Fleksibilni budeti, odstupanja i upravljaka kontrola I dio

Fleksibilni budet, odstupanja i upravljaka kontrola I dioMentor: Radile:Prof. dr. Meliha Bai Dinka Agi 70444 Alma Hadagi 70406 Nejra Siro 70411 Meliha Selimovi 70394

SADRAJKORITENJE RAZLIKAFIKSNI OBRAUN I FLEKSIBILNI OBRAUNNIVOI ANALIZEKORACI U RAZVOJU FLEKSIBILNOG BUDETAODSTUPANJE FLEKSIBILNOG BUDETA I ODSTUPANJE NA OSNOVU PRODAJERAZLIKE U ULAZNIM CIJENAMA I ULAZNIM KOLIINAMAVREDNOVANJE POSLOVANJA KORITENJEM RAZLIKAVIESTRUKI UZROCI ODSTUPANJAKAKO RAZLIKE TREBAJU BITI ISPITANESTALNO UNAPREENJE POSLOVANJA I BUDETIRANJA FINANSIJSKE I NEFINANSIJSKE MJERE POSLOVANJA

KORITENJE RAZLIKAFleksibilni obrauni i razlike pomau menaderu da dobije uvid u to kako se stvarni rezultat razlikuje od planiranog poslovanja. Svaka razlika koju obraunavamo je razlika izmeu stvarnog i planiranog iznosa.

Do budetiranih veliina se moe doi ili na:Osnovu iskustva iz prethodnih periodaIli na osnovu in. studija

Menadment po primjerima je praksa koncentrisana na oblasti koje ne posluju kako je procijenjeno i manjim obraanjem panje na oblasti poslovanja kako je procijenjeno.

FIKSNI OBRAUN I FLEKSIBILNI OBRAUNFiksni obraun je baziran na nivou rezultata planiranog na poetku planiranog perioda

Fleksibilni obraun se pravi koritenjem obraunskih prihoda ili iznosa trokova baziranih na nivou rezultata stvarno postignutih u obraunskom periodu

NIVOI ANALIZENivo 1Nivo 2Nivo 3POVOLJNO ODSTUPANJE ( F, + )

Razlika koja poveava dobit od poslovanja:

Za stavke prihoda, F znai stvarni prihod koji je VEI od budetiranog.

Za stavke troka, F znai troak koji je MANJI od budetiranog.

NEPOVOLJNO ODSTUPANJE ( U, )

Razlika koja umanjuje dobit od poslovanja:

Nastaje kad je stvarni rezultat MANJI od budetiranog rezultata.

Za stavku prihoda znai da su stvarni prihodi MANJI od budetiranih.

Za stavku trokova znai da su stvarni trokovi VEI od budetiranih.Primjer 1Polazne postavke fiksnog budeta su:

Direktni trokovi materijala po jedinici 60 KMDirektni trokovi rada po jedinici 16 KMVarijabilni opti trokovi proizvodnje 12 KMUkupni varijabilni trokovi proizvodnje 88 KM

Obim proizvodnje 8.000 16.000 Budetirani fiksni trokovi proizvodnje 276.000 KMBudetirana prodajna cijena 120 KMFiksni budet se planira na nivou prodaje 12.000Stvarna prodaja 10.000Ostvarena prodajna cijena 125 KM * Svi proizvodi su prodati * Klju za alokaciju trokova je broj proizvedenih jedinica * Nema poetnih i krajnjih zaliha

FIKSNI BUDET Qb x CbBroj prodatih jedinica 12.000 Prihodi (120x12.000) 1.440.000Varijabilni trokovi -direktni materijal (60x12.000) 720.000 -direktni rad (16x12.000) 192.000 -indirektni varijabilni trokovi (12x12.000) 144.000 Varijabilni trokovi 1.056.000 Kontribucijska mara (1.440.000-1.056.000) 384.000 Fiksni trokovi 276.000 Operativni rezultat 108.000 STVARNI REZULTAT Qs x CsBroj prodatih jedinica 10.000 Prihodi (125x10.000) 1.250.000Varijabilni trokovi -direktni materijal 621.600 -direktni rad 198.000-indirektni varijabilni trokovi 130.500 Varijabilni trokovi 950.100 Kontribucijska mara 299.900 Fiksni trokovi 285.000 Operativni rezultat 14.900 Nivo 0 analizeStvarni operativni rezultat14.900 Budetirani operativni rezultat(12.000x120)-(12.000x88 + 276.000) 108.000 Odstupanje fiksnog budeta(14.900 108.000) =93.100 UNIVO 1 ANALIZERazlika izmeu stavki ostvarenog i fiksnog budeta:

Prua menaderima detaljnije informacije o dobiti od poslovanja

Pomae u kontroli stavki

Utvruju se odstupanja za elemente bilansa uspjeha

Fiksni budet1 Stvarni rezultat2 Odstupanje3=2-1 Br. prod. jed. 12.000 10.000 2.000 U Prihodi 1.440.000(120x12.000) 1.250.000(125x10.000) 190.000 U Varijabilni trokovi -dir. mat 720.000 (60x12.000) 621.600 98.400F -dir. rad 192.000 (16x12.000) 198.0006.000 U -ind.var. tr. 144.000 (12x12.000)130.500 13.500 F Varijabilni tro. 1.056.000 950.100 105.900 F Kontribucijska mara 384.000 299.900 84.100 U Fiksni trokovi 276.000 285.000 9.000 U Operativni rezultat 108.000 14.900 93.100 U Odstupanje 93.100 U KORACI U RAZVOJU FLEKSIBILNOG BUDETAOdreivanje budetirane prodajne cijene, budetiranih varijabilnih trokova po jedinici, budetiranih fiksnih trokova

Odreivanje stvarnog obima outputa

Odreivanje fleksibilnog budeta za prihode zasnovanog na budetiranoj prodajnoj cijeni i stvarnoj koliini outputa

Odreivanje fleksibilnog budeta trokova zasnovanog na budetiranom odstupanju budetiranih varijabilnih trokova po jedinici outputa, stvarne koliine outputa i budetiranih fiksnih trokova

NIVO 2 ANALIZENivo 2 daje dodatne informacije od ega se sastoji odstupanje fiksnog budeta Rezultat je smanjenja obima prodaje u odnosu na fiksni budet kao i rezultat promjena budetiranih elemenataOdstupanje fiksnog budetaUkupnog odstupanja fleksibilnog budetaOdstupanja obima prodaje15NIVO 2Ukupan prihod od prodaje (120x10.000) 1.200.000Direktni materijal (60x10.000) 600.000 Direktni rad (16x10.000) 160.000 Opi trokovi proizvodnje (12x10.000) 120.000 Fiksni trokovi fleksibilnog budeta 276.000

FLEKSIBILNI BUDET Qs x CbBr. prod. jed. 10.000 Prihodi 1.200.000 Varijabilni trokovi -dir. mat 600.000 -dir. rad 160.000 -ind.var.tr. 120.000 Varijabilni tro. 880.000 Kontr. mara320.000 Fiksni trokovi276.000 Operativni rezultat 44.000 Nivo 2 analize Fiksni budet Fleksibilni budet Ostvareni rezultat Odstupanje flek. budeta.Odstupanje obima prodajeOdstupanje fik. bud.123 4=3-25=2-16=3-16=4+5Prodata koliina 12.000 10.000 10.000 02.000U2.000UPrihodi 1.44 mil 1.2 mil1.25 mil50.000 F240.000 U190.000 UVarijabilni trokovi -dir. mat 720.000 600.000 621.600 21.600 U120.000 F98.400 F-dir. rad 192.000 160.000 198.000 38.000 U32.000 F6.000 F-ind. var. tr. 144.000 120.000 130.500 10.500 U24.000 F13.500 Fvarijab. trokovi 1.056mil880.000 950.100 70.100 U176.000 F105.900 FKontr. mara 394.000 320.000 299.900 20.100 U64.000 U84.100 UFiksni trokovi 276.000 276.000 285.000 9.000 U09.000 UOperativni rezultat 108.000 44.000 14.900 29.100 U64.000U93.100 UODSTUPANJE FLEKSIBILNOG BUDETA I ODSTUPANJE NA OSNOVU PRODAJE

Odstupanje od fleksibilnog budeta Stvarni rezultatRezultat prema fleksibilnom budetuOdstupanje fleksibilnog budeta za prihode se obino naziva odstupanje prodajne cijene i izraunava se:

(stvarna prodajna cijena budetirana prodajna cijena) * stvarna koliina prodaje

Na primjer:Stvarna prodajna cijena = 125Budetirana = 120Stvarni fiksni trokovi = 285.000 Budetirani fiskni trokovi = 276.000Stvarna koliina prodaje = 10.000

Odstupanje prodajne cijene = (125 120) * 10.000 = 50.000

Razlike u ulaznim cijenama i ulaznim koliinama

Odstupanje cijena ( odraava razliku stvarne i budetirane cijene)Odstupanje efikasnosti ( odstupanje izmeu stvarnih i budetiranih ulaznih koliina)U praksi se obino koriste: Aktuelne cijene i koliine Standardne cijene i koliine

Standardni ulaz je paljivo utvrena koliina ulaza (npr. sati proizvedenog rada) zahtijevana za jednu jedinicu izlaza.

Standardni troak je paljivo prethodno utvren troak. Mogu se odnositi na jedinice ulaza i jedinice izlaza.

Troak za svaku stavku varijabilnog troka se rauna na sljedei nain:

Standardni ulaz dozvoljen za jednu izlaznu jedinicuStandardni troak po ulaznoj jedinici1. Kvadratni jardi ulazne odjee nabavljene i koritene

22.2002. Stvarna cijena plaena po jardu

283. Direktni trokovi materijala (1x2)

621.6004. Budetirana cijena30Direktni materijali nabavljeni i koriteni:Direktni proizvodni rad:

1. Sati proizvodnog rada

9.0002. Stvarna cijena plaena po satu

223. Direktni trokovi prizvodnog rada (1x2)

198.0004. Budetirana cijena20Na osnovu prethodonog moemo izraunati sljedea odstupanja:

Razlika u cijeni(stvarna cijena budetirana cijena) Stvarna koliinaKategorija direktnog trokaStvarna cijena budetirana*Stvarna koliina=Odstupanje cijeneDirektni rad (28-30)*22.000=44.400 FDirektni materijal(22-20)*9.000=18.000 UUKUPNO26.400 F Postoje brojni razlozi za mogue odstupanje cijena kao na primjer:

Rukovodilac nabavke je mnogo uspjeniji u pregovorima oko cijeneNabavljena je mnogo vea koliina od budetirane tako da je stvoren popust na koliiniCijena na tritu je opala usljed trinih kolebanjaBudetirana cijena je odreena bez paljivog analiziranja stvarnih trokova na tritu

Razlika ulaznih koliina (odstupanje efikasnosti) Rauna se po sljedeoj formuli:

Napomena: Sada uvodimo budetiranu koliinu:Za direktni materijal iznosi (10.000*2)= 20.000Za direktni rad iznosi (10.000*0,8)= 8.000Stvarna koliinaBudetirana koliinaBudetirana cijena inputaKategorija direktnog trokaStvarna koliina budetirana koliina

*Budetiranacijena=Odstupanja efikasnostiDirektni materijal(22.200- 20.000)*30=66.000 UDirektni rad(9.000-8.000)*20=20.000 UUKUPNO86.000 UOdstupanje fleksibilnog budeta za direktni materijalDirektni materijalOstvareni rezultatRezultat po fleksibilnom budetuRezultat po fiksnom budetu22.200x28 = 621.60022.200x30 = 666.00020.000x30 = 600.00031Odstupanje cijena Odstupanje efikasnosti 44.400 F 66.000 UOdstupanje fleksibilnog budeta 21.600 UStvarni input x stvarna cijenaStvarni input x budetirana cijenaBudetirani input x budetirana ciejnaOdstupanje fleksibilnog budeta za direktni radDirektni radOstvareni rezultatRezultat po fleksibilnom budetuRezultat po fiksnom budetu9000x22=198.0009000x20=180.0008000x20=160.00032Odstupanje cijena Odstupanje efikasnosti 18.000 U 20.000 UOdstupanje fleksibilnog budeta 38.000 UPostoje brojni razlozi za mogue odstupanje koliina kao na primjer:

Zaposleni su nestruni radniciMaine se slabo odravaju tako da radnici provode vie vremena na ekanjuBudetirano vrijeme iskazano radnim satima je odreeno bez precizne analize potrebnog vremena

Prilikom komentarisanja ovih odstupanja moramo voditi rauna da smo polazili od sljedeih pretpostavki:

Cjelokupan direktni materijal je nabavljen i utroen u tekuem obraunskom periodu

Svi proizvodi su proizvedeni i prodati u tekuem obraunskom perioduVREDNOVANJE POSLOVANJA KORITENJEM RAZLIKA Dva osnovna atributa uspjenosti poslovanja:

Ako pretpostavimo da je menader nabavke pregovarao o poslu iji rezultati su povoljni za razliku u cijeni i direktni materijal. Pogodba moe postii povoljnu razliku za bilo koji ili sva tri razloga: Ako je poslovanje menader za nabavku procijenjeno iskljuivo na razlika cijena, onda e procjena biti pozitivna

UKUPNI TROKOVI VLASNITVA MATERIJALA U PARKER-HANNIFINU Parker- Hannifin odjelu kompjutera, materijalni trokovi su 50% ukupnih proizvodnih trokova. P-H je razvio model trokova koji su priznati kao model troka materijala.Ovaj model se koristi kao vodi kupcima u odluivanju kao i stalnom upravljanju trokova materijala.Stopa troka dobavljaa je stopa nenabavljenog troka materijala u ukupnim trokovima materijala.UKUPNI TROKOVI VLASNITVA MATERIJALA U PARKER-HANNIFINP-H koristi ovu stopu dobavljaa da ispita poslovanje svakog dobavljaa tokom vremena, te da napravi poreenje s drugim.P-H dijeli ovaj model sa svojim dobavljaima kako bi mogli zajedno istraiti poboljanja koja bi ostvarila povezanost produktivnijom za svaku stranu.UKUPNI TROKOVI VLASNITVA MATERIJALA U PARKER-HANNIFIN

VIESTRUKI UZROCI ODSTUPANJA

VIESTRUKI UZROCI ODSTUPANJALanac dobavljaa je tok robe, usluga i informacija od kolijevke do groba (korak po korak) proizvoda ili usluga.

VIESTRUKI UZROCI ODSTUPANJA Najznaajniji zadatak u analizama razlika je da se shvati zato se pojavljuju razlike i potom koristiti to znanje u unapreenju uenja i stalnog poboljanja.

KADA RAZLIKE TREBAJU BITI ISPITANE?Analize razlika su u skladu sa istim testom analize troka kao i sve ostale faze sistema kontrole menadmenta.Treba utvrditi zonu normalnog odstupanja za koju nije potrebno provesti istraivanje i poduzimanje akcije, ali ta zona ne smije biti jednoznano odreena za sve pozicije u budetu.STALNO UNAPREENJE POSLOVANJA I BUDETIRANJAStalno poboljanje se moe ukljuiti u obraune i u razlike koritenjem stalno unapreivanog obraunskog troka. Ovaj obraunski troak se progresivno umanjuje nad narednim vemenskim periodom.

STALNO UNAPREENJE POSLOVANJA I BUDETIRANJAMjesec Prethodni budetirani iznos Smanjenje budetiranog iznosa Revidirani budetirani iznosApril 60Maj 60 0,6(0,01*60) 59,40Juni 59,40 0,594(0,01*59,40) 58,81Juli 58,81 0,588(0,01*58,81) 58,22FINANSIJSKO I NEFINANSIJSKO MJERENJE POSLOVANJAFinansijska mjerenja su obino kritina jer sumiraju ekonomski uticaj raznih fizikih aktivnosti na nain koji rukovodioci razumiju, iako nain finansijskog iskaivanja moda ne odgovara stvarnom toku ekonomskih dogaaja. S druge strane, finansijsko raunovodstvo zahtjeva iskljuivo finansijske pokazatelje. FLEKSIBILNI OBRAUN I OBRAUN TROKOVA ZA AKTIVNOSTI

Primjer Lyco kompanija koja se bavi proizvodnjom dekorativnih bronzanih uzoraka.Lyco je specijaliziran u proizvodnji uzorka Jacutap.Za svaku proizvedenu liniju, Lyco je uzeo rad na rukovanju materijalom do donoenja materijala u proizvodnu oblast, transport nedovrenih proizvoda od jednog radnog centra do drugog i prenos gotovih proizvoda u odjel za isporuku. Stoga su trokovi rada na rukovanju materijalom za Jacutap direktni trokovi. Zbog toga to su materijali za koliinu spojeni, trokovi rada na rukovanju materijalom variraju od koliinskog broja do broja jedinica u koliini. Trokovi rada na rukovanju materijalom su direktni i trokovi promjenjivih nivoa koliine.

Iznos statikog obraunaStvarni iznos1. Jedinice proizvedenih i prodatih Jacutap180.000151.2002. Jedinice koliine (jedinice/koliina)1501403. Broj koliine (linja1:linja2)1.2001.0084. Radni sati rukovanja materijalom po koliini55,255. Ukupni radni sati rukovanja materijalom (linija 3x linija 4)6.0005.6706. Trokovi po radnim satima rada rukovanja materijalom14 KM14,5 KM

7. Ukupni trokovi rada na rukovanju materijalom (linija 5x linija 6)84.000 KM82.215 KMDa bi pripremili fleksibilni obraun za trokove rada na rukovanju materijalom Lyco poinje sa stvarnim jedinicama proizvedenih izlaza 151, 200 jedinica i nastavlja sljedeim koracima:

Na obraunski obim od 150 jednica po koliini, Lyco treba proizvesti 151.200 jedinica izlaza u 1.008 koliina.

151.200 / 150 = 1.008 ukupna koliina

Ako je obraunsko vrijeme od 5 sati po jedinici tada 1.008 jedinica treba zahtijevati 5.040 sati rada na rukovanju materijalom.

1.008 x 5 = 5.040 radnih sati

Iznos fleksibilnog obrauna

Ukupni radni sati rukovanja materijalom x obraunski troak po radnim satima5.040 x 14 KM = 70.560 KM

Treba uzeti u obzir da kod fleksibilnih obrauna kada se trokovi rukovanja materijalom fokusiraju na koliinski nivo prije nego na nivo izlaznih jedinica mogu postojati odstupanja. = 5.647 x 14.50 KM 5.040 x 14 KM = 82.215 KM 70.000 KM = 11.665 KM

Nepovoljna razlika navodi da su trokovi rada rukovanja materijalom iznosili 11.655 KM, vie nego ciljani fleksibilni obraun

RAZLIKE CIJENA I EFIKASNOSTI(14,50 KM 14 KM) x 5.670= 0,50 KM x 5.670= 2.835 KMNepovoljna razlika cijena za rad na rukovanju materijalom navodi da stvarni troak po radnim satima rukovanja materijalom (14,5KM) prelazi obraunski (14KM). Ova razlika moe biti vezana za:a) Lyco menader za personal pregovora manje vjeto nego to je planirano u obraunu ilib) stopa plaa koja raste neoekivano vezano za utroeni radRazlika efikasnosti = ( - ) x

= (5.670 5.040) x 14KM = 630 x 14 KM = 8.820 KMZakljuakRadni broj sati na rukovanju materijalom 5.670 je preao broj sati na rukovanju materijalom koji Lyco treba upotrijebiti 5.040. Stvarna koliina upotrijebljenihulazaObraunata koliina ulaza dozvoljenih za stvarni radObraunata cijena ulazaANALIZA OSNOVNOG TRETMANA I RAZLIKASada emo ispitati United Airlines i osam drugih U.S zranih kompanija kako bi prikazali korist osnovnog tretmana zasnovanog na drugim organizacijama.Uzmimo u obzir jednicu troka po raspoloivom sjeditu po milji (ASM).

Prikaz ASM poreenje osnovnog tretmana United Airlines sa osam drugih kompanija

Osnovni tretman preduzea se rangira od najnie jedinice troka do najvie jednice troka po ASM.United stvarni troak iznosi $0,0960 po ASM je za $0,0014 vii od prosjenog troka koji iznosi $0,0946 po ASM za osam drugih kompanija.Krivulja ove razlike je manja od 2% od prosjenog troka po ASM za osam kompanija.

ZAKLJUAKUnited je slian, u poreenju trokova sa prosjekom ovih osam kompanija, ali jako razliita i manje povoljna se stvara slika ako United poredimo s Southwest Airlines, gdje su najnii trokovi u iznosu $0,0744 po ASM.United-ov troak sada izlazi ($0,0960- $0,0744) $0.0216 vii.Ova razlika iznosi 29% Southwest-ovog troka po ASM. Koristei ovaj osnovni tretman, izgleda da United ima uveliko veu strukturu troka nego ispitani najnii troak operatora.

PITALICE

Fiksni obraun omoguava menaderima da obraunavaju informativniji set razlika.DaNe

Povoljno odstupanje podrazumijeva:Razlika koja poveava dobit od poslovanjaRazlika koja umanjuje dobit od poslovanja

Odstupanje fiksnog budeta=Ukupnog odstupanja fleksibilnog budeta + Odstupanja obima prodajeDaNeOdstupanje fleksibilnog budeta se moe podijeliti na: Odstupanje cijenaOdstupnje efikasnosti Odstupanje stvarne cijene i budetirane koliineOdstupanje efektivnosti

Razlika ulaznih koliina je razlika izmeu ulaza koji se stvarno koristi i ulaza koji bi se trebao koristiti da bi se postigao cilj? Da NeRazlika cijena se izraunava po sljedeoj formuli:(stvarna cijena-stvarna kolicina)*budetirana koliinaStvarna cijena-budetirana cijena(Stvarna cijena-budetirana cijena)*stvarna koliina(stvarna cijena-budetirana cijena)*budetirana koliinaStandardni ulaz je paljivo utvrena koliina ulaza zahtijevana za jedinicu izlaza.DaNe8. Mogui uzroci nepovoljne razlike efikasnosti materijala:

a) Slab dizajn proizvoda ili procesa,b) Slab rad u proizvodnoj oblasti,c) Neadekvatna obuka radne snage,Slaba prodaja

Stalno poboljanje moe biti inkorporirano u obraune i stoga u razlike koritenjem stalno unapreivanog obraunskog troka.

DANE

10. Efektivnost je:stepen po kojem se predodreena stavka ili cilj ispunjavab) iznos ulaznih jedinica koriten da se postigne dati nivo izlaza.