budzetski sistem u bih i eu

FAKULTET ZA POSLOVNE I FINANSIJSKE STUDIJE

Predmet:

BUDET I TRE)OR

doc. dr Bojaa Vasiljevi Poljaevi e-mail: [email protected]

BUDETKI ITEM BiH I EU

Doc.dr Bojaa Vasiljevi Poljaevi

BUDETKI SISTEM U BiH

Budetski siste u BiH i EU

BS je strukturiran prema ustavno-pravnom ureeju BiH i odraava decentralizovanu skalu strukturu i skalo upravljanje.

Pravni okvir procesa udetiraja podrazumijeva zakone o udetia:

Zakon o finansiranju institucija BiH (Sl. glasnik BiH br. 61/04. i 49/09., 42/12., 87/12. i 32/13.)

Zakon o udetia u Federaciji Bosne i Hercegovine (Sl.novine Federacije BiH, br. 19/06., 76/08., 5/09., 32/09., 9/10., 36/10. i 45/10.)

)ako o udetsko sisteu Repulike rpske (Sl. glasnik RS 121/12., 52/14.

Zakon o udetu Brko Distrikta (Sl. glasnik BD BiH35/08.)




Posljednjih 10-tak godina vei stepen harmonizacije procesa udetiraja u BiH, u smislu ujedaavaja:

1. postupaka i procedura programiranja rashoda,

2. harmonizacije pravnog okvira za planiranje rashoda, i

3. harmonizacije udetskog kalendara. Prihvatanje viegodijeg planiranje prihoda i rashoda za razdoblje od tri naredne skale godine koje se operacionalizuje kroz DOB Izmjenama zakona o udetia DOB je postao obavezan u procesu udetiraja. Zbog transparentnosti centralne vlade (ponegdje i vlade iih nivoa vlasti), na web portalima se obavezno objavljuje DOB, udet i izvjetaj o izvreju udeta




ta je dokuet okvirog budeta -DOB? adri makroekonomske i fiskalne projekcije, te projekcije rashoda udetskih

korisnika za trogodiji period Odnosi se na minimano tekuu (fiskalnu) i naredne 2 godine Rolling princip (procjena za prvu narednu godinu iz postojeeg DOB-a predstavlja poetu taku za pripremu udeta za narednu godinu. Procjene prve godine oslikavaju tekue trokove postojeih politika, programa i usluga, izraee u cijenama u toj udetskoj godini. Poete procjene se zatim auriraju kako bi oslikala makroekonomska prilagoavaja (npr. prilagoavaja za plate, inflaciju i demografske promjene) i nove odluke u smislu politika (tj. nove prijedloge visokoprioritetne potroje i opcije utede. Koriteje ovog pristupa pooljava efikasnost i kvalitet sredjoroog udetskog planiranja, te prua vii nivo sigurnosti udetski korisnicima u vezi sa nivoom finansiranja u narednim godinama. U svakom sluaju, tako se pooljava i transparentnost udetskog procesa (jasno se pokazuje kako je utvreo svako izdvajanje iz udeta u odnosu na procjenu iz prethodne godine). Osnov za izradu godijih udeta i planiranje realizacije kapitalnih investicija Diaika komponenta udetskog procesa Instrument za makroekonomsko i fiskalno upravljanje




Drugi vaa rezultat procesa reforme upravljanja javnim asijaa je bilo usklaivaje udetskog kalendara u pogledu dinamike pripreme i izrade DOB, te u segmentu koriteja zajedikih inputa za udete svih nivoa vlada.

)ajediki inputi udetiraja su makroekonomske projekcije koje izrauje DEP, i projekcije indirektnih poreza za koje je zadueo OMA UIO.

Trei segment reforme skalog upravljanja predstavlja uspostavljnje Fiskalnog savjeta BiH koje je adleo, izeu ostalog, za utvrivaje makroekonomskih i skalih projekcija, udetskih okvira i skalih ciljeva za nivo BiH.

Svake godine priprema Globalni skali okvir, koji sadri pretpostavke, skale ciljeve te konsolidovani udet BiH za tekuu i naredne tri godine.

Proteklih godina centralne vlade, kantonalne vlade, te veia JLS su prele na trezorsko poslovanje, to je uticalo i na kvalitet udeta i izvjetaja.


BUDET INTITUCIJA BiH


Zakon o asiraju istituija BiH

Osim prihoda i rashoda, sadri i gorju graiu jelokupog duga BiH.

Kalendarska godina = fiskalnoj godini

Speiost udetskog ciklusa na nivou BiH - ustavom propisana adleost Predsjeditva da PSBiH donosi prijedlog udeta na usvajanje.

Privremeno asiraje srazmjerno sredstava u prethodno usvojenom udetu




Opis aktivnosti Nosilac aktivnosti rok

Dostava instrukcija udetski korisnicima MFT BiH 31.01. Dostava makroekonomskih projekcija DEP 31.03.

Dostava projekcija prihoda od indirektnih poreza OMA UIO 15.04.

Dostava pregleda prioriteta udetskih korisnika u naredne tri godine

Budetski korisnici 15.04. Izrada nacrta DOB MFT BiH 28.04.

Dostava DOB Savjetu ministara BiH MFT BiH 15.06.

Dostava instrukcija udetski korisnicima (gornje granice rashoda po korisnicima)

MFT BiH 01.07.

Usvajanje DOB Savjet ministara 15.07.

Dostava prijedloga zahtjeva za finansiranje Budetski korisnici 01.08. Dostava nacrta udeta Savjetu ministara BiH MFT BiH 01.10. Dostava nacrta udeta Predsjeditvu BiH Savjet ministara 15.10. Dostava prijedloga udeta PSBiH Predsjeditvo BiH 01.11. Usvajanje udeta PSBIH 31.12. Tabela: budetski kalendar na nivou BiH




Zakonom su propisani i rokovi izvjetavaja:

Budetski korisnici do 20 dana od isteka kvartala za koji se saijava izvjetaj dostavljaju izvjetaje i opis programskih rezultata izvreja udeta MFT BiH .

MFT - podnosi kvartalne izvjetaje o izvreju udeta u roku od 60 dana od isteka kvartala, te polugodiji izvjetaj u roku od 60 dana od isteka polugodita Savjetu ministara, Predsjeditvu BiH i PSBiH (samo polugodije

)avri godiji izvjetaj : udetski korisnici dostavljaju MFT u roku od 60 dana od isteka godine; MFT u roku od jesei po isteku skale godie priprea i podosi

godiji izvjetaj o izvreju udeta PSBiH.

Slua za dravu reviziju revidira asijske izvjetaje udetskih korisnika (nakon to ih podnesu MFT) u roku od 90 dana, ali prije upuivaja zavrog izvjetaja Savjeta ministara i Predsjeditvu.


BUDETKI ITEM FBiH


Zakonom o udetia u FBiH ureeno je planiranje, izrada, dooeje i izvravaje udeta FBiH, udeta kantona, gradova i optia, te asijskih planova vaudetskih fondova, zaduivaje, garancije i upravljanje dugom, rauovodstvo, izvjetavaje, nadzor i revizija udeta i drugih udetskih korisnika.

Karakteristike budeta u FBiH :

skala godina = kalendarskoj godini;

svi prihodi i primici, rashodi i izdaci iskazuju se u udetu po bruto principu;

udet mora biti uravotee tako da ukupni prihodi i primici pokrivaju ukupne rashode izdatke.


BUDETKI ITEM FBiH



Dostava smjernica ekonomske i fiskalne politike za

trogodiji period Vladi na usvajanje MF maj

Usvajanje smjernica Vlada FBiH

Dostava smjernica za izradu udeta udetski korisnicima

MF

Dostava finansijskih planova i programa Budetski korisii Izrada DOB MF

Usvajanje DOB Vlada FBiH 30.06.

Dostava instrukcija udetski korisnicima (gornje granice rashoda po korisnicima)

MF 01.07.

Dostava prijedlga zahtjeva za finansiranje Budetski korisii 01.08. Dostava arta udeta Vladi FBiH MF 01.10. Dostava prijedloga udeta PFBiH Premijer FBiH 01.11. Usvajanje udeta 31.12.

Tabela: budetski kalendar na nivou FBiH


BUDETKI ITEM FBiH


Budetski korisnik i vaudetski fond godiji orau svog finansijskog plana za prethodnu godinu dostavljaju MF najkasnije do 28.02. tekue godine.

Konsolidovani godiji oraui udeta kantona, gradova i optia i asijskih planova njihovih vaudetskih fondova objedinjuju se na nivou kantona i dostavljaju MF do 15. 05. tekue godine za prethodnu skalu godinu.

Ministar asija obavezan je dostaviti Vladi Federacije izvjetaj o izvreju udeta Federacije za prethodnu godinu, a Vlada ga je obavezna podnijeti na usvajanje

Parlamentu u roku od est mjeseci od zavretka skale godine.

Reviziju godijih izvjetaja svakog udetskog korisnika obavlja Kancelarija za reviziju udeta u FBiH u roku od etiri mjeseca nakon podoeja godijih izvjetaja federalnih udetskih korisnika, prije nego to je MF duo podnijeti godiji izvjetaj o izvreju udeta.


BUDETKI ITEM BD BiH


Zakon o udetu Brko distrikta BiH

Prihodi i primanja, rashodi i izdaci iskazani su u udetu po bruto principu

Budet je obavezno uravotee tako da ukupni prihodi i primanja pokrivaju ukupne rashode i izdatke.

Budet donosi kuptia Distrikta

Budetska godinu = kalendarskoj godini

Usvaja se najkasnije 30 dana prije poetka godine na koju se odnosi.

Trogodije planiranje udeta obaveza za sve udetske korisnike i vaudetske fondove.

Budetski korisnici izvjetavaju kuptiu Distrikta kvartalno, polugodije i godije.


BUDETKI ITEM BD BiH



Dostava instrukcija udetski korisnicima Direkcija za finansije 31.01. Dostava DOB Vladi BD Direkcija za finansije 15.06.

Usvajanje DOB Vlada BD 30.06.

Dostava DOB kuptii BD Vlada BD 15.07. Dostava prijedloga zahtjeva za finansiranje Budetski korisnici 01.08. Dostava arta udeta Vladi BD Direkcija za finansije 15.09. Odobravanje nacrta udeta Vlada BD 30.09. Dostava arta udeta kuptii BD Gradoaelik 01.10. Usvajaje udeta kuptia BD 01.12.

Tabela: Budetski kalendar na nivou BD BiH

BUDETSKI SISTEM EU


BUDETKI ITEM EU


Osnovne funkcije klasiog udeta su sprovoeje fiskalne politike i politike transfera izeu razliito razvijenih) regija odnosno pojedinaca.

Bez obzira na razlike u udetski politikama, odreee zakonitosti vrijede za svaki klasii udet bilo koje nacionalne drave.

1. svaki udet mora biti dovoljno velik u odnosu na drutvei proizvod kako bi mogao uticati na ekonomska kretanja.

2. mora postojati oguost stvaranja udetskih deficita ili suficita s kojima bi se moglo djelovati na iklika kretanja u privredi.

3. fiskalna i monetarna politika trebaju biti koordinisane kako bi

zajediki usmjeravale privredu u odreeo smjeru.


BUDETKI ITEM EU


Budet EU u svim ovim segmentima je speifia i mnoga prethodno pomenuta pravila, zbog politikih i konstitutivnih rjeeja koja karakteriu EU, ne vrijede.

U poreeju s klasii nacionalnim udetia te razlike se ogledaju u nekoliko osnovnih osobina udeta EU:

1. Prihodna i rashodna strana udeta EU razlikuju se od udeta nacionalnih drava;

2. Budet EU je relativno malen u odnosu na veliiu ekonomije koja pokriva;

3. Stroije i vre je regulisan, iz ega proizlazi ijeia da je strogo uravotee;

4. Izuzeto je zaduivaje


BUDETKI ITEM EU


Budetska politika EU fukioie na razliiti osnovama u odnosu na nacionalne politike.

Zemlje laie istovremeno sprovode i finansiraju svoje ekonomske i politike aktivnosti u okviru dva razliita sistema javnih finansija (nacionalni i evropski).

lanstvo u EU, laiaa aee i obavezu finansiranja zajedikog EU udeta. Shodno uspostavljenom mehanizmu funkcionisanja EU sistema javnih finansija, svaka zemlja laia se odrie odreeog dijela svojih nacionalnih prihoda i ulae ih u zajediki EU udet, iz koga se potom vri finansiranje zajedikih EU politika.

Dozaavaje laia u skladu sa njihovom ekonomskom snagom - max. 1,24% BDP


BUDETKI ITEM EU


S obzirom na to da ne postoji srazmjera izeu visine uplaeih sredstava u zajediki udet i visine sredstava koje zemlja prima iz EU udeta, sve zemlje laie nastoje da na kraju udetske godine ostvare pozitivnu neto finansijsku poziciju (tj. da iznos uplaeih sredstava u EU udet bude ii u odnosu na iznos sredstava koji je zemlja primila iz EU udeta.


Budetska aela


Proces udetiraja za potrebe funkcionisanja EU i implementacije zajedikih politika odvija se u skladu sa sljedei udetski aelia:

aelo jedinstva; aelo univerzalnosti; aelo godije periodiosti; aelo udetske ravotee; aelo taosti; aelo speikaije; aelo jedinice oraua; aelo transparentnosti; i aelo razumnog asijskog upravljanja.


Budetska aela


Naelo jedistva i taosti udeta

Budet je jedinstven dokument koji obuhvata sve prihode i rashode Unije

Naelo godije periodiosti i prethodnog odobrenja

Budetska godina u EU 01.01-31.12.

Budui da se udet EU koristi za asiraje viegodijih programa i projekata, on razlikuje viegodije obaveze i tekua plaaja.

Obaveze su sredstva koja se u udetu rezerviu za odreeu godinu, a isplauju tokom te iste godine ili nakon njenog isteka.

Tekua plaaja - trokovi koji e se zaista i realizovati do kraja decembra odreee godine.

Preuzete obaveze tekua plaaja.


Budetska aela


Suprotno tome, nediferencirana sredstva odnose se na operacije za koje se

i izdvajanja i plaaja zavravaju unutar jedne udetske godine.

EK nije u oguosti da se zaduuje radi pokrivanja svojih izdataka, i ne oe ostvarivati deit budetski prihodi i rashodi moraju biti u ravotei.

U sluaju da se udet EU za narednu skalu godinu ne usvoji do 31. 12. - privremeno asiraje na bazi metoda preliminarnih dvaaestia.

Izvreje rashoda prikazanih u udetu zahtijeva prethodno usvajanje pravno ovezujuih akata Unije koji oezjeuju pravnu osnovu za njeno djelovanje.


Budetska aela


Naelo udetske ravotee

osigurava ravoteu prihoda i rashoda i ne dozvoljava finansiranje zaduivaje.

Iajui u vidu da je udet EU udet rashoda, u smislu da se rashodi procjenjuju prije orauavaja prihoda koji e biti potrebni za njihovo finansiranje, ravotea udeta Unije je tzv. prethoda ravoteaili ravotea ex ante.

Suficit se prenosi u narednu udetsku godinu, i to tako to se umanjuje neophodna suma vlastitih prihoda te godine putem umanjivanja obavezne stope prihoda

zasnovanog na BDP-u. Ovo zai da deficit predstavlja izuzetak, odnosno da se uglavnom pojavljuje suficit.

Naelo taosti

alae da prihodi ne mogu biti aplaei, a rashodi isplaei ukoliko nisu kjiei na adekvatnu stavku u udetu, te da rashodi ne smiju da se izvravaju ili odobravaju preko odobrenih iznosa. U sutii, aelo zahtijeva da se ne smije troiti vie od planiranog.


Budetska aela


Naelo univerzalnosti

temelji se na pravilu da prihodi koji se prikupe u udetu slue za plaaje svih udetskih rashoda, osim u ograieo broju sluajeva gdje pojedini namjenski prihodi slue za strogo namjenske udetske rashode.

Naelo zahtijeva i da svi rashodi i svi prihodi trebaju biti uneseni u udet bez usklaivaja jednih sa drugim.

Speifiost podrazumijeva da su udetska sredstva namijenjena za precizno utvree svrhe, za programe utvree unutar pojedinih udetskih glava. Mogue je izvriti prenos sredstava eu pojedinim udetski glavama, no samo uz odobrenje organa adleog za dooeje udeta i pod propisanim uslovima.

Naelo se odnosi, kako na udet, tako i na izvjetavaje.


Budetska aela


Naelo speikaije

zahtijeva da se svi rashodi alociraju prema prethodno utvreo cilju i namjeni, te da se ozae prema udetskoj nomenklaturi, a prihodi prema izvorima

Izuzetak od primjene principa specifikacije predstavlja postojanje udetskih rezervi. Pri tom, postoje dvije grupe rezervi: one koje se uoiajeo oezjeuju u udetu i one koje se oezjeuju na osnovu finansijske perspektive.

U odnosu na klasia udetska aela, novinu predstavljaju:

Naelo jedinice oraua;

Princip udetske transparenti;

Principi razumnog finansijskog upravljanja.


Budetska aela


Naelo jedinice oraua

je speio udetsko aelo EU, koje odraava kompleksnu monetarnu strukturu Unije, s obzirom da je samo dio laia do sada pristupilo EMU u Uniji se pored evra primjenjuju i druge nacionalne valute laia.

Naelo jedinice oraua alae da se prihodi i rashodi udeta EU iskazuju u evrima, kao i izvjetaji o izvreju udeta i ostali asijski izvjetaji koji se odnose na asiraje EU.

Naelo transparentnosti

Budet EU javni dokument, dostupan iroko zainteresovanoj javnosti. Podrazumijeva objavu i udeta i rebalansa i konsolidovanih godijih izvjetaja u sluei novinama EU.


Budetska aela


Naelo razumnog finansijskog upravljanja

Podrazumijeva korieje udetskih sredstva u skladu sa aelia: Ekooiosti; Efikasnosti; i Efektivnosti.

Naelo ekooiosti zahtijeva da institucije prilikom obavljanja svojih aktivnosti vode raua o upotrebi resursa, u pogledu koliie, kvaliteta i najbolje cijene.

Naelo ekasosti: povezivanje upotrebe resursa sa rezultatima,

Naelo efektivnosti zahtijeva ostvarenje odreeog seta ciljeva i planiranih rezultata.

Primjena aela alae deisaje mjerljivih ciljeva ije se izvreje oe nadzirati na bazi mjerljivih pokazatelja.


TRUKTURA, KARAKTERITIKE i CILJEVI BUDETA EU


Koliki je budet EU i kakva u je struktura?

Razvoj udeta EU je tekao uporedo sa razvojem Zajednice.

Prvi udet EEZ (1958) je bio veoma mali i pokrivao je iskljuivo administrativne trokove Zajednice

Kontinuiran rast budeta EU:

1970. godine -3,6 mlrd ; 2004. godine nakon istorijskog proireja budet EU25 - 105 mlrd ; 2015. godine 142 mlrd ;

Do rasta udeta EU tokom posljednjih petnaestak godina nije dolo zbog poveavaja procenta izdvajanja, ve zbog rasta osnovice za izdvajanje tj. zbog rasta BDP u dravaa laiaa Unije.

Grafik : udetski prihodi 2008. godine

Izvor: http://www.ec.europa.eu/budget/index_en.htm

Doc.dr Bojaa Vasiljevi Poljaevi Budetski siste u BiH i EU

ireje adleosti EU, pogotovo nakon ukljuivaja zajedike poljoprivredne politike, bilo je uo poveati udetske okvire, kako bi se ciljevi novih zajedikih politika mogli asirati u planiranom obimu.

Generalno, udet EU je relativno mali u odnosu na udete njenih laia izeu 1,1-2,2% javnih rashoda svih drava laia.

)aaja broj podruja za koje se vre udetska izdvajanja je u adleosti drava laia Unije, tj. nisu dio zajedikih politika (npr. odbrana, obrazovanje, zdravstvo, socijalna sigurnosti).

TRUKTURA, KARAKTERITIKE I CILJEVI BUDETA EU



Najzaajiji iljevi udeta Evropske uije se odnose na:

1. Utvrivaje okvira za racionalno odluivaje o finansijskoj osnovi zajedikih politika EU;

2. Obezbjeivaje dovoljne koliie sredstava za realizaciju svih planiranih aktivnosti i zadataka unutar EU i

3. Izbjegavanje rasipanja novca i prekomjernog rasta udetskih izdataka.



Struktura udeta EU odreea zakljuia Evropskog savjeta u Briselu u junu 1988. zasniva se na dva elementa:

1. sredjorooj finansijskoj perspektivi (finansijskoj projekciji ili finansijskom okviru) koja slui kao viegodiji okvir za rashode EU; i

2. godiji udetia koji za razdoblje od jedne godine detaljno ureuju sprovoeje udeta EU.

Sredjoroa asijska perspektiva predstavlja meuistituioali sporazum kroz koji EK, EP i Savjet EU postiu dogovor o glavnim udetski prioritetima i strukturi rashoda za predstojee viegodije razdoblje (5-7 godina).



Finansijska perspektiva sadri plan prihoda i rashoda za svaku godinu perioda na koji se odnosi i predstavlja finansijski odraz dugoroih politikih ciljeva EU.

Nije zamjena za godije udete EU, poto se koriguje za svaku godinu u odnosu na stvarne iznosa prihoda i rashoda godijih udeta.

Nastala je kao rezultat krize 80-ih godina, odnosno neslaganja Savjeta EU i

EP prilikom dooeja zajedikog udeta.

Neslaganja oko prioriteta koji bi se udeto trebali asirati ukazalo je potrebu definisanja metodologije udetskog planiranja koja se bazira na sporazumu Parlamenta, Savjeta i Komisije



Pet sredjoroih aijskih perspektiva:

Prva sredjoroa asijska perspektiva Stvaranje uspjeog jedinstvenog trita , usvojena je za razdoblje od 1988 - 1992. (Prvi Delorov paket).

Druga sredjoroa asijska perspektiva Od Jedinstvenog evropskog akta do Mastrihta i dalje za razdoblje 1993 1999. (Delorov paket II);

Trea sredjoroa asijska perspektiva Agenda 2000 za razdoblje 2000 2006. godine;

etvrta sredjoroa asijska perspektiva Graeje ae zajedike uduosti za razdoblje 2007 - 2013. godine i

Peta Vie Evrope za isti ova usvojena za period od 2014-2020. godine



Svaka sredjoroa udetska perspektiva bila je sutiski vezana:

za produbljavanje toka integracija;

reforme aia finansiranja ekonomske i socijalne kohezije u EU; i

stvaranje uslova za proireje, tj. za prihvatanje novih drava laia.



Finansijskom udetsko perspektivom se odreuju maksimalni iznosi za asiraje aktivnosti u dogovorenim prioritetnim podrujia.

Prioriteti se utvruju na ai da jasno odraavaju politike koje EU smatra vaia i u ije sprovoeje eli uloiti asijska sredstva.

Postupak pripreme sredjoroe asijske perspektive zapoije okvirno tri godine prije isteka asijske perspektive koja je trenutno na snazi i podrazumijeva nekoliko krugova pregovora o tekstu prijedloga

koji izrauje EK i dogovara ga s Savjetom EU i EP.

redjorou asijsku perspektivu formalno usvaja EP, ali ga potpisuju predstavnici sve tri institucije.


BUDETKA PROCEDURA

Slijedom postignutog dogovora o sredjoroo asijsko okviru, EK priprema godiju udetsku strategiju i izdaje smjernice za pripremu godijeg udeta.

Prvi korak: Komisija izrauje nacrt udeta

za narednu asijsku godinu i podnosi ga EP i Savjetu do 01. 09. tekue godine (EK oe izmijeniti nacrt udeta sve do zasjedanja Odbora za usaglaavaje.

Nakon to Odbor za usaglaavaje Savjeta EU i COREPER (odbor stalnih predstavnika drava laia) izanaliziraju nacrt i odre konsultacije s EP, Savjet do kraja 30.06. (godine koja prethodi godini za koju se udet donosi) usvaja nacrt udeta i dostavlja ga Parlamentu na prvo itaje.


BUDETKA PROCEDURA

Drugi korak: utvrivaje pozicije (stava) Savjeta o nacrtu udeta

Savjet usvaja poziciju o nacrtu udeta i dostavlja ga EP najkasnije do 01. 10. Savjet mora detaljno obavijestiti EP o razlozima usvajanja pozicije.

EP tokom prvog itaja oe predloiti izmjene i dopune na zaprimljen nacrt udeta, i u kom ga sluaju vraa Savjetu.

Savjet odrava dodatne konsultacije s EP kako bi se usaglasio koaa tekst udeta te ga vraa Parlamentu na usvajanje.


BUDETKA PROCEDURA

Trei korak: itaje u Parlamentu

Parlament ima 42 dana za odgovor. (13.11.)

U tom razdoblju EP oe:

odobriti stav (poziciju) Savjeta ili odbiti usvajanje izmjena /dopuna

ili usvojiti izmjene - nacrt sa izmjenama se vraa Savjetu i EK.

Predsjednik EP-a u dogovoru s predsjednikom Savjeta tada odmah saziva

Odbor za usaglaavaje Savjeta EU.

Budet je usvoje


BUDETKA PROCEDURA

etvrti korak: Odbor za usaglaavaje (mirenje) i dooeje udeta

Odbor za usaglaavaje laovi Savjeta i isti broj predstavnika EP) se mora u roku od 21 dana nakon sazivanja sloiti oko zajedikog teksta. (13.11.+21= 4-18.12)

Ako Odbor za usaglaavaje nakon 21 dan ne uspije postii dogovor, EK dostavlja nov nacrt udeta.

Ako se Odbor za mirenje uspije sloiti oko zajedikog teksta unutar roka, tada EP i Savjet imaju 14 dana od tog datuma za odobrenje zajedikog teksta.


BUDETKA PROCEDURA

Moguosti eizjajavaja:

Ukoliko obje institucije odbiju zajediki tekst ili jedna odbije tekst, a druga se ne oglasi o tekstu, EK predlae novi nacrt udeta.

Ukoliko EP odbije tekst, a Savjet prihvati Komisija predlae novi nacrt udeta.

Ukoliko Parlament prihvati tekst, a Savjet ga odbije, Parlament oe da u roku od 14 dana na osnovu veie glasova iz Odbora i 3/4 glasova laova Parlamenta odluiti da potvrdi sve amandmane.

Ako se dogovor ne postigne do poetka finansijske godine, uvodi se sistem prelaznih dvanaestina do postizanja dogovora. (max 1/12 odobrenih

udetski sredstava za prethodnu godinu).


BUDETKA PROCEDURA

Peti korak: Rebalansi i izmjene udeta

U sluaju eizjeih, vanrednih ili epredvieih okolnosti Komisija oe predloiti nacrt izmjena udeta kojim se mijenja udet za tekuu godinu.

Izmjene udeta podlijeu istim pravilima kao i generalni udet.


BUDETKI PRIHODI

Budet EU asira se ,,vlastitim izvorima koje je ogue podijeliti u sljedee kategorije:

1. tradicionalni vlastiti izvori ie 12% prihoda i odnose se na carinske takse prikupljene pri uvozu poljoprivrednih proizvoda iz drava koje nisu laie Unije i daia na eer i glukozu. Carinske slue drava laia, koje su adlee za prikupljanje ovih sredstava za rau Unije, imaju pravo kao naknadu zadrati administrativnu taksu.

2. mali dio poreza na dodatu vrijednost svake drave laie, koji ajee iznosi otprilike 0,3 % a plaaju ih drave laie na osnovu usklaee poreske osnovice. Prihodi od PDV ie oko 13% udeta EU.


BUDETKI PRIHODI

3. Najzaajiji prihodi su i direktni doprinosi laia (max. 1,24% BDP) koji se izrauavaju na osnovu visine BDP drava laia ie oko 74% uplata u udet EU. Izdvajanja po osnovu BDP laia je u procentima takoe malo (oko 0,7 %). S druge strane, ovo izdvajanje je ajvei izvor udetskih prihoda EU i temelji se na aelu solidarnosti i ekonomske snage (iako se iznos oe prilagoditi u cilju izbjegavanja preoptereenja odreeih drava

4. Ostali izvori su prihodi iz poreza koje osoblje evropskih institucija plaa na dohodak, zatim laarie aplaee dravaa koje nisu laie Unije za uestvovaje u evropskim programima, kazne koje firme plaaju u sluaju kreja zakona o zatiti trie kompeticije i drugih propisa. Ovi prihodi ie 1% budeta.

Izvor: D. Ati


BUDETKI ITEM EU


Drava % Drava % Belgija 3,53 Luksemburg 0,27 Bugarska 0,14 Maarska 0,55 Republika

eka 0,51 Malta 0,03

Danska 2,00 Holandija 4,85 Njemaka 20,50

Austrija 2,41 Estonija 0,05 Poljska 1,30 Grka 1,47

Portugalija 1,15 panija 7,85 Rumunija 0,37 Francuska 19,55

Slovenija 0,18 Irska 0,91

Slovaka 0,21 Italija 12,86

Finska 1,47

Kipar 0,09 vedska 2,74 Letonija 0,07 Velika Britanija 14,82 Litvanija 0,12

Taela: Doprios drava laia u proetia


I pored toga, to EU udet ii svega 1/50 udeta drava laia, oko udeta EU redovno se vode polemike izeu onih drava laia koje vie sredstava uplauju u udet EU nego to iz njega dobijaju nazad (neto davaoca) i onih drava laia koje vie evropskog novca dobijaju nego to u udet Unije ulau (neto primaoca).

Ukoliko doprinos odreene drave laie predstavlja prevelik teret za njen vlastiti nacionalni udet, ogue su korekcije (kao kod npr. Velike Britanije koja je uvedena ranih 80-ih).

Najvie sredstava u udet EU unosi Njeaka, Francuska, Italija i VB.

Budetske prihode prikupljaju i aplauju poreski organi zemalja laia EU je fiskalna politika EU decentralizovanog karaktera.

BUDETKI PRIHODI


BUDETKI RAHODI


Umjesto klasiih rashoda za izvravaje fukcija drave (obrazovanja, odbrane ili zdravstva), glavne stavke rashoda udeta EU odnose se na:

odrivi razvoj,

konkurentnost i osiguranje kohezije izmeu regiona,

izdatke za poljoprivredu i ruralni razvoj.

Struktura rashoda udeta EU - veia sredstava plasira u vidu transfera laiaa EU za:

prilagoavaje ili konvergenciju nacionalnih politika ili

razvoj poljoprivrede.

Kod transfera iz udeta predjae paija, Njeaka i Francuska.


BUDETKI RAHODI


obavezni i neobavezni rashodi

U obavezne rashode se ubrajaju sredstva koja su utvrea ugovorima, sekundarnim zakonodavstvom ili euarodi sporazumima i o njima koao odluuje Savjet EU:

zajedika poljoprivredna politika, obaveze iz euarodih akata, doprinosi euarodi institucijama, administrativni trokovi i rezerve.

Svi ostali rashodi klasifikuju se kao neobavezni i o njima odluuje EP: izdaci za ruralni razvoj, upravljanje prirodnim resursima, slobodu i pravdu, predpristupna i struktura poo.


BUDETKI RAHODI


Struktura udeta EU, pre svega, ukazuje na njene politike prioritete i ie ju sljedee komponente:

1. Odrivi razvoj - jedan od glavnih ciljeva EU usljed koga se zaaja dio sredstava ulae u privredni razvoj i zapoljavaje. Cilj ove komponente evropskog udeta se ogleda u uapreenju konkurentnosti evropske privrede, kao i u pruaju pooi nerazvijenim regionima;

2. Direktna finansijska poo evropskoj poljoprivredi i ouvaju prirodnih resursa - mnoge laie EU bave poljoprivrednom proizvodnjom, a i sma Unija predstavlja veliko trite, vao je obezbijediti ulaganje sredstava u kvalitet i bezbjednost poljoprivrednih proizvoda. U vezi sa ovim se istie i zaaj drugih mjera kao to su ouvaje ivote sredine i restrukturiranje ruralne privrede. Sve pomenute mjere su objedinjene u udetskoj stavci pod nazivom Prirodni resursi;


BUDETKI RAHODI


3. Uutraje politike - obuhvata borbu protiv terorizma, organizovanog kriminala i ilegalnih migracija. Radi realizacije ovih

ciljeva dio sredstava se izdvaja za eudravu saradnju izeu laia EU) u oblastima slobode, bezbjednosti i vladavine prava. Sa ciljem daljeg podsticanja kulturne raznolikosti, javnog zdravlja,

zatite potroaa i drugih ljudskih prava udet EU sadri i podstavku pod nazivom Graastvo;

4. EU kao globalni partner - u sklopu ovog prioriteta laie EU poau regionima koji su pogoei prirodnim nepogodama, pruaju dugorou poo dravaa sa ciljem oezjeivaja politike stabilnosti i sigurnosti, ali i podstiu udue laie EU u realizaciji neophodnih reformi za ulazak u EU.

Pod ovom stavkom se finansira i predpristupna poo dravaa kandidatima za lastvo;


BUDETKI RAHODI


5. Administrativni trokovi - odnose se na trokove rada

ajzaajijih institucija EU: Evropske komisije, Savjeta Evropske unije, Evropskog parlamenta, Evropskog suda pravde i Evropskog

revizorskog suda i

6. Naknade - kao posebna udetska stavka koja je namijenjena samo novim laiaa. Ova stavka je uvedena kako u udet EU nove laie ne bi uplaivale vie od onog to dobijaju iz udeta.

Izvor: D.Ati, 2013

PITANJA?

NAREDNE PREDAVANJE:

Trezor uloga, rauovodstvea fukija, efekti uvoeja

Vaudetske istituije

HVALA

NA

PANJI!!!

budzetski sistem u bih i eu

Documents