broj 62 15. april 2008. cena 100 dinara 1,20 evra u fokusu odbrana.pdfdr`avni sekretar ministarstva...

Godi

na IV

Broj

62

15.

apri

l 2

008.

cena

100

din

ara

1,20

evra

www.od

bran

a.mod

.gov.yu

General-major Qubi{a Dikovi}, komandant Komande za obukuGeneral-major Qubi{a Dikovi}, komandant Komande za obuku

OBUKAU FOKUSUOBUKAU FOKUSU

SNAGAVATRENOG DEJSTVASNAGAVATRENOG DEJSTVA

1616Specijalni prilog

Specijalni prilog

ARSENALARSENAL

I n t e r v j uI n t e r v j u

Ga|awe na Pasuqanskim livadamaGa|awe na Pasuqanskim livadama

4

I N T E R V J U

General-major Qubi{a Dikovi}, komandant Komande za obukuOBUKA U FOKUSU 8

Per asperaTESTAMENT CARA NIKOLAJA 13

U F O K U S U

@ivotni standard u sistemu odbraneMATEMATIKA KROVA I TAWIRA 14

T E M A

Mediji o sistemu bezbednosti DOVOQNO RAZLOGA DA BUDEMO ZADOVOQNI 18

O D B R A N A

Obuka na Intervidovskom poligonu „Pasuqanske livade“SNAGA VATRENOG DEJSTVA 22

Zavod za preventivno-medicinsku za{titu Vojne bolnice Ni{BOQE SPREÎTI NEGO LEÎTI 26

Me|unarodno delovawe u slu~aju poplavaAKCIONA GRUPA 28

P R I L O G

ARSENAL 16 31Sa galerijeRATNE IGRA^KE 55

SA

DR

@A

J

„Odbrana” nastavqa tradicije „Ratnika”,~iji je prvi broj iza{ao 24. januara 1879.

Izdava~Novinski centar „ODBRANA”Beograd, Bra}e Jugovi}a 19Direktor i glavni i odgovorni urednikSlavoqub M. Markovi}, potpukovnikZamenik glavnog urednika Radenko Mutavxi}Urednici Dragana Markovi} (specijalni prilozi)Mira [vedi} (arsenal)

REDAKCIJA:Aleksandar Anti}, poru~nik fregate,Du{an Gli{i} (feqton, istorija i tradicije), mr Sneàna \oki} (svet), Branko Kopunovi} (dru{tvo),Aleksandar Petrovi}, potporu~nik,Vladimir Po~u~, major (odbrana), Sawa Savi} (internet) Stalni saradniciBo{ko Anti}, Stanislav Arsi}, Sebastian Balo{, Igor Vasiqevi},Jugoslav Vlahovi}, mr Slavi{a Vla~i},Milosav \or|evi}, Aleksandar Lijakovi}, dr Milan Mijalkovski, mr Zoran Miladinovi}, Predrag Mili}evi}, Miqan Milki}, Krsman Milo{evi}, dr Milan Milo{evi}, dr Aleksandar Mutavxi}, Blagoje Ni~i}, Nikola Ostoji}, Nikola Ota{, I{tvan Poqanac,Budimir M. Popadi}, Vlada Risti}, dr Dragan Simeunovi}

Dizajn i prelomEnes Me|edovi} (likovni urednik), Stanislava Struwa{, Branko Siqevski (tehni~ki urednici), Vesna Jovanovi}FotografijaGoran Stankovi} (urednik) Zvonko Perge, Darimir Banda (fotoreporteri)Jezi~ki redaktoriMira Popadi}, Sla|ana Mir~evskiKorektorSla|ana GrbaSekretar redakcijeVera Denkovski DokumentacijaRadovan Popovi} (foto-centar)

TELEFONIDirektor i glavni i odgovorni urednik 3241-104; 3241-258; 23-809Zamenik glavnog urednika 3241- 257; 23-808Sekretar redakcije 3241-363; 23-078Redakcija 3241-104; 23-810; 3201-576; 23-576Prelom 3240-019; 23-583Dopisni{tvo Ni{ 018 /509-481; 21-481Marketing 3241-026; 3201-765; 23-765Pretplata 3241-009; 3201-995; 23-995TELEFAKS 3241-363ADRESA11000 Beograd, Bra}e Jugovi}a [email protected]@odbrana.mod.gov.yuInternetwww.odbrana.mod.gov.yu@iro-ra~un840-49849-58 za NC „Odbrana”PretplataZa pripadnike MO i Vojske Srbije preko RC mese~no 160 dinara.Za pretplatnike preko Po{tanske {tedionicemese~no 180 dinara. [tampa „POLITIKA” AD, Beograd, Makedonska 29ODBRANA ISSN 1452-2160Magazin izlazi svakog 1. i 15. u mesecu

15. april 2008.

31

„Odbrana" je ~lan Evropskog udruèwa vojnih novinara

22

Sni

mio

Rad

ovan

PO

PVI

]

Magazin Ministarstva odbrane Srbije

D R U [ T V O

Civilna slu`ba vojnika martovske generacije DANI NOVIH ISKUSTAVA 56

Biv{i pripadnici Vojske u novim zanimawimaUSPE[NI I POSLE STROJA 58

Neboj{a Milanovi}, kolekcionar vojnih predmeta U KU]NOM MUZEJU 60

Prequba bogiwe pravdePONOVO DODEQENA NEVINOST 63

Novi po~asni gra|ani Ni{a QUDI VELIKOG SRCA 64

S V E T

Sistem bezbednosti PeruaMRAK NA SVETLIM STAZAMA 66

ParaleleZAPADNI BALKAN I NATO 69

Call of Duty 4: Modern WarfareÊTVORKA ZA ÎSTU PETICU 70

F E Q T O N

Nesmrtonosna oru`ja (2)INTENZIVNA PRIMENA 74

66

RE^ UREDNIKA

5

EUFEMIZAM

Neretko se za ne{to neprijatno, stra{no, ru`no ili r|avoupotrebqava blaà i lep{a re~, ponekad i potpunosuprotnog zna~ewa. Tako smo tek ovih dana saznali da jehrvatski logor Kerestinec nadomak Samobora, u kom sumu~eni i zlostavqani vojni i civilni zato~enici, uglavnom

Srbi, bio u stvari „kona~i{te za ratne zarobqenike“. Tragi~na zbivawa u tom vojnom logoru i istraga za ratnezlo~ine, uzburkali su javnost u toj susednoj zemqi koja se suo~ila sa istinom da ratni zarobqenici nisu u Kerestinacsvratili na odmor i okrepqewe, ve} da su tu bili izloènibestijalnim mu~ewima za koja do sada niko nije odgovarao.

Niko jo{ nije odgovarao ni za zlo~ina~ku agresiju Natoa na na{u zemqu 1999. godine, koju tako|e pamtimo poeufemisti~kom nazivu – „Milosrdni an|eo“. Ta cini~na, ve{to plasirana propagandna poruka mobilisala je narod na odbranu i otpor vi{estruko nadmo}nijem neprijatequ, a do danas je ostala primer za osudu bezdu{nog Zapada.

I famozne ratne dnevnice dobile su lep{e ime. Negde sepomiwu kao naknada, a negde ~ak i kao nacionalno priznaweratnim veteranima (rezervistima vi{e prija da ih takooslovqavaju) za u~e{}e u odbrani zemqe, dok u pregovorima sa dràvnim zvani~nicima postaju jednokratna pomo} za ìteqenerazvijenih podru~ja. Sam Bog zna kako li }e ih krstiti kad na red za ostvarivawe tog (ne)prava, protestima i blokadamasaobra}ajnica, jer to je po dosada{woj praksi najdelotvornijina~in, do|u ìteqi razvijenih podru~ja.

Leskova~ki rezervisti (ratni veterani), pou~eniiskustvima svojih saboraca iz Topli~kog okruga, smogli su snageza {trajk gla|u, okupili se na zborno mestu ispred Vlade,postigli dogovor i razi{li se zadovoqni. Koji region je slede}i na redu?

Naknada dela tro{kova za zakup stana, po novomPravilniku koji je nedavno stupio na snagu, nije eufemizam.Zna~i isto {to i stari dobri UTS, a moè postati i „naknadatro{kova za re{avawe stambenog pitawa“ ukoliko seprofesionalni pripadnik Vojske odlu~i da taj ìvotni problemtrajno re{i kori{}ewem subvencionisanog kredita. I ne samo to, pravo na takvu naknadu, uve}anu za deset odsto,zadràvalo bi se sve do kona~ne otplate kredita, a najduè do dvadeset godina.

Po tom modelu stambeno pitawe re{ava}e mla|i vojniprofesionalci. Za ostale, koji ne}e imati prilike da kreditnusposobnost dokazuju u poznijoj starosti, i daqe }e vaìti raniji propisi o stambenom zbriwavawu, odnosno Pravilnik o re{avawu stambenih pitawa u Ministarstvu odbrane, koji je ovih dana delimi~no izmewen, a o ~emu moètepodrobnije da se obavestite u ovom broju „Odbrane”.

Istina, mnoge stvari u toj oblasti jo{ nisu potpunodefinisane ali va`no je da je pitawe stambenog zbriwavawavojnih besku}nika, na konstruktivan i odrìv na~in, kona~nopokrenuto sa mrtve ta~ke.

M I N I S T R I [ U T A N O V A C I D I N K I ] U F A B R I C I „ P R V I P A R T I Z A N “

IZVOZNAORIJENTACIJABi}e pokrenuta inicijativa za izgradwuobjekata u koje bi se premestili pogoni„Prvog partizana” koji su pod zemqom

Ministar odbrane Dragan [utanovac i ministar ekono-mije i regionalnog razvoja Mla|an Dinki} posetili su 7. aprilafabriku „Prvi partizan“ u Uìcu. Prema re~ima ministra [uta-novca, svrha posete bila je iznalaèwe na~ina kako bi se, uz po-mo} dràve i ministarstava odbrane i finansija, unapredila ipojeftinila proizvodwa u toj fabrici namenske industrije.

[utanovac je istakao da je fabrika „Prvi partizan“, ko-ja ove godine slavi 80 godina postojawa, prema asortimanu i kva-litetu proizvoda najboqa fabrika na Balkanu i jedna od vode}ihte vrste u isto~noj Evropi. On je dodao da podzemne delove fa-

brike treba prebaciti na zemqu kako bi se pojeftinila proiz-vodwa i omogu}ili boqi uslovi za zaposlene i samim tim ukinuobeneficirani radni sta`.

Ministar Dinki} je naglasio da }e se izna}i na~in da seli~ni dohoci pove}aju i da }e Ministarstvo ekonomije i regio-nalnog razvoja sa deset miliona dinara mese~no do kraja godinesubvencionirati proizvodwu.

Dinki} je istakao da }e se na Vladi Srbije pokrenuti ini-cijativa za izgradwu objekata u koje bi se premestili pogoni kojirade pod zemqom. Za taj poduhvat, rekao je on, u prvoj fazi bi}epotrebno oko tri i po miliona evra, a u drugoj oko tri miliona,dok }e se investicije isplatiti u roku od tri godine, budu}i da je„Prvi partizan“ na{a najrentabilnija fabrika namenske indu-strije.

Generalni direktor „Prvog partizana“ Dobrosav Andri}zahvalio je ministrima za napore koje ulaù radi poboq{awanastupa te fabrike na svetskom trì{tu i unapre|ewa uslova ra-da zaposlenih.

A. PETROVI]Snimio R. POPOVI]

DOGA\AJI

15. april 2008.6

PODR[KAPRINCIPIJELPOLITICI SR

N

D E L E G A C I J A M I N I S T A R S T V A O D B R A N E

Dràvni sekretar Du{an Spasojevi} predvodio je delegaciju Ministarstva odbrane Republike Srbije na Bukure{tanskojkonferenciji od 1. do 3. aprila. Konferencija je odràna na marginama samitaNatoa, a weni organizatori su Ministarstvo spoqnih poslova Rumunije, Chatham Housei German Marshall Fund.

Na Bukure{tanskoj konferenciji, na kojoj su u~estvovali predsed-nici dràva i {efovi vlada, te ministri dràva evroatlantskogregiona, razmeweni su stavovi i ekspertska mi{qewa o najaktuel-nijim pitawima svetske bezbednosti. Glavne teme bile su angaò-vawe Natoa u Avganistanu, budu}a uloga Alijanse na globalnom

planu, protivraketna odbrana i Ugovor o ograni~ewu konvencional-nih snaga u Evropi. Tako|e, razgovarano je o situaciji na Kosovu iMetohiji i bezbednosnoj situaciji u regionu Zapadnog Balkana, ali io odnosu Natoa prema Srbiji, BiH i Crnoj Gori. Iskazan je nedvo-smislen interes svih u~esnika da su stabilnost i nastavak integraci-onih procesa u regionu veoma va`ni za budu}nost Balkana.

Tokom konferencije, dràvni sekretar Spasojevi} imao je nizbilateralnih sastanka na kojima je iskazao sna`no protivqewe jed-nostranom progla{ewu nezavisnosti Kosova i Metohije i kr{ewume|unarodnog prava. Na tim sastancima razgovarano je i o pitawi-ma vezanim za politi~ko-bezbednosnu situaciju u regionu.

Dràvni sekretar Spasojevi} sastao se i sa ministrom spoqnihposlova Slova~ke Janom Kubi{em. Obostrano je konstatovano da su

mir i stabilnost pitawa od vrhunskog interesa, ne samo regiona ve}i Evropske unije. Spasojevi} je preneo srpske stavove u vezi sa jed-nostranim progla{ewem nezavisnosti Kosova i Metohije i ponovioda Srbija nikada ne}e priznati ovaj nelegalni akt.

Slova~ki ministar Kubi{ naglasio je da evropska perspektivaSrbije ne sme da se povezuje sa pitawem statusa Kosova i Metohije,da Unmik mora i daqe biti angaòvan na Kosovu i da Kfor moraostati neutralan, u skladu sa rezolucijom 1244 Saveta bezbednostiUN. Tako|e, bilo je re~i o unapre|ewu bilateralne vojne saradwe.

Dràvni sekretar Du{an Spasojevi} razgovarao je i sa pred-sedavaju}im Vojnog komiteta Natoa generalom Rejmondom Enoom, kojije potvrdio da }e Kfor ostati neutralan i istakao veoma dobru sa-radwu Vojske Srbije i Kfora.

Na Bukure{tanskoj konferenciji u~esnicima su se obratilipredsednik Rumunije Trajan Basesku, predsednik SAD Xorx Bu{ i ge-neralni sekretar Natoa Jap de Hop Shefer.

GODI[WA KONFERENCIJA IZASLANIKAODBRANE SRBIJE

ZNAÂJ VOJNEDIPLOMATIJEMinistar odbrane Dragan [utanovac u~estvovao je u radu

godi{we konferencije izaslanika odbrane Republike Srbije,~iji je osnovni ciq analiza rada izaslanstava tokom prethodnegodine i unapre|ewe u narednom periodu.

Na konferenciji, koja je odràna u Domu Garde u Top~ide-ru, 7. aprila, ministar [utanovac naglasio je va`nost sarad-

we u oblasti od-brane i ukazaona potrebu wenogstalnog unapre-|ivawa, budu}ida su uloga i zna-~aj izaslanikaodbrane i vojnediplomatije kaooblika predsta-vqawa dràve izastupawa wenihinteresa neza-mewivi.

Ministar [utanovac izneo je i smernice vezane za vojnupolitiku, bilateralnu vojnu i vojnoekonomsku saradwu.

Vojne izaslanike Srbije primio je dràvni sekretar Mi-nistarstva odbrane Du{an Spasojevi} i tom prilikom istakaozna~aj posla izaslanika odbrane, koji su, pored ostalog, uspe-{no organizovali niz poseta na{ih delegacija inostranstvu.Postignuti rezultati na unapre|ewu vojne saradwe sa zemqamau kojima su na slu`bi, govore da na{i vojni izaslanici posedujustru~ne kvalitete koji imponuju, naglasio je dràvni sekretarSpasojevi}.

7

NOJBIJE

N A B U K U R E [ T A N S K O J K O N F E R E N C I J I

PARTNERSTVO ZA MIR PRAVA MERADràvni sekretar Ministarstva odbrane Srbije Du{an Spaso-

jevi} izjavio je FoNetu da su Srbiji otvorena vrata za daqu sarad-wu sa Alijansom, ali da je pozicija Srbije takva da je Partnerstvoza mir prava mera u~e{}a dràve, kada je re~ o saradwi sa Natoom.

– Srbiji su otvorena vrata za daqu saradwu sa Alijansom, a mismo rekli da je Partnerstvo za mir prava mera na{eg u~e{}a u sa-radwi sa Natoom i da bi svaka eventualna odluka morala biti done-ta u skladu sa Ustavom i zakonom na demokratski na~in – izjavio jeSpasojevi} na kraju rada konferencije u Bukure{tu.

Spasojevi} je, govore}i o sastancima koje je delegacija imalana samitu Natoa, rekao da je Srbija dobila potvrdu dosada{wih sa-veznika za svoju poziciju kada je re~ o Kosovu i Metohiji.

On je rekao da je od slova~kog {efa diplomatije dobio uvera-vawa da }e Slova~ka ostati principijelna u stavovima prema Koso-vu, a sli~ne stavove iznele su delegacije [panije, Gr~ke, Rumunije,ê{ke i drugih dràva koje nisu priznale nelegalnu i jednostranoprogla{enu nezavisnost Kosova i Metohije.

SARADWA SA Ê[KOM Na~elnik Uprave za me|unarodnu vojnu saradwu Ministar-

stva odbrane, Milorad Peri}, potpisao je 1. aprila Plan bila-teralne vojne saradwe sa ê{kom Republikom za 2008. godinu.Potpisivawu Plana prisustvovao je ~e{ki izaslanik odbranepukovnik Vladimir Huqak.

Planom su obuhva}ene aktivnosti u oblasti {kolovawa iobuke, upravqawa standardizacijom odbrane, vojnog prava, voj-ne geografije, a kao rezultat obostranog interesovawa usposta-vqena je saradwa Vojne akademije i Univerziteta odbrane ê-{ke Republike.

15. april 2008.

OBUKA U FOKUSU

8

IN

TE

RV

JU

GENERAL-MAJOR

QUBI[A DIKOVI],

KOMANDANT

KOMANDE

ZA OBUKU

U obuku su uvedene nove standardizovane procedureza dono{ewe odluka. Takav pristup planirawuosposobqavawa omogu}io je da se svi sastavi Vojskepripremaju za predstoje}e, a ne za prethodne izazove i zadatke, {to predstavqa novi kvalitet u funkcionisawu sistema obu~avawa – istakao jegeneral Dikovi}.

nove standardizovane procedure za dono{ewe odluka. Takav pri-stup planirawu obuke omogu}io je da se svi subjekti Vojske pri-premaju za predstoje}e, a ne za prethodne izazove i zadatke, {topredstavqa novi kvalitet u funkcionisawu sistema obuke.

Œ Kakva nas re{ewa ubudu}e o~ekuju na poqu planirawa,kontrole, organizacije i realizacije obuke? – Planirawe obuke i daqe izvodimo u skladu sa Planovi-

ma i programima obuke vojnika i jedinica rodova i slu`bi. Po-sle usvajawa Uputstva za upravqawe obukom i Liste teì{nihzadataka za Vojsku, nametnu}e se potreba za novim pristupom uplanirawu obuke. U institucionalnom domenu obuke, osnovu zaplanirawe ~ini}e programi individualne obuke, dok }e koman-de i jedinice obuku planirati u odnosu na predstoje}e zadatke.

Posle po~etnih iskustava, o~ekuje nas dosledna primenanovog Uputstva o kontrolama u VS. Sve kontrole ima}e dvojakikarakter. Prvo, da proverimo i vrednujemo funkcionalnu spo-sobnost centara za obuku za obu~avawe vojnika na sluèwu voj-nog roka, kandidata za profesionalne vojnike i profesional-ne podoficire. Drugo, trudi}emo se da sagledamo usagla{e-nost programa obuke i wenih sadràja sa verifikovanim re-{ewima.

Opredeqewe VS da se obuka vojnika na odsluèwu vojnogroka realizuje po instruktorskom modelu poseban je izazov zaKomandu za obuku. Izradili smo programe kurseva za instruk-

9

TERITORIJALNE BRIGADEPolaze}i od na~ela trokomponentnosti snaga, osnovnu or-

ganizaciju Vojske ~ini}e profesionalna vojska, aktivna i pa-sivna rezerva. Snage za reagovawe ~ini}e potpuno razvijeneprofesionalne jedinice. Glavne odbrambene snage bi}e vojniefektivi koji imaju odre|eni stepen razvijenosti u miru i kojise do pune formacije popuwavaju aktivnom rezervom. Tre}akomponenta, snage oja~awa, deo su Vojske koji se popuwava nateritorijalnom principu, pasivnom rezervom. Komanda za obu-ku, pored funkcije obuke kadra VS u institucionalnom domenuobuke, ima zadatak i da razvija teritorijalne brigade i for-mira teritorijalne snage, prerastaju}i u ratu u Komandu teri-torijalnih snaga, dok centri za osnovnu obuku i centar za obukuKoV u slu~aju rata formiraju teritorijalne brigade.

CENTAR ZA SIMULACIJEVojska Srbije, za razliku od mnogih armija regiona i sve-

ta, nema centar za simulacije. Osnovu takvog centra ~ine sa-vremena informati~ka sredstva koja omogu}avaju obuku ofici-ra i komandi u realnom vremenu, uz simulaciju protivnika. Ra-nije je bilo predvi|eno da se otpo~ne sa izradom projekta istvore uslovi za formirawe centra za simulacije, ali zbog ne-dostatka opreme on do sada nije razvijen. Centar je nezamen-qiv u obuci oficira i komandi, posebno za proveru re{ewapredvi|enih operativnim planovima.

STRUÂN KADAR Shodno stavu da „samo metodski i stru~no obu~en instruk-

tor moè da obu~ava”, centri za obuku popuweni su profesio-nalnim kadrom iz razli~itih jedinica, pri ~emu je osnovni kri-terijum za wihovo raspore|ivawe bila stru~nost. Da bi seosposobqenost kadra podigla na vi{i nivo, od formirawa Ko-mande za obuku realizovana su 44 kursa na kojima je 988 licastru~no osposobqeno za najraznovrsnije sadràje. Kursevi zaupravqawe kursevima obuke i za osobqe inspektora me|una-rodne organizacije za zabranu hemijskog oru`ja imali su me|u-narodni karakter.

Posle zaokruìvawa organizacionih promena u Vojsci Srbije,obuka je vra}ena u fokus aktivnosti wenih pripadnika. Sageneral-majorom Qubi{om Dikovi}em, komandantom Koman-de za obuku, razgovarali smo o kvalitetu obuke i novinama utoj oblasti ìvota i rada pripadnika Vojske Srbije. – @ivotni ciklus svake vojske odvija se u dve faze – pripre-

ma za upotrebu i upotreba vojske. Faza pripreme za upotrebuvojske je period u kome se weni resursi dovode na nivo potrebanza uspe{no angaòvawe u okviru projektovanih misija i plani-ranih zadataka. Pripreme, kao deo ìvotnog ciklusa Vojske, rea-lizuju se preko procesnih funkcija kao {to su komandovawe, dej-stva i protivdejstva, obezbe|ewe, logisti~ka podr{ka i osposo-bqavawe.

Da bi se ostvario strategijski zna~aj priprema, one morajuda se obavqaju neprekidno i po odre|enoj dinamici. Sadràjipriprema su neposredno u funkciji izgradwe, odràvawa i pove-}awa sposobnosti vojske za izvr{avawe definisanih misija izadataka. Osposobqavawe vojske jedan je od najzna~ajnijih sadr-àja priprema za wenu upotrebu i obuhvata obuku, {kolovawe iusavr{avawe.

Obuka, kao kqu~ni deo osposobqavawa vojske, usmerena jena obu~avawe vojnika na odsluèwu vojnog roka i profesional-nog vojnog kadra. U odnosu na prethodni sistem, koji se zasnivaona obuci po unapred pripremqenim planovima i programima ne-zavisno od prirode nare|enih zadataka, novi sistem obuke u VSdirektno je usmeren na predstoje}e misije i zadatke Vojske. U to-me je su{tinska novina novog koncepta obuke VS.

Œ Da li je savremeni koncept obuke pripadnika Vojske ve}zaìveo unutar novog doktrinarnog okvira? – Novi sistem obuke jeste jedinstven razvojni model koji se

koristi u jedinicama, komandama i {tabovima VS radi identi-fikovawa potreba i zahteva za obu~avawem, Vojske u celini alii wenih delova, u skladu sa definisanim misijama i zadacima,uz izu~avawe i kori{}ewe iskustava iz operativne upotrebe je-dinica. To se radi unutar novog doktrinarnog okvira koji je pro-iza{ao iz dve me|usobno povezane potrebe – da komande, {ta-bovi i jedinice Vojske uspe{no izvr{e dodeqene misije i zadat-ke i da se dostignu znawa i ve{tine koje su pojedincima, koman-dama i jedinicama neophodni da bi to i postigli.

Obuka, kao stalna aktivnost Vojske, odvija se u tri domena:institucionalnom, operativnom i u domenu samostalnog usavr-{avawa. Institucionalni domen primarno je usmeren na indivi-dualnu obuku za sticawe op{tevojnih i specijalisti~kih znawa,ve{tina i navika neophodnih za samostalno obavqawe forma-cijskih du`nosti. Realizuje se u centrima za osnovnu i specijali-sti~ku obuku. Komanda za obuku, kao intervidovska komanda ope-rativnog nivoa, objediwava funkcionisawe centara za osnovnui specijalisti~ku obuku i upravqa procesom individualne obukevojnika, profesionalnih vojnika i podoficira u institucional-nom domenu obuke.

Operativni domen je fokusiran na kolektivnu obuku, odno-sno obuku komandi, {tabova i jedinica i izvo|ewe zajedni~kihve`bi. Wime je tako|e obuhva}en i deo individualne obuke.Oblast samostalnog usavr{avawa sluì da se nadograde ste~e-na znawa i odraàva li~ni napor pripadnika VS da tokom ~ita-ve karijere stalno pove}avaju svoju osposobqenost.

Œ Iscrpno ste govorili o funkcijama obuke, a kako stva-ri stoje kada je re~ o novim planovima i sadràjima obu-ke u VS? – Tokom protekle godine Uprava za obuku i doktrinu G[ VS

izradila je u saradwi sa Komandom za obuku izmene i dopune po-stoje}ih planova i programa obuke vojnika i jedinica rodova islu`bi. U planove i programe ugra|eni su novi sadràji koji seprevashodno odnose na obu~avawe Vojske za zadatke u okviru mi-sija podr{ke civilnim vlastima u suprotstavqawu nevojnim pret-wama bezbednosti. Tako|e, pomo}u organizacionih oblika prak-ti~ne obuke oficira, podoficira i komandi u obuku su uvedene

INTERVJU

tore osnovne i specijalisti~ke obuke. U januaru ove godine os-am oficira i 24 podoficira zavr{ilo je prvi kurs instrukto-ra osnovne obuke, a u martu smo u centrima za specijalisti~kuobuku obu~ili ukupno 105 podoficira za instruktore specija-listi~ke obuke. Sve to obja{wava za{to smo u obuci kadra Ko-mande za obuku za osnovni moto izabrali re~i „Obuka za obu-ku!”.

Œ Uvo|ewe instruktora za obuku jeste svetski standard kojiprimewujemo. Koje }emo jo{ standarde uvoditi u budu}nosti? – Naravno da }emo nastojati da primenimo pozitivna isku-

stva iz sveta. Karakteristi~no je da su, na primer, u armijamazemaqa Natoa uspostavqeni ~vrsti i merqivi standardi u obu-ci – ukoliko zahtevi nisu ispuweni, obuka se ponavqa sve dok seti standardi ne dostignu.

Usvajawem podele obuke na tri pomenuta domena doktrinar-no smo unapredili sistem obuke u VS. [to se ti~e organizacije,obezbe|eno je da u centrima za obuku svi podoficiri na du`no-sti komandira odeqewa budu ujedno i instruktori obuke. Poredtoga, u sastav centara za osnovnu obuku ugra|eno je najmawe pojedno automatizovano streli{te za ga|awe iz pe{adijskog nao-ruàwa, a u centrima za specijalisti~ku obuku zaìveli su poli-goni za realizaciju prakti~nog dela obuke.

Kada govorimo o standardima koje pojedinci moraju da ispu-ne u individualnoj obuci treba imati u vidu da je u toku rad nawihovom propisivawu i pripremi za verifikaciju. Dok se ne iz-rade i verifikuju novi standardi obuke primewiva}emo postoje-}e norme za proveravawe i ocewivawe osposobqenosti u Vojsci.Komanda za obuku radi i na sertifikaciji individualne obu~eno-sti. Nameravamo da posle verifikacije standarda, u junu ove go-dine, organizujemo kurs za sertifikatore, ~ime }emo po~eti sanovim na~inom provere individualne obu~enosti.

Œ Komanda za obuku formirana je 23. aprila pro{le godi-ne. Kakva su prva iskustva te intervidovske komande opera-tivnog nivoa? Koje biste rezultate i inicijative Komandeposebno istakli? – Pre svega, uspostavqen je stabilan sistem obuke vojnika

na odsluèwu vojnog roka. Izradili smo programe kurseva zainstruktore osnovne obuke i 14 kurseva specijalisti~ke obuke.Uspe{no smo prekvalifikovali 82 podoficira u rod pe{adije i28 podoficira u rod oklopnih jedinica. Za instruktore osnovneobuke osposobili smo osam oficira i 24 podoficira, a za in-struktore specijalisti~ke obuke 105 podoficira, dok su 42 pri-padnika VS i MO obu~ena za rukovaoce sredstvima integralnogtransporta. Otpo~ela je centralizovana obuka novoprimqenihprofesionalnih vojnika u centrima za specijalisti~ku obuku. Dosada je obu~eno 150 kandidata.

Œ Centri za obuku vojnika postali su glavni oslonac obuke uVS. Sa kojim se problemima suo~avaju u svakodnevnom radu?

PASUQANSKE LIVADEObuka vojnika i jedinica u miru nije mogu}a bez ure|enih

i namenski opremqenih objekata i terena. To se naro~ito odno-si na aktivnosti obuke koje predstavqaju wen vrhunac – takti~-ke ve`be i ga|awa naoruàwem KoV i ViPVO ve}eg kalibra.Sa aspekta namene i funkcije, poligon „Pasuqanske livade”,koji je u nadle`nosti Komande za obuku, jedinstven je u Srbiji ikao takav, prema re~ima generala Dikovi}a, zavre|uje naro~i-tu pa`wu i zna~ajno unapre|ewe i modernizaciju. U 2008. godi-ni, za kapitalno odràvawe poligona izdvojeno je ~etiri mili-ona dinara za urbanizaciju, pet miliona dinara za adaptacijustacionarnog centra veze i 15 miliona dinara za izradu nad-stre{nica za borbena vozila.

– U centrima za obuku osposobqeno je pet generacija re-gruta, odnosno 18.700 vojnika. Na obuku se u proseku primaoko 4.500 regruta po generaciji, {to prema{uje kapacitetecentara. U toku protekle godine izvedeno je 1.259 ga|awa izpe{adijskog naoruàwa, koja su ocewena vrlo dobrom ocenom(3,55), {est ga|awa iz naoruàwa roda artiqerije, sa prose~-nom ocenom odli~an (4,55), 104 ga|awa iz naoruàwa oklop-nih jedinica, koja su nadle`ni vrednovali vrlo dobrom ocenom(3,71) i 48 ve`bi sa bojnim MES, sa prose~nom ocenom vrlodobar (4,25). Pri tome, nije bilo vanrednih doga|aja.

Œ Kako }e se ubudu}e izvoditi obuka profesionalnih vojni-ka?– Oficiri }e se {kolovati na Vojnoj akademiji, kao i do

sada. Podoficire vi{e ne}emo {kolovati na jednogodi{wimspecijalisti~kim kursevima. Posledwih 26 podoficira osposo-bqenih po tom modelu upu}eno je pro{le godine u jedinice. Ima-mo nameru da osmislimo novi model obuke kandidata za podofi-cire. On }e se bazirati na kursevima za konkretne du`nosti.

Kandidati za podoficire bira}e se iz redova profesionalnihvojnika i pre potpisivawa ugovora zavr{ava}e osnovne kurseveza podoficire.

Aktuelno je sprovo|ewe kurseva za podoficire u jedinicamaranga ~ete–baterije i za glavne podoficire u komandama od bata-qona do General{taba, {to su nove podoficirske du`nosti. Pla-nirana su ~etiri kursa za 140 podoficira i jedan kurs za 35 glav-nih podoficira do kraja godine, ~ime }e se stvoriti preduslovi zastvarawe podoficirskog kora u VS.

Œ Na koji na~in obuka korespondira sa planiranom profe-sionalizacijom VS?– Predvi|a se da proces profesionalizacije Vojske potra-

je do 2010. godine. U periodu tranzicije do te godine osnovniizvor popune profesionalnim vojnicima bi}e kandidati koji suodsluìli vojni rok i osposobili se za pojedine vojnoevidenci-one specijalnosti. Kada se Vojska potpuno profesionalizuje,posle 2010. godine, popuwava}e se i kandidatima koji budu do-brovoqno sluìli vojni rok i civilima koji nemaju prethodnuvojnu obuku. Centri za obuku obu~ava}e kandidate za profesio-nalnu vojnu slu`bu. Po isteku prvog ugovornog perioda, iskaza-noj èqi za razvijawe u vojnoj karijeri i nakon selekcije, vojni-ci }e postajati kandidati za podoficire.

Novi koncept obuke podoficira predvi|a da se kandidatiza podoficire biraju od profesionalnih vojnika u ~inu deseta-ra koji se upu}uju na kurs za podoficire. U daqem toku slu`bepodoficiri }e se razvijati u dva smera – funkcionalni razvoj(karijerni podoficir) i specijalisti~ki razvoj (stru~no-speci-jalisti~ki podoficir). Uslov za napredovawe bi}e uspe{no za-vr{eni odre|eni kursevi. Formirawem podoficirskog kora,podoficiri }e u institucijama za obuku, jedinicama, komandamai {tabovima preuzeti odgovornost za izvo|ewe individualneobuke, sprovo|ewe reda i discipline i re{avawe li~nih pita-wa vojnika i podoficira koji su im pot~iweni.

Aleksandar ANTI]Snimio Radovan POPOVI]

11

MODERNIZOVANA STRELI[TAKomanda za obuku sagledala je stawe infrastrukture za

obuku sa aspekta bezbednosti prilikom ga|awa i ve`bi, tepreduzela mere da se to stawe poboq{a. U saradwi sa Voj-notehni~kim institutom izra|eni su balisti~ko sigurnosniuslovi za tri streli{ta koja su u sastavu Komande za obuku.Pokrenut je i projekt za izgradwu za{titnog bedema na ATS„Me|a”. Planira se izme{tawe ve`bali{ta „Zapadna Kra-qevica“ kod Zaje~ara na streli{te „Krivul“, za {ta su odo-brena sredstva od milion dinara. Pored preduzimawa merabezbednosti, na streli{tima i poligonima modernizovana jei streli{na oprema, ugradwom modifikovanih inicijalnihdava~a koji registruju pogotke pri ga|awu naoruàwem kali-bra 5,56 mm.

te`wa obe dràve i da su one najboqi na-~in za odbranu teritorijalnog integritetai suvereniteta na{ih zemaqa“, rekao jeSpasojevi} u telefonskoj izjavi nacional-noj agenciji. On je naveo da je delegacijaSrbije principijelno pruìla podr{ku te-ritorijalnom integritetu Moldavije i tomeda se do re{ewa problema statusa Prid-westrovqa do|e putem pregovora i kompro-misa obe strane.

Spasojevi} je rekao i da je dogovorenoda tokom posete ministra Vrabija Srbiji,koja se o~ekuje uskoro, srpski ministar od-brane Dragan [utanovac i ministar od-brane Moldavije potpi{u bilateralni spo-razum o saradwi u oblasti odbrane.

Multinacionalna savetodavna grupa jeupravno telo Centra za bezbednosnu sarad-wu – RACVIAC, osnovanog 2000. godine nainicijativu specijalnog koordinatora Pak-ta stabilnosti jugoisto~ne Evrope. UlogaCentra je pomo} zemqama jugoisto~ne Evro-pe u izgradwi poverewa i stabilnog bez-bednosnog okruèwa.

PREDAVAWE GUVERNERANARODNE BANKE UVOJNOJ AKADEMIJIGuverner Narodne banke Srbije

Radovan Jela{i} odrào je 9. aprilau [koli nacionalne odbrane preda-vawe pod nazivom „Monetarna poli-tika i finansijski sektor Srbije”. Tomprilikom, guverner je istakao da jeosnovni ciq Narodne banke, utvr|enZakonom o Narodnoj banci Srbije, po-

stizawe i odràvawe stabilnosti ce-na, dok su druga dva ciqa o~uvawe fi-nansijske stabilnosti i podràvawesprovo|ewa ekonomske politike Vla-de Srbije, bez dovo|ewa u pitaweosnovnog ciqa.

– Odre|enim merama Narodnabanka moè odràti stabilnost cena,kontrolisati inflaciju i ublaìti po-sledice makroekonomskih {okova, aline moèmo zaustaviti veliku javnu po-tro{wu, pove}ati izvoz, rast zaposle-nosti. To ne mogu ni znatno ve}e zemqe– rekao je guverner nagla{avaju}i daje Narodna banka nezavisna i da nijeservis Vlade.

Jela{i} se osvrnuo i na infla-ciju i istakao da gra|ani, umesto dazahtevaju od politi~ara da garantujufiskalnu ravnoteù i stabilnost ce-na, traè brè pove}awe zarada odstope inflacije.

Guverner Jela{i} je naglasio daje dinar slika i prilika Srbije, u ko-joj se vi{e od 90 posto {tedwe nalaziu devizama, iako je kamatna stopa nadinarska sredstva uvek vi{a od in-flacije. On je, uz to, procenio da }eNarodna banka i u 2008. godini uspe-ti da baznu inflaciju odrì u ciqnomrasponu izme|u tri i {est posto.

Predavawu su prisustvovali ipomo}nik ministra odbrane za qudskeresurse dr Bojan Dimitrijevi} i na-~elnik Vojne akademije general-majorVidosav Kova~evi}.

S. \OKI]

DOGA\AJI

15. april 2008.12

BEZBEDNOSTJUGOISTO^NE

EVROPEDelegacija

Ministarstva odbrane Republike Srbije,

sa dràvnim sekretarom

Du{anom Spasojevi}em na ~elu, u~estvovala je na godi{wem sastanku

Multinacionalne savetodavne grupe

(Multinational Advisory Group – MAG) Centra

za bezbednosnu saradwu – RACVIAC,

koji je odràn 10.aprila u Ki{iwevu

u Moldaviji

DR@AVNI SEKRETAR SPASOJEVI] NA SASTANKU MAG-a U MOLDAVIJI

Tema godi{weg sastanka MAG-a je raz-matrawe aktuelnih pitawa funkcioni-sawa, predstoje}ih aktivnosti i tran-sformacije RACVIAC-a, kao i bezbed-

nosna i politi~ka pitawa od zna~aja za re-gion jugoisto~ne Evrope. U radu u~estvujupredstavnici 23 zemqe regiona, Evrope isveta i predstavnici pet me|unarodnih or-ganizacija.

Tokom boravka u Moldaviji, Spasoje-vi} je imao bilateralne sastanke sa pred-stavnicima zemaqa koji u~estvuju u raduMAG-a, a sastao se i sa ministrom odbra-ne Moldavije, Vitalijem Vrabijem, sa kojimje razgovarao o uspostavqawu bilateralnevojne saradwe i o aktuelnim regionalnimpitawima.

Dràvni sekretar Spasojevi} izjavioje Tanjugu da Moldavija apsolutno podràvastavove Srbije o re{avawu budu}eg statusaKosova i Metohije i jednostranom progla-{ewu nezavisnosti pokrajine.

„Ministar Vrabi i ja smo se sloìlida su evropske integracije zajedni~ki ciq i

P E R A S P E R A

Pi{e Qubodrag STOJADINOVI]

13

TESTAMENT CARANIKOLAJA

Averzija premaNatou moè serazumeti kaoneizbrisivoìqak unacionalnompam}ewu. To namionako niko nemoè oduzeti, akose}awe preìvinapadeiracionalnogmazohizma.Interesi od nastraè da neostanemo postrani, da nebeìmo samagistrala kaurasloj divqini,jer ne moèmobiti sami sebidovoqni.

P

Z

A

re nekoliko dana zavr{en je veliki samit Natoa uBukure{tu. Zapadna alijansa je dokazivala drugimaali i sebi neodoqivu privla~nost sile. Kad je neko

jak, lako sebi na|e dru{tvo.U principu, ~lanstvo u vojnom paktu je jednostavna

stvar: postaje{ prijateq sa onim ko bi mogao da te bije, aprijateqski obziri ga spre~avaju u tome. Kad je nekosilan, mogao bi i da {titi, ali to je samo hipoteza oneprobojnom ki{obranu.

Sa ta~ke gledi{ta bliske istorije dogodile su senezamislive stvari: mnoge ~lanice Var{avskog ugovorapromenile su dresove, i sada igraju za protivni~ki tim.Biv{e republike SFRJ, koje su u kratkom me|uvremenupostale dràve, imaju posebne sudbine. Nije lako, amo`da ni te{ko izlicitirati ~ije je najgora.

Bratski narodi a i narodnosti sa promenqivomsre}om idu u zagrqaj briselskoj vojnoj centrali. Hrvati supozvani da se „pridruè“ Natou, a Makedonci su jedvapreìveli gorko razo~arawe. I to zbog imena, na koje suGrci uzeli tapiju i stavili veto na put Skopqa ka kolek-tivnoj sili.

Albanija je novi ~lan Alijanse. Ina~e, tu dràvupamtimo kao kolektivni bunker Envera Hoxe, zlo mesto zaìvot odakle su o~ajnici beàli na sve strane, pa kopreìvi.

Pre devetnaest godina u direktnom TV prenosugledali smo spektakularni pad Nikolaja âu{eskua. Tadase tvrdilo da je to posledwi (ili mo`da pretposledwi!?)komunisti~ki diktator, koji je svrgnut pobunom krotkognaroda. âu{esku je zavr{io svoju misiju na nedostojanna~in: vojni sud u nekoj kasarni odrezao mu je smrtnu kaznustreqawem, bez vremena za pisawe àlbe. Tako jeokon~ana era Nikolaja i Elene, po{to je i wegova poli-ti~ka muza oti{la u istoriju neporecivom odlukom prekogvojnog sudije.

a{to nam je taj slu~aj uop{te vaàn za pri~u o Na-tou? Te 1989. godine pro{loga veka, videli smoBukure{t kao grad pun o~ajnika, bez plate, grejawa

i struje, bez nade u spasewe. âk i posle egzekucije parakoji im je bilo kakvu nadu osporavao, izgledalo je da mo-ra pro}i bar pola stole}a da se Rumunija oporavi oddugog kora~awa u tamu.

Iste godine Dunav je preplivao tamo gde je to na-jlak{e (ako takvih mesta ima!) Miodrag Mile Belodedi},sjajni libero Steaue i do{ao u ulicu Qutice Bogdana. „Jasam Srbin iz Bukure{ta“, rekao je „èlim da igram zaZvezdu!“

„Mnogi to èle, de~ko“, rekao mu je navodno DraganXaji}. „Kako se zove{?“

„Mile Belodedi}“, rekao je pliva~ iz nu`de, odevenu izno{eni xemper i demodiranu ko{uqu.

„Onaj Belodedi}?!“ – pitao je Xaja!„Da, onaj...!“Dve godine kasnije Zvezda je sa Miletom postala

{ampion Evrope. Za Rumune toga doba Srbija je bila ne-dosti`ni raj. [to se ti~e Bugara, stvari stoje uglavnomisto ili sli~no. Wihov najboqi fudbaler, Hristo

Stoi~kov nije prebegao u Partizan, ali je bio po{to-valac i kum Miroslava Ili}a.

Ova fudbalska digresija zanimqiva je kao i samìvot tih godina. U nadolaze}em sumraku, ni{ta nije bilova`nije od fudbala, jedine oblasti gde smo jo{pobe|ivali. U jedno smo bili sigurni: {ta god da bude, gdegod se i{lo, nikada nas ne mogu prete}i isto~ni susedi,tek oslobo|eni zar|alih moskovskih mengela.

Jo{ samo ne{to o gra|evinskim poduhvatima togadoba. Pune dve decenije Nikolaje âu{esku dizao jebezumno veliki projekt, koji je i danas mo`da najpros-tranija gra|evina na svetu. Zvao se, a i danas ga zovu„Dom naroda!“. Neko je izra~unao da pod wegovimsvodovima lagodno mogu da se smeste tri „Vembli“ sta-diona, i da ostane komocije za neki trgovski centar.

Nisam siguran, ali verujem da je samit Natoazasedao ba{ u tom Nikolajevom spomeniku, koji }e ipakodràvati nekakav sumanuti privid o ve~nosti diktatora.

foristi~ar kaè: „Mi smo ponosan narod, ne}emodozvoliti da nam rade to {to nam rade!“ Dakle, skupjakih u na{em prvom kom{iluku nismo mogli da ig-

nori{emo. Mada je srpski odnos sa Alijansom pun emoci-ja i kontroverzi. Oni su nas ‘99. ru{ili i uni{tavaliìvot u Srbiji, pred tom slikom obuzima nas opravdanibes, a pod nepravdom depresivna nemo}. Izgleda da nikone}e odgovarati za velike zlo~ine, zato {to je i me|unar-odno pravo, pre svega, pitawe odnosa snaga.

U razumevawu te kategorije, pre~esto smo i{li dogranice samouni{tewa, prate}i tu|u racionalnost kaogubitak samopo{tovawa. Ali, i to je ose}awe koje pokazu-ju samo ivi narodi. Oni koji su preìveli sve istorijskekataklizme.

Za{to su nas, bar u poimawu relacija izraènih uvojni~koj snala`qivosti, pretekli svi oko nas? Da li naszaista toliko mrze oni ~ija je qubav spasonosna, ili pos-toje i drugi razlozi za sumwi~avo gledawe prekokom{ijskog plota.

Averzija prema Natou moè se razumeti kaoneizbrisiv oìqak u nacionalnom pam}ewu. To nam ion-ako niko ne moè oduzeti, ako se}awe preìvi napadeiracionalnog mazohizma. Interesi od nas traè da neostanemo po strani, da ne beìmo sa magistrala kaurasloj divqini, jer ne moèmo biti sami sebi dovoqni.

Neke ovla{ne pozive Srbiji koji su se ~uli uBukure{tu, moèmo pojmiti kao probne signale, kao uvidu stawe na{ih rovova. Dakle, koliko smo se duboko ikratkovido ukopali! Da li je stvarawe te{kih barikadaprotiv integracija interes ~itave Srbije ili nekih oli-garhija?

To je ina~e te{ko odvojiti, jer se danas svaki stav,ma kakav on bio, moè definisati kao kapitalni interesdràve. Ali, Srbija nikako ne bi smela da bude i ostane„rupa na svilenom tepihu Evrope“.

Ina~e bismo za godinu ili dve mogli ~e`wivo daposmatramo odavde ble{tave svetlosti Tirane, kao va`neevropske metropole.

Autor je komentator lista „Politika“

Kada je pre nekoliko meseciobelodawen plan o poboq{a-wu ìvotnog standarda u siste-mu odbrane, mnogi nisu kriliskepsu i nevericu. Obe}ano

pove}awe plata tokom 2008. godine,u proseku izme|u 30 i 40 posto, zvu-~alo je skoro neverovatno.

Nedostatak normativnog okviraza ozbiqnije delawe u tom pravcu ve-zivao je ruke Ministarstvu odbrane.Ipak, stru~waci Uprave za kadroveSektora za qudske resurse vredno suradili na nacrtima novih pravilni-ka ~ekaju}i da kroz skup{tinsku pro-ceduru pro|u potrebna akta. Predsam kraj zimskog zasedawa pro{le go-dine Parlament je usvojio zakone oVojsci i odbrani koji su posle dugovremena omogu}ili da se Ministar-stvo odbrane formalno prepoznakao ravnopravan ~lan Vlade sa svo-jim obavezama i pravima.

Ve} sa januarskom platom 2008.nov~anici zaposlenih u Vojsci Sr-bije i Ministarstvu odbrane bili supuniji za nekoliko hiqada dinara. Neki su dobili vi{e, neki mawe, ali gotovo danema zaposlenog kome plata nije ve}a u odnosu na kraj pro{le godine. Kako je na-javqeno, politika rasta zarada }e se nastaviti, a u zavr{noj fazi je i izradaodrìvog modela stambenog zbriwavawa putem subvencionisanih kredita.

Obja{wewa dosada{wih poteza, predstoje}i koraci i perspektiva unapre-|ewa socijalnog statusa, bili su neke od tema u razgovoru ekipe magazina „Od-brana” sa qudima iz Sektora za qudske resurse, odnosno Uprave za kadrove ~ijimstru~nim timom rukovodi pukovnik Sla|an \or|evi}.

KRAJ URAVNILOVKEPosao Uprave za Kadrove Sektora za qudske resurse, kako obja{wava wen

na~elnik pukovnik \or|evi}, u osnovi jeste briga o qudima. – Uspe{na izgradwa novog sistema upravqawa qudskim resursima, pored

transformacije postoje}e kadrovske funkcije, zahteva i niz reformskih zahvata.Izrada strate{ko-doktrinarnih i normativnih dokumenata, zatim planova, pro-grama, projekata, uredbi, pra-vilnika, uputstava i direkti-va je posao sa kojim smo seuhvatili u ko{tac i predono{ewa za-

15. april 2008.

Socijalni status

pripadnika Vojske Srbije

i Ministarstva odbrane

godinama je bio veoma lo{

i usled ekonomske krize

u zemqi nije bilo na~ina

da se postignu zna~ajniji

rezultati na planu wegovog

poboq{awa. Ipak,

posledwih meseci, nakon

dono{ewa potrebnih

sistemskih zakona, otvorio

se prostor za re{avawe

tog problema,

a rezultati su ve} vidqivi.

Ukoliko se pozitivan trend

rasta zarada nastavi i

ostvari dugoro~ni plan

stambenog zbriwavawa,

oruàne snage bi}e ponovo

jedan od najpoèqnijih

poslodavaca u dràvi.

U Sektoru za qudske

resurse MO ne sumwaju

u takav epilog.

14

U FOKUSU

MATEMATIKA KROVA@ I V O T N I S T A N D A R D Z A P O S L E

Pukovnik Sla|an \or|evi}, na~elnik Uprave za kadrove

kona o Vojsci i odbrani. Taj proces jo{ traje, a qudi u sistemu od-brane ve} ose}aju pozitivne pomake – kaè pukovnik \or|evi}.

Ono {to najvi{e zanima sve koji su na{li uhlebqewe rade}iu Vojsci i za Vojsku svakako je pitawe zarada i ostalih nov~anihprinadle`nosti.

– Dono{ewem novog Pravilnika o platama stvorili smopretpostavke za osetno poboq{awe ìvotnog standarda na{ihpripadnika koliko god nam to dozvoqavaju planirana buxetskasredstva – isti~e \or|evi}. On obja{wava da su ti normativi po-de{eni tako da se, za razliku od prethodnog na~ina obra~una za-rada, adekvatno vrednuju odgovornije i zahtevnije du`nosti

– @eleli smo da ukinemo takozvanu „uravnilovku”, odnosnoprincip da qudi istog ~ina primaju gotovo identi~ne plate bez ob-zira na teìnu posla i odgovornosti koje nose – nagla{ava \or-|evi}.

Na~elnik Odeqewa za status i standard Uprave za kadrovepukovnik Sa{a Trandafilovi} i wegovi saradnici bili su kqu~nakarika u procesu izrade novog pravilnika.

– Uskla|ivawe zarada zaposlenih u sistemu odbrane na osno-vu novih normativa sa januarskom platom donelo je pove}awe u pro-seku oko 17,6 procenata. Pri tome su zarade najvi{e porasle pro-fesionalnim vojnicima, to jest nekada{wim vojnicima po ugovoru,i licima koji zauzimaju najodgovor-nije komandne du`nosti. Izu-zetno je zna~ajno {to je ob-ra~un plata na osnovunovog pravilnika da-leko jednostavnijii primereniji.Osnovica ko-ju, kako jepredvi-|eno

Zakonom o Vojsci, propisuje Vlada, jednaka je za sve. Ona se mnoìsa koeficijentom koji ima specifi~nu vrednost za gotovo svaku du-`nost u VS i MO. Specifi~ni poslovi, koji zahtevaju ve}a napreza-wa, odgovornost i opasnost adekvatno su dodatno valorizovani –obja{wava pukovnik Trandafilovi}.

Iako postoji zna~ajna razlika izme|u najniè i navi{e pla-te, taj raspon, kako kaè pukovnik Trandafilovi}, daleko je mawiod raspona me|u dràvnim slu`benicima i name{tenicima.

– Primera radi, odnos najvi{eg i najnièg koeficijenta pla-te pripadnika Vojske u koji ulazi ~in i poloàjna grupa je 4,48,{to predstavqa raspon izme|u razvodnika i generala. Me|u dr-àvnim slu`benicima ta razlika je jedan prema devet, dakle dvo-struko ve}a – kaè Trandafilovi}. Prema wegovom mi{qewu u ta-kvim normativima vidqiva je i socijalna komponenta.

Komentari{u}i malu razliku koeficijenta prema ~inovima,na~elnik Uprave za kadrove pukovnik Sla|an \or|evi} kaè da jeto rezultat jo{ nedovoqno ure|ene kadrovske piramide. Od doda-

je da je pravilnik ipak fleksibilan i pruà {irok spektar mogu}-nosti {to }e posebno do}i do izraàja nakon dono{ewa novih or-ganizacionih dokumenata.

– U svim vojskama sveta uobi~ajeno je da se plate me|u vojnimlicima razli~itih ~inova bitnije razlikuju. Takve razlike }e s vre-menom biti uspostavqene i kod nas zajedno sa kadrovskom pirami-dom koja podrazumeva i znatno mawi broj vi{ih ~inova u odnosuna niè – nagla{ava \or|evi}.

POMIREWE REALNOG I SOCIJALNOGLi~ni dohoci zaposlenih u sistemu odbrane sa uplatom po~et-

kom maja bi}e ve}i za 10,29 posto. Time }e, kako kaù ~elni qudiUprave za kadrove, plate u odnosu na decembar biti ve}e u prose-ku za 30 procenata. Sa povi{icom koja se o~ekuje krajem leta, obe-}awe o ukupnom rastu zarada u 2008. trebalo bi u potpunosti dase ispuni.

Postojala je i nedoumica u vezi sa osnovicom po kojoj su seobra~unavale zarade do marta ove godine. Kako obja{wava pukov-nik \or|evi}, Vlada je na sednici 17. januara 2008. utvrdilaosnovicu (20.128 dinara neto) na osnovu posledwih poznatih po-dataka Republi~kog zavoda za statistiku o prose~noj mese~noj za-radi po zaposlenom u privredi Republike Srbije (saop{tewe od20. decembra 2007). Iako je u decembru 2008. do{lo do rastaprose~ne zarade, obra~unska osnovica za plate u Vojsci nije mo-gla biti promewena, jer ti podaci nisu bili objavqeni u trenutkukada je Vlada donela takvu odluku.

Na sednici Vlade 3. aprila utvr|ena je nova (aprilska) osno-vica u bruto iznosu od 31.669,04 dinara, odnosno 22.200 dinaraneto. Pukovnik \or|evi} nagla{ava da je time presko~en zakonskiminimum od 75 posto prose~ne zarade u privredi za preko 1.000dinara.

Jo{ jedan veoma bitan dokument koji je potekao iz Sektora zaqudske resurse jeste Pravilnik o naknadi putnih i drugih tro{ko-va u Vojsci Srbije. Zajedno sa dono{ewem novog pravilnika na-knada dela tro{kova za zakup stana (nekada{wi UTS) pove}ana jeza oko 10 posto, pa iznos boda od marta 2008. iznosi 18,44 dina-ra. Kako saznajemo, dodaci prema novom obra~unu i korektivne

15

STUDENTI DOSTOJANSTVENO„Plate“ studenata Vojne akademije i u~enika Vojne gimna-

zije do nedavno bile su veoma niske. Godinama su vojni pitomcibili dva kopqa iza kolega iz srodnih policijskih {kola. Odlu-kom ministra odbrane budu}i oficiri imaju daleko pristojniji„xeparac”.

Primera radi – plata studenta prve godine Vojne akade-mije iznosi 6.509 dinara, dok wihove kolege zavr{nih godinamese~no dobiju 10.426 dinara, a pomenuto pove}awe od 10,29posto ni wih ne}e zaobi}i.

I TAWIRAN I H U S I S T E M U O D B R A N E

razlike bi}e upla}ene saaprilskim zaradama.

Novi Pravilnik o nakna-di putnih i drugih tro{kova,koji je usvojila Vlada Srbije,predvi|a i mogu}nost da se na-knada dela tro{kova za zakupstana prevede u „naknadu tro-{kova za re{avawe stambenogpitawa” ukoliko se profesio-nalni pripadnik Vojske odlu~ida svoje stambeno pitawe traj-no re{i putem kredita, a neprema propisima o stambenomzbriwavawu u VS. Pravo natakvu vrstu naknade, uve}aneza 10 procenata, zadràvalobi se do otplate kredita, aline duè od 240 meseci. Kakokaù nadle`ni u Upravi za ka-drove, precizna uputstva o ta-kvom modelu kreditirawauskoro bi trebalo da budu go-tova i dostavqena svim zapo-slenima.

Jo{ jedna dobra vest zavojna lica trebalo bi da budeodluka o naknadi za deùrstvou visini polovine dnevnice zaslu`beno putovawe. Iako jebilo predloga da se takva vr-sta naknade ispla}uje premaprocentu od zarade, za deùr-stva }e svi, od razvodnika dogenerala, dobijati isto. Pre-ma visini dnevnice za slu`be-no putovawe za april koja iz-nosi 2.034, naknada za dan de-ùrstva iznosila bi preko1.000 dinara.

Stambeno zbriwavaweve} skoro dve decenije je rak-rana sistema odbrane. U od-nosu na period kada je vojnastanogradwa cvetala, godi-{wi broj pripadnika Vojskekojima se dodeli stan danas jedaleko mawi. Ipak, i poredtoga, na osnovu rang lista Odeqewa za stambene poslove Upraveza kadrove, odre|en broj lica re{i pitawe krova nad glavom.

Kako obja{wava pukovnik Sla|an \or|evi}, sistem ve} dugoima problema sa pravilnicima koji su omogu}avali sa se „odri-cawem od prava na utvr|enu strukturu” i „u~e{}a li~nim sred-stvima” rang liste mewaju preko no}i.

– Postoji mno{tvo primera u kojima su se qudi odricali odnekoliko kvadrata stambenog prostora da bi dospeli na drugurang listu i na taj na~in „istisnuli” nekoga ko takvu mogu}nostnije imao. Sli~no se de{avalo i sa onima koji su nov~anim u~e-{}em sticali prednost – kaè \or|evi}. On obja{wava da je utakvim uslovima, naro~ito pred podelu stanova, dolazilo dopromene redosleda na rang listama u posledwem momentu, a

Uprava za kadrove bila je za-trpana àlbama na re{ewa.De{avalo se, kako kaè pukov-nik \or|evi}, da kandidat zastan izjavi da }e u~estvovatisopstvenim novcem, a da se po-sle ispostavi da ga nema. On-da je nadle`na komisija mora-la da poni{ti doneto re{eweo dodeli, a stan bi ostao bezvlasnika do narednog krugapodele.

Budu}i da takva praksa nijeu skladu sa Uredbom Vlade Re-publike Srbije o re{avawustambenih potreba izabranih,postavqenih i zaposlenih li-ca kod korisnika sredstava udràvnoj svojini, odlukom mi-nistra odbrane ukinut je spor-ni ~lan 13. Pravilnika ostambenom zbriwavawu. Veli-~ina stana koji se moè dode-liti ograni~ena je ~etvoro-sobnom strukturom.

Kako isti~u ~elni qudiUprave za kadrove, time jeukinuta mogu}nost „kombinato-

rike” odricawa i u~estvovawa sopstvenim novcem i postignutoda rang liste za dodelu stanova budu javne, uvek dostupne i sta-bilne. One }e se, kako je najavqeno, aùrirati i dostavqati or-ganizacijskim celinama i zainteresovanim vojnim penzioneri-ma.

Koraci kojima se ide ka ekonomski stabilnijem, izvesnijemi dostojnijem ìvotu zaposlenih u sistemu odbrane, mo`da izgle-daju sitni, ali nesporno usmereni ka pravom ciqu. Godine zane-marivawa nije lako nadomestiti. Nadle`ni u Sektoru za qudskeresurse Ministarstva odbrane i Upravi za kadrove, kako kaù,razumeju nezadovoqstvo odre|enog broja qudi, ali ~vrsto verujuda }e takvih mi{qewa s vremenom biti sve mawe.

Aleksandar PETROVI]

16

GOVORNI AUTOMATDok izmene Pravilnika o stambenom zbriwavawu ne stu-

pe na snagu, stambeni interesenti se preko govornog automatamogu informisati o mestu na rang listi i broju bodova koje }eimati po stupawu na snagu tih izmena.

Kona~ne rang liste bi}e zavr{ene do kraja meseca. Onese za razliku od dosada{we prakse ne}e mewati „preko no}i”putem odricawa od prava na utvr|enu strukturu i u~e{}a li~-nim sredstvima i bi}e javno dostupne svim aktivnim i penzio-nisanim pripadnicima MO i Vojske.

REGRES I TOPLI OBROKPlate profesionalnih vojnih lica utvr|ene su Zakonom o

Vojsci Srbije koji ne propisuje pravo na regres i topli obrok.Na sli~an na~in utvr|ene su i plate dràvnih slu`benika i na-me{tenika koji tako|e ne dobijaju pomenute prinadle`nosti.Zakon o radu predvi|a ispla}ivawe naknade za regres i topliobrok jedino „ako zakonom nije druga~ije odre|eno”.

Nadle`ni u Sektoru za qudske resurse MO kaù da ukoli-ko bi se ti dodaci utvrdili zakonom, plate bi za toliko moralebiti mawe, budu}i da su buxetska sredstva za tu namenu ograni-~ena. Tako|e, bilo bi diskutabilno da li bi se ta primawa ura-~unavala u penzijski osnov ili ne.

15. april 2008.

U FOKUSU

Na Spomenik pilotima braniocima Beograda na Zemunskom keju kod hotela „Ju-goslavija”, 6. aprila poloèni su venci i odata vojna po~ast jedanaestorici pripad-nika Ratnog vazduhoplovstva Kraqevine Jugoslavije, koji su poginuli 6. aprila 1941,na nebu iznad prestonice, u borbi protiv vi{estruko nadmo}nijeg neprijateqa.

U ime Ministarstva odbrane i Vojske Srbije, venac je poloìla delegacija Vaz-duhoplovstva i protivvazduhoplovne odbrane u kojoj su bili pukovnik Neboj{a\ukanovi}, zamenik komandanta ViPVO, i pukovnici Sreto Malinovi} i DragoslavMilenkovi}.

Vence su poloìli i predstavnik Ministarstva rada i socijalne politike DejanRisti} i predstavnici udruèwa penzionisanih i vojnih leta~a, padobranaca,bora~kih organizacija i potomaka ratnika. Venac je poloìo i Nikola [trbnek, ~iji

je otac Karlo poginuo brane}i otaxbinu ipilotsku ~ast.

Glavni gradski arhitekta \or|e Bobi}poloìo je vence na Spomenik pilotimabraniocima Beograda kod hotela „Ju-goslavija” i na Kosan~i}evom vencu, gde jeu bombardovawu sru{ena Narodna bib-lioteka Srbije.

Prve bombe iz nema~kih te{kih bom-bardera u Drugom svetskom ratu pale su naBeograd 6. aprila 1941. u 6,50 sati, dokje ve}ina wegovih stanovnika jo{ spavala.Napad armade Hitlerovog „Tre}eg rajha”po~eo je bez objave rata, uprkos tome {toje Vlada Kraqevine Jugoslavije nekolikodana ranije Beograd proglasila „otvoren-im, nebrawenim gradom”.

Prema doma}im izvorima, poginuo je2.271 stanovnik prestonice, koja je tadaimala 370.000 iteqa, dok nema~ki izvorigovore o 4.000 `rtava.

Grad je pretrpeo i neprocewivu ma-terijalnu {tetu. Potpuno je razoreno 714objekata, a teè je stradalo 1.888 zgrada,dok je vi{e hiqada objekata o{te}eno.

B. KOPUNOVI]

POMEN PILOTU MAJORU ZORANU RADOSAVQEVI]UPripadnici Vojske Srbije i ~la-

novi porodice obeleìli su na beo-gradskom grobqu Le{}e devetu godi-{wicu pogibije pilota majora ZoranaRadosavqevi}a, stradalog 1999. godi-ne u sukobu sa Nato avijacijom.

Pomenu su prisustvovali i Rado-savqevi}evi ratni drugovi iz nekada-{weg 204. lova~kog avijacijskog puka.

Major Zoran Radosavqevi} pogi-nuo je tre}eg dana Nato agresije nabiv{u SRJ, 26. marta 1999. godine, uvazdu{noj borbi sa broj~ano i tehni~-ki znatno nadmo}nijim neprijateqem.Sa wim je te ve~eri oboren i majorSlobodan Peri} koji se spasio iska-kawem.

Osim Radosavqevi}a, u sukobu saNato avijacijom, 4. maja 1999. iznadVaqeva, u avionu mig-29, poginuo je ikomandant 204. lova~kog puka pukovnikMilenko Pavlovi}.

Komandant 241. lova~ko-bombar-derske eskadrile iz Kraqeva potpukov-nik @ivota \uri} stradao je u avionuorao iznad Kosova 25. marta 1999.pruàju}i vatrenu podr{ku jedinicamaVJ u borbi protiv terorista.

U Nato bombardovawu poginuo je41 pripadnik tada{weg Ratnog vazdu-hoplovstva i protivvazdu{ne odbraneVJ, dok su ukupno stradala 1.002 pri-padnika vojske i policije.

N. ANDRI]

KOMEMORATIVNI SKUPNA MAQENUPripadnici 126. centra VOJIN

i ove godine okupili su se na mestu po-gibije svojih ratnih drugova potporu~-nika Sini{e Radi}a i @eqka Savi~i-}a na planini Maqen.

Potporu~nici Radi} i Savi~i}poginuli su 6. aprila 1999. kada je ra-darska kabina iz koje su obavqali du-`nost oficira za navo|ewe avijacije,pogo|ena Nato projektilom.

KURS ZA OPERATIVNE OFICIREU organizaciji Uprave za operativne

poslove General{taba Vojske Srbije, od31. marta do 4. aprila realizovan je kursza operativne organe u komandama bata-qona, diviziona i eskadrila. Kurs je or-ganizovan radi osposobqavawa oficiraza obavqawe du`nosti u operativnim or-ganima komandi i jedinica Vojske Srbije,po novim procedurama.

Kurs je poha|alo 46 slu{alaca izpot~iwenih jedinica General{taba VojskeSrbije, komandi Kopnene vojske, Vazduho-

plovstva i PVO i Komande za obuku. Ruko-vodilac kursa bio je kapetan bojnog brodaAca Ili}.

Realizacija sli~nih kurseva bi}e na-stavqena.

PRIPADNICI VOJSKE SRBIJE U SIMULACIONOMCENTRU U NEMA^KOJTrojica oficira Vojske Srbije u~e-

stvovala su, od 31. marta do 4. aprila,na me|unarodnom seminaru CAX (computerassisted exercise – ve`ba sa kompjuterskimsimulacijama) u Simulacionom centruoruànih snaga Nema~ke (Army WarfightingSimulation Centre) u Vildflekenu.

Tokom seminara u~esnici su imaliprilike da vide simulacione modele kojise u OS Nema~ke koriste u obuci koman-di i {tabova, saznaju vi{e o organizaci-ji i nameni centra, wegovoj tradiciji iiskustvima.

Pored pripadnika Vojske Srbije, se-minaru su prisustvovali i oficiri izPakistana, Jordana, Uzbekistana, Hrvat-ske, Ukrajine i Makedonije.

VENCI NA SPOMENIKBRANIOCIMABEOGRADA

UUprava za odnose s javno{}u Ministarstva odbrane analizirala jepriloge o sistemu odbrane koje su objavila sredstva javnog informisa-wa u Srbiji tokom 2007. godine. Iz 33 doma}a glasila izdvojeno je16.090 priloga ~ija se sadr`ina odnosila na Ministarstvo odbrane iVojsku Srbije. Analiza sadr`aja u selektovanim prilozima ukazuje nanekoliko bitnih promena kada je re~ o odnosu javnosti prema pojedinim

segmentima odbrane. Tokom pro{le godine do{lo je do zna~ajnih kvalitativnih promena (mo-

glo bi se re}i ~ak i prelomnih) u odnosu javnosti prema nekim segmentimaodbrane koji su dugo bili ne samo prvi na udaru komentatorskih olovaka,

15. april 2008.

M E D I J I O S I S T E M U B E Z B E D N O S T I

18

DOVOQNO RAZMinistarstvo odbrane

i Vojska Srbije ove

godine nemaju razlog

da budu nezadovoqni

medijima – ni u

pogledu publiciteta ni

kada je re~ o

objavqenim porukama

koje su se odnosile na

sistem odbrane. Iako

javna slika o odbrani

nije bila idealna u

2007. godini, dovoqan

razlog za zadovoqstvo

donosi ve} ~iwenica

da je pristup medija

sferi odbrane bio u

najve}oj meri

objektivan, i to u

procentu koji je

nadma{io sve godine

od kada je vojska

napustila ime

Jugoslovenska

narodna armija.

nego su u javnom mwewu tretirani kao kqu~ne prepreke refor-mi i ~ak me|unarodnim integracijama Srbije. Re~ je o civilnojkontroli Vojske i o vojnim slu`bama bezbednosti.

BROJ^ANI POKAZATEQIBroj priloga o sistemu odbrane u 2007. bio je neo~ekiva-

no veliki, budu}i da je objavqeno 200 priloga vi{e nego u godi-ni pre, iako su tokom 2006. uz medije Srbije pra}ena i glasilaCrne Gore. Mo`da koli~inu boqe ilustruje prosek za 33 medi-ja: ta glasila su u 2007. objavqivala prose~no 44 priloga osistemu odbrane dnevno, odnosno 1.340,8 mese~no.

Povodom izbora medija za uzorak, logi~no je da nisu moglabiti obuhva}ena sva postoje}a glasila u zemqi. Odeqewe zaanalizu javnog informisawa u Upravi za odnose sa javno{}uobradilo je priloge dve novinske agencije, zatim priloge o si-stemu odbrane koje su objavili {tampani mediji – 13 dnevnihnovina i osam nedeqnih, i priloge koje je emitovalo deset TV-ku}a (s tim {to su pra}ene po jedna informativna TV-emisijadnevno i sve specijalne emisije u kojima se govorilo o Mini-starstvu odbrane i Vojsci).

Uz agencije Tanjug i Beta, obrada se odnosila na Ve~erwenovosti, Politiku, Danas, Glas javnosti, Blic, Kurir, Dnevnik,Pres, Pravdu, Borbu, 24 sata, Alo, Gazetu, Svedok, NIN, Ne-deqni telegraf, Evropu, Vreme, Standard, Reviju 92, Tabloid,zatim na TV B92, RTS 1, RTS 2, TV Enter, TV Pink, TV Ko{ava, TVFoks, TV Vojvodina, TV Avala i TV StudioB.

Najvi{e priloga o sistemu odbrane objavile su agencijeTanjug – 2.339 i Beta – 1.574 priloga. U dnevnim novinama naj-ve}e zanimawe za sistem odbrane pokazali su Politika (obja-vila 1.033 priloga), Ve~erwe novosti (980) i Glas Javnosti(971 prilog), dok su Svedok (sa 126 priloga), Nedeqni telegraf(115) i NIN (113 priloga) nedeqnici koji su predwa~ili u od-nosu na druge periodi~ne novine.

Televizije koje su emitovale najvi{e priloga o sistemu od-brane bile su: RTS 1 (513 priloga u selektovanim emisijama),TV B92 (476) i TV Studio B (441 prilog).

MINIMALNA PRISTRASNOSTPokazalo se da su mediji Srbije imali uglavnom nepristrastan

pristup problematici odbrane. O nepristrasnosti govori i podatakda ~ak 89,2 odsto tekstova o sistemu odbrane iz 2007. uz date infor-macije nije imalo komentatorske opaske.

Jasnije re~eno, bez obzira na to da li su informacije bile po-zitivne za sistem odbrane ili ne, u Analizi je to tretirano kao neu-tralan pristup sve dok (uz informacije) nisu davani i komentatorskisudovi. U vezi s tim, va`no je podsetiti da je u 2006. neutralni pri-stup medija bio za sedam procenata mawi nego u 2007. godini.

^iwenica da takav odnos medija nije znatnije varirao to-kom svih 12 meseci, bez obzira na to {to je godina obilovalakrupnim de{avawima, dozvoqava konstataciju da odnos javnogmwewa prema sistemu odbrane i Vojsci karakteri{e odre|enastabilnost.

19

LOGA ZA ZADOVOQSTVO

rom na sve {to se de{avalo u vezi sa statusom Pokrajine tokom2007. Ono {to donekle za~u|uje proizilazi iz pore|ewa sa 2006.godinom – samo godinu pre ta tema je bila tek na 23. mestu u redosle-du zanimawa medija za pojedine elemente u oblasti problematikeodbrane.

Jo{ ve}a promena u zanimawu medija odnosi se na temu koja je,~esto, i{la zajedno sa temom Kosmet. „Agresija Natoa na SRJ“, kaotema, pre{la je veliki put od po~etka 2006. do kraja 2007. godine.Ona se sa 42. mesta u pretpro{loj godini na{la na osmom mestu upro{loj, i to u prilozima koji su razmatrali situaciju na KiM u kon-tekstu 1999. godine, a zatim u informacijama o uni{tavawu zaosta-lih neeksplodiranih sredstava ili o dnevnicama nekada{wih rezer-vista i sli~no. Ali, sluìla je i kao upozoravaju}e podse}awe na zlonapravqeno pre skoro deceniju – u komentarima i izjavama o sada-{woj me|unarodnoj vojnoj saradwi, mirovnim misijama UN, potenci-jalnom ukqu~ewu Srbije u Nato...

Izrazito velike promene interesovawa medija u 2007. godinievidentne su i u okviru vi{e drugih tema.

Blizu vrha stigla je tema imenovana kao „Politi~ki ~inioci iVojska“. U 2007. na{la se na sedmom mestu prema zastupqenosti, dokje u 2006. bila na dalekom 28. mestu. Iako definicija teme upu}ujena veoma {iroku oblast, Odeqewe za analizu je tim nazivom obu-hvatilo samo one priloge koji su sadràli izjave ili saop{tewa osistemu odbrane i Vojsci sa jasnim motivom: politi~kom opredeqe-no{}u, zatim one u kojima su potencirani stavovi pojedinih politi~-kih struktura o sistemu odbrane, bez obzira na to da li su stavovibili navedeni ili su predstavqeni kao interpretacija novinara.

Zanimqivo je i da su teme „Ratko Mladi}”, „Saradwa sa Ha-{kim tribunalom” i „Nesre}e u Vojsci”, koje su 2006. bile me|u naj-frekventnijim (nalazile su se na drugom, tre}em i ~etvrtom mestuprema zanimawu medija), u 2007. oti{le na 20, deveto i 16. mesto.

Pripadnicima Vojske Srbije verovatno se ne}e dopasti {to suglasila bila relativno malo zainteresovana za neka pitawa kojeoni smatraju izuzetno zna~ajnim. Tema „Standard i status pripadnikaVojske“ u 2007. godini udaqila se od javnosti sve do 29. mesta, a„Stambena problematika pripadnika VS“ pro{la je jo{ gore – na-{la se na 39. mestu u opadaju}em nizu liste sa 49 tema.

KVALITATIVNE PROMENE Kvalitativna promena, koja je verovatno najzna~ajnija kada se

radi o relaciji sistem odbrane-javno mwewe, pokazala se i u na~inuna koji su mediji tretirali problematiku civilne kontrole Vojske ivojnih slu`bi bezbednosti.

Ne treba podse}ati da su godinama javne cene o ta dva segmentau na{em sistemu odbrane bile krajwe nepovoqne i da su ~esto slu-ìle kao ilustracija tezi da je Vojska nereformisana, konzervativ-na i potencijalno opasna za demokratsku orijentaciju zemqe. Svevreme je isticano i da me|unarodna zajednica reformu u tim obla-stima svrstava me|u prioritetne zadatke Srbije, odnosno va`nepreduslove za napredovawe zemqe ka Evropskoj zajednici.

Zbog ~ega je 2007. donela ne samo promenu nego, moglo bi se re-}i, i obrt u gledawu medija na civilnu kontrolu Vojske? Arhiviraniprilozi u Upravi za odnose sa javno{}u svedo~e da se relacija pozi-tivnog i negativnog usmerewa u vezi s tom temom okrenula naglava~keza samo godinu dana. U 2006. o civilnoj kontroli objavqeno je svega3,6 odsto pozitivnih poruka i ~ak 23,4 odsto negativnih, dok su u2007. pozitivna usmerewa bila zastupqena sa 21,3 odsto, a nega-tivna sa 5 odsto. Pitawe se odnosi i na vojne slu`be bezbednostikoje su bile dugogodi{wi neslavni rekorderi kada se radilo o nepo-verewu javnosti, a koje su u 2007. godini (sude}i prema objavqenom)zasluìle ne{to drugo. Procenat pozitivnih stavova o slu`bama po-ve}an je za 2,8 odsto u odnosu na 2006. godinu, {to ne bi bila ba{zapawuju}a razlika da nije, istovremeno, procenat negativnih sma-wen za impresivnih deset procenata – opao je za 9,8 odsto tokom sa-mo 12 meseci.

Razlozi za ovakve promene su mnogobrojni. Jedan od wih je {tosu u javnosti pitawa ukupne civilne kontrole Vojske, ukqu~uju}i i kon-trolu slu`bi bezbednosti, preme{tena vi{e na plan politike nego{to su, kao ranijih godina, mediji forsirali teze o otporima kon-

[to se ti~e priloga u kojima su nagla{ene poruke o siste-mu odbrane, evidentno za 2007. jeste da su i pozitivno usmere-ni stavovi i stavovi sa negativnom intencijom procentualnosmaweni u odnosu na 2006. godinu. Poruke sa pozitivnim vred-nosnim stavovima sadràlo je 5,6 odsto priloga, a sa negativ-nim 5,2 odsto. Radi paralele: u 2006. pozitivni stavovi ~inilisu 7,9 odsto, a negativni 9,4 odsto.

Raspore|enost vrednosnih usmerewa prema ànru bila jeu 2007. pribli`na relaciji tokom 2006. Informativni ànr(vesti, izve{taji, saop{tewa), koji je bio zastupqen u vi{e odpolovine priloga o sistemu odbrane – 53,2 odsto, karakteri-sao je i najve}i procenat neutralnosti. Drugi, i prema brojno-sti i prema nepristrasnom pristupu, bio je interakcijski ànr(izjave, intervjui, konferencije za novinare) - za 40,3 odstosvih priloga o sistemu kori{}en je taj ànr. U interpretativ-nom ànru (komentari, osvrti, ~lanci, kolumne) bilo je najvi{enepoèqnih poruka o sistemu odbrane i Vojsci, ali je on biozastupqen sa samo 6,1 odsto. Neo~ekivano malo, s obzirom namogu}nosti, bio je zastupqen fotopublicisti~ki ànr (fotore-portaè, crteì, karikature) – samo 0,2 odsto, a novinarsko-literarni (feqtoni, memoari) jo{ mawe – 0,1 odsto.

[TA JE NAJVI[E ZANIMALO MEDIJEU bazi podataka Uprave za odnose sa javno{}u, prilozi o si-

stemu odbrane razvrstani su u 49 tema, {to je omogu}ilo pra}ewepromena u odnosu medija prema pojedinim segmentima odbrane.

Pokazalo se da je tretman sistema odbrane i Vojske u kontekstude{avawa sa Kosovom i Metohijom (KiM), tokom 2007. godine, bionajzastupqenija tema u zbiru priloga o odbrani. Objavqena su 3.182priloga u kojima se, na primer, govorilo o eventualnom povratku Voj-ske na KiM, o mogu}nosti vojne intervencije u toj pokrajini, o borbe-nom potencijalu za takve akcije, o saradwi sa Kforom, stavovimapripadnika VS u vezi sa Kosovom... To {to je takva problematika bi-la na prvom mestu interesovawa u medijima nije neo~ekivano s obzi-

TEMA

15. april 2008.20

ISTRA@IVAWA JAVNOG MWEWAAgencije Stratexik marketing, Medium Galup, Cesid,

Politikum, Skan, Ipres, Galup Evropa, Transparensi in-terne{nel, Faktor plus i druge objavqivale su u 2007. is-traìvawa javnog mwewa koja su se odnosila, uz ostalo, ina sistem odbrane. Prema wima, kada se radilo o povere-wu gra|ana u institucije dràve, poverewe u Vojsku Srbijeimalo je, uglavnom, iznad 40 odsto gra|ana. Ovaj podatakima jo{ ve}i zna~aj u relaciji sa mi{qewem o ostalim in-stitucijama. Vojska je, prema ve}ini istraìvawa, bila natre}em mestu prema rejtingu (a u jednom od istraìvawa nadrugom). Odnosno, gra|ani su iskazivali najve}e povereweSrpskoj pravoslavnoj crkvi, zatim predsedniku Srbije, apotom Vojsci Srbije. Na osnovu svih istraìvawa, rejtingVojske bio je ispred Skup{tine, Vlade Srbije, policije, sud-stva, {kolstva...

Osim istraìvawa o poverewu, bila su ~esta ispiti-vawa stavova javnosti o Natou, Partnerstvu za mir i even-tualnom ratu zbog Kosova i Metohije. Rezultati su ukazalida oko 30 odsto gra|ana ima pozitivne stavove o Natou,odnosno o potencijalnom ukqu~ivawu Srbije u taj savez. Od-nos prema Partnerstvu za mir bio je znatno povoqniji, alipodr{ka u~e{}u Srbije u Partnerstvu, prema istraìva-wima, unekoliko je opala krajem godine. Pokazalo se i daizrazita ve}ina stanovnika Srbije (70 odsto i vi{e) ne bipodràla rat kao sredstvo za odbranu Kosova i Metohije.

21

troli unutar Ministarstva odbrane i Vojske Srbije, posebno unutarslu`bi bezbednosti koje su, kako se tvrdilo, funkcionisale samo-stalno i u skladu sa sopstvenim politi~kim opredeqewima.

Presudne ~inioce za promenu predstavqali su i usvajawe Za-kona o odbrani, Zakona o Vojsci i zakonska regulativa o osnovamaure|ewa slu`bi bezbednosti, ali i formirawe Saveta za nacio-nalnu bezbednost. Efekat su postigle, sigurno, i ocene Evropske ko-misije i izjave pojedinih stranih zvani~nika o poboq{awu u civil-noj kontroli Vojske, kao i pozitivne izjave vi{e javnih li~nosti uSrbiji. U javnosti je, dakle, sasvim napu{tena teza, ranije neizbe-`na u mnogim medijima, prema kojoj odbegli ha{ki optuènici imajunaj~vr{}e upori{te u vojnim slu`bama bezbednosti.

DVOSMERNA KOMUNIKACIJAUprava za odnose s javno{}u zna~ajno je unapredila na~in ko-

municirawa sa javno{}u, a samim tim i sa medijima. To se odraziloi na boqu komunikaciju koju su ostvarili i pripadnici Ministarst-va odbrane i Vojske Srbije.

Primera radi, pripadnic vojnog {kolstva su se sjajno sna{li utome. Informacije o redovnom obrazovawu u vojnim {kolama, presvega Vojnoj akademiji, bilo je do pre dve-tri godine tema za koju sumediji bili relativno malo zainteresovani. Sada je druga~ije. Nijenajva`nije samo {to je tokom 2007. Vojna akademija bila kontinui-rano prisutna u glasilima, koliko je zna~ajno {to su prilozi o wojnalazili istaknuta mesta u medijima i, jo{ va`nije, {to su te in-formacije prestale da budu {ablonizirane.

Uprava za odnose s javno{}u uspela je da ~ak tre}ina prilogao nekom doga|aju bude objavqena kao najava onoga {to predstoji,~ime je postizana poèqna radoznalost javnosti.

I ovo sugeri{e da je pro{lo vreme kada se o relaciji sistemodbrane - mediji govorilo sa iskqu~ivo{}u. Relacija je, kao i uvek,dvosmerna.

Zorica STANKOVI]

PORAST BROJA IZJAVA OSISTEMU ODBRANE

Evidencija o izjavama povodom sistema odbrane u 2007.pokazala je jednu od ve}ih promena. Broj takvih izjava je, u od-nosu na 2006, pove}an za 21,6 odsto. Mediji su objavili 4.904priloga u kojima su bile izjave u vezi sa Ministarstvom od-brane i Vojskom. Od toga se u 2.892 slu~aja radilo o izjavamaiz civilnih struktura, a u 2.012 – o izjavama pripadnika Mi-nistarstva odbrane i Vojske Srbije.

Li~nosti koje su tokom godine dale najvi{e takvih izjavabili su: ministar odbrane Dragan [utanovac (27 odsto svihizjava), predsednik Srbije Boris Tadi} (8,7 odsto), na~elnikG[ VS general-potpukovnik Zdravko Pono{ (8 odsto), mini-star Rasim Qaji} (6,1 odsto), biv{i ministar odbrane ZoranStankovi}, u vreme svog mandata (5,1 odsto), premijer Voji-slav Ko{tunica (4,5 odsto), ministar spoqnih poslova Vuk Je-remi} (3,9 odsto) i zamenik predsednika SRS Tomislav Niko-li} (3 odsto).

Prilozi sa izjavama (intervjuima) pripadnika Ministar-stva odbrane i Vojske Srbije imali su povoqne efekte, najprezato {to su bili pra}eni porukama sa pozitivnim usmerewem~iji je procenat bio znatno ve}i od proseka svih priloga zbir-no – iznosio je 13,8 odsto (ukupni prosek je 5,6 odsto). A ono{to je bar na prvi pogled mawe uo~qivo – izjave su, uglavnom,imale jasno istaknut povod. Kada se radilo o izjavama koje subile motivisane neposrednim doga|awima – one su stizale dojavnosti brzo i bile su, sadràjem, sinhronizovane, zahvaqu-ju}u Upravi za odnose s javno{}u. Pogre{no bi bilo zakqu~itikako se sinhronizacija podrazumeva. Ranijih godina se, ne ba{retko, de{avalo da se vi{e pripadnika Vojske ili Ministar-stva oglasi u medijima povodom iste teme, a da wihove infor-macije budu me|usobno kontradiktorne.

SNAGA VATRENOG DO B U K A N A I N T E R V I D O V S K O M P O L I G O N U

Vojnici decembarske generacije svih rodova i brigada Kopnene

vojske nastavili su na poligonu, u realnim uslovima, daqe osposobqavawe i sticawe

prakti~nih znawa. Na desetodnevnom logorovawu

i integrisanim ve`bama predstavqen je novi oblik

obu~avawa – jedna jedinica dobila je zadatak da bude

integrator, organizator i nosilac ve`be. Alfa i omega

ove prole}ne aktivnosti na poligonu Pasuqanske livade

bila je Prva brigada.

Sveè i jasno utisnute u tlo duboke {are gusenica osamdeset~e-tvorki i gvozdika iznova ukazuju da se Intervidovskim poligo-nom Pasuqanske livade kretala mo}na vojna tehnika. A logorskiprostor, propisno ure|en, na~i~kan {atorima i zavijen u oblakmirisnog dima koji se {irio iz kuhiwe auto-prikolice, otkri-

vao je da je i vojska mnogobrojna. I sve se uklapa u uobi~ajene slikes terena. Tu su i ki{a, sneg, vetar i splet svakojakih vremenskih nepri-lika. Ne znamo da li je to dah varqivog prole}a ili terenski usud, alitako vazda biva od kad se ide na poligone.

Samo je vojska nova – decembarska. U uobi~ajen kontekst doga|awautkana je jo{ jedna novina – vi{e na Pasuqanke ne}e izlaziti po jednabrigada ve} }e obuka vojnika iste generacije iz svih rodova i jedinicaKoV biti objediwena. Re~ je o sloènijem obliku wihovog ospospobqa-vawa. Samo jedna brigada bi}e integrator, organizator i nosilac ve-`be. Alfa i omega ove prole}ne bila je Prva brigada. Wene stare{i-ne integri{u aktivnosti svih vojnika i izvode obuku. A po zavr{etku lo-gorovawa i ve`bi, profesionalni sastav i vojnici vrati}e se u mati~-ne jedinice – vojnici osposobqeni da se sluè svojim oru jima i oru-|ima, a stare{inski kadar dodatno kondicioniran u svom zanatu.

Na taj na~in pojeftiwuje se obuka i {tede dràvne pare, me|usob-no se upoznaju vojnici i snaè drugarske veze izme|u stare{ina. A ko-mandni kadar, rukovode}i brojnom vojskom, ima priliku da oseti snaguwenog vatrenog dejstva.

OBUKA JE IMPERATIVJednoga dana su pod budnim okom najvi{e komande – zamenika

na~elnika General{taba general-potpukovnika Miloja Mileti}ai komandanta KoV general-potpukovnika Mladena ]irkovi}a – bi-

OD

BR

AN

A

li najodgovorniji na ve`bi – komandant Prve brigade pukovnik\okica Petrovi}, na~elnik {taba pukovnik Sreten Egeri} iwihovi saradnici. Prisutni su komandanti brigada KoV. Za-hvaquju}i izuzetnoj predusretqivosti potpukovnika DraganaZaklana, koji je novinskoj ekipi obezbedio da istovremeno bu-du na dva mesta, nastala je pri~a…

Trag sveprisutne poligonske pra{ine pokupili smo onogdana kada je bilo najvatrenije, posmatraju}i jedan segment obu-ke. Pra{talo je sa vatrenih poloàja na Vencu i Mihailovojrupi, a detonacije su odjekivale u rejonu ciqa na Kr~oru, Do-brim vodama i Velikom Antravequ. Komande su izdavane naosmatra~nici, u rejonu trigonometrijske ta~ke 719, koja jeuspe{no odolevala naletima vetra.

Od komandanta Prve brigade i na~elnika {taba saznali smoda se u sloènim vremenskim uslovima realizuju sadràji takti~-kog uve`bavawa i takti~kog osposobqavawa jedinica pe{adije,artiqerije, PVO i roda oklopnih i mehanizovanih jedinica. Dosada su realizovali takti~ko uve`bavawe i pripremna ga|awa na-oruàwem roda i li~nim i kolektivnim naoruàwem jedinica pe-{adije. Predstoji da pe{adijske jedinice nivoa odeqewe, voda,ali i sredstava za podr{ku, na poligonu izvedu takti~ke ve`be sabojnim ga|awem.

Artiqerijsko-raketne jedinice PVO iz sastava brigada KoVga|ale su ciqeve na zemqi iz protivavionskog topa bofors. Tokomna{e posete, artiqerijske i oklopne i mehanizovane jedinice ot-po~ele su takti~ku ve`bu sa bojnim ga|awem.

Posluìoci na artiqerijskim samohodnim i vu~nim oru|imauglavnom su vojnici decembarske generacije, a profesionalni sa-stav ~ine stare{ine, s tim {to je oko tre}ine tog sastava profe-sionalna, a ostalo su ro~ni vojnici. Oru|a koja koriste za izvr-{avawe obuke su iz jedinica i iz sastava poligona.

Pratili smo posredno artiqerijsko bojno ga|awe jedne to-povsko-haubi~ke baterije iz Me{ovite artiqerijske brigade, po-sredno artiqerijsko bojno ga|awe 13. diviziona samohodnog vi-{ecevnog lansera raketa ogaw, neposredno bojno ga|awe oklopno-mehanizovanih jedinica 12. samohodnog haubi~kog diviziona izPrve brigade, u ~iji su sastav u{li vojnici i stare{ine svih samo-hodnih artiqerijskih diviziona iz brigada KoV. Tako|e, realizo-van je deo iz takti~ke obuke – tenkovski vod u napadu sa takti~komve`bom i bojnim ga|awem. Jedan mehanizovani vod ga|ao je projek-tilima 20 mm iz topa i spregnutim mitraqezima.

ARTIQERIJSKA PODR[KAHladan vetar nemilosrdno duva i rasteruje oblake i

maglu. Vi{e nema ki{e, niti snega koji je tokom desetodnevnoglogorovawa napadao i do 10 santimetara, pa artiqerci kaùda su idealni uslovi za ga|awe. Vidqivost je odli~na, a vetru}e se ve} nekako suprotstaviti meteorolo{ko odeqewe na va-trenom poloàju udaqenom ~etrnaestak kilometara od osma-tra~nice. Oni odre|uju popravke, odnosno na osnovu podatakaiz meteo-biltena zauzimaju elemente za ga|awe.

DEJSTVA„ P A S U Q A N S K E L I V A D E ”

Na osmatra~nici je komandir baterije major AleksandarMi{i} sa komandirom komandnog voda, izvi|a~kog odeqewa,izvi|a~ima i vezistima. Instrumenti su postavqeni, a sa va-trenog poloàja poslat je izve{taj o tome da su spremni za dej-stvo i o~ekuju daqa nare|ewa. Gotovost je u 10 sati.

Sa Venca }e se, sem nora, oglasiti i samohodni vi{ecev-ni lanseri raketa (SVLR) kalibra 128 mm ogaw. Sve je sprem-no za po~etak ga|awa. Atmosfera je uzavrela. Glasno se izgo-varaju komande, posluge ih ponavqaju i brzo izvr{avaju. Raza-znaje se:

– Osnovni pravac! Ciq 101. Gotov. U osnovni pravac!U me|uvremenu je ra~una~ko odeqewe saop{tilo elemente zaga|awe iz ogwa:

– Pa`wa! Azimut osmatrawa 2322, daqina osmatrawa1990... Osnovnim, jednu, pripremi!

Niù se i ostale komande, pa i ona najvi{e o~ekivana zaopaqewe. Artiqerija dejstvuje. Je~e Ku~ajske planine. Po za-vr{etku ga|awa, me|u artiqercima je posebna atmosfera. Zaga|awe su se pripremali dugo, pa je i zadovoqstvo ve}e jer subili uspe{ni.

– Ovo mi je prvi put da ga|am iz ogwa. Bilo je malo treme,ali sam prezadovoqan rezultatom. Ranije sam kao posmatra~prisustvovao ga|awu iz tog sistema na poligonu u Nikincima,i mogu da kaèm da je sasvim druga~iji utisak kada se rukovodiga|awem. Ve}a je odgovornost, sve je zahtevnije i treba popri-li~no vremena da se ga|awe dobro organizuje – kaè potpo-ru~nik @arko Pavlovi}, komandir voda u divizionu SVLR.

On smatra da }e, ako se nastavi sa praksom da pripadni-ci artiqerijskih jedinica svakih nekoliko meseci ga|aju napoligonu Pasuqanske livade, jedinice biti pravilno pripre-mqene za svoje zadatke i na taj na~in potpuno ispuniti osnov-nu namenu.

Nedaleko od Pavlovi}evog ogwa jo{ je jedan mladi stare{i-na. Dok sa poslugom posprema oru|e, presabira utiske:

– Drugi put sam na ga|awu iz ovog sistema i odavde }u pone-ti izuzetno lepe utiske. Nadam se da je to slu~aj i sa ostalim ~la-novima posluga artiqerijskih oru|a. Vreme nam nije bilo naklo-

POLIGON

KUVARSKI MIKS

I kuvari su na ovoj ve`bi bili pravi profesionalci. An-ton Na| iz Ba~ke Topole i Vladimir Be{ir iz Novog Sada, za-jedno sa Bojanom Risti}em iz Ni{a, spremali su dnevno, od ju-tra do ve~eri, vi{e od 3.500 obroka. Iz kuhiwe auto-prikoli-ce izlazile su prave kulinarske poslastice. Naravno, u trpe-zarijskom bloku bilo je i petnaestak vojnika iz razli~itih je-dinica – Sremska Mitrovica, Ba~ka Topola, Novi Sad, Ni{.

Taj kuvarski miks od prvog dana bio je na istoj talasnojduìni, pa su verovatno zato i jela bila ukusna. Najtraènijasu bila ~orbasta jela, a pasuq sa rebarcima i slaninom zau-zeo je slavno prvo mesto. Kuvari kaù, a to potvr|uje i uprav-nik vojni~kog restorana poru~nik Branislav Gaji}, da je svakiru~ak bio dobro skuvan. Najboqu ocenu dali su oni koji su uvektraìli tawir vi{e.

weno, ali se na{ rad i trud isplatio. Prevazi{li smo te{ko}ezbog nepovoqnih vremenskih uslova, a ga|awe su nadle`ni vred-novali najvi{om ocenom – isti~e potporu~nik Dejan Filipovi},iz vaqevskog 24. diviziona.

Da bi se na pravi na~in komandovalo, prema re~ima potpo-ru~nika Filipovi}a, mora postojati poverewe i po{tovawe me-|u stare{inama i vojnicima. A od wihove efikasnosti i ume{no-sti najvi{e zavisi uspeh ga|awa. Osim toga, i prema oru|u semora odnositi s po{tovawem, s velikom odgovorno{}u, jer arti-qerci od svojih borbenih sredstava o~ekuju mnogo.

– Predstoji nam ~itav niz obaveza – ~i{}ewe cevi, pri-premawe lansera za transport, pokret... A kad se vratimo umati~ne jedinice, „dotera}emo” sistem da izgleda kao pre ga-|awa. Nau~eni smo da o oru|u brinemo kao {to brinemo o se-bi, jer je svakom artiqercu ono svetiwa – dodaje Filipovi}.

Ne{to kasnije, na drugom kraju poligona, u punom jeku jetenkovska takti~ka ve`ba s bojnim ga|awem. Tenkovi M-84 kre-}u se po zami{qenoj liniji razvoja i po stazama prelaze u na-

pad. Kod belih zastavica otvara se vatra po prvim ciqevima,nastavqa napad, sledi drugi i tre}i red ciqeva, i na kraju,ga|awe iz protivavionskog mitraqeza. Po zavr{etku napada,tenkovi se vra}aju u o~ekuju}i rejon, kako bi se izmenile posa-de. Ina~e, svaka jedinica na ve`bi ima svoje tri podsade koje~ine vod.

NADIGRAVAWE TENKOVSKIH POSADA

– Do sada nismo imali problema, sve je bilo dobro organizo-vano. Po planu Prve brigade realizovali smo takti~ka uve`bava-wa, {kolsko ga|awe, posadno bojno ga|awe i sada takti~ku ve`busa bojnim ga|awem – kaè kapetan Dejan Milenkovi} iz 36. tenkov-skog bataqona iz ni{ke Tre}e brigade.

Na pitawe da li je bilo straha me|u ~lanovima posada dobi-jamo odri~an odgovor od wega.

– Sa vojnicima smo dobro uve`bali sve propisane radwe ta-ko da su oni bili spremni za ovo ga|awe, i oslobo|eni od straha,ako ga je i bilo.

Stariji vodnik Goran Stankovi} iz istog tenkovskog bataqonasmatra da ima razloga za zadovoqstvo:

– Obu~ili smo vojnike decembarske generacije da upotrebemo}no borbeno sredstva kao {to je tenk, ~ime je ispuwen ciq wiho-vog sluèwa vojnog roka.

On isti~e da je najva`nija uloga komandira tenka, jer rukovo-di vatrom, navodi ni{anxiju na ciqeve i komanduje kuda da voza~usmeri tenk. Posada tenka mora da, predvo|ena komandirom, funk-cioni{e istovremeno, jer ako neko ne obavi svoj zadatak nema uspe-{nog manevra i vatrenog dejstva, otkrivawa i uni{tewa neprija-teqskih ciqeva.

– Lepo je biti ni{anxija. Na posledwem ga|awu postigli smoodli~ne rezultate – slaù se vojnici Sini{a Matijevi} iz jediniceu Sremskoj Mitrovici i Igor Nikoli} iz Vrawa, ali i stariji vod-nik Mile Videnovi}.

Mlade ni{anxije kaù da ima adrenalina tokom ga|awa, alise ose}aju mo}no. Kada smo ih zapitali po ~emu }e pamtiti logoro-vawe, a da to nije ki{a, vetar i sneg, odgovorili su – po vojnicima.Pamti}e rivalitet i takmi~arski duh unutar posada brigada, onevojnike koji dobro pri~aju viceve, pa uz {alu i smeh prekra}uju satepauze. A i po ra~unima za mobilne telefone, jer je ove godine naPasuqankama obezbe|ena dobra telefonska veza.

Tako misli vojska, a rukovodioci ve`be èle da Intervidov-ski poligon Pasuqanske livade zaista u budu}nosti to i postane.

Mira [VEDI]Aleksandar ANTI]

Snimili Radovan POPOVI] i Zvonko PERGE

General-potpukovnik Miloje Mileti}, zamenik na~elnikaGeneral{taba VS:

– Bila je ovo prilika da se komandanti i komandiri jedi-nica uvere u osposobqenost vojnika u centrima za obuku. Takveve`be bi}e redovne i u narednom periodu. Iskustva sa ove ve-`be koristi}emo prilikom organizacije narednih, kojih }e dokraja godine biti sigurno tri do ~etiri.

General-potpukovnik Mladen ]irkovi}, komandant KoV: – Rezultati koje su postigli u~esnici ve`be pokazuju da

pripadnici Vojske ume{no rukuju tehnikom i naoruàwem. Te-ì{ni zadaci sastava KoV jesu – obuka, grupna obuka, obukaposluga i posada, vodova, baterija do bataqona i diviziona.

Pukovnik \okica Petrovi}, komandant Prve brigade: – Ovde smo izveli takti~ka uve`bavawa i takti~ke ve`be

sa bojnim ga|awem, kao najvi{im i najsloènijim oblikomosposobqavawa pojedinca i jedinica u rodovima KoV. Posleove ve`be, i vojnici i jedinice osposobqeni su za namenskezadatke.

JEDINICE

15. april 2008.

BOQE SPREÎTINEGO LEÎTI

ZAVOD ZAPREVENTIVNO-MEDICINSKU ZA[TITUVOJNE BOLNICE NI[

Vojni preventivnizavod je, tokom stogodina postojawa, uvek stajao u vojni~komstroju kao preprekauzro~nicima bolesti i pojavama oboqevawau vojnim kolektivima.Tako je bilo i pro{legodine, kada je u Ni{uzapo~ela epidemijainfektivne ùtice.

26

Kre}u}i se izme|u ratnih popri{ta, materijalne oskudice i neophodnosti daqeg razvo-ja preventivne medicine, Zavod za preventivno-medicinsku za{titu (ZPMZ) Vojne bol-nice Ni{ je tokom devedesetih godina pro{log veka izrastao u va`nu preventivno-me-dicinsku ustanovu. Danas u Zavodu ima desetak specijalista razli~itih profila, koji,potpomognuti iskusnim laborantima i tehni~arima, mogu da izvr{e sve zadatke izoblasti preventivne medicine. A zadataka je mnogo, o ~emu svedo~e podaci da su ekipe Zavoda u 2007. godini provele

na terenu 335 dana, prevaliv{i pri tom vi{e od 46.000 kilometara. Izvr{avali su ih ~e-sto u nepovoqnim meteorolo{kim uslovima i u razli~itim objektima, po~ev od najbliìhkasarni pa do najudaqenijih baza i osmatra~nica u Kopnenoj zoni bezbednosti.

– Ne àlimo se – kaè komandant Zavoda pukovnik Milisav Stanojevi}. – To je sastav-ni deo na{eg posla, jer u preventivnoj medicini samo ta~ni i blagovremeni podaci mogu seupotrebiti za otkrivawe uzro~nika oboqewa i faktora rizika koji pospe{uju wihovo poja-vqivawe.

UNAPRE\EWE KVALITETA @IVOTASpecijalisti~kim nivoom preventivno-medicinske za{tite ZPMZ obezbe|uje terito-

riju od Zaje~ara do Pre{eva i od Kopaonika do granice sa Bugarskom. U zoni nadle`nostiZavoda nalazi se veliki broj jedinica Kopnene vojske, centara za obuku, vazduhoplovnih sa-stava i 18 baza. Godinama unazad, stare{ine i vojnici tih vojnih kolektiva prepoznaju pri-padnike Zavoda kao lekare, inèwere i tehni~are u ~izmama, koji na terenu prikupqaju po-datke i materijale. Nakon laboratorijske obrade, oni podatke pretvaraju u relevantne na-u~ne informacije i dostavqaju nadle`nim vojnozdravstvenim ustanovama i vojnim jedinica-ma. Vojni kolektivi te dragocene informacije koriste za unapre|ewe kvaliteta ìvota izdravqa.

Zavod za preventivno-medicinsku za{titu u svom sastavu ima pet odeqewa – epidemi-olo{ko, higijensko-hemijsko, mikrobiolo{ko, medicine rada i informatike. ^lanovi epi-demiolo{kog odeqewa sprovode kontinuirani epidemiolo{ki nadzor i obavqaju sanitar-ne preglede qudi. Oni se bave i jednim od zna~ajnijih vidova o~uvawa zdravqa, a to je uni-{tavawe potencijalnih prenosilaca zaraznih bolesti – insekta i glodara.

Prema re~ima epidemiologa majora Gorana Krsti}a, na ovim poslovima angaùje seekipa koja godi{we uradi deratizaciju u oko dve hiqade objekata (ukupna povr{ina preko300 hiqada metara kvadratnih) i dezinsekciju u vi{e od 200 objekata, odnosno na povr{i-ni od preko 100.000 metara kvadratnih. To je jedan od retkih timova na teritoriji koji je

27

ANGA@OVAWE NA TERENUU preventivno-medicinskom smislu, poseban problem, koji

zahteva gotovo svakodnevno angaòvawe Zavoda, predstavqaKopnena zona bezbednosti. Razlozi za ovo su u nepoznatoj epi-demiolo{koj situaciji na teritoriji Kosmeta, registrovanimprirodnim àri{tima mi{je groznice, pojedina~nim slu~ajevi-ma tularemije, pojavi {umskog besnila i postojawu endemskihpodru~ja infektivne ùtice.

Higijensko-epidemiolo{ku situaciju dodatno komplikujeudaqenost vojnih objekata od centara snabdevawa, konfigu-racija terena, lo{e saobra}ajne komunikacije, nesigurnovodosnabdevawe i sme{taj u monta`nim objektima privre-menog karaktera. Sve to iziskuje neprekidan oprez i prona-laèwe optimalnih mera prevencije, koje se uskla|uju saspecifi~nim uslovima ìvota i rada jedinica na ovoj teri-toriji.

SUZBIJAWE EPIDEMIJA @UTICE U NI[UEpidemija infektivne ùtice u Ni{u po~ela je novembra

2007. godine. Suo~eni sa opasno{}u {irewa na vojne kolekti-ve, ekipe Zavoda sprovele su vanredne sanitarne nadzore usvim vojnim sredinama, gde su se mogla o~ekivati oboqevawa.Nakon obrade rezultata predloène su mere prevencije, kojese ti~u odràvawa li~ne higijene, ishrane i vodosnabdevawa.Tako|e, organizovana su predavawa na temu crevnih zaraznihbolesti.

U saradwi sa komandama Tre}e i etvrte brigade KoV, cen-tara za obuku i drugih jedinica, pripadnici Zavoda kontinui-rano su pratili sprovo|ewe svih mera prevencije. U me|uvre-menu, pojavili su se pojedina~ni slu~ajevi oboqevawa od in-fektivne ùtice i me|u pripadnicima Vojske. Oni su mogli bitiizvor {irewa epidemijskog procesa unutar vojni~kih kolektiva,ali je ova pojava izbegnuta. Zaslugu pojedinih aktera u spre~a-vawu epidemije te{ko je izmeriti, ali jedno je sigurno – Zavodza preventivno-medicinsku za{titu ne moè se zaobi}i.

Zastavnik Bojan Novkovi} i mr Vesna Kova~evi} u hemijskoj laboratoriji

Ispitivawe uzorka hrane iz vojni~ke kuhiwe

stru~no i materijalno osposobqen za obavqawe poslova dezin-fekcije, dezinsekcije i deratizacije.

Savremena medicina postavqa pred mikrobiolo{ke labora-torije sve ve}e zahteve, traè}i precizniju i brù identifikacijubiolo{kih agenasa. Zato se i u mikrobiolo{kom odeqewu Zavodabroj analiza pove}ava iz godine u godinu. Samo je u pro{loj godi-ni, obradom 28.000 uzoraka, ura|eno vi{e od 150.000 analiza.

Odeqewe medicine rada tokom 2007. uradilo je 11 ispitivawauslova rada, a o sloènosti tih poslova govori 3.630 merewa i pre-gledi 860 lica koja rade na poslovima sa posebnim uslovima rada.

ZDRAVQE ZA SVEOdeqewe higijene rukovodi se devizom boqe spre~iti, nego

le~iti, tako da u kontroli rada i predlagawu mera prevencije idekorak napred, po{to se pored pra}ewa higijensko-epidemiolo{kesituacije angaùje i na pruàwu pomo}i u sprovo|ewu higijensko-profilakti~kih mera op{teg nivoa. To ~esto nije lako, naro~itokada je re~ o jedinicama na terenu ili izdvojenim sastavima u Kop-nenoj zoni bezbednosti. Da bi se higijenske norme „pomirile” saizvr{avawem zadataka na te{ko pristupa~nim terenima, dalekood urbane sredine, saobra}ajnih komunikacija i gradskih vodovo-da, neretko se mora improvizovati kako bi se rizici po zdravqequdi sveli na najmawu mogu}u meru.

Od 2000. godine po~elo se sa kontinuiranom dezinfekcijomvodnih objekata, a istovremeno su osposobqavani i pojedini pri-padnici jedinica za samostalno izvo|ewe dezinfekcije vode i kon-trolu prisutnosti indikatora wene higijenske ispravnosti. Kona-~an sud o kvalitetu ìvotnih namirnica daje hemijska laboratori-ja, koja godi{we obavi ispita dve hiqade uzoraka hrane i vode.

– Transformacijom Vojske Srbije i smawivawem broja wenihpripadnika moglo se o~ekivati da }e se uloga i zna~aj Zavoda ta-ko|e umawiti – govori pukovnik Milisav Stanojevi}. – Me|utim,situacija je potpuno druga~ija. Prate}i zahteve savremene medici-ne pred nama se otvaraju novi zadaci. To }e u skladu sa promovisa-nim konceptom Svetske zdravstvene organizacije – zdravqe za sve– nametnuti potrebu intenzivnijeg pra}ewa hroni~nih nezaraznihoboqewa. U perspektivi je i otvarawe higijensko-dijetetskog save-tovali{ta i kontinuirano pra}ewe ishrane, uhrawenosti i zdrav-stvenog stawa pripadnika specijalnih jedinica Vojske Srbije. Takobismo znatno doprineli formirawu i pra}ewu fizi~kog izgleda ispremnosti za izvr{avawe borbenih zadataka savremenog vojnikaVojske Srbije – kaè pukovnik Stanojevi}.

Stru~waci Zavoda ostvarili su intenzivnu saradwu sa ci-vilnim zavodima za javno zdravqe. Kao deo Vojne bolnice Ni{,oni su preuzeli i neke od problema sa kojima se ova stacionar-na ustanova suo~ava i to pre svega u delu suzbijawa bolni~kihinfekcija.

Zoran MILADINOVI]

Akciona grupa osposobqena je za zajedni~ko delovawe na prevazilaèwuvanrednih situacija izazvanih poplavama i to kako u smislu zbriwavawaugroènog stanovni{tva i materijalnih dobara, tako i u pogledu samostal-nog delovawa i funkcionisawa na ugroènom terenu.Prema re~ima dr Gabora Lodija, potpredsednika IV AP Vojvodine i pred-

sednika Radne grupe za za{titu od katastrofa u okviru Evroregije DKMT, kojaobuhvata teritoriju Vojvodine, tri ùpanije u Ma|arskoj i ~etiri u Rumuniji, na-kon nekoliko velikih poplava u Vojvodini i susednim dràvama u kojima su, za-hvaquju}i entuzijazmu i napornom angaòvawu svih struktura, a posebno Vojske,izbegnute qudske `rtve i ve}e materijalne posledice, zakqu~eno je da je neop-hodno formirawe posebne, vrhunski osposobqene i opremqene mobilne grupekoja }e biti u stawu da za veoma kratko vreme pruì pomo} najugroènijima nateritoriji Evroregije.

MOBILNO SELOU osnovi delovawa Akcione grupe je formirawe „mobilnog sela”, koje je,

izme|u ostalog, svojim qudskim i materijalnim resursima, u mogu}nosti da veomabrzo i kvalitetno zbrine najmawe trista ugroènih i pruì im svu neophodnupomo} od sme{taja i ishrane, do zdravstvene i psiholo{ke podr{ke.

Akcionu grupu ~ini ukupno 210 pripadnika raznih specijalnosti, 90 iz Ma-|arske i po 60 iz Srbije i Rumunije, koji su, od sredine marta do sredine apri-la ove godine, poha|ali posebnu petodnevnu obuku organizovanu u tri navrata uNastavnom centru Ki{homok u blizini Segedina.

SARADWA

15. april 2008.

AKC ION A G RU PAU okviru saradwe

u Evroregionu Dunav–Kri{

–Mori{–Tisa (DKMT),

uz finansijsku podr{ku

Evropske unije, u toku je

realizacija zajedni~kog

regionalnog projekta Srbije,

Rumunije i Ma|arske pod

nazivom „Formirawe akcione

grupe u ciqu zajedni~ke borbe

protiv izazova nastalih zbog

poplava”

28

M E \ U N A R O D N O D E L O V A W E U S L U ^ A J U P O P L A V A

Kako smo saznali od potpukovnika Slobodana Milenkovi-}a, na~elnika Referata za slu`bu osmatrawa i obave{tavawau Upravi za vanredne situacije MO Republike Srbije i koman-danta nacionalne Akcione grupe, obuku za rukovo|ewe na{omnacionalnom grupom uspe{no je zavr{ilo devet polaznika, dokje za spasioce, odnosno one koji neposredno izvr{avaju zadatkeza{tite i spasavawa na vodi i pod vodom, i za pruàwe neop-hodne psiholo{ke pomo}i, obu~en 51 polaznik.

Tom prilikom, polaznici su izu~avali i sistem reagovawaOUN u katastrofama po metodologiji INSARAG, prakti~ne po-stupke akreditacije i prelaska granice tokom angaòvawa u tre-}im zemqama.

Poseban akcenat dat je na obuci ekipa koje se angaùju u tra-gawu za postradalima i wihovom spasavawu, obuci u primenisvih kriterijuma i standarda za postupawe, te primeni sistemarane prognoze.

Va`no je napomenuti da formirana Akciona grupa moè bitiaktivirana i kada stanovni{tvo treba da se za{titi i zbrine oddrugih katastrofa, kao {to su na primer zemqotresi i tome sli~no.

PRIJEMNE VE@BEKako je Akciona grupa DKMT– RIZIK formirana za dvojako

pruàwe me|unarodne pomo}i, odnosno pruàwe pomo}i u regio-nu i u tre}im zemqama, i na~in wenog aktivirawa je razli~it.

Kada do|e do poplava na teritoriji jedne od ~lanica Evro-regije DKMT, tada ona prvenstveno angaùje sve svoje potencija-le (civilnu za{titu i sve ostale organizovane snage dru{tva),ukqu~uju}i i nacionalnu akcionu grupu, pa tek ukoliko oni nisudovoqni, preko vlade svoje zemqe traì daqu podr{ku i pomo}celokupne Akcione grupe. U tom slu~aju aktiviraju se akcionegrupe i ostale dve ~lanice i upu}uju na ugroèno podru~je, s timda im osnovu logisti~ke podr{ke predstavqa doma}a akcionagrupa.

Od zna~aja je i to da }e nacionalna Akciona grupa sa svojimkapacitetima, prema ukazanoj potrebi, mo}i da se angaùje i u dru-gim delovima Republike Srbije koji nisu obuhva}eni regijom DKMT.

Angaòvawe Akcione grupe u pruàwu me|unarodne pomo}itre}oj zemqi podrazumeva, u prvom redu, polagawe svojevrsnogispita putem prijemnih ve`bi po zadacima OUN i na taj na~insticawe potrebnog sertifikata o osposobqenosti u pruàwu me-|unarodne pomo}i.

U tom slu~aju akciona grupa okupqa se prvo u nacionalnimzemqama, za na{u grupu mesto prikupqawa je Paragovo u nepo-srednoj blizini Novog Sada, nakon ~ega se spajaju akcione grupena unapred predvi|enom mestu. Nijedna nacionalna akciona gru-pa ne moè sama da pruà pomo} tre}oj zemqi. Stoga, jedino glav-ni komandant ima pravo da akcionu grupu alarmira, uzbuni, pri-kupi, transportuje, razvije, da komanduje wome i tako pruì po-trebnu pomo} u tre}oj zemqi.

Krajem meseca, ta~nije od 21. do 24. aprila, u organiza-ciji Uprave za vanredne situacije MO Republike Srbije, IVVojvodine i Odeqewa za vanredne situacije APV, i uz u~e{}esvih struktura od Crvenog krsta, MUP-a, lokalne samoupravedo javnih preduze}a, na teritoriji jedne od poplavama najugro-ènije vojvo|anske op{tine Titel, predstoji izvo|ewe trilate-ralne prijemne ve`be Akcione grupe DKMT pod nazivom „[AJ-KA-2008”.

Prema re~ima Milenka Vasili}a, na~elnika Odeqewa zavanredne situacije AP Vojvodine i zamenika komandanta nacio-nalne Akcione grupe, ova ve`ba, na kojoj }e, izme|u ostalih, u~e-stvovati i svih 210 pripadnika Akcione grupe iz sve tri zemqe,predstavqa prvu u nizu predstoje}ih prijemnih ve`bi koje }e bitiizvedene i na teritorijama Ma|arske i Rumunije, nakon kojihpredstoji i izvo|ewe kvalifikacione ve`be za sticawe sertifi-kata OUN za me|unarodno u~e{}e Akcione grupe u pruàwu tra-ène pomo}i i zemqama van Evroregije DKMT.

Budimir M. POPADI]

PRIPADNICI VOJSKE SRBIJ E ME\UPRVIM DOBITNICIMANOVIH PASO[ATrojica pripad-

nika Vojske Srbijeposta}e prvi vlasni-ci novih putnih is-prava Republike Sr-bije. Pukovnik Milo-sav Simovi}, koman-dant êtvrte brigadeKopnene vojske, istariji vodnici prveklase Goran Todoro-vi} i Dragan Stoja-dinovi} iz Specijal-ne brigade, zajednosa jo{ 201 dobitni-kom, izabrani su iz-me|u vi{e od 2.000predloènih kandi-data iz Srbije i ino-stranstva u akcijiVlade Srbije „Novisrpski paso{ – novolice Srbije”.

U konkurencijisu bili kandidati saqudskim i profesi-onalnim kvaliteti-ma, uspe{ni studen-ti, stru~waci u svimsferama, nau~nici,profesori, pleme-niti, humani, hra-bri dràvqani Sr-bije, koji afirmi{una{e vrednosti udijaspori.

@irijem je pred-sedavala Bojana Ste-panovi}, jedna od naj-poznatijih hranite-qica u Srbiji, a, po-red we, o prvim nosi-ocima paso{a Srbijeodlu~ivali su peva~Zdravko ôli}, gene-ti~ar Miodrag Stoj-kovi}, najboqi svet-ski menaxer u 2006.godini Dejan Ili},ko{arka{ Aleksan-dar \or|evi}, gene-ralni direktor iglavni urednik „No-vosti” Manojlo Vuko-ti} i urednik u RTS-u Bojan Brki}.

Dodela prva 204 paso{a, povodom 204-godi{wice uspo-stavqawa dràvnosti Srbije, bi}e uprili~ena po~etkom majana sve~anosti u Domu Narodne skup{tine.

S. SAVI]

29

Pukovnik Milosav Simovi}

Stariji vodnik prve klase Goran Todorovi}

Stariji vodnik prve klase Dragan Stojadinovi}

POSETAPREDSTAVNIKACRNOMORSKIH ZEMAQAU~esnici Regionalnog programa

za bezbednost crnomorskih zemaqaposetili su 8. aprila Vojnu akademiju,gde ih je primio dekan te visoko{kol-ske ustanove pukovnik prof. dr JoèSiva~ek sa saradnicima. Tokom po-sete gosti su informisani o istorija-tu Vojne akademije, wenom razvoju i sa-da{woj reorganizaciji, ali i o napo-rima koji se ~ine na modernizaciji{kolovawa budu}ih oficira i reali-

zaciji Bolowske deklaracije. Pove}a-we efikasnosti i kvaliteta obrazov-nog procesa ostvareno je u saradwi safakultetima Beogradskog univerzitetai realizacijom zajedni~kih projekata,{to je jedinstven slu~aj u regionu.

Dvadesetak predstavnika insti-tucija i ustanova iz nacionalnih si-stema odbrane i bezbednosti Rumuni-je, Bugarske, Hrvatske, Gr~ke, Ukrajine,Jermenije, Gruzije, Moldavije, Rusije iSAD, prisustvovali su i predavawupukovnika dr Mihaila Basare, na~el-nika Instituta za strategijska istra-ìvawa, u kome je bilo re~i o napori-ma te ustanove da odgovori brojnimizazovima istorijske nauke, ali i sa-da{wih doga|awa.

Gosti iz Regionalnog programa zabezbednost crnomorskih zemaqa pose-tili su i Centar za mirovne operaci-je General{taba Vojske Srbije.

D. G.

INOSTRANI VOJ NIPREDSTAVNICI USOMBORUInostrani vojni predstavnici iz

22 zemqe posetili su nedavno Prvicentar za obuku Vojske Srbije u Som-boru i prisustvovali pokaznoj ve`bivojnika koji drugi deo obuke nastavqa-ju u centrima za specijalisti~ku obuku.

Inostrani vojni predstavniciposetili su i Bawu Junakovi} i razgo-varali sa predstavnicima Severno-ba~kog okruga, op{tine Sombor i sapredsednikom op{tine Apatin.

DOGA\AJI

15. april 2008.30

U organizaciji Upraveza strategijsko planiraweMinistarstva odbrane uDomu Garde u Top~ideru, 1.i 2. aprila, odràn je sem-inar „Predlog programa uvezi sa buxetirawem, im-plementacijom i upravqa-wem tro{kova predvi|en-im za odbranu”.

Seminar je odràn uokviru trodnevne posetedelegacije Ministarstvaodbrane Kraqevine Norve{ke u kojoj su bili pukovnik Esben As, vi{i savetnik IngunSkaden i potpukovnik Bjom Gaute Herling, koji su u~estvovali kao predava~i.

Na~elnik Uprave za strategijsko planirawe pukovnik dr Mitar Kova~, na otvarawu sem-inara, osvrnuo se na proces reformi u sistemu odbrane naglasiv{i zna~aj planirawa, pro-gramirawa, buxetirawa i izvr{ewa za efikasno funkcionisawe oruànih snaga.

U~esnici su bili u prilici da ~uju predavawa o organizaciji dokumenata, politi~kimsmernicama i zadacima sektora odbrane u Kraqevini Norve{koj, a gosti su predstavili ina~in dugoro~nog i sredworo~nog planirawa resursa i implementacije buxeta, ali i izradutakve vrste planova i dokumenata. A. P.

Predstavnici Ministarstva odbranei Vojske Srbije u~estvovali su nedavno uradu radionice „Odbrambena standardi-zacija“ u okviru Foruma za pomo} zemqa-ma Jugoisto~ne evrope (South East EuropeClearinghouse – SEEC). Doma}in je bio Di-rektorat logistike Ministarstva odbraneRepublike Slovenije.

Ciq radionice je predstavqawe im-plementacije Nato standarda u vojsci Slo-

venije i razmena iskustava izme|u ekspera-ta iz Slovenije, Srbije, Bosne i Hercegovi-ne, Hrvatske, Makedonije i Crne Gore.

Rad u radionici omogu}io je neposred-no sagledavawe dostignutog nivoa uvo|ewaNato standarda u oblasti odbrane zemaqau okruèwu. Pokrenuta je inicijativa da seovakvi stru~ni skupovi organizuju jednomgodi{we, {to bi doprinelo daqim unapre-|ewima u oblasti standardizacije. G. G.

Radni sastanak prav-nika Vojske Srbije sa temom„Upravni postupak vojnou-pravnih organa i nova za-konska re{ewa” odràn je3. aprila u Klubu Vojske uNi{u.

Tom prilikom, vojnipravnici su detaqno raz-motrili pitawa ujedna~a-vawa prakse vojnih uprav-nih organa u primeni novihzakonskih i podzakonskihpropisa, utvrdili proble-me u dosada{wem radu ipredloìli na~ine unapre|ewa funkcionisawa pravne slu`be u Vojsci Srbije.

Sastanku su prisustvovali na~elnik Pravne slu`be Vojske Srbije potpukovnik Ilija \o-ki}, predsednik Vi{eg vojnodisciplinskog suda pukovnik Neboj{a Nikoli}, na~elnik {tabakomande Kopnene vojske pukovnik Vojin Jondi} i drugi gosti. Z. M.

S E M I N A R O B U X E T I R A W U

S A S T A N A K P R A V N I K A V O J S K E S R B I J E

R A D I O N I C A O O D B R A M B E N O J S TA N D A R D I Z A C I J I

S p e c i j a l n i p r i l o g

ARSENAL16PUTVATRENIH STRELA

Z A V R [ N O

I S P I T I V A W E

R A K E T E

P L A M E N - D

RUSKI TENK T-90

NOVAMLADOSTSTAROG RATNIKA

H E L I K O P T E R

S I K O R S K I S - 5 5

LETEO I NA[IM

NEBOM

32

R A K E T A P L A M E N - D

Raketa plamen-DPUT VATRENIH STRELA 32

Budu}nost pu{ke M-16 ikarabina M-4NASLEDNIK NA POMOLU 37

Ruski tenk T-90NOVA MLADOST

STAROG RATNIKA 41

Laki transportni avion PC-6BLETE]I XIP 45

Nove ruske korvete steregu{~ij(Stereguschy)BROD SA STELT

ODLIKAMA 50

Helikopter sikorski S-55ZA^ETNIK VERTIKALNOG

MANEVRA 51

Urednik prilogaMira [vedi}

SADR@AJ Ispitivawima nove rakete na poligonu

Tehni~kog opitnog centra u Nikincima

modernizovan je raketni sistem

plamen, i {to je va`nije, to sredstvo se

sada kompletno proizvodi u Srbiji.

U zavisnosti od potreba i finansijskih

sredstava Vojske, uigran tim iz

Vojnotehni~kog instituta ve} ima ~itav

niz novih re{ewa – oko automatizacije

sredstva i raketa paletom

bojnih glava u ovom i Nato kalibru.

PUTVATRENIH STRELA

33

Nedavno su se na poligonu Tehni~kogopitnog centra Nikinci, otisnule savatrenog poloàja nove rakete pla-men -D. Na taj na~in je vi{ecevniraketni sistem 128 mm plamen-S,

zna~ajno unapre|en. Let su sa velikimi{~ekivawem i pa`wom pratili predstav-nici radnog tima TOC-a, konstruktori izVTI i proizvo|a~i iz „Kru{ika”.

I dok su na vatrenom poloàju odje-kivale re~i komandanta opitne posademajora Vladana Milo{evi}a: tri, dva, je-dan, pali, sve o~i pratile su putawu va-trenih strela dok se nisu izgubile na ho-rizontu. Jo{ dugo je kao eho u prostoru od-jekivala samo posledwa, mnogo puta pona-vqana komada – pali. A i ona se uskorozaglu{ila u silovitom rafalu tog tride-setdvocevca. Kroz {est sekundi zavladaoje nestvaran mir, a talas olak{awa i odu-{evqewa niko nije mogao sakriti. Dobri,stari plamen, sada mnogo mo}niji, nasta-vqa svoju istoriju.

^lanovi radnog tima TOC-a prove-ravaju za svaki projektil koordinate pad-nih ta~aka, po~etne brzine, vreme letarakete, oscilacije u toku lansirawa,funkcionisawe paqbenih kola. Sve se me-ri i prera~unava.

R A Z V O J

Pri~a o plamenu, prvom jugosloven-skom vi{ecevnom baca~u raketa, po~elaje da se ispisuje 1958. godine. Tada je za-po~eo razvoj tog sredstva, a ve} je 1963.tada{wa JNA naru~ila prototipsku par-tiju vi{ecevnog baca~a raketa (VBR) 128mm M63 plamen i nultu seriju raketa pla-men-A.

Sredstva je nameweno vatrenoj podr-{ci jedinica na frontu, izvo|ewem sna-`nih i iznenadnih vatrenih udara po ne-prijateqevoj ìvoj sili i neoklopqenimborbenim sredstvima u rejonima priku-pqawa, vazdu{nog desanta ili na mar{u.Koristi se i protiv drugih prostornih ineutvr|enih ciqeva velikih razmera po-put pozadinskih baza, aerodroma, indu-strijskih postrojewa, komandnih centara,centara veze, skladi{ta i sl.

Sistem plamen ima 32 cevi kalibra128 mm iz kojih se ispaquju par~adno-ra-zorne i ve`bovne rakete na daqine do8.600 metara. Efekat raketa na ciqu bioje ekvivalentan efektu artiqerijske gra-nate kalibra 105 mm. Pun rafal od 32projektila ispaqivao se, u zavisnosti odkadence, za 6,4, 12,8 ili 19,2 sekunde.Vu~na varijanta sistema plamen VBR mon-tirana je na lafet. Sistem je opsluìvalosedam vojnika.

Svetski trendovi u oblasti naoru-àwa nalagali su mnogim armijama da

varijanta je predstavqala uspe{an nas-tavak dva prethodna prototipa – prvogzapo~etog pre po~etka rata u fabrici„Bratstvo” u Novom Travniku i drugog za-po~etog u „Lola korporaciji” u Beogradu.Fabrika „14. oktobar” iz Kru{evca jeposao privela kraju.

Realizacijom tog vi{egodi{weg pro-jekta ujedno je izvr{en prenos tehnologi-je, pa je proizvodwa vi{ecevnog baca~araketa napokon po~ela u na{oj zemqi.Bio je to zna~ajan uspeh jer su raniju vu~-nu varijantu plamena radile fabrike ko-je su ostale u otcepqenim republikama.

M O D E R N I Z A C I J A

[ta su sve konstruktori i proizvo-|a~i morali da re{e na tom putu modern-izacije i {ta je od wih zahtevano? Najpreda osmisle kako na platformu TAM-ovogvozila smestiti lansirnu kutiju (sa 32 ce-vi) i rezervni komplet tako da to sredstvobude stabilno i bezbedno za posadu. Tra-èno je da bude mobilno – da za mawe od~etiri minuta pre|e iz mar{evskog u bor-beni poloàj i obrnuto (sa ranijih se-dam), da vreme potrebno za puwewe lan-sera raketama iz rezervnog kompleta bu-de kra}e od tri minute, da se pove}a br-zina kretawa po asvaltnom putu za 20 ki-lometara (sa 60 na 80 km/~), smawi brojposluìoca sa {est na ~etiri, omogu}iopaqewe daqinsko i iz kabine vozila. Tosu samo neki od zahteva koje je tada{waUprava artiqerije postavila.

I kada je sve to ura|eno i ispitano,razvoj plamena-S tu nije zavr{en. Sred-stvo se danas nalazi u na{oj vojsci i nawemu su do sada ura|ene dodatne modifi-

razvoj novih sredstava i wihova dugogo-di{wa ispitivawa zamene kratkotrajni-jim i izvesnijim modifikacionim re{e-wima. Pri tom je nagla{avana potrebaza poboq{awem wihovih ubojitih i ma-nevarskih karakteristika.

Uklapaju}i se u te tokove, devedese-tih godina 20. veka u na{oj vojsci posta-vilo se, izme|u ostalog, i pitawe moder-nizacije stare vu~ne varijante vi{ecev-nog baca~a raketa plamen, sredstva kojesu artiqerci kudili zbog pra{ine kojase podizala prilikom opaqewa i ~iwe-nice da na taj na~in samog sebe demaski-ra. Potreba za samohodnim modelom ko-jim bi se ostvarili sna`ni, iznenadni ibrzi vatreni udari po ìvoj sili i neo-klopnim sredstvima – bila je vi{e negoo~ita. I kao prirodni nastavak razvojau naoruàwu tada{we Vojske Srbije iCrne Gore izvedeno je konstruktivnore{ewe koje }e biti ozna~eno kao lan-ser raketa samohodni vi{ecevni, skra-}eno LRSV 128 mm M63/94 plamen, ubr-zo prozvan plamen-S.

On je nastao postavqawem vu~nevarijante lansera na platformu kamiona6h6 TAM-150 i ugradwom sistema zablokadu gibweva, sistema za elimini-sawe elasti~nosti oru|a. Na platformuoptere}ewa ugra|eno je rezerno puwewe,obezbe|en sme{tajni prostor za posadu.Ali ni tu se nije stalo. Nekoliko godinakasnije, modernizovano je sredstvo ugrad-wom novog elektronskog okida~a ~ime jetrasiran put potpunoj automatizacijiplamena.

Put modernizacije sredstva bio jezamr{eni i neizvestan. Naime, kona~na

OSNOVNI TEHNI^KI PODACI

kalibar rakete ............................128 mmduìna rakete sa upaqa~em UTI, M84 ......................................975 mmmasa rakete ...............................25,670 kgmasa upaqa~a UTI, M84..............0,356 kgmasa eksploziva u bojnoj glavi......2,950 kg

kacije i poboq{awa. Nedavnim uvo|ewemnovog elektronskog okida~a EO-32 (od kogazavisi pravilno funkcionisawe celog si-stema i bezbednost posluge), sistem je osa-vremewen i omogu}en je potpuno automati-zovan na~in izbora reìma paqbe, brojai redosleda cevi iz kojih }e se obavitipaqba, a i kadence. Uz pomo} novog elek-tronskog okida~a moè se bezbedno ga|atiiz kabine vozila i iz zaklona.

Za plamen je te davne 1963. konstru-isana raketa 128 mm M63 plamen - A, kojase i danas nalazi u naoruàwu na{e voj-ske. Stotine hiqada tih raketa izra|enoje za doma}e potrebe i za izvoz (zajedno saoru|em). Mnoge armije i danas ih kriste.

U èqi da unaprede sistema po svimkarakteristikama, stru~waci iz Vojnoteh-ni~kog instituta razvili su i novu raketuplamen-D („D” kao Danica), koja ostvarujedomet ve}i za oko 50 odsto od plamena-A iima efikasniju bojnu glave na ciqu za oko30 odsto od postoje}e. Namewena je za ne-utralisawe neprijateqeve ìve sile i va-trenih sredstava na odre|enom borbenomprostoru. Obezbe|ena je potpuna unifika-cija te rakete sa prethodnicom plamen-Akad je u pitawu kori{}ewe lansera. Nova

35

raketa sastoji se od poboq{anog raketnogmotora, usavr{ene trenutno fugasneglave i upaqa~a UTI, M84.

R A K E T N I M O T O R

Raketu je potpisao radni tim kon-struktora iz VTI sa saradnicima iz pred-uze}a odbrambene industrije Srbije HK„Kru{ik” iz Vaqeva i „Milan Blagojevi}”iz Lu~ana.

Da bi mogli projektovati i izraditiraketu sa takvim poboq{anim karakteri-stikama bilo je neophodno dizajnirati,konstruisati, izraditi i ispitati novepogonske i metalne delove rakete.

– Novi raketni motor konstruisan jetako da ima tanku ~eli~nu komoru koja seizra|uje tehnologijom hladnog rotacionogizvla~ewa. Ta tehnologija omogu}ava viso-ke karakteristike u pogledu izdr`qivostii istovremeno i ìlavosti strukture. Ma-la debqina zida komore omogu}ava da seu raketni motor smestiti znatno ve}a ko-li~ina pogonske materije, {to zajedno sasmawewem mase komore, obezbe|uje pove-}awe dometa rakete za 50 odsto – kaè in-èwer Danica Veli~kovi}, rukovodilacprojekta i deseto~lanog radnog tima, aistovremeno i konstruktor rakete. Po~et-no slovo wenog imena je i u radnom nazivurakete.

Da bi se ostvario domet rakete ve}iod 12 km, kako isti~e inèwer Veli~ko-vi}, bilo je potrebno da se konstrui{e,proizvede i ispita i pogonsko puwewe ve-oma visokih tehnolo{kih zahteva i odre-|enih geometrijskih karakteristika. Rad-ni tim iz VTI sa saradnicima iz preduze-}a „Milan Blagojevi}” iz Lu~ana uspeo jeda u rekordnom roku defini{e hemijskisastav visokih mehani~kih karakteristi-ka, proizvede i ispita pogonsko puwewekoje zadovoqava energetske zahteve neop-hodne za ostvarewe aqenog dometa, te daobezbedi tehnolo{ku ponovqivost karak-teristi~nu za visoku serijsku proizvodwui time pove}a preciznost te rakete. A ka-ko bi se postigle èqene performanseraketnog motora ispitane su u toku razvo-ja i tokom proizvodwe, na opitnoj staniciVTI, desetine raketnih motora na sloè-nom opitnom stolu.

– U toku tih ispitivawa meri se pri-tisak, potisak, vreme rada raketnog moto-

ra i registruje broj obrtaja. Sa dobijenihdijagrama o~itavaju se ostvarene vredno-sti koje se potom obra|uju i analiziraju.Nakon toga, slede eventualne izmene u kon-strukciji ili u sastavu pogonskog puwewa.Kod plamena-D maksimalni broj obrtaja je30.000 u minutu i nije lako zamisliti ro-tacioni sto na kome se taj motor drì i pritome obr}e toliko puta. Sva ta merewa suveoma sloèna, a kako je opitna stanicasme{tena u sklopu VTI, nivo bezbednostipri ispitivawu mora biti maksimalan.Bezbednost opita, ta~nost podataka i pou-zdanost ispitivawa, garantuje specijalnaopitna posada ~iji su pojedini ~lanovi ideo radnog tima TOC-a – obja{wava kon-struktor rakete, i dodaje:

– Kroz koso postavqene mlaznice uodnosu na osu rakete, barutni gasovi, priisticawu, vr{e ve}i pritisak na zidovebliè osi isticawa, pa izazivaju rotacijurakete oko wene uzdu`ne ose ~ime se po-stiè takozvana ìroskopska stabilnostleta rakete na putawi. Tako veliki brojobrtaja rakete na putawi zahteva maksi-malnu disciplinu pri izradi, laboracijii kontroli svakog pojedina~nog elementa isklopa rakete.

B O J N A G L A V A

Radni tim VTI projektovao je za turaketu specifi~ni spoqa{wi oblik ko{u-qice bojne glave i time je znatno smawenotpor pri rotaciji i letu {to, sa poboq-{anim pogonskim puwewem, tako|e dopri-nosi wenom ve}em dometu. Debqina zidadu` ko{uqice nije jednaka, a time se obez-be|uje maksimalna efikasnost par~adi naciqu. Unutra{wost ko{uqice nalivena jeeksplozivom.

Sastav eksplozivnog puwewa, tehno-lo{ki postupak i metode kontrolisawaplod su rada stru~waka iz VTI i HK „Kru-{ik”. Prilikom detonacije tog eksploziv-nog puwewa ko{uqica bojne glave i dno,koje je i veza sa komorom raketnog moto-ra, rasprskavaju se na mnogo par~adi itako se ispoqava dejstvo na ciqu. Efekattog dejstva proverava se u stati~kim uslo-vima u takozvanom „oboru”, gde se pri-premqena bojna glava, postavqena vrhomnadole, aktivira i proverava se dejstvona kru`no postavqene ~amove daske u seg-mentima pre~nika od 10 do 30 metara.Prebrojavawem broja zadora i probojapar~adi ko{uqice bojne glave dobijen je od-li~an rezultat – dva puta ve}a probojnostpo jednom kvadratnom metru i 30 odsto ve}iradijus ubojnog dejstva te nove bojne glave.

Prilikom konstruisawa novih eleme-nata i sklopova rakete, konstruktor je vo-dio ra~una i o unifikaciji i tipizaciji. Ta-ko|e je bilo neophodno, na osnovu rezulta-

U [ T E D A

Inèwer Zoran Gaji}, zaduèn zaizradu tablica ga|awa za tu raketu,uspeo je da numeri~kom simulacijom, naosnovu dugogodi{weg iskustva, a ko-ri{}ewem podataka malog broja ispi-tanih raketa, defini{e po~etnetablice ga|awa.

Z A H T E V I

Raketa 128 mm plamen-D ispuwa-va u potpunosti slede}e takti~ko-teh-ni~ke zahteve: da temperaturni opsegwenog skladi{tewa i kori{}ewa budeod –30oS do +50oS, da se u sanduk pa-kuje sa navijenim upaqa~em i da zado-voqava sve zahteve bezbednosti priupotrebi i manipulaciji, te da se mo-è transportovati svim raspoloìvimsredstvima. Tako|e, raketa ostvarujemaksimalni domet od 12.600 m, a ra-dijus efikasnosti wene bojne glave jeve}i od 30 metara.

15. april 2008.36

Tokom jednog dana, na primer, izvedenoje ga|awe ~etiri grupe raketa – dve su greja-ne na +50, a dve hla|ene na -30 stepeni.Tom prilikom ispitivane su spoqne bali-sti~ke odlike rakete poput preciznosti ita~nosti, pouzdanost i sigurnost na lanserui tokom samog leta rakete, a opitovana je iergonomi~nost upotrebe – da li raketa nijeprete{ka ili prelaka pri samom puwewu.Paralelno sa tim, kako kaè kapetan Ma-xarevi}, kontroli{e se prate}a dokumenta-cija uz raketu – da li je dobro sastavqena,da li je kompletna, aùrna, da li su dobrodefinisani uslovi za proveru kvaliteta sa-me raketa tokom serijske proizvodwe, ta-blica ga|awa, uputstvo za rukovawe i odr-àvawe.

I kada se sve to proveri, paleta doga-|aja odjednom je suàva na usko poqe vatre-nog plasmana na poligonu za ispitivawenaoruàwa u Nikincima, na pravac kojim}e poleteti rakete, na oko {est sekundi ko-liko traje pun rafal, kada slike postaju br-è od misli i na re~i odbrojavawa. Rafal-no ga|awe je provera ne samo rakete ve} icelokupnog raketnog sistema i predstavqajo{ jednu zna~ajnu potvrdu kvaliteta i kom-patibilnosti nove rakete sa postoje}imlansernim sistemima u Vojsci. Ujedno, to jeprava provera rada u najteìm uslovimakori{}ewa.

H O V E I D E J E

– Analizom rezultata ga|awa potvr|enje kvalitet novoproizvedene rakete 128 mmplamen-D i dokazano je da ona ispuwava po-stavqene takti~ko-tehni~ke zahteve. Raketapredstavqa znatno poboq{awe dometa u od-nosu na plamen -A, koja je sada u upotrebi.Stari sistem je imao maksimalni domet odoko 8.600 m, a ova raketa 12.600, {to je po-ve}awe za oko 50 odsto. Maksimalni dometje ispitivan i proveren tokom ispitivawa –isti~e rukovodilac radnog tima TOC-a.

Naravno, ni tu nije kraj. Inèwer-ski trio iz Vojnotehni~kog instituta, koji~ine Danica Veli~kovi}, Dragoslav @iva-ni} i Zoran Cimbaqevi}, jo{ nije zavr-{io realizaciju svojih ideja. Oni i daqerade na osavremewivawu i unapre|ewutog roda Vojske Srbije. A wihove realizo-vane ideje i projekti uveliko se primewu-ju i sve vi{e nalaze mesta i u izvoznimprogramima dràve.

Ovim je, za sad, zaokruèn sistem pla-men i, {to je va`nije, on se sada kompletnoizra|uje u Srbiji. U zavisnosti od potrebai finansijskih sredstava Vojske, tim iz VTIve} ima ~itav niz novih ideja – oko automa-tizacije sredstva i raketa sa paletom boj-nih glava.

Mira [VEDI]Snimio Radovan POPOVI]

Kvalitet pakovawa sanduka sa rake-tama ispitivan je na ure|aju za imitacijutransporta koji simulira razli~ite vrsteterena.

P O S L E D W E P R O V E R E

Bilo koje sredstvo koje ulazi u sastavnaoruàwa i vojne opreme na{e vojske, pai raketa plamen-D, mora da na svom putu odkonstruktora, preko proizvo|a~a do jedini-ce, pro|e ispitivawa u Tehni~kom opitnomcentru. Rukovodilac radnog tima TOC-a zaispitivawe nove rakete bio je kapetan Dar-ko Maxarevi}. To sredstvo je u Centru, po-sle prou~avawa tehni~ke dokumentacije, do-bilo pozitivnu ocenu o ispuwavawu uslovaza sprovo|ewe ispitivawa.

– U TOC-u su najpre pa`qivo sprove-dena laboratorijska opitovawa rakete poodobrenom Programu i planu ispitivawa.Proverene su wene osnovne odlike poputmase, rasporeda mase, kalibra i duìnezaptivenosti i elektri~ne karakteristikerakete, a onda su na red do{le i sloènijeprovere. Raketa je podvrgnuta klimomehani~-kim optere}ewima gde su laboratorijski si-mulirani realni uslovi kojima je izloènatokom veka upotrebe. Simulirana su tempe-

raturna i transportnaoptere}ewa, ispitan jepad sa visina od 0,5 isa 3 metra. Na opitnomstolu posebno je prove-ravan raketni motor, a,naravno, i bojna glavarakete. Dobijeni rezul-tati su obra|eni i de-taqno analizirani –isti~e kapetan Maxare-vi}.

Po{to nisu uo~eninedostaci koji bi mogliugroziti bezbednost ilifunkcionalnost raketepri upotrebi, otvorenje put za poligonska ga-|awa. Ona su kruna svihispitivawa jer se tokomwih odjednom ispitujusve osobine koje suprethodno pojedina~noproveravane u okvirulaboratorijskih opito-vawa. Raketom se ga|ana vi{e dometa, od mi-nimalnog do maksimal-nog. U toku ga|awa for-miraju se grupe raketakoje su prethodno labo-ratorijski razli~itotretirane i onda setemperiraju na +50 ilina -30 stepeni Celziju-sa ili su pak na ambi-jentalnoj temperaturi.

Provera funkcionisawa kola pripale

O T P O R N E N A P A D

Da bi se proverio kvalitet i bezbednost pakovawasanduk sa upakovanim raketama, sprovode se i ispitivawaprema precizno definisanim standardima u Vojsci. Sandukse zajedno sa raketama ispituje na izdr`qivost na pad u to-ku no{ewa, sa visine od 0,5 metra. Zatim se pu{ta da pad-ne na stranice, ivice i }o{kove tako da broj udara na stra-nice bude pet, na ivice tri i na }o{kove dva. Nakon svihtih padova raketa se vadi iz sanduka, najpre vizuelno pre-gleda, potom proveravaju kola pripale, a nakon delabora-cije i ostali elementi rakete. Svi sklopovi i elementi mo-raju biti potpuno ispravni i bez ikakvih o{te}ewa. Narav-no, ti pregledi se ne obavqaju u jedinicama, ve} samo u tokurazvoja, a sanduci koji eventualno ispadnu tokom transpor-ta potpuno su bezbedni, kao i rakete, i mogu se koristiti.

ta ispitivawa ga|awem na vi{e dometa irezultata stati~kih ispitivawa raketnogmotora, definisati i tablice ga|awa kojimse garantuje poga|awe povr{inskog ciqazadate veli~ine.

[ta je jo{ novo kod te artiqerijskerakete?

Da bi se skratilo vreme neophodnoza pripremu i puwewe lansera municijomna pripremnom poloàju, rakete 128 mmplamen-D projektovane su tako da se paku-ju, transportuju i ~uvaju u sanduku zajednosa upaqa~em UTI, M84 (Postoje}e raketeplamen-A razdvojene su od upaqa~a i paku-ju se u posebne drvene sanduke, a napripremnom poloàju rakete se vade i nawih navijaju upaqa~i). Za novu raketurazvijeno je i ispitano i novo pakovawe .U sanduk se sme{taju dve rakete sa navi-jenim upaqa~ima, postavqene u stiropor-ske ulo{ke. Tako upakovane mogu se tran-sportovati bilo kojom vrstom prevoza, apakovawe sluì i za za{titu od o{te}ewapri utovaru, istovaru, transportu i ~uva-wu. Na taj na~in je znatno skra}eno vremepripreme municije, smawena je koli~inaambalaè i pove}ana bezbednost i sig-urnost pri rukovawu.

jedni~kih delova, ~ime je pojednostavqenaobuka i olak{ana logistika. Odmah se uo-~ava da je nova konfiguracija karabina vr-lo pogodna za borbu na bliskom odstojawui u urbanoj sredini, a i za potrebe vazdu-{no-desantnih i specijalnih jedinica.

Standardni M4 moè dejstvovati je-dina~nom vatrom i rafalima od tri metka,dok M4A1 pri automatskoj paqbi nema gra-ni~nik, tako da dejstvuje i dugim rafalima.Potowu varijantu usvojile su specijalne je-dinice kao Delta, Seals i renxeri, a uz wihi policijski protivteroristi~ki (SWAT) ti-movi. Efikasan domet M4 je mawi nego kodpu{ke M16 i iznosi oko 150 metara (mak-simalan efikasan domet je 400 m). Ipak,mnogi analiti~ari smatraju da na ciqevekoji su na ve}em odstojawu od 300 m trebadejstvovati samo iz snajperskog oru`ja ilimitraqeza.

Na zahtev USSOCOM (Komande za spe-cijalne operacije armije SAD), razvijena jei usvojena varijanta M4A1 SOPMOD (Speci-al Operations Peculiar Modification), odnosnoposebna modifikacija za specijalne opera-

37

JIz Iraka i Avganistana

uveliko stiù kritike

ameri~kih vojnika o

karabinu M4. Posebno je

isticana sklonost ka

pregrevawu, glasniji pucaw

zbog skra}ene cevi i

dodatno optere}ewe delova

oru`ja usled smawene

duìne gasnog sistema.

O novom oru`ju se uveliko

pri~a, a karabin HK416,

firme „Hekler i Koh”,

name}e se kao ozbiqan

suparnik i mogu}i

naslednik pu{ke M16 i

karabina M4.

o{ od vremena Vijetnamskog rata stan-dardna vojni~ka pu{ka armije SAD jepoznata M16 u kalibru 5,56h45 mm ivarijantama od M-16A1 do A4. Me|u-tim, s vremenom se ukazala potreba

za skra}enom verzijom te pu{ke, odnosnokarabinom. Formacijski, on je prvenstvenotrebalo da bude dodeqen pozadinskim jedi-nicama, {tapskom osobqu, a naro~ito po-sadama oklopnih vozila, kao zamena za au-tomat M3 u kalibru .45, koji datira jo{ odDrugog svetskog rata. Da bi ispunili traè-ne specifikacije, „Koltovi” inèweri suskratili cev na 14,5 in~a (36,3 cm) i izme-nili wen profil tako da se moè pri~vr-stiti potcevni baca~ granata M203, dodaliteleskopski kundak, koji je na prvim serija-ma imao samo ~etiri, dok na novim ima {estpozicija. Uz to, projektovan je novi gorwideo leì{ta zatvara~a na koji se montira-ju, po modularnom principu, razli~iti ni-{anski sistemi.

Novo oru`je, koje je usvojeno u naoru-àwe 1994. godine, nazvano je karabin M4i sa pu{kom M16 ima vi{e od 80 odsto za-

B U D U ] N O S T P U [ K E M - 1 6 I K A R A B I N A M - 4

NASLEDNIK NA POMOLU

cije, koja se sastoji od samogkarabina, skra}enog pot-cevnog baca~a granataM203 sa ni{anom, prigu-{iva~a KAC, zadweg meha-ni~kog ni{ana, lasersko-infracrvenog obeleìva~aAN/PEQ-2A, opti~kog ni{a-na ACOG, no}nog ni{ana ipredweg vertikalnog ruko-hvata. Tu varijantu je, osimUSSOCOM, usvojio i bri-tanski i australijski SAS.

N E D O S T A C I

Poznato je mno{tvoproblema koji su pratilipu{ku M16 tokom Vijetnam-skog rata. Po zavr{etku togkonflikta, vojska SAD semahom angaòvala u mirov-nim operacijama. Izuzetke~ine invazija Grenade i Pa-name, operacija Pustiwskaoluja i angaòvawe u Soma-liji, ali su to bila vremen-ski kratkotrajna dejstva dabi se uo~ili eventualni ne-dostaci poboq{anog mode-la M16A2.

U borbama protiv glo-balnog terorizma, koju jevlada SAD proglasila na-kon napada 11. septembra2001, izvedene su invazijena Avganistan i Irak, ze-mqe u kojima je konfigura-cija terena takva da pred-stavqaju neke od najnegosto-qubivijih oblasti na svetu.U takvim uslovima ratova-wa sa terena uskoro su po-~ele da pristiù kritike uvezi sa karabinom M4. Po-sebno je isticana sklonostka pregrevawu, glasniji pu-caw zbog skra}ene cevi idodatno optere}ewe delovaoru ja usled smawene duì-ne gasnog sistema. Stati-sti~ki gledano, 34 odstovojnika angaòvanih u Avga-nistanu àlilo se da pred-wi rukohvat zvecka i posta-je vreo pri duèm vatrenomdejstvu, 35 odsto uz priborza ~i{}ewe oru`ja mora da koristi ~a~ka-lice i ~etkice za brijawe, dok je 20 odstoizvestilo o zastojima.

Navedeni problemi primorali su voj-nike da nose {ipku za ~i{}ewe bo~no pri-~vr{}enu uz cev karabina, kako bi mogliizbaciti metak, u slu~aju da se zaglavi u le-ì{tu. Primeri su brojni.

Tokom operacije Anakonda, kapetanNejt Self iz 75. puka renxera nalazio se uhelikopteru koji se prisilno prizemqionakon pogotka raketom iz RPG-a. Kapetan jeotvorio vatru po muxahedinima, ali mu senakon drugog ispaqenog metka karabin M4zaglavio. Povla~ewem zatvara~a utvrdioje da je metak zaglavqen u leì{tu, te je ugu-rao spreda u cev {ipku za ~i{}ewe kako bi

izbacio metak, ali se onapolomila. Na kraju je odba-cio svoj M4 i uzeo karabinrawenog renxera. Taj ofi-cir je za hrabrost ispoqe-nu tog dana u planinama[ah-i-Kot odlikovan Sre-brnom zvezdom, ali ostaje~iwenica da je odlikovawezaradio oru`jem drugog voj-nika, jer je wegovo bilo ne-upotrebqivo. Kapetan Selfnapomiwe da je wegova jedi-nica svoje M4 ~uvala pokri-vene u {atoru, kako bi ihza{titila od peska i pra-{ine.

Narednik iz ~ete B, 2.bataqona 504. padobran-skog puka, koji je boravio uAvganistanu od aprila 2005.do marta 2006. godine, govo-ri o pogibiji svog kolege, ko-ga je protivnik usmrtio po-gotkom u lice ba{ zbog toga{to mu se oru`je zaglavilo.Pesak ira~kih pustiwa je sa-mo pogor{ao postoje}e pro-bleme. Pripadnik 3. pe{a-dijske divizije je za svoj ka-rabin napisao da „zataji ulo{im uslovima i te{ko ga jeodràti ~istim”, a wegov sa-borac je izjavio: „Znam dadobro i precizno radi kadaje ~ist, ali ponekad zatrebada tako radi i kada je zapr-qan”. Vojnik iz 25. pe{adij-ske divizije je rekao da M4 upustiwskim uslovima zataji~im u wega dospe malo peska,te dodao da se ponekad de{a-valo da utro{e vi{e vreme-na na ~i{}ewe oru`ja negona pucawe.

U dobro poznatom do-ga|aju iz 2003. godine, to-kom prvih dana invazije naIrak, deo 507. ~ete za teh-ni~ko odràvawe i remontodvojio se od glavne kolo-ne i upao u zasedu na pri-lazima gradu Nasirija.Ira~ki vojnici ubili su 11,a zarobili {est ameri~kihvojnika, me|u wima i Xesi-ku Lin~, ~iju su kasniju sud-

binu intenzivno pratili ameri~ki mediji.Mawe je poznata ~iwenica da su se za-

robqeni vojnici naknadno àlili na svojeM16, a i na pu{komitraqez M249 SAW, ko-ji su, kako su naveli, mahom zatajili tokomborbe.

Razvodnik Patrik Miler, koji je odli-kovan Srebrnom zvezdom, uspeo je pu{komM16 da neutrali{e posluìoce ira~kog mi-

15. april 2008.38

D U G P U T D O I Z M E N E

Marinski general u penziji, Vilijem Kejs, jedan od vode}ih qudifirme Kolt, proizvo|a~a M16/M4, rekao je za „Army Times”:

– Kolt proizvodi ono {to vojska traì na osnovu ta~nih specifika-cija koje vojska utvr|uje. Kada èlimo da unesemo izmenu za koju verujemoda bi poboq{ala oru`je, moramo za to dobiti dozvolu od vojske, a to ni-je lak postupak. Trebalo nam je 20 godina da bi se promenila opruga iz-vlaka~a. Uvek je odgovor bio – pa ova radi sasvim dobro.

N O V E T E H N O L O G I J E

Biv{i zamenik na~elnika General{taba Kopnene vojske general upenziji Xek Kin, koji se angaòvao na projektu X8, izjavio je za „Army Ti-mes”: – Mi ne tvrdimo da su M4 i M16 lo{i, ve} je su{tina stvari u ~i-wenici da se tehnologija mewa svakih deset do petnaest godina i da bise mi morali mewati uz wu, a to nije bio slu~aj. Predugo smo zanemari-li ovaj problem. Na{i vojnici zasluùju najboqu pu{ku – ne samo dobru,ve} najboqu.

Porodica HK 416

nobaca~a, ali uz velikeprobleme jer je mogao dej-stvovati samo jedina~nompaqbom. Posle prvog hica,drugi metak je zastao na ula-zu u leì{te. Miler ga jeubacio potiskiva~em, koji senalazi na leì{tu M16 (inamewen je direktnom poti-skivawu zatvara~a u komo-ru). Problem se ponovio na-kon slede}eg hica, te je pro-menio dva okvira ali bezrezultata, {to je zna~ilo daneispravan okvir nije uzrokproblema. Shvativ{i da muje potrebno vi{e vremenaza izmenu okvira nego daudarcima po potiskiva~uubaci metak u leì{te, od-lu~io se za potowe re{ewei sa nekoliko udaraca uba-civao je naredni metak u cev,sve vreme pod neprijateq-skom vatrom. Kada je neutra-lisao minobaca~ko gnezdo,primetio je da wegovi sa-borci imaju iste problemesa svojim oru`jem. Okrenuose i, videv{i da im se pri-bliàva pedesetak ira~kihvojnika, uradio je jedinustvar koja mu je ostala naraspolagawu – odbacio pu-{ku i predao se.

U USSOCOM-u su jo{2001. godine uo~ene pro-bleme pri upotrebi kara-bina M4 dokumentovali uizve{taju o „Nedostacimakarabina M4A1 5,56 mm isistema u vezi sa wim, uzre{ewa: operativna i teh-ni~ka studija sa analizomalternativa”. Prema tomizve{taju, M4 je „zastarelioperativni sistem”, za koji je preporu~ena„izmena dizajna i/ili zamena postoje}eg si-stema pozajmice barutnih gasova”. Skra}e-na cev i gasni cilindar opisani su kao „su-{tinski proma{aj”, a problemi u radu gru-pisani kao „zastoji pri izbacivawu ~aura”i „zastoji pri izvla~ewu ~aura”.

To nije jedina studija o toj temi. Ma-rinski korpus je krajem leta 2002. sproveokomparativno ispitivawe karabina M4 ipu{ke M16A4 u bazi Kvantiko, dràva Vir-xinija. Tada je uo~eno da M4 ima tri putavi{e zastoja od M16. Naime, tokom 69.000ispaqenih metaka, karabini su imali 186zastoja, a pu{ke 61. Naj~e{}i zastoji su bi-li pri dono{ewu metka, pri opaqewu, za-stoj pri izvla~ewu ~aura i usled istro{e-nog ili slomqenog dela na oru`ju. Vojska jesprovela sli~no ispitivawe od oktobra2005. do aprila 2006. godine, kada je po

deset novih M16 i M4 ispalilo u proseku5.000 metaka izme|u dva zastoja.

S U [ T I N A P R O B L E M A

Problemi ispoqeni na sistemuM16/M4 delom su povezani sa oru`jem, a isa metkom koji se koristi. Vi{egodi{weratne operacije u uslovima gde vladaju pe-sak i pra{ina samo su istakle te slabosti.Naime, oru`ja funkcioni{u na principugasnog sistema koji preusmerava barutnegasove kako bi se ispaqena ~aura izbaci-la iz leì{ta, a ubacio slede}i metak. Pritom, barutne ~estice direktno se ubacuju uleì{te zatvara~a, {to pre ili kasnije do-vodi do zastoja. To zahteva svakodnevno ipa`qivo ~i{}ewe oru`ja, s tim da se u pu-stiwskim uslovima za podmazivawe ne smekoristiti uqe, ~ija bi upotreba samo po-

gor{ala stawe, ve} grafit-ni prah. Uz to, okviri se iz-ra|uju od aluminijuma, paim se usne relativno lakokrive pri grubom rukovawu,{to doprinosi zastoju.Ameri~ki izvori navode daje ovaj gasni sistem osetqivna barut kojim su napuwenimeci, i serija baruta infe-riornog kvaliteta brzo re-zultuje zastojem na oru`ju.Tako|e se navodi da je odzna~aja i ~iwenica da ni-jedna novija juri{na pu{kane kopira gasni sistem izatvara~ M-16.

Jo{ tokom invazijePaname uo~eno je da metakM855/SS109, sa zrnom od62 grejna, nema dovoqnuzaustavnu mo}, te je ~estopotrebno nekoliko pogoda-ka da bi se onesposobioprotivni~ki vojnik. Slabaprobojnost tog zrna ispo-qila se i pri pogocima udelove neoklopqenih vozi-la kao {to su vetrobrani ivrata. Da bi se neutrali-sao voza~, morala se kori-stiti municija kalibra7,62h51 mm. U Iraku su zi-dovi stambenih objekatamahom izgra|eni od bloko-va od {qake, koje tane 5,56mm ne moè da probije.

Iz navedenih razlogapojedini marinci koristi-li su zaplewene AK-47, zakoje priznaju da su teì imawe precizni od wihovihM16/M4, ali su zato dale-ko pouzdaniji. Ono {to sumnogi traìli jeste oru`jekoje }e imati kompaktnost,

preciznost i malu teìnu karabina sa jed-ne, a pouzdanost kala{wikova sa drugestrane.

Tokom vi{e od 40 godina, koliko M16postoji u armiji SAD, pokrenuto je nekolikorazvojnih projekata sa ciqem iznalaèwai usvajawa nove, savr{enije standardne voj-ni~ke pu{ke. U posledwih sedam godina, zaXM-29 potro{eno je vi{e od 100 milionadolara i jo{ je u fazi prototipa. Ina~e, toje dvojni sistem koji sa dowe strane ima ka-rabin kalibra 5,56 mm, a sa gorwe baca~granata kalibra 25 mm, kojim se moè iz-baciti granata sa rasprskavawem u vazduhudo odstojawa od 1.000 m i tako, bar teoret-ski, neutralisati neprijateqeva ìva silau zaklonu. Uz to, to oru`je je tri puta teèod M4, jer ima masu od 18 funti (8 kg). Pro-jekt XM8, koji obuhvata porodicu dugih cevi,nakon tri godine ispitivawa i 33 miliona

39

I S P I T I V A W E

U jesen 2007. godine, sprovedeno je uporedno ispitivawe nekolikomodela dugih cevi u komori sa pra{inom opitnog poligona u Aberdinu, dr-àva Merilend. Ispaqeno je po 6.000 metaka iz deset karabina M4, pu-{aka FN USA Mk16, HK 416 i HK XM-8. Potowe oru je pokazalo je najboqirezultat, jer je imalo 116 mawih i 11 ve}ih zastoja. Pu{ka Mk16 je zabele-ìla ukupno 226 zastoja, HK416 – 233, a karabin M4 se najlo{ije iskazaosa 863 mawa i 19 ve}ih zastoja. Ve}im zastojima smatraju se oni koji zahte-vaju intervenciju oruàra, jer ih vojnici ne mogu otkloniti.

Predstavnici vojske su interpretirali rezultate kao povoqne, jerje najve}i deo zastoja svrstan u tip 1, koji zahteva do 10 sekundi za ot-klawawe, a uz to navode da je 98 odsto od 60.000 metaka ispaqeno bezproblema. Me|utim, jedan ~lan kongresne administracije ima druga~ijemi{qewe. U izjavi za sajt military.com, on isti~e da se ovde „ne traì in-strument za neurohirur{ke operacije. Pu{ka treba da uradi tri stva-ri: da opali svaki put kada se pritisne obara~, da pogodi tamo gde ni-{anite i da metak ima dovoqnu zaustavnu mo}”.

S obzirom na to da je M4 imala 882 zastoja, to zna~i jedan zastojna svakih 68 ispaqenih metaka. Okvir M4 ima 30 metaka, te bi to biojedan zastoj na svaki tre}i okvir. Vojni zvani~nici i to ne smatraju pro-blemom, jer se u razmeni vatre prose~no ispali do 140 metaka, a uz tonavode da se rezultati testa ne mogu smatrati definitivnim jer karabi-ni nisu redovno ~i{}eni, a {to bi vojnici na terenu svakako uradili.Me|utim, ostaje ~iwenica da su se u istovetnim uslovima testa ostalaoru`ja iskazala kao daleko pouzdanija: Mk16 je imala jedan zastoj nasvaki 265 ispaqeni metak, HK na 257, a XM-8 tek na svaki 472 metak.

Karabin M-4 sadodatnom opremom

ma duìne 419, odnosno 508 mm, a osimkompleta za nadogradwu karabina M4,HK416 nudi se i kao kompletan proizvodfirme HK.

Specijalne jedinice armije SAD od-mah su sprovele ispitivawe novog karabi-na, ispaliv{i oko 250.000 metaka, i utvr-dile da se zastoji javqaju prose~no jednomna 15.000 metaka, {to je tri puta boqe odM4. îm je HK416 2004. godine progla{enspremnim za proizvodwu, USSOCOM je ku-pila 500 primeraka. Od tada do danas ko-riste ga pripadnici jedinice Delta i elit-ni mornari~ki specijalci Seals tima 6.

Aprila 2007. godine, Norve{ka jepotpisala ugovor o kupovini 8.200 HK416,a tako|e su ga usvojile i oruàne snageMalezije i obalska straà Tajvana.

U uslovima postojawa vi{e nego kva-litetnog kompleta za nadogradwu postoje-}ih karabina M4, te poznatih problemaoko sistema M16/M4, logi~no bi bilo o~e-kivati da vojska SAD naru~i HK416, ~ijacena iznosi od 800 do 1.400 dolara, u za-visnosti od obima i vrste dodatne opremekoja ide uz osnovni komplet. Time bi svipostoje}i problemi vezani za osnovno voj-ni~ko oru`je bili re{eni za duì period.Me|utim, to se nije dogodilo. Vojska SADje izvestila da planira nabavku jo{100.000 novih karabina M4 tokom fi-skalne 2008. godine, po ceni od 800 dola-

ra za osnovni model, od-nosno 1.300 dolara sa do-datnom opremom, koju ~inemehani~ki ni{ani, sedamokvira, remnik i Pikati-ni {ina.

Ukupna cena ugovorasa firmom „Kolt” iznosi375 miliona dolara zaoru`je i 150 miliona do-lara za dodatnu opremu.Posebnu pa`wu privuklaje ~iwenica da se novi, ve-liki ugovor potpisuje naosnovu specifikacija sta-rih 15 godina, bez tenderai bez razmatrawa postoja-wa nekog boqeg sistemakoji se u me|uvremenu po-javio, a {to bi u ovom slu-~aju bio HK416.

Vojska je svoj stav ob-razloìla u saop{tewu od2. aprila 2007, gde se is-ti~e da je „... M4 dokazaosvoju vrednost na boji{tujer je precizan, lak zaodràvawe i upotrebu.Vi{e puta je poboq{an iu izradi se koristi najno-vija tehnologija.

Prema rezultatimaankete sprovedene me|u2.600 vojnika, povratnika

iz Avganistana i Iraka, oni su u velikoj ve-}ini izrazili zadovoqstvo sa M4”. Me|u-tim, prema podacima sa sajta defense-tech.org, oko 30 odsto vojnika je tokom po-menute ankete izjavilo da bi karabin M4trebalo zameniti drugim oru`jem ili usvo-jiti efikasniju municiju. Devetnaest odstovojnika navelo je zastoje na M4 koji su imse desili tokom borbe, s tim da je petinanapomenula kako su zastoji bili takve pri-rode da im je daqe vatreno dejstvo biloonemogu}eno.

Osim magazina „Army Times” i orga-nizacije ratnih veterana Soldiers for theTruth, te drugih pisanih medija, za ceo slu-~aj zainteresovao se i senator Tom Ko-burn, koji se 17. aprila 2007. pismenoobratio ministru Kopnene vojske, izraà-vaju}i svoju zabrinutost namerom vojskeda kupi veliku koli~inu karabina bez ika-kvog uporednog ispitivawa. Senator na-vodi da za vojnika ni{ta nije va`nije odwegove pu{ke, te da jednostavno nemaopravdawa za to {to vojnicima nije obez-be|eno najboqe mogu}e oru`je. S obziromna dugotrajne probleme vezane za pouzda-nost M16, na kojoj je baziran M4, a i na~iwenicu da su pojedini proizvo|a~i to-kom godina isprobali i otpo~eli proiz-vodwu oru`ja koja su, po dostupnim izve-{tajima, znatno pouzdanija, neprihvatqi-vo je da se ne organizuje slobodno i otvo-reno nadmetawe tih oru`ja, pi{e senatori zahteva uvid u izve{taje iz Iraka i Av-ganistana o pouzdanosti M4, te o radwa-ma koje vojska preduzima kako bi re{ilapostoje}e probleme.

U P O R E D N I T E S T

Rukovodilac pogona HK u SAD gene-ral-major u penziji Mejer u izjavi za „ArmyTimes” kaè kako ~iwenica da se vojniciSAD posle 40 godina bore u principu is-tim oru`jem, koje je on kao kapetan vojne po-licije nosio u Vijetnamu, ukazuje da vojskapridaje nizak stepen prioriteta streqa~-kom naoruàwu. Uz to, dodao je, da je odlu-ka o kori{}ewu istog oru`ja ve} 42 godinekratkovida, i predlaè da se organizujeuporedno testirawe, pa ako se oru`je, sta-ro 42 godine, pokaè boqe od HK416, fir-ma HK ne}e uputiti bilo kakvu albu na re-zultate testirawa.

Istraga „Army Times” ukazala je da suizve{taji USSOCOM, koji su ukazivali nasu{tinske nedostatke karabina M4, igno-risani zbog zaslepqenosti futuristi~kimoru`jima kao {to su XM29 i XM8.

Kriti~ari odluke o nabavci isti~uda se, ako je vojska ve} odlu~ila da potro-{i 525 miliona dolara za jo{ jednu na-bavku M4, pitawe uporednog ispitivawaradi definitivnog iznalaèwa boqegoru`ja name}e kao moralni i finansijskiimperativ.

Dr Aleksandar MUTAVXI]

15. april 2008.40

M O N O P O L S K I P O L O @ A J

Pomo}nik senatora Koburna izjavio je da je Kolt na-kon samog pomiwawa otvorenog uporednog nadmetawa2006. godine znatno umawio cenu M4 i dodatne opreme,{to bi moglo ukazivati na ~iwenicu da je firma koristilasvoj monopolisti~ki status da oformi previsoku cenu.

utro{enih dolara, otkazan je oktobra2005. godine iz neutvr|enih razloga.

Odgovor ipak postoji, i dala ga jefirma „Hekler i Koh” (HK).

O Z B I Q A N S U P A R N I K

Posle uspe{no sprovedenog programamodifikacija radi poboq{awa britanskevojni~ke pu{ke SA80/L85A1, u HK su odlu~i-li da osvoje ameri~ko trì{te kompletomza izmenu gorweg dela leì{ta zatvara~ana oru`jima sistema M16/M4, kako bi seotklonili svi do tada prisutni problemi.Od pu{ke HK G36 preuzet je sistem gasnogklipa kratkog hoda, koji je zamenio direkt-ni sistem M16, tako da barutne ~estice nezaostaju u leì{tu ~ak ni nakon duge paq-be. Novi sistem je samopode{avaju}i i po-uzdano radi u cevima razli~itih duìna.Sama cev se izra|uje postupkom hladne ob-rade metala i ima mnogo duì vek. Pojed-nostavqeno je rasklapawe oru`ja, kojim serukuje na isti na~in kao i sa M16/M4. Po-uzdanost je vi{estruko proverena urawa-wem u vodu, potapawem u blato i zatrpava-wem u pesak, nakon ~ega je oru`je i daqebesprekorno funkcionisalo.

Novo oru`je, nazvano HK416, mase3,31 kg uz cev od 267 mm, odnosno 3,5 kg sacevi od 368 mm, ima kadencu od 700 do 900metaka u minuti. Proizvo|a~ uskoro pla-nira proizvodwu jo{ dva modela sa cevi-

Pu{ka HK 416 je pouzdana u svim uslovima upotrebe

na bazi T-62, izme|u ostalog i jer je na ~e-lo SSSR-a do{ao Leonid Bre`wev, umestoNikite Hru{~ova.

Me|utim, T-64 su pored vrlo visoke ce-ne pratili brojni problemi, vezani za goto-vo svaku novu komponentu: pregrevawe moto-ra, nepouzdana transmisija i automatski pu-wa~, top je imao nedovoqnu probojnost upr-kos revolucionarnim potkalibarnim projek-tilima stabilizovanim krilcima (APFSDS),tako da su svi budu}i tenkovi u SSSR-u do-bili nov kalibar topa od 125 mm.

Postojali su planovi za ugradwu moto-ra – derivata motora V-2 sa tenka BT-7, T-34 i prakti~no svih kasnijih sovjetskih ten-kova do T-62, ali je, dobrim vezama rukovo-dioca „Uralvagonzavoda”, iniciran razvojnovog tenka koji bi zadrào najva`nije ka-rakteristike T-64, uz neznatno niè borbe-ne kvalitete, ali uz kori{}ewe proverenihtehni~kih re{ewa i upola mawu cenu. Pro-totip tenka, pod nazivom ural, Objekt 172,koristio je mnoge komponente sa T-64, ali jezbog smawewa cene i pove}awa pouzdano-sti, razvijen Objekt 172M sa pojednosta-vqenim hodnim delom sa Objekt-a 167 i jo{nekim modifikacijama.

41

PUspeh Rusije u izvozu

naoruàwa i vojne opreme

ostvaren je i vrlo dobrom

prodajom tenkova T-90, koji

predstavqaju znatno

unapre|eni tenk T-72 koji je

u upotrebi vi{e od tri

decenije .

ri~a o tenku T-90 ima zanimqivu isto-riju. Razvijen je u sovjetskom „Uralva-gonzavodu” u Ni`wem Tagilu. Fabri-ka i konstrukcioni biro osnovani su„selidbom” zavoda iz Harkova, koja je

usledila nakon napada hitlerovske Nema~-ke na SSSR 1941. godine. Zavod je vra}enu Harkov 1958. i zvani~ni naziv mu je bioKB-60, HKBM, ali je mawi konstrukcionibiro „Uralvagonzavod” osnovan u Ni`wemTagilu (OKB620, OKBTM) s vremenom osna-ìo i postao suparni~ki harkovskom.

Prvi plod te konkurentske klime bioje „Uralvagonzavodov” jubilarni tenk T-62– prvi operativni tenk sa glatkocevnim to-pom na svetu. Uprkos boqem topu i oklopnojza{titi, taj tenk nikad nije dostigao popu-larnost T-55, opet iz Ni`weg Tagila, presvega zbog vi{e cene. Harkovski zavod je uz-vratio sa revolucionarnim T-64, tako|eopremqenim glatkocevnim topom, ali sa au-tomatskim puwa~em, potpuno novim moto-rom, transmisijom, ve{awem male mase i,prvi put na nekom operativnom tenku nasvetu, vi{eslojnim kompozitnim oklopom.Taj tenk je kona~no „pobedio” ranije favo-rizovani konvencionalniji i jeftiniji„Uralvagonzavodov” Objekt 167, razvijen

NOVA MLADOSTSTAROG RATNIKA

R U S K I T E N K T - 9 0

Testirawa su zapo~ela na poligonu uKubinki 1968, a nastavqena u centralnojAziji i u Transbajkalskoj oblasti sve do1971. Godinu dana kasnije (1972) pojavilisu se prvi proizvodni primerci, dok je ma-sovna proizvodwa i uvo|ewe u upotrebu,sada tenka ozna~enog sa T-72, usledilo1974. godine.

V A R I J A N T E

Ve} nakon pojave tenka T-72, zapo~elasu usavr{avawa. Model T-72A iz 1979.imao je kompozitni oklop na kupoli, konti-nualne antikumulativne ekrane na bokovi-ma, top 2A46 umesto 2A26M2, laserski da-qinomer TPDK-1, ni{an TPN-3-49 sa ICreflektorom L-4, sistem baca~a dimnih ku-tija 902B, motor V46-6 i voza~ev no}ni si-stem TVNE-4B.

Godine 1985. pojavio se T-72B sa jo{debqim oklopom kupole, motorom V-84 sna-ge 840 umesto 780 KS, novim stabilizato-rom topa 2E42-2 umesto 2E28M i mogu}no-{}u lansirawa protivoklopnih raketa izcevi topa 9K120 svir. Model T-72B1 je bioidenti~an T-72B, ali jeftiniji, jer nije imaomogu}nost lansirawa raketa. Od 1987. sena T-72A, B i B1 ugra|uje eksplozivno-reak-tivni oklop (ERO) prve generacije kontakt,a od 1989, T-72B dobija ERO druge genera-cije kontakt 5 (po~etkom iste godine taj do-datni oklop je po prvi put montiran na T-80U) i oznaka se mewa u T-72BM. Jo{ usa-vr{eniji T-72BU je usledio montirawem si-stema za upravqawe vatrom (SUV) sa T-80U.Gotovo svaka varijanta je imala i odgova-raju}u komandnu – K, sa mawe municije, aliboqom komunikacionom opremom.

Licencna proizvodwa je pokrenutaprvo u Poqskoj i êhoslova~koj, gde su sve-tlost dana ugledale izvozne varijante T-72M, T-72M1 (ekvivalent T-72A) i T-72M1M (ekvivalent T-72B), kasnije prei-menovan u T-72S. Kasnije je po licenci pro-izvo|en i u Jugoslaviji, gde su nastali M-84 i M-84A (T-72M i M1 sa novim motoromi SUV-om), a i u Indiji (T-72M).

Kraj hladnog rata doneo je surovo otre-`wewe i suo~avawe sa izuzetno neracio-nalno koncipiranom proizvodwom tenkova uSSSR-u. Naime, pored nepotrebno velikogbroja, u proizvodwi su vi{e godina bila ~aktri, prema borbenim kvalitetima vrlo sli~-na tenka, ne ra~unaju}i brojne varijante T-64 iz Harkova, T-72 iz Ni`weg Tagila i naj-noviji, T-80, sa gasnom turbinom, razvijen uLewingradskom KB-3 (OKBT/KBTM/OAOSpecma{), dok su wegove posledwe dve vari-jante proizvo|ene u OKBTM Transma{ izOmska (T-80U, sa kupolom razvijenom u Har-kovu), i u Harkovu, T-80UD, sa motorom raz-vijenim iz serije motora sa T-64.

Takva {arolikost u upotrebi oruà-nih snaga Rusije predstavqala je pravu no}-nu moru za obuku i logisti~are (razli~iti

motori, transmisije, ve{awe, SUV), pa jeodlu~eno da se sprovede racionalizacijai odabere jedan, standardni tenk. Kako jeHarkov bio u Ukrajini, Rusiji se izbor sveona najboqu „rusku” varijantu T-80, to jest T-80U i T-72 u posledwoj varijanti T-72BU iz1993. koja je dekretom Borisa Jeqcina, iz~isto marketin{kih razloga preimenovanau T-90. To je ura|eno izme|u ostalog da bise napravila distanca od T-72, koji se nijeba{ najboqe pokazao u operaciji Pustiw-ska oluja (T-72M i M1) i u ê~eniji.

Iako je T-80 oduvek bio vi{e cewen odbilo koje varijante T-72 i nikad ga nisu iz-vozili, {to je zna~ilo da su u wemu sazdanasva bogata znawa biv{eg SSSR-a iz gradwetenkova, pobedu je na iznena|ewe mnogih od-neo „Uralvagonzavod”, {to je objavqeno ja-nuara 1996. godine. Ta odluka je mnoge izne-nadila i {pekulisalo se o malverzacijama:general armije Pavel Gra~ov „forsirao” jeT-90, dok je general-pukovnik AleksandarGalkin, {ef Glavnog direktorata oklopnihjedinica, preferirao T-80U, jer je smatraoda ima ve}i razvojni potencijal. U te{kojfinansijskoj situaciji nakon raspada SSSR-a, direktno uplitawe sa najvi{eg vrha mogloje zna~iti i preìvqavawe „pobedni~kog”konstrukcionog biroa, {to se zaista i desi-lo, jer je „Omsktransma{“, proizvo|a~ T-80U (i prototipa crnog orla), 2002. bankro-tirao. Sre}om, pobedio je boqi takmac.

Tenk T-80 je oduvek, u na~elu, imaoprednost u SUV-u, a pre svega u performan-sama, zahvaquju}i sna`nijoj gasnoj turbinisnage 1.250 KS. Me|utim, T-90 je dobio SUVtenka T-80U, a gasna turbina je imala i mno-

ge nedostatke: vi{u cenu, kra}i radni vek iservisne intervale, performanse su znat-no varirale sa ambijentalnom temperatu-rom, intenzivnije zagrevawe zadweg dela iizduva i daleko ve}u potro{wu goriva. Prikretawu u terenskoj vo`wi, autonomija jekod T-80U bila za dve tre}ine mawa. ModelT-90 je uz to bio jeftiniji i imao je za nijan-su boqi oklop, {to je predstavqalo iznena-|ewe, s obzirom na niì tehnolo{ki nivo.

P O B O Q [ A W A

Kao i svi sovjetski, tj. ruski tenkovi,T-90 imaju identi~nu koncepciju, sa eks-tremno malom unutra{wom zapreminom ra-di postizawa {to boqeg oklopa, sa uprav-nim odeqewem napred, borbenim u sredinii pogonskim pozadi (duìna sa topom na-pred 9,53 m, duìna trupa 6,86 m, {irina3,78 m i visina do krova kupole 2,23 m).Kod serije T-72 jeste, u odnosu na T-64 i T-80, u odre|enoj meri zapostavqena pokre-tqivost, iako je upravo na tom poqu, para-doksalno, ostvarena najve}a prednost u od-nosu na T-80U. Bez obzira na to {to je tenkT-90 opremqen daleko jeftinijim klasi~-nim dizel motorom sa mehani~kim puwa~emV-84MS, snage 840 KS, ostvarena je dale-ko mawa potro{wa nego kod gasne turbine,uz ve}u pouzdanost nego kod serije motora5TD i 6TD sa T-64, sa cilindrima koji sekre}u jedan prema drugom i zajedni~kim rad-nim prostorom.

Jedini problem je ~iwenica da je tenkT-90, kao posledica brojnih modifikacija,postao znatno teì (46,5 t, u odnosu na

15. april 2008.42

41,5 t za T-72M1). Tako je specifi~na snagaopala sa 18,8 KS/t na 18,1 KS/t, {to je uodnosu na T-80U (27,2 KS/t), Leopard 2A6(24,2), Leclerc (27,3) i M1A2 Abrams (23,8)ipak premalo. Iz tog razloga, Rusi su pri-premili oja~ani turbo-dizel V-96S2 kojimse postiè specifi~na snaga nekih serijaT-90 (za Indiju) i poboq{anog T-90S 21,5KS/t.

Fabrika u êqabinsku je krajem janu-ara 2000. objavila da je za proizvodwuspremna varijanta snage 1.200 KS, po sna-zi jednak motoru razvijenom za jugosloven-ski tenk vihor (oja~ani V-46). Ugradwom togmotora, specifi~na snaga dostigla bi 25,8KS/t, ~ime bi se kona~no dostigli konku-renti, ali jo{ nema najave da }e taj motorbiti kori{}en.

Transmisija se zasniva na dva plane-tarna mewa~a za svaku gusenicu, sa sedamstepeni prenosa napred i jednim nazad.Ve{awe je sistemom torzionih poluga, sahidrauli~nim amortizerima na prvom,drugom i {estom hodnom to~ku. Na putu do-stiè brzinu od 65 km/~, a u terenskoj vo-`wi 45 km/~.

Za{tita tenkova serije T-72 u po~etkuje kaskala za T-64 i T-80. Prva varijantauop{te nije imala kompozitni oklop na ku-poli ve} homogeni ~eli~ni, dok je ~ak i prviT-64 iz 1967. godine imao kupolu koja sesastojala od dva sloja livenog pancirnog~elika, izme|u kojih je bio sloj legure alu-minijuma. Kasnije verzije T-64 i novi T-80,iz sedamdesetih i osamdesetih, ve} su ras-polagale sa kerami~kim insertom, dok je T-

72A i T-72M1 tek dobio insert nastao me-{awem peska i vodenog stakla. Taj materi-jal se ina~e koristi za jezgra pri livewu iuz ekstremno nisku cenu obezbe|uje solidnuefikasnost protiv kumulativnih projektila(ali znatno mawu nego keramika).

Kona~no, na varijanti T-72B ugra|en jeinsert koji se sastojao iz niza razmaknutih„paketa” sa kombinacijom ~elik (21 mm) – gu-ma (6 mm) - ~elik (3 mm), koja je bila neupo-redivo jeftinija od keramike, ali predsta-vqa za nijansu boqe re{ewe u odnosu na T-80U. Tenk T-90 ima ne{to poboq{anu vari-jantu tog oklopa. Isti je slu~aj sa oklopompredwe kose plo~e, koja predstavqa vari-jantu sa prethodnih serija (gledaju}i sa unu-tra{we strane prema spoqa): 50 mm ~elik,105 mm staklotekstolit, 60 mm ~elik, 16 mm~elik visoke tvrdo}e i sa spoqa{we stranedodatno ERO kontakt 5, sve pod uglom 68stepeni u odnosu na vertikalu, a dowa kosaplo~a ima debqinu 80 mm, {to uz dozer 20mm, pod uglom daje ukupno 240 mm.

Bilo kako bilo, ~eona za{tita tenkaT-90 protiv potkalibarnih projektila pro-cewuje se u slede}em rasponu: na kupoli odoko 280 (na slabije za{ti}enim delovimado topa) do 550 mm bez ERO, a sa ERO naj-vi{e 830 mm, dok je na trupu od 240 mm nadowoj plo~i, do pribli`no 500 mm bez EROi 750-780 mm sa ERO (kontakt 5 dodaje250–280 mm protiv kineti~kih projektila).

Ameri~ki M1A2 Abrams iz 1992. je nasli~nom nivou, mada je raspored ne{to dru-ga~iji: kupola {titi u ekvivalentu najvi{eod oko 900 mm, dok je trup slabije za{ti-

}en (370 na uzanoj jako zako{enoj gorwojplo~i, na kojoj se javqa riko{et i do 650mm na centralnom i dowem delu ~ela), uzhomogeniju za{titu u ~eonim sektorima, jernema ERO koji pruà 100 odsto pokrive-nost. Protiv kumulativnih bojnih glava, T-90 nudi ekvivalent pancirnog ~elika odnajvi{e 1.000 mm na trupu do 1.300 mm nakupoli, uz napomenu da je za{tita zbog upo-trebe ERO mawe ravnomerna i na nekimmestima, gde se ERO ne pogodi, vrednostitreba umawiti za oko 600 mm. Kod M1A2je, prema procenama, ne{to druga~ije: ku-pola 1.300–1.600 mm, a trup 800–900 mm.

V A T R E N A M O ]

Vatrena mo} tenka T-90 zasniva se natopu 2A46M-2 ili 2A46-5 (kasnije serije)kalibra 125 mm, puwenom automatskim pu-wa~em ispod kupole sa kapacitetom 22 dvo-delna metka, uz borbeni komplet 43 metka.Top je opremqen stabilizatorom u dve rav-ni 2E42-4. Ispaquje vi{e tipova municije:potkalibarne projektile, trenutno fuga-sne, kumulativne i protivoklopne vo|enerakete (POVR). Me|u potkalibarne projek-tile ubrajaju se: BM-32 vant (iz 1985, pe-netrator sa osiroma{enim uranijumom,probojnosti 500 mm na 2.000 m ili 250 pod60 stepeni u odnosu na vertikalu), BM-42mango (1986, legura volframa, 460mm/2000 m) i BM-46 svinec (1991, osiro-ma{eni uranijum, 600 mm/2.000 m ili300/60o/2.000 m).

Tokom razvoja, bilo je velikih proble-ma oko postizawa deklarisane probojno-sti, jer je vant na testovima od 45 ispaqe-nih projektila postigao svega sedam probo-ja plo~e 250 mm pod 60o, a svinec svega ~e-tiri, ali se pretpostavqa da su ti proble-mi re{eni do uvo|ewa u upotrebu. Zatim,BM-42M lekalo je ne{to duì i ne moè dase smesti u standardni karusel, ve} zahte-va modifikaciju koja je, vrlo je mogu}e,ugra|ena na T-90S ili potpuno novi puwa~,ugra|en na crnom orlu i pruà probojnostod 600 do 650 mm ~elika na dva kilometra.

îni se da su najboqe oklopqeni ~e-oni delovi kupole i ruskih i zapadnihtenkova danas neprobojni za protivnike,{to, po svemu sude}i, definitivno zna~ida sada oklop trenutno odnosi prevagu.Iz tog razloga moèmo o~ekivati produ-èwe cevi topova na zapadnim tenkovimai, eventualno, prelazak na ve} razvijenetopove 140 mm, dok Rusi ve} odre|enovreme najavquju glatkocevni top od ~ak152 mm koji }e opremati najnoviji, jo{uvek neprikazani tenk iz Ni`weg Tagila,za koji se sumwa da ne}e imati klasi~nukupolu, ve} top sa eksternom ugradwom iposadu u trupu. Taj tenk, najavqen za 2009,sigurno }e uneti malo „ìvosti” jer }enajverovatnije naterati Zapad da predu-

43

T E S T O V I P R O B O J N O S T I

Nemci i Amerikanci su testiraliprobojnost na tenku T-72 nepoznate va-rijante, verovatno poreklom iz Isto~neNema~ke, opremqenim oklopom kontakt5. Nije poznato koji projektil su Nemciupotrebili ali se zna da su Amerikancikoristili M829A1 iz 1991, probojno-sti oko 640 mm na 2.000 m. Prema timrezultatima, T-72 sa ERO kontakt 5 nijeprobijen, a jedinu nepoznanicu predsta-vqa koja je varijanta T-72 bila u pita-wu. Zna se da je jedino T-72B bio opre-mqen sa kontakt 5 i to u varijanti T-72BM, pa je o tom tenku najverovatnijere~, jer kako bi ina~e Amerikanci moglido}i do tog tipa ERO? Verovatno ni ak-tuelni M829A2 iz 1994. ne bi bio ustawu da probije ~elo kupole T-72BM/BU i T-90 na mestima za{ti}enimsa ERO, dok se o najnovijem M829A3, zakoji se tvrdi da je optimizovan za dejst-vo protiv ERO, i daqe malo zna.

Ruski T-90S

zme radikalnije mere poboq{avawa svo-jih tenkova.

Fugasna municija je klasi~nog ruskogtipa OF-19 ili poboq{ani OF-26, dokkumulativna podrazumeva ~itav niz pro-jektila, me|u kojima najboqe performan-se imaju BK-29 (tandem glava probojnosti650 mm) i BK-31 (sa trostrukim kumula-tivnim puwewem, ukupne probojnosti 800mm). POVR lansirane iz cevi topa su ti-pa 9M119M refleks, dometa 5.000 m, satandem-kumulativnom bojnom glavom pro-bojnosti 700–750 mm i mogu}no{}u lan-sirawa iz pokreta. Sa topom je spregnutmitraqez PKT kalibra 7,62 mm sa 2.000metaka, a na krovu kupole je daqinskiupravqani protivavionski mitraqez12,7 mm NSVT (kompleks Utjos). Za stva-rawe dimne zavese koristi se 12 baca~adimnih kutija 82 mm, a zadràn je i gene-rator gasa na izduvnom sistemu motora.SUV je 1A45T irti{, preuzet sa T-80U, ~i-me su se ti tenkovi prakti~no izjedna~ilina tom poqu.

Z A [ T I T A

Prve serije T-90 koristile su pasiv-no/aktivni ni{an TPN-4-49-23 buran,dok su kasnija vozila dobila termalni ni-{an TO1-PO-2T agava 2, a to je petnae-stak godina nakon zapadnih zemaqa. Pro-blemi koje Rusi imaju sa termalnim ni{a-nima oslikavaju se kona~nom odlukom od27. avgusta 2007. da za svoje novoproi-zvedene T-90S naru~e francuske termal-ne ni{ane Thales Catherine FC, kao i naindijskim vozilima. Komandir raspolaèpasivnom dnevno-no}nom spravom TKN-4Sagat-S, koja je prema performansama izapanoramskih termalnih sprava, {to je namnogim drugim tenkovima danas standard(M1A2 Abrams, Leopard 2A5/6, Leclerc, itd.)i predstavqa mo`da najslabiju ta~ku T-

15. april 2008.44

I S P I T I V A W E O K L O P A

Dvadesetog oktobra 1999. izvr{en je test oklopne za{ti-te dva najboqa tenka u ruskim oruànim snagama – T-80U i T-90– slede}im sredstvima: ru~nim baca~ima RPG-7 sa bojnom gla-vom PG-7VR, RPG-29 (obe probojnosti oko 750 mm pancirnog~elika), protivoklopnim vo|enim raketama maqutka-2 (600mm), metis (460 mm), konkurs (650 mm) i kornet (preko 850 mm),a i potkalibarnim tenkovskim projektilima BM-42 ispaqiva-nim sa 1.500 m. Svako sredstvo je ispaqivano pet puta.

Tenk T-90 sa ERO je tri puta probio RPG-29, a jedanput sukornet i BM-42 probili tenk bez ERO; T-80U sa ERO je RPG-29probio tri puta i svih pet puta bez ERO. Jedan PG-7VR je probiotenk bez ERO, a dva korneta je probilo tenk sa ERO i svih petbez ERO. Procewivati stepen oklopne za{tite dva tenka naosnovu datih rezultata je prili~no nezahvalno, jer nije poznatona kom mestu su projektili poga|ali i probijali. Ura|eni su i te-stovi za{titnog sistema {tora, raketama kornet bez ugra|enebojne glave. Od 10 ispaqenih raketa, ~etiri su pogodile tenk, aostalih {est je proma{ilo.

90. Inercijalni navigacioni sistem TNA-4-3 poseduje samo komandni T-90K, ali jena kasnijim serijama zamewen satelit-skim sistemom GLONASS, koji je ekviva-lent zapadnom GPS.

Godine 1999. prikazana je nova vari-janta T-90S. Osnovna razlika u odnosu naprethodnika je potpuno nova kupola, dobi-jena zavarivawem vaqanih plo~a pancir-nog ~elika, {to je kona~ni raskid sa ru-skom tradicionalnom metodom livewa. Ti-me se dobijaju ravnomernija oklopna za-{tita na ~elu kupole i ve}a sloboda ugrad-we kompozitnog oklopa u ~elo kupole (ve}iudeo inserta ve}e masene efikasnosti uodnosu na ~elik). Nema podataka o tipu in-serta, osim naziva „napolitanka”. Sa spo-qa{we strane se tako|e nalazi ERO kon-takt 5, a u kasnijoj fazi }e se mo`da mo-dernizovati sa novim ERO relikt (ve}a ot-pornost na tandem kumulativne bojeve gla-ve i boqa pokrivenost). Na taj na~in, ekvi-valent oklopne za{tite kupole protiv pro-jektila koji dejstvuju kineti~kom energijompove}an je na oko 920 mm (po nekim poda-cima i vi{e od 1.000 mm), a od zna~aja je{to je debqina oklopa, neposredno poredtopa, pove}ana sa 280 na 420 mm.

Ugradwom nove kupole, pribli`no jedostignut nivo za{tite na najnovijem ten-ku Abrams M1A2SEP iz 1998, koji je na ~e-lu kupole dostigao maksimum od, premaraznim podacima, 960 mm ili vi{e od1.000 mm (oklop od osiroma{enog ura-nijuma zatvoren u ~eli~ne „kutije”). Tako-|e, u posledwe vreme pojavquju se foto-grafije koje pokazuju da je na zadwem delutrupa, koji nije sa boka pokriven sa ERO,postavqen danas sve popularniji dodatnioklop tipa „slat” u obliku kaveza (prisu-tan i varijantama za urbano ratovawetenkova Abrams TUSK, Challenger 2 i Leo-pard PSO). Neko }e pomisliti da su Rusikopirali Zapad, ali je slat u stvari ru-ski, tj. sovjetski izum i po~eo se pojavqi-

Eksplozivno reaktivni oklop „relikt" na modernizovanom tenku T-72M1M

vati jo{ tokom rata u Avganistanu osam-desetih godina pro{log veka na oklopnimtransporterima.

IZVOZ

Uspeh Rusije u izvozu naoruàwa i voj-ne opreme, ta~nije povratak u sam svetskivrh, ostvaren je dobrim delom i vrlo do-brom prodajom tenkova T-90. Interesantnoje da je Indija najboqa „mu{terija". Premaposledwem ugovoru, Indijci }e nabaviti347 tenkova T-90S, od kojih }e prva serijaod 120 vozila biti isporu~eni u toku slede-}e godine, a ostatak u roku od dve godine. Satom nabavkom, Indija }e u svom arsenalu,pored 310 prvih T-90 i T-90S iz Rusije, is-poru~enih do 2004. i narednih 1.000 koji}e se sklapati u Indiji, imati 1.657 tenko-va serije T-90.

Alìr }e od 2007. do 2011. dobiti187 tenkova T-90SA, koji za razliku od in-dijskih imaju sistem {tora, klima-ure|aje,senzore laserskog ozra~ewa i termalno-izolacioni sistem nakidka. U toku su prego-vori sa Libijom i Marokom.

Ruska armija je zapo~ela sa uvo|ewemT-90 neposredno nakon wegove pojave, ali jedo 1996. opremila svega jedan oklopni puk21. gardijske mehanizovane divizije sa 94vozila i jedan bataqon 5. tenkovske divizi-je sa 31 vozilom. Nakon toga nastala je ve-lika besparica, pa su naredne nabavkeusledile tek 2004, kada je naru~eno svega14 poboq{anih T-90S. Godine 2005. jedanbataqon elitne 2. tamanske mehanizovanedivizije dobio je 17 T- 90S, koji su postalioperativni maja 2006. Od tada do 2011.predvi|eno je da se svake godine uvodi po je-dan bataqon od 31 vozila, ~ime }e se brojtenkova te serije dovesti na 125 T-90 i 217T-90S, tj. ukupno 342. Osim toga, pojedinekomponente, naro~ito ERO relikt, koristese za modernizaciju starijih vozila, kao{to su T-72B i T-80B.

Sebastian BALO[

ekspediciji koja se spremala u pohod naEverest. Prilikom dotura materijala ualpinisti~ke baze, avion PC-6 sletao jena leteli{ta koja su se nalazila na visi-nama od 5.200 i 5.750 metara. Rekordnavisinom sletawa od 5.750 metara do da-nas nije oborena. Iako je tokom te ekspe-dicije prototip imao udes, to nije uticalona prve naruxbe koje su uskoro krenule kakupcima {irom sveta.

P O G O N S K A G R U P A

Poboq{ana verzija sa oznakom PC-6/350 imala je neznatno ja~i motor snage261 kW i to je bilo samo prelazna stepe-nica ka re{ewu koje se pokazalo kao punpogodak – ugradwa turboelisne pogonskegrupe. Nakon 73 primerka sa klipnim mo-torom Pilatus se u potpunosti preorijen-tisao na tzv. turboprop – u po~etku su tobili francuski motori Turbomeca Astazouu verzijama IIE, IIG i XII, ~ija se snaga kre-tala u rasponu od 320 do 427 kW. Verzijaopremqena francuskim motorima dobilaje oznaku PC-6A, a naziv porter promewenje u turbo porter. Proizvo|a~ je nedugopotom, ta~nije 1964, pre{ao na kanadskimotor Pratt&Whitney PT-6A. Taj motor je urazli~itim varijantama postao pogonskagrupa najve}eg broja PC-6, koji su tada do-

45

T[vajcarska fabrika Pilatus

je svetsku slavu stekla

proizvodwom turboelisnih

{kolskih aviona. Me|utim,

u red wenih najuspe{nijih

konstrukcija spada i laki

transportni avion PC-6B

koji se koristi u vi{e od 60

zemaqa. Karakteristi~an

izgled, dobre letne osobine

i izuzetno {iroka lepeza

upotrebe, ~ine taj avion

eoma zanimqivim izborom

za razne korisnike.

okom pedesetih godina pro{log veka{vajcarska avio-industrija dizajni-rala je vi{e uspe{nih modela lakihklipno-elisnih aviona koji su u{li userijsku proizvodwu. Sticawem neo-

phodnog iskustva, a uva`avaju}i i speci-fi~ne doma}e potrebe, Pilatus je 1957.zapo~eo sa projektom jednomotornog viso-kokrilca sposobnog da sle}e na kratke islabije pripremqene poletno-sletne sta-ze koje se nalaze na velikim nadmorskimvisinama. Rezultat je bio PC-6 Porter (uprevodu nosa~) koji je prvi put poleteo 4.maja 1959. godine. Nekoliko nedeqa ka-snije, taj avion je predstavqen na pari-skom avio-salonu gde je izazvao veliku pa-`wu. Serijska produkcija po~ela je ve}idu}e godine. Prvi primerci PC-6 bili su,kao i prototip, opremqeni {estocilin-dri~nim klipnim motorom Avco LycomingGSO-480-B1A6 snage 254 kW.

U operativnoj upotrebi avion je de-monstrirao upravo ono {to se od wegao~ekivalo – mogao je da sleti na izuzetnokratke i lo{e terene i to na velikim nad-morskim visinama {to se upravo poklapa-lo sa {vajcarskim eksploatacionim uslo-vima. I ne samo to. Pilatus je 1960. anga-`ovao prototip PC-6, zajedno sa svojimopitnim pilotom, u podr{ci alpinisti~koj

LETE]I XIP

L A K I T R A N S P O R T N I A V I O N P C - 6

Fot

o Pi

latu

s

bili sufiks „B”. Motor oznake PT-6A 27snage 410 kW ~ini dana{wi proizvodnistandard.

Ugradwom turboelisne pogonske gru-pe znatno je promewen spoqa{wi izgledaviona. Nos je vidno produèn i avion jedobio nezgrapnu siluetu, a time i niz epi-teta. Dok su jedni umereni i taj aviona na-zivaju „lete}i xip” shodno nameni i tere-nima na kojima se upotrebqava, drugi ga,bez imalo griè savesti, porede sa sme-}arskim kamionom. Realno, taj avion i ni-je pravqen da bude lep. Robusne konstruk-cije, sa pravougaonim, visoko postavqe-nim krilom i prenagla{enim stajnim tra-pom ne moè da odu{evi esteti~are, alikorisnike svakako moè. Primewena ae-rodinami~ka i konstruktivna {ema bili suod velike va`nosti za postizawe STOL ka-rakteristika (Short Take Off and Landing –kratko poletawe i sletawe). Na taj na~in,

PC-6B sa maksimalnim teretom moè da uz-leti sa staze koja je duga~ka samo 197 me-tara! Duìna protr~avawa nakon sletawai to sa maksimalno dozvoqenom sletnomteìnom iznosi impresivnih 127 metara!

FUNKCIONALANOST

Avion PC-6B danas bez razlike kori-ste i vojni i civilni operateri. Isti~e sesvestrano{}u upotrebe na kojem mu konku-renti te{ko pariraju. U transportnoj va-rijanti PC-6B moè da preveze do 10 put-nika ili padobranaca, odnosno teret mak-simalne teìne od 1.130 kilograma. Za-hvaquju}i adekvatnim bo~nim vratima, te-retni prostor dimenzija 2,30/1,16/1,18m pogodan je za brz utovar i istovar ra-znih vrsta tereta, ukqu~uju}i i nosila sarawenicima. Konstrukcija teretnog pro-stora tako|e predvi|a postavqawe opre-me za aero-foto snimawe i druge vrste iz-vi|awa. Olak{an pristup omogu}ava i la-ku montaù rezervoara za vodu zapremine1.150 litara koji moè da se upotrebi zaga{ewe poàra iz vazduha. Uz dodatnu in-stalaciju, PC-6B moè da se koristi i zatretirawe useva. S obzirom na zemqu po-rekla, PC-6B se ~esto moè videti kako saskijama sle}e i pole}e sa snega. Ugradwaplovaka i eksploatacija sa vodenih povr-{ina je tako|e uobi~ajena pojava.

Za eksploataciju sa ekstremnih tere-na PC-6B se odlikuje odre|enim konstruk-tivnim specifi~nostima kao {to su fil-ter za motorski uvodnik vazduha, to~kovipove}anih dimenzija zbog upotrebe sablatwavog i mekanog tla, razli~iti za-{titnici i deflektori koji izme|u osta-log {tite repne povr{ine od blata i ka-mewa koje bacaju glavni to~kovi.

15. april 2008.46

R E K O R D E R I

Naravno, PC-6B je naro~ito ce-wen u aeroklubovima. Bez problemavu~e dve jedrilice, a posebno je pogo-dan za prevoèwe padobranaca. Koli-ka je wegova efikasnost govore i re-kordi koje je oborio. U jednom slu~ajupadobranac je tokom 24 ~asa izveo500 skokova iz jednog PC-6B. Rastere-}eni avion sa samo jednim padobran-cem na visinu od 630 metara pewao seza oko jedan minut. Na istom tom pri-merku aviona postavqen je i drugi im-presivan rekord od 424 poletawa isletawa tokom 24 ~asa, a koje je izveoisti pilot.

O D L I K E P C - 6 B 2 H 4T U R B O P O R T E R

Posada...................................... jedan pilot Pogonska grupa.......Pratt&Whitney PT-6A 27snage 410 kWRazmah krila ..................................15,87 mPovr{ina krila ............................ 30,15 m2

Duìna ...........................................10,90 mVisina..............................................3,20 mDimenzije teretnog prostora (d/{/v) ........................... 2,30/1,16/1,18 mZapremina teretnog prostora ........... 3.3 m3

Teìna praznog aviona...................1.250 kgMaksimalna poletna teìna.......... 2.800 kgUnutra{we gorivo ............................ 623 l Maks. koristan teret .....................1.200 kg Kapacitet teretnog prostora .........10 put-nika/9 padobranaca ili 2 nosila sa tripratiocaMaksimalna brzina horiz. leta...... 232km/~ Brzina prevla~ewa sa maks. masom izakrilcima na sletno ........................96 km/~Po~etna brzina uzdizawa sa maks. teretom......................... 5.13 m/sek Dozvoqeno preoptere}ewe-te}e.............+3.58/-1.43 GDuìna zaleta sa maks. teretom .........197mDuìna sletawa sa maks.teretom ......127 mPrakti~ni plafon leta .................. 7.620 mDolet...........730 km sa maks. teretom i 1.503 km sa dopunskim rezervoarima

Austrijski PC-6

Snimio S.VLAÎ]

Ameri~ka kompanija „Fer~ajld” (Fair-child) izradila je po licenci oko 90 PC-6Ckoji su bili opremqeni turboelisnim mo-torima Garret TPE 331 u razli~itim vari-jantama. Deo proizvedenih aviona nosilisu oznaku AU-23 mirotvorac (36 aviona) iUV-20 ~irikava. Avioni AU-23 su ujednobili i jedini naoruàni PC-6. Tokom Vi-jetnamskog rata uspe{no su upotrebqava-ni u protivgerilskoj borbi. Bili su nao-ruàni trocevnim topom HM-197 kalibra20 mm (modifikacija poznatog topa M-61vulkan) montiranom na bo~nim vratima, ai sa dva potkrilna mitraqeza 7,62 mm. Na~etiri potkrilne i jednoj podtrupnoj ta~kimogle su da nose razli~ite vrste bombi i

nevo|enih raketnih zrna sa ukupnom ma-som do 900 kilograma.

Za pet godina borbenih dejstava izgu-bqen je samo jedan avion. Upotrebqavanisu za pratwu helikoptera, neposrednu va-trenu podr{ku i ozna~avawe ciqeva. Pozavr{etku Vijetnamskog rata ovi avionipredati su tajlandskom vazduhoplovstvu,koje ih jo{ aktivno koristi u sastavu svog501. skvadrona.

I S P L A T I V O S T

Do danas je proizvedeno 528 avionatipa PC-6 u razli~itim verzijama, od ~egase aktivno koristi oko 250 primeraka.Koristi ga i 28 vojnih vazduhoplovstava,

ali i razni drugi operateri u ukupno 63dràve.

U ponudi proizvo|a~a jo{ se nalaziPC-6B. Trenutno je aktuelan model PC-6BB2-H4, koji u odnosu na prethodnike imane{to uve}ano le|no peraje, oja~anustrukturu aviona i izdr`qiviji stajnitrap.

Avion PC-6B nije jeftin ali se veli-kim resursima kojima raspolaè, visokompouzdano{}u i malim tro{kovima sata le-ta ve}e inicijalno ulagawe brzo isplati.Naravno, pod uslovom da godi{we leti mi-nimum 400 sati. Proizvo|a~ navodi da je uuslovima gde postoji iole ure|enije ze-mqi{te pribli`nih dimenzija od nekolikostotina metara, upotreba PC-6 za tran-sport tereta duplo isplativija nego anga-òvawe helikoptera, naro~ito ukoliko seima u vidu i visina terena na koji se sle-}e. Sa druge strane, ne treba zaobi}i ~i-wenicu da PC-6B, bez obzira na snaànmotor, poseduje aerodinami~ku koncepcijukoja ne dozvoqava razvijawe brzina ve}ihod onih koje su uobi~ajene za helikoptere.

Navedene karakteristike aviona iniz tehni~kih re{ewa koje doprinoseukupnoj funkcionalnosti i daqe su nepre-vazi|eni, bez obzira na vreme{nost odgotovo pola veka. Model PC-6B je i daqeaktuelan na trì{tu, pogotovo za kori-snike kojima je potreban pouzdan i ekono-mi~an avion velikih resursa koji }e dano-no}no biti u pogonu.

Mr Slavi{a VLAÎ]

47

F I L M S K I J U N A K

Avion PC-6 je bio junak vi{e fil-mova, od kojih su najupe~atqivije scenezabeleène u „Er Amerika”. Film go-vori o istinitim doga|ajima iz perio-da Vijetnamskog rata kada je firma „ErAmerika” sa pilatusima PC-6 obavqa-la niz prqavih poslova iza kojih jestajala CIA.

L E P O T A N I J E V A @ N A

Realno, taj avion i nije pravqen dabude lep. Robusne konstrukcije, sa pra-vougaonim, visoko postavqenim krilomi prenagla{enim stajnim trapom ne mo-è da odu{evi esteti~are, ali korisni-ke svakako moè.

Primewena aerodinami~ka i kon-struktivna {ema bili su od velike va-`nosti za postizawe STOL karakteri-stika (Short Take Off and Landing – kratkopoletawe i sletawe). Na taj na~in, PC-6B sa maksimalnim teretom moè da uz-leti sa staze koja je duga~ka samo 197metara! Duìna protr~avawa, nakonsletawa, i to sa maksimalno dozvoqe-nom sletnom teìnom, iznosi impresiv-nih 127 metara!

Avion se ~esto moè videti kako saskijama sle}e i pole}e sa snega

15. april 2008.48

V E S T I * D O G A \ A J I * Z A N I M Q I V O S T I

Prototip novog lovca vazduhoplovnih snagaSAD Lockheed Martin Lightning II F-35 uspe{no je to-kom svog 34. leta izveo puwewe gorivom u vazduhu.To je vaàn test pred uvo|ewe tog aviona u serijskuproizvodwu (2010), koji }e omogu}iti budu}em lov-cu ve}i borbeni radijus .

Za taj test upotrebqen je avion-tankerKC-135. Kada su se avioni popeli na visinuod 20.000 stopa izveden je ~itav niz maneva-ra kako bi se proverila kompatibilnost avi-ona F-35 u odnosu na cev za ispu{tawe gorivai wenom otporu vazduha.

Lovac F-35, ina~e, nosi vi{e od osamtona goriva, {to mu omogu}ava veliki radi-jus bez spoqnih rezervoara goriva ili do-puwavawa gorivom u letu. To je supersoni~-ni, vi{efunkcionalni lovac pete generaci-je, sa stealth odlikama predvi|en da zameniveliki broj aviona ukqu~uju}i i AV-8B hari-jere, A-10 lovce tenkova, F-16 i F-18, te avi-one britanskog vazduhoplovstva GR.7 hari-jere i Si harijere.

D. D.

USPE[NO PUWEWE GORIVA U LETU

SISTEM CORNER SHOT

Globalni terorizam i sve izraènijadejstva u ograni~enim urbanim sredinamadoprineli su stvarawu inovativnog oru`jai opreme koje snagama bezbednosti i vojni-

cima omogu}uju maksimalno bezbedno su-o~avawe sa protivnikom. Izrael je utu namenu proizveo sistem corner shotza ~iju osnovu je posluìla nema~ka ju-ri{na pu{ka MP44 iz Drugog svetskograta na koju je namontiran sistem

ogledala za osmatrawe i kriva cev.Na sistemu corner shot, na

predwem delu, ispod cevi pu-{ke, montirani su optika

za no}no osmatrawe,

laserski ni{an, takti~ka svetiqka i malakamera, koja ima sposobnost merewa utica-ja vetra na projektil (sli~no kao kod snajpe-ra). Kamera je povezana sa mawim, pregled-nim LCD ekranom. Tehni~ki posmatranougra|eni beì~ni video sistem u mogu}no-sti je da predaje signal na nekoliko stotinametara udaqen prijemnik. Jednostavna jemontaà pi{toqa svih kalibara (glock, Sig,Beretta, CZ 75), a sistem omogu}ava brzo me-wawa projektila.

Osim osnovne, pi{toqske verzije, pro-izvodi se i verzija sa baca~em granata ka-libra 40 mm. Sistem corner shot se lako upo-trebqava: korisnik jednostavno postavi si-stem iza ugla i preko sistema poluga, priti-skom na okida~ sistema corner shot aktiviraokida~ oru`ja, ni{ane}i na ciq preko vi-deo-osmatra~kog sistema koji je ugra|en u ni-{ansku spravu. Predwi deo postavqen je naposebno postoqe koje omogu}ava okretawesistema za 62 stepena po horizontalnoj osi.

S. A.Novo oru`je za dejstvo u urbanim sredinama

SENDVI^ OKLOP ZA WARRIORSukobi u Iraku naterali su Amerikanaca i Britance da svoje

BVP Warrior opreme novim dodatnim oklopom. Prema raspoloìvimpodacima, prve pakete novog sistema oklopne za{tite dobila su vozi-la [kotske garde (Scots Guards). Modernizacija je ura|ena u central-noj radionici britanske armije u Kuvajtu.

Novi dodatni oklop podrazumeva kombinaciju sendvi~-oklopa nagorwim delovima bokova i poznatog „slat” oklopa od zavarenih ~eli~-nih traka u obliku kaveza preko doweg dela oklopa, koji pokriva hodnideo vozila. Sendvi~-oklop je prema konfiguraciji veoma sli~an izrael-skom EAAK, koji je usvojen i za opremawe ameri~kih amfibijskih oklop-nih vozila AAV-7 i sastoji se od dve ~eli~ne plo~e, izme|u kojih se nala-zi polimerni materijal. Jasno je da je ciq te modernizacije pove}aweotpornosti na dejstvo kumulativnih bojnih glava sa ru~nih baca~a RPG-7.

S. B.

AUSTRALIJSKI OKLOPWAKAustralijska firma Tenix Defence Systems proizvela je novo

oklopno vozilo to~ka{ oznake Tenix S600 4x4. Vozilo je kutijastogoblika sa duplom za{titom krova kabine i predweg dela sa pokret-nim vratima na sredi{wem ispup~eno delu sa obe strane. Na hodnideo pri~vr{}ena je unimagova karoserija koja bez dodataka moèda izdrì eksploziju mina mase do {est kilograma projektile kali-bra do 7,62 mm. Pogonski agregat je u predwem delu vozila, a posa-da je sme{tena na bo~nim sedi{tima u ostalom delu vozila.

Proizvo|a~ je predvideo {iroki spektar naoruàwa (mi-traqeze kalibra 7,62 ili 12,7 mm, baca~e bombi kalibra 40 mm,ugradwa kupole OWS) i opreme (dodatna balisti~ka za{tita, ba-ca~i dimnih kutija, zemaqska navigacija, sistem centralne regu-lacije pritiska u pneumaticima itd.), koji se ugra|uju prema zahte-vima kupaca. Vozilo Tenix S600 4x4 proizvodi se u vi{e verzija:sa raonikom za uklawawe barikada, kao sanitetsko, komandno,logisti~ko i vozilo za obezbe|ewe aerodroma i sa ugra|enim mi-nobaca~em kalibra 81 mm. Do sada je 220 vozila isporu~eno ku-vajtskoj nacionalnoj gardi, a 10 belgijskoj policiji.

S. A.

V E S T I * D O G A \ A J I * Z A N I M Q I V O S T I

Izraelska firma MLM uspe{no je iznad Sredozemnogmora testirala novu artiqerijsku raketu iz familije LORA(Long Range Artilery). Te rakete mo}i }e da se lansiraju iz sa-mohodnih vi{ecevnih raketnih baca~a po ciqevima (po-kretnim i nepokretnim) na daqini od 150 do 300 kmu roku od deset sekundi. Predvi|eno je da se naterenska to~ka{ka vozila ugradi po ~e-tiri lansera LORA. Rakete su opremqe-ne sa kombinovanim sistemom GPSi inercijalnog sistema vo|e-wa, {to im omogu}avakorekciju u sredwojfazi leta.

Ruska agencija RIA-Novosti nedavno je objavila da je Al-ìr, jedan od posledwih kupaca borbenih aviona MiG-29, vra-tio dopremqene letelice. Osnovni razlog tog presedana pred-stavqa, prema re~ima alìrskih zvani~nika, „lo{ kvalitetnekih komponenti i sklopova”. Alìr je marta 2006. sa ruskomkompanijom „Rosbronoeksport” potpisao ugovor vredan 1,28milijarde dolara o isporuci 29 jednoseda MiG-29SMT i {estdvoseda MiG-29UB.

Isporuke su zapo~ele marta 2007, ali je ve} maja 2007.Alìr zapo~eo sa odbijawem daqih isporuka i zatraìo da se15 isporu~enih aviona vrate u Rusiju. Oktobra 2007. obusta-vili su i pla}awa. Rusi su sve ovo prihvatili i ponudili sa-vremenije verzije MiG-29M2 i MiG-35, mada se ne zna da li}e Alìrci to prihvatiti. Umesto toga, u igru }e verovatno po-novo u}i francuski Rafale.

S. B.

IZRAELSKA LORA

AL@IR VRATIO MIG-29

NOVI JAPANSKI TENK Japanske oruàne snage su prvi put prikazale svoj najnoviji tenk,

ranije poznat kao TK-X, a sada Type-10. Re~ je o izuzetno savremenomvozilu, vrlo dobro prilago|enom japanskim uslovima, ali i {ire. Uodnosu na prethodnika veoma cewenog Type-90, novi tenk je mawi (imajedan par hodnih to~kova mawe, pet umesto {est), ima mawu masu (44umesto 50 t), ali je naoruàn istim topom kalibra 120 mm standard-ne duìne cevi, mada se navodi da }e se u budu}nosti koristiti topve}e duìne cevi. Duìna sa topom napred je 9,42 m, {irina 3,24 m,a visina 2,3 m. Tenk je opremqen sloènim modularnim oklopom i ak-tivnim sistemima za{tite. Ve{awe je kao i kod Type-90 hidropneu-matskog tipa, sa mogu}no{}u promene nagiba po obe ose, dok je SUVopremqen automatskim sistemom za pra}ewe ciqa.

S. B.

Takvo plovilo moralo bi da ima depla-sman izme|u 1.500 i 1.800 tona i da budenaoruàno ~itavom paletom naoruàwa.Artiqerijsko naoruàwe ~inili bi topovikalibra od 30 mm do 100 mm, sa ure|ajimaza kontrolu vatre, od onih najprostijih op-ti~kih, pa do savremenih radarski vo|enih.Zavisno od misije koje bi obavqao, brod bibio naoruàn protivbrodskim raketamaili protivpodmorni~kim sistemima, a pokonstrukciji bi bio takav da se na wega mo-è dodatno instalirati jo{ ubojnih sred-stava, kako bi se oja~ao u slu~aju rata.

Takvo kompleksno naoruàwe omogu-}ava brodu da dejstvuje po ciqevima na po-vr{ini, u vazduhu, pod vodom, ali i po po-strojewima na obali. Helikopter koji bitrebalo da bude ukrcan je multifunkcio-nalni KA-27.

U taj projekat ugra|ena su i iskustvadrugih mornarica, tako da plovilo posedu-je odre|ene „stealth“ karakteristike. To seogleda i u konstrukciji nadgra|a broda, ko-je je nisko, bez izduètaka na krmi. Struk-tura iznad komandnog mosta je tako|e stealthkarakteristika, i u woj se nalaze radari iostala elektronska oprema. Jarbol je od-mah iza i na wemu je ostali deo opreme zaosmatrawe i navigaciju. Sama konstrukcijabroda, glatka zaobqewa struktura, omogu-}ava smawenu radarsku vidqivost i mawuinfracrvenu vidqivost, a niì je i nivobuke. Tome su doprineli specijalni materi-jali i farba koja upija delove elektromag-netnog spektra.

Iako je prvobitno planirawa gradwa10 brodova te klase, kasnije je broj pove-}an na ~ak 20.

Zanimqivo je to {to nema protivavi-onskih raketa, osim onih u sistemu KASHTAN-M, {to samo po sebi potvr|uje namenu broda– za{titu teritorijalnih voda od upada ne-prijateqskih brodova i podmornica.

D. DURKOVI]

15. april 2008.50

R U S K A K O R V E T A S T E R E G U [ ^ I J

K A R A K T E R I S T I K E

Deplasman 1.900 tDimenzije 93,9h13,0h9,4 m (gaz

na pramcu je jako veliki zbog sonara);Pogon: CODOG (kombinacija ili

dizel motora ili gasnih turbina) 2h10.000 kW gasnim turbinama, 2 h 3.650kW dizel motorima, 2 propelera;

Brzina: 27 ~vorova;Naoruàwe: 8 protivbrodskih

raketa u dva vertikalna lansera tipaSS-N-26 YAKHONT (protivbrodska kr-stare}a raketa), 6 protivpodmorni~kihraketa u jednom vertikalnom lanserutipa SS-N-29 MEDVEDKA-VE, top kali-bra 100 mm, dva sistema KASHTAN-M zablisku protivraketnu i protivavionskuza{titu i dva mitraqeza 14,5 mm;

Pored osmatra~kih i navigacio-nih radara i sistema za upravqawevatrom, brod je opremqen ure|ajima zaelektronsko ometawe, baca~ima mama-ca i sonarom.

BROD SA STELTODLIKAMA

PPo okon~awu hladnog rata i raspadaSSSR-a, Rusija je upala veliku eko-nomsku krizu, a sa konstantnim maw-kom finansijskih sredstava suo~ilase i ruska vojska, pa je usledilo veli

ko „kresawe“ vi{kova borbene tehnike. Zasvega nekoliko godina iz upotrebe su izba-~ene ~itave serije krstarica, razara~a ipodmornica, ve}ina nosa~a aviona i heli-koptera. Op{te osipawe osetilo se i ustrate{kim snagama, podmornicama sa ba-listi~kim raketama.

Od tog vremena pro{lo je oko 20 godi-na i tek sada se naziru neki novi projekti,za~eci sna`ne i moderne flote Rusije. Rat-ni brod steregu{~ij (Stereguschy), po nekimanaliti~arima korveta, a po drugima fre-gata, jedan je od poku{aja da se nov moderanbrod isporu~i mornarici u seriji, a ne sa-mo kao pilot projekat. Od kada je Rusija po-~ela da uvodi nove ratne brodove u svojuflotu, to su sve bili samo pojedina~ni pri-merci koji nikada nisu dobili brodove na-slednike iz svoje klase (projekti 1244.1 No-vik, 1166.1 gepard, 1154.0 Neustrashimy,1239 Bora/Dergach, projekat 1230 Scorpion).

Osnovna uloga novog broda bila bipatrolirawe teritorijalnim vodama, pro-tivpodmorni~ko dejstvo, a sluìo bi i kaomawi eskortni brod. Prema zamisli inè-wera iz projektnog biroa „Almaz“, plovilomora da ispuni slede}e kriterijume: da imaradijus od minimum 10. 000 Nm, da ima au-tonomiju plovidbe 60 dana, opremu za pra-}ewe ratnih brodova, aviona i drugih plo-vila, da ima mawa plovila koja bi moglada izvode inspekcijske poslove, da prevozihelikopter, ima sredstva za nadziraweokruèwa, da moè da ispaquje hice upo-zorewa i presre}e brodove krstare}ombrzinom od 20 do 25 ~vorova, te da imaopremu za namotavawe i ~uvawe ribarskihmreà i druge ribarske opreme zapleweneu ilegalnom ribarewu.

Korveta steregu{~ij je prvi

postsovjetski brod koji

}e se izgra|ivati u

serijskoj proizvodwi. Osnov-

na uloga tog novog broda

bila bi patrolirawe

teritorijalnim vodama i

protivpodmorni~ko

dejstvo, a sluìo bi i

kao mawi eskortni brod.

1953. posledwe ratne godine u Koreji. Ta-mo su S-55 bili prvi helikopteri kori{}e-ni u prevozu desanta, prvi su sletali u du-binu protivnikove teritorije, prvi prevo-zili o{te}ene letelice i vozila kao pod-vesni teret. Leteli su na zadacima prevo-za rawenika i u~estvovali u izvla~ewuoborenih ~lanova posade aviona.

Tokom deset godina serijske proizvod-we „Sikorski” je izradio 1.067 S-55 u voj-nim varijantama za potrebe ameri~kih oru-ànih snaga i za tridesetak korisnika {i-rom sveta. Od 1964, male serije tih avio-na i rezervni delovi izra|ivani su u pri-vatnoj fabrici „Orlando” u mestu San-ford, na Floridi. U toj fabrici izra|enoje nekoliko neobi~nih derivata S-55 me|ukojima se posebno istakao QS-55 agresor– lete}a meta napravqena tako da izvanapodse}a na standardni borbeni helikop-ter Var{avskog pakta Mi-24. Takve leteli-ce kori{}ene su za obuku ameri~kih oru-ànih snaga.

Po licenci, 550 helikoptera S-55 iz-ra|eno je u britanskom „Vestlandu”, fran-cuskom „Sud-Istu” i japanskom „Micubi{i-ju”. Francuski primerci pro{li su vatrenokr{tewe u Alìru, u borbi protiv gerile,naoruàni sa oru|ima kalibra 20 mm, 12,7mm i 7,5 mm i dva lansera nevo|enih raket-nih zrna. Helikopteri S-55 nisu imali sna-ge za toliki teret, pa su na kraju uglavnomimali samo mitraqez sa samoodbranu.

51

H E L I K O P T E R S I K O R S K I S - 5 5

ZAÊTNIK VERTIKALNOG

MANEVRA

isto

rija

U svetskoj istoriji S-55

smatra se jednim od

za~etnika vertikalnog

manevra, jer je ta

letelice tokom Korejskog

rata primewena u prvim

desantima izvedenim

u realnim borbenim

okolnostima. U na{oj

istoriji, to je prvi

helikopter izra|en u

doma}oj industriji na

osnovu strane licence.

Kroz JRV i PVO pro{lo je

45 primeraka britanske

i doma}e proizvodwe.

Uzavr{nici Drugog svetskog rata i pr-vim poratnim godinama ameri~ke oru-àne snage koristile su helikopterekoji su u to vreme ra|ene u firmi „Si-korski”, jer su uvidele wihovu pred-

nost. U toj fabrici su se posle rata proiz-vodile letelice S-51 za tri putnika. Taj li-mit nosivosti ameri~ke oruàne snage è-lele su da prevazi|u i da stvore ma{ine po-godne za prevoz odeqewa od deset qudi. Za-to su u „Sikorskom”, 1. maja 1949, odlu~ilida od konstruktora zatraè da u roku od sa-mo sedam meseci stvore novu letelicu. Mo-tor su smestili u veliko ku}i{te na nosu le-telice koje podse}a na balon. Iza se nala-zio prostor za teret ili putnike. Posada semorala smestiti visoko iznad motora. Kon-struktori su po{tovali rokove i prvi pro-totip se na{ao u vazduhu 10. novembra1949, a prvi serijski primerci predati suameri~kim oruànim snagama 1950.

U „Sikorskom” su za novu letelicuizabrali oznaku S-55, a u RV i KoV SAD do-delili su joj oznaku H-19 i ime „~iksou”(Chicksaw). U Mornarici SAD i Obalskojstraì, prema wihovom sistemu ozna~ava-wa, te letelice nazvali su HO4S, a marin-ci HRS. Posle unifikacija sistema ozna~a-vawa u sva ~etiri vida oruànih snagaSAD, 1962. ukinute su stare oznake i uve-dena nova UH-19.

Porodica S-55 ima istorijsku ulogu uoblikovawu takti~ke primene helikoptera

B R I T A N S K A V A R I J A N T A

Britanska firma „Vestland“ se posleDrugog svetskog rata odlu~ila za izradu he-likoptera po licenci „Sikorskog“. Zbogu{tede tada dragocenih dolara, u „Vestlan-du“ su koristili doma}e delove i ure|aje izato su sa punim pravom uz akronim „Si-korskog“ dodali duplo slovo „v“. Od 1949.do 1954. za britanske oruàne snage izra-|ivani su WS-51 sa prostorom za tri pilo-ta i do tri putnika. Helikopteri WS-51imali su skromne performanse, ali su uka-zali na zna~ajne dobitke od vertikalnogmanevra. Zato se u „Vestlandu“ nisu dvou-mili oko odluke o pro{irewu licencnogprograma „Sikorskog“ na S-55. Posao sudogovorili 15. novembra 1950, sa poseb-nom klauzulom o pravu izvoza u tre}e dr-àve. Iz ameri~kog proizvodnog lanca po-slali su 1951. „Vestlandu“ uzorak S-55.Preko programa pomo}i SAD, Britanskakraqevska mornarica se od 1952. snabde-la sa 25 helikoptera S-55. Ve} tada su zaslu`beno te letelice odabrali „virlvind“(Whirlwind).

Helikopteri koje je proizvodio „Ve-stland“ – WS-55 izra|ivani su u „Seriji 1“sa ameri~kim motorima u podvarijantamaza britanske oruàne snage sa oznakama odMk 1 do Mk 4, koje su za RV i mornaricu iz-ra|ivane od 1953. do 1957. Rat protiv ge-rilaca u Malaji nametnuo se kao prva prak-ti~na proba S-55/WS-55. Me|utim, u pra-{umama Dalekog istoka umesto 10 qudi mo-gli su bezbedno da prevezu samo dva ~oveka.

Stav Britanaca da se oslone na vla-stite snage lo{e se odrazio na perfor-manse WS-55 – zbog primene teìh materi-jala oni su bili 5 odsto teì od ameri~kihprimeraka i zato su imali redukovanu no-sivost koritnog tereta, kra}i dolet i znat-no sniènu vertikalnu brzinu pewawa. Za-to su se u Vestland u pozabavili proble-mom rasta snage motora. To su uradili u dvakoraka – u „Seriji 2“ na WS-55 ugra|eni subritanski motori Alvis Leonidas, snage 750KS (ameri~ki motori imali su 600 odno-sno 700 KS). Na prototipu HAR Mk 5 iz1955. provereni su novi motori, ali Bri-tanci nisu taj model uveli u naoruàwe.

U „Vestlandu“ su izradili 129 komadaHAS Mk 7 za borbu protiv podmornica sabritanskim derivatom ameri~kog sonaraAN/AQS-4 i protivpodmorni~kim naoruà-wem. Prvi Mk 7 poleteo je 17. oktobra1956, a u naoruàwe prvog protivpodmor-ni~kog skvadrona do{li su 1957. godine. Uslu`bi na moru Mk 7 zadrào se samo tri

15. april 2008.52

M N O G O B R O J N O J A T O

Tokom deset godina serijske proiz-vodwe „Sikorski” je izradio 1.067 S-55 u vojnim varijantama za potrebeameri~kih oruànih snaga i za tridese-tak korisnika {irom sveta.

S -55-5 sa evidencionim brojem 11734 proizveden u „Sokolu“ 1967. godine

D I N A M I K A P R O I Z V O D W E

„Soko” je 1961. predao eskadri-lama pet S-55, 1962. ~etiri komada,1963. nisu imali nijedan finalizovanS-55, 1964. su zavr{ena tri, 1965.dva, 1966 – 19 komada i u posledwoj go-dini proizvodwe 1967 – pet komada.Po varijantama, montirana su od bri-tanskih delova ili izra|ena 34 S-55-5(ev.br. od 11704 do 11737) i ~etiri S-55-7 (ev.br. od 11902 do 11905).

godine. Posle demontaè namenskih ure|a-ja, Mk 7 nastavili su da lete sve do 1975.na zadacima podr{ke marincima u kriznimàri{tima Bliskog i Dalekog istoka.

Britanci su od WS-55 traìli vi{e izato su razvili „Seriju 3“ sa gasnom turbi-nom. Promenom motora dobili su zna~ajanporast performansi. Prvi WS-55 sa ame-ri~kom turbinom T58 poleteo je 1959. godi-ne. Sve do prole}a 1969. ugra|ivane subritanske turbine Gnom (licencni T58), ka-da je zavr{ena serijska proizvodwa WS-55.U sve tri serije u „Vestlandu“ su izradili436 helikoptera WS-55 za britanske oru-àne snage, civilne korisnike i za izvoz.

J U G O S L O V E N S K I M O D E L

Deset S-51 Mk 1B bili su prvi helikop-teri u Jugoslovenskom ratnom vazduhoplov-stvu (JRV)koji su uvedeni u naoruàwe 1954.godine. Posluìli su kao osnova za razvojprve jedinice za novom vrstom letelica –27. helikopterske eskadrile. Na S-51 obu-~eni su piloti i tehni~ari, a na ve`bama suste~ena po~etna iskustva u primeni. U na-rednom koraku predvi|eno je da se nabaveve}e letelice kako bi se pratila iskustvaiz lokalnih ratova sa vertikalnim mane-

vrom. Godine 1957, za proveru je nabavqenjedan primerak S-55 „Serije 1“ sa motoromPW-1340-57, kakav su u „Vestlandu“ ugra|i-vali na HAR Mk 1 za britansku mornaricu iHAR Mk 2 za vazduhoplovstvo. U evidencijiJRV dobio je broj 11551. Taj unikatni S-55 (uzvani~nim dokumentima JRV ne koristi sebritanski prefiks W) najpre je bio u Vazdu-hoplovnom opitnom centru radi verifika-cionih ispitivawa mogu}nosti letelice. UCentru su ustanovili kako S-55 moè do 50kilometara udaqene ta~ke prevesti pet pe-{adinaca ili 590 kg korisnog tereta lete-}i na visini od 500 fita (152 metara), br-zinom leta od 76 nauti~kih miqa (140,8km/~). Za prevoz i povratak u bazu potrebnasu mu 42,5 minuta.

U to vreme su u komandi vida razma-trani u planovi za nabavku velike koli~i-ne tih letelica. U nekim dokumentima pomi-wala se procena potreba i za 300 komada.Prema predlozima plana razvoja vida iz1958. godine predvi|ala se izrada S-55 naosnovu licence po programu nazvanom „So-ko-IV“. U nekoliko razli~itih modela raz-voja predvi|ala se nabavka 100 ili 200helikoptera S-55. Krajem pedesetih godina,paralelno sa velikom reorganizacijom vi-

53

N A O R U @ A W E

Prva iskustva JRV i PVO sa raket-nim naoruàwem na helikopterima ste-~ena su na S-55. U VOC-u su 1966. godi-ne primili S-55 ev.br. 11700 sa dva bo~-na nosa~a za dva lansera nevo|enih ra-ketnih zrna FFAR 2,75 in~a (VVRS 69,8mm). U inventaru JRV i PVO bile su ve-like koli~ine tih raketa predvi|enih zanaoruàvawe lova~kih aviona F-86D.Piloti su u po~etku na ga|awima sa S-55imali problema da odrè ni{ansku ta~-ku u toku od tri sekunde, ali su posle po-sebnih ve`bi i to savladali.

Na drugom primerku S-55, ev.br.11701, 1970. na bo~ne nosa~e postavqe-ne su lansirne {ine za ~etiri POVR9M14 „maqutka“, koje su u to vreme ma-sovno uvo|ene u naoruàwe JNA.

U VOC-u se pokazalo da se S-55 nemoè koristiti kao platforma za POVRzbog jakih vibracija. Zato su oba naoru-àna helikoptera S-55 vra}ena naosnovni standard. Kako JRV i PVO nisuodustali od namere da se „maqutkama“ga|a iz vazdu{nog prostora, to je ostva-reno tek na „gazeli“, letelici znatno vi-{ih performansi od S-55.

da i preimenovawem u JRV i PVO, donetesu odluke o nabavci po~etne koli~ine goto-vih S-55 u dve varijante – u osnovnoj S-55-5i protivpodmorni~koj S-55-7, i naknadnoosvajawe licence za motor u doma}im fa-brikama. Za finalistu je izabrana fabri-ka „Soko” iz Mostara, a za motore i tran-smisiju fabrika „21. maj” iz Rakovice.

Za pokretawe doma}e proizvodwe saBritancima su 1959. ugovorene po~etne na-

bavke od {est gotovih S-55, zatim 12 komadasetova za montaù, 30 gotovih motora i 12 udelovima za montaù. Prvi primerci pri-mqeni su u novembru i decembru 1960. Bilisu to S-55-5 sa evidencionim brojevima od11700 do 11703 i S-55-7 11900 i 11901. Uvreme kada su uvedeni u naoruàwe izSSSR-a su ve} prido{li Mi-4 dvostruko ve-}e nosivosti i po 20 odsto niòj ceni. Iakoje prednost bila na strani Mi-4, zbog ambi-cije da se razvija doma}a industrija nasta-vilo sa radom po licenci S-55.

Nova tehnolo{ka re{ewa predstavqa-la su veliki izazov za doma}e fabrike, alione su zadatak savladale po cenu velikog ka-{wewa. „Soko” je 1961. godine u eskadrilepredao pet S-55, 1962. ~etiri komada,1963. nisu imali nijedan finalizovan S-55,1964. zavr{ena su tri, 1965. godine dva,1966 – 19 komada i u posledwoj godini pro-izvodwe 1967 – pet komada. Po varijanta-ma, montirana su od britanskih delova iliizra|ena 34 S-55-5 (ev. br. od 11704 do11737) i ~etiri S-55-7 (ev.br. od 11902 do11905).

Prvobitno je trebalo da se izradi 90komada, ali se odustalo od nastavka proiz-vodwe zbog potpune zastarelosti letelice.Naime, odluka o nabavci S-55-5/7 doneta jeu vreme kada se ta letelica ve} nalazila uzaostatku u tehnolo{kom pogledu i kada suBritanci ve} imali „Seriju 3“ sa gasnomturbinom. Naknadno se pokazalo da S-55ima ozbiqnih konstruktivnih nedostataka,limitirane performanse, a zbog ga{ewamati~ne proizvodne linije nabavka rezer-vnih delova pretvorila se u no}nu moru.

O P E R A T I V N A U P O T R E B A

Prvi primerak S-55, ev.br. 11551, izVOC-a su prosledili 27. helikopterskojeskadrili na aerodrom u Zemunu, a tom jatuse pridruìo i S-51. Jezgro pilota obu~a-vano na dva modela „Sikorskog“ oktobra1960. na{lo se u sastavu 107. puka iz Ni-{a (tek preformiranog iz lova~ko-bom-barderske jedinice naoruàne avionima F-

Za S-55 stacionirane u priobalskom pojasu nabavqeno je 12 pari plovaka koji su ugra|eni

na helikoptere od 1969. do 1971. godine

47D „tanderbolt”), prvom helikopterskompuku u istoriji JRV. U sastavu puka bile sutri eskadrile – dve sa Mi-4, pristiglim izSSSR-a, i 782. eskadrila sa S-55. U po~et-ku su u woj bili S-55, ev.br. 11551, ali i{est S-55 pristiglih iz Vestlanda novem-bra i decembra 1960. godine.

Ve} u prvim mesecima slu`be pokazalose da S-55 ima velikih tehni~kih nedostata-ka. Kvarovi su bili ~esti – lomile su se usi-sne i izduvne cevi, pucao ventilatorskiusmeriva~ vazduh, lomila kva~ila motora.

Kako su S-55 bili u odnosu na Mi-4znatno niìh takti~ko-tehni~kih karakte-ristika, dobili su pomo}nu {kolsku name-nu – na wima su se od 1962. u 782. eska-drili obu~avali piloti helikoptera. Osimobuke, S-55 pruàli su pomo} civilnomstanovni{tvu. Posade 782. eskadrile u~e-stvovale su u otklawawu posledicazemqotresa u Skopqu 1963. godine. U jed-noj neobi~noj akciji otklonili su rizik odvelikih poplava u Pomoravqu – dok je heli-kopter S-55 lebdeo mehani~ari su bacalidinamit na ledene plo~e na reci Moravi.

Kada je u naoruàwu vojske broj heli-koptera S-55 pove}an sa primercima iz„Sokola”, 782. eskadrila dostigla je punformacijski broj od 12 komada tih leteli-ca. U vreme preformacije JRV i PVO 1964.godine, devet S-55 i tri S-55-7 iz 782. eska-drile predati su u sastav tek formirane784. protivpodmorni~ke eskadrile u Mosta-ru (od 1968. bazirana na helidromu Divu-qe). Ona se nalazila u sastavu 97. puka po-mo}ne avijacije (od 1968. godine 97. avija-cijske brigade) namewene za podr{ku Ratnojmornarici. U po~etku se S-55-7 nisu kori-stili za namenske zadatke jer, iako su imalikonstrukciju prilago|enu ugradwi sonara,nisu posedovali taj ure|aj. Naime, Ameri-kanci su zbog Berlinske krize i obnove od-nosa Beograda i Moskve odlagali snabdeva-

54

T A K T I ^ K O - T E H N I ^ K E K A R A K T E R I S T I K E

Pogonska grupa: S-55 ev.br. 11551 – motor Pratt & Whitney Wasp R-1340-40 snage 410 kW(600 KS), S-55/7 – Alvis Leonides Major 755/1 motor snage 552 kW (750 KS), rezervoar za go-rivo – 470 kgDimenzije: pre~nik nose}eg rotora 16,16 m, duìna 19,1 m, visina 4,07 mMasa: prazan sa uqem 2.710 kg, normalna u poletawu 3.270 kg,maksimalna u poletawu 3.630 kg, dodatni teret za S-55-7 predstavqali su 351 kg podeqenna 141 kg za sonar, 160 kg za dva rukovaoca sonara i 50 kg za plovkePerformanse: maksimalna brzina na nivou mora 176 km/~, brzina krstarewa 139 km/~, do-let S-55-5 485 km, S-55-7 560 km, trajawe leta 3,5 ~, vrhunac lebdewa sa uticajem zemqe2.400 m, vrhunac letewa bez uticaja zemqe 1.200 mNosivost: tri ~lana posade, 850 kg tereta (realna nosivost 360 kg) ili do 10 vojnika ili do8 putnika ili do 6 rawenika na nosilima, hidrauli~na dizalica nosivosti 180 kg duìnesajle 20 m

we JNA sofisticiranim ure|ajima. SonariAN/AQS-4D kona~no su 1970. godine ugra-|eni na ~etiri S-55-7, a na peti primeraktek naredne. U praksi se sonari nisu dobropokazali. Pu{tali su vodu tokom urawawa iimali su vrlo limitiran domet.

Obuka pitomaca VVA, od 1964. do1968, provodila se u 782. eskadrili naaerodromu u Mostaru, na helikopterima S-55, sve do zamene sa Mi-2.

U Ni{u su od 1967. do 1973. godineS-55 leteli u 783. eskadrili. U wenom sa-stavu bilo je od ~etiri do osam S-55.

Odeqewe od pet do {est S-55 nalazi-lo se od 1967. do 1970. godine na aero-dromu u Zemunu, u 890. eskadrili za vezuKomande RV i PVO. Po dva S-55-5 sledova-la su {tabna avijacijska odeqewa Koman-de 11. divizije PVO u Zemunu i 15. divizijuPVO na aerodromu „Pleso”. U praksi se utim odeqewima nalazio jedan S-55. PukoviVVA, stacionirani u blizini mora, imalisu po jedan S-55-5/7 za STS. Bili su to 185.puk sa aerodroma u Puli, 105. puk sa „Ze-munika” i 172. puk sa „Golubovaca”.

Kriza oko odràvawa S-55 krajem {e-zdesetih godina bila je prouzrokovana ne-

dostatkom rezervnih delova i ka{wewemusvajawa remonta u zavodu „Jastreb“ u Ze-munu. Ve}e koli~ine rezervnih delova uve-zene su tek 1970. iz Francuske. Godine1971. u „Sokolu“ su po~ele popravke roto-ra, a u „Jastrebu“ kva~ila. Remontnu krizuubrzalo je relativno intezivno kori{}ewetih helikoptera (1969. godine S-55-5 lete-li su prose~no 134 sati, a S-55-7 130 ~a-sova) i kratak resurs motora od samo 250~asova. Zato se 1971. u „Jastrebu“ nalazi-lo 12 komada na remontu. Od 42 S-55/7,sredinom te godine u letnom stawu bila su22, a ostali su ~ekali na remont ili po-pravke. Tri komada su rashodovana da biposluìli kao izvor rezervnih delova. Urashod su za delove 1972. oti{la dva S-55-5 i jedan S-55-7.

Rezervni delovi, posebno leàjevi zamotore, ostali su glavni problem, pa su1972. od planiranih 11 remontovane samotri ma{ine. Kona~no su svi S-55 povu~eniiz naoruàwa 1974. godine. Preostali he-likopteri kori{}eni su kao mete na poligo-nima i u~ila u {kolama. Jedan S-55-5 ~uvase u muzejskoj zbirci na aerodromu „NikolaTesla“ u Beogradu u glavnoj postavci.

Aleksandar RADI]

Primerci obe varijante S-55-7 i S-55-5na zadatku spa{avawa od poplave u reonu

]uprije februara 1963. godine

55

N

D

S

Na zanimqivoj fotografiji snimqenoj u se-vernom delu Kosovske Mitrovice, a nedavnoobjavqenoj u jednim dnevnim novinama, igra se

grupa de~aka ispred niza parkiranih vozila saoznakom UN. Darovitom snimatequ nije promakaokontrast: mali{ani vitlaju plasti~nim „hekleri-ma”, dok iza wih }askaju toga ~asa nenaoruànivojnici mirovnih snaga. Ratne igre. Ni{ta neo-bi~no za mom~i}e, pa to je neka vrsta tradicije nana{im prostorima. Wihovi o~evi su se delili nakauboje i Indijance, a dedovi se obarali na ple-}a. A {ta drugo i da se o~ekuje od naroda ~ija jesudbina – rat? Megdanxije s pomenutog snimka ni-su pred monitorima o~ekuju}i obra~un s virtuel-nim protivnikom. Ne, oni su na terenu, silno zao-kupqeni „takti~kim razme{tajem” pred odlu~uju}ijuri{. To wihova lica i zaustavqeni pokreti go-vore. Uz o~igledno velike simpatije posmatra~a –„kolega” s plavim beretkama...

Ratna epizoda s prole}a 1944. sme{tena je udrugom mozaiku, ali sadrì zajedni~ku simboliku– decu i vojnike. Naumovi}evo je mesta{ce nado-mak Subotice, onda osredwi sala{, danas pred-gra|e koje se brzo razvija. Tokom dvodnevnog pre-daha izme|u te{kih borbi, tamo se na{ao sovjet-ski bataqon. Paori su ih do~ekali {irokog srca,kao saveznike, bra}u, dali im da se okrepe i sku-pe snagu pred dugu ofanzivu {irom Sremskogfronta. Steva Vigoda je bio najmla|i sin, tada je-dina mu{ka glava u ku}i pored tri sestre i majkeJelene. Otac Luka i dva brata latili su se oru`-ja ~im je po~eo fa{isti~ki pogrom. Onako sitanali brz, zapao je za oko gorostasnom brkajliji ko-ji mu je namignuo i gotovo zavereni~ki upitao:

Maslo jest??!Pita ima li masti – protuma~ila mu je se-

stra.e~ak se u dva skoka na{ao na tavanu gde je umraku napipao dobro skrivenu kacu i drvenomka{ikom dobro zahvatio po sredini. Odu{e-

vqeni borac je tisnuo smotuqak u torbicu sa mu-nicijom. U znak velike zahvalnosti, pomilovao jede~aka po kosi, skinuo s ramena automat „dobo-{ar” i pruìo Stevi:

– No, hara{o, streqaj!Podigao je cev u vis, a Steva bez oklevawa

pritisnuo obara~. Pra{talo je na sve strane; potek ozelenelim kro{wama, crepu, oxaku... Svi suposkakali, neko je dao znak za uzbunu. Kada se sti-{alo posle o{trog rafala, mati je dobro ispra-{ila sina, a komandant vojnika.

Sutradan, dok su se opra{tali, zgrabio jeStevu i stao pred objektiv fotoaparata svog sa-

borca. Pri~ao mu je ne{to u brzini, ali ga ovajnije razumeo. Tek, pozdravili su se kako dolikujeratnim drugovima.

Puno je vremena proteklo, Steva je onako bi-star i uporan zavr{io gimnaziju i ma{inski fa-kultet, te brzo napreduju}i po rukovode}oj lestvi-ci dospeo do direktora fabrike vagona. Mnogo sei uspe{no radilo, izvozilo i zara|ivalo, na op-{te zadovoqstvo. Radnici su ga voleli zbog uvekpravi~nog stava, ispravnog poslovawa i po{tenogvrednovawa u~inka. Stalni kontakti s ruskimpartnerima odveli su delegaciju vojvo|anskih pri-vrednika u Moskvu i ostale velike gradove. Obi-laze}i postavku muzeja posve}enoj pobedi nad fa-{izmom u Drugom svetskom ratu, zastao je poredogromne fotografije. Ispod we je pisalo: „Po-ru~nik Sergej Ivanovi~ Korjukin s nepoznatim ju-goslovenskim de~akom pred proboj nema~kih polo-àja. Poginuo u borbama za Berlin, nosilac vi-sokih vojnih odlikovawa...”.

teva je ostao skamewen, prepoznao je veselogbrku, wegov automat i svoj pocepani ka~ket.Setio se svog rafala. Zahvaquju}i velikom

angaòvawu, uz pomo} svojih saradnika stupio jeu kontakt sa zavodom gde je radio ~uveni kon-struktor Mihail Kala{wikov i tako je legendar-na automatska pu{ka stigla u na{e naoruàwe.Naravno, taj put nije bio lak ni jednostavan, aliveliki trud se uvek isplati ako prati korisnu za-misao.

Steva odavno broji penzionerske dane, zdra-vqe ga jo{ dobro sluì, mada ose}a teret godina.U pravu su svi koji kaù da jabuka ne pada dalekood stabla. Wegov sin Ivan je uspe{an poslovni~ovek. Inèwer po obrazovawu, pesnik u du{i.Svet elektronske opreme i muzi~ki kolorit su we-gov stvarala~ki i radni prostor. Nedavno se vra-tio iz inostranstva. Ne zato {to tamo nije vaqao,ve} zato {to je ovde potrebniji. Firma koju vodiuspe{no posluje i sa istokom i sa zapadom, ne po-znaje granice. Naravno, kao svakog ~estitog ~ove-ka boli ga nepravda. Vojni rok je sluìo u Pe}i,osamdesetih. Jo{ onda je ocu pri~ao da tamo po-stoji jaka separatisti~ka struja. Gledao je ~ak ide~ake albanske nacionalnosti kako iz drvenihpu{aka „pucaju na srpsku policiju”...

Ovih dana Ivan sprema ko zna koju po redupo{iqku ra~unara namewenu deci u najju`nijimsrpskim enklavama. Li~no }e je predati. Akciju ko-ju uporno vodi podràvaju i wegovi prijateqi izmnogih zemaqa ~ije su vlade priznale nezavisnostKosova. Logika ~esto zanemi pred interesima zva-ni~ne politike. Zato se, vaqda, sloboda qudskoguma odavno otisnula izvan wenih stega...

SAgalerije

Pi{eBranko

KOPUNOVI]

RATNE IGRA KE

C I V I L N A S L U @ B A V OJ N I K AM A R T O V S K E G E N E R A C I J E

Prva generacija regrutaupu}ena je na sluèwe vojnog roka u civilnoj slu`bi 21. decembra2003. godine. Do sada jena taj na~in vojni rok odsluìlo 15 od 17 generacija. Po~etkommarta, civilnu slu`bu zapo~ela je i nova klasavojnika. Oni su angaòvani na dru{tvenokorisnom radu u nekoj od1.460 organizacija iustanova {irom Srbije.

56

STRU^NA KOMISIJADa bi sluìo vojni rok u civilnoj slu`bi regrut mora is-

puniti odgovaraju}e uslove – ne poseduje dozvolu za dràweili no{ewe oru`ja, nije podneo zahtev za wu, nije osu|ivan zakrivi~no delo koje se goni po privatnoj tu`bi i nije, u posled-we tri godine, pravosna`no ka`wavan za prekr{aje sa ele-mentima nasiqa. Ukoliko zadovoqi pomenute kriterijume,posebna komisija Vojnog odseka, koju ~ine predstavnik Min-istarstva odbrane, pravnik, lekar, psiholog i teolog, razgo-vara s wim, a zatim donosi odgovaraju}e re{ewe. U wemu seprecizira duìna sluèwa vojnog roka i institucija u koju seregrut upu}uje.

DANI NOVIH ISKUSTAVA

Izmene i dopune uredbe o vr{ewu vojne obaveze iz septem-bra 2003. i januara 2005. godine defini{u da se na spisakorganizacija i ustanova za prijem vojnika mogu uvrstitizdravstvene, humanitarne, spasila~ke organizacije i orga-nizacije za rehabilitaciju invalida, ali i ostale ustanove

~ija je delatnost od op{teg dru{tvenog interesa i koje se finan-siraju iz buxeta.

Da bi primile regrute u civilnu slu`bu, organizacije mo-raju zadovoqiti odre|ene kriterijume – radno angaòvawe voj-nika zasnivaju na dobrovoqnom humanitarnom radu, organizaci-je, ustanove i vojnici ne ostvaruju materijalnu dobit, a wihovrad ne uti~e lo{e na zapo{qavawe ostalih gra|ana.

Od uvo|ewa civilne slu`be broj ustanova i organizacija ukojima se moè sluìti civilni vojni rok postepeno se pove}a-vao – od 369 na 1.460 u novembru 2007. godine.

Da bismo stekli uvid kako nadle`ni brinu o prijemu, obucii angaòvawu vojnika tokom civilnog sluèwa vojnog roka, pose-tili smo JKP „îsto}a’’ u Somboru, jedno od 220 preduze}a u Sr-biji koja primaju vojnike na civilnu slu`bu.

Za rad vojnika tokom civilne slu`be najodgovorniji su di-rektor Andrija Penze{ i wegovi pomo}nici – Stanimir Ugqe-{in, referent ZNR i ZOP, i Nikola Joki}, referent za za{tituìvotne sredine i saobra}aja.

– Dobro sara|ujemo sa Vojnim odeqkom u Somboru, posebnoprilikom odre|ivawa regruta koji }e vojni rok sluìti u na{empreduze}u. Nisu nam potrebni vojnici sa visokom stru~nom spre-mom ve} sa zavr{enom sredwom {kolom i proizvodnim zanima-wima. Na taj na~in oni mogu doprineti radu preduze}a, Sombo-ru, a i sami ste}i radno iskustvo. Tek kada od nadle`nih dobije-mo spisak vojnika i wihova dokumenta, raspore|ujemo ih u radnepogone „îsto}e”. Vojnici se angaùju na jednostavnim poslovimau svim organizacijskim celinama preduze}a. Naravno, zadatkene izvr{avaju no}u. Poslove ne obavqaju samostalno, ve} uz nad-zor mentora. Vojnici ne rade u pogonima gde postoji opasnost odpovre|ivawa – nagla{ava direktor Penze{.

Posle prijema u civilne ustanove za vojnike se organizujeobuka u oblasti bezbednosti i zdravqa na radu. Oni se osposo-bqavaju i za kori{}ewe sredstava i opreme za za{titu od poà-ra. Potom se raspore|uju u pogone preduze}a. Prema re~ima di-rektora „îsto}e”, svaki vojnik dobija potrebna za{titna sred-stva za rad. Do sada niko od wih nije poslove obavqao u svojojode}i.

– Vojnici se naj~e{}e angaùju u orezivawu zelenih povr{inau gradu. Godi{we preduze}e, radi odràvawa i ulep{avawa Som-bora, tri puta pokosi oko 520.000 kvadratnih metara travwaka.„îsto}a” odràva blizu 25 hektara rasadnika, ure|uje sedam gro-baqa, stara se o ~isto}i tri pijace i 22.000 stabala. Iz grada iz-nese i nekoliko miliona kubnih metara sme}a.

Ove godine ukqu~eni smo u akciju „Milion stabala za Srbiju”Ministarstva za{tite ivotne sredine. Mi smo nosioci tog projek-ta u Somboru. Pored na{ih radnika, svoj doprinos }e dati i 55vojnika koji su u civilnoj slu`bi. Zasadi}emo stabla oko industrij-

15. april 2008.

ske zone, na nasipima kanala, slobodnim povr{inama pored pute-va, ali i u naseqenim mestima. Planiramo da postavimo i vetroza-{titne pojaseva u Stani{i}u i Svetozaru Mileti}u.

Jedan broj vojnika angaùje se u prikupqawu PET ambalaè.Taj posao za preduze}e nije profitabilan, ali uz pomo} vojnika ne-}emo poslovati s gubitkom. Mese~no }emo prikupiti oko tri i potone ambalaè, koja bi, u protivnom, zavr{ila u kanalima ili nadeponijama sme}a – obja{wava direktor.

Prema podacima nadle`nih, na osnovu redovnih mese~nih iz-ve{taja Vojnog odseka u Subotici, do sada nijedan vojnik nije napu-stio preduze}e.

– Vojnici dolaze u organizovanu sredinu i svoje obaveze i rad-ne zadatke izvr{avaju na vreme i korektno. Prema wima se odnosi-mo kao i prema ostalim zaposlenim radnicima. Zato smo u stalniradni odnos primili tri biv{a vojnika na civilnom sluèwu vojnogroka, {to je dokaz da cenimo wihovo zalagawe. Redovno im ispla-}ujemo plate i putne tro{kove. Zloupotreba bilo koje vrste nema u„îsto}i”. Kod nas nije mogu}e da se vojnik vodi na spisku, a da nijeu preduze}u – zakqu~uje direktor Andrija Penze{.

Branko M. BABI]

ZLATNA MEDAQADR NOVAKU VUKOJUU Moskovskom kulturno-izlo`be-

nom centru „Sokolniki”, od 1. do 4.aprila, pod pokroviteqstvom RuskeFederacije, grada Moskve i Svetskeorganizacije za intelektualnu svojinu(WIPO) odràn je 11. Internacional-ni sajam inovacija, pronalazaka, teh-nologija i industrijske svojine. Poredizlaga~a iz preko 40 zemaqa sveta isvih regiona Ruske Federacije, na saj-mu je u~estvovala i delegacija Savezapronalaza~a Srbije.

Otorinolaringolog primarijusdr Novak Vukoje, zaposlen u novosad-skom Vojnomedicinskom centru, na sajmu je predstavio svoju novumetodu operacija kod osoba koje bu~no spavaju. Ova operativnametoda sastoji se u podizawu i stabilizaciji slobodnog ruba me-kog nepca i nep~anih lukova i izvodi se u Vojnomedicinskom cen-tru u Novom Sadu, najsavremenijom tehnologijom uz primenu ra-diotalasne hirurgije.

Izme|u 76 inovacija iz oblasti medicine, me|unarodni ì-ri dodelio je dr Vukoju najvi{e priznawe, Zlatnu medaqu, dok sumu Tehni~ki univerzitet Republike Moldavije i Nacionalni insti-tut za inovacije Republike Rumunije dodelili diplome. Za rezula-te postignute na poqu medicinskih nauka dr Vukoje je u Moskvi od-likovan i Ordenom ruske armije „Du`nost i ~ast”. B. M. P.

RAD VOJ NODOHODOVNIH USTANOVAU Klubu Vojske Srbije u Ni{u odràn je sastanak na kome su

razmatrani rezultati rada i budu}i zadaci vojnodohodovnih usta-nova „Tara”, „Vrwa~ka bawa”, „Morava”, „Morovi}”, „Kara|or-|evo”i „Dediwe”.

Na sastanku je zakqu~eno da su sve aktivnosti uspe{no rea-lizovane i da je znatno poboq{ano finansirawe ustanova zahva-quju}i sredstvima Uprave za op{tu logistiku Ministarstva od-brane. Ustanove beleè i porast popuwenosti kapaciteta za 5,5posto u odnosu na 2007. godinu.

– Shodno Zakonu o Vojsci Srbije – rekao je na~elnik Direk-cije za turizam i proizvodwu dr Safet Muratovi} – u toku je iz-rada uredbe o transformaciji vojnih ustanova koje obavqaju pro-izvodnu i uslu`nu delatnost. Predvi|eno je da one ostanu u siste-mu odbrane. Z. M.

ODNOS NAUKE I VEREU Vojnotehni~kom institutu odràna je tribina na kojoj su be-

sedili vladika Porfirije, koji je u ime Srpske pravoslavne cr-kve zaduèn za saradwu sa Vojskom Srbije, i akademik prof. drVladeta Jeroti}. Tema je bila odnos nauke i vere, kako se naukomi znawem podràva vera i kako se verom dopuwuje znawe.

Na po~etku tribine goste je pozdravio direktor Institutapukovnik prof. dr Mladen Panti}. J. B.

57

REGRUTNA OBAVEZASluèwe vojnog roka u civilnoj slu`bi jedan je od na~ina

na koji se moè regulisati vojna, odnosno regrutna obaveza.Primewuje se od 15. oktobra 2003. godine. Tada su, na osnovuIzmena i dopuna uredbe o vr{ewu vojne obaveze, regruti i voj-nici stekli pravo da vojnu obavezu mogu realizovati i u orga-nizacijama ili ustanovama koje je Re{ewem odredio ministarodbrane. One moraju biti institucije op{teg dru{tvenog zna-~aja koje se finansiraju iz budèta.

ZAHTEV VOJNOM ODSEKURegrut koji vojnu obavezu èli da ostvari u civilnoj slu-

`bi, najpre podnosi zahtev za civilnu slu`bu Vojnom odseku kodkoga se vodi u evidenciji, osam dana od prijema poziva za upu-}ivawe u jedinice Vojske. U zahtevu navodi razloge zbog kojihèli da sluì civilni vojni rok, na kojim poslovima èli dabude angaòvan i u kojim civilnim organizacijama i ustanova-ma ili celinama Ministarstva odbrane.

Delegacija Direkcije za prekvalifikaciju Ministarstva odbrane, „Nordijskeinicijative”, Me|unarodne organizacije za migracije i poverila~kog fondaNatoa posetili su 12. marta nekoliko biv{ih pripadnika Vojske Srbije kojisu zahvaquju}i Prismi zapo~eli privatni biznis ili na{li novog poslo-davca. Bila je to prilika da se sagledaju rezultati koje su ti qudi postigli

bave}i se poslovima o kojima do pre nekoliko godina nisu ni razmi{qali i ~ujupreporuke „iz prve ruke” kako bi se moglo pomo}i onima koji tek treba da zamenevojnu profesiju nekim drugim zanimawem.

Za Zorana Pra{~evi}a, penzionisanog potpukovnika, trenutno je jedinaposlovna briga kako na}i jo{ klijenata za wegovu kwigovodstvenu agenciju. Krajprofesionalne vojne slu`be gospodin Pra{~evi} nije video kao zavr{etakposlovne karijere. Uz pomo} Direkcije za prekvalifikaciju, odnosno Prismi,dobio je donaciju Poverila~kog fonda Natoa i pokrenuo privatni biznis –kwigovodstvo.

Uz bratovqevu pomo}, koji je ve} 20 godina veoma uspe{an u tom poslu, ZoranPra{~evi} je u julu 2007. iznajmio kancelariju u YU biznis centru na Novom Beogradui danas vodi kwige za pet privatnih firmi. Da bi mu se poslovawe isplatilo, potreb-no je da pribavi jo{ desetak klijenata, {to }e se, kako kaè desiti uskoro.

Nedaleko od kwigovodstvene agencije biv{eg potpukovnika porodi~ni posaorazvija i penzionisani zastavnik prve klase Goran @ivkovi}, koji je polovinom2006. po~eo je da radi u prodavnici zdrave hrane koju je vodila wegova supruga.Putem Programa bra~ni par @ivkovi} dobio je donaciju vrednu 1.300 evra. Odtih sredstava nabavili su fiskalnu kasu i rashladnu vitrinu upotpuniv{i timeve} veoma dobro opremqen radni prostor.

Gospo|a @ivkovi} ve} nekoliko godina prodaje zdravu hranu i prirodnepreparate u svojoj radwi u YU biznis centru, a kako kaè wen suprug posao ideveoma dobro. Prema wegovim re~ima, posledwih godina sve vi{e qudi brine ona~inu ishrane, {to ide u prilog wihovom biznisu.

Jedan od boqih primera kako se znawa ste~ena u profesionalnoj vojnojslu`bi mogu naplatiti u civilstvu jeste poslovni poduhvat penzionisanog zas-tavnika Branislava [krbi}a. Dugogodi{we iskustvo u oblasti aerofoto sni-

Program zazbriwavawe vi{kavojnog kadra – Prismave} izvesno vremedokazuje svrsishodnostomogu}avaju}i qudimakoji su napustilisistem odbranevaqanu socijalnu iekonomskureintegraciju ucivilno dru{tvo.Primeri svedo~e danekada{we stare{inei te kako mogu da seizbore za mesto natrì{tu radazahvaquju}iinventivnosti,upornosti i usa|enojvojnoj disciplini.

58

USPE[NI IPOSLE STROJA

15. april 2008.

B I V [ I P R I P A D N I C I V O J S K E U N O V I M Z A N I M A W I M A

U BMR-{opu porodice @ivkovi}

AKTUELNO

mawa pomoglo mu je da nakon penzionisawa otvori agenciju zaizradu digitalnih mapa.

Sve ve}a potreba za uslugama iz domena geodezije i digitalnekartografije, naro~ito za potrebe projektovawa saobra}ajnica,infrastrukturnih objekata i industrije, navela je [krbi}a da seupusti u samostalni biznis. Prema wegovim re~ima, trud se veomaisplati. Danas wegova agencija sara|uje sa nacionalnom Direkci-jom za puteve, ali i nekoliko velikih inostranih kompanija.

Penzionisani potpukovnik Dragutin Strahini} donacijuPoverila~kog fonda Natoa u iznosu od 1.500 evra iskoristio jeda nabavi solarijum za salon lepote koji je u Poàrevcu otvorilawegova }erka Dragana. Dragutin je u firmi zaduèn za adminis-traciju, nabavku i ostale „logisti~ke” poslove. Strahini}i su veo-ma zadovoqni razvojem posla i nadaju se da }e u dogledno vremeste}i dovoqno sredstava da iznajme ve}i i atraktivniji prostor ukome bi napravili savremen salon kakvi se vi|aju u prestonici.Dobroj pro|i salona doprinela je i Draganina diploma – kakokaè wen otac, jedina te vrste u Poàrevcu. Wihov salon nudi us-luge tretmana lica, masaè, {minkawa, pedikira, manikira isun~awa u solarijumu.

Jugoslav @ivadinovi}, zastavnik u penziji, do pre nekolikogodina povremeno je radio kao konobar u jednoj piceriji blizu cen-tra Poàrevca. Posle napu{tawa profesionalne vojne slu`be,povremeni posao postao je stalni. Ukqu~iv{i se u Program, Ju-goslav je dobio donaciju kojom je godinu dana subvencionisana we-gova zarada kod novog poslodavca. I nakon isteka ugovora sa Fon-dom, vlasnik picerije namerava da zadrì Jugoslava u stalnomradnom odnosu.

Postoji niz primera biv{ih pripadnika Vojske Srbije ~ija suradna mesta usled reformi postala neperspektivna, a koji su us-peli, zahvaquju}i upornosti i inventivnosti, da prona|u nove pro-fesije i poboq{aju materijalni poloàj svojih porodica. I usavremenim armijama sveta takva praksa nije retkost.

A. PETROVI]Snimio D. BANDA

59

MODEL BRZOG NAPREDOVAWAZrewaninca Branka Trkuqu re{ewe o penzionisawu za-

teklo je u ~inu potpukovnika. Iskusni tenkista, koji se u to vremenalazio na logisti~kim du`nostima, predvideo je da wegovabudu}a penzija ne}e biti dovoqna za servisirawe ku}nog buxe-ta i {kolovawe dece.

Ubrzo je prona{ao poslodavca, privatnu firmu „Impel”,regionalnog lidera u oblasti maloprodaje. Novi gazda prepoz-nao je u biv{em stare{ini po{tenog i vrednog ~oveka i pove-rio mu posao magacionera. Zahvaquju}i ste~enoj urednosti idisciplini, ubrzo se obreo na mestu koordinatora malopro-dajnog objekta, a kako je vlasnik „Impela” Dragan Vidakovi}kazao qudima iz Prisme, Branko }e uskoro „komandovati”mreòm od ~etrdeset prodavnica i kioska.

Penzionisani zastavnik Branislav [krbi}otvorio je Agenciju za izradu digitalnih mapa

UKRATKO

SEDMA GRUPA POLAZNIKAPROGRAMA PRISMA ZAVR[ILAPREKVALIFIKACIJU U okviru Prisme, sedma grupa biv{ih oficira i civilnih lica zaposlenih u Vojsci Srbije 9. aprila zavr{ila je prekvalifikaciju na Fakultetu organizacionih nauka u Beogradu Tokom tromese~nog kursa, na smerovima mali biznis i upra-

vqawe uslugama, prodajom i kvalitetom, 64 polaznika bila su uprilici da steknu nova znawa koja }e mo}i da primene na radnimmestima izvan sistema odbrane.

Sve~anosti dodele sertifikata prisustvovali su pomo}nikministra odbrane za qudske resurse dr Bojan Dimitrijevi}, iza-slanik odbrane Velike Britanije pukovnik Sajmon Vandelur, dekanFakulteta organizacionih nauka prof. dr Nevenka @arki}-Joksi-movi}, direktor Centra za obuku prof. dr Dragana Be~ejski-Vuja-klija, ~lanovi Dekanata FON-a, predstavnici Prisme i organiza-cije IOM.

Pomo}nik ministra dr Bojan Dimitrijevi} tom prilikom je is-takao da biv{i profesionalni pripadnici Vojske imaju brojne kva-litete koje mogu iskoristiti u budu}im poslovnim poduhvatima.Prekvalifikacija na FON-u, naglasio je on, pomo}i }e im da pre-brode period prilago|avawa na civilni sistem, koji je za wih u ve-likoj meri bio nepoznanica.

A. P.

SAOP[TEWEProfesionalni vojnik Jani}ijevi} (Bogoquba) Igor, pri-

padnik Voda za obezbe|ewe Vojne akademije, prona|en je mrtav,6. aprila ujutru, na prijavnici broj 2 Vojne akademije, kasarna„General Jovan Mi{kovi}“.

Prema mi{qewu javnog tuìoca Drugog op{tinskog suda uBeogradu Zorana \or|evi}a, prvi rezultati pretkrivi~nog po-stupka ukazuju na samoubistvo. Istraga je u toku.

Igor Jani}ijevi} ro|en je 18. marta 1980. godine u Kragu-jevcu. Na slu`bi u Vojsci Srbije bio je od 5. avgusta 2002. godi-ne. Jani}ijevi} je bio primeran vojnik.

Ministar odbrane Dragan [utanovac uputio je telegramsau~e{}a porodici nastradalog vojnika Igora Jani}ijevi}a.

60

Ku}a Neboj{e Milanovi}a u Para}inu spoqa izgleda istokao i mnoge druge u tom gradu. Ali, po ulasku u wu odmahshvatite da se nalazite ne samo u doma}em ambijentu, ve} iu muzejskom prostoru velike vrednosti. Na svakom koraku iu svakom kutku razme{tene su stare uniforme, {apke, epole-

te, ordeni, bajoneti, sabqe, pu{ke, {lemovi, opasa~i, zasta-ve... Pogledi na eksponate ukazuju da je u sakupqawe vojnihpredmeta Neboj{a ulo`io godine i godine `ivota. On to i po-tvr|uje i sa osmehom govori da mu je kolekcionarstvo qubav, teda je uvek imao veliku podr{ku i razumevawe supruge Jovanke,~etrnaestogodi{we }erke Ivane, majke Kaje i oca Radomira.

DAH PRO[LOSTIDok u domu porodice Milanovi} razgovaramo sa Neboj-

{om o motivima za po~etak sakupqawa predmeta vezanih za voj-sku, najvrednijim eksponatima u wegovoj zbirci i kolekcionar-stvu, sa zidova i prepunih ormana kao da na nas sle}u tragovidavno prohujalih vremena. Uostalom, i na vratima Neboj{ineradne sobe zakucana je misao Vide Ogwenovi}: „Mene zanimasamo setni dah nekada{weg doba, poruka davno svenulog cveta,tihi prijatni vow odbolovane pro{losti”.

Neboj{a Milanovi} od 1983. godine radi u sistemu odbranena poslovima regrutacije i mirnodopske popune. Pomenute zadat-ke obavqa i danas u vojnom odeqku Para}in, gde sa komandantomodeqka Milo{em Gaji}em i kolegama Draganom @ivanovi}em, Voj-

Na vratima Neboj{ine

radne sobe stoji ispisana

misao Vide Ogwenovi}:

„Mene zanima samo setni

dah nekada{weg doba,

poruka davno svenulog

cveta, tihi prijatni vow

odbolovane pro{losti”. Od

tog mesta, nadaqe, po~iwe

{etwa kroz vojnu istoriju,

kakvu, ina~e, retko sre}emo.

U KU]NOM MUZEJUN E B O J [ A M I L A N O V I ] , K O L E K C I O N A R V O J N I H P R E D M E T A

15. april 2008.

U POSETI

kanom Radovanovi}em i Nena-dom Savi}em brine o vojnojobavezi u para}inskoj op{ti-ni. Interesovawe za milita-rije po~elo je mnogo ranije, u|a~kom dobu, kada ga je dedaMilorad odveo u Vojni muzej,gde je prvi put video starooru`je i uniforme.

Prava sakupqa~ka strastzapo~ela je u sedmom razreduosnovne {kole. Tada mu je otacpoklonio sabqu saksonske vojskepala{-M891, {to je predsta-vqalo inicijalnu kapislu zamladog kolekcionara. Ova sa-bqa je i danas ponos Neboj{inezbirke, a zna~ajna je i po tome{to je posluìla kao osnov zaprvu autohtonu srpsku sabqu.Prva srpska sabqa je, zapravo,ista nema~ka pala{ sabqa sa aplikacijama srpskog dràvnog gr-ba. Bila je namewena podoficirima i u narodu je poznata kao„naredni~ka sabqa”.

Tokom razgovora o sabqama uvi|amo da Neboj{a Milano-vi} nije samo kolekcionar, ve} i istraìva~ koji zna sve, pa inajsitnije detaqe o predmetima koje poseduje. Pokazuje namsvoju zbirku od 17 sabqi i o svakoj ponaosob kazuje istorijat,vreme nastanka, upotrebu i druge zanimqive pojedinosti.

– Centar mog interesovawa je Srbija od Kneèvine pa dodanas – kaè Neboj{a. – Pri tom, skupqam samo formacijskesabqe, to jest one koje su u nekim periodima bile propisanekao slu`bene sabqe na{e vojske.

RARITETINajvrednija me|u raritetima u Neboj{inoj zbirci jeste

husarska sabqa M1808, koja u Srbiji ima oznaku M1834. Na-ime, kwaz Milo{ Obrenovi} èleo je da uvede jedinstvenonaoruàwe i naru~io 164 husarskih sabqi za svoj kwaèv-ski gvardijski eskadron.Bile su to prve srpskeformacijske sabqe.

U kolekciji naoruà-wa izdvaja se mauzer izcarske Nema~ke, koji nijerepariran i nalazi se u iz-vornom stawu. Tu je i turskimauzer, koga je iz Balkan-skog rata doneo oficirKraqevine Srbije, a Ne-boj{i ga je poklonio najbli-ì kom{ija. Posebno zani-mawe privla~i pi{toqoficira crnogorske vojske„gaser montenegrin”, koji jemogao samo da se nasledi,dok bi oni koji prodaju svojpi{toq znali i glavom daplate za taj greh.

Zbirku krasi i oko hi-qadu amblema, odlikova-wa, oznaka ~inova, rodov-skih oznaka, epoleta srpskevojske i Kraqevine Jugosla-vije, a Neboj{i je najdraìleta~ki znak hidroavijati-~ara kraqevine JugoslavijeAlbina Pirca. Znak i plo-

~icu sa Pircovog aviona „dorni-je DoD 139” dobio je od wegovesupruge. Albin Pirc je, ina~e, timavionom oborio deset svetskihrekorda.

UNIFORMETreba znati da Neboj{a

Milanovi} ima svoj, po mnogo~emu, poseban stil kolekcio-narstva. On èli da ima kom-pletnog oficira i vojnika ukompletnoj opremi po~ev oduniforme, sabqe i bodeà pado uniforme, opasa~a, {apkeili {lema, oznaka, dvogleda,zna~ki i drugih detaqa.

– To je, naravno, te{koostvariti – kaè Neboj{a –ali tome teìm.

U po~etku, Neboj{a je sku-pqao uniforme KraqevineSrbije, ali je posle posete iz-lo`bi „Slu`bena ode}a Srbi-je 19. i 20. veka” odlu~io dapa`wu posveti i uniformamaiz drugih perioda ali i onim

[LEM ADRIJANKolekcionarstvo nije

nimalo jednostavno, zato {tose interesantni predmeti nenalaze po prodavnicama i nemogu se lako nabaviti ili ku-piti. Neboj{a Milanovi} je,na primer, skoro deset godi-na tragao za {lemom „adrijanM-1915”, koji su Francuzidali srpskoj vojsci pri pro-

boju Solunskog fronta. Originalni srpski {lemovi iz togdoba imali su srpske grbove, ali su u Kraqevini Srba, Hr-vata i Slovenaca dobili novu boju i nova znamewa. Zato jepravi srpski adrijan te{ko na}i i prava je sre}a da ga imau Para}inu, u ku}i Neboj{e Milanovi}a. U izuzetno vrednepredmete spadaju i {lem pukovnika Le{janina i oznake sawegovog mundira, dok je jo{ bio kapetan.

Supruga Jovanka, }erka Ivana i Neboj{a Milanovi}

Slu`beni pi{toqVKJ Browning M

1910_22

Bode` pe{adijski M 1939 sa viskom

– Qudi mi ~esto daju neke predmete, zato {to znaju da sam jakolekcionar sa du{om – kaè Neboj{a Milanovi}. – Tu`na je ~iwe-nica da se u rasformiranim jedinicama Vojske Srbije ubrzano ot-pisuju i rashoduju dragoceni eksponati a nedostupni su kolekciona-rima. Za{to, na primer, ne bismo slobodno kupovali na{e bajone-te M48 i ponudili ih svetskim kolekcionarima. Ja sam kolekcio-nar u Srbiji, a nemam pu{ku M48, koju svi u svetu imaju.Ona u Americi ne ko{ta ni 100 dolara.

Neboj{a je ~lan Srpskog numizmati~-kog dru{tva (okupqa sve kolekcionare),Me|unarodne asocijacije kolekciona-ra BCN i Udruèwa kolekcionaravojnih oznaka iz Slovenije. Dobioje nagradu Srpskog numizmati~-kog dru{tva 2006. godine i za-hvalnice od jedinica VojskeSrbije i numizmati~kog dru-{tva „Idimum” iz Resavi-ce. Aktivno je ukqu~en ubeogradsku ekipu kolek-cionara i upoznao jemnoge poznate kolekcio-nare poput Nenada Bjelo-{a iz Pan~eva. Imamnogo prijateqa kolek-cionara i u Nema~koj,Norve{koj, Slova~-koj, SAD i Australi-ji. Jedan od najve}ihsvetskih kolekcio-nara bajoneta drXim Madoks omo-gu}io je Neboj{iMilanovi}u da napi-{e obiman ~lanak o srp-skim bajonetima, poslav{i mupotrebne podatke i fotografije.Zanimqivo je da gospodin Madoks u svo-joj kolekciji ima sve srpske i jugoslovenskebajonete, {to u na{oj zemqi ne bi mogli da saku-pe svi muzeji i kolekcionari zajedno. Saradwa sasvetskim kolekcionarima vojnih predmeta dovela je i dozanimqivih poznanstava i prijateqstava. Tako je Neboj{i i we-govoj porodici u gostima bio kapetan Knut Toresen iz Norve{ke, ko-ji je 2005. godine bio na Kosmetu. Knut se u Norve{koj oènio Srp-kiwom i primio pravoslavnu veru.

U svojoj radnoj sobi Neboj{a Milanovi} okruèn je anti-kvitetima poput starog gramofona ili pukovske trube iz Kraqe-vine Jugoslavije, retkim kwigama i predmetima u duhu 19. veka. Uwegovim mislima pro{lost, sada{wost i budu}nost paralelnotraju, tako da istovremeno traga za retkim predmetima iz 19. ve-ka i planira odràvawe tematske izlo`be „Bajoneti”, krajemaprila u Zavi~ajnom muzeju Para}ina.

Zoran MILADINOVI]

van vojske. Trojica kolekcio-nara iz Pan~eva i Neboj{aMilanovi} organizovali su2001. godine izlo`bu najvred-nijih uniformi iz periodaKraqevine Jugoslavije, koja jeimala velikog odjeka u javno-sti. Uniforme iz tog periodasu traène, zato {to su qudi udoba kraqevine od wih pravilisvakodnevne odevne predmete, a uperiodu socijalizma nisu se sme-le ni ~uvati.

– Posebno su mi dragi mun-dir brigadnog |enerala iz 1935.godine i a|utantska uniforma sadvora kraqa Aleksandra – isti-~e Neboj{a.

Me|u 150 kompletnih uni-formi nalaze se ona koju je treba-lo da nose ~lanovi predsedni{tvaSFRJ u slu~aju rata, uniformau~esnika mirovne misije JNA naSinaju 1958. godine ili morna-ri~ka bluza iz Narvika.

Kako Neboj{a nabavqa eks-ponate?

Na milion razli~itih na~i-na. Neke dobije na poklon, drugekupuje po sajmovima antikviteta,

dok tre}e nabavi preko globalne Internet aukcije. Nedavno je u~e-stvovao na aukciji za amblem vojne policije garde JNA i kupio ga za102 dolara. Retko lepi predmeti mogu se na}i i na buvqacima zamali novac. Neboj{a je zahvalan za pomo} prijateqima kolekcio-narima iz Beograda, Pan~eva i iz drugih gradova, a posebno stare-{inama iz nekada{we }uprijske artiqerijske brigade i Vojnog od-seka koji su mu poklawali oznake i uniforme. U su{tini, kolekcio-nar se ne postaje sa velikim parama.

62

TRADICIJE SRPSKE VOJSKETragaju}i za uniformom pe{adijskog potpukovnika iz

1939. godine, Neboj{a je morao da prou~i brdo literaturekako bi saznao kada su se promenile uniforme. Tako je i pro-na{ao originalno pravilo „Uredba o ode}i vojske”, na osno-vu koga je zakqu~io da je 1939. godine do{lo do radikalnogpomaka u odevawu oficira i vojnika. Tada se odustalo od tra-dicionalne oficirske tvrde {ajka~e i pre{lo na standardnu{apku, po uzoru na engleske uniforme. Nismo mogli odoletia da velikog znalca na poqu uniformi ne upitamo za mi{qe-we o najnovijim uniformama Vojske Srbije.

– Mislim da je Vojska prvi atribut nezavisnosti dràvei da vojnik mora da se ponosi svojom uniformom. Na{a novauniforma je, zapravo, kombinacija uniforme JNA sa novimnaramenicama i oznakama na kapama i starim rodovskimoznakama. Oznake za {apke i kape imaju jako lepu izradu, dokje oficirima vra}en tip zvezdica iz Kraqevine, {to govorio o~iglednoj nameri autora da u izgledu oznaka sa~uvaju tra-diciju srpske vojske. To, naàlost, ne vaì i za ~inove podo-ficira. Mislim i da terminolo{ki nije dobro upotrebqenizraz rozeta.

Epolete pukovnika Kowi~ki pukKraqica Marija

Epoletu{ke kapetana prveklase Kowi~ki puk Knez Pavle

U POSETI

Mundir brigadnog generala M 1935

Bluza vojnikakowi~ke gardeM 1924

Odlukom Ha{kog tribunalada oslobodi odgovornosti nesumwivog ratnog zlo~inca Ramu{a Haradinaja, bogiwi pravde Justiciji su, pored o~iju, zatvorena iusta, da ne jaukne od bola zbog nepravde koja jojje u~iwena

63

S

O

J

Pi{eDu{an

GLI[I]

OTVORENIH OÎJU

PREQUBA BOGIWE PRAVDE

PONOVODODEQENANEVINOST

ramna presuda Ha{kog tribunala o oslo-ba|awu Ramu{a Haradinaja ponizila jeSrbiju i sve nas naterala da se ponovo za-

pitamo s kojim ciqem je taj me|unarodni tri-bunal uop{te osnovan. Nema sumwe da su onikoji iz senke vladaju Ujediwenim nacijama, naj-pre, na tobo` legalan na~in okon~ali pretva-rawe `rtve u zlo~inca, zapo~eto, podsetimose, jo{ u toku ratnih sukoba na tlu negda{weJugoslavije, progla{avawem Srba za agreso-re u svojoj zemqi, a zatim i stvarawem instru-menta za neprekidnu ucenu i poniàvawe na-roda koji genetski ne èli da prihvati {a-blon. Ipak, nadam se da to nisu jedini ciqevizbog kojih svetska organizacija, formiranaprvenstveno za ja~awe poverewa me|u naro-dima, finansira na etape skandalozni radMe|unarodnog tribunala.

Svojevremeno je jedan od najuspe{nijihameri~kih politi~ara, ina~e naturalizovaniAmerikanac Henri Kisinxer, svojim oponenti-ma imao obi~aj da kaè da „to {to je on para-noik, ne zna~i da ga zaista ne prate”. @elimda kaèm da zaista nisam pobornik teze de-ùrnih za{titnika nacije da na planeti posto-ji zavera protiv srpskog naroda. S druge stra-ne, nisam ube|en da su oni koji vedre i obla-~e, na pravi na~in procenili gra|ane Srbijei srpski narod. Nisam siguran da su dobro sa-vladali neke od najva`nijih lekcija u~iteqiceìvota, a posebno one koje se odnose na bal-kansko bure baruta. Nesumwivo je da se bezpravednog re{avawa „isto~nog pitawa” ne mo-è osigurati mir na ovim prostorima. A pra-vedno re{ewe nikada se ne dobija ucenama,pritiscima i poniàvawem.

sloba|awe dokazanog ratnog zlo~inca iwegov povratak na mesto zlo~ina, odno-sno tamo gde su, pored civilnih `rtava,

dokumentovanih jo{ tokom brojnih teroristi~-kih aktivnosti wegove „oslobodila~ke vojske”,ubijani i svedoci wegovih zala, navodi da semogu zakqu~iti samo dve stvari.

Prvo, Ramu{ Haradinaj i wegovi zlo~in-ci jo{ nisu obavili zadatak dobijen od „vla-dara iz senke” i drugo, wegovi oslobodioci,o~igledno, jo{ nemaju potpunu kontrolu nadzbivawima u ju`noj srpskoj pokrajini. Pokaza-lo se, naime, da svet nije „oberu~ke” prihva-tio razbijawe suverene, me|unarodno pri-znate dràve i stvarawe teroristi~ke tvore-

vine na wenoj teritoriji. Stoga je, zakqu~ilisu tvorci neke nove politike, potrebno poja-~ati pritisak na sve koji bi mogli da predsta-vqaju prepreku na putu. Kako druga~ije prihva-titi osloba|awe ~oveka ~iji povratak na Ko-sovo i Metohiju, mo`da, ako ne i izvesno,predstavqa korak u nove nemire, pa ~ak i me-|ualbanske sukobe?

Ako, za trenutak, zanemarimo ~iwenicuda je Ramu{ Haradinaj ve} po~inio dovoqnoratnih zlo~ina (koji su, da paradoks bude ve-}i, opisani u kwizi), podse}amo da ti zlo~inine zastarevaju, pa je aktuelna presuda Ha{kogtribunala uvek podlo`na ~ak i sudskom prei-spitivawu, a ne samo zgraàvawu javnosti.Umesno je ovde zapitati se i kako to da Hag ni-je bio zainteresovan za podatak da su svi sve-doci wegovih zlodela netragom nestali? Od-govor na to pitawe dobi}emo veoma brzo. Ba{kao {to }e oni koji se prave da to ve} ne zna-ju uskoro saznati i ko je gospodario terori-stima na Kosovu i Metohiji.

er, kako opravdati neka budu}a zlodelaRamu{a Haradinaja i wegovih qudi, za ko-ja, po ovom formuli, ne}e biti odgovoran

on. âk ni u smislu komandne odgovornosti.Za `rtve koje mogu, u dogledno vreme, pasti naKosovu i Metohiji, odgovornost je na Haradi-najevim poslodavcima, na onima koji su, popututicajnih mafija{kih bosova, izdejstvovaliponovnu nevinost.

Samo, ne treba zaboraviti, srpski na-rod ima dobro poznatu izreku po kojoj seonome „ko s |avolom tikvu sadi, ona o glavurazbije”.

Ovde, me|utim, nije re~ o tome. PresudaHa{kog tribunala nije tek jedan od sudskihproma{aja, koji se, u budu}nosti, moè kon-trolisati. Ovde nije u pitawu „detiwa suza”zbog koje je opravdano osloba|awe hiqaduzlo~inaca kako bi se izbeglo nedopustivo ka-`wavawe nevinog. Ovde se ne radi o dubo-kim prodorima u qudsku psihu Fjodora Do-stojevskog. Ovde se ne radi ni o zabludamasudske prakse, ni o zlo~inu iz afekta. Ovdenema olak{avaju}ih okolnosti. Re~ je, jedno-stavno, o poniàvawu jednog naroda, zaradinteresa.

Zato je presuda Ha{kog tribunala zabri-nula gra|ane Srbije i navela na nova turob-na razmi{qawa.

NNa predlog Komisije za nagrade, Skup{tina grada Ni{adodelila je zvawe po~asnog gra|anina Ni{a, Haralam-pusu Anastasiju i Xoani Anastasiju, osniva~ima i vo-lonterima humanitarne organizacije „Benxamin”. To

zna~ajno priznawe bra~nom paru Anastasiju uru~io je pred-sednik Skup{tine grada Ni{a Goran Ili}. Tom prilikom {i-ra javnost je saznala vi{e pojedinosti o qudima ~ija su imenapostala sinonim za humanost i ~ovekoqubqe u ni{kom kraju.

Haralampus Hari Anastasiju ro|en je u Kateriniju 1944.godine, ~etiri meseca nakon tragi~ne pogibije svog oca u gra-|anskom ratu. Sa osam godina ostaje i bez majke i odrasta usiroti{tu u Kateriniju. U osamnaestoj godini napu{ta Gr~ku iodlazi, najpre, u Australiju, a zatim u Ameriku i Kanadu, gderadi kao inèwer informatike.

Xoana Anastasiju je, zajedno sa roditeqima i ~etiri se-stre, emigrirala iz Gr~ke kada je imala tri godine. Zavr{ilaje psihologiju i u Torontu radila u velikoj kompaniji za prometnekretnina. Udala se za Haralampusa 1969. godine. Posle vi-{e od dvadeset godina bra~ni par Anastasiju vratio se u Gr~ku,sa namerom da pomaè decu bez roditeqa. Okupili su qude ko-ji su odrasli u siroti{tima i osnovali humanitarnu organiza-ciju „Benxamin”, koja poma` siro~ad iz Gr~ke.

Nakon bombardovawa na{e zemqe 1999. godine, Hara-lampus Anastasiju dopremio je pomo} za gra|ane Ni{a i od-lu~io da humanitarna organizacija „Benxamin” pomogne decikoja su ostala bez o~eva u ratnim zbivawima na tlu biv{e Ju-goslavije. Ta saradwa traje i danas. Tri puta godi{we – predBoì}, Uskrs i po~etak nove {kolske godine – humanitarnaorganizacija „Benxamin” dodequje porodicama nov~anu po-mo}, a uz to deca dobijaju i prigodne poklone.

Deca ugroènog zdravqa dobijaju i finansijska sredst-va za le~ewe. Tako je Marija @egarac uz finansijsku pomo}te humanitarne organizacije podvrgnuta operaciji srca uAmerici. Svake godine bra~ni par Anastasiju organizuje le-tovawe za decu koju pomaù. Tokom letovawa deca u kampu u~eengleski jezik, imaju kurseve iz razli~itih oblasti i sklapajuprijateqstva sa decom iz Gr~ke, koja dele sudbinu sli~nu wi-hovoj.

Bra~ni par Anastasiju trenutno pomaè 50 siro~adi izSrbije i 80 siro~adi iz Gr~ke.

Zoran MILADINOVI]

15. april 2008.

NOVI POÂSNI GRA\ANI NI[A

U posledwihsedam godinahumanitarnaorganizacija„Benxamin”pomaè deci ~iji su o~evinastradali u ratnimdejstvima na tlu biv{eJugoslavije.Bra~ni parAnastasijutrenutno pomaè50 siro~adi iz Srbije i 80 iz Gr~ke.

64

QUBAV I OHRABREWEPrimaju}i nagradu Haralampus

Anastasiju izjavio je da je prihvata sazahvalno{}u i u ime sve dece koja su iz-gubila o~eve tokom bombardovawa1999. godine.

– Ovu nagradu posve}ujem ~ovekugr~ko-kiparskog porekla i wegovoj supru-zi koji su izgradili siroti{te u kome samodrastao i nau~ili me kako da volimsvoje prijateqe bezuslovno, nikada neo~ekuju}i ni{ta zauzvrat, osim milostiBo`je. Juna 1999. godine posetio samNi{. Tada sam doneo humanitarnu pomo}iz grada Katerinija. Moj ciq je bio daprona|em decu koja su izgubila roditeqeu upravo zavr{enom ratu. Od tada do da-nas Xoana i ja smo posetili Ni{ vi{eod trideset puta i uvek smo doneli po-klone, finansijsku pomo}, qubav i re~iohrabrewa. Mi èlimo da deca koju po-maèmo imaju iste mogu}nosti kao iostala deca u zajednici. Prilikom svakeposete Ni{u ohrabrujemo decu da vred-no u~e, vole Boga i svoju zemqu. Uverava-mo wihove majke da }e jednog dana bitiprijatno iznena|ene kada vide da su wi-hova deca uspela u ìvotu kao i mi. Uko-liko je poduhvat „Benxamina” bio uspe-{an, to je zbog svih qudi koji ele da po-mognu deci bez o~eva da jednog dana po-stanu uspe{ni gra|ani. Xoana i ja smoponosni {to smo gra|ani Gr~ke i Kanadei {to sada imamo privilegiju da budemoi gra|ani Ni{a. @elimo i da 2008. go-dina bude prekretnica za na{u voqenuSrbiju – izjavio je gospodin Anastasiju.

QUDI VELIKOG SRCA

Haralampus i Xoana Anastasiju prilikom progla{ewa za po~asne gra|anine Ni{a

DOGA\AJI

Me|unarodni simpozijum na Tari

PRETWE BIOTERORIZMAU organizaciji Uprave za zdravstvo Ministarstva odbrane i Sekcije za zoonoze Srpskog lekarskog dru{tva, u hotelu „Omorika”na Tari odràn je me|unarodni simpozijum – Deseti epizootolo{ki dani Na skupu je u~estvovalo vi{e od 200 stru~waka veterinarske

i humane medicine, univerzitetskih profesora i predstavnika ve-terinarske slu`be iz Srbije, Crne Gore, Bosne i Hercegovine, Ma-kedonije, Slovenije, Bugarske i Nema~ke.

Simpozijum je otvorio na~elnik VMA general-major prof. drMiodrag Jevti}, koji je istakao da borba sa zoonozama, bolestimaqudi i ìvotiwa, od kojih se mnoge nalaze na listi potencijalnihbiolo{kih agenasa, predstavqa imperativ opstanka ~ove~anstva izajedni~ki zadatak za vojno i civilno zdravstvo, predstavnike hu-mane i veterinarske medicine.

U~esnici sa VMA odràli su vi{e predavawa o medicinskojza{titi od biolo{kih agenasa i bioterorizma, iz oblasti pri-rodnoàri{nih infekcija, dijagnostike i profilakse zoonoznihinfekcija (lajmske bolesti, tularemije, rikecioza itd).

Uvodno predavawe na temu „Bioterorizam – aktuelni izazovi globalna pretwa” imala je nau~ni saradnik dr Elizabeta Rista-novi} sa Vojnomedicinske akademije.

– Bioterorizam je aktuelni i opaki izazov i veliki globalniproblem od koga niko nije po{te|en. Biolo{ko oru`je se, zbog jev-tine proizvodwe i efikasne, a jednostavne primene, smatra „atom-skom bombom siroma{nih“. Razvojem geneti~kog inèwerstva i bi-otehnologije, nau~nici su po~eli da se igraju bogova, a biolo{kooru`je postaje sve savr{enije i ubojitije. Dakle, re~ je o globalnojopasnosti – istakla je dr Ristanovi}.

Odgovor na pitawe kako se suprotstaviti i odbraniti od togzla je jasan – neprekidno usavr{avawe znawa, ujediwavawe stru~-waka raznorodnih profila u zemqi koji se bave tom problemati-kom i saradwa sa me|unarodnim institucijama, tj. op{ti front ot-pora narastaju}oj pretwi.

E. R.

65

KURS IZ OTORINOLARINGOLOGIJE U organizaciji Klinike za otorinolaringologiju VMA,

Srpskog lekarskog dru{tva i Dru{tva prijateqa otorinola-ringologije iz [vajcarske, na Vojnomedicinskoj akademijiodràn je dvodnevni kurs endoskopske hirurgije sinusa. U~e-snici su bili otorinolaringolozi iz Srbije, Crne Gore iRepublike Srpske.

Kurs je obuhvatio rad u laboratoriji i hirurgiju uìvo,koju su putem telemedicinskog prenosa mogli da prate sviu~esnici. Predava~i su bili doc. dr Andreas Lojnig sa Mak-smilijan univerziteta u Minhenu, poznati evropski stru~-wak iz ove oblasti, i stru~waci Klinike za otorinolarin-gologiju VMA.

Osim velikog stru~nog zna~aja, ovaj skup predstavqajo{ jedan korak u afirmaciji me|unarodne nau~ne i stru~nesaradwe VMA.

NOVA METODA GRUDNE HIRURGIJETim stru~waka Klinike za grudnu hirurgiju VMA, predvo|en

pukovnikom prof. dr Vojkanom Stani}em, uspe{no je obavio vi-deo asistiranu torakoskopsku hirur{ku intervenciju (VATS) kodpacijenta sa recidivnim spontanim pneumotoraksom. Ova inter-vencija prvi put je ura|ena i u Vojnomedicinskoj akademiji i u Be-ogradu, a do sada je kod nas sprovo|ena u Institutu za plu}ne bo-lesti u Sremskoj Kamenici.

Uvo|ewe ove procedure u rutinsku dijagnosti~ku i terapijskupraksu na VMA, uz prethodnu nabavku opreme i edukaciju stru~-waka, predstavqa vredan doprinos daqem unapre|ewu grudne hi-rurgije koja uspe{no prati savremene svetske tokove u ovoj obla-sti hirurgije.

USPEH VASKULARNE HIRURGIJEStru~ni tim vaskularnih hirurga, anesteziologa i radiolo-

ga Vojnomedicinske akademije uspe{no je uradio jo{ dve opera-cije endovaskularne rekonstrukcije aneurizme abdominalne aor-te, ~ime je nastavqen rad zapo~et februara ove godine, kada suura|ene prve dve takve procedure. Time se oja~ava front medi-cinskih ustanova u zemqi koje u rutinsku praksu uvode najsavre-menije metode endoskopske vaskularne hirurgije.

Intervencije su ura|ene kod jednog vojnog i jednog civilnogosiguranika, ~ime VMA i prakti~no demonstrira svoje prisustvou sistemu javnog zdravstva Srbije.

SARADWA SA VISOKIM I SREDWIMMEDICINSKIH [KOLANa Vojnomedicinskoj akademiji, 4. aprila, potpisani su ugo-

vori o saradwi u nastavi izme|u te ustanove i vi{e dràvnih iprivatnih akreditovanih visokih i sredwih medicinskih {kola.Ugovorima, koje su potpisali na~elnik VMA general-major prof.dr Miodrag Jevti} i direktori ~etiri visoke i tri sredwe {koleiz Beograda i ]uprije, predvi|eno je da Vojnomedicinska akade-mija postane nastavna baza za te {kole.

Potpisivawe ugovora i dogovoreni novi oblici saradweznatno }e doprineti ja~awu veze VMA sa obrazovnim institucija-ma Srbije. General Jevti} je posebno pozdravio inicijativu {ko-la koje obrazuju sestrinski kadar da organizuju edukativne kurse-ve koji }e znatno unaprediti svakodnevni rad sa pacijentima uoblasti unapre|ewa zdravstvene nege.

V O J N O M E D I C I N S K A A K A D E M I J A

15. april 2008.

MRAK NA SVETLIM

S I S T E M B E Z B E D N O S T I P E R U A

Nakon devedesetihgodina, pra}enihdru{tvenim krizama i nestabilno{}u,korupcijom na svimnivoima i eskalacijomteroristi~kih aktivnosti„Tupamarosa”, po~eo jeproces postepenogsmirivawa stawa uzemqi. U tome je zna~ajnuulogu imao i sistembezbednosti Perua.

66

Tokom posledweg milenijuma teritorija dana{weg Perua bila je sredi{te ne-koliko andskih civilizacija, me|u kojima je najpoznatije carstvo Inka, koje su1533. godine razorili {panski konkistadori. Posle tri stole}a kolonijal-ne pot~iwenosti, Peru je 1821. godine stekao nezavisnost. U toku 20. veka, utoj zemqi smewivale su se vojne hunte i autoritarni re`imi sa kra}im peri-odima uspostavqawa demokratske vlasti. Tokom osamdesetih godina pro{log veka, Peru se suo~avao sa ozbiqnim iza-

zovom – spektakularnim gerilskim akcijama maoisti~ke organizacije „Svetla sta-za”, koja je imala tradicionalno upori{te u pojedinim delovima dr`ave, posebnou ruralnim krajevima, nastawenim siroma{nim domoroda~kim indijanskim sta-novni{tvom. Kontraverzni period vladavine predsednika Fuximora, uz po~etniekonomski rast, doveo je Peru krajem devedesetih godina do dru{tvene krize i ne-stabilnosti, pra}ene korupcijom na svim nivoima, na {ta se nadovezala i eska-lacija teroristi~kih aktivnosti „Tupamarosa”. Nakon Fuximorijevog proteriva-wa 2000. godine, zapo~eo je proces postepenog smirivawa stawa u zemqi.

RASKID SA PRO[LO[]USistem bezbednosti Perua je u proteklim decenijama bio pod uticajem tran-

sformacija kroz koje je zemqa prolazila u uspostavqawu unutra{we stabilnostii sporog procesa tranzicije iz diktatorskih i autoritarnih vlada ka uspostavqa-wu demokratskih institucija. Simboli~an raskid sa pro{lo{}u predstavqalo jerasformirawe ozlogla{ene Nacionalne obave{tajne slu`be (SIN) i hap{ewewenog mo}nog {efa Montesinosa 2000. godine. Umesto we, juna 2001. godine, sanasle|enom logistikom i kadrom iz SIN koji nisu represirani, formirana je novacivilna kontraobave{tajna i obave{tajna slu`ba – Nacionalni obave{tajni sa-vet (CNI), pot~iwena predsedniku republike. Idu}e, 2002. godine, raspu{tena je iDirekcija za borbu protiv terorizma (DINCOTE), koja je, pod firmom sprovo|ewaantigerilskih akcija, bila odgovorna za brojna gruba kr{ewa qudskih prava to-kom osamdesetih i devedesetih godina pro{log veka.

Aktuelni obave{tajno-bezbednosni sistem Republike Peru ~ine civilne ivojne obave{tajne i kontraobave{tajne slu`be, bezbednosne slu`be i policijskesnage Ministarstva unutra{wih poslova.

SV

ET

Vojna komponenta obave-{tajno-bezbednosnog sistemaPerua uspostavqena je u okvi-ru Nacionalne armije, a wenaokosnica je Vojna obave{tajnadirekcija (DINTE). Obave{taj-na slu`ba armije (SIE) nadle-`na je za ofanzivni obave{taj-ni rad i kontraobave{tajnu za-{titu vojnih objekata. Poredovih agencija, vojne slu`bebezbednosti deluju i u okvirurodova mornarice i vazduho-plovstva peruanske vojske.

Okosnicu peruanskih spe-cijalnih snaga od 1980. godine~ini jedinica pod nazivomSnage za specijalne operacije(FOES), koja se nalazi u sasta-vu Ratne mornarice te zemqe.Sastav FOES ukqu~uje i posadeborbenih ~amaca, padobrance,diverzante i obave{tajne ofi-cire. Pripadnici te jedinicesu tokom osamdesetih godinau~estvovali u nizu antiterori-sti~kih akcija zajedno sa pripadnicima DINCOTE.

Pre 1980. godine, teroristi~ke grupe u Peruu nisu bile do-bro organizovane, tako da su snage bezbednosti sa wima relativ-no lako izlazile na kraj. U tom periodu je prakti~no bila zausta-

Novi predsednik AlanGarsija (1985–1990) poku{aoje da reformama smiri eks-tremne polarizovane struktu-re u zemqi. Me|utim, sukobivojno-policijskih snaga i tero-rista „Svetle staze”nastavqe-ni su uz nove civilne rtve. Ta-ko je maja 1988. godine, kao od-govor na oruàni napad tero-rista iz zasede u selu Kajarakod Aja~a, vojska masakriralave}inu ìteqa tog mesta.

ODMAZDAKrajem 1986. godine do-

{lo je do pobune zatvorenika utri peruanska zatvora, u kojoj jeubijeno oko 200 zatvorenika.Za vreme trajawa pobune, pri-padnici „Svetle staze” prodrlisu u prestonicu Limu, nastoje}ida stvore haos. Odgovor vlastibio je u zavo|ewu opsadnog sta-wa i daqem ograni~avawu i uki-dawu gra|anskih i qudskih pra-

va i sloboda. Prema izve{tajima UN, u periodu od 1987. do 1990.godine, Peru je bio na vrhu svetske liste zemaqa po broju uhap{enihi „nestalih”. Pripadnici policije i vojske primewivali su torturunad zatvorenicima, {to je ukqu~ivalo ga{ewe cigareta po telu,elektro{okove u predelu genitalija, prisiqavawe da leè na vre-lim metalnim povr{inama i sli~no.

Septembra 1992. godine, snage DINCOTE uspele su da otkrijui zarobe vo|u „Svetle staze” i wegove najbliè saradnike, koji supotom u sudskom procesu osu|eni na doìvotne robije.

U ~itavom tom periodu, suprotstavqawe peruanskih vlastiteroristi~kim pretwama bilo je nekoordinirano. Uz to, umestoefikasnosti, bezbednosne snage iskazivale su brutalnost, a Naci-onalna obave{tajna slu`ba (SIN) optuìvana je za povezanost sanarkobosovima.

U odnosu na operacije u kojima se specijalne antiteroristi~-ke jedinice nisu proslavile, spektakularna akcija koju je, 22. apri-la 1997, izvelo 140 pripadnika bezbednosnih snaga Perua, pred-vo|enih specijalcima FOES, iznenadila je svet. Postojalo je, nai-me, op{te uverewe da za akciju te vrste peruanske specijalne jedi-nice nisu sposobne. Te snage uspele su da deblokiraju i preuzmurezidenciju japanskog ambasadora u Limi u kojoj je duè od ~etirimeseca 14 pripadnika levi~arskog „Revolucionarnog pokreta Tu-pak Amaru” (MRTA) dràlo 72 taoca. Operacija spasavawa talacatrajala je 22 minuta. U okr{aju je poginuo jedan talac; smrtno sustradala dva vojnika, dok ih je devet raweno; likvidirano je svih14 terorista. Me|utim, ovaj uspeh je vi{e bio rezultat opale kon-centracije i budnosti Tupamarosa, nego izuzetne obu~enosti peru-anskih antiterosti~kih jedinica, kojima je trebalo vi{e od tri me-seca da se pripreme za akciju.

Antiteroristi~ka jedinica koja je bila angaòvana na oslo-bo|ewu talaca raspolagala je razli~itim vrstama automatskog na-oruàwa – AK47, AKM, P-90, uzi, MR-5. Timovi snajperista bilisu opremqeni snajperskim pu{kama FN-FAL. U akciji je kori{}enoi nekoliko oklopnih vozila sa mitraqezima.

Krajem 2002. godine, Snage za specijalne operacije su reor-ganizovane i promenile naziv u Komanda za specijalne operacije.U sastavu te jedinice deluju ~etiri operativne grupe: Grupa za spe-cijalne operacije Centar, sme{tena u gradu Kaqao; Grupa za spe-cijalne operacije Sever, sa sedi{tem u mestu Tumbes; Grupa za spe-cijalne operacije Severoistok, koja se nalazi u Pukalpi, i Grupaza spasavawe pri {tabu jedinice u gradu Kaqao.

Dr Milan MILO[EVI]

67

STAZAMA

PERU U BROJKAMAPeru se nalazi u zapadnom delu Ju`ne Amerike i grani~i

sa îleom, Bolivijom, Brazilom, Kolumbijom i Ekvadorom. Na1.285.220 km2 ìvi oko 28.675.000 stanovnika (45 posto In-dijanaca, 37 posto meleza–mestika, 15 posto belaca, 3 postoostalih). Prema religijskom opredeqewu, najvi{e je rimokato-lika (81%). Zvani~ni jezici su {panski i ke~ua, a u upotrebi sui brojni jezici i nare~ja amazonskog podru~ja. Dràva je admi-nistrativno podeqena na 25 regiona i jednu provinciju.

UNITARNA REPUBLIKAPo obliku ustavnog ure|ewa, Peru je unitarna republika

sa predsedni~kim sistemom vlasti. [ef dràve i nosilac iz-vr{ne vlasti u zemqi je predsednik republike – od jula 2006.godine tu funkciju obavqa Alan Garsija Perez, koji imenuje Vla-du – Savet ministara i wome predsedava. U peruanskoj vladiina~e postoji i funkcija premijera, ali on ima samo formalneingerencije nad radom ministara. Predsednik republike se bi-ra na op{tim izborima svake pete godine.

Zakonodavna vlast u Peruu pripada jednodomnoj Skup{ti-ni, ~ijih se 120 mesta popuwava na op{tim izborima po pro-porcionalnom izbornom sistemu svake pete godine.

vqena i delatnost nekada{we levi~arske gerile. Me|utim, tokomosamdesetih godina, posle decenije priprema u tajnosti, spektaku-larnim akcijama na peruansku scenu vratila se organizacija „Sve-tla staza” Abimaela Gusmana Rejnosa. Levi~arska ideologija i wo-me pravdano nasiqe imaju tradicionalno upori{te u pojedinimdelovima Perua, posebno u ruralnim krajevima u kojima domoro-da~ko indijansko stanovni{tvo ìvi u krajwoj bedi.

KONTRATERORIZAMNeuspela agrarna reforma 1968. godine, koju je reformi-

sti~ki nastrojeni general Huan Velasko Alvarado poku{ao dasprovede u okviru nastojawa da poboq{a socijalni poloàj ugro-ènih slojeva, dovela je Peru u te{ku ekonomsku krizu, koja je re-zultirala politi~kim zaokretom i dolaskom na vlast 1980. godinestruktura iza kojih su stajali krupni zemqoposednici. Istovreme-no je iz svog prvobitnog upori{ta, provincije Aja~o, „Svetla sta-za” pro{irila svoje aktivnosti na ~itavu teritoriju Perua. Uz po-dr{ku seqaka i Indiosa iza koje su stajale i simpatije i strah, po-menuta organizacija se sve vi{e usredsre|ivala na terorizam ime|unarodni {verc kokaina.

Odgovor dràve na izazov „Svetle staze” bila je Direkcijaza kontraterorizam (DINCOTE). Poku{ali su da na teroristi~keakcije odgovore wihovom taktikom, tako {to se jedan broj pripad-nika DINCOTE, koji je poznavao indijanska nare~ja, infiltrirao uupori{ta „Svetle staze”, ukqu~uju}i i sam Aja~o.

Ovakav pristup vlasti kontraterorizmu je ipak predstavqaoizuzetak, a ne pravilo. Naime, predsednik Fernando Belaunde jenovembra 1983. godine odobrio vojnu akciju u „ugroènim zonama”u kojoj je do{lo do brutalne odmazde prema potencijalnim terori-stima, ali i prema lokalnom stanovni{tvu. Najpoznatiji slu~ajbio je napad vojske na selo Sokos kod Aja~a, kada je na ven~awu useoskoj crkvi ubijen 31 seqak.

MERIDIJANI

Na samitu Natoa u Bu-kure{tu, Hrvatska i Albani-ja dobile su poziv za ~lan-stvo u Severnoatlantskojalijansi, ali ne i Makedo-nija. Generalno sekretarNatoa Jap de Hop Shefer jena konferenciji za novina-re precizirao da }e Make-donija dobiti poziv za ~lan-stvo ~im re{i spor sa Gr~-kom oko svog ustavnog imena.

– Postigli smo sa-glasnost da uputimo pozivBiv{oj Jugoslovenskoj Repu-blici Makedoniji ~im bude prona|eno obostrano prihvatqivo re{ewe za pitawe imena –rekao je Shefer.

Generalni sekretar Natoa rekao je da je Alijansa za sada ne zapo~iwe pregovo-re o ~lanstvu sa Ukrajinom i Gruzijom, koje }e, kako je rekao, jednog dana postati ~la-nice Natoa.

Priprema Mirjana SANDI]

Crna Gora je primqena uprogram „Intenzivnog dijaloga”sa Natoom na samitu u Bukure{tu,izjavio je Milan Ro}en, ministarinostranih poslova RepublikeCrne Gore. Crna Gora je zajednosa Bosnom i Hercegovinom pozva-na da po~ne dijalog na politi~koji bezbednosnoj osnovi, nakon {toje zvani~no oceweno da su te dvedràve postigle visok stepen de-mokratizacije.

Predstavqaju}i Prezentaci-oni dokument o pristupawu Alijansi na sastanku Evroatlantskog partnerskog saveta nasamitu Natoa u Bukure{tu, Ro}en istakao je da Crna Gora smatra da ta alijansa ima vo-de}u ulogu kao garant bezbednosti Evrope i {ireg evroatlantskog prostora.

Crnogorski {ef diplomatije rekao je da je proces integracije u Nato kompatibi-lan sa procesom jo{ jednog va`nog zajedni~kog strate{kog ciqa, a to je integracija CrneGore u Evropsku uniju.

Sjediwene Ameri~ke Dràve i ê{kapostigle su dogovor o postavqawu dela no-vog ameri~kog antiraketnog {tita na ~e-{koj teritoriji. Pravno obavezuju}i spo-razum, po kome }e u ê{koj biti instali-rana radarska stanica, bi}e povezan saostalim ameri~kim objektima za proti-vraketnu odbranu u Evropi i SAD.

ê{ki ministar spoqnih poslova Ka-rel [varcenberg izjavio je novinarima,posle sastanka sa ameri~kim dràvnimsekretarom Kondolizom Rajs u Bukure{tu,da bi sporazum mogao da bude potpisan po-~etkom maja.

ê{ki premijer Mirek Topolanek jecitirao zakqu~ak iz saop{tewa sa samitalidera Alijanse da }e nova radarska sta-nica u ê{koj biti ukqu~ena u svaki noviprotivraketni odbrambeni sistem Natoa,a u ameri~ko-~e{kom saop{tewu re~enoda }e „znatno doprineti ukupnoj sposobno-sti Severnoatlantskog saveza da odgovorina postoje}e i budu}e pretwe”.

Ministarstvo odbrane Bosne i Hercegovinepozvalo je kandidate da se prijave za budu}u pro-fesionalnu vojsku, u kojoj }e biti pripadnika svatri konstitutivna naroda.

Srbi, Hrvati i Bo{waci pozvani su da konku-ri{u za 300 mesta u razli~itim sektorima armi-je. Dva bosanskohercegova~ka entiteta – Federa-cija BiH i Republika Srpska, postigla su pre dvegodine dogovor o napu{tawu odvojenih odbrambe-nih struktura i ustanovqewu jedinstvenih oruà-nih snaga BiH, koje bi brojale 10.000 qudi.

15.. april 2008.68

SPORAZUM SAD I Ê[KE

Crnogorski i ameri~ki vojniciodràli su zajedni~ki trening na broduMornarice SAD-a koji je usidren u luciBar. Crnogorski mornari su tokom bo-ravka na brodu imali priliku da videsavremenu opremu i tehnologiju ameri~-ke fregate Xon Hol.

Zajedni~kom treningu mornara pri-sustvovao je crnogorski dràvni vrh iambasador SAD u Crnoj Gori. Crnogor-ski zvani~nici su na brodu razgovaralisa ameri~kim ambasadorom o bilate-ralnim odnosima i vojnoj saradwi dvezemqe.

BIH FORMIRA PROFESIONALNU VOJSKU

CRNA GORA U PROGRAMU „INTENZIVNOG DIJALOGA“

TRENING CRNOGORSKIHI AMERI^KIH MORNARA

NOVE ^LANICE NATOA

69

Pi{eAleksandar RADI]

Odluka~lanica Natoada Makedonijuza sada ostavepo strani,svodipodregionalnibilans samitau Bukure{tu nadobitakiskazan samoza bliskeameri~kesaveznike.Pro{irewemsa dve nove~lanice iodlukom da seBosna iHercegovina iCrna Gorauvedu uproceduruintenziviranogdijaloga,otvoren je putu Nato svimdrugimdràvamapodregiona –osim Srbiji.

P

ZAPADNI BALKAN I NATO

B

O

osle samita u Bukure{tu prostor podregio-na nastalog na razvalinama biv{e ju`noslo-venske federacije na{ao se svrstan u Nato.

Hrvatska i Albanija postale su ~lanice saveza,Makedonija }e to pre ili kasnije biti, iako senalazi pod pritiskom Gr~ke, a Bosna i Hercego-vina i Crna Gora jasno su stavile do znawa daèle u Nato.

Hrvatska se na{la u ulozi novog podregio-nalnog lidera. Lobirawe, solidan marketing, re-formski potezi ili u nekim oblastima baremobe}awa da }e biti promena, aktivno u~e{}e uPartnerstvu za mir, odràvawe kontingenta u Av-ganistanu i niz drugih konkretnih poteza na po-tvr|ivawu privrènosti vrednostima integraci-onog procesa, doveli su Hrvatsku do poziva za pu-nopravno ~lanstvo u Nato i do prve prave dràv-ni~ke posete ameri~kog predsednika toj dràvi,ako se izuzme kratki izlet Klintona do Plesa naproputovawu 1996. godine.

u{ov boravak u Hrvatskoj predstavqa jasansimbol promene statusa Hrvatske, koja se unedavnoj pro{losti, bez obzira na dobre

veze sa SAD, neretko nalazila pod pritiskomprouzrokovanim teretom ratnih godina. U vre-me Tu|manove vladavine, hrvatske vlasti trudi-le su se da, osim u~vr{}ivawa samostalnosti iprogona Srba, pove}aju uticaj na regionalnomnivou. Jedna od mra~nih stranica, o kojoj se vr-lo malo saznalo u {iroj javnosti, jesu aktivno-sti Hrvatske na destabilizaciji konkurenata izregiona, pruàwem podr{ke organizovanomkriminalu. Tu|manova era se zavr{ila, a Hr-vatska se na{la u ulozi podregionalnog liderabez nasilnih poteza i u skladu sa pravilima mo-dernog politi~kog ìvota.

U striktno odbrambenom domenu sprovede-ne su reforme oruàne sile i u toku su reorga-nizacija i modernizacija u skladu sa standar-dima i potrebama Natoa. Povremeno je bilo ne-sporazuma, kao {to je odluka o usvajawu Zakonao ekonomsko-ribolovnom pojasu (ZERP), koji sebez obzira na poku{aje razlo`nih tuma~ewa opravima malih dràva da afirmi{u svoje inte-rese, kosio sa interesima Italije i Slovenije– dràva koje su se odavno afirmisale i u EU iu Natou. U odbrambenom sistemu taj zakon tre-balo je da prati razvoj snaga za kontrolu mor-skih granica. Zato su planirane nabavke novihpatrolnih brodova za otvoreno more i novihbrzih patrolnih ~amaca kao elemenata efika-snog sistema primene ZERP-a. Me|utim, poslenekoliko decidiranih upozorewa iz Evropskeunije, Sanaderova vlada odrekla se ZERP-a.Ulagawa u mornaricu ne}e biti redukovana za-

to {to se u Natou, sa druge strane, ceni anga-`man u ja~awu kontrole u Sredozemnom moru ito }e biti jedna od va`nih misija Hrvatske unu-tar saveza.

U politi~ko-medijskom konfliktu oko ZERP-a posebno su se istakli Slovenci, sa tvrdimstavom oko sloboda koje moè da ima dràva nalisti ~ekawa za pridruìvawe Evropskoj uniji.Pokazali su kako se moè ostvariti politi~kaambicija kada se jednom u|e u EU i Nato – onisu zna~aj u arhitekturi integracionog procesagradili sa pozicije dràve koja ima posebne ve-ze na prostoru biv{e SFRJ. Slovenci su dobi-li va`na mesta u komunikaciji EU i Natou sapodregionom lociranim preko Sutle. Pokazalisu odlu~nost i tako {to su na Kosovo i Metohi-ju, u sastav Kfora, poslali kontingent ekviva-lenta bataqona, {to se za male dimenzije slo-vena~ke oruàne sile moè smatrati pravimpodvigom. Na duì rok Slovenci su tim potezi-ma iskazali privrènost vrednostima EU i Na-tou i time sebi obezbedili uticaj na politi~-kom i ekonomskom planu.

Hrvatska sada ima priliku da sledi slove-na~ki primer u bezbednosnom sektoru. Preuzi-mawem na sebe zadataka u podregionu, pre sve-ga transfera znawa, {kolovawa i obuke kadradràva zainteresovanih za ulazak u Nato – Bo-sne i Hercegovine i Crne Gore – ima}e prilikuda stekne mnogo pozitivnih bodova u o~ima sa-veznika.

Podr{ka Va{ingtona i velikih ~lanica EUda Kosovo proglasi nezavisnost, a sada i pri-jem Albanije u Nato, ohrabruju albanski etnosda stvori jedinstvenu albansku dràvu. Natonavodno treba da bude prepreka za takav razvojprilika u podregionu.

Isti ti saveznici su Makedoniji u Bukure-{tu zatvorili vrata za prijem, zato {to se Gr~-ka kao ~lanica Natoa protivi ulasku severnogsuseda sve dok se ne prona|e ime bez anti~kogkorena, kakav moè da se odrazi na helenskinacionalni ponos. Od gr~kog veta koristi }eimati albanski ekstremisti, jer oni ionako neèle da vide Makedoniju na politi~koj kartikontinenta.

dluka ~lanica Natoa da Makedoniju za sa-da ostave po strani, svodi podregionalnibilans samita u Bukure{tu na dobitak is-

kazansamo za bliske ameri~ke saveznike. Pro-{irewem sa dve nove ~lanice i odlukom da seBosna i Hercegovina i Crna Gora uvedu u pro-ceduru intenziviranog dijaloga, otvoren je put uNato svim drugim dràvama podregiona – osimSrbiji.

P A R A L E L E

SIMULACIJE

15. april 2008.

Call of Duty 4: Modern Warfare

Nije uobi~ajeno da se mewajunastavci pojedinih igara,zasnovanih na oprobanom

receptu. Hrabri izdava~ki potezfirme Activision da promeni temuiznenadio je mnoge qubiteqe togànra. Tre}i nastavak se nikada

nije pojavio za ku}ne ra~unare,ve} iskqu~ivo za najpopularnije

konzole. ûdna poslovna politika– ili ne{to drugo, ali rezultat je

~ista petica. Terorizam je vi{enego aktuelan problem u svetu i

ovaj nastavak se bavi wime.

70

Pri~a u toj igri je ve} vi|ena – sovjetski nuklearni projek-tili u rukama bliskoisto~nih terorista. Hronolo{ki jemawe ili vi{e linearna, ali se smewuju akteri. U uloziste pripadnika britanskog SAS-a i marinca SAD. Odpo~etka je vrlo dinami~no i va{u pa`wu }e, verovatno,dràti do samog kraja.Ide u red igara koje se (ako imate vremena) igraju u jed-

nom dahu. Na àlost ili na sre}u, ta simulacija je kratka, pavam ne}e oduzeti vi{e vremena od jednog poslepodneva.

Igra je specifi~na i po tome {to u jednom trenutku va{lik umire. Naravno, ne kao {to biste pomislili da je normal-no za taj ànr, gde se gine ~im vam popusti oprez, ovde „va{marinac“ strada u nuklearnoj eksploziji i u ostatku pri~eigrate samo kao pripadnik SAS-a.

Monotoniju, ako je i ima, na nekim mestima razbijapovremeno „igrawe“ sa AC-130 gunship, gde, gledaju}i sabezbedne udaqenosti, otklawate pretwe va{em timu na zemqi.Crno-bela slika bez zvuka prilikom eksplozija na zemqiprikazuje na neverovatan na~in vrlo autenti~no moderno ra-

ÊTVORKA

tovawe sa velike daqine, u ovom slu~aju sa velike visine. Svepodse}a na dobro poznate snimke sa CNN-a iz 1999. godine.

Osim spomenutog dela, gde bez emocija i uzbu|ewa ne-milosrdno uni{tavate sve pod sobom, dodate su i neke novostiu igri, koje }e vam podi}i nivo adrenalina. Najpre, u nekolikomisija imate „~ast“ da upoznate pse koji }e vas za dve ili trisekunde ubiti. Druga misija }e vam u se}awu ostati veoma dugo.Mesto radwe je okolina êrnobiqa, a ciq je likvidiratiteroristu. U ulozi ste snajperiste i, osim {to „~itavu ve~nost“idete do mesta odakle imate pogled na metu (pri ~emu pro-lazite kroz brojne patrole i opasna mesta), trebate i da

pobegnete i ~ekate dovoqno dugo dok ne do|u po vas he-likopterom. Da problem bude ve}i – morate da pazite i nasmer vetra, radijaciju, pse, patrole…

Programeri su, naravno, ubacili, kao i do sada,mogu}nost da ne poginete od jednog metka, a ako neprijateqevagranata padne blizu vas, moète (u roku od nekoliko sekundi)da je vratite nazad. Naravno, neuspeh je fatalan. Zanimqivoje {to nakon zavr{etka igre imate i jedan dodatni „nivo“.

Nakon ogromnog spiska u~esnika u izradi te simulacijesledi malo iznena|ewe. Ali ne}emo vam otkriti koje. Odigra-jte igru i sami pogledajte o ~emu je re~.

Grafika je vrhunska sa mnogo detaqa. Koristi se mno{tvovizuelnih efekata i pravo je zadovoqstvo gledati „vatromete“koji su svuda oko vas. Verno su prikazane sve strahote rata,ukqu~uju}i i nuklearnu eksploziju (koju ne moète dapreìvite). Zvuk prati grafiku i sve deluje veoma stvarno.

Uz ovu zabavnu simulaciju prote}i }e vam veoma brzonekoliko sati, pa je slobodno moèmo proglasiti igrom 2007.godine. Igor VASIQEVI]

71

ZA ÎSTUPETICU

KONFIGURACIJAOperativni sistem: Windows XP ili VistaProcesor: Intel 2.4 GHz / AMD 2800+ ili ja~iMemorija: 512 MB RAM ili 768 MB ako se koristi VistaVideo kartica: NVIDIA Geforce 6600 / Radeon 9800Pro ili ja~aMesta na disku za instalaciju: 8 GB

V

15. april 2008.

ojska je u na{em narodu jedan od simbola wegovog postoja-wa. Nema srpske porodice u kojoj neko nije nosio uniformuvojnika, podoficira, oficira, generala... Posle tolikovekova borbe za iskonsko pravo ~oveka – slobodu, najzadimamo svoju dràvu Srbiju i vojsku.Srpska vojska ~iji su koreni duboki i postojani, po~iva na vi-

{evekovnoj tradiciji i neprekinutoj niti trajawa. Branila je svojnarod i dostojanstvo, bila (po)`rtvovana ali, uvek je ~asno oba-vqala svoju du`nost. Nepokolebqivo, hrabro i do kraja odano.

Gde su weni po~eci, kako je teklo istorijsko trajawe, kudaje i{la i gde je stigla?

O tome pi{e istori~ar dr Bojan Dimitrijevi}, pomo}nikministra odbrane za qudske resurse, u reprezentativnoj mo-nografiji „Srpska vojska”, koja je 11. aprila predstavqenajavnosti u Centralnom domu Vojske Srbije. Tom ~inu su prisu-stvovali predstavnici Ministarstva odbrane, General{taba,nau~nih institucija, ustanova kulture i sredstava javnog in-formisawa...

O reprezentativnoj monografiji govorili su recenzenti:na~elnik General{taba general-potpukovnik mr Zdravko Pono{,general-major dr Boìdar Forca, na~elnik Uprave za plani-rawe i razvoj General{taba Vojske Srbije, pukovnik dr DragutinJovanovi}, na~elnik Uprave za {kolstvo i autor dr Bojan Dimi-trijevi}. To je kapitalna kwiga koja se ~ita s pa`wom i gleda s po{tovawem. Pleni svojim izuzetnim izgledom i jasnim sadr-àjem. Besprekorno je opremqena i moè sluìti na ~ast – vojsci,autoru i izdava~u, Direkciji za izdava~ku i bibliote~ko-infor-macionu delatnost, odnosno Vojnoizdava~kom zavodu. Tekst je{tampan na srpskom i engleskom jeziku. O wenom vrhunskom di-

U Centralnom domu Vojske Srbije javnostije predstavqena reprezentativna monografija posve}ena nastanku, tradiciji i sada{wem trenutku na{e vojske

PREDSTAVQENA MONOGRAFIJA„SRPSKA VOJSKA” DR BOJANA DIMITRIJEVI]A

MONOGRAFIJASA DU[OM S

nimi

o D.

BA

NDA

zajnu svedo~i i nagrada „Dobar dizajn”, dobijena na 14. me|u-narodnom sajmu kwiga u Novom Sadu.

– Moderna srpska dràva i wena vojska nastale su u tokuPrvog srpskog ustanka, posle vi{evekovne otomanske okupacije.Od tog vremena, autor nas vodi kroz razvoj wene oruàne sila,ratove, bolna stradawa i slavne pobede. Ne preska~e periode ine u}utkuje istinu. Prvi i Drugi svetski rat, ~uvene vojvode, epo-peje, nepregledni frontovi... Partizanske kolone, ogroman do-prinos antifa{isti~koj borbi koju je svet priznao i uvek po{to-vao. Posleratni razvoj, vidovi, rodovi, slu`be... Sve u uzbudqi-voj slici i jednostavnoj re~i. Smewuju se stranice poput kadrovadokumentarnog filma. Za dobar film neophodna je odli~na foto-grafija, a wen izbor za monografiju je sjajan. îtavo bogatstvo!

Listaju}i stranice kwige, koja ima du{u, stièmo do da-na{weg profila Vojske Srbije, wenog sistema, rodova, logi-stike, {kolstva, me|unarodne saradwe... Predstavqamo ihsvom narodu i svetu. Na najboqi na~in u najfinijim nijansama.Na gotovo svim stranicama prepli}u se pro{lost i sada{wost,nagove{tava se budu}nost. Vuku se paralele, upu}uje na su{ti-nu – rekao je general Forca.

Kako je istakao autor dr Bojan Dimitrijevi}, monografijaje proizvod timskog rada koji je uspeo u nameri da objasni i po-miri sve pojave koje su pratile na{u vojsku u dva veka postoja-wa; Obrenovi}evu i Kara|or|evu, kraqevu i Titovu, partizan-ske i ~etni~ke kolone, rat protiv Natoa i saradwu s Natoom...

Zaista, dobili smo monografiju koja }e mnogo zna~iti idugo trajati, a generacije koje dolaze ima}e gde da dopisujunove redove.

Branko KOPUNOVI]

73

Dodeqene nagrade „Zlatni beo~ug”

U ÂST KULTURNOG STVARALA[TVACentralni dom Vojske Srbije bio je doma}in dodele tradicionalnog priznawa koje se svakogprole}a uru~uje najzaslu`nijim stvaraocima Beograda na poqu nauke, kulture i umetnostiKada sve~anost po~ne dokumentarnim filmom a tema je rat, onda je u

tom ~inu sadràn umetni~ki izraz, se}awe, uspomena, opomena... Upravotako. Te{ki prizori razarawa na{e prestonice 6. aprila 1941. i mnogogodina posle varvarskog napada nikoga ne ostavqaju na miru. Tom prili-kom stradali su qudi, wihova dobra i kulturno blago. Narodna bibliote-ka, jedna od najve}ih na Balkanu i visokocewena u Evropi.

Posle Drugog svetskog rata obnavqana je zemqa ali i wena nauka,kultura, umetnost. U ~ast stvarala{tva, doprinosa i razvoja, na ponosprestonice i onih koji joj sluè za ugled, Kulturno-prosvetna zajednica Be-ograda osnovana 1956, od 1970. godine dodequje priznawe „Zlatni beo-~ug” stvaraocima, nau~nicima, umetnicima, poslenicima kulture, ansam-blima, ustanovama i organizacijama. Wihov zajedni~ki imeniteq glasi:trajni doprinos kulturi Beograda.

Idejni tvorci nagrade su pesnik Vasko Popa, koji joj je dao ime, Rado-mir Stevi} Ras i Jevta Jevtovi}. Ako bi se pore|ala sva imena dosada-{wih laureata bio bi to imenik najuspe{nijih, a kwiga u ~ijem su sadrà-ju obrazloèwa, predstavqala bi svojevrsnu enciklopediju znawa, vred-nosti i mudrosti.

@iri se jednoglasno odlu~io da ovogodi{wi „Izvanredni Zlatni be-o~ug” za ìvotno delo dodeli proslavqenom dirigentu Oskaru Danonu,uglednom akademiku istori~aru Dragoqubu @ivojinovi}u, nadahnutom sli-karu Miloradu Bati Mihailovi}u i poznatom dramskom piscu Sini{i Pa-vi}u.

„Izvanredni Zlatni beo~ug” pripao je „Ve~erwim novostima” – izda-va~ka delatnost, Ruskom domu kulture, Fondaciji „Hemofarm” i horu i sim-fonijskom orkestruRTS.

„Zlatni beo~ug”uru~en je pozori{nomproducentu BorislavuBala}u, KUD „Gradi-mir”, Dvorani Domasindikata, leksikogra-fu i publicisti Ko-sti Dimitrijevi}u,producentu Du{anu \o-kovi}u, slikaru profe-soru Qubodragu Jan-kovi}u, dramskoj umet-nici Sowi Jaukovi},filmskoj glumici Oli-veri Katarini, film-skom stvaraocu Jovanu Markovi}u, kompozitoru profesorki Veri Milan-kovi}, kwièvniku i prevodiocu Koqi Mi}evi}u, dramaturgu i voditeqkiTatjani Peternek-Aleksi}, pesniku i dramskom piscu Ra{i Popovu, istori-~aru prof. dr Slobodanu Ristanovi}u, scenografu profesoru MiodraguTaba~kom, kwièvnici Qiqani Habjanovi}-\urovi}, tv kriti~aru i novi-narki Branislavi Xunov-Sto{i} i kwièvnici Quqani [op.

Na predlog ìrija, predsedni{tvo Kulturno-prosvetne zajedniceBeograda dodelilo je posebno priznawe, Povequ za izuzetan doprinos uakciji „Izgradimo avalski toraw”: Velimiru Ili}u, RTS-u, Udruèwunovinara Srbije, Skup{tini grada Beograda i Saobra}ajnom institutuCIP.

Za promociju srpske kulture u Evropi pobedom na „Evrosongu” naj-zaslu`niji su: Marija [erifovi}, Vladimir Graji}, Sa{a Milo{evi}i RTS.

B. K.

Sni

mio

D. B

AN

DA

Na~elnik General{taba general-potpukovnik mr Zdravko Pono{

DVE DIMENZIJEKWIGEGovore}i na predstavqawu monografije, general Pono{

je, sem ostalog, rekao:– Kwiga ima dve dimenzije: kontinuitet srpske vojske i

projekciju Vojske Srbije u momentu kada je napisana. Nasta-nak moderne srpske dràve neodvojiv je od stvarawa wenevojske i obrnuto. Tokom te{kog vremena, mewali su se nazivi,granice, dràvna ure|ewa, vojna tehnika... Bila je kraqeva,oslobodila~ki pokret, narodna... Ali, wu su uvek ~inili qu-di, vojnici, odani svojoj du`nosti i svom narodu.

Druga dimenzija ti~e se akumulacije institucionalnogznawa u protekla dva veka. Kwiga dolazi u pravo vreme, nakontemeqne reorganizacije na{e vojske, svih wenih struktura.

Tokom 2008. godine teì{te aktivnosti je obuka. For-mirali smo centre za obuku, sve vi{e vremena vojnici provo-de na poligonu.

Usavr{avawe pripadnika VS je stvarnost i potreba. Utom smislu, u~ewe engleskog jezika je intenzivno i sveprisutno.U~i se ne samo u Beogradu ve} i u garnizonima {irom Srbije.

Formiran je i podoficirski kor, a koncept aktivne re-zerve postaje stvarnost.

Sadràj kwige nije zarobqen u trenutnoj organizacionojstrukturi vojske. U monografiji su prikazane delatnosti i ce-line koje su postojale i postoje}e. I ovo delo svedo~i koliko jevojska {irom otvorena za javnost. Monografija je pisana napopularan na~in, lako se ~ita i razume. Autor je ~ovek koji mno-go zna o vojsci, u~esnik u wenom profilisawu i organizaciji.

N O V E KK W I G E

Koriste}i ih u skladu sa pravilima koja se moraju uvaàvati prilikom wi-hove upotrebe, nadra`qivcima se lica onesposobqavaju gotovo trenutnoi kratkotrajno. Onesposobqavawe prouzrokovano pravilnom hemijskomkontaminacijom je ne{kodqivo, {to odgovara nameni i zadacima protiv-teroristi~kih jedinica vi{e nego u slu~aju smrtonosnih sredstava prinu-

de. O tome svedo~e brojni uspe{ni primeri onesposobqavawa lica protivkojih su kori{}ena sredstva za emitovawe nadra`qivaca.

NADRA@QIVCI Upotreba suzavca CN prvi put je evidentirana 1912. godine u Parizu,

prilikom suzbijawa gra|anskih nereda. Zbog uspeha, koji je tom prilikomostvaren pre svega zbog iznena|ewa, po~eo se primewivati i u vojsci. Upotre-ba nadra`qivaca u vojsci prvi put je bila masovna tokom Prvog svetskog rata.Me|utim, zbog malog broja sredstava, nerazvijene taktike i nedovoqnog kvali-teta kori{}enih hemijskih materija, nisu ostvarivane dovoqne koncentracijekontaminata.

Izme|u dva svetska rata intenzivno su razvijani nadra`qivci i sredstvawihove primene, tako da se uspe{no koriste u periodu 1935/36. godine tokomvojnog angaòvawa Italije u Etiopiji, a ne{to kasnije i Japana na teritorijiKine. Nakon Drugog svetskog rata, masovna primena nadra`qivaca ostvarena je

15. april 2008.

Imaju}i u vidu razvoj hemijskih,elektri~nih i kineti~kihnesmrtonosnihtehnologija ieksperimente koji su u toku, moè se zakqu~iti da }e budu}a praksa u velikom brojuslu~ajeva afirmisati wihovusve intenzivniju i uspe{niju primenu

74

FE

QT

ON

N E S M R T O N O S N A O R U @ J A ( 2 )

INTENZIVNAPRIMENA

Pi{e doc. dr Dane SUBO[I]

tokom ameri~kog vojnog angaòvawa u Vijetnamu. Koriste}i suza-vac u Ju`nom Vijetnamu od 1964. godine, ameri~ke jedinice su do1969. godine ~ak 16,5 puta pove}ale koli~inu upotrebqene he-mijske materije. Dok je 1964. godine dejstvovano sa 162 tone, do-tle je 1969. godine koli~ina primewenog suzavca iznosila ~ak2.684 tone. Uspe{nosti primene hemijskih sredstava za privre-meno onesposobqavawe doprinela je i mala smrtnost kontamini-ranih osoba. Od 10.400 zatrovanih, poginulo je 120 osoba, {toiznosi ne{to vi{e od 1%. Karakteristi~an primer za argumento-vawe uspe{nosti primene nadra`qivaca tokom Vijetnamskog ra-ta je onaj kojim je, zahvaquju}i kori{}ewu suzavca, zarobqenagrupa od 50 pripadnika vijetnamskih snaga, koja se krila me|u400 civila.

Malo je podataka o primeni nadra`qivaca tokom izvo|ewaprepada, jer se kao najstroà tajna ~uva svaka prednost u znawu,naro~ito kada se radi o novim tehnologijama. Ipak, izvesnih po-dataka ima. Naime, poznat je slu~aj osloba|awa talaca prepa-dom iz jedne banke u [vedskoj 1973. godine. Tom prilikom, vi{e-struki povratnik u zatvore u banci je drào ~etiri taoca, i totri ène i jednog mu{karca.

Tala~ka situacija trajala je {est dana. Nakon neuspeha pre-govora, policija je uspela da oslobodi taoce hemijskim sredstvi-ma. Naime, policajci su neopaèno do{li do prostorije u kojoj subili taoci i tom prilikom uspeli da ubace suzavac. Otmi~ar itaoci su napustili prostoriju zaklawaju}i se od dejstva suzavca.Odmah po izlasku iz kontaminirane prostorije otmi~ar je polo-ìo oru`je i predao se policiji.

Nadra`qivci su kori{}eni i tokom gra|anskog rata na pro-storu biv{e SFRJ. Prvi evidentiran slu~aj odnosi se na pro-tivsnajperska dejstva ovim oru`jem i to protiv snajperskog parakoji je dejstvovao na podru~ju Sarajeva. Dve hemijske bombe piro-tehni~kog tipa uba~ene su u garaù u kojoj su bili snajperisti.Obojica su stradala zbog smrtonosne koncentracije koja je stvo-rena u malom prostoru. U septembru 1993. godine, tokom napadajedinica korduna{kog korpusa na Divoselo, hrvatske snage dej-stvovale su aktivno, izme|u ostalog ispaqivawem pet do {est he-mijskih tromblonskih mina. Stavqawem za{titnih sredstava uza{titni poloàj i zbog male koncentracije hemijske materije,navedena sredstava nisu efikasno primewena. U rejonu Turwa,hrvatske snage su tako|e primenile hemijska sredstva, ovog puta uvidu otrovno-dimnih kutija, i tako odbile napad jedinica kordu-na{kog korpusa. Najzad, u tzv. „biha}kom xepu” kori{}ene su

otrovno-dimne kutije radi napu{tawa zaklona, ~ime su postizaniveliki uspesi.

Umawewe borbene sposobnosti jedinica koje nastaje kao po-sledica primene hemijskih sredstava predstavqa promenqivu ve-li~inu koja, pored meteorolo{kih i geografskih obele`ja pro-stora na kome se koriste, odnosno vremena u kome se odvija, za-visi i od mesta, odnosno uloge kontaminirane jedinice u borbe-nom rasporedu. Tako su istraìvawa u Natou pokazala da se tajstepen kre}e od neznatnog za britanske vazduhoplovne baze u Ne-ma~koj, do 30 odsto za ameri~ke trupe u prvom borbenom e{elo-nu, na jednoj ve`bi u SAD. Iz navedenog, moè se zakqu~iti da sudejstva nadra`qivcima mnogo efikasnija na snage u neposrednomborbenom dodiru, nego van wega.

SREDSTVA PRINUDEBrojni su primeri kori{}ewa elektri~nih nesmrtonosnih

oru`ja koji svedo~e o uspe{nom onesposobqavawu i savladava-wu osoba. Pri tome, evidentirani su slu~ajevi kada se ona ko-riste kao prva (naj~e{}e i jedina) sredstva prinude, ali i kaodopunska, jer je primena prethodnih bila neuspe{na. Na pri-mer, za prepade, zasede i obezbe|ewa, tokom kojih se savlada-vaju lica koja pruàju otpor, pou~an je primer iz SAD, iz avgu-sta 2002. godine u Portlandu. Naime, voza~ kamiona pod dej-stvom alkohola izazvao je saobra}ajnu nezgodu i udaqio se salica mesta. Prinudno je zaustavqen angaòvawem policije, alije nakon toga odbijao da napusti kabinu kamiona. Tada je dej-stvovano kineti~kom municijom sa sa~mom u vre}ici, ~ime jeprobijeno vetrobransko staklo kamiona. Nakon toga upotre-bqen je nadraìvac hemijske materije OS. Po{to osumwi~eninije reagovao, verovatno zbog toga {to je bio pod dejstvom al-kohola, uspe{no je upotrebqen „tejzer” kako bi ga onesposobi-li i izveli iz kabine kamiona.

Pored navedenog primera, zabeleèni su i oni tokom kojihse „tejzeri” koriste kao prvo sredstvo za onesposobqavawe li-ca. Takvih i sli~nih slu~ajeva je veoma mnogo, po{to su razmatra-na oru`ja u operativnoj upotrebi oko tri decenije.

Stalno pove}awe broja policijskih uprava na teritorijiSAD, koje u svoje naoruàwe uvode elektri~na nesmrtonosnaoru`ja i wihova sve ~e{}a primena svedo~e o wihovoj kori-snosti. Tako je policija okruga Oran` na Floridi, koja je me|uposledwim uvela elektri~na nesmrtonosna oru`ja, primewi-vala navedena sredstva 2001. godine u 228 slu~ajeva. Iste go-

dine, navedena sredstva pri-nude bila su ~e{}e upotre-bqavana od svih ostalih. Ta-ko je na drugom mestu bilaupotreba hemijskih sredsta-va, sa 221 slu~ajem kori{}e-wa, dok je na tre}em mestu bi-la fizi~ka snaga sa 52 slu~a-ja primene.

S druge strane, „tejzeri-ma” se moè u potpunosti iz-be}i povre|ivawe policaja-ca tokom intervencija. To jemnogo bezbednije sredstvo odslu`bene palice, jer16 odstopolicajaca tokom wene upo-trebe biva povre|eno, doktokom upotrebe navedenihsredstava do toga ne dolazi.Kako je slu`bena palica popolicajce bezbednija od fi-zi~ke snage, dolazi se do za-kqu~ka da je „tejzer” bezbed-nije sredstvo prinude i odfizi~ke snage.

75

Zaustavqa~ vozila

Hemijske sprej boce sa hemijskom materijom OS

kona~nog ishoda. Ti doga|aji uspelisu da povrate krhki javni red i mirna ulice pomenutih gradova, ali jeIzrael privremeno uskra}en za po-mo} i razumevawe sopstvene pozi-cije u me|unarodnoj zajednici i tozbog prekomerne upotrebe sile.

ZAUSTAVQAÎ VOZILA

O efikasnom kori{}ewu „zau-stavqa~a vozila” jo{ nema prakti~-nih dokaza, jer su u operativnu upo-trebu u{li krajem 2000. godine.Ipak, razli~iti modeli upotrebe,razvijeni radi obuke u wihovoj pri-

premi za primenu, mogu se analizirati. Na primer, jedan od sce-narija kojim se predvi|a upotreba zaustavqa~a vozila predsta-vqa model obezbe|ewa ameri~ke ambasade.

Naime, scenario obezbe|ewa ambasade, koja je u jednom tre-nutku ugroèna prolaskom vozila kroz bezbednosni punkt, pred-vi|a upotrebu zaustavqa~a vozila, kojim sva lica u wemu i vanwega, vozilo i okolna materijalna dobra, nemaju trajne {tetneposledice.

(Nastavak u slede}em broju)

FEQTON

15. april 2008.76

TIP TE@INA (g) I VRSTA HM

BROJ EMITO-VAWA HM

DOMET(m) NAPOMENA

A-203 -OS

20 od po sekundi

3,6 - 4,5 Sprej

A-204 -OS

20 od po sekundi

4,5 Sprej

A-206 -OS

20 od po sekundi

- Sprej

R-22-J -OS

35 od po sekundi

2,4 - 3 Sprej

PNFLM-80 -OS

15 od po sekundi

2,4 - 3,6 Sprej

CY-35 -OS

60 od po sekundi

2,4 - 3 Sprej

~ajevi od 15. decembra 1987, koji su se desili u Judeji, Sama-riji i Gazi (Izrael). Po{to pripadnici izraelskih snaga bez-bednosti nisu po propisima upotrebqavali kineti~ku nesmr-tonosnu municiju, smrtno je stradalo dvadesetak Palestinaca.

Naime, na kamenice koje su na wih bacali Palestinci, pre-vrtawe i paqewe automobila, Izraelci su odgovorili, po vr-stama, koli~inom i takti~ko-tehni~kim karakteristikama,skromnim nesmrtonosnim oru`jem. Po{to je takva prinuda bilanedovoqna da spre~i Palestince tokom gra|anskih nereda,Izraelci su pribegli smrtonosnoj sili, koja je dovela do takvog

U odnosu na pi{toq, revolver iautomat, „tejzer” treba razmatratisa aspekta posledica koje izazivajupo napada~a, a time i na wegove mo-gu}nosti ugroàvawa bezbednosti po-licajaca. Naime, ovo sredstvo za okopola sekunde onesposobqava lice,gde god da je ono pogo|eno. S drugestrane, navedenim vrstama vatrenogoru`ja radi trenutne smrti lica ilione koja nastupa za kra}e vreme odpola sekunde, potrebno je napada~apogoditi u odre|eni deo lica. Pri to-me, treba imati na umu da pogodak izvatrenog oru`ja u srce ostavqa mo-gu}nost licu da u proseku ìvi jo{ 14sekundi, tokom kojih ono moè daugrozi bezbednost policajaca i osta-lih qudi u dometu sredstava kojimaraspolaè (pri ~emu je posebno opa-sna situacija takvih dejstava protivterorista sa samoubila~kim namera-ma). Dakle, „tejzerima” se obezbe|ujeve}a bezbednost lica koja ih koriste.

(NE)PROBOJNI PROJEKTILI

Efekti kineti~kih (ne)probojnihprojektila i sa~me, bombi i mina go-tovo da su identi~ni. Zbog toga, narezultate formirawa varijanti pre-pada koje sadrè upotrebu ovih oru`-ja uti~e udar izvr{nog elementa na-vedenih sredstava u tela lica protivkojih se koriste, kojim se izaziva jaktrenutni i kratkotrajan bol, za vre-me ~ijeg trajawa su ona onesposobqe-na za nastavak dotada{wih aktivno-sti. Pored toga, navedena sredstvakoriste se i kao protivmaterijalnanesmrtonosna oru`ja, koja sluè zaprobijawe prepreka (npr. municijasa metalnim prahom, jedina koja nijenamewena i dejstvu protiv qudi), ra-di wihovog stavqawa van funkcijeza{tite lica protiv kojih se protiv-teroristi~ke jedinice angaùju. O to-me svedo~e uspe{ni primeri onespo-sobqavawa lica protiv kojih su ko-ri{}ena navedena sredstva. Me|uwima, posebno su interesantni slu-

Elektri~ni pi{toq – „tejzer“

Oru`je zaispaqivawe

kineti~kemunicije

16. april 1856.

Zavr{ena Pariska mirovna konfe-rencija kojom je Otomanska impe-rija priznata za ravnopravnog ~la-na evropskih sila. Na konferenci-ji je formirana Pribre`na dunav-ska komisija, koju su ~inile podu-navske zemqe: Austrija, Bavarska,Virtemberg, Srbija, Vla{ka i Mol-davija. Time je Kneèvina Srbijapostala ~lan jedne me|unarodneorganizacije.

17. april 1941.U Beogradu potpisana bezuslovnakapitulacija vojske Kraqevine Jugo-slavije. Kapitulacija je potpisana usada{woj zgradi Ambasade Repu-blike ê{ke.

18. april 1867.Sultanov ferman o napu{tawuutvr|enih gradova u Srbiji i wiho-voj predaji knezu i srpskoj vojscisve~ano je pro~itan u Beogradu. Po-stojala su i ograni~ewa koja su seodnosila na to da se na tvr|avamapored srpske, vijori i turska za-stava. Tako|e, prepravke na utvr|e-wima nisu mogle da se rade bez do-zvole vlade u Istambulu. Otoman-ska imperija je tokom aprila i majapovukla svoje garnizone iz Beogra-da, [apca, Smedereva i Kladova.

18. april 1951. [est zemaqa zapadne Evrope (Bel-gija, Luksemburg, Holandija, Itali-ja, Nema~ka i Francuska) potpisa-lo u Parizu Ugovore o osnivawuEvropske zajednice za ugaq i ~elik.Postojawe ove zajednice imalo jestrategijski uticaj na politi~ke iekonomske procese u Evropi.

20. april 1999.U znak podr{ke srpskom narodu to-kom bombardovawa Natoa, ruskipatrijarh Aleksej Drugi sluìo je sasrpskim patrijarhom Pavlom litur-giju u hramu Svetog Save u Beogradu.Nakon liturgije obratili su se oku-pqenom narodu „Molitvom za mir“.

26. aprila 1916. Zavr{ena je reorganizacija srpskevojske na Krfu na koju se Vrhovnakomanda odlu~ila 27. februaraiste godine zbog velikih ratnih gu-bitaka. Srpska vojska je obrazova-la tri armije sa po dve pe{adijskedivizije. U stvari, divizije prvog idrugog poziva spojene su u jednu. Odqudstva ranijih 13 pe{adijskih di-vizija formirano je {est novih di-vizija pre|a{weg naziva.

28. april 1919.Na predlog ameri~kog predsednikaVudroa Vilsona u Parizu je usvojenpredlog Statuta Dru{tva naroda ipotpisan Pakt kojim je ta svetska or-ganizacija i formirana. Ciq Dru-

{tva naroda bio je razvijawe sarad-we me|u dràvama i vo|ewe politi-ke mira u svetu.

30. aprila 1880. Vojnicima mojsijevske vere koji slu-è u stalnom kadru dozvoqeno je jeda za vreme svojih praznika odlazeku}ama. Na molbu Beogradske cr-kveno-{kolske op{tine, ministarvojni |eneral Jovan Mi{kovi} iz-dao je, 4. aprila 1897, nare|ewekojim su ova prava pro{irena i naobveznike redovne i oba poziva na-rodne vojske.

30. april 1941.U okupiranoj Srbiji nema~ke vlastiobrazovale su Komesarsku upravu,civilnu srpsku vlast ~iji su osnovnizadaci bili zavo|ewe reda pod oku-pacijom i spre~avawe eventualnognarodnog ustanka. Komesarska upra-va je radila pod predsedni{tvomMilana A}imovi}a.

DOGODILO SE...DOGODILO SE...

VREMEPLOV

77

DRUGI SRPSKI USTANAKNakon propasti Pr-

vog srpskog ustanka i od-laska Kara|or|a Petro-vi}a u emigraciju, naj-zna~ajnija li~nost me|uSrbima u Beogradskompa{aluku postao je Mi-lo{ Obrenovi} (1783-1860). Wega je beograd-ski vezir imenovao zastare{inu Rudni~ke, a po-tom i Kragujeva~ke i â-~anske nahije. Iako nije

u~estvovao u pripremama za podizawe Drugog srpskogustanaka, on je na zboru vi|enijih qudi u Takovu, naCveti, 23. aprila 1815. godine izabran za vo|u ustan-ka. Ustanak je, zapravo, po~eo nekoliko dana ranije,na Cvetni ~etvrtak, kada je Arsenije Lomo rasterao ha-ra~lije u Jasenici i poginuo posle osvajawa Rudnika.

U Drugom srpskom ustanku sukobi s turskom vojskomnisu imali onaj intenzitet koji je ostvaren u Prvom.Ratovalo se iskqu~ivo na prostoru Beogradskog pa{a-luka i to protiv vojske beogradskog vezira. Borbe su utoku 1915. godine bile estoke, a Porta je slala katil-fermane (krivi~ne naredbe) o istrebqewu ustanika.Pored borbe za â~ak, koje su, sa promenqivim uspe-hom, trajale oko ~etrdeset dana, srpski ustanici su za-beleìli pobedu na Paleù (Obrenovac), Poàrevcui Dubqu (26. jula).

Kraj ratovawa nije ozna~io i kraj borbe za ost-varewe ciqeva postavqenih jo{ 1804. godine. Naporina stvarawu samostalne i slobodne srpske dràvenastavqeni su kroz diplomatsku aktivnost Milo{aObrenovi}a. Dugotrajni diplomatski pregovori vo|e-ni su uz patronat Rusije. Iako je Turska diplomatskenapore Srbije smatrala samo wenim nastojawem dase okon~aju oruàne borbe, ustanici su, na ~elu s Mi-lo{em, poku{avali da ih iskoriste i za ostvarivawekona~nih ciqeva, odnosno osloba|awe od otomanskevlasti i kona~no uspostavqawe sopstvene uprave.

Zato su i povlastice ostvarene sporazumom o pre-kidu oruànih sukoba, odnosno pravo da sami saku-pqaju danak, uspostavqawe za{tite od samovoqe tur-skih ~inovnika, postavqawe nahijskih knezova i osni-vawe Narodne kancelarije u Beogradu, ustanici shva-tili kao jo{ jedan korak na putu do oslobo|ewa.

Pripremio Miqan MILKI]

Tre}eg dana,pre zore, Hristos jevaskrsao, kako je iprorekao. Sina Bo-ìjeg i Sina ôve-~ijeg smrt nije moglazadràti u svojojvlasti. Tako je pobe-|en ~ovekov najve}ineprijateq i pro-tivnik: |avo, greh ismrt. Zato je za hri-{}ane Vaskrs najve-}i praznik, slavqenad slavqima, ra-dost nad radostima.

Pevamo: „Hri-stos vaskrse iz mr-tvih; smr}u smrtuni{ti i onima koji

su u grobovima, ìvot darova”. Na Vaskrsewe, koje uvek pada unedequ (datum se mewa) odlazimo rano, pre svitawa u hram, dr-ìmo upaqene sve}e, kao simbol pobede svetlosti nad tamom ipozdravqamo se najradosnijim pozdravom: „Hristos vaskrse”.Otpozdravqamo: „Vaistinu vaskrse”. Ovim pozdravom an|elisu pozdravili pobo`ne ène mironosice koje su prve do{le uosvit vaskr{weg jutra na Hristov grob i videle da je prazan.Na Vaskrs se pripremaju kuvana crvena jaja kao simbol ìvotai vaskrsewa, obilaze se grobovi umrlih i darivaju se jaja.

PESAHSlavi se u spomen spasewa Jevreja iz misirskog ropstva.

U po~etku se praznovao sedam dana, ali je zbog nepreciznostistarog jevrejskog kalendara usvojen obi~aj da se u zemqama ga-luta (dijaspore) slavi osam dana, i to svake godine od 15. do22. nisana, pri ~emu su prva i posledwa dva dana puni prazni-ci, a ostala ~etiri polupraznici. Me|utim, u Izraelu se Pe-sah i danas slavi sedam dana.

Jedan je od tri hodo~asna praznika. Naziva se jo{ „Pra-znik prole}a” (Hag aavim) i „Praznik beskvasnog hleba” (Hagamacot).

15. april 2008.78

DUHOVNOSTR A Z M I [ Q A W A O S T V A R I M A O B I ^ N I M

OÎGLEDNOST V E R S K I PP R A Z N I C I15-30. april

Pravoslavni19. april – Lazareva subota – Vrbica20. april – Ulazak Gospoda Isusa Hrista

u Jerusalim – Cveti24. april – Veliki ~etvrtak25. april – Veliki petak26. april – Velika subota27. april – Vaskrsewe Gospoda Isusa Hrista – Vaskrs28. april – Vaskrsni ponedeqak29. april – Vaskrsni utorak

Jevrejski20–27. april – Pesah

VASKRESEWE

Kako ~esto qudi ìve toliko prostodu{no, da dozvoqavajumasi prilika, utisaka i doga|aja, da poput bujice protekupored wih! A potrebno je samo sve sazdati, ispuniti, ure-

diti. Slu{a{ tu|e mi{qewe, gleda{ ube|ene qude – a sami sipogruèn u u{u{kanu bezli~nost: ne}e{ se predati ni~emu, „su-zdràn si”, sa~uva}e{ „distancu” i smatra{ to „pametnim” i„aristokratskim”. U stvari, ostaje{ problemati~ni pla{qiv-ko, dakle „suzdràni” {upqoglavac, takvom distancom predsta-vqaju}i sterilnog aristokratu. [ta nedostaje takvim qudima?Mora biti, ne{to principijelno.

Wima nedostaje snaga o~iglednosti, te divne sposobnostida ne{to dovr{eno shvate i tako priznaju istinu; treba im onastvarala~ka sposobnost koja je toliko zahva}ena istinom da sesva du{a u woj rastvori. Za to je potrebno mnogo {ta. Pre svega– dubina opaàwa koje iskqu~uje svaku povr{nost, ono ravnodu-{no promicawe mimo velikog dela; iz tog opaàwa poti~u: darda se saberemo, da se skoncentri{emo, da se ne razmrvimo nakomade, sudariv{i se sa mnogolikim bu~nim svetom. I jo{ – pro-ro~ka, intuitivna nadarenost, kao nepomu}eno duhovno oko kojebez smetwi ta~no prihvata znake sjaja u svetu. Napokon – svojevr-sna ciqnost unutra{we su{tine koja ne dozvoqava da se vodive~ni „gra|anski rat” izme|u mi{qewa i ose}awa, izme|u voqei strasti, izme|u fantazije i delawa. To su te ~etiri sile kojemogu nadvladati prosve}enog kritizera, u sve sumwaju}eg zanove-tala, sterilnog pedanta u na{oj du{i – i prose}i put ka o~igled-nosti; to kao da su ~etiri stuba koja nose kupolu o~iglednosti.

O~iglednost uop{te nije ne{to jednostavno, svakodnevno,ono {to se smatra za istinu, {to se javqa bez posebnog razloga,{to postoji privremeno i {to qudi ravnodu{no odbijaju. o~i-glednost nije ni ~isto subjektivno „~ini se” koje rado nazivaju„intuicijom”, da bi rekli kako imaju posla sa svojevrsnim „oza-rewem”, zbog kojeg treba {to je mogu}e pre ukloniti svaku sumwui svaku kritiku: „Gospod to svojim izabranicima daruje u snu”.

O~iglednost je – svetlost; ali nije svako svetlucawe u sta-wu da nam donese o~iglednost. Postoje tako|e halucinacije, kaoi problesci u vazduhu. O~iglednost je svetlost koja poti~e izsamog predmeta, koja nas obuhvata i upotpuwuje, koja nama ovla-dava; ~ovek mora, kroz borbu, dopreti do tog konkretnog sjaja.

Ta èqa samo treba da se pojavi, tada kada se du{a ose}azahva}ena istinom. Nema vi{e sumwe, nema „suzdrànosti”,nema kolebawa, nema relativisti~kih ograda. Tada nam zasve-tli sam predmet, „svedo~i” o samom sebi, govori nemim ali sna-`nim jezikom i ube|uje nas. Tada doìvqavamo potpunu jasnost,„proverenu uverenost” (Lajbnic), sre}u „susreta” posle koje ne-}e biti „rastajawa”.

Samim tim, o~iglednost u velikim delima ozna~ava izne-nadni prekid, kraj i po~etak novog postojawa. Ko jednom doìvio~iglednost postaje voqen, usplamteo i prosvetqen; sada onmoè otvoriti o~i drugim qudima, sad je on pozvan da ih vodi.Takva o~iglednost ushi}uje ~oveka i prosvetquje wegovu du{u.Ona mu daje sidro, ~vrst stav i karakter. Ona ga ~ini ciqnim izdravim. Sada on voli ono ~ime ìvi, ìvi onim {to voli. A zaono {to ~ovek tako voli i za{ta tako ìvi, bori se do smrti.Ako i padne u toj borbi, pao je kao pobednik.

O~iglednost je sli~na muwi koja je udarila u `drelo kra-tera zaspalog vulkana, da bi se on probudio i poslao svoj pla-men u nebo; ili mo`da – granati koja je udarila u onemelo zvo-no da bi se ono zaorilo i podarilo svoj glas qudima. Svetskaistorija poznaje vremena kada su celi narodi bespomo}no iàrko ~ekali taj glas...

Ivan A. IQINIz kwige „Pred buktavim zagonetkama gospodwim”

Svetigora, Cetiwe 2001.

79

AUTO-RELI

KARAVANPRIJATEQSTVA 2008.

U~esnici tradicionalnog, 32. po redu,automobilskog takmi~ewa startova}e 7. juna iz istorijskog Ora{ca. Ciq je u Jagodini. Broj posada ograni~en, pa sa prijavqivawem vaqa poùriti.

Pripreme za ovogodi{we takmi~ewe automobilistasu u punom zamahu. Takmi~ari }e startovati iz istorijskogOra{ca, pa preko Topole i Kragujevca sti}i na ciq u Jago-dini, gde }e biti progla{eni pobednici. Na itinereru du-gom 110 kilometara predvi|ena su tri ispita spretnosti ire{avawe testa iz poznavawa saobra}aja.

Po{to je broj posada ograni~en, sa prijavqivawemvaqa poùriti, jer }e se takmi~arska lista sastavqatiprema redosledu prispe}a prijava organizatoru.

PRIJAVA____________________________________________________________

Prezime i ime voza~a ____________________________________________________________

Jedinstven mati~ni broj (JMB) voza~a ____________________________________________________________

Prezime i ime suvoza~a ____________________________________________________________

Adresa sa po{tanskim brojem mesta boravka

Telefoni: fiksni _________________ mobilni ___________________

Marka vozila______________________ Zapremina ____________ ccm

NAPOMENA: Prijavu poslati najkasnije do 25. maja 2008, na adre-su: Redakcija magazina „ODBRANA”, (uz naznaku ‘’Za reli’’), 11000Beograd, Bra}e Jugovi}a 19. Potpisivawem ove prijave izjavqujemda }u voziti na sopstvenu odgovornost i da }u se u svemu pridràva-ti Zakona o bezbednosti saobra}aja na putevima.

Potpis takmi~ara

______________________________

SPORTSKO PRVENSTVO SPECIJALNE BRIGADE

PADOBRANCI NAJBOQI

Letwe sportsko prvenstvo Specijalne brigade Vojske Srbijeodràno je u pan~eva~koj kasarni „Rastko Nemawi}”. U gene-ralnom plasmanu pobedila je ekipa 63. padobranskog bata-

qona. Drugo mesto zauzela je ekipa bataqona za protivterori-sti~ka dejstva, dok je tre}a bila ekipa 72. izvi|a~ko-diverzantskogbataqona.

U pojedina~nom plasmanu diplome su dodeqene najboqim ori-jentircima i pliva~ima. Prvo mesto u orijentiringu pripalo je ka-petanu Milovanu Mili}u iz 63. padobranskog bataqona, dok jenajuspe{niji pliva~ bio major Zoran Jak{i} iz 72. izvi|a~ko-di-verzantskog bataqona. Najuspe{nijima diplome je dodelio koman-dant Specijalne brigade pukovnik Ilija Todorov.

Tokom dvodnevnog takmi~ewa na sportskim terenima snage jeodmerilo oko 250 pripadnika Specijalne brigade, raspore|enih

u ~etiri ekipe: komandni bataqon sa logisti~kom ~etom, 72. izvi-|a~ko-diverzantski bataqon, bataqon za protivteroristi~ka dej-stva i 63. padobranski bataqon. Na programu takmi~ewa bili suvojni vi{eboj, streqa{tvo, orijentiring, atletika i sportske igre(mali fudbal, odbojka i stoni tenis).

S. SAVI]

SPORT

15. april 2008.80

SPORTSKO PRVENSTVO 246. BATAQONAABHOU kru{eva~koj kasarni „Car Lazar” i na ve`bali{tu

„Ravwak” odràno je letwe sportsko prvenstvo 246. bataqonaABHO.

Vi{e od 120 oficira, podoficira i vojnika takmi~ilo seu odbojci, vojnom vi{eboju, orijentacionom kretawu, atletici,stonom tenisu i malom fudbalu.

Prvo mesto zauzela je ekipa komande bataqona i komand-nog voda.

Z. M.

MARATONCI NA TARI

DOBAR POÊTAK Vojna ustanova „Tara” bila je u drugoj polovini marta doma-

}in ekipi Ministarstva odbrane i Vojske Srbije u marato-nu. U odli~nim uslovima, koje ina~e koriste brojne sportske

ekipe za zimske i letwe pripreme, vojni maratonci zapo~eli susvoje pripreme za ovogodi{wa takmi~ewa. Prvo ih ~eka ve} 19.aprila na tradicionalnom Beogradskom maratonu.

Na Tari su petnaest dana vredno trenirali major Nenad Mi-losavqevi}, kapetan Aleksandar Ne{evski, stariji vodnik Goranêgar i vojnik Kristijan Sto{i}.

Rukovodilac priprema bio je major mr Dragan Todorov, atrener stariji vodnik prve klase Jovi{a Markovi}.

– Prvo da naglasim da smo izuzetno zadovoqni uslovima ko-je nam je pruìla Vojna ustanova „Tara”, a i na{im radom. lano-vi ekipe su tokom priprema pretr~ali od 300 do 400 kilometa-ra, modelovanih u vi{e vrsta treninga i realizovali oko 30 sa-ti ve`bi snage i oblikovawa. Po povratku sa Tare imali smo ne-koliko kontrolnih trka u Beogradu i verujemo da smo potpunospremni za Beogradski maraton, kaè major Todorov.

Trener stariji vodnik prve klase Jovi{a Markovi} isti~eda Tara ima odli~no ure|enu trim-stazu u blizini hotela „Omo-rika” i odgovaraju}e {umske puteve i staze sa optimalnom visin-skom razlikom za sve vrste treninga.

– U hotelu postoje i moderan trim-kabinet, zatim bazen isauna, dakle sve {to treba i to smo tokom boravka na ovim vi-sinskim pripremama maksimalno iskoristili – kaè Markovi}.

Sponzori priprema vojnih maratonaca su Vojna ustanova„Tara” i Ministarstvo omladine i sporta. Pored predstoje}etrke u Beogradu, ~lanovi ekipe u~estvova}e i na Svetskom vojnomprvenstvu u maratonu, koje se ove godine odràva u oktobru u Ita-liji.

Dràvni prvak u maratonu stariji vodnik Goran êgar zado-voqan je izlaskom iz grada na ovu prelepu planinu, jer su tu iuslovi boqi.

– Iskoristili smo to da jednim timskim radom svi ostvari-mo boqu formu. Uz svakodnevne obaveze na poslu nema previ{evremena za treninge, tako da je ovo dobro do{lo kao odli~an po-~etak ovogodi{wih priprema za nekoliko velikih takmi~ewa umaratonu – kaè êgar i nada se da }e posle sjajnih doma}ih re-zultata ostvariti i neki zapaèniji na evropskom ili svetskomprvenstvu.

R. MUTAVXI]

FOND „DEJAN MANÎ]”

18000 Ni{, Bubawska 12Tel. 018 265 793

Fond „Dejan Man~i}”, osnovan da podsticawem ipodràvawem umetni~kog stvarala{tva mladih,~uva spomen na uzornog mladi}a Dejana Man~i}a,koji je 4. aprila 1999. godine, kao vojnik poginuood agresorske kasetne bombe ba~ene na wegovuprotivavionsku bateriju,

objavquje

81

KONKURSI

O B A V E [ T E W EDvadeseta klasa Vojne gimnazije obeleì}e 15 godina od za-vr{etka {kolovawa 5. jula 2008. godine.Za informacije kontaktirati slede}a lica:Kon~ar Milan, mob. (064) 2715-876; [email protected]} Zoran, mob. (064) 1485-328; [email protected] Aleksandar, mob. (063) 8523-775; [email protected]} Damir, mob. (064) 167-3376; [email protected]]u}un Aleksandar, mob. (064) 255-4509; [email protected]

PRAVNO SAVETOVALI[TE U CENTRUZA CIVILNO-VOJNE ODNOSE

U Centru za civilno-vojne odnose radi besplatno Pravnosavetovali{te za pripadnike vojske i policije, kao i gra|anekoji imaju zahteve prema ovim ustanovama. Pravni savet po-drazumeva tuma~ewe zakona, obja{wewe i predlog pravnog pos-tupka. Savetovali{te radi utorkom i ~etvrtkom od 16 do 18~asova u prostorijama Centra, Gunduli}ev venac 48.

Savete daju advokati \or|e Dozet i Goran Dolovi}, biv{esudije Vojnog suda u Beogradu. Pored dolaska u Centar u nave-deno vreme, saveti se mogu dobiti i e-mail-om i telefonom.

Savetovali{te }e raditi jo{ dva meseca.Za zakazivawe posete, kao i za traèwe pisanog

tuma~ewa, potrebno je da zainteresovani popune formular ko-ji se nalazi na vebsajtu Centra (www.ccmr-bg.org) i po{aqu gana e-mail adresu: [email protected]

Informacije o savetovali{tu mogu se dobiti na telefon011/ 32-87-226.

1. JEZICI BALKANSKIH ZEMAQAi engleski….................................................500,00 dinara

2. JEZICI PODUNAVSKIH ZEMAQAi ruski.…….................................................500,00 dinara

3. JEZICI SREDOZEMNIH ZEMAQAi engleski…................................................500,00 dinara

4. K O M P L E T (3 kwige) …………1.200,00 dinaraU svakoj kwizi 8 jezika, 3.000 re~i, 650 re~enica i

izraza, fonetski izgovor.U cenu je ura~unata i po{tarina.Uplata na teku}i ra~un broj: 205-88021-59, L I C E J,

Bra}e Jerkovi} 69, 11000 BeogradTelefoni: (011) 2460-426 i (063) 315-232

L I C E Jvam preporu~uje

KORISNE UPOREDNE RE^NIKE

K O N K U R Sza rukopis prve kwige pesama mladog autora

Tematika zbirke pesama je slobodna.Obim rukopisa treba da bude do 80 strana.Na konkurs se dostavqa jedan primerak rukopi-

sa odkucan na pisa}oj ma{ini ili kompjuteru.Rukopis treba da bude potpisan {ifrom.Rukopis treba dostaviti na adresu : Fond „De-

jan Man~i}”, 18000 Ni{, Bubawska 12.

Konkurs je otvoren do 10. maja 2008. godine.

Izbor rukopisa za objavqivawe obavi}e stru~-ni ìri imenovan od Upravnog odbora Fonda.

Rezultat konkursa bi}e objavqen u glasilima ko-ja su objavila konkurs, 21. juna 2008. godine.

Autor rukopisa legitimisa}e se kod Fonda tako{to }e sa rukopisom dostaviti, u posebnoj zatvore-noj koverti, podatke o sebi: ime, adresu i kratkebio-bibliografske podatke.

Fond }e odabrani rukopis objaviti u vidu kwigedo isteka godine.

Tira` kwige bi}e 300 primeraka.Autor }e za kwigu dobiti uobi~ajeni honorar, a

pripa{}e mu i 100 primeraka wegove kwige. Ostalitira` pripa{}e Fondu.

Autor je obavezan da o tro{ku Fonda u~estvuje upromotivnim aktivnostima povodom wegove kwige ko-je }e organizovati Fond.

Rukopisi prispeli na konkurs ne}e biti vra}eniautorima, ve} }e se trajno ~uvati u dokumentacijiFonda. Delovi tih rukopisa, uz dozvolu autora, ko-risti}e se za kriti~ke studije o radu Fonda.

Marketing 3241-026 3201-765 23-765

8215. april 2008.

UK

R[

TE

NE

RE

ÎA

O

B

A

V

G

[

M

T

S

X

R

R

S

R

A

O

N

\

A

Q

Lw

S

K

USPRAVNO:1. Svaki put, svagda, 2. Holivudska glumica, 3. Nalepnica, 4. @ensko ime,5. Miraz (lat.), 6. Trgova~ki deo grada (str.), 7. Grad u Italiji, 8. Vi{atarifa (skr.), 9. Italijanska re~ u drugom jeziku, 10. Vrsta morskog zali-va, 11. Hiqaditi deo litra, 12. Radna jedinica (skr.), 13. Jezero u CrnojGori, 14. Odani, 15. Ponovo, 16. Holivudska glumica, 17. Zanos, ekstaza,19. Na onu stranu, 20. U~esnik u lovu, 22. Delovi hektara, 23. DrugaricaPaje Patka, 25. Glavni grad Brazila, 26. Na{a likovna umetnica, Anas-tasija, 28. Slavni pisac nau~ne fantastike, ser Artur, 29. Oznaka zaskra}enicu, 31. Gr~ko slovo, 32. Vrsta ribarske mreè (mn.), 34. Engle-ski {ahist, Majkl, 35. Staroegipatski pisac, 36. Levak, 37. Probijawe,38. Prodavci meda, 39. Op{tina izme|u Doboja i Te{wa, 40. Pobor-nik stoicizma, 41. Mesto u Francuskoj, 42. Jedinica mere za snagu,43. Spori, inertni, 45. Sredwevekovni porodi~ni grb, 46. Mesto uSloveniji, 48. Me|unarodna oznaka izvr{ene nov~ane uplate, 49. Uz, do,pored, 51. Ove godine (skr.), 52. Auto-oznaka Poqske.

VODORAVNO:18. Na{ najve}i svetac, 19. Predlog, 20. Izmr{avelost, 21. Pobornikvitalizma, 22. Jedna od devet muza, za{titnica komedije, 22. @ensko ime,23. Oblast u Gr~koj, 24. @ivo, ìvahno (muz.), 25. Ime francuskog kwi-èvnika Fransa, 26. Veza, spreg, 27. U~estano kucati, pucketati, 28. Srp-ski ko{arka{, Milan, 29. Ime pisca êhova, 30. Oblik imena Ana,31. Kriminalisti~ki stru~waci, 32. Republika Srbija (skr.), 33. Podaci(lat.), 34. Ime xez-peva~ice Ficxerald, 35. Uzvik dozivawa, 36. Oko, ot-prilike (lat.), 37. Auto-oznaka Tunisa, 39. Simbol radijuma, 40. Puteqak,41. Kow (pesn.), 42. Otpadak od sena, 43. Prva violina u orkestru, 44.Uzvik negodovawa, 45. Srpski hajduk iz druge polovine 16. veka, poreklomiz okoline Smedereva, 46. Najmnogobrojnije biqne vrste, 47. Sijati, 48.Radnik u klanici, 49.Narodni naziv za crni luk, kromida, 50. Odrowenokamewe i zemqa (mn.), 51. Vrsta {e}era, 52. Varewe hrane u organizmu,53. Podela poena u {ahu, 54. Remenar, 55. Vr{ilac promocije, reklamer,56. Vrsta tropskih papagaja, 57. Upi{ite: tm, 58. Veliko italijanski pes-nik, Dante.

Pripremio Rade MILOSAVQEVI]

majstor Fide

Pripremio @arko \OKI]

RE[

EWE

IZ

PRO

[LO

G BR

OJA

- VO

DORA

VNO

: Mar

tina

Hin

gis,

aa, t

ako,

are

omet

ri, o

k, v

rete

nar,

vat

rome

t, K

lod,

adu

lari

, AP

I,

VAK,

ao,

nio

b, R

egij

, ri,

Pit

Sam

pras

, Ed,

grbe

, s, e

oni,

aft

e, k

er,

krau

n, K

osta

, tri

, Ane

t, As

am, t

, ist

i, tu

, pol

itei

zam,

ma,

sto

ra, R

ios,

Na,

zem

, Mal

, Tan

atos

, Qos

a, p

oda

IZABRANA PARTIJASRBIN PRVAKAUSTRALIJEGoldenberg – Anti}

Australija, {ampionat,2008.

1.d4 Sf6 2.c4 e6 3.Sf3 b6 4.g3La6 5.b3 Lb4+ 6.Ld2 Le7

Jagodinski velemajstor Dejan An-ti} oti{ao je na dalek put, gde su mupruèni dobri uslovi za rad sa de-com. Usput, razume se, on igra naturnirima. Na prvenstvu Australi-je osvojio je najvi{e poena, ali jetitula priznata drugoplasiranom,doma}em igra~u. To ni{ta ne mewana stvari, tabela iz koje se vidi koje tamo najboqi ostaje za istoriju.Istina, nije ta kontinent-dràvavelika {ahovska sila, ali je to sva-kako uspeh na{eg velemajstora.

Partija je po~ela mirno, po utvr-|enoj teoriji.

7.Lg2 c6 8.Lc3 d5 9.Se5 Sfd710.Sd7 Sd7 11.Sd2 0-0 12.e4 Tb813.0-0

Izmena pe{aka na d5 i{la bi uprilog crnom.

13…b5 14.Te1 dc4 15.bc4 bc416.Da4 Lb5 17.Dc2 La3 18.Sb1

ZAVR[NICABIV[EV–SIMAGIN

SSSR, 1952.

Beli: Kf4, g2Crni: Kb1, Ta7Crni na potezu.Izgleda da je remi, jer je crni

kraq udaqen, a beli pe{ak imaotvoren put.

1…Tf7Nije i{lo 1…Kc2 2.g4 Kd3 3.g5

Kd4 4.Kf5 remi.2.Ke4 Tg7! 3.Kf3 Kc2 4. g4 Kd3

5.Kf4 Kd4 6.Kf5 Kd5 7.g5 Tf70:1

Le7 19.a4 La6 20.Sd2 Lb4! 21.Ted1Da5 22.Tdc1 e5 23.de5 Lc3 24.Dc3Dc3 25.Tc3 Se5 26.Lf1 Tb4 27.Tac1Ta4 28.f4 Sd3 29.T1c2 Sb4 30.Tb2Sa2 31.Tcc2 c3 32.Ta2 Ta2 33.Ta2cd2 34.Td2 Lf1 35.Kf1 a5 36.Tc2Ta8 37.Tc6 a4 38.Tc2 Kf8 39.Ke2Ke7 40.Kd3 Kd6 41.Ta2! Kc5 42.Kc3?a3! 43.Kb3 Kd4 44.e5 g5! 45.fg5Ke5 46.Kc4?? Kf5

ZANIMQIVOSTISELEKTIVNAAMNEZIJA?

Godine 1937, me|unarodnimajstor Xorx Koltanovski po-stavio je svetski rekord u si-multanoj igri na slepo - igraoje protiv 34 igra~a bez gleda-wa na tablu. Posle wegove smr-ti Wujork Tajms je objavio da je„Mr. Koltanovskog nadìvelasupruga Lea, koja nije nikadanau~ila da igra {ah i ~esto se{alila da wen mu` nije mogaoda zapamti da donese hleb izprodavnice.”

POTEZIOTVARAWA

Jednom su velemajstora Ar-tura Bizgajera upitali da li mi-sli da mu je protivnik mogaopredvideti poteze otvarawa ipripremiti se pre partije. „Neznam ni sam {ta }u igrati,” od-govorio je Bizgajer, „pa kako biprotivnik mogao da zna {ta }uja igrati!”

[AH

Beli: Kc4, Ta2, g3, g5, h2Crni: Kf5, Ta8, a3, f7, h7

47.Kd5 Kg5 48.Ke5 Ta4 49.Kd6Ta5 50.Ke7 Ta7+ 51.Kf8 f6 52.Kg8h5

0:1

NARUXBENICANOVINSKI CENTAR „ODBRANA”

Bra}e Jugovi}a 19, 11000 BeogradTel: 011/3241-026, telefaks: 011/3241-363

@iro-ra~un : 840 - 49849 - 58

Naru~ujem ______________ primeraka Specijalnog izdawa „Arsenal” po ceni od 350,00 dinara po primerku. Pla}awe celokupnog iznosa, uve}anog za 100,00 din. za po{tarinu, vr{ise unapred na `iro-ra~un NC „Odbrana”. Uz naruxbenicu treba poslatidokaz o uplati, nakon ~ega isporu~ujemo publikaciju.

Kupac:______________________________________________________________________Ulica i broj: ____________________________________________________________Mesto:___________________________ Telefon: _____________________________

Potpis naru~ioca:

M.P. ___________________________

Specijalno izdaweMAGAZI NA

400 din .

Cena sa popustom

350,00

240 STRANAO savremenom oru`ju: oklopnim borbenim vozilima,

haubicama, avionima, helikopterima, bespilotnimletelicama, satelitima, brodovima, podmornicama...

Razvoj, tehni~ke karakteristike, borbena upotreba i istorija naoru`awa i vojne opreme.

U punom koloru, uz mno{tvo fotografija, „Arsenal“govori i o tome kako je konstruisana, gde ispitivana i kada kori{}ena vojna tehnika koju svet danas poznaje.

broj 62 15. april 2008. cena 100 dinara 1,20 evra u fokusu odbrana.pdfdr`avni sekretar ministarstva...

Documents