kinoteke stoji da se „sa-vremena kinematografija uklopila u političke civilizacijske klišee, pa se sveveća pažnja posvećuje merkantilizmu, odnosno sukobu sa Holivudom, asve za primat u bioskopima. U eri kada bioskop lagano postaje prošlost,samo neki autori izaberu onaj drugi put, koji je po otkriću filmske umetnostibio ishodište evropskog filma“. Do nekog sledećeg susreta...


Jelena Milovanović

kult

ura

Low-Fi maratonUokviru programa „Nedelja

Evrope: Srbija – Evropa“ (8 –14. maj), organizovan je i filmskimaraton za sve filmske sladokus-ce koji su tog majskog vikendamogli ponovo da vide neke odevropskih filmova, uspešno prika-zivanih u beogradskim bioskopi-ma. U večernjem terminu, najgle-daniji je bio film „Kuća droge“(Velika Britanija), a potom i „Ro-mansa“ (Francuska) i „U Kini jedupse“ (Danska). Subota je bilarezervisana za predstavnice než-nijeg pola, koje su prepodne pro-vele uz sudbine „Džejn Er“ (Ve-lika Britanija) i „Nevernice“ (Šved-ska).Još atraktivniji program činio jeizbor iz Low-Fi video produkcije.Prvog dana, predstavleni su ra-dovi domaćih autora, a drugogdana mnogo brojnija publika gle-dala je izbor iz strane produkcije.Kratke forme razgalile su gleda-lište, pa su svi uživali uz „Wel-come To My World“, „In The Mir-ror“, „Chameleon“, „Fled“, „Bioau-tomatik“, „Black Sea“, „Sonar“,„True Love“, „Goodbye“, „FilmWith A Girl“... – i tako do sle-dećeg video Sabora.


Deèje dramske forme

Oda radostiZavršnicu proslave Dana Evrope u Beogradu u Domu omladine 13. i 14. maja obeležile su i dve dečje predstave

Kao i prošle godine, kada su na Kalemegdanu,u okviru proslave Dana Evrope koju jeorganizovala Evropska komisija, učestvovalina likovnom konkursu sa školama iz cele

Srbije, organizacija „Prijatelji dece Beograda“ je i ovegodine svojim programima prikazala maštoviti ikreativni pristup dece evropskoj ideji i njihovo viđenjeEvrope. Dramsku minijaturu „Žabac kraljević“ izveli suučenici II/5 razreda Osnovne škole „Milan Rakić“, kojise igraju u okviru „Dramske radionice Dušice i Smilje“,a po tekstu Zorice Simović, a u režiji Vesne Šojić,učiteljice. Kratku dramsku formu čuvene bajke oprincezi i žapcu je obeležila sjajna gluma malihglumaca, maštoviti kostimi i scenografija i muzika kojaje bila mešavina domaće tradicionalne muzike u sa-vremenoj obradi i „Ode radosti“, koja je bila i lajt motivpredstave.Predstavu „Uspavani lepotan“ izveli su učenici Dram-skog studija O.Š. „Pavle Savić“ sa Zvezdare, po tekstuučenice Višnje Filipović, a u režiji Bojane Nikolić, pro-fesorke. Predstava odslikava savremeni način života i razmišljanja tinejdžera, prve ljubavi i prve izlaske, a sveto na relaciji škola-kuća-diskoteka. Scenografiju su osmislili i izradili učenici Todor Aleksić, Jelena Pejić i EminaVejselović, a muziku je komponovala takođe učenica, Ana Martinović. Polaznici dramske sekcije O.Š. „PavleSavić“ mogu da se pohvale i prvom nagradom koju već dve godine za redom osvajaju na takmičenju „Dečjepozorišne igre“, koja se u organizaciji Prijatelja dece održava na Republičkom nivou. Prošle godine prvu nagradusu osvojili sa predstavom „Pepeljuga sto godina posle“, a ove godine upravo sa predstavom „Uspavani lepotan“koju su imali priliku da vide i posetioci Nedelje Evrope u Beogradu.

Sandra Đorđević

PRIJATELJI DECE: „Prijatelji dece“ je organizacijakoja, sa tradicijom dužom od jednog veka, sa punoljubavi i entuzijazma radi na pospešivanju kreativ-nosti kod dece. Kroz širok spektar aktivnosti (sport-skih, likovnih, literarnih, ...), značajno podstiče dečjirad i stvaralaštvo, što nam je bilo i dočarano gle-dajući ove dve predstave

kult

ura


Nedelja evropske muzike

Evropa – kako to dobro zvuèiU okviru manifestacije „Nedelja Evrope“ koju su od 8. do 14. maja organizovali Evropski pokret u Srbiji i Domomladine Beograda, održan je i niz muzičkih dešavanja. Osnovni cilj bilo je predstavljanje muzičke tradicijeEvrope, ali održan je i niz koncerata domaćih, uglavnom mlađih, bendova koji neguju muzički izraz nastao podnjenim uticajima

Raznovrstan program privukao je publiku različitih afiniteta i uzrasta – za svakoga se našlo po nešto: odtradicionalne muzike, perko klasičnog džeza, etno-džeza, popa, roka, pa do nešto „tvrđeg“ iagresivnijeg zvuka. Tako su se u „Maveriku“, tokom sedmodnevnog trajanja programa, svakim danomod 18 časova prikazivale video prezentacije tematski vezane za karakterističnu tradicionalnu, ali i

popularnu, muziku jednog podneblja: muzika Skandinavije, Portu-galije i Španije zatim Velike Britanije, Francuske, Mađarske, Rumu-nije i Bugarske, Češke i Makedonije, Italije. Naporedo sa ovim progra-mom, u Klubu Doma omladine tokom večeri su organizovni koncerti,VJ/ DJ veče evropske etno scene i DJ veče evropske džez muzike,na kojima su se mogle čuti kompozicije evropskih autora: Đan LuiđiTravelija, Lavođe, Miša Alperin...NOĆNA SMENA: Svakako, najviše publike privukla su koncertnadešavanja. Popularni Kristali su već rutinski, prepoznatljivo, popmuzikom ispunili očekivanja svojih poštovalaca, a kvalitetan nastupimao je i sastav Night Shift. Zbog velikog interesovanja domaće,naročito beogradske, publike za irsku kulturu i muzičku tradiciju,Evropski pokret u Srbiji potrudio se da se u okviru „Nedelje Evrope“ uponedeljak 13. maja u Klubu na sceni nađu Tirnanog, bend koji nazanimljiv način – prilično drugačiji od svojih iskusnijih kolegaOrtodoks Keltsa – sviraju irsku muziku, kombinujući je sa primesamapop-roka.Međutim, najveće iznenađenje, svakako prijatno, bilo je veče kada su nastupili nešto manje afirmisani, ali nemanje vredni Ventolin (koji iza sebe imaju čak tri albuma) i mlađani Splinsi. Svirka beogradskog trija Ventolin,opuštenog tempa, odnegovana na američkoj novoj muzici, ne suviše osavremenjenoj, sa neznatnim odblescimapop-efekata, koja kao takva trenutno predstavlja usamljenu pojavu na domaćoj muzičkoj sceni, očarala jepubliku svojom relaksirajućom, prijatnom atmosferom. Usporena, gotovo neprepoznatljiva, obrada klasičnoghita Vana Morisona „Glorija“, govori o izuzetnom smislu za obrade tuđe kompozicije na posve subjektivan načinkoji u sebi nosi karakteristike domaćeg raspoloženja.Kada su posle Ventolina, koji su uvukli masu u gotovo melanholičnu atmosferu iz koje ona naizgled nije bilavoljna da izađe, nastupili Splinsi, iznenadna i fantastična provala energije koja je kao vulkan izbijala sa scene„podigla“ je i „prodrmala“ i one najmirnije. Četvoročlana ekipa, koju čine dvojica gitarista, bubanjar i izrazitoharizmatična basistkinja, gitarskom bukom, snažnim ritmom, mladalačkom energijom pokazala se na delu izaorila Domom omladine u prvih nekoliko odsviranih, dobro uvežbanih numera, da bi posle, verovatno usledneiskustva, kvalitet svirke opao. Snalažljivost i poletni entuzijazam benda, ali i neosporna podrška prijateljskepublike, koja je u stopu pratila mlade energične muzičare, su, ipak, našli put da očuvaju početnu dinamikudogađaja malim koreografskim improvizacijama tokom muziciranja, u kojima su uživali i izvođači i posmatrači.

# Fotografije: Zdenko Štromar# Stripovi: „Zašto Evropa?“

Izdavač:Evropski pokret u SrbijiĐure Jakšića 5/1, 11000 Beogradtel/fax: 011/630-281e-mail: [email protected] – web: http://www.emins.org/Redakcija:Dragan Joksimović, mr Danijel Pantić, Predrag Ursić (urednik)Prelom:Evropski pokret u Srbiji

Angelina Tašić

HIT:Najviše pub-like privuklasu koncertna

dešavanjaO

rthod

ox C

elts

Kris

tali

broj 43-44 maj / jun 2002.arhiva.emins.org/uploads/useruploads/evropa-plus-pdfs/43-44-eplus.pdf ·...

Documents