business&it - coming computer engineering...u obrazovanju u fe bru aru je po če tvrti put o...

Business&ITČasopis o poslovnoj primeni savremenih tehnologija

Broj 8 • maj 2017.

Business&IT

Holistički pristup zaštiti IT okruženja

Outsourcing IT operacija u praksi

Smanjenjeposlovnih

rizika

Digitalna transformacijaprednosti • rizici • ekonomska efikasnost

COMING SECURITY KONFERENCIJA

ITbezbednostod standarda do rešenja

1 0 0 1 1 0 1

0 0 1 1 0 1 1 0 0 1 0 1 1 1 0 0 0 1 0 1 0 0 1 1 0 1 0 0 1 1 0 1 0 0

0 1 1 1 1 0 0 1 1 0 1

0

1 0 0 1 1 0 1

0 0 1 1 0 1 1 0 0

1 0 1 1 1 0 0 0 1

0 1 0 0 1 1 0 1

0 0 1 1 0 1 0 0

0 1 1 1 1 0

0 1 1 0 1 0 0 1

1 0

Hotel Hyatt, Beograd, 23. maj 2017.

Teme:· Elementi sistema bezbednosti· Rešenja za end to end bezbednost· Od akta o bezbednosti do portfolija· Akt o bezbednosti· Upravljanje identitetom· Sprečavanje unutrašnjih pretnji· End point security

Pridružite nam se i saznajte kako da zaštitite

svoje poslovanje!

8 Di gi tal na tran sfor ma ci ja po slo vanja13 SAP ser vi si u o blaku16 CO MING Clo ud por tal18 TCO ana li za: Sop stve na in fras truk tu ra ili clo ud? 22 CO MING plat for ma za di gi ta li za ciju24 Di gi ta li za ci jom do sma nje nja po slov nih ri zika26 CO MING Da aS – no va ge ne ra ci ja re še nja za ar hi vi ranje28 SGL Flas hNet re še nje u o blaku

Di gi ta li za ci ja bi znisaTEMA BROJA

36 Sis te mi za za šti tu in fras truk tu re 39 VMware Wor kspa ce ONE 40 IT out so ur cing u prak si: Im lek 42 VMware plat for me za te hno lo gi je kon tej nera

TEHNOLOGIJE

45 Trend Mi cro ala ti za za štitu46 Sa fe‑T High‑risk Da ta Se cu rity 47 Cis co ser visi48 F5 Networks si gur no sna re šenja50 Obu ka za IT stru čnjake

O FFTO PIC

30 Ar ri va Li tas

32 13. CO MING IT kon fe ren cija

STU DI JE SLU ČAJA

IN TER VJUI

4 Business&IT

Sadržaj

Business&IT #8Sadržaj

CIP - Каталогизација у публикацијиНародна библиотека Србије, Београд 004

BUSINESS & IT : časopis o poslovnoj

primeni savremenih tehnologija / urednik Katarina Đurić. - 2013 (okt.)- . - [Beograd] :

Coming : PC Press, 2013- (Beograd : JPC). - 30 cm

ISSN 2334-8771 = Business & IT

COBISS.SR-ID 201180172

ImpresumIzdavač

COmINg – Computer EngineeringToše Jovanovića 7, 11030 Beograd

Telefon: 011/3544-644mail: [email protected]

Web: www.coming.rs

Glavna i odgovorna urednicaKatarina Đurić

Izvršni urednikmarko Herman

SaradniciAleksandar Pavlović, Ana Perkov,

Biljana milovanović, Bojan Andrejić, Ivan Simonović, Jasna Jović,

Jelena Tatomirović, marina Đukić, matija mandarić, milan Vujović,

milijana Šekularac, miloš Trajković, miroslav Kržić, Nedeljko Kuduz, Nevena Krunić, Nikola Nikolić,

Slobodan malbašić, Vesna Redžić

Dizajn i DTPAndrija Ćeranić i Vojislav Simić

RedakturaBojana Nedeljković

Prodaja oglasnog prostoraCOmINg – Computer Engineering

Za izdavačaPC Press d.o.o.

Osmana Đikića 4, 11108 Beograd 12, Telefon: 011/2080-220

mail: [email protected]: www.pcpress.rs

DirektorkaVesna Čarknajev

Direktor PC Press izdanjaDejan Ristanović

MarketingKsenija Kostić

ŠtampaRotografika

Copyright © 2017 COmINg d.o.o.

Dragi čitaoci,

Pred vama je još jedan broj časopisa Business&IT. Vaše pozitivne reakcije na sadržaj koji vam nudimo su nas i ovaj put motivisale da odemo korak dalje. Sadržaj smo pažljivo birali, a u ovom broju očekuju vas i razna iznenađenja, počevši od dizajna naslovne strane. Nadamo se da će i naša glavna tema – digitalizacija poslo-vanja naići na jednako dobru reakciju.

Ne propustite uvodni članak! Predstavljamo vam srž promena koje nam donosi treća industrijska revolucija, odnosno njena verna pratilja digitalna transformacija, i njihov uticaj na poslovanje. Saznajte zašto smo „primorani“ da svoje poslovanje digitalizujemo, ali i kako do potpune digitalizacije poslovanja možemo doći na ekonomski opravdan način. Kako smo obećali u prošlom broju, u ovom smo prika-zali pregled troškova vlasništva (TCO) u slučaju investicija u IT infrastrukturu i u slučaju korišćenja cloud-a. O naprednim poslovnim rešenjima i servisima koji vam mogu pomoći na putu ka digitalizaciji poslovanja saznajte iz članaka naših dragih autora, ali i uz pomoć sajta cloud.coming.rs.

Ovaj broj svakako su obeležili i intervjui. Posebno nam je zadovoljstvo što smo imali priliku da o outsourcing-u IT operacija razgovaramo sa Natašom Cvetković, IT menadžerkom u kompaniji Imlek. Za vas smo pripremili i kompilaciju intervjua sa 13. COmINg IT konferencije, gde su nam sagovornici bili stručnjaci iz kompani-ja Safe-T, Trend micro, NetApp i Telestream, ali i Njena ekselencija ambasadorka Izraela, kao i državna sekretarka u ministarstvu trgovine, turizma i telekomuni-kacija. Značajan prostor posvetili smo i security temama, kao aspektu o kome se, bez izuzetka, mora voditi računa u digitalizovanom poslovanju.

Budite sa nama i u budućnosti. Tu smo za sve predloge, komentare, dileme, konstruktivne kritike. Želimo da vam pomognemo u vašim poslovnim izazovima, a možda i da ih podelimo sa svim čitaocima kroz naš časopis. Tako zajedno možemo pomoći u njihovom rešavanju.

Ka ta ri na Đu rić

5

Uvodna reč

VestiBusiness&IT

Zabeležiteuvašekalendare:5. oktobar,hotelCrownePlaza,Beograd. Već se uve li ko pri pre ma mo za na re dnu CO mINg IT kon fe ren ci ju, na ko joj će mo ugos ti ti vi še od 250 uče sni ka, or ga ni zo va ti pre da va nja u pet si mul ta nih to ko va, ba vi ti se prven stve no te mom mo bi lity, a sva ka ko o bra-di ti i po slov nu pri me nu te hno lo gi je i pred sta vi ti stu di je slu ča ja ko ji obe le ža va ju 2017. go di nu. Utis ci uče sni ka pro šlo go di šnje kon fe ren ci je na jav lju ju da će te mo ći da ču je te in for ma ci je ko je „gle da ju u bu du ćnost“, i to ne sa mo u na re dnu go di nu već u du ži vre men ski pe ri od.

Sa ve the Da te14. CO MING IT kon fe ren ci ja

No ve te hno lo gi je u o bra zo va nju

UfebruarujepočetvrtiputodržanagodišnjakonferencijaisajamNovetehnologijeuobrazovanju. BBC, Bri tan ni ca, Cis co, Com tra de, mi cro soft, Ora cle

sa mo su ne ka od po zna tih ime na ko ja su učes tvo va la u ovom je din stve nom do ga đa ju. To kom tri da na ma ni fes ta ci je uče sni ci i pu bli ka bi li su u pri li ci da ste knu no va sa zna nja iz o blas ti in for-ma ci onih te hno lo gi ja, di gi tal nih ko mu ni ka ci ja i, uop šte, pri me-ne di gi tal nih ala ta u sop stve nom usav rša va nju i sva ko dnev nom ra du sa de com. Ako zna mo da di gi tal na pi sme nost i kom pe ten-

ci ja vi še ni su stvar i zbo ra već ne op ho dne ve šti ne u da na šnjem sve tu, ja sno je da stva ri tre ba me nja ti i u sa mom o bra zov nom

sis te mu. Zbog to ga su kon fe ren ci je po put ovih zna čaj ne, ka ko za kom pa ni je i nas tav ni ka dar, ta ko i za de cu i či ta vu zem lju, jer se

uče njem de ce ve šti na ma ko je su po tre bne da nas i su tra vi šes tru-ko do pri no si na pret ku dru štva u ce li ni.

6 Business&IT

Vesti

BI u re al nom vre me nuJedanodnajvažnijihkorakazadigitalizacijuposlovanjajesteposlovnoizveštavanje(BI)urealnomvremenu. Da bi se to os tva ri lo ne op ho dno je pra vov re me no pri ku plja ti ula zne in for-ma ci je iz svih po slov nih pro ce sa (ne ke u re al nom vre me nu, ne ke on da ka da je to ne op ho dno), o bra đi va ti ih u re al nom vre me nu, gde je naj ve ći iza zov ko or di-na ci ja ra zli či tih taj min ga pris ti za nja ula znih po da ta-ka, obe zbe di ti da i zve šta ji, gra fi ko ni i dru ge ana li ze bu du dos tu pne čim je to po tre bno. Na kra ju, na rav no, sve to tre ba ko ris ti ti čim je mo gu će – ni na je fi ka sni ji BI sis tem ne mo že da do ne se, ni ti da spro ve de ne op ho dne po slov ne o dlu ke!

A u tom na re dnom ko-ra ku ulo ga te hno lo gi je je ve-oma bi tna, da bi se obe zbe di-la ade kva tna i brza ana li ti ka, kao i re ak ci ja na im pul se ko je ta te hno lo gi ja pri ku plja. To omo gu ća va brže re ago-va nje (u re al nom vre me nu, on da ka da je to ne op ho dno), in di vi du al no tar ge ti ra nje ko ri sni ka (ide al no baš po je-di na čnog) ra di op ti mi za ci je re zul ta ta i tar ge ti ra nje na ra-znim plat for ma ma (svug de gde su ko ri sni ci).

Do la zi li vre me in te li gen tnih o bla ka?Veštačkainteligencijajetokom2016.godinepostalaizražentrenduoblastiposlovneprimenetehnologija,neukontekstupredstavljanjanovihrešenja,većukontekstupravljenjaprvih,aliznačajnihkorakausmeruAIbudućnosti.Pre ci zni je, trend je ma šin-sko uče nje, kao ne op ho dna o sno va za upo tre blji va AI re še nja, ali je ve li ko pi ta nje i šta je u po za di ni. Clo ud pro vaj de ri su ti ko ji će ko ri sni ci ma, o dno sno IT sek to-ri ma kom pa ni ja mo ra ti da po nu de re sur se da kre ira ju i po kre ću svo je bo to ve, a tu su tre nu tno glav ni i gra či Ama zon, go o gle i mi cro soft, ko ji u sa ra dnji sa kom pa-ni ja ma IBm, De e pmind i Fa ce bo ok, kroz or ga ni za ci ju Par tner ship on AI, dik ti ra ju bu du ćnost. Od njih za vi si i ka kvu će in te li gen ci ju ra ču nar ski o bla ci ima ti u na re-dnim go di na ma...

Bi bli ote ka Con ta inerd do ni ra na za je dni ciKompanijaDocker,predvodnicatrendaprimenekontejnera,doniralajecelokupnojITzajednicisvojuosnovnubibliotekuContainerd. Nje na ulo ga je da u prav lja ži vo tnim ci klu-som host sis te ma, da pra ti tran sfer kon tej ne ra, nji ho vo i zvrša va nje i ču va nja, kao i mre žne ve ze. U kom pa ni ji ve ru ju da će ovim po te zom pod sta ći no vu fa zu ino vi ra nja i ras ta ši rom eko sis te ma.

Na gra de za te hno lo ško pre du ze tni štvoTriprojektaStartapakademijedobitnicisunovčanihnagradazadaljerazvijanjeidejauokviruprvog„mtsstartapubrzanja“,programapodrškepreduzetničkimtimovimasaukupnimfondomod20.000evra. Tro čla ni ži ri oce nio je da re še nja ti ma Bal lo oner za je fti ni je ba lon ske le to ve u sve mir i is tra ži va nje stra tos fe re, ser vis ti ma Ca cto ma in za po je dnos tav lje no re gis tro va-nje i u prav lja nje in ter net do me ni ma, kao i re še nje ti ma Ad dTag za lak šu ko mu ni ka ci ju bren do va i po se ti la ca na fes ti va li ma i dru gim do ga đa ji ma, ima ju naj vi še i zgle da da u na re dnom pe ri odu ra zvi ju o drži ve pro i zvo de i os tva re us peh i na glo bal nom trži štu.

Web mo ra bi ti en krip to van!OrganizacijaInternetSocietyuputilajepozivdaseinternetupotpunostienkriptuje,ističućidajepovećanjebezbednostidigitalnogsvetasvevišepovezanosaograničavanjempristupaorganimaredaizakona. Kathryn Brown, CEO or ga ni za ci je, na gla ša va da će se di gi tal na eko no mi ja sve vi še ra-zvi ja ti i stva ra ti no ve pri li ke za gra đa ne, ako in ter net bu de sna žan, be zbe dan i od po ve re nja. „Bez ove o sno ve, glo bal na di gi tal na eko no mi ja je pod ri zi kom“, do da je ona.

7

DI gI TAl NA tran sfor ma ci ja

po slo vanja Još 1900. go di ne A. N. Whi te he ad uočio je da se ste pen ra zvi je nos ti ne kog

dru štva (ci vi li za ci je) mo že o dre di ti sra zmer no bro ju ope ra ci ja ko je ono mo že da oba vi bez ra zmi šlja nja (auto mat ski!). Da nas, ako za os ta je te vi še

od par go di na – nis te re le van tni...

Cloud

8 Business&IT

Te ma broja

Na la zi mo se u sred tre će in dus trij ske re vo lu ci je. Su šti na tran sfor ma ci je ko-ju ona do no si je da sve tom u prav lja so ftver; ili, što bi

re kao m. An der se en: „So ftver će ‘po jes ti‘ svet.“ Dru gim re či ma, za sve što ra di mo, ma ko li ko je dnos tav no ili kom pli ko va no bi lo, ne op ho dan nam je so ftver, a so ftver sve vi še u prav lja auto ma ti ma oko nas (od ka fe ma ta do avi ona) a da mi to ga ni smo ni sve sni.

Da bi so ftver mo gao da oba vi ovu tran sfor ma tiv nu fun kci ju, sli ka sve ta u ko me ži vi mo mo ra bi ti stvo re na u di gi-tal nom do me nu. Sve (od in te re sa za nas, da ne ka že mo po sao) mo ra do bi ti svo ju di gi tal nu sli ku – ne sa mo do ku men ti, ko ji su da nas pre te žno već di gi tal ni, već i pre dme ti ko ji sa mi po se bi ni su no si oci in for ma ci ja. Na pri mer: sva ki pu tnič ki avi on da nas ima svo ju di gi tal nu sli ku i kom ple tnu is to ri ju od sa mog nas tan ka, sko ro svi me đu na ma ima ju i svoj di gi-tal ni (vir tu el ni) iden ti tet, itd.

Ne mi nov na po sle di ca je ek spo nen-ci jal ni rast vo lu me na po da ta ka o svim tran sak ci ja ma/pro me na ma u o kru že nju i od go va ra ju ćoj di gi tal noj sli ci (da ne ka že mo sen ci!). Dru ga po sle di ca: bi lo ka kva ma nu el na ana li za ovih po da ta ka je ne mo gu ća – ne op ho dno je auto ma ti-zo va ti ana li tič ke/sta tis tič ke/pre dik tiv ne pos tup ke. Odav de sle di: u prav lja nje „ve li kim po da ci ma“ (big da ta) i ma‑šin sko uče nje (ma chi ne le ar ning) do-mi ni ra ju da na šnjim ra zvo jem ICT-a.

Da bi po je din ci ili or ga ni za ci je (us ta-no ve, pre du ze ća, gru pe lju di) mo gli da is ko ris te pre dnos ti ko je ove te hno lo gi je do no se mo ra ju se po ve za ti – da nas ako ni si na web-u, ne pos to jiš. Vi še od to ga: go re opi sa ne pro ce du re dos tu pne su, zbog svo je slo že nos ti i re sur sa ko ji su im po tre bni za rad („o bra du“), go to vo is klju či vo u jav nom o bla ku (de lji ve, za je dnič ke u slu ge, sli čno kao elek tri čna ener gi ja).

Če tvrta in dus trij ska re vo lu ci jaOp šta po ve za nost, obi lan do tok no vih re le van tnih po da ta ka, pro ce du re za sta tis tič ku ana li zu/o bra du i dr. I zgle da da ne što ipak ne dos ta je? U pra šu ma ma di gi tal nog sve ta mo že se sna ći sa mo ve štač ka in te li gen ci ja (VI). VI op šteg ti pa, upo re di va sa ljud skom, još uvek je da le ko od re ali za ci je, ali VI pro ce du re ko je bo lje od čo ve ka obav lja ju spe ci fi čne

za dat ke, npr. pre po zna va nje sa drža ja sli-ka i dr., već ko ris ti mo, a da ih ni smo ni sve sni (go o gle pre tra ži va nje sli ka).

Pred na šim oči ma ra đa se če tvrta in-dus trij ska re vo lu ci ja: svet in te li gen tnih auto nom nih sis te ma (ure đa ji kao što je vo zi lo bez vo za ča, ku ćni ro bo ti i po mo-ćni ci ko ji ra zu me ju pri ro dan go vor/je zik i ko zna šta još).

Im pli ka ci je:• Mo ra te bi ti ne pre ki dno po ve za ni (sa

svi ma – hte li ne hte li!).• Mo ra te pre uze ti ri zik, ali se i za

šti ti ti (di gi tal ni svet je ne be zbe dni ji od re al nog!).

• Va ša za ra da di rek tno je sra zmer na va šem di rek tnom uče šću u stva ra nju pro i zvo da i u slu ga 4. IR.

• Vaš po slov ni re zul tat (ako ste predu ze će – a sva ko od nas je „ma lo pre du-ze će“) di rek tno je pro por ci ona lan me ri va še in te gri sa nos ti u no vi di gi tal ni svet.

• Mo ra te ne pre ki dno ve žba ti vaš najva žni ji alat za 4. IR – mo zak. „Uči ti, uči ti

i sa mo uči ti!“ – ovo je je di ni na čin da sa-ču va te ili ste kne te ra dno mes to na ko me vas VI ro bo ti ne će za me ni ti.

• Stva ri se ne mo gu pre o kre nu ti u su pro tnom sme ru – duh te hno lo škog ra-zvo ja ne će se vra ti ti na zad u bo cu!

Tran sfor ma ci ja i auto ma ti za ci ja po slov nih pro ce saDi gi tal na tran sfor ma ci ja (za pra vo no ve mo gu ćnos ti ko je ona stva ra) do ve la je do re de fi ni sa nja poj ma po slov nog pro ce-sa: ne kad je on po či njao i zav rša vao se u o kvi ri ma je dnog pre du ze ća/or ga ni za ci je, a sa da pos ta je ne upo re di vo du ži – po či-nje od po tro ša ča i zav rša va se (pro te žu ći se kroz či tav la nac vre dnos ti) sa po tro-ša čem. Na ve šće mo (pre ma mo de lu mIT cen tra za di gi tal ni bi znis) klju čne pro me-ne do ko jih do vo di di gi tal na tran sfor ma-ci ja či ji smo sve do ci:

• Po tro šač ko is kus tvo: Te hni ke tra di ci onal nog mar ke tin ga su dra ma ti-čno pro ši re ne ra di bo ljeg ra zu me va nja po na ša nja i po tre ba po tro ša ča: se gmen-

DI GI TAL NA TRAN SFOR MA CI JA PO SLO VA NJA, kO JA SE NA‑ME ćE kAO IM PE RA TIV, BEZ TE HNO LO GI JA O BLA kA BI LA BI DA NAS NE MO GU ćA. O BLAk I DI GI TA LI ZA CI JA BI ZNI SA IDU „RU kU POD RU kU“

9

ta ci ja ku pa ca ko ri šće njem na pre dnih ala-ta i in for ma ci ja dos tu pnih na in ter ne tu, sti ca nje zna nja o po na ša nju, uku si ma, po tre ba ma po tro ša ča ana li zom „tra go va“ na dru štve nim mre ža ma, ra zvoj pre dik-tiv nog mar ke tin ga, po je dnos tav lje nje pro ce sa kroz pri me nu a pli ka ci ja pot pu no pri la go đe nih po tro ša ču (pro gra mi lo jal-nos ti za mo bil ne ure đa je) – do stva ra nja glo bal ne di gi tal ne sa mo po slu ge (nes ta ja-nje po sre dni ka!).

• Po slov ni pro ce si: In te gra ci ja s-kra ja-na-kraj, po bolj ša nje per for man-si/agil nos ti, um re ža va nje za po sle nih i mo bil nost ra dnih mes ta (obav lja nje ope-ra ci ja u bi lo ko je vre me sa bi lo kog mes ta – od ku će i dr., sa broj nim im pli ka ci ja-ma za pri va tnost), do no še nje o dlu ka na o sno vu na pre dne ana li ti ke i po da ta ka. Sve vi še po tro šač/za po sle ni ko mu ni ci ra sa al go ri tmi ma, a ne sa dru gim za po sle-ni ma u pre du ze ću/us ta no vi.

• Po slov ni mo del: Po slov ni mo de-li me nja ju se pod uti ca jem di gi tal nih te hno lo gi ja – od tran sfor ma ci je fi zič kog u di gi tal no, sve ve ćeg bro ja pot pu no di-

gi tal nih pro i zvo da i u slu ga, do pot pu ne tran sfor ma ci je or ga ni za ci onog mo de la (od pros te pre ras po de le od go vor nos ti do le an me na džmen ta) i, ko na čno, re de fi ni-sa nja gra ni ca bi zni sa.

Im pli ka ci je su zna čaj ne: kao re zul-tat ne će mo do bi ti sa mo no ve pro i zvo de i u slu ge već i sa svim dru ga či ja pre du ze ća/or ga ni za ci je ko je ih pru ža ju. Pre du ze ća se is tov re me no sma nju ju (nes ta ju broj na ra dna mes ta ko ja za me nju ju auto ma ti/al go ri tmi) i pro ši ru ju se jer nas to je da u svo ju mre žu di rek tno u klju če i po tro ša-če. Po tro šač, na i zves tan na čin, pos ta je „za po slen“ u pre du ze ću ko jem on pla ća, a ne o brnu to! Pri to me on se o bra ća ma ši na ma i al go ri tmi ma, a ne za po sle-

ni ma (ko jih i ona ko ima sve ma nje). Da se ma lo na ša li mo: mo žda će mo us ko ro pos ta ti sve do ci is pu nje nja sna pro se čnog ka pi ta lis te – pre du ze će bez za po sle nih ko je ubi ra pro fit sa mo za svog vla sni ka.

Po ve za nost, mo bil nost i be zbe dnost – pri li ke i iza zo viPo je di nac (po čev od de či jeg u zras ta!) da nas u ru ka ma drži ure đaj ko ji je mo-ćni ji od per so nal nih ra ču na ra ko ji su se ko ris ti li pre sa mo ne ko li ko go di na. Na sto lu po je di nac da nas drži ure đa je ko ji su se pre sa mo de se tak go di na sma tra-li su per ra ču na ri ma. S dru ge stra ne, on je sa in ter ne tom po ve zan ve za ma či ja je brzi na ve ća od one ko jom su do pre de se-tak go di na bi la po ve za na pre du ze ća. Sa no vom ge ne ra ci jom mo bil nih mre ža (5g) do la ze i de se tos tru ko ve će brzi ne pre no-sa i ne pre ki dna po ve za nost (hte li mi to ili ne!). Ova no va hi per mre ža stvo ri će o sno vu za no ve pri me ne, kao što su vir-tu el na i do pu nje na re al nost, in te rak tiv na dis tri bu ci ja i kon zu mi ra nje me dij skih sa drža ja na za htev, po ja vu mi li jar di na in ter net po ve za nih ure đa ja – od pa me-tnih te le fo na, fri ži de ra, ter mos ta ta, auto-mo bi la, do prak ti čno sve ga os ta log. Ono što da nas na zi va mo „ve li kim po da ci ma“ za par go di na sma tra će se mi kros kop-skom ve li či nom. Iz i zvo ra in for ma ci ja ta kvog obi ma i slo že nos ti ni je dan ljud ski um ne će mo ći da i zvu če ko ri sne i po u-zda ne za ključ ke. Je di ni spas nam je da u po moć po zo ve mo te hni ke ve štač ke in te-li gen ci je i ma šin skog uče nja...

S dru ge stra ne, ka ko to uvek bi va, ne o tva ra ju se sa mo mo gu ćnos ti ko je do no-se do bro, već i one sa tam ne stra ne upo-tre be te hno lo gi je: be zbe dno sne pre tnje dra ma ti čno se uve ća va ju i pri su tne su svu da, u klju ču ju ći na še mo bil ne te le fo ne, te le vi zo re, auto mo bi le... Zlo na me ran po-je di nac, ko ji u fi zič kom sve tu ima ve li ku ali ipak o gra ni če nu moć, u di gi tal nom sve tu sti če moć da se su prot sta vi či ta vim or ga ni za ci ja ma, čak i drža va ma. Pri to-me je nje go va moć glo bal na – sve što že li na bi lo kom kra ju sve ta mo že da ura di iz fo te lje. Ni je ču dno što ne mač ka mi nis tar-

ZA US PEH DI GI TAL NE TRAN SFOR MA CI JE PRE DU ZE ćA NE‑OP HO DAN JE PO U ZDAN I SPO SO BAN PAR TNER, kO JI IMA JA SNU VI ZI JU kA kO SE SAV RE ME NE INFORMACIONE TE‑HNO LO GI JE MO GU IS kO RIS TI TI ZA UNA PRE đE NJE PO SLO‑VA NJA UZ RA ZUM NE TRO ŠkOVE

10 Business&IT

Te ma broja

• edu ka ci ja/tre ning za po sle nih i mena džmen ta za pri me nu IT re še nja;

• tran sfor ma ci ja po slo va nja uz prime nu sav re me nih IT re še nja.

Na pre dni is po ru či oci u slu ga ko ji su ov la da li kon cep ti ma i te hni ka ma di gi-tal ne tran sfor ma ci je, kao što je CO mINg, na pri mer, omo gu ća va ju pre du ze ći ma da pos tu pno pre ne su sve ve ći broj fun kci ja IT-ja na is po ru či oca, a da pri to me za drže kon tro lu nad pri me nom, ra zvo jem i eko-no mi čno šću ne op ho dnih fun kci ja. S dru-ge stra ne, is po ru či oci ne mo gu za do vo lji-ti ras tu će po tre be ko ri sni ka is po ru kom de li mi čnih, po pra vi lu krat ko ro čnih re še nja. Ide al no: ve za ko ri sni ka i is po ru-či oca mo ra bi ti za sno va na na po ve re nju i uza jam noj ko ris ti na du gi rok. Dru gim re či ma: za us peh di gi tal ne tran sfor ma-ci je pre du ze ća ne op ho dan je po u zdan i spo so ban par tner, ko ji pri tom ima ja snu vi zi ju ka ko se sav re me ne informacione te hno lo gi je mo gu is ko ris ti ti za una pre-đe nje po slo va nja uz ra zum ne tro ško ve.

Na pre dni ala ti – clo ud na ti ve a pli ka ci jeIn fras truk tu ra o bla ka po ja vi la se naj pre kao je fti na za me na za sop stve nu in fras-

ka od bra ne ovih da na na jav lju je for mi ra-nje je di ni ce za ki ber-be zbe dnost ko ja će bro ja ti oko 19.000 pri pa dni ka! mo žda ni ovo ne će bi ti do volj no, a mo žda će se bu-du ći ra to vi naj pre za po či nja ti u di gi tal-nom do me nu (ako to već ni je slu čaj)?

Da kle, pos ta je mo is tov re me no i mo-ćni ji i ra nji vi ji. Os ta je nam da se na da mo da će ova no vos tvo re na moć bi ti (pre te-žno) is ko ri šće na za do bro bit dru štva.

In fras truk tu ra i o blakU slu ge iz o bla ka ra ču na ra (clo ud com pu-ting) da nas se već mo gu sma tra ti sa svim zre lim. Po sle de se tak go di na in ku ba ci je i ra zvo ja, da nas su ove u slu ge u svim svo-jim ra zli či tim vi do vi ma, od in fras truk-tu re do is po ru ke a pli ka ci ja/so ftve ra, pos ta le eko nom ski ne odo lji va al ter na ti-va tra di ci onal nim na či ni ma i zgra dnje i o drža va nja IT po drške po slo va nju pre du-ze ća, us ta no va, or ga ni za ci ja bi lo ko je ve-li či ne i slo že nos ti. Op šte po zna ta oso bi na ovih u slu ga jes te da se pru ža ju i ko ris te na za htev, da se obim ko ri šće nih re sur sa mo že po ve ća va ti i sma nji va ti di na mič ki i da se pla ća ju pre ma obi mu ko ri šće nja re sur sa. Pri to me ko ri snik ne ma ni ka-kvih in ves ti ci onih tro ško va, tj. pre tva ra ih u ope ra tiv ne tro ško ve, ko ji su, zbog eko no mi je obi ma, zna tno ni ži ne go da ih gra di i o drža va sam. Po ja va o bla ka u IT do me nu je sa mo još je dna ma ni fes ta ci ja do bro po zna tog mo de la „ko mo di ti za ci je“ pro i zvo da/u slu ga bi lo ko je vrste u zre loj fa zi ra zvo ja. Vrlo sli čan put pro šla je, na pri mer, is po ru ka elek tri čne ener gi je – da nas je ni ko ne pro i zvo di sam za se be, već ko ris ti u slu ge iz jav no dos tu pnih i zvo ra.

Di gi tal na tran sfor ma ci ja po slo va nja, ko ja se na me će kao im pe ra tiv, bez te hno-lo gi ja o bla ka bi la bi da nas ne mo gu ća. Da kle, o blak i di gi ta li za ci ja bi zni sa idu „ru ku pod ru ku“. Pre du ze ći ma pre os ta je sa mo da pri hva te klju čnu pro me nu (al-ter na ti va ni je vre dna spo me na): gra ni ce pre du ze ća vi še ne pos to je, ne ka da šnje fi zič ke o gra de pre tvo ri le su se u vir tu el-ne, a i ove se sve vi še ras tva ra ju i nes ta ju. Ne kad je bio vrlo po pu la ran afo ri zam: „Bu di o tvo ren da ne bi bio za tvo ren!“ Da nas se on mo že do slov no pri me ni ti na mo del po slo va nja bi lo kog pre du ze ća.

IT out so ur cingSav re me no pre du ze će (us ta no va) ne ma vre me na ni re sur sa da se ba vi bi lo ko jim dru gim de la tnos ti ma sem oni ma ko je

mu di rek tno do no se pro fit. Da kle, mo ra da se fo ku si ra na svo je pri mar ne po slov-ne pro ce se („co re“ ak tiv nos ti), a se kun-dar ne pre pus ti is po ru či oci ma ko ji su za njih spe ci ja li zo va ni. IT tu ni je ni ka-kav izu ze tak, a po sle dnjih go di na ovaj pro ces, na zvan out so ur cing, zna tno je in ten ziv ni ji. Obim i for me pre no še nja IT ope ra ci ja na spolj ne is po ru či oce va ri ra ju od naj je dnos tav ni jih do naj slo že ni jih. Pri to me fun kci ju stra te škog ra zvo ja i u prav lja nja pre du ze će po pra vi lu za drža-va za se be.

Pre ma ste pe nu slo že nos ti – od je dnos-tav nih ka kom pli ko va nim, od krat ko-ro čnih ka du go ro čnim – out so ur cing sre će mo u sle de ćim for ma ma:

• IT i ko mu ni ka ci ona in fras truk tu ra;• a dmi nis tra ci ja i po drška;• in fras truk tu ra za be zbe dnost;• ra zvoj a pli ka ci ja i po drška;• kon sal ting u do me nu im ple men ta

ci je slo že nih stan dar dnih re še nja;• in te gra ci ja a pli ka ci ja i auto ma ti za

ci ja pro ce sa;• pla ni ra nje i bu dže ti ra nje – ar hi tek

tu ra i evo lu ci ja IT sis te ma;• pro ve ra pro ce sa u prav lja nja ITjem,

be zbe dnos ti i us kla đe nos ti sa li cen cnim pra vi ma;

11

truk tu ru. Ono što ste ra ni je sa mi mo ra li da i zgra di te i o drža va te (da ta-cen tri, ser ve ri, mre že...) o dje dnom ste mo gli da ku pi te (i znaj mi te) i do bi je te o dmah. me đu tim, to je bio sa mo prvi ta las te-hno lo gi ja o bla ka. Ono što je do šlo za tim zna tno je va žni je i dra ma ti čno me nja o kru že nje u kom pre du ze ća i po je din ci ži ve i ra de: o blak je omo gu ćio stva ra nje ra di kal no dru ga či jih re še nja i a pli ka ci ja. Na sce nu su stu pi le tzv. clo ud na ti ve a pli-ka ci je - a pli ka ci je ro đe ne u o bla ku. Ta kvih a pli ka ci ja da nas ima ne bro je no mno go, ali će mo se ov de fo ku si ra ti sa mo na dva po se bno va žna ti pa: ma siv ne a pli ka ci je za ma šin sko uče nje i ve štač-ku in te li gen ci ju, mi kro ser vi si kao API in fras truk tu ra (ko ju je IBm na zvao API eko no mi jom).

Prvi tip a pli ka ci ja zbog slo že nos ti i ma siv nos ti (u nji ho voj re ali za ci ji učes-tvu ju hi lja de ili de se ti ne hi lja da ser ve-ra) ne mo gu u sop stve nom o kru že nju se bi da pri u šte čak ni naj ve ća pre du ze-ća i or ga ni za ci je da na šnji ce. Sto ga se mo ra ju o kre nu ti upo tre bi jav no dos tu-pnih u slu ga. Dru gim re či ma, sve ve ći broj a pli ka tiv nih re še nja, a po go to vo onih naj na pre dni jih, mo ći će eko no mi-čno da se kon zu mi ra ju sa mo iz o bla ka. Če mu ove a pli ka ci je slu že? Pre sve ga za pre dvi đa nje (na o sno vu ma siv ne is to-ri je do ga đa ja ko ji ni su is klju či vo ve za ni za pre du ze će-ko ri sni ka) i pre po zna‑va nje o bli ka (sli ka, go vo ra, o bra za ca

po na ša nja). In te gri sa nje na ve de nih fun kci ja u tra di ci onal no a pli ka tiv no o kru že nje či ni sta re a pli ka ci je „pa me-tni jim“.

Dru gi tip a pli ka ci ja je za pra vo mre ža mi kro ser vi sa ko ji se u o bla ku is po ru-ču ju i sa dru gim a pli ka ci ja ma in te gri šu pre ko svo jih do bro de fi ni sa nih in ter fej sa – API-ja. Broj ni ser vi si ovog ti pa omo-gu ća va ju da se nji ho vom or kes tra ci jom/in te gra ci jom gra de slo že ni je a pli ka ci je i sis te mi za po dršku po slo va nju. Ko ri snik ih pri tom kon zu mi ra iz o bla ka i ni je vla-snik ni ti je dnog ele men ta in fras truk tu re po tre bne za nji hov rad.

Ono što smo ne kad na zi va li in for-ma ci onim sis te mom ko ji ima o gra ni-čen pe ri me tar pot pu no se ras tvo ri lo u o bla ku. gde su on da gra ni ce sav re me nog pre du ze ća? Ne ma ih!

U mes to za ključ ka...O kru že nje u kom da nas ži vi mo sve je vi še me ša vi na di gi tal nog i re al nog sve ta. Upo tre bom te hno lo gi ja ko je pro ši ru ju re-alan svet (tzv. au gmen ted re ality) čo ve ku se olak ša va sna la že nje u nje mu. Pri me ri su broj ni: od je dnos tav nih ope ra ci ja u pro dav ni ca ma (vir tu el ni i zlo zi) i skla di-

šti ma do vrlo kom plek snih, kao što su vo žnja auto mo bi la, pi lo ti ra nje avi oni ma i bes pi lo tnim le te li ca ma. O kru že nje u kom ži vi i ra di po je di nac sve vi še pod se-ća na vi deo-i gre. Otu da se, ne slu čaj no, ova tran sfor ma ci ja u prav cu in te rak tiv-nih iga ra u svim do me ni ma pri me ne IT te hno lo gi ja na zi va gej mi fi ka ci ja (ga mi-fi ca ti on). Vrlo je ve ro va tno da će us ko ro sred stva za tzv. vir tu el nu stvar nost bi ti ne op ho dna za obav lja nje čak i naj je dnos-tav ni jih po slo va.

Pro ce si tran sfor ma ci je za po či nju i te ku na, sta rim ar ši ni ma me re no, o brnut na čin: naj pre se ino va ci ja po jav lju je u ma sov noj pri me ni me đu po je din ci ma (po tro ša či ma), da bi se na kra ju po ja-vi la u sli čnom o bli ku kao re še nje ko je se ko ris ti unu tar po slov nih su bje ka ta (pre du ze ća, us ta no va, or ga ni za ci ja bi lo kog ti pa). Bi znis, za pra vo, ka sni sa di gi tal nom tran sfor ma ci jom!

Dru gim re či ma, na ša de ca i unu-ci bo lje od nas zna ju šta do la zi su tra. Re kao bih i da su bo lje od nas za to pri prem lje ni. Sav re me na pre du ze ća mo-ra će da im se pri la go de, ako že le da ih za po sle i za drže. Do bro do šli (po no vo) u vrli no vi svet! Mi ro slav Kržić �

ONO ŠTO SMO NE kAD NA ZI VA LI IN FOR MA CI ONIM SIS TE‑MOM kO JI IMA O GRA NI ČEN PE RI ME TAR POT PU NO SE RAS‑TVO RI LO U O BLA kU. GDE SU ON DA GRA NI CE SAV RE ME NOG PRE DU ZE ćA? NE MA IH!

12 Business&IT

Te ma broja

CO MING SAP ser visi

U go di na ma iza nas uvo-đe nje ERP sis te ma pred-stav lja lo je či tav po du hvat za kom pa ni je ko je su se, me đu prvi ma na ovim

pros to ri ma, o dva ži le na ovaj ko rak. Sva kom plek snost pa pir ne do ku men ta ci je i Excel ta be la, a pli ka ci ja ko je su ra đe ne „u ku ći“ i go di na ma mu ko trpno o drža va-ne, sva glo ma zna in fras truk tu ra ko ja je lju bo mor no ču va na od oči ju ko ri sni ka sis te ma - sve to za je dno tre ba lo je za me-ni ti je dnos tav nim i brzim ERP sis te-mi ma, po put NAV-a ili SAP-a. U ovim kom pa ni ja ma o dlu či li su da se pre pus te bla go de ti ma no vih te hno lo gi ja i pri hva-te mo gu ćnost da svo je po slov ne pro ce se, sa da ure đe ne, la ko kon tro li šu: tra že ni do ku men ti pos ta li su la ko dos tu pni, ši fre pro i zvo da či tlji ve, a ana li ze re zul-ta ta prak ti čno ne po tre bne - sve je bi lo na do hvat ru ke, a opet, ni šta se ni je mo glo do hva ti ti ta ko la ko... Na rav no, da na šnji či ta lac, po go to vu ko ri snik SAP sis te ma ili ne ko ko je pro šao kroz pro ces im ple-men ta ci je i na učio da se mu ko trpni rad na no vom sis te mu is pla tio i do neo re še-nje dav no pos to je ćeg pro ble ma, mo gao bi ose ti ti bla gu iro ni ju u ovom tek stu, bar na po čet ku.

Tek je pro šla eufo ri ja, go di na im ple-men ta ci je SAP-a je iza kom pa ni je. No vi sis tem je u upo tre bi, pos ta li ste deo sve ta, ko ris ti te so ftver ko ji je pret ho dno pro šao pro ve re u sto ti na ma hi lja da kom-pa ni ja... Tek ta da po la ko pos ta je te sve sni to ga da vaš no vi ERP sis tem ni je sve mo-guć. Na rav no, do bi li ste (tj. pla ti li po eko-nom skoj ce ni) naj bo lje prak se iz ve li kih svet skih kom pa ni ja, do bi li ra zra đe ne pro ce se i pro ce du re, ali sa da po la ko do-la zi te do ide je da vaš no vi sis tem za pra vo ni je ni ma lo je dnos tav ni ji; na pro tiv, on je mno go slo že ni ji i tre ba vam ne upo re di vo

vi še re sur sa, ma te ri jal nih i ljud skih, što u pre vo du zna či da vam tre ba sve vi še nov ca za o drža va nje ERP sis te ma.

Bez ob zi ra na to da li ra di te u ne koj do ma ćoj pri va tnoj fir mi, mul ti na ci-onal noj kom pa ni ji ili u ne koj držav noj in sti tu ci ji, pra vi la po slo va nja u da na šnje vre me pos ta ju slo že ni ja, za hte vi ko ri-sni ka sve broj ni ji i ra znov rsni ji, be zbe-dno sni iza zo vi sve ve ći, a eko nom ska ra ču ni ca sve o štri ja i no vac ko ji se ula že u IT sve vre dni ji za po slo dav ca. No va pi ta nja se ni žu: Ka ko re ali zo va ti za me nu pos to je će in fras truk tu re no vom? Ka ko obe zbe di ti si gur no mes to za va še po dat-ke? Ka ko u brza ti va še ser vi se on da ka da vam je to po tre bno? Ka ko i zves ti sku pe ana li tič ke o bra de bez lju di ko ji se ba ve tom pro ble ma ti kom? Ka ko pro na ći do-ku men te po sle 5, 7 ili 10(0) go di na, ka da vam za tre ba ju ili ka da ih re vi zor za tra ži? Ka ko osi gu ra ti pris tup va šem sis te mu sa sva kog ure đa ja, u bi lo ko je vre me, sa bi lo kog mes ta, u fir mi ili van nje? Pi ta nja su sve broj ni ja i sve če šće se sa nji ma su sre-će mo. No, bez ob zi ra na to ko li ko pi ta nja i zgle da ju te ška, po ne kad i ne re ši va, od go vo ri na rav no pos to je. Oni su tu, pred na ma, u te hno lo gi ja ma i lju di ma ko ji te te hno lo gi je pra vil no ko ris te, im ple-

Do bro do šli u svet

si gur nih re še nja!Uz po moć ne kih ti pi čnih pri me ra iz prak se po ku ša će mo da pred sta vi mo

šta je to što CO MING SAP ser vi si mo gu da pru že ko ri sni ku...

13

SAP a pli ka tiv ni ser vi si mo gu da po-mo gnu u fa zi in te gra ci je SAP sis te ma sa os tat kom sve ta, uvo đe nju BI sis te ma, in te gra ci ji mo der nih ala ta za ko la bo ra-ci ju. Sve ovo mo gu će je sa CO mINg SAP ti mom, ko ji ras po la že edu ko va nim pro-fe si onal ci ma, spo so bnim da od go vo re na za hte ve u fa zi im ple men ta ci je SAP-a i/ili o drža va nja sis te ma.

Ba ckup i DR za SAP No vi SAP sis tem ni je još ni ušao u upo tre-bu, a vla sni ci ili me na džment već se pi ta ju šta se de ša va u slu ča ju po pla ve, po ža ra ili ne kog dru gog ka tas tro fal nog do ga đa ja, gde su re zer vne ko pi je po da ta ka i ka ko nas ta vi ti sa ko ri šće njem SAP-a u ta kvom slu ča ju. Ne ko im je re kao da se 90% kom pa ni ja ni ka da ne opo ra vi od gu bit ka po da ta ka i da su u ta kvom slu ča ju prak ti-čno osu đe ni na pro past. To je ta čno. U ta-kvom sce na ri ju CO MING Clo ud ba ckup ser vi si i CO MING Clo ud DR ser vi si stav lja ju se u slu žbu SAP-a. CO mINg-ovi in že nje ri ima ju već go di ne i go di ne is-kus tva sa ču va njem re zer vnih ko pi ja SAP sis te ma, kao i sa DR-om za SAP. Sve ovo fun kci oni še u CO mINg Clo ud-u u spre zi sa ko ri snič kim sis te mi ma.

Po zi va mo vas da se ja vi te i kan di du-je te vaš SAP sis tem za pro je kat CO mINg Clo ud ba ckup ili DR. Sis tem je ta ko ra-zvi jen da je u sva kom mo men tu mo gu će tes ti ra ti ra zne sce na ri je i pri la go đa va ti ih svo jim po tre ba ma. Ta ko đe, mo gu će je da se ovi sis te mi, ko ji se vrlo la ko opo rav lja-ju u clo ud-u, ko ris te za tes ti ra nje i ra zvoj, što pred stav lja ve li ku u šte du u po re đe nju sa ula ga nji ma ko ja bi fir ma ima la ako bi mo ra la da za te po tre be prak ti čno du pli-ra svo je in fras truk tur ne ka pa ci te te.

SAP HA NA plat for maKo na čno se ot po če lo sa ko ri šće njem no vog SAP sis te ma, 45-go di šnjeg ERP-a

men ti ra ju ći ih na naj bo lji mo gu ći na čin, eko nom ski o prav da no, op ti mi zo va no i pri la go đe no po tre ba ma ko ri sni ka. Ta kav je slu čaj sa CO MING SAP ser vi si ma, a po mo ću ne kih kon kre tnih pri me ra po ku ša će mo da pred sta vi mo šta je to što oni mo gu da pru že ko ri sni ku.

SAP u o bla kuVra ti će mo se prvo na sam po če tak, u fa zu pro ce ne i kal ku li sa nja po tre bnih in fras truk tur nih re sur sa pre SAP im-ple men ta ci je. Sva ko ko se ba vio ovom pro ble ma ti kom zna (a ko ni je, mo že da nam ve ru je) da su ini ci jal na ula ga-nja u „har dver“ ve oma ve li ka i čes to je ne mo gu će na sa mom po čet ku pro jek-ta pre ci zno o dre di ti ko je su za pra vo po tre be no vog SAP sis te ma. Kom pa ni-ja SAP i kon sul tan ti ko ji se ba ve ovom pro ble ma ti kom po ma žu, ali se ra ču ni ca ve oma te ško i zvo di. U fa zi im ple men ta-ci je, obu ke i ra zvo ja a pli ka ci ja po tre bnih da ERP pro fun kci oni še ona ko ka ko je pos tav lje no u pro jek tnom za dat ku, a ko ja tra je naj ma nje go di nu da na, eko nom-ska i be zbe dno sna ra ču ni ca su 100% na stra ni CO mINg SAP ser vi sa u o bla ku. Ka ko? Pa, umes to sku pe in ves ti ci je u in fras truk tu ru, bi la to ku po vi na no ve o pre me ili do ku plji va nje har dve ra za pos to je ću, i znaj mlji va njem re sur sa u CO mINg Clo ud-u mo gu će je obe zbe di ti da či ta va fa za im ple men ta ci je pro đe pot-pu no ne opa že no, bar što se in fras truk tu-

re ti če; pla ća se sa mo me se čni na jam, a svi os ta li re sur si u sme ra va ju se na sa mu im ple men ta ci ju, na obu ku i ure đi va nje po slov nih pro ce sa. To kom ra da sa ova ko kon fi gu ri sa nim sis te mom mo gu će je i zme ri ti per for man se, ta čno o dre di-ti po tre bne in fras truk tur ne re sur se i star to va ti SAP sa op ti mal nim o dno som per for man si i ce ne.

U ti pi čnom sce na ri ju, ka da ko ri snik ku pu je sav po tre ban har dver, sam obe-zbe đu je in fras truk tu ru i ljud ske re sur se i pre uzi ma na se be sav ri zik o drža va nja, ra ču ni ca je da le ko ne po volj ni ja za ko-ri sni ka. De lje na CO mINg Clo ud in fras-truk tu ra i vi so kos pe ci ja li zo va ni ljud ski re sur si ko ji ma CO mINg ras po la že da le-ko su je fti ni ji ne go da ko ri snik (fir ma) to po ku ša va da ura di sam.

A pli ka tiv ni ser vi siJoš smo na po čet ku, a već sti že mo do dru gog pri me ra: po me nu li smo mno štvo ne po ve za nih (u po slov nom smi slu) a pli-ka ci ja, ce nov ni ka i Excel la ger-lis ta, pro-ce sa ko ji ne ma ju po če tak i kraj, što je i bio glav ni ra zlog za uvo đe nje SAP-a. Ako po gle da mo oko se be, vi di mo da smo i da-nas o kru že ni mno štvom a pli ka ci ja: ne ke sta re su „pen zi oni sa ne“, a ne ke no ve su do šle (CRm ili Sha re Po int) ili tek do la ze (npr. SA PJAm). U Excel-u ni su vi še la-ger-lis te ne go BI ko nek to ri, mo bil ni te le-fo ni pos ta li su na ši des kto po vi, a ape ti ti ko ri sni ka sis te ma su po ra sli. CO MING

U FA ZI IM PLE MEN TA‑CI JE, OBU kE I RA ZVO JA A PLI kA CI JA PO TRE BNIH DA ERP PRO FUN kCI‑ONI ŠE ONA kO kA kO JE POS TAV LJE NO U PRO JEk‑TNOM ZA DAT kU, A kO JA TRA JE NAJ MA NJE GO DI‑NU DA NA, EkO NOM SkA I BE ZBE DNO SNA RA ČU NI‑CA SU 100% NA STRA NI CO MING SAP SER VI SA U O BLAkU

PO ZI VA MO VAS DA SE JA VI TE I kAN DI DU JE TE VAŠ SAP SIS‑TEM ZA PRO JE kAT CO MING CLO UD BA CkUP ILI DR. SIS TEM JE TA kO RA ZVI JEN DA JE U SVA kOM MO MEN TU MO GU ćE TES TI RA TI RA ZNE SCE NA RI JE I PRI LA GO đA VA TI IH SVO JIM PO TRE BA MA.

14 Business&IT

Te ma broja

sa svim svo jim vrli na ma i ma na ma. Ku pljen je no vi har dver, po tro še no dos ta vre me na i nov ca za im ple men ta ci ju, po slov ni pro ce si su sre đe ni, ko ri sni-ci obu če ni. Po da ci se po la ko go mi la ju, 70.000 ta be la pu ni se po da ci ma, ko ji se čes to mul ti pli ci ra ju. To je da nak vre me-nu iza nas, ali da tog vre me na ni je bi lo, ne bi bi lo ni ova ko po u zda nog sis te-ma kao što je SAP ERP. me na džment sre dnjeg ni voa tra ži sve vi še i zve šta ja i pro gra me ri po či nju, kao u sta ra do bra vre me na, da ge ne ri šu i zve šta je. I on da, po ne ka po gre šno na pi sa na li ni ja ko da u ABAP-u (pro gram ski je zik ko ji se ko ris ti u SAP-u) do vo di do vi še sa tnih zas to ja sis te ma. me đu tim, ne ka sni se sa mo sa i zve šta ji ma, već i o snov ni po slov ni pro-ce si, ko ji se nu žno o dvi ja ju u re al nom vre me nu, trpe zas to je.

CO MING SAP HA NA clo ud ser‑vi si mo gu bi ti i zlaz iz ove ne pri ja tne si tu aci je. Tes ti raj te re še nja na HA NA plat for mi u CO mINg Clo ud-u, ko ja već ne ko li ko go di na ko ris te na ši kli jen ti iz Ru si je. Uko li ko ima te pro ble ma sa per-for man sa ma sis te ma za i zve šta va nje ili že li te da is pro ba te ne ke spe ci jal ne ana li tič ke pro ce se, po zo vi te nas! Na ši stru čnja ci će vam iza ći u su sret i za je dno sa va ma re ši ti pro blem.

Ar hi va u o bla kuAko ra dni vek je dnog IT sis te ma upo-re di mo sa ži vo tnim ve kom kom pa ni je, vi de će mo da smo po sle pet ili de set go di-na ko ri šće nja sis te ma opet na po čet ku. Na kon pet go di na ra da sva ki ERP sis tem, pa i SAP, pos ta je op te re ćen is to rij skim po da ci ma, do ku men ti ma ko ji odav no ne ma ju zna čaj, sta rim ši fra ma pro i zvo da

ko ji vi še ne pos to je, ali i do ku men ti ma ko je je ne op ho dno ču va ti de set ili vi še go di na, u za vi snos ti od pro pi sa (npr. po je di ni fi nan sij ski do ku men ti). Što se sta ri po da ci vi še go mi la ju, sis tem pos ta je tro mi ji, te že do la zi mo do do ku me na ta ko ji su nam po tre bni, i zve šta va nje pos ta-je spo ri je. CO MING Clo ud ar hi vi ra nje je ser vis ko ji nam po ma že da na še sta re do ku men te i po dat ke o dlo ži mo na be-zbe dno mes to, da ih ka te go ri zu je mo i po po tre bi pre tra žu je mo, si gur ni da će ti do-ku men ti bi ti dos tu pni i za 10(0) go di na i da će mo mo ći da ih pro či ta mo u onom for ma tu u ko me su za pi sa ni.

Ar hi vi ra nje SAP po da ta ka pred-stav lja po se ban iza zov, zbog broj nih me đu so bnih ve za i zme đu do ku me na ta, pa je ova kve pro jek te po tre bno pa žlji vo pla ni ra ti. Is kus tvo ko je CO mINg SAP a pli ka tiv ni tim ima u ova kvim pro jek ti-ma mo že bi ti od ne pro ce nji ve ko ris ti u re ali za ci ji pro je ka ta ar hi vi ra nja. Ko ri šće-nje clo ud re sur sa či ni ovaj pro ces zna tno je fti ni jim u o dno su na tro še nje sku pih re sur sa za ar hi vi ra nje po da ta ka u sop-

stve noj re ži ji. Uz to, ar hi vi ra ni po da ci se mo gu u sva kom tre nut ku do bi ti, ko pi ra ti na stra ni ko ri sni ka ili sni mi ti na dru ge me di je (tra ke, na pri mer), ko je je mo gu će ču va ti u se fo vi ma i sl.

Na kra ju, po sle ovih ne ko li ko pri me-ra, opet smo na po čet ku. Šta god o dlu či li i ka kvo god re še nje iza bra li, tre ba vo di ti ra ču na o za hte vi ma vla sni ka i me na-džmen ta, sa je dne stra ne, i eko nom skoj o prav da nos ti, sa dru ge stra ne. Te hno lo gi-ju re še nja ne mo ra mo do ka zi va ti: sve što za mi sli mo mo že mo i da ura di mo, u kon-tek stu po sla ko jim se ba vi mo. Eko nom ske do ka ze, me đu tim, mo ra mo da i zvo di mo sva ko ga da na, a oni ne po bi tno go vo re da je ko ri šće nje za je dnič kih re sur sa, in fras-truk tur nih ili ljud skih, da le ko je fti ni je ne go ko ri šće nje sop stve nih, po je di na čnih. Tren do vi u sve tu nam go vo re is to. To tre ba da nam bu de vo di lja u sva kom tre nut ku. Do bro do šli u svet si gur nih re še nja! Do bro do šli u svet CO mINg Clo ud-a i CO mINg SAP ser vi sa! Vi di mo se na clo ud.co ming.rs ili www.co ming.rs.

Slo bo dan Mal ba šić �

CO MING SAP HA NA CLO‑UD SER VI SI MO GU BI TI I ZLAZ IZ NE PRI JA TNE SI TU ACI JE SA ZAS TO‑JEM PO SLOV NIH PRO‑CE SA. UkO LI kO IMA TE PRO BLE MA SA PER FOR‑MAN SA MA SIS TE MA ZA I ZVE ŠTA VA NJE ILI žE LI‑TE DA IS PRO BA TE NE kE SPE CI JAL NE ANA LI TIČ‑kE PRO CE SE, PO ZO VI TE NAS! NA ŠI STRU ČNJA CI ćE VAM IZA ćI U SU SRET I ZA JE DNO SA VA MA RE‑ŠI TI PRO BLEM.

SER VIS CO MING CLO UD AR HI VI RA NJE OMO GU ćU JE DA STA RE DO kU MEN TE I PO DAT kE O DLO žI MO NA BE ZBE DNO MES TO, DA IH kA TE GO RI ZU JE MO I PO PO TRE BI PRE TRA žU‑JE MO, SI GUR NI DA ćE TI DO kU MEN TI BI TI DOS TU PNI I ZA 10(0) GO DI NA I DA ćE MO MO ćI DA IH PRO ČI TA MO U ONOM FOR MA TU U kO ME SU ZA PI SANI

15

Coming Cloud portala

COMING Cloud portal je centralno mesto informisanja o COMING Cloud rešenjima...

Već na prvoj strani ovog sajta će vam

biti jasno šta od nas možete da

očekujete

Steći ćete kompletnu sliku o našim uslugama.

Dubljim istraživanjem sajta naći ćete više informacija o konkretnim rešenjima

i servisima.

... i servisima

... pogledajte cene predloženih paketa ili kreirajte specifikaciju usluge po želji. Testirajte nas.

Ukoliko ste korisnik COMING Cloud usluga, uz lični nalog dobijate pristup svim informacijama vezanim za vašu uslugu kod nas u cloud-u.

O rešenju koje vas interesuje možete da saznate i iz Najčešćih pitanja i Materijala.

Posetite nas...cloud.coming.rs

Izvolite, postavite nam pitanje...

Benefiti upotrebe

Tro ško vi vla sni štva

in fras truk tu re ili clo ud?

O po zi tiv nim as pek ti ma ra ču nar skog o bla ka već smo pi sa li na stra ni ca ma na šeg ča so pi sa, a te ma ko ja se u ovoj pri či na me će sva ka ko

je eko no mi čnost. Je dnos tav no: clo ud com pu ting = eko no mi čnost!

TCO ana liza

Sa svim je ja sno da je o snov na ka rak te ris ti ka ra ču nar skog o bla ka eko no mi čnost. Ova te-hno lo gi ja ja vi la se kao od go vor na ras tu će po tre be za sve slo že-

ni jim IT ser vi si ma, ko ji sa so bom do no se i ve će tro ško ve, i to u a tmos fe ri svet ske eko nom ske kri ze ko ja je za hva ti la sve, od mi kro kom pa ni ja do glo bal nih gi ga na-ta, u zro ku ju ći sma nje nje kom pa nij skih bu dže ta za IT. No, sa da se ne će mo vra ća ti de ce ni ju una zad i go vo ri ti o nas tan ku clo ud te hno lo gi je, već će mo se u nas tav ku fo ku si ra ti na nje nu is pla ti vost, po re de ći tro ško ve po se do va nja sop stve ne IT in fras-truk tu re i i znaj mlji va nja is te u clo ud-u.

Auto ma ti za ci ja po slov nih pro ce sa da-nas pred stav lja im pe ra tiv za sve kom pa-ni je ko je se bo re za mes to na trži štu, bez ob zi ra na to ko jom de la tno šću se ba ve. lis ta ser vi sa ko ji su im za to ne op ho dni zna tno je du ža ne go ra ni jih go di na, što do vo di do po ras ta IT tro ško va. Sa mo ne ke od stav ki na ovoj du goj lis ti su: ERP

(En ter pri se Re so ur ce Plan ning), re še nje za ra zme nu mej lo va, re še nje za u prav lja-nje po slov nim sa drža jem (Sha re Po int), a tu su i broj ni dru gi ser vi si. No, ne po ve-ća va se sa mo po tre ba za ser vi si ma; is to se de ša va i sa in fras truk tur nim re sur si-ma: sa po ve ća njem bro ja i slo že nos ti ser-vi sa ras te i po tre ba za in fras truk tu rom ko ja u pot pu nos ti mo že da po drži nji hov

rad. Uz to, ja sno je da su i za po sle ni u IT-ju pod sve ve ćim pri tis kom, a nji hov broj, na ža lost, os ta je is ti ili se, i to ne ret-ko, čak i sma nju je.

Svi ser vi si i sva ne op ho dna in fras-truk tu ra, kao i po se do va nje sop stve nog da ta-cen tra, ima ju o dre đe nu nov ča nu vre dnost, ko ju na zi va mo tro ško vi vla sni-štva (TCO – To tal Cost of Owner ship).

18 Business&IT

Te ma broja

re co very i se cu rity. Ra zlog je (i zme đu os ta log) to što gu bi tak po da ta ka ili kom-ple tan pad sis te ma za ne ke kom pa ni je ne ma ce nu, a čes to je ne na do kna div. Za-šti ta po da ta ka u sva kom smi slu tre ba-lo bi da pred stav lja im pe ra tiv za je dnu kom pa ni ju, jer nji hov gu bi tak naj če šće do no si sa so bom i kraj po slo va nja.

U pra vo tu na sce nu stu pa clo ud te-hno lo gi ja. Ko ri šće nje in fras truk tu re u clo ud-u či ni dos tu pnom naj sav re me ni ju o pre mu vi so kih per for man si, sa kom-ple tnom mre žnom in fras truk tu rom. In fras truk tu ra po u zda nog clo ud pro vaj-de ra je u pot pu nos ti re dun dan tna i u njoj ne pos to ji ni je dna kri ti čna tač ka. Po red to ga, be zbe dnost po da ta ka je na vi so kom ni vou, što ko ri sni ci ma omo gu ća va da se fo ku si ra ju na sop stve ni po sao, a bri gu o in fras truk tu ri i za šti ti po da ta ka pre pus-te pro fe si onal ci ma.

Ka da po re di mo tro ško ve po se do va nja sop stve ne in fras truk tu re i ko ri šće nja is tih ser vi sa u clo ud-u, još je dno ve li-ko „za“ na stra ni clo ud-a jes te to da ova te hno lo gi ja omo gu ća va ko ri šće nje, a sa mim tim i pla ća nje sa mo ne op ho dnih ser vi sa, o dno sno ne op ho dne in fras-truk tu re. Tu je i ključ nje ne eko no mi-čnos ti. Za što bi smo pla ća li ne što što ne ko ris ti mo, ako mo že mo, u slov no re če no, po de li ti tro ško ve sa dru gi ma i ko ris ti ti sa mo ono što nam je po tre bno? U ta be li 3

Kako izračunati TCO?U pret ho dnim bro je vi ma već smo go vo ri-li o to me da se tro ško vi vla sni štva (TCO) sas to je od in ves ti ci onih (CA PEX) i ope ra-tiv nih (OPEX) tro ško va.

In ves ti ci oni tro ško vi su tro ško vi ku-po vi ne o pre me i o pre ma nja da ta-cen-tra. U in ves ti ci one tro ško ve spa da ju ku po vi na ser ve ra i sto ri dža i os ta li in fras truk tur ni tro ško vi (mre ža, WAN, UPS, a gre ga tor, rek, ka bli ra nje, o pre-ma nje ser ver ske so be...) i oni ne sum-nji vo či ne naj ve ći deo TCO-a. U ta be li 1 pri ka za ni su pro se čni in fras truk tur ni tro ško vi.

Po red in ves ti ci onih tro ško va, da bi smo i zra ču na li TCO ne op ho dno je i zvrši ti i pro ce nu ope ra tiv nih tro ško va na me se čnom ni vou. U ope ra tiv ne tro-ško ve spa da ju: na do kna da za po tro šnju elek tri čne ener gi je, tro ško vi o drža va nja DC-a, kli ma ti za ci je, o drža va nje sis te ma za nad zor i ga še nje po ža ra, o drža va nje DC in fras truk tu re i na rav no ne za obi-la zni in že njer ski re sur si. Ovi tro ško vi pri ka za ni su u ta be li 2.

Na o sno vu po da ta ka iz ove dve ta be le mo že mo da za klju či mo sle de će: uko li ko bi smo že le li da i zgra di mo sop stve ni DC ko ji je u pot pu nos ti re-dun dan tan i bez ije dne kri ti čne tač ke, in ves ti-ci oni tro šak i zno sio bi 318.300 €, dok me se čni ope ra tiv ni tro ško vi i zno-se 3.390 €.

Ka da smo i zra ču na li tro-ško ve po se do va nja sop stve ne in fras truk-tu re, do bi li smo su mu ko ja ni je za ne mar-lji va, a sva ka ko ni je ni ko na čna. Po re de ći ce ne po se do va nja sop stve ne in fras truk-tu re i i znaj mlji va nja in fras truk tu re u clo ud-u, u prvi mah ba vi li smo se sa mo broj ka ma, o dno sno nov cem. me đu tim, do šli smo do za ključ ka da eko no mi čnost clo ud te hno lo gi je ne mo že mo na pra-vi na čin pred sta vi ti is klju či vo po re de ći je dno kra tnu ku po vi nu har dve ra sa me-se čnim pla ća njem clo ud ser vi sa. Za što? Za to što je ini ci jal ni tro šak pri ku po vi ni

har dve ra sa mo je dan ma nji deo TCO-a. Za kon kre tno po re đe nje ne op ho dno je da u ana li zu u klju či mo sve tro ško ve (ne sa mo ku po vi-nu) u je dnom vre men skom pe ri odu. Da kle, klju čno je da in ves ti ci oni tro ško vi za-pra vo ni ka da ni su ko na čni i da je na kon o dre đe nog pe-ri oda ne op ho dno za nav lja-nje o pre me. gra fi kon ispod pri ka zu je TCO u pe to go di-šnjem pe ri odu.

Gde je tu cloud?Pri me ti će te da su u ta be li sa in ves ti ci onim tro ško vi ma os tala ne po pu njena polja ko ja se o dno se na di sas ter

OPIS JM CENA

Data-centar 1 m2 8 3.000 € 24.000 €

Napajanje 1 kW 10 5.000 € 5.000 €

UPS 2 kW 5 5.000 € 10.000 €

Sistem za nadzor data-centra, kamere

1 8.500 € 8.500 €

Klimatizacija 2 kW 5 7.000 € 14.000 €

Sistem za gašenje požara

1 sistem 9.000 € 9.000 €

Serveri 4 kom. 7.000 € 28.000 €

Firewal 2 kom. 3.900 € 7.800 €

Load balancer 2 kom. 5.000 € 10.000 €

Core switch 2 kom. 5.000 € 10.000 €

Primarni storage 1 kom. 42.000 € 42.000 €

Sekundarni storage 1 kom. 25.000 € 25.000 €

Backup sistem 1 kom. 15.000 € 15.000 €

Udaljeni backup sistem

1 kom. 15.000 € 15.000 €

Operativni sistem 8 kom. 6.000 € 48.000 €

Platforma za virtuelizaciju

8 kom. 3.000 € 24.000 €

Softver za BU 8 kom. 1.000 € 8.000 €

Instalacija sistema 1 kom. 15.000 € 15.000 €

Disaster recovery

Security

318.300 €

OPIS KOL. IZNOS

Električna energija 733 sata kWh 0,60 € 440 €

Održavanje DC-a 300 €

Klimatizacija 300 €

Sistem za nadzor 150 €

Sistem za gašenje požara

200 €

Inženjerski resursi 1 2.000 €

3.390 €

Ta be la 1: In ves ti ci oni tro ško vi (CA PEX)

Ta be la 2: Ope ra tiv ni tro ško vi (OPEX)

19

pri ka za li smo tro ško ve po me nu te in fras-truk tu re u clo ud-u.

Kao što se iz po da ta ka pri ka za nih u ta be li mo že vi de ti, me se čni tro ško-vi i znaj mlji va nja re sur sa u clo ud-u su, ot pri li ke, u ran gu me se čnih ope ra tiv-nih tro ško va ko je kom pa ni ja ima ka da po se du je sop stve nu in fras truk tu ru. Ovo nas, da lje, do vo di do za ključ ka da ko ri-šće njem clo ud te hno lo gi je i zbe ga va mo sve one pret ho dno na ve de ne in ves ti ci-one tro ško ve, ko ji či ne ve li ki deo sa mog TCO-a. Na rav no, sve i zve de ne kal ku la ci je su o kvir ne, da bi smo što bo lje pri ka za-li ko li ko je clo ud za pra vo eko no mi čan; pre ci zne kal ku la ci je i zvo de se na o sno vu po tre ba kon kre tnih kom pa ni ja. Na še is kus tvo u pru ža nju u slu ga u clo ud-u i ve li ki broj i zve de nih ana li za go vo re nam da tro ško vi i znaj mlji va nja in fras truk tu-re u clo ud-u ne pre la ze vre dnost me se-čnih ope ra tiv nih tro ško va ka da kom pa-ni ja po se du je sop stve nu in fras truk tu ru.

Po red eko no mi čnos ti, tu su i os ta le pre dnos ti ko ri šće nja clo ud te hno lo gi je. Clo ud u slu ge su pri la go dlji ve i – što je izu ze tno va žno – ne za hte va ju ku po vi nu so ftve ra, već omo gu ća va ju ko ri sni ci ma da po red in fras truk tu re i znaj me i li cen-ce za ko ri šće nje so ftve ra. Ova te hno lo-gi ja je ska la bil na, po u zda na i efi ka sna, a zbog sve ga na ve de nog i sve po pu lar ni ja,

te se, pre ma ne kim is tra ži va nji ma, oče-ku je ve li ki rast ko ri šće nja jav nog cla ud-a do 2019. go di ne. I zra že no u pro cen ti ma, to i zgle da ova ko:

• IaaS – ko ri šće nje in fras truk tu re kao u slu ge će po ras ti za 19,7%

• Pa aS – ko ri šće nje plat for me kao u slu ge će po ras ti za 15,5%

• Sa aS – ko ri šće nje so ftve ra kao u sluge u clo ud-u će po ras ti za 64,8%.

Ka ko bi smo što re al ni je pri ka za li clo ud te hno lo gi ju, mo ra mo pred sta vi ti i nje ne ma ne. O snov na ma na clo ud te hno-lo gi je je nje na za vi snost od in ter net ko-nek ci je. Uko li ko ste o ffli ne, ne će te mo ći da pris tu pi te svom par če tu ra ču nar skog o bla ka. Na rav no, sve što ima ve ze sa in-ter ne tom is tov re me no za vi si od nje ga, te se, uko li ko je ko nek ci ja lo ša, mo že ja vi ti pro blem, tj. mo že se de si ti da ser vis ne ra di do bro i da je pris tup po da ci ma spor, pa ni je mo gu će u pot pu nos ti „uži va ti“ u vi so kim per for man sa ma ko je clo ud in-fras truk tu ra nu di.

Za kraj: sop stve na in fras truk tu ra ili clo ud?Ako bi smo ovo pi ta nje mo gli za is ta da pos ta vi mo ova ko je dnos tav no, tj. da na nje ga da mo je dnos ta van od go vor, on bi, zbog sve ga na ve de nog, za si gur no bio: clo ud. U ovom „du elu“ clo ud te hno lo gi ja po be đu je, zbog to ga što omo gu ća va lak še pla ni ra nje ras ho da; nje nim ko ri šće njem in ves ti ci oni tro ško vi pre la ze u ope ra tiv-ne (CA PEX to OPEX), što da lje omo gu-ća va da se no vac ko ji je bio pla ni ran za ula ga nje u IT o pre mu sa da is ko ris ti za stra te ški ra zvoj kom pa ni je. Ta ko đe, ova te hno lo gi ja obe zbe đu je ne za vi snost od pro i zvo đa ča har dve ra, šti ti od zas ta re lih te hno lo gi ja ili onih ko je su kom pa ni-ji-ko ri sni ku ne po tre bne. Uz sve to, omo-gu ća va da pla ti te is klju či vo ono što ste u pret ho dnom pe ri odu i ko ris ti li.

me đu tim, ne će mo se za va ra va ti i re-ći da je uop šte mo gu će pos ta vi ti pi ta nje na ova ko je dnos ta van na čin i na nje ga da ti ova ko je dnos ta van od go vor. Na o dlu či va nje uti če mno go fak to ra, po tre-bno je i zvrši ti broj ne ana li ze i pro ce ne tre nu tnog sta nja pos to je će IT o pre me, pa tek on da do ne ti o dlu ku o kom ple-tnoj ili de li mi čnoj mi gra ci ji u clo ud. Ipak, ono što sa si gur no šću mo že mo da tvrdi mo jes te da će u bu du ćnos ti bi ti sve ma nje ku po vi ne IT o pre me, pa i li cen ci za so ftver, a sve vi še i znaj mlji va-nja ser vi sa u clo ud-u.

Ve sna Re džić �

kO RI ŠćE NJEM CLO UD TE HNO LO GI JE IN VES TI CI ONI TRO‑ŠkO VI PRE LA ZE U OPE RA TIV NE (CA PEX TO OPEX), ŠTO DA‑LJE OMO GU ćA VA DA SE NO VAC kO JI JE BIO PLA NI RAN ZA ULA GA NJE U IT O PRE MU SA DA IS kO RIS TI ZA STRA TE ŠkI RA ZVOJ kOM PA NIJE

IN FRAS TRUk TU RA PO U ZDA NOG CLO UD PRO VAJ DE RA JE U POT PU NOS TI RE DUN DAN TNA I U NJOJ NE POS TO JI NI JE DNA kRI TI ČNA TAČ kA. BE ZBE DNOST PO DA TA kA JE NA VI SO‑kOM NI VOU, ŠTO kO RI SNI CI MA OMO GU ćA VA DA SE FO kU‑SI RA JU NA SOP STVE NI PO SAO, A BRI GU O IN FRAS TRUk TU‑RI I ZA ŠTI TI PO DA TA kA PRE PUS TE PRO FE SI ONAL CI MA.

Ta be la 3: Tro ško vi in fras truk tu re u clo ud‑u

20 Business&IT

Te ma broja

Za po slo va nje di gi ta li za ci ja pred stav lja pro me nu ve ću čak i od po jav lji va nja in ter ne ta. Ako ne ve ru je te na ma, mo žda po-ve ru je te stru čnja ci ma re no mi-

ra ne ku će Er nst&Young, ko ji ovaj pro ces opi su ju kao ek spo nen ci jal ni te hno lo-ški na pre dak ko ji će po tro ša če uči ni ti sna žni jim i do ne ti ve ću kon ku ren ci ju. Do da tna pre tnja us ta lje nim na či ni ma po slo va nja je ko mo di ti za ci ja – pro ces ko ji sve ti po ve pro i zvo da či ni ro bom ko ja se

la ko mo že na ba vi ti, od ve ćih ili ma njih pro i zvo đa ča. Kom pa ni je ko je o dli ku je po be dnič ki men ta li tet na ta kve pro me-ne re agu ju in stin ktiv no i pre tva ra ju ih u stra te šku pre dnost za se be. Ne ke dru ge kom pa ni je mo gu sa mo da se ču de dok se is to ri ja o dvi ja po red njih. Ta kve kom-pa ni je oče ku ju me tež, sti hij sko pri la go-đa va nje, pro pu šte ne po slov ne pri li ke i žes to ka bor ba sa sta rim i no vim kon ku-ren ti ma. Ali, još uvek ni je ka sno da o dlu-či te da se na đe te na po be dnič koj stra ni!

Di gi ta li za ci ja po dra zu me va ko ri šće-nje mo der nih te hno lo gi ja za po slo va nje ka ko bi se ono tran sfor mi sa lo u po slov-ni mo del u pot pu nos ti o kre nut po tre ba-ma ko ri sni ka/ku pa ca, po slov ni mo del ko ji se tre nu tno pri la go đa va za hte vi ma trži šta. Zvu či sku po i ne dos ti žno, ali ra-zmi sli te: sva ka re vo lu ci ja u na šoj is to-ri ji do go di la se u pra vo za to što se ra di lo o su štin skim pro me na ma za ve ći nu, a po slov nu ve ći nu či ne ma la i sre dnja pre du ze ća u ce lom sve tu. Na la zi mo

Di gi ta li za ci japo slo va nja

kroz mo der ne a pli ka cije

Ono što ko ri snik, tj. ku pac mi sli o na ma – to je ono što se na pla ću je...

CO MING Clo u d

22 Business&IT

Te ma broja

se u fa zi re vo lu ci je u ko joj je na pre dna te hno lo gi ja za po slo va nje dos tu pna ko ri sni ci ma bi lo ko je ve li či ne. Za ovaj ko mo di tet mo že mo da za hva li mo pre sve ga clo ud te hno lo gi ji, ko ja je omo gu-ći la de lje nje IT re sur sa, tj. „dis tri bu ci ju“ mo der nih po slov nih ala ta kom pa ni ja-ma bi lo ko je ve li či ne.

Di gi ta li zo van je onaj bi znis u ko me je ni vo auto ma ti za ci je po slov nih pro ce sa na naj vi šem ni vou: ne ma po nav lja nja po slo va, ope ra tiv ni tro ško vi sve de ni su na mi ni mum, mo gu da se pla ni ra ju i pre dvi de, po slov ne fun kci je su lo gič ki po ve za ne ta ko da je out put je dne uvek ko ris tan in put dru ge, mo guć je tre nu tni uvid u re al no sta nje po slo va nja, auto-ma ti zo va na je ko mu ni ka ci ja sa ko ri-sni ci ma, ali i sa do bav lja či ma i os ta lim tre ćim li ci ma, mi ni mi zo van je pros tor za ljud sku gre šku, a sve to uz rad u po-u zda nom po slov nom in for ma ci onom sis te mu, bez pre ki da u ra du. Di gi ta li zo-va no po slo va nje omo gu ća va kon stan tnu pri su tnost na trži štu, sa „o tvo re nim oči ma i uši ma“ za pre po zna va nje i ko ri-šće nje po slov nih pri li ka.

CO MING plat for ma za di gi ta li za ci juDa kle, di gi ta li zo van bi znis zna či, pre sve ga, upo tre bu na pre dnih po slov nih a pli ka ci ja, ka kve mo že te pro na ći u na-šem por tfo li ju. Uz CO mINg Clo ud aplika-tivna rešenja mo že te obe zbe di ti sle de će fun kci je za svo je po slo va nje:

• po drška po slov nim pro ce si ma za u prav lja nje re sur si ma kom pa ni je;

• ra ču no vod stve ni pro ce si i i zve štava nje (kon tro ling);

• sis te mi za u prav lja nje pro da jom i bri gu o kup cu;

• po slov ni to ko vi i u prav lja nje do kumen ta ci jom;

• ana li za po da ta ka, tren do vi i podrška o dlu či va nju.

Ve oma je va žno da pri di gi ta li za ci ji po slo va nja ne stvo ri te „a žda ju“ od po-slov nog in for ma ci onog sis te ma (sis te-ma ko ji sa drži sve po slov ne a pli ka ci je, me đu so bno in te gri sa ne i u ko re la ci ji). Uvo đe njem je dnog po je dnoj po slov nog re še nja, što je i oče ki va ni tok di gi ta li za-ci je, kom bi no va njem o pre me i so ftve ra ra zli či tih pro i zvo đa ča, stva ra te sis tem ko ji je te žak za o drža va nje. Si tu aci ju ote ža va i broj lju di ko ji su vam po tre bni za a dmi nis tri ra nje sis te ma, ali i kom-plek snost in te gra ci je a pli ka ci ja. Sa ras-tom po slov nog in for ma ci onog sis te ma

pri ro dno ras tu i in ves ti ci oni tro ško vi (ku po vi na o pre me i so ftve ra), ope ra tiv ni i tro ško vi o drža va nja. Naj ve ća pre tnja po po slo va nje je sva ka ko mo gu ćnost ot ka zi va nja ra da ova kvog sis te ma. Opet, lo gi čno, što je sis tem ve ći – ve ći je i pros-tor za stva ra nje us kih grla u nje go vom ra du, a ve ća je i mo gu ćnost da do đe do zas to ja. Tu se clo ud ser vi si na me ću kao op ti mal no re še nje.

Ko ri šće njem a pli ka tiv nih re še nja u CO mINg Clo ud-u za svo je po slo va nje

obe zbe đu je te mo der ne a pli ka ci je ko je su me đu so bno in te gri sa ne, na in fras truk-tu ri sa vi so kim ni vo om po u zda nos ti. Pros to, do bi ja te ser vis pot pu no pri la go-đen po tre ba ma va šeg po slo va nja ko ji je u sva kom tre nut ku mo gu će i zme ni ti (do da ti no ve fun kci onal nos ti, po ve ća ti ili sma nji ti broj lju di ko ji ko ris te re še nje, po ve ća ti ili sma nji ti in fras truk tur ne re sur se u upo tre bi). me se čni i znos ko ji se pla ća za ser vi se for mi ra se na o sno vu ti pa re še nja ko je ko ris ti te, bro ja ko ri sni-ka re še nja i ka pa ci te ta in fras truk tu re ko ji su za va še po tre be u upo tre bi. Da kle, sva ka pro me na do vo di i do pro me ne u me se čnom i zno su ko ji pla ća te za u slu-gu. Ta ko se eli mi ni še mo gu ćnost da vas skri ve ni tro ško vi ili ot ka zi va nje sis te ma „i zne na de“.

Ko rak na predCO mINg Clo ud re še nja su ko rak na-pred i za be zbe dnost va ših po slov nih ser vi sa. Oda bi rom ovih re še nja stva ra te mo gu ćnost za ko ri šće nje ba ckup-a po-slov nih po da ta ka na be zbe dnoj i uda lje-noj lo ka ci ji. Va še a pli ka ci je se „vrte“ na po u zda noj in fras truk tu ri, i zgra đe noj po svim svet skim stan dar di ma i obe-zbe đe noj na sva kom ni vou, a za ser vis ko ji ko ris ti te ima te non-stop dos tu pnu lo kal nu po dršku.

Ka da po dvu če mo crtu, uz CO mINg Clo ud aplikativna rešenja ula zi te u trku za di gi ta li za ci ju bi zni sa i pri dru žu je te se po be dnič koj stra ni. mo gu će je, jer vam u pra vo clo ud omo gu ća va da se u uta kmi-cu u klju či te o dmah, bez in ves ti ci onih tro ško va i sa za vi dnim ni vo om kva li te ta.

Di gi ta li za ci ja je ko rak na pred. Uko li ko ga ne pre du zme te, os ta je te u mes tu, dok kon ku ren ci ja ko ra ča na pred. Pra vil no us pos tav ljen di gi tal ni bi znis je plat for ma za je dnos tav nu tran sfor ma ci-ju po slov nih pro ce sa u skla du sa za hte-vi ma trži šta, plat for ma ko ja je auto ma-ti zo va na, po u zda na, ko ja omo gu ća va bor bu na trži štu sa ide ja ma i do da tnim vre dnos ti ma ko je stva ra mo za na še ko ri sni ke/kup ce, jer, na kra ju, ono što ko ri snik/ku pac mi sli o na ma – to je ono što se na pla ću je. Ne delj ko Ku duz �

NIS TE SI GUR NI? TES TI RAJ TE NAS! NA STRA NI CI CLO UD.CO MING.RS ćE TE PRO NA ćI DE TALJ NE IN FOR MA CI JE O NA ŠEM POR TFO LI JU, ALI I FOR ME ZA TES TI RA NJE NA ŠIH CLO UD RE ŠE NJA.

CO MING CLO UD POR TFO LIO PO SLOV NIH RE ŠENJA

• ERP – Entеrprise Resource Planing;

• CRM – Customer Relationship management;

• ECM – Enterprise Content management;

• BI – Business Inteligence;• Ana li ti ka u clo ud-u;• Ar hi vi ra nje – re še nja za

ar hi vi ra nje u clo ud-u.

23

Za efi ka sni je, kva li te tni je i si gur ni je po slo vanjeU eri u ko joj te hno lo ška dos ti gnu ća ima ju sve zna čaj ni ju ulo gu u sva ko dnev nom ži vo tu, sve do ci smo da se u slo vi po slo va nja brzo me nja ju. Ako se u ta kvoj a tmos fe ri pre tnje ne pre dvi de na vre me i na njih ne od go vo ri na pra vi na čin, do la zi do gu bit ka kon ku ren tnos ti u po slov nom sve tu.

Di gi ta li za ci ja po slo vanja

Te hno lo gi ja se ra zvi ja ne ve ro va-tnom brzi nom, di gi ta li za ci ja ru ši ba ri je re na ra znim po slov-

nim po lji ma i ne pos to ji ni je dan ku tak bi znis sve ta gde ni je do ne la pro me nu. Sa la ko ćom po ma že po slov nim lju di ma, u ne kim sfe ra ma ih i za me nju je, dok im, sa dru ge stra ne, stva ra no ve pri li ke. Di-gi ta li za ci ja do no si no vu dnev nu ru ti nu i do vo di do pri li ka za ino va ci je. Da bi kom-pa ni je mo gle da is pu ne oče ki va nja trži-šta, po tre bno je da bu du u to ku i da na brz, kva li te tan i efi ka san na čin od go vo re na za hte ve, što izis ku je tran sfor ma ci ju i pri la go đa va nje di gi tal nom do bu.

Po ve za nost sa ko ri sni ci ma i olak ša no pla ni ra njeNe pres ta na dos tu pnost in for ma ci ja i mo-gu ćnost brzog i la kog stu pa nja u kon takt po ve ća va ju po ve re nje i stva ra ju di rek tnu po ve za nost sa ko ri sni ci ma. Do bar pri mer pred stav lja auto ma ti za ci ja sla nja za hte-va za re ša va nje ne kog pro ble ma u ve zi sa re sur si ma ko je kom pa ni ja pru ža ko ri sni-ku. Sla njem za hte va, ko ri snik do bi ja uvid u nje go vo sta nje, kao i mo gu ćnost pra će-nja ak tiv nos ti ti ma na re ša va nju pro ble-ma. Sa dru ge stra ne, za po sle ni u kom pa-ni ji na lak ši na čin pris tu pa ju za hte vi ma, ras po de la po sla je efi ka sni ja, a i ru ko vod-

stvo u sva kom tre nut ku ima in for ma ci je o ljud skim re sur si ma ko ji ma ras po la že, kao i o vre me nu ko je su za po sle ni u tro ši li za re ša va nje kon kre tnog pro ble ma, što opet olak ša va na pla tu u slu ge.

Da kle, di gi ta li za ci ja o tva ra be zbroj mo gu ćnos ti pri li kom pla ni ra nja ra dnih ak-tiv nos ti unu tar kom pa ni je. Još je dan pri mer ko ji sli ko vi to o bja šnja va pre dnos ti ova kvog po slo va nja jes te di gi ta li za ci ja pro da je ka-ra ta kod auto pre vo zni ka, ko ja omo gu ća va in te gra ci ju svih pro daj nih mes ta (šal ter ske slu žbe na auto bus kim sta ni ca ma, auto bu si, on li ne pro da ja ka ra ta). To do vo di do o bje di-nja va nja in for ma ci ja o pro da tim kar ta ma

24 Business&IT

Te ma broja

i bro ju pu tni ka na o dre đe nim re la ci ja ma, oda kle da lje pro is ti če lak še i efi ka sni je pla-ni ra nje sa o bra ća ja. Ta ko đe, uvo đe nje on li ne pro da je za si gur no priv la či ve ći broj pu tni ka, u pra vo zbog či nje ni ce da je ko ri sni ku naj bi-tni je da što brže i je dnos tav ni je ku pi kar tu i obe zbe di se bi že lje no mes to. Ova kav vid po-slo va nja obe zbe đu je či tav niz no vih u slu ga.

U po je di nim se gmen ti ma po slo va nja di gi ta li za ci ja do no si i po ja ča nu u sme-re nost bi zni sa ka po je din ci ma, pa ta ko u ne kim kom pa ni ja ma sve učes ta li je ko mu ni ci ra ju sa svo jim ko ri sni ci ma ko-ris te ći Vi ber ili What sApp, stva ra ju ći na taj na čin bli zak, sko ro pri ja telj ski o dnos. Za tim, ko ri snič ki cen tri po la ko pos ta ju pro šlost, s ob zi rom na to da pro i zvo đa či i pru ža oci u slu ga sve če šće uvo de tzv. chat bot-ove, kao naj lak ši i naj brži put da ku pac do đe do že lje nih in for ma ci ja o pro i zvo di ma i u slu ga ma.

Di gi ta li za ci ja stva ra vre dne in for ma-ci je o ko ri sni ci ma i nji ho vim na vi ka ma. Ona pru ža uvid u po na ša nje ko ri sni ka, nji ho va in te re so va nja, te hno lo gi je i u slu-ge ko je ko ris te, pa sa mim tim stva ra pri-li ku da kom pa ni ja pri la go di svo ja re še nja i po ten ci jal no po bolj ša nji hov rad, ka ko bi una pre di la ko ri snič ko is kus tvo.

U ko rak s vre me nomElek tron sko vo đe nje do ku men ta ci je una pre đu je i zna tno olak ša va po sao. Pa-pi ri se za me nju ju di gi tal nim ar hi va ma i ti me po slov na a dmi nis tra ci ja pos ta je sre đe ni ja, a po da ci su dos tu pni u sva kom tre nut ku. Po red to ga, di gi ta li za ci ja po-slov ne do ku men ta ci je sma nju je ri zik od gu bit ka in for ma ci ja i is klju ču je po tre bu za fi zič kim obe zbe đi va njem pros to ra od po ten ci jal nih opa snos ti. Ta ko đe, je dnu od zna čaj nih pro me na do neo je di gi tal-ni pot pis. On do vo di do brze ra zme ne po da ta ka i la kog skla pa nja do go vo ra. ga ran tu je si gur nost i u čvršću je po ve re-nje me đu po slov nim par tne ri ma. Vre me o bra de in for ma ci ja se skraćuje i do la zi do op ti mi za ci je svih po slov nih pro ce sa.

Di gi ta li za ci ja je u pot pu nos ti pro me-ni la i svet me di ja, a kom pa ni je ko je drže ko rak sa di gi ta li za ci jom, za hva lju ju ći kon-

stan tnom me dij skom pri sus tvu, os tva ru ju ve će pro fi te od svo jih kon ku re na ta.

Di gi ta li za ci ja po slo va nja je klju čna kom po nen ta za us pe šno fun kci oni sa nje je dne kom pa ni je, jer obe zbe đu je si gur-nost i una pre đe nje zas ta re lih me to da. Za la že se za auto ma ti za ci ju po slov nih pro ce sa i nu di mo gu ćnost kre ta nja u ko-rak s vre me nom.

Gde smo mi?Ima ju ći u vi du ko re ni te pro me ne ko je je do ne la di gi tal na re vo lu ci ja, ka ko na pri va tnom, ta ko i na po slov nom pla nu, i zne na đu je zva ni čna sta tis ti ka, ko ja ka že da sa mo 2-3% srpske eko no mi je fun kci-oni še di gi tal no. Ka ko je din stven re cept za pre la zak iz in dus trij skog u di gi tal no vre me ne pos to ji, ni ti smo u si tu aci ji da če ka mo da se na ru ko vo de ćim po zi ci-ja ma u fir ma ma na đu no ve ge ne ra ci je, ro đe ne u di gi tal no do ba, ne op ho dno je po če ti od do bre stra te gi je.

Fir me ko je se pla še di gi ta li za ci je i ne oba ve tran sfor ma ci ju na vre me vrlo la ko mo gu da i zgu be bit ku na trži štu, po se bno ima ju ći u vi du da će se ko ri sni ci u slu ga/pro i zvo da, uko li ko im je us kra-će na mo gu ćnost mo men tal ne re ali za ci je že lje ne ak ci je, la ko o kre nu ti kon ku ren ci ji ko ja će im to pru ži ti, bez ob zi ra na mo-žda i lo ši ji kva li tet. Za ra zli ku od tra di ci-onal nih fir mi i ban kar skog sek to ra, ko ji se još uvek opi ru di gi tal noj tran sfor ma ci-ji, star tup bi zni si či ta vo svo je po slo va nje obav lja ju di gi tal no, pa čak i za po šlja va ju kroz so ftver, bez pa pi ra, pe ča ta i pot pi sa, bez do las ka na in ter vjue i to me sli čno.

Po da tak da naj ve ći ot por di gi ta li za-ci ji pos to ji u pra vo me đu za po sle ni ma u ban kar skom sek to ru ne tre ba da i zne na-di, s ob zi rom na to da ra zvoj te hno lo gi je mo že re zul ti ra ti ti me da će u bu du ćnos ti

po slo ve oko ula ga nja nov ca, kre di ti ra nja i fi nan sij skog sa ve to va nja, na pa me tni ji, je-fti ni ji i brži na čin, umes to lju di o dra đi va ti a pli ka ci je. Kao što su ko ri sni ci u po čet ku bi li skep ti čni po vo dom pla ća nja ra ču na on li ne, a da nas su pra va ret kost lju di ko ji u tom ci lju po se ću ju po slov ni ce ba na-ka, ta ko će se vre me nom kod ko ri sni ka ra zvi ti na vi ka, pa čak i oče ki va nje, da sve fi nan sij ske i ban kar ske ak tiv nos ti obav-lja ju sa ma nje do ku me na ta, vi še auto ma-ti za ci je i bez oba ve ze sas ta ja nja sa svo jim

ban ka rom. Iz tog ra zlo ga, evi den tno je da te hno lo gi ja mo že u bu du ćnos ti bi ti klju čni fak tor za po ten ci jal ne ot ka ze u ovoj in dus-tri ji. Ali, sa dru ge stra ne, ban ke su sve sne si tu aci je na trži štu, te su pri nu đe ne da de lu ju i ko ri sni ci ma po nu de brzo i kva li-te tno di gi tal no is kus tvo ko je oče ku ju, pre ne go što to uči ni kon ku ren ci ja.

Oče ku je se da u 2017. go di ni trend di-gi ta li za ci je u naj ve ćoj me ri za hva ti trgo-vi nu, zdrav stvo, pre hram be nu i tek stil nu in dus tri ju. Iako je zdrav stvo du go za os ta-ja lo u di gi tal nom sve tu, oče ku je se da će zdrav stve ni ra dni ci us ko ro ima ti kar to ne u ko ji ma će se na je dnom mes tu na la zi ti sve in for ma ci je o pa ci jen ti ma, a u či jem po pu nja va nju će učes tvo va ti i sa mi pa ci-jen ti. O snov na svrha ovog pro ce sa jes te olak ša na ko mu ni ka ci ja i zme đu le ka ra spe ci ja lis ta, far ma ce uta i la bo ra na ta.

Di gi ta li za ci ju tre ba po sma tra ti kao in ves ti ci ju u ra zvoj. Sto ga tre ba ima ti na umu da je o dlu ka o ula ga nju u tran sfor-ma ci ju, iako ni je je dnos tav na, nu žna, jer će, po sve mu su de ći, u bu du ćnos ti de fi ni-sa ti po zi ci ju kom pa ni ja na trži štu.

Ma ri na Đu kić, Ni ko la Ni ko lić i Ivan Simonović �

FIR ME kO JE SE PLA ŠE DI GI TA LI ZA CI JE I NE TRAN SFOR MI‑ŠU SVO JE PO SLO VA NJE NA VRE ME LA kO MO GU DA I ZGU‑BE PO ZI CI JU NA TRžI ŠTU. UkO LI kO IM JE US kRA ćE NA MO‑GU ćNOST BRZE RE ALI ZA CI JE žE LJE NE Ak CI JE, kO RI SNI CI/kUP CI ćE SE LA kO O kRE NU TI kON kU REN CI JI kO JA ćE IM TO PRU žI TI, BEZ OB ZI RA NA MO žDA LO ŠI JI kVA LI TET.

DI GI TA LI ZA CI JA kRE IRA VRE DNE IN FOR MA CI JE O kO RI SNI‑CI MA, NJI HO VIM NA VI kA MA I IN TE RE SO VA NJI MA, TE HNO‑LO GI JA MA I U SLU GA MA kO JE kO RIS TE, PA kOM PA NI JA DO‑BI JA PRI LI kU DA PRI LA GO DI SVO JA RE ŠE NJA I PO BOLJ ŠA NJI HOV RAD, kA kO BI UNA PRE DI LA kO RI SNIČ kO IS kUSTVO

NA SU PROT TRA DI CI ONAL‑NIM FIR MA MA I BAN kAR‑SkOM SEk TO RU, kO JI SE JOŠ UVEk OPI RU DI GI TAL‑NOJ TRAN SFOR MA CI JI, MO DER NI STAR TUP BI ZNI SI ČI TA VO SVO JE PO SLO VA NJE, PA ČAk I ZA PO ŠLJA VA NJE, OBAV LJA JU DI GI TALNO

25

Da aS – za efi ka sni je i be zbe dni je ču va nje do ku me nataU do ba ka da in for ma ci one te hno lo gi je o slo nje ne na re sur se u o bla ku do no se mo gu ćnost una pre đenja sva kog se gmen ta po slo va nja, di gi ta li za ci ja ar hi va pred stav lja ključ za us pe šno fun kcionisanje jedne kom pa ni je. CO MING pred stav lja no vu ge ne ra ci ju re še nja za ar hi vi ra nje, ko ja do no se efikasni ji i be zbe dni ji na čin ču va nja do ku me na ta.

CO MING

Ko li či na pa pir nih po slov nih do ku me na ta u pre du ze ći ma ras te iz da na u dan. Ta kva va-

žna do ku men ta ci ja obi čno se ar hi vi ra po po li ca ma i u po se bnim pros to ri ja ma, za šta su ne ret ko za du že na či ta va ode lje nja za po sle nih. Ta kve pros to ri je po tre bno je o drža va ti i bri nu ti se o be zbe dnos ti do-ku men ta ci je, a po da ci ta ko pos ta ju te ško pre tra ži vi i naj če šće bes ko ri sni, što mo že pred stav lja ti ve li ki pro blem, pa se elek-tron sko ču va nje do ku men ta ci je po ka zu je kao ne op ho dno re še nje.

Do bra al ter na ti va tra di ci onal nom na či nu ar hi vi ra nja po da ta ka sva ka ko je ar hi vi ra nje u clo ud-u. Ovaj vid ar hi vi-ra nja po dra zu me va ko ri šće nje po slov ne a pli ka ci je ko ja ko ri sni ci ma omo gu ća va be zbe dno ču va nje po da ta ka, la ku pre tra-gu i tre nu tni pris tup že lje nim po da ci ma, sa bi lo kog ure đa ja i u bi lo ko je vre me, uz od go va ra ju će kre den ci ja le.

Di gi tal na ar hi va kao ser visCO mINg-ov ser vis Da aS (Di gi tal Ar chi-ve as a Ser vi ce) po kre nut je kao od go vor na ras tu će po tre be do ma ćeg trži šta za je dnim kom ple tnim, je dnos tav nim i fun kci onal nim re še njem za ar hi vi ra nje po da ta ka. Im ple men ta ci jom a pli ka ci je obe zbe đu je te pro gram sko re še nje ko je slu ži za ar hi vi ra nje po slov ne do ku men-ta ci je. Ovo sav re me no te hno lo ško re še nje vre me nom će ras ti i ra zvi ja ti se sa va šim po slo va njem. To je du go ro čna in ves ti ci-ja u is ko ri šće nje va šeg ra dnog vre me na, ko ja će se u na re dnom pe ri odu sva ka ko is pla ti ti.

Fun kci onal nost Da aS re še nja mo gu će je pos ti ći kroz:• a dmi nis tra ci ju struk tu re kre ira-

njem fol de ra i pot fol de ra i ma ni pu la-ci jom a tri bu ti ma;

• ske ni ra nje do ku me na ta;• uči ta va nje do ku me na ta;

• di gi tal no pot pi si va nje do ku me na ta;• o snov no/na pre dno ko ri šće nje a tri-

bu ta za opis do ku me na ta;• brzu pre tra gu ar hi ve;• i zvoz ske ni ra ne ar hi ve.

Ser vis omo gu ća va:• cen tra li za ci ju po da ta ka – svi po da ci

su na CO mINg Clo ud in fras truk tu ri;• mo bil nost po slo va nja – re še nju je

mo gu će pris tu pi ti sa bi lo kog mes ta, u bi lo ko je vre me i sa bi lo kog ure đa ja;

• vi sok ni vo za šti te po slov nih po da ta ka;• kon stan tnu po dršku na šeg ti ma.

Po nu da se na pla ću je kao u slu ga na me se čnom ni vou. Tro ško vi ko ri šće nja re še nja u clo ud-u uvek su pre ci zni i zno si ko je mo že te da pla ni ra te, što zna či da sa CO mINg Clo ud re še njem ne ma ne pla-ni ra nih tro ško va. Tro ško vi se po ve ća-va ju ili sma nju ju u za vi snos ti od bro ja ko ri sni ka re še nja, tj. bro ja li cen ci ko je su u upo tre bi, ali njih je mo gu će pla ni ra ti.

26 Business&IT

Te ma broja

Po nu da u klju ču je:• po tre bne ser ver ske ka pa ci te te;• SQL ba zu;• po tre bne sto ridž ka pa ci te te;• o drža va nje in fras truk tu re;• ni vo po drške de fi ni san ugo vo rom;• u slu gu ske ni ra nja i ar hi vi ra nja do-

ku me na ta.

Oda bi rom ure đa ja na mre ži za po či-nje pro ces ske ni ra nja do ku me na ta. Po zav ršet ku ske ni ra nja, ko ri sni ci do bi ja-ju mo gu ćnost da do ku men ti ma do de le opi sne a tri bu te ko ji će olak ša ti nji ho vu kla si fi ka ci ju, kao i da ih di gi tal no pot-pi šu. Po red una pred de fi ni sa nih opi snih a tri bu ta, mo gu će je de fi ni sa ti i no ve ti po ve a tri bu ta. Ser vis omo gu ća va ko ri-sni ci ma da svoj pros tor za skla di šte nje or ga ni zu ju u struk tu ru fol de ra/ka te go ri-ja. Ar hi vi ra ni do ku men ti mo gu bi ti pre-gle da ni, pre uze ti ili is ko ri šće ni za i zra du no vih ver zi ja do ku me na ta. Do ku men ti u elek tron skom o bli ku mo gu bi ti uči ta ni sa fajl-sis te ma i nji ma se mo že ma ni pu-li sa ti na is ti na čin.

Pre dnos ti ču va nja do ku me na ta u clo ud‑uUz sa ve te i ja sno de fi ni sa nu struk tu ru, a pli ka ci ja vo di ko ri sni ke kroz pro ce-du re. Kom ple tan ko ri snič ki in ter fejs ra zvi jen je ta ko da sva ki ko ri snik mo že for mi ra ti i ko ris ti ti svo ju di gi-tal nu ar hi vu u sve ga par ko ra ka i bez pret ho dne obu ke. Po u zda nost sis te-ma, u smi slu spre ča va nja zlo upo tre be po da ta ka, re flek tu je se kroz ču va nje in for ma ci ja o ko ri sni ku ko ji ar hi vi-ra no vi do ku ment ili vrši bi lo ka kvu i zme nu u ne kom do ku men tu. Kon cept ču va nja do ku me na ta u clo ud-u do veo je do zna čaj nog una pre đe nja ni voa be zbe dnos ti po da ta ka. Po red to ga, upo tre ba clo ud-a eli mi ni še po tre bu za obe zbe đi va njem bi lo ka kvog pros to ra, od fi zič kog do pros to ra na dis ko vi ma ili

bi lo ko joj dru goj vrsti me di ja za ar hi vi-ra nje. U CO mINg Clo ud-u pos ti že se i do 99,99% dos tu pnos ti ser vi sa. Ti me se zna čaj no sma nju ju tro ško vi o drža va nja kon ti nu ite ta po slo va nja, kao i ope ra tiv-ni tro ško vi za ko ri šće nje, obe zbe đe nje i re dov no o drža va nje ser vi sa.

Pre dnost ovog ser vi sa, uz već na bro-ja ne, jes te i nje go va dos tu pnost sa bi lo kog mes ta i u bi lo ko je vre me, uz ade-kva tne kre den ci ja le. Ta ko se obe zbe đu-je flek si bil na ko mu ni ka ci ja i po ve ća va mo bil nost po slo va nja, što su pre du slo vi za op sta nak na trži štu da na šnji ce. Sa ova kvim re še njem u CO mINg Clo ud-u do bi ja te sve po tre bne kom po nen te o ko ji ma za vas bri ne naš stru čni tim, obe zbe đu ju ći vam kom fo ran rad bez zas to ja i gu bit ka po slov nih po da ta ka.

Za ko ri šće nje u slu ge ne op ho dni su vam je di no pris tu pni ure đaj (ra ču nar, ta blet, te le fon) i od go va ra ju ća in ter net ko nek ci ja.

Bi tna ka rak te ris ti ka ovog ser vi sa je efi ka sno pre tra ži va nje do ku me na ta. A pli ka ci ja pre po zna je po tre bu i zna čaj brze pre tra ge do ku me na ta. Im ple men ti-ra na je ta ko da ini ci jal no pri ka zu je lis tu od de set naj no vi jih do ku me na ta do da-tih u ar hi vu. Do da tno, ko ri sni ci ima ju mo gu ćnost pro na la že nja do ku me na ta na o sno vu kre ira nih fol de ra i/ili pot fol de-ra, kao i na o sno vu a tri bu ta do de lje nih do ku men ti ma, či me se pos ti že zna čaj na u šte da vre me na.

Po ja ča na be zbe dnost po da ta kaDi gi tal ni pot pis je vi tal na fun kci ja ovog ser vi sa i ono što ga ra zli ku je od os ta lih sis te ma za ar hi vi ra nje do ku me na ta. Di gi tal ni pot pis po tvrđu je auten ti čnost sa drža ja po ru ke i ga ran tu je iden ti-tet pot pi sni ka do ku men ta. Uz to, kroz ulo ge, tj. na lo ge u sis te mu pos ti že se do da tna be zbe dnost po da ta ka. U o kvi-ru je dne kom pa ni je na log se do de lju je a dmi nis tra to ru, ko ji po tom mo že da do de lju je na lo ge za po sle ni ma u svom o kru že nju, kao i da im uvo di res trik ci-je, u smi slu pre tra ge, i zme ne i ar hi vi-ra nja po da ta ka. Ko ri snik ko ji ima ovu ulo gu u sis te mu je di ni ima mo gu ćnost bri sa nja do ku me na ta, kao i kre ira nja struk tu re fol de ra/ka te go ri ja i de fi ni-sa nja no vih ti po va a tri bu ta. Ko ri sni ci

ko ji ma pri pa da ju os ta le ulo ge mo gu sa-mo da obav lja ju o snov ne ope ra ci je nad do ku men ti ma.

U eri u ko joj sva ki se gment po slo va-nja mo že bi ti una pre đen ko ri šće njem in-for ma ci onih te hno lo gi ja ko je se o sla nja-ju na re sur se u o bla ku, jav lja se po tre ba za efi ka sni jim i be zbe dni jim na či nom ču va nja do ku me na ta. Di gi ta li za ci ja ar-hi va pred stav lja ključ za us pe šno fun-kci oni sa nje je dne kom pa ni je. Pot pu na di gi ta li za ci ja sva ka ko zna či i pot pu nu auto ma ti za ci ju po slov nih pro ce sa, sa ci ljem pos ti za nja mo de la po slo va nja ko ji su u ko rak sa vre me nom i za hte vi-ma trži šta. Ivan Si mo no vić �

kO RI ŠćE NJE CLO UD IN FRAS TRUk TU RE ELI MI NI ŠE POTREBU ZA OBE ZBE đI VA NJEM BI LO kA kVOG PROS TO RA, OD FIZIČkOG DO PROS TO RA NA ME DI JI MA ZA AR HI VI RA NJE, ČI ME SE ZNA ČAJ NO SMA NJU JU TRO ŠkO VI PO SLO VA NJA

27

SGL Flas hNet re še nje, kao al ter na ti va tra di ci onal nom mo de lu ču va nja po da ta ka, je dnos tav no je za upo tre bu i la ko se in te gri še sa os ta lim sis te mima

Im ple men ta ci jom Sgl Flas hNet ser ve ra i od go va ra ju ćeg sto ri dža obe zbe đu je se po u zda no re še nje za ar hi vi ra nje u clo ud-u ko je će za do vo lji ti sve ko ri snič ke za hte ve

za ču va njem po da ta ka, bi lo da je reč o ar-hi vi ra nju o ffi ce do ku me na ta ili mul ti me-di jal nih sa drža ja. Uko li ko se pret pla ti na ovaj ser vis, ko ri snik tre ba da obe zbe di in ter net ko nek ci ju i ra ču na re sa go o gle Chro me browser-om. Pre po ru člji vo je, ta-ko đe, da ko ri snik obe zbe di NAS sto ridž ili lo kal ni network sha re, na ko me bi bio kre iran Watch fol der za pro ces ar hi vi ra-nja, ali i Res to re fol der. CO mINg-ov tim će za po tre be ko ri sni ka po di ći Win dows ser ver po spe ci fi ka ci ji, ka ko je već na ve-de no, i Sgl Flas hNet so ftver sa od go va-

ra ju ćim li cen ca ma. Ta ko đe, obe zbe di će-mo i ugo vo re ni sto ridž-pros tor. Da li će to bi ti pros tor is klju či vo na dis ko vi ma ili će se u kom bi na ci ji na ći i lTO tra ke, to će za vi si ti od kon kre tnog slu ča ja. lo kal ni NAS na stra ni ko ri sni ka pru ža uti sak da se pro ces ar hi vi ra nja ve li kih audio/vi deo faj lo va de ša va ve oma brzo, jer se „ko pi-ra nje“ faj lo va de ša va u lo kal noj ra ču nar-skoj mre ži.

Ra di pos ti za nja što ve ćeg ni voa po u zda nos ti u pro ce su tran sfe ra faj-lo va od ko ri sni ka pre ma da ta-cen tru, u ser vis mo že mo (op ci ono) u klju či ti i Fi le Ca talyst. Fi le Ca talyst je sis tem ko ji obe zbe đu je ak ce le ri sa ni tran sfer faj lo va pri me nom UDP pro to ko la, kao i ve ću po-u zda nost tran sfe ra. U na šem slu ča ju ne

tre ba oče ki va ti u brza nje pre no sa faj lo va, ali se pre dnost o gle da u ve ćoj po u zda-nos ti tran sfe ra. Na ime, sis tem obe zbe đu-je da se pre nos nas ta vi od tač ke pre ki da, kao i vi šes tru ke po ku ša je pre ko na čnog „odus ta ja nja“ od tran sfe ra.

Na kon što je fajl pre net u da ta-cen tar, bi će ar hi vi ran na ar hiv ski disk-sto ridž. Ta ko đe, ka da go vo ri mo o audio/vi deo faj lo vi ma, bi će kre ira na i tzv. proxy ko pi-ja, ko ja će ko ri sni ku pru ži ti mo gu ćnost da ta kav ma te ri jal pre gle da pre ne go što za tra ži nje gov res to re.

Ko ri snič ki pris tupKroz web ba zi ra ni in ter fejs Sgl In fi nity ko ri snik će mo ći da pris tu pi sis te mu i da pre tra žu je i pre gle da ar hi vi ra ne faj lo ve.

Po u zda no re še nje za ar hi vi ra nje u clo ud‑u

CO MING Cloud

Te ma broja

28 Business&IT

ko ja je do volj na da po drži vaš rad. Na taj na čin pla ća te sa mo one re sur se ko ji su vam za is ta po tre bni.

Po red to ga, u CO mINg Clo ud-u pos-ti že te i do 99,99% dos tu pnos ti ser vi sa, o ko me bri ne naš tim. Ti me se zna čaj no sma nju ju tro ško vi o drža nja kon ti nu ite ta po slo va nja, kao i ope ra tiv ni tro ško vi za ko ri šće nje, obe zbe đe nje i re dov no o drža-va nje ser vi sa.

Tro ško vi ko ri šće nja Sgl Flas hNet re še nja u CO mINg Clo ud-u svo de se na od go va ra ju ću me se čnu na do kna du. Za i zgra dnju re še nja is tih per for man si na sop stve noj in fras truk tu ri bi li bi vam po tre bni:

• da ta‑cen tar – re ko vi, na pa ja nje, kli ma ti za ci ja;

• ser ve ri – SGL, SQL;• sto ridž – sis te mi za sme šta nje

po da ta ka;• mre žna in fras truk tu ra – svi če‑

vi, ru te ri;• li cen ce – VMWare, Win dows

Ser ver – ope ra tiv ni sis te mi, so ftver ske li cen ce;

• ba ze po data ka – Mi cro soft SQL ser ver;

mo ći će da tra ži res to re či ta vog audio/vi-deo faj la ili ne kog nje go vog de la. Ta ko đe, mo ći će da nad gle da svo ju ar hi vu i pra ti za uze tost za ku plje nih re sur sa, sta tis ti ku ve za nu za res to re i ar chi ve ope ra ci je itd.

Na kra ju, tre ba o bra ču na ti i broj si mul ta nih pris tu pnih kli je na ta. Ve ći broj si mul ta nih ko ri sni ka po dra zu me va ve ći broj onih ko ji pre gle da ju ma te ri jal, ali i onih ko ji za hte va ju res to re. Res to-re ope ra ci ja je ona ko ja naj vi še „tro ši“ downlink.

Fun kci onal nost Sgl Flas hNet-a u CO mINg Clo ud-u pos ti že se di rek tnom im ple men ta ci jom ovog re še nja u da-ta-cen tru, sa uvo đe njem ra dnog pro ce sa pri la go đe nog spe ci fi čnim po tre ba ma kli jen ta. Po se bna pa žnja po sve će na je ra-dnim pro ce si ma ko je za hte va ju me dij ske ku će, zbog spe ci fi čnos ti ma te ri ja la ko jim se ba ra ta.

E ko no mi čnostNaj ve ća pre dnost Sgl Flas hNet re še nja u CO mINg Clo ud-u jes te to što ko ris ti te sa mo ono li ko ka pa ci te ta ko li ko vam je po tre bno, uz mo gu ćnost la ke i je dnos tav-ne pro me ne, a sve to na in fras truk tu ri

• re še nja za za šti tu – fi rewall, an‑tis pam;

• ba ckup i di sas ter re co very.

Po red na ve de nih ele me na ta, za re še-nje na sop stve noj in fras truk tu ri po tre-bno je pla ni ra ti i tro ško ve za in sta la ci ju o pre me i im ple men ta ci ju so ftve ra, za re-dov no o drža va nje i za nav lja nje o pre me.

Sa dru ge stra ne, i zbo rom re še nja u CO mINg Clo ud-u do bi ja te sve ove kom-po nen te o ko ji ma za vas bri ne stru čni tim, obe zbe đu ju ći vam kom fo ran rad bez zas to ja i mo gu ćnos ti gu bit ka po slov-nih po da ta ka. Za ko ri šće nje ove u slu ge po tre bni su vam sa mo:

• pris tu pni ure đa ji – des ktop ili lap top ra ču na ri, ta ble ti, te le fo ni;

• od go va ra ju ća in ter net ko nek ci ja.

Tro ško vi ko ri šće nja re še nja u clo ud-u uvek su pre ci zni i zno si ko je mo že te da pla ni ra te. Oni se po ve ća va ju ili sma nju ju u za vi snos ti od bro ja ko ri sni ka re še nja, tj. bro ja li cen ci ko je su u upo tre bi, ali ih je mo gu će pla ni ra ti. Da kle, sa CO mINg Clo ud u slu gom ne ma ne pla ni ra nih tro-ško va. Mi li ja na Še ku la rac �

CO MING‑OV TIM STA RA SE DA SIS TEM FUN kCI ONI ŠE 24/7/365 I DA VAM VA ŠI AR HIV SkI MA TE RI JA LI UVEk BU DU PRA VOV RE ME NO DOS TUPNI

29

30 Business&IT

Ca se Study

Ar ri va li tas o sno va na je 1945. go di ne, a ta da šnji vo zni park sas to jao se od ne ko li ko ra-

tno-tro fej nih ka mi ona. U pro te kle 72 go di ne ova kom pa ni ja pro šla je kroz mno ge pro me ne i tran sfor ma ci je, a 2006. go di ne pro me ni la je i vla snič ku struk tu ru. U de cem bru 2006. go di-ne li tas pos ta je deo je dne od vo de ćih svet skih kom pa ni ja u se gmen tu jav nog pre vo za Ve olia Tran sport.

Par go di na ka sni je, Ar ri va iz Ve li-ke Bri ta ni je pre uzi ma od kom pa ni je Ve olia ve li ki broj pre vo znič kih fir mi, či me postaje deo je dne od naj zna čaj ni-jih pre vo znič kih kom pa ni ja u Ev ro pi. Ar ri va po slu je u 14 ze ma lja i za po šlja va 60.000 lju di. Os tva ru je 2,2 mi li jar de pu to va nja go di šnje, sa 19.500 auto bu sa, fe ri ja i vo zo va. Kao deo po ro di ce kom pa-ni ja De ut che Bahn, Ar ri va je od go vor na za rast i ra zvoj ove kom pa ni je i nje nog re gi onal nog pu tnič kog tran spor ta i zvan Ne mač ke. De ut che Bahn po slu je u 130 ze ma lja sve ta, sa 290.000 za po sle nih i oko 4,2 mi li jar de pu to va nja go di šnje.

Ar ri va u Srbi ji za po šlja va oko 850 lju di, ima vo zni park od 320 auto bu sa i po slu je u če ti ri po slov ne je di ni ce, i to u Be o gra du, Kra gu jev cu, Ni šu i Po ža rev cu. O snov na de la tnost ove kom pa ni je je pre-voz pu tni ka u drum skom sa o bra ća ju.

Po slov ni iza zovZa hva lju ju ći vi so kom ni vou sves ti o zna-ča ju o drža nja kon ti nu ite ta po slo va nja, kao i stru čnos ti IT ti ma Ar ri va li ta sa, kom pa ni ja je spro ve la BIA (Bu si ness Im pact Ana li ses), ko ja je tra ja la od ju na 2015. do ja nu ara 2016. go di ne. Ka ko je kom pa ni ja u Srbi ji deo DB gru pa ci je, for-

ma za spro vo đe nje ana li ze do bi je na je iz cen tra le gru pa ci je. Za sva ki po slov ni ser-vis o dre đen je stru čni tim za spro vo đe nje ana li ze, a kao re zul tat de fi ni sa ni su RPO (Re co very Po int O bje cti ve) i RTO (Re co-very Ti me O bje cti ve), o snov ni pa ra me tri za i zgra dnju di sas ter re co very re še nja. Re zul ta ti ana li ze do ve li su do za ključ ka da je za ve ći nu po slov nih ser vi sa RTO 1-2 da na. Ka ko je pos to je ći sis tem mo gao da obe zbe di opo ra vak naj bi tni jih po slov-nih ser vi sa za ne de lju da na, a za os ta le ser vi se za 2-6 ne de lja, pred kom pa ni jom Ar ri va li tas bi la je o dlu ka o i zgra dnji DR saj ta ko ji bi mo gao da obe zbe di že lje ni ni vo kon ti nu ite ta po slo va nja.

Kom pa nij ski IT eko sis tem o dli ko va la je vi so ka kom plek snost. Ar ri va je ba ckup ba ze po da ta ka ERP-a i e-ban king-a, A cti-ve Di re re ctory-ja, ko ri snič kih pro fi la i faj lo va, kao i vir tu el nih ser ve ra, re ali zo-va la po mo ću Syman tec ba ckup Exsec-a na lTO6 tra ka ma, ko je su sva kog da na bi le fi zič ki i zno še ne iz pros to ri ja kom pa-ni je. Va žne ka rak te ris ti ke IT in fras truk-tu re, ko je su do pri ne le da ljem ra zvo ju, je su kon so li do va na ser ver ska in fras truk-tu ra, vi sok ni vo vir tu eli za ci je i po se bno sre đe na i obe zbe đe na mre žna in fras-truk tu ra na svim lo ka ci ja ma, na cen tral-noj i još 16 uda lje nih lo ka ci ja. „Kon so li do-va no sta nje IT ser vi sa i IT in fras truk tu re pre du slov je za di sas ter re co very plan“, za klju čak je Pav la Kne že vi ća, IT me na-dže ra u kom pa ni ji Ar ri va li tas.

Do po u zda nog i eko no mi čnog DR re še nja uz VeeamI zgra dnjom di sas ter re co very re še nja na o sno vu re al nih za hte va po slo va nja kom pa ni ja Ar ri va Li tas osi gu ra va nas ta vak ra da u slu ča ju ka tas tro fal nog gu bit ka po da taka

Ar ri va Li tas

kLJUČNE PREDNOSTI

O be zbe đe nje kon ti nu ite ta u po slo va nju

I zgra dnjom di sas ter re co very re še nja na o sno vu re al nih za hte va po slo va-

nja kom pa ni ja Ar ri va li tas osi gu ra va nas ta vak ra da u slu ča ju ka tas tro fal-

nog gu bit ka po da ta ka.

Mo der ni za ci ja ba ckup re še nja – o sno va za di sas ter

re co very re še njePre las kom sa SBE na Veeam ba ckup re še nje kom pa ni ja do bi ja je dnu plat-

for mu za u prav lja nje ba ckup-om, res to re-om i DR-om.

E ko nom ska efi ka snostO da bi rom CO mINg Clo ud in fras truk-tu re za i zgra dnju DR saj ta kom pa ni-ja Ar ri va li tas do la zi do re še nja či ji su tro ško vi vi šes tru ko ni ži od onih ne op ho dnih za i zgra dnju re še nja u

sop stve noj re ži ji.

31

Pro ces im ple men ta ci jeRa zlog ko ji je naj vi še do pri neo do no-še nju o dlu ke u prav cu im ple men ta ci je di sas ter re co very re še nja u kom pa ni ji Ar ri va li tas bi la je sva ka ko zna čaj na manj ka vost pos to je ćeg re še nja za opo-ra vak od ka tas tro fe, ko ja se o gle da la u tra ja nju res to re procesa, u ne mo gu ćnos ti tes ti ra nja pro ce sa opo rav ka kom ple-tnog sis te ma i ne od go va ra ju ćoj po dršci. Pos to je ći sis tem za opo ra vak obe ća vao je ne i zve sne re zul ta te u slu ča ju po tre be.

Is ku sni IT tim kom pa ni je imao je ja sno de fi ni sa ne pre du slo ve za spro vo đe-nje pro jek ta:• Po tre bno je na pra vi ti pri kaz pos

to je ćeg sta nja i pri kaz že lje nog sta nja sis te ma;

• Po tre bno je ko ri šće nje tes ti ra nih te hno lo gi ja i re še nja, uz sa ra dnju sa po u zda nim par tne ri ma ko ji ima ju is kus tva na pro jek ti ma ove vrste;

• Ne op ho dno je pot pi sa ti SLA (Servi ce le vel A gre ement) i NDA (Non Dis clo su re A gre ement) sa par tne rom na pro jek tu;

• Tre ba tes ti ra ti DR re še nja dva puta go di šnje.

Na kon de talj ne ana li ze, pos ti gnut je do go vor sa kom pa ni ja ma CO mINg – za i zra du DR pla na i i zgra dnju DR saj ta i mDS – Cis co par tne rom za rad na mre ži. „Ra zgo va ra li smo i sa dru gim po nu đa-či ma re še nja, ali od pre su dnog zna ča ja bi lo je is kus tvo kom pa ni je CO mINg sa ovim te hno lo gi ja ma i re še nji ma“, ka že Pav le Kne že vić. DR plan zav ršen je 9.

mar ta 2016. go di ne. Di zajn re še nja ko je naj bo lje od go va ra po slo va nju kom pa ni je Ar ri va li tas po dra zu me vao je pre la zak sa Hyper-V na Vmware vir tu eli za ci onu plat for mu i i zgra dnju DR saj ta na CO-mINg Clo ud in fras truk tu ri ba zi ra nog na Veeam re še nju. I zgra dnja DR re še nja zav rše na je u ok to bru 2016. go di ne. „Cilj je re ak ci ja u mi nu ti ma. U klju či va njem sa mo je dnog in ter fej sa na ru te ru omo gu-ćen je fa il over na di sas ter re co very saj-tu“, ka že Alek san dar Pav lo vić, sis tem-in-že njer u kom pa ni ji CO mINg.

Pos ti gnu ti re zul ta tiI zgra dnja DR saj ta na CO mINg Clo ud in fras truk tu ri, uz po moć mo der nih te hno lo gi ja za vir tu eli za ci ju i Veeam re še nja za ba ckup i di sas ter re co very, do-ve la je do do ka za no vi šes tru ko ma njeg CA PEX-a, ali i CA PEX+OPEX vre dnos ti u o dno su na i zgra dnju re še nja u sop stve-noj re ži ji. Clo ud je omo gu ćio vi sok ni vo flek si bil nos ti u obi mu upo tre be in fras-truk tu re. „Clo ud je omo gu ćio da i zgra-di mo re še nje ko je će od go vo ri ti na sve za hte ve po slo va nja kom pa ni je Ar ri va li-tas, posebno zato što kompanija posluje na 17 lokacija širom Srbije“, ka že Alek-san dar Pav lo vić. Ka ko je Ar ri va u Srbi ji deo gru pa ci je ko ji po dle že pra vi li ma

do ma ćeg za ko no dav stva, i zgra dnja re še-nja ko je omo gu ća va za drža va nje po slov-nih po da ta ka u gra ni ca ma na še zem lje u skla du je sa za ko no dav nim za hte vi ma. Po red eko nom ske efi ka snos ti, Veeam je omo gu ćio u prav lja nje ba ckup-om, res to-re-om i DR-om sa je dne plat for me i ti me do neo IT ti mu kom pa ni je ve ći kom for u ra du. Pre las kom sa SBE na Veeam re še nje Ar ri va je una pre di la ba ckup re-še nje u disc-to-disc ba ckup, tj. u pot pu-nos ti i zba ci la tra ke iz upo tre be. Veeam je omo gu ćio i je dnos tav no i po u zda no tes ti ra nje res to re-a po slov nih po da ta ka. Im ple men ta ci ja ovog re še nja do ve la je do os tva re nja svih pret ho dno de fi ni sa-nih ci lje va kom pa ni je Ar ri va. Di sas ter re co very re še nje od go vo ri lo je na za hte ve po slo va nja, a uz po moć mo der nih te-hno lo gi ja re ali zo va no je sa op ti mal nim o dno som ce ne i ni voa kva li te ta.

SA ČU VA TI NO VAC! SA ČU VA TI VRE ME! SA ČU VA TI BI‑ZNIS! ZA BI ZNIS JE NE OP HO DNO RA ZVI TI I O DRžA VA‑TI SO LI DAN DI SAS TER RE CO VERy PLAN I RE ŠE NJE.Pav le kne že vić, IT me na džer u kom pa ni ji Ar ri va Li tas

��. CO mINg IT kon fe ren cija

Vi še od 20 vrhun skih stru čnja ka za clo ud com pu ting iz Srbi je i inos tran stva pred stavilo je naj no vi ja te hno lo ška i po slov na dos ti gnu ća u ovoj o blas ti, stav lja ju ći ak ce nat na

višestruke mo gu ćnos ti u šte de na svim ni vo ima i u naj ra zli či ti jim po slov nim o kru že njima

Da na 5. ok to bra 2016. go di ne o drža na je 13. CO-mINg IT kon fe ren ci ja – Smart Clo ud. Kon fe-ren ci ji je pri sus tvo va lo vi še od 300 uče sni ka

iz IT o blas ti i sro dnih sek to ra, ko ji su ima li pri li ku da se in for mi šu o no vim ser vi si ma u clo ud-u, o re še nji ma za

pri va tni, hi bri dni i jav ni clo ud od svet skih pro i zvo đa ča o pre me i re še nja, o stu di ja ma slu ča ja ko je su obe le ži le pret ho dnu go di nu i o mno gim dru gim te ma ma. Ovu pri li ku is ko ris ti li smo i za ra zgo vo re sa ne kim za nim lji-vim i re le van tnim sa go vor ni ci ma.

Smart Cloud

32 Business&IT

In tervju

In ter vju Nj. e. am ba sa dor ka I zra ela u Srbi ji Alo na Fi šer Kam

B&IT: Pre svega, hvala što ste iz‑dvojili vreme i posetili nas. Možete li nam reći nešto više o razvoju IT‑ja u Izraelu?Nj. e. Alo na Fi šer kam: I zra el je ve oma ma la zem lja i uz to ne ma mno go re sur-sa. Za to ra ču na mo na IT kao bi tan deo ra zvo ja na še eko no mi je. U I zra elu 40% i zvo za či ne IT u slu ge. Ovo je bi tan sek tor u i zra el skoj eko no mi ji. Ima mno go cen ta-ra mul ti na ci onal nih kom pa ni ja u I zra elu, a pos to ji i vla di na po drška za mla de i za IT sek tor ge ne ral no. glav ni fak tor je Chi ef sci en tist o ffi ce, ko ji po drža va kom pa ni je u ra noj fa zi ra zvo ja i da je im „ki se onik“ po tre ban da pre ži ve i bu du ak tiv ne u bu-du ćnos ti. mo ram da na po me nem i da je I zra el dru gi naj ve ći cen tar po sle SAD.

B&IT: kakvo je Vaše mišljenje o razvoju IT‑ja u Srbiji?Nj. e. Alo na Fi šer kam: Na o sno vu is kus ta va i zra el skih kom pa ni ja ko je ra de sa kom pa ni ja ma u Srbi ji, Srbi ja ima dos ta pre dnos ti. Kao prvo, to su kva li te tni stru-čnja ci, po go to vo in že nje ri. Dru go, pos to je vla di ni pro jek ti za po dršku IT sek to ru. I zme đu Srbi je i I zra ela pos to ji sa ra dnja ko ja se ti če ra zme ne is kus ta va ko ja obe zem lje ima ju u po drža va nju IT sek to ra.

B&IT: Dobre vesti za COMING! Možete li nam sada reći nešto više o Israel National Cyber Bureau?Nj. e. Alo na Fi šer kam: mi slim da su sva koj zem lji, ka da mo ra da se od bra-ni, po tre bne dve stva ri: prvo je te hno-lo ško re še nje, a dru go struk tu ral no, u ci lju bor be pro tiv cyber na pa da. I sra el Na ti onal Cyber Bu reau je naj vi ši ni vo u to me i o dre đu je pra vi la ko ja se ti ču bor be pro tiv cyber na pa da. Is pod nje ga pos to je i zvršna te la ko ja tre ti ra ju pro blem, od te-oret skog ni voa pa do „re al ti me“ ni voa.

B&IT: Šta bi stručnjaci iz Srbije mogli da nauče od Israel National Cyber Bureau‑a?Nj. e. Alo na Fi šer kam: Kon fe ren ci je su do bro mes to za po ve zi va nje. mi slim da sva ka zem lja ima sop stve na re še nja, ali da je bi tno sas ta ti se, pri ča ti i uči ti iz tu đih is kus ta va, za to što je cyber pre tnja za pra vo glo bal na pre tnja.

B&IT: Možete li nam reći nešto više o kompaniji Safe‑T?Jor ge Ger ber: Sa fe-T je i zra el ska kom pa ni ja ko ja se ba vi si gur no šću u ra zme ni po da ta ka. Ve ru je mo da je ra zme na po da ta ka vrlo bi tna za sva ku kom pa ni ju. Ra zvi ja mo ide je i te hno lo-gi je da bi smo mo gli da za šti ti mo or ga-ni za ci je od cu re nja i kra đe po da ta ka, na pa da ha ke ra i sve ga što u gro ža va po slo va nje or ga ni za ci ja.

B&IT: Imajući u vidu da su druš‑tvene mreže postale važan deo sva‑kodnevice, zapitali smo se koliko je važno upozoriti ljude na čuvanje svojih poverljivih podataka?Jor ge Ger ber: Da nas su in for ma ci-je dos tu pne svi ma. Ima mo dru štve ne

mre že kao što su Fa ce bo ok, lin ke dIN, Twit ter i sl. i za bo rav lja mo da je vrlo bi tno šti ti ti sop stve nu pri va tnost (npr. svoj ban kov ni na log). Bi tno je edu ko va-ti i or ga ni za ci je i lju de da bu du pa žlji vi i da kom pa ni je kao što je na ša nu de re še-nja za za šti tu po ver lji vih po da ta ka.

B&IT: Možete li nam reći još koje su to organizacije u Srbiji koje imaju najveću korist od zaštite podataka?Jor ge Ger ber: Od za šti te po da ta ka ko rist ima ju svi: fi nan sij ske or ga ni-za ci je, ban ke, osi gu ra va ju ća dru štva, vla da. Sva vla di na mi nis tar stva mo ra-ju da ra zme nju ju po dat ke sa gra đa-ni ma, ali to mo ra da bu de po ver lji vo i si gur no.

B&IT: Možete li nam reći nešto više o kompaniji NetApp?Pe ter kos: Kom pa ni ja Ne tApp ba vi se da ta sto ra ge me na džmen tom. Sa CO-mINg-om sa ra đu je mo još od 2008. go di ne, ka da smo po če li da za je dno gra-di mo vir tu eli za ci ona re še nja. Sa da smo za je dno na pra vi li clo ud, o če mu će da nas vi še go vo ri ti CO mINg-ovi in že nje ri.

B&IT: kako ocenjujete IT trendove u Srbiji?Pe ter kos: Pa evo, ovo je već 13. kon fe-ren ci ja i to već ne što go vo ri. Pret ho dnih go di na se na ova kvim sku po vi ma vi še go vo ri lo o to me ka kva se re še nja pri me-nju ju u sve tu, a ove go di ne o to me ka ko pos to ji vi še lo kal nih re še nja ko ja po ma žu kom pa ni ja ma u na šoj zem lji da de lu ju

kon ku ren tni je na svet skom trži štu. Za-nim lji vo je da vi še ne ma ra zli ke i zme đu fir me u Srbi ji ko ja ko ris ti IT, tj. clo ud i fir me u npr. Ame ri ci ili Ne mač koj, ta ko da sa da svi ima mo is tu star tnu po zi ci ju i mo že mo po ka za ti ko je pa me tni ji i bo lji.

B&IT: Da li smatrate da ovakvi sku‑povi, kao što je COMING IT konfe‑rencija, doprinose poboljšanju IT‑ja?Pe ter kos: Da, sva ka ko, ali do dao bih da to ne uti če sa mo na ra zvoj IT sek to ra. mi svi tre ba da se ra zvi ja mo, jer svi ma na ma se me nja bu du ćnost i na čin na ko ji ži vi mo i ra di mo. CO mINg je naš stra te-ški par tner u Srbi ji i naj ve ći par tner sa ovog po dru čja. Ima ju izu ze tne re zul ta te i sto ti ne za do volj nih ko ri sni ka i una pred se ra du jem 14. CO mINg kon fe ren ci ji.

In ter vju Jor ge Ger ber, Vi ce Pre si dent of Sa les, Rest of the World, Sa fe‑T

In ter vju Pe ter Kos, Chan nel Sa les Ma na ger, Eas tern Euro pe, Ne tApp

33

B&IT: Zanima nas da li cloud computing tehnologije doprinose vašem poslovanju?Do mi nik Ma gon: Tre nu tno smo po sve će ni clo ud-u i ra zvo ju re še nja u ovom o kru že nju. Je dan pris tup ra zvo ju re še nja je in fras truk tu ral ni pris tup, u ko me po me ra mo ceo pro ces tran sko di ra nja i auto ma ti za ci je či ta-vog vi deo-pro ce sa u clo ud kroz na še na pre dno re še nje Tran sco ding system i AWS (re še nje za me dia stre aming). Do da tno, nu di mo so ftver kao u slu gu, ne za vi sno od AWS in fras truk tu re. Tran sco ding system je so ftver za tran-sko di ra nje kao u slu ga i mo že da ra di na bi lo ko joj clo ud plat for mi.

B&IT: kako ocenjujete IT trendove u Srbiji?Do mi nik Ma gon: mi slim da smo tre nu tno na ru bu pro me ne. Re ći da će

stva ri os ta ti ona kve ka kve su odu vek bi le – bi la bi ilu zi ja. Da kle, zna mo da se stva ri me nja ju, zna mo da se me nja ju ve oma brzo i iza zov za sve je da drže ko rak sa tom pro me nom, sa do brom te hno lo gi jom i sa ra zvo jem trži šta.

B&IT: Mislite li da ovakvi skupovi doprinose poboljšanju IT‑ja?Do mi nik Ma gon: Ap so lu tno! Sva ki put ka da us pe te da oku pi te 300-400 lju di fo ku si ra nih na IT da pri ča ju o to me ko ji je sle de ći ko rak, u kom prav cu ići, to po ka zu je ka kva su ra-zmi šlja nja i ko ji će ko ra ci bi ti pre du-ze ti na lo kal nom ni vou. mno gi lju di pri ča ju o clo ud-u u in ter na ci onal nim ra zme ra ma, ali po sao čes to ume da bu de o gra ni čen na lo kal ni ni vo. Ko-ri šće nje tih ala ta pru ža vam naj bo lje od oba sve ta.

In ter vju Do mi nik Ma gon, Di re ctor of En gi ne ering, Te les tre am

In ter vju Ži ga Be ne dikt, globalnimenadžer u kom pa ni ji Trend Mi cro

B&IT: Možete li nam reći nešto više o kompaniji Trend Micro?ži ga Be ne dikt: Kao glo bal ni li der u o blas ti IT si gur nos ti, Trend mi cro ra zvi-ja ino va tiv na si gur no sna re še nja ko ja či ne svet be zbe dnim za po slo va nje, kao i po tro ša če pri ra zme ni di gi tal nih in-for ma ci ja. Sa pre ko 25 go di na is kus tva sa ovim re še nji ma, mi smo pre po zna ti kao trži šni li der u si gur nos ti ser ve ra, clo ud be zbe dnos ti i si gur nos ti sa drža ja ma lih pre du ze ća.

B&IT: Šta za Vas zna či clo ud o kru že nje i ka ko oce nju jete IT tren do ve u Srbi ji?ži ga Be ne dikt: Za šti ta clo ud o kru že nja za nas je vrlo bi tan deo por tfo li ja. Clo ud o kru že nje je da nas ta kvo da mo ra mo zna ti ka ko da u sva kom tre nut ku za šti-ti mo po dat ke. Srbi ja se po tom pi ta nju vrlo brzo i do bro ra zvi ja, stre mi ne kim svet skim tren do vi ma i mi slim da smo na do brom pu tu.

34 Business&IT

In tervju

In ter vju Ta tja na Ma tić, državnasekretarkaMinistarstvatrgovine, tu ri zma i te le ko mu ni ka ci ja

In ter vju Ivan Štrbac, inženjerzabezbednost u kom pa ni ji Che ckPo int

B&IT: Predstavite nam ukratko CheckPoint. I van Štrbac: Kom pa ni ja Che ckPo int je već du gi niz go di na pri su tna u A dri atic re gi onu. Ono što bih na po me nuo jes te da smo pro ši ri li naš tim na pet lju di, ta ko da sa da kva li te tni je mo že mo po mo ći na šim par tne ri ma i kraj njim ko ri sni ci ma.

B&IT: kako ocenjujete IT trendove u Srbiji?I van Štrbac: Clo ud te hno lo gi ja je vrlo in te re san tna. Vi di mo sve vi še te hno lo gi ja na trži štu, a i sam Che ckPo int je i zba cio dos ta no vih pro i zvo da ko ji mo gu po-mo ći ko ri sni ci ma da za šti te svo ja clo ud o kru že nja, bi lo da je reč o pri va tnom ili jav nom clo ud-u. Ve oma bi tna stvar jes te da ve ći na ko ri sni ka da nas, ka da ra zmi-šlja o im ple men ta ci ji no ve te hno lo gi je, o dmah ra zmi šlja o se cu rity re še nji ma, tj. o na či nu ka ko da si gur no im ple men ti-ra tu te hno lo gi ju u svom o kru že nju.

B&IT: Da li mislite da ovakvi skupovi doprinose poboljšanjima u IT oblasti?I van Štrbac: Ova kvi sku po vi su ja ko bi tni. Da nas se ra zvi ja ju no ve te hno lo gi je, a na ova kvim sku po vi ma se ra zme nju ju is kus tva i ide je. Na taj na čin se ko ri sni ci in for mi šu o no vim te hno lo gi ja ma, a ra-zme nom is kus ta va uči mo je dni od dru gih.

B&IT: kakva je Vaša procena re‑alizacije nacionalne strategije za razvoj IT industrije u Srbiji?Ta tja na Ma tić: Pre sve ga, za hva lju-jem se na po zi vu za uče šće na Smart Clo ud kon fe ren ci ji. Ka da je u pi ta nju IT stra te gi ja, o dno sno stra te gi ja za ra zvoj IT sek to ra u Re pu bli ci Srbi ji, ona je u pra vo u pri pre mi i ve ru je mo da će se us ko ro na ći pred čla no vi ma vla de, kao i pred čla no vi ma Sa ve za za ra zvoj IKT-a u Re pu bli ci Srbi ji. Ova stra te gi ja pre dla že o dre đe ne me re, pre ko fis kal ne po li ti ke i bes pov ra tnih sred sta va ko ja bi bi la na ras po la ga nju priv re dni ci ma u IT o blas ti, pa sve do bav lje nja ljud skim re sur si ma, o sni va-nja te hno lo ških in ku ba to ra na te ri to-ri ji či ta ve Re pu bli ke Srbi je, pro mo ci je srpskog bren da so ftve ra i so ftver skog in že nje rin ga. Ono što je za nas ta ko đe zna čaj no jes te da se IT na pra vi na čin uve de pred jav nost Srbi je, kao za is-ta vrlo pros pe ri te tna – naj zna čaj ni ja priv re dna gra na u Re pu bli ci Srbi ji.

B&IT: Da li možete da ocenite nivo tehnološkog razvoja Srbije u odnosu na region i u odnosu na Evropu?Ta tja na Ma tić: Na ža lost, mo ra mo pri zna ti da ni vo te hno lo škog ra zvo ja ni je ona kav ka kav bi smo mi že le li. Ka-pa ci te ti go vo re da mi ima mo po ten ci-jal, ali je si gur no da pos to je pre pre ke, ko je su ne kad za kon ske pri ro de, a po-ne kad je reč o stra hu od no vi na, jer to

je ono što te hno lo ške ino va ci je uno se u sva ki sis tem. Do du še, ka da je u pi ta nju te hno lo ška ra zvi je nost i in te re so va nje gra đa na Srbi je za no ve te hno lo gi je ko je bi im mo gle po mo ći, bi lo da je reč o e-ban kin gu ili dru gim u slu ga ma, po-da ci go vo re da su oni ve oma za in te re-so va ni, ali opet, ka da je reč o pri me ni, zna tno je ma nji pro ce nat gra đa na ko ji pri me nju ju ne što što im je već na ras-po la ga nju. Naš stu panj ra zvi je nos ti u o dno su na re gi on ni je do volj no vi sok. Ve ru je mo da će mo kroz do no še nje o dre đe nih za ko na, kao što su za kon o elek tron skom do ku men tu ili o elek-tron skim ko mu ni ka ci ja ma, ko ji će po se bno uti ca ti na po slo va nje, us pe ti da do pri ne se mo ra zvo ju di gi tal ne eko-no mi je kod nas i da će mo na taj na čin dos ti ći zem lje u re gi onu, dok je Ev ro pa za is ta ve li ki za da tak za nas.

B&IT: Da li, po Vašem mišljenju, cloud computing tehnologije mogu da pomognu u radu javnog sektora?Ta tja na Ma tić: Ap so lu tno, bez ika kve sum nje! Uz to, u pret ho dnom od go vo ru sam po me nu la i za ko ne ko ji će to me si gur no do pri ne ti. mno go efi ka sni ja jav na u pra va, ve ći broj u slu ga ko je će gra đa ni ma bi ti dos tu pne, bi lo da je u pi ta nju e-zdrav stvo, e-po slo va nje ili e-o bra zo va nje, bi će mo gu će, a smart clo ud će na pra vi na čin do pri ne ti da se to de si. I ne sa mo u jav nom sek to ru, već u svim sfe ra ma dru štve nog ži vo ta.

B&IT: Možete li nam reći nešto o značaju konferencije ove vrste za razvoj ICT‑a u našoj zemlji?Ta tja na Ma tić: O va kve kon fe ren ci je su ve oma zna čaj ne i do bro do šle. mi smo da nas ima li pri li ku da ču je mo am ba sa dor ku I zra ela, ko ja je o drža la sjaj nu pre zen ta ci ju iz cyber se cu rity o blas ti, što je je dna ve li ka te ma ko ja i nas če ka. Da ka že mo da je CO mINg da nas ovom te mom oti šao ko rak na-pred, za šao u na še pla no ve za sle de ću go di nu i na pra vi na čin na ja vio ono za šta ve ru je mo da ve oma in te re su je i priv re du i gra đa ne.

Pripremila: Biljana Milovanović �

35

Ho lis tič ki pris tup za šti ti en ter pri se

IT o kru ženjaZa šti ta mre že da nas pred stav lja ve oma va žno pi ta nje, s ob zi rom na broj i

raznovrsnost na pa da ko ji se sva ko dnev no de ša va ju. I ve li ke i ma le kom pa nije jednako su po dlo žne ha ker skim na pa di ma, ko ji mo gu o zbilj no u gro zi ti nji ho vo

poslo va nje, u zro ku ju ći ne dos tu pnost ser vi sa, gu bi tak po da ta ka i fi nan sij sku šte tu...

Sis te mi za za šti tu in fras truk ture

36 Business&IT

Te hno lo gija

Ima ju ći na umu o zbilj nost po sle di ca ma li ci o znih na pa da na po slo va nje, izu ze tno je va žno da se pri li kom

pla ni ra nja za šti te kom pa nij skih re sur-sa sve obu hva tnim pris tu pom omo gu ći za šti ta sva kog se gmen ta in fras truk tu re. Da bi se ovo pos ti glo tre ba ima ti u vi du ne ko li ko naj če šćih ni voa gde je po tre bno pri me ni ti do da tnu za šti tu.

Mre žna za šti taPrvi ste pen za šti te či ni sta te ful fi rewall pos tav ljen na ulas ku u in ter nu mre žu i da ta-cen tar. Nje go va ulo ga je o snov no fil tri ra nje sa o bra ća ja. Ta ko đe, do bro je ima ti na do gra dnju u vi du fi rewall sis-te ma no ve ge ne ra ci je (NgFW), ko ji nu di mno go ve ću fun kci onal nost od tra di ci-onal nih sis te ma. Po mo ću nje ga mo že se vrši ti fil tri ra nje ko ri snič kog sa o bra ća ja na ni vou URl-a ili a pli ka ci je, či me se stva ra mo gu ćnost blo ki ra nja a pli ka ci ja ko je spa da ju u ka te go ri ju po ten ci jal no ma li ci o znih, ka kve su npr. Tor ili Tor-rent. mno ga NgFW re še nja po drža va ju i na pre dnu an ti mal ver za šti tu, za us-tav lja ju ći dis tri bu ci ju ma li ci o znog faj la na ni vou mre že. Tra di ci onal ni na čin fil tri ra nja pa ke ta na ni vou TCP ili UDP por to va za me njen je DPI in spek ci jom (De ep Pa cket In spe cti on). Po mo ću DPI me to de vrši se pro ve ra i za glav lja pa ke ta i nje go vog sa drža ja, ko ji mo že no si ti šte-tnu in for ma ci ju.

IPS/IDS je još je dan sis tem ko ji je pre-po ru člji vo ima ti u mre ži, zbog nje go ve mo gu ćnos ti de tek ci je ra zli či tih ti po va a pli ka tiv nih na pa da, poput SQl inje cti-

on-a i XSS-a. Iako se na ovim pros to ri ma naj če šće sre će im ple men ti ran si gna tu-re-ba sed IPS, ko ji na o sno vu do bro po-zna tih ra nji vos ti kre ira ka rak te ris ti čne pot pi se, u po sle dnje vre me ipak se te ži ko ri šće nju ano maly-ba sed, tj. be ha-vi oral-ba sed IPS-a. Ovo re še nje mo že, na o sno vu od stu pa nja od stan dar dnog sta nja, de tek to va ti po ja vu sum nji vog sa o bra ća ja, o dno sno ano ma li je, što omo-gu ća va blo ki ra nje na pa da ko ji tar ge ti ra ju do tad ne po zna te ra nji vos ti u sis te mu. Iako se IPS mo že ko ris ti ti kao sa mos tal-no re še nje, sve če šće se sre će in te gri san u o kvi ru NgFW-a.

E‑ma il za šti taJe dna od naj če šćih me to da ko je na pa da či mo gu is ko ris ti ti za dis tri bu ci ju mal ve ra jes te e-ma il. mal ver mo že bi ti dos tav ljen u ra zli či tim o bli ci ma, kao at ta chment, hyper link, ma kro unu tar do ku men ta i sl. Ra zli či tim te hni ka ma na pa dač mo že uči ni ti da sam e-ma il de lu je le gi tim no, zbog če ga ve li ki broj kraj njih ko ri sni ka ipak o tva ra sa držaj ma il-a. Ne ke od mo-gu ćih te hni ka su e-ma il spo ofing, do ma-in sha dowing, ko ri šće nje ho moglyph-a (sli čnih ka rak te ra sa ra zli či tim vre dnos-ti ma). E-ma il se mo že ko ris ti ti i kao sred stvo za pri ku plja nje do da tnih in for-ma ci ja od za po sle nih po mo ću phis hing me to da ili za ske ni ra nje po ten ci jal nih spam žrta va di re ctory har vest na pa dom. Na kom pa ni ji je da omo gu ći fil tri ra nje ma li ci o znih ma il-ova pre ne go što sti gnu do kraj njih ko ri sni ka i ta ko uve de do da-tni ni vo za šti te.

Ra di pos ti za nja mak si mal nog ni voa si gur nos ti, pre sa mog SmTP ser ve-ra tre ba pos ta vi ti ure đaj ko ji će vrši ti fil tri ra nje svih ma il-ova ko ji ula ze ili i zla ze sa ser ve ra. Ovaj ure đaj ne vrši sa mo an tis pam ulo gu, ka ko se obi čno pret pos tav lja, već na ne ko li ko ra zli či tih ni voa is pi tu je e-ma il i do no si o dlu ku o nje go voj is prav nos ti. Prvi ko rak pri li-kom in spek ci je ma il-a je pro ve ra nje go ve re pu ta ci je po mo ću Thre at In tel li gen ce

ba ze, ko ju sam ven dor re dov no ažu ri-ra. Pri ovom ko ra ku ve ći na ma li ci o znih po ru ka bi va de tek to va na i od ba če na. Po tom sle de an ti vi rus i an tis pam in-spek ci ja, na kon ko jih se do no si o dlu ka o is prav nos ti ma il-a. Ova kav ure đaj tre ba da pru ži a dmi nis tra to ru mo gu ćnost da de fi ni še sop stve ne po li se i fil te re. Ne ki od pa ra me ta ra ko ji se mo gu ko ris ti ti za kre ira nje fil te ra je su: ve li či na po ru-ke, tip at ta chment-a, sa držaj su bject-a, te la po ru ke ili at ta chment-a. Ako ma il od go va ra fil ter-po li si, na nje ga se mo gu pri me ni ti ra zli či te ak ci je. ma il se mo že smes ti ti u ka ran tin, mo že mu se u klo ni ti at ta chment, do da ti tag ili string u su-bject, mo že se od ba ci ti ili dos ta vi ti. Ka da je reč o o dla znim ma il-ovi ma, po red o snov nih an ti vi rus i an tis pam pro ve ra, mo že se de fi ni sa ti i DlP in spek ci ja, či me se osi gu ra va da za po sle ni ne će bi ti u mo gu ćnos ti da pro sle de stro go po ver lji ve in for ma ci je van fir me.

Još je dno re še nje ko je mo že bi ti in-te re san tno je sis tem ko ji vrši ana li zu at ta chment-a i svih nje go vih ele me na ta, na kon če ga pra vi si gur nu ko pi ju ko ju dos tav lja ko ri sni ku. Za ra zli ku od stan-dar dne e-ma il za šti te, on ne će od ba ci ti ma il, ali će za šti ti ti ko ri sni ka ta ko što će u klo ni ti sav ak ti van i nes tan dar dni sa držaj iz do ku me na ta. Ova kva ana-li za ni je pro ce sor ski za htev na i vrši se dos ta brže od san dbox ana li ze, ta ko da pri ma lac ma il-a ne će pri me ti ti ni ka kvo ka šnje nje.

En dpo int za šti taUobi ča je no je mi šlje nje da je je di na za šti-ta ko ju tre ba pri me ni ti na sa mom ko ri-snič kom ure đa ju an ti vi rus. Zbog pri ro de sa mih na pa da ova za šti ta čes to ni je do-volj na, po što je ona do bra ko li ko i nje na ba za po zna tih vi ru sa. Po red to ga, za šti ta od mal ve ra ni je je di na stvar o ko joj tre ba ra zmi šlja ti ka da je u pi ta nju be zbe dnost ra dnih sta ni ca.

U kom pa ni ja ma u ko ji ma je do zvo lje-no i zno še nje lap to po va van fir me, tre balo

37

FI REWALL SIS TE MI NO VE GE NE RA CI JE (NGFW) NU DE VE‑ćU FUN kCI ONAL NOST OD TRA DI CI ONAL NIH. ONI OMO GU‑ćA VA JU FIL TRI RA NJE kO RI SNIČ kOG SA O BRA ćA JA NA NI‑VOU URL‑A ILI A PLI kA CI JE, ŠTO O TVA RA MO GU ćNOST BLO kI RA NJA PO TEN CI JAL NO MA LI CI O ZNIH A PLI kA CI‑JA. UZ TO, MNO GA NGFW RE ŠE NJA PO DRžA VA JU I NA‑PRE DNU AN TI MAL VER ZA ŠTI TU, ZA US TAV LJA JU ćI DIS‑TRI BU CI JU MA LI CI O ZNOG FAJ LA NA NI VOU MRE žE.

bi da ima ju u vi du da ova kvi ure đa ji ni su uvek pod kom pa nij skom mre žnom za-šti tom. U ova kvim slu ča je vi ma naj prak-ti čni je je ko ri šće nje VPN kli je na ta ko ji se auto mat ski po ve zu ju na VPN ka da de tek-tu ju da je ra dna sta ni ca van mre že ko joj se ve ru je. Na ovaj na čin for si ra se da sav in-ter net sa o bra ćaj za po sle nog uvek pro la zi kroz si gur no sne ure đa je, po put fi rewall-a ili IPS-a, či me se po ve ća va nje go va be zbe-dnost i van fir me. Ta ko đe, ova kve ra dne sta ni ce i zlo že ne su opa snos ti da bu du u kra de ne, pa se en krip ci jom dis ko va mo-že obe zbe di ti si gur nost po da ta ka ko ji se na la ze na nji ma.

U po je di nim kom pa ni ja ma de ša va se da za po sle ni, sve sno ili ne sve sno, de le po-ver lji ve in for ma ci je sa neauto ri zo va nim li ci ma. U ova kvim slu ča je vi ma va žno je da pos to ji DlP me ha ni zam za šti te, ko ji će na o sno vu ka te go ri ja faj lo va mo ći da de fi ni še po li se i do zvo li nji ho vu ra zme nu sa mo me đu o dre đe nim gru pa ma ko ri sni-ka. Ova kvo re še nje mo ći će da de tek tu je ra zme nu faj lo va pre ko ma il-a, USB-a, Im-a, Fi le Sha re-a i dru gih me to da i spre či ne do zvo lje no sla nje po da ta ka, pru ža ju ći pri tom vi dlji vost ko mu ni ka ci je.

Za šti ta ba za po da ta ka i a pli ka ci jaPri pla ni ra nju za šti te da ta-cen tra čes to pra vi mo gre šku o sla nja ju ći se ma hom na pe ri me tar sku za šti tu i po la žu ći ve ru u to da su de ve lo pe ri ko ji su ra zvi ja li a pli ka ci je po kri li sve si gur no sne pro pus-te. Iako je za šti ta ko ja se pos ti že do brim pro gra mer skim prak sa ma ve oma va žna, po put sa ni ti za ci je ko ri snič kog in pu ta, auten ti fi ka ci je ili de fi ni sa nje ti mer-a pro tiv bru te for ce i DDoS na pa da, ona ni je do volj na za za šti tu od svih vrsta na-pa da. Sa mim tim, u pla ni ra nju za šti te in fras truk tu re os tav lja mo po stra ni baš one ser ve re na ko ji ma se na la ze klju čni po da ci za kom pa ni ju.

Vrlo va žna stav ka u za šti ti jes te ko ri-šće nje ak tu el nog patch-a na ser ve ri ma gde se na la zi a pli ka ci ja. Na ovaj na čin eli mi ni še se ve ći na do bro po zna tih

ra nji vos ti i sma nju je op seg de lo va nja na pa da ča. Kao do da tni ni vo za šti te, pre-po ru ču je se ko ri šće nje Web Ap pli ca ti on Fi rewall-a (WAF), ko ji će bi ti u sta nju da iz pa ke ta i zvu če in for ma ci je kao što su user ID, ses si on co okie, tip browser-a, IP a dre sa, lo ka ci ja i svi dru gi me ta po da ci ko ji bi mo gli da uka žu na na pa da ča. On, ta ko đe, pru ža do bru za šti tu od OWASP top 10 vrsta na pa da, či me se obe zbe đu je za šti ta ko mer ci jal nih i cus tom a pli ka-ci ja. Do bro WAF re še nje ima će mo gu-ćnost da uči o nor mal nom po na ša nju i ko ri šće nju a pli ka ci je, zbog če ga će bi ti u sta nju da de tek tu je ne pra vil nos ti u ko-mu ni ka ci ji i blo ki ra ih.

WAF se ko ris ti i za za šti tu ba ze po-da ta ka, spre ča va ju ći na pa de po te kle od i zvo ra ko ji ma ba za ve ru je, npr. jav no dos-tu pnih ser ve ra ko je je na pa dač is ko ris tio za i zvrša va nje SQl inje cti on na pa da. Za bo lji uvid u rad ba ze tre ba ra zmi sli ti i o pri me ni re še nja za mo ni to ri sa nje ak tiv-nos ti ba ze. Ova kvo re še nje vrši lo bi de-talj no i zve šta va nje o či ta nju, upi si va nju i bri sa nju iz ba ze i pre ven ci ju sum nji ve ko mu ni ka ci je. Po red to ga, vrši lo bi i ske-ni ra nje i kla si fi ka ci ju po da ta ka ko ji se na la ze u ba zi, de fi ni sa lo pra va pris tu pa ko ri sni ka i ske ni ra lo sis tem na ra nji vos ti i po gre šnu kon fi gu ra ci ju.

SI EMJe dna od va žnih stva ri ko je bi sva ka or ga ni za ci ja tre ba lo da ra zmo tri je i uvo đe nje re še nja za cen tra li zo va no pri ku plja nje si gur no snih in for ma ci ja i do ga đa ja (SI Em – Se cu rity In for ma ti on and Event ma na ge ment). SI Em re še nja ne pred stav lja ju sa mo sis te me za pri ku-plja nje lo go va, već se de fi ni šu kao skup kom plek snih te hno lo gi ja ko je za cilj ima ju da ko ri sni ci ma pru že ho lis tič ki po gled na ce lo ku pnu IT in fras truk tu ru. Po red to ga, SI Em re še nja ima ju ve oma va žnu ulo gu u or ga ni za ci ja ma ko je ima-ju na me ru da svo je po slo va nje us kla de sa ra zli či tim ser ti fi ka ti ma, kao što su ISO 27001, PCI, HI PAA i dru gi.

U svo joj srži, SI Em re še nje o bje di nju je sle de će te hno lo gi je:• sis tem za pri ku plja nje lo go va i do ga đa ja sa ra znih ure đa ja, ser ve ra i a pli ka ci ja u mre ži (svi če vi i ru te ri, fi-rewall, ba za po da ta ka, ak tiv ni di rek to ri-ju mi, a pli ka ci je i dr.);• sis tem za cen tra li zo va ne i slo je vi‑te pre gle de u for mi ra znih das hbo-ard-ova;• nor ma li za ci ja, ko ja pred stav lja pre vo đe nje kom pju ter skog žar go na u po-dat ke či tlji ve za kraj njeg ko ri sni ka;• ko re la ci ja;• adap ta bil nost, tj. mo gu ćnost prila go đa va nja SI Em re še nja ta ko da ra zu-me je zi ke ra zli či tih ure đa ja, bez ob zi ra na to o kom ven do ru, for ma tu ili ti pu po ru ka je reč;• mo gu ćnost kre ira nja i zve šta ja i alar mi ra nja a dmi nis tra to ra sis te ma u slu ča ju ra zli či tih in ci de na ta.

Opi sa ni ni voi za šti te sa mo su ne ki od pre dlo ga za ula ga nje in že njer skih i fi nan sij skih re sur sa, ali ni su uni ver-zal ni stan dard za šti te ko ju sva ko mo ra da ima. Da bi se po če lo sa pla ni ra njem za šti te, kom pa ni ja mo ra da de tek tu je i pri ori te ti zu je svo je klju čne ser vi se i re sur se i da, u skla du sa tim, o dlu či šta je naj va žni je za šti ti ti. Ta ko, na pri mer, mno ge ma nje kom pa ni je ne će ima ti po tre bu za SI Em ili WAF re še nji ma, dok će ve će kom pa ni je mo žda mo ra ti da se po za ba ve i de fi ni sa njem po li sa za BYOD, uvo đe njem san dboxing ili user a cti vity mo ni to ring re še nja. Uz to, po red pos to ja nja si gur no snih re še nja, je dna ko je va žno da kom pa ni ja ima i obu če ne in že nje re, ko ji će mo ći da sva ko dnev no mo ni to ri šu i u prav lja ju da tim re še nji ma, us kla đu ju ći nji hov rad sa be zbe dno snim re gu la ti va ma ko je kom pa ni ja že li da is pu ni.

Je le na Ta to mi ro vić, Ja sna Jo vić i Mi lan Vu jo vić �

kAO DO DA TNI NI VO ZA ŠTI TE PRE PO RU ČU JE SE WEB AP PLI CA‑TI ON FI REWALL (WAF), kO JI ćE BI TI U STA NJU DA IZ PA kE TA I ZVU ČE ME TA PO DAT kE kO JI MO GU DA UkA žU NA NA PA DA ČA (USER ID, SES SI ON CO OkIE, IP A DRE SA I DR.). DO BRO WAF RE‑ŠE NJE IMA ćE MO GU ćNOST DA UČI O NOR MAL NOM PO NA ŠA NJU I kO RI ŠćE NJU A PLI kA CI JE, ZBOG ČE GA ćE BI TI U STA NJU DA DE TEk TU JE NE PRA VIL NOS TI U kO MU NI kA CI JI I BLO kI RA IH.

38 Business&IT

Te hno lo gija

Wor kspa ce ONE plat for ma za mo bil ne a pli ka ci je i ure đajeProteklih godina VMware je uložio puno truda u razvoj End User Computing sektora, a svoje napore je zaokružio objavljivanjem rešenja Workspace ONE

VMware

Vmware Wor kspa ce ONE pred-stav lja je dnos tav nu i si gur nu plat for mu za dis tri bu ci ju i

u prav lja nje a pli ka ci ja ma i mo bil nim ure đa ji ma. Wor kspa ce ONE in te gri še mDm (mo bi le De vi ce ma na ge ment) i mAm (mo bi le Ap pli ca ti on ma na ge ment) fun kci onal nos ti iz Vmware AirWatch-a, pu bli ko va nje a pli ka ci ja i vir tu el nih des-kto po va ko ri šće njem Vmware Ho ri zon-a i u prav lja nje kre den ci ja li ma za ra zli či te a pli ka ci je ko ri šće njem Vmware Iden tity ma na ger-a. Ra dno o kru že nje do bi je no na ovaj na čin omo gu ća va kraj njim ko ri sni-ci ma da je dnos tav no i la ko ko ris te ra zli-či te vrste a pli ka ci ja na ra zli či tim ure đa-ji ma i ope ra tiv nim sis te mi ma, či me se pos ti že uni for mno ra dno o kru že nje.

In te gra ci ja Vmware Wor kspa ce ONE i AirWatch-a obe zbe đu je vi sok ste pen si gur nos ti mo bil nih ure đa ja ta ko što su kor po ra tiv ne in for ma ci je za šti će ne sa kra ja na kraj (end-to-end). AirWatch osi-gu ra va be zbe dnost ure đa ja, a pli ka ci ja, do ku me na ta, mej lo va i upo tre bu kor po-ra tiv nih mre ža (VPN i WiFi). Ta ko đe, pru ža mo gu ćnost stal nog nad gle da nja ure đa ja, pro ve re pri me nje nih po li sa i za šti tu kor po ra tiv nih po da ta ka, bi lo da su ure đa ji kor po ra tiv ni ili u vla sni štvu za po sle nih.

Vmware Wor kspa ce ONE i Ho ri zon na be zbe dan na čin is po ru ču ju vir tu el ne des kto po ve, Win dows ili li nux, a pli ka-ci je i on li ne ser vi se kroz di gi tal ni ra dni pros tor vir tu el nih ma ši na i fi zič kih ure đa ja. Vmware Ho ri zon kom pa ni ja ma pru ža mo gu ćnost u prav lja nja i auto ma ti-za ci je, uz te snu in te gra ci ju sa so ftver ski de fi ni sa nim da ta-cen trom. U okviru Vmware portfolija, Horizon je proizvod koji stalnim inoviranjem podstiče razvoj ostalih proizvoda.

S ob zi rom na po te ško će u ra du na mo bil nim ure đa ji ma, Vmware je u o kvi-ru Ho ri zon-a ra zvio Unity To uch do da-tak, ko ji svo jim kon tro la ma omo gu ća va zna tno lak ši rad sa Win dows a pli ka ci ja-ma ka da su one po kre nu te na iOS i An-dro id pa me tnim te le fo ni ma i ta ble ti ma.

Poboljšana bezbednostZbog sve ve ćeg bro ja web a pli ka ci ja, ne ret ko se de ša va da ko ri sni ci za pris-tup njima ko ris te is te ši fre, što zna tno sma nju je be zbe dnost po da ta ka. Vmware Wor kspa ce ONE i Iden tity ma na ger, sa je dne stra ne, mo gu olak ša ti pris tup web por ta li ma „me mo ri sa njem“ kre den ci ja la,

a sa dru ge stra ne po bolj ša ti be zbe dnost pri me nom password po li sa.

Do da tni ste pen be zbe dnos ti i pro ve ru iden ti te ta ko ri sni ka Vmware Wor kspa-ce ONE obe zbe đu je ko ri šće njem Ve rify a pli ka ci je za dvo fak tor sku auten ti fi ka ci ju na iOS, An dro id ili Chro me ope ra tiv nim sis te mi ma, kao i vi še fak tor sku pro ve ru iden ti te ta kroz Vmware Iden tity ma na ger. Vi še fak tor ska auten ti fi ka ci ja mo že se os-tva ri ti ko ri šće njem „push“ no ti fi ka ci je na mo bil nom ure đa ju, ko ri šće njem vre men-ski o gra ni če ne je dno kra tne lo zin ke (OTP kod) u o kvi ru Ve rify a pli ka ci je ili sla njem SmS po ru ke re gis tro va nom ure đa ju, ka ko bi se obe zbe dio pris tup kor po ra tiv nim re sur si ma. mo gu će je ko ris ti ti sa mo je dan od na ve de nih ti po va auten ti fi ka ci je ili se mo že ko ris ti ti vi še ra zli či tih me to da ka ko bi se obe zbe di la vi še fak tor ska auten ti fi ka-ci ja, npr. OTP kod i SmS po ru ka.

Vmware Wor kspa ce ONE kom bi nu je iden ti tet ko ri sni ka i u prav lja nje mo bil-nim ure đa ji ma da bi osi gu rao be zbe dan pris tup a pli ka ci ja ma i po da ci ma ko ri sni-ka, ta ko da oni mo gu ra di ti bi lo gde, bi lo ka da i sa bi lo kog ure đa ja.

Bo jan An dre jić �

39

Out so ur cing bu du ćnost za sve

Sve ve ći broj kom pa ni ja, po se bno onih ko ji ma IT ni je pri mar na de latnost, o dlu ču je se za out so ur cing po je di nih ope ra ci ja. O ra zlo zi ma za out so ur cing i o to me ka ko on mo že una pre di ti po slo va nje ra zgo va ra li

smo sa Na ta šom Cvet ko vić, IT me na džer kom u kom pa ni ji Im lek.

IT out so ur cing

40 Business&IT

Te hno lo gija

Out so ur cing IT ope ra ci ja, po svo joj de fi ni ci ji, pred stav-lja po slov ni pro ces to kom ko jeg kom pa ni ja pre pu šta je dan deo po slov nih ak tiv-

nos ti spe ci ja li zo va nim par tne ri ma, ka ko bi una pre di la svo je po slo va nje. Par tner-ska kom pa ni ja pre uzi ma od go vor nost za fun kci oni sa nje tog ser vi sa, oba ve zu ju ći se ni zom ugo vo ra, po čev ši od NDA do SlA ugo vo ra, či me se ga ran tu ju po ver-lji vost i ni vo ser vi sa ko ji je par tner ska kom pa ni ja u oba ve zi da is pu ni.

Ra zlo zi zbog ko jih se kom pa ni je o dlu ču ju za out so ur cing po je di nih ope-ra ci ja su vi šes tru ki. Naj če šće su fi nan-sij ske i or ga ni za ci one pri ro de, ali mo gu bi ti i po sle di ca pov re me nih kon so li da ci ja po slov nih pro ce sa sa ci ljem una pre đe nja po slov ne po li ti ke.

„Ne ka da nas je u IT-ju bi lo pe tna-es to ro, a sa da nas ima se dmo ro. mi se bri ne mo za 500 ra ču na ra, vi še od 500 ko ri sni ka, 50 ser ve ra ko ji ima ju ra zli či te ro le i ceo taj sis tem po tre bno je o drža va-ti. Ovo je bio o snov za pro na la že nje ne ka-kvog sis te ma ko ji će nam omo gu ći ti da bu de mo si gur ni“, ka že Na ta ša Cvet ko vić, IT me na džer ka u kom pa ni ji Im lek.

Ši re po sma tra no, out so ur cing IT ope-ra ci ja no si sa so bom niz pre dnos ti, ko je

se mo gu ka te go ri zo va ti kroz ra zlo ge za out so ur cing i be ne fi te ko ji se tim po te-zom os tva ru ju.

Sma nje nje ri zi ka i tro ško va po slo va njaJe dan od naj če šćih ra zlo ga da se kom-pa ni je o dlu če za out so ur cing IT ope ra-ci ja o gle da se kroz sma nje nje i kon tro lu ope ra tiv nih tro ško va. Uz out so ur cing tro ško vi se po pra vi lu sma nju ju i svo-de na fik sni me se čni i znos. Pri me nom tra di ci onal nog mo de la kom pa ni je se po ten ci jal no mo gu su oči ti sa ve li kim tro-ško vi ma, npr. pri li kom o dlas ka za po sle-nih ili im ple men ta ci je no vih te hno lo gi ja,

ko je za hte va ju do da tna ula ga nja u pro ces se lek ci je no vih kan di da ta i usav rša va nje pos to je ćih.

Sav re me ni tren do vi u po slo va nju pov-la če za so bom po tre bu za pos to ja njem sve ve ćeg bro ja slo že nih pra te ćih re še nja, ko ja su po pra vi lu pod na dle žno šću lo kal nih IT ode lje nja. Po tre ba za ras te re će njem lo kal-nih re sur sa, ta ko đe, je dan je od bi tni jih ra zlo ga za IT out so ur cing. IT out so ur cing čes to do la zi i kao po sle di ca pro ce sa res-truk tu ri ra nja kom pa ni ja, či ji su vo de ći ci lje vi sma nje nje tro ško va, po bolj ša nje kva li te ta, una pre đe nje efi ka snos ti ce lo ku-pnog po slo va nja i fo ku si ra nje na pri mar-ne pro i zvo dne de la tnos ti. S ob zi rom na to da su IT ser vi si va žni za po slo va nje, kao po drška o snov nom bi zni su, ali is tov re-me no ne pred stav lja ju pri mar nu de la tnost kom pa ni je, oni prak ti čno pos ta ju je dan od prvih kan di da ta za out so ur cing.

„mi ne ma mo in te res da drži mo vrhun skog pro gra me ra ka ko bi ra dio na če ti ri ne ka kva si tna za hte va u to ku go di ne, a opet po sao mo ra da se zav rši sa vi so kim ni vo om kva li te ta. Naj bo lje bi bi lo ka da bi smo mo gli da še ru je mo stru čni ka dar sa ne kom dru gom ve li kom kom pa ni jom“, ka že Na ta ša Cvet ko vić.

Sma nje nje ri zi ka, ta ko đe, je dan je od vo de ćih ra zlo ga za out so ur cing, jer se na

41

ovaj na čin IT ope ra ci je u ve ći ni slu ča je va pre pu šta ju obu če nim pro fe si onal ci ma, ko ji bi tre ba lo da po se du ju ve će is kus tvo, za sno va no na ve li kom bro ju kli je na ta, na pre dni jem usav rša va nju, tre nin zi ma, zbog če ga bi tre ba lo da bu du u sta nju da efi ka sni je od go vo re na pro ble me ko je po je-di ni ser vi si no se sa so bom. Pret pos tav ka je da uz out so ur cing do la zi i do po bolj ša nja ni voa po drške, jer se čes to uvo di 24x7 mo-del, sa ve ćim ti mom ko ji pru ža po dršku, ra zli či tim ni vo ima po drške i kon ti nu al-nim mo ni to rin gom, či me se, kad je o drža-va nje u pi ta nju, uvo di pro ak tiv ni pris tup.

Be ne fi ti ko je kom pa ni je be le že na kon uvo đe nje out so ur cing-a jav lja ju se kao po sle di ca i tre ba lo bi da pres tav lja ju po-tvrdu ra zlo ga za out so ur cing.

Ras te re će nje re sur sa i po ve ća nje efi ka snos tiJe dan od naj ve ćih be ne fi ta ko je kom pa-ni je do bi ja ju out so ur cing-om je pra će-nje i re dov no o drža va nje ser vi sa ko ji je pre dmet out so ur cing-a. Ser vis ko ji je pre dmet o drža va nja se re dov no na do-gra đu je (up gra de) na ak tu el nu ver zi ju, a pro ak tiv nim mo ni to rin gom se ve li ki pro ce nat pro ble ma uoča va u po če tnim fa za ma, što zna tno uma nju ju po sle di ce.

„Ako se ba vi te out so ur cing-om, ja ko je bi tno da ima te do bro or ga ni zo va ne i tran spa ren tno o bja šnje ne na či ne ka ko mi tu va šu u slu gu mo že mo da ko ris ti mo, na ko ji na čin će mo mi ko mu ni ci ra ti, na ko ji na čin će te gle da ti na kri ti čne tač ke, da li i ka ko će te ra di ti mo ni to ring, da je ja sno šta sve u u slu gu pot pa da. Va žno je i da pos to ji mo gu ćnost pro ši re nja u slu ga“ – ka že Na ta ša Cvet ko vić.

Do da tne u šte de jav lja ju se kao je dan od be ne fi ta, jer se kom pa ni je kod ko jih se out so ur cing po ka zao kao is pra van mo del o dlu ču ju da i dru ge ser vi se o drža-va ju na is ti na čin, pa se ugo vo rom o o drža va nju obu hva ta ve ći broj ser vi sa.

Ka drov ske pro me ne su je dan od ve-li kih pro ble ma sa ko ji ma se kom pa ni je su oča va ju, a nji hov uti caj na o drža va nje ser vi sa se u ve li koj me ri sma nju je uz out so ur cing. Ta ko đe, kom pa ni je se čes to su oča va ju sa pro ble mom se lek ci je kan-di da ta, na ro či to ako su u pi ta nju us ko spe ci ja li zo va ne te hno lo gi je.

„Ne vi dim ni je dnog IT stru čnja ka, za bi lo ko ju o blast, da ra di u ova kvim kom-pa ni ja ma ka kav je Im lek. Ta kav stru čnjak ov de ne mo že da da svoj mak si mum, ne mo že da lje da se ra zvi ja, pros to za to što se u ova kvim kom pa ni ja ma naj vi še ba vi-mo o drža va njem sis te ma. Imam ne re šiv pro blem pri za po šlja va nju u IT sek to ru“, re či su Na ta še Cvet ko vić. IT me na džer ka kom pa ni je Im lek ka že još i: „Ra zmi šljam o to me ka ko bi bi lo do bro da pos to je kom-pa ni je ko je će ser vi sne u slu ge da va ti na dru ga či ji na čin. Po red kon sul tan tskih u slu ga u sme re nih na re ša va nje pro ble ma,

out so ur cing bi tre ba lo da vo di ka kre ira-nju no vih u slu ga, kao što je an ga žo va nje a dmi nis tra to ra na je dno kra tnom po slu. Npr. ka da ra di mo up da te ko ri snič kih a pli ka ci ja ov de u Im le ku, mi mo ra mo u krat kom ro ku da zav rši mo po sao, što pre-va zi la zi na še mo gu ćnos ti, s ob zi rom na to da se ra di o ve li kom sis te mu. Bi lo bi do bro da na ta kvom pro jek tu mo že mo da an ga-žu je mo do da tne a dmi nis tra to re.“

Miloš Trajković i Aleksandar Pavlović �

GLAV NI RA ZLO ZI ZBOG kO JIH SE kOM PA NI JE O DLU ČU JU ZA OUT SO UR CING:• sma nje nje i bo lja kon tro la ope ra tiv nih tro škova• una pre đe nje kom pa nij skog fo kusa• ras te re će nje in ter nih ljud skih re sursa• una pre đe nje pro ce sa res truk tu ri ranja• sma nje nje ri zi ka.

BE NE FI TI kO JE OUT SO UR CING DO NO SI:• pra će nje sav re me nih tren do va i te hno lo gija• sma nje nje tro škova• us ko spe ci ja li zo va na po drška• flek si bil nost• ne u tra li sa nje uti ca ja o dlas ka za po sle nih.

OUT SO UR CING JE BU DU‑ćNOST ZA SVE NAS.

Nataša Cvetković, IT me na džerka u kompaniji Imlek

Dvos tru ka po drška

kon tej ner te hno lo gi jama

In fras truk tur na po drška u no voj kli mi u clo ud eko sis te mu, ko ju su do ne le a pli ka ci je „ro đe ne u o bla ku“

VMware

42 Business&IT

Te hno lo gija

Od 2013. go di ne i po čet ka pro bo ja Do cker-a, po pu lar-nost te hno lo gi je kon tej ne ra u na glom je po ras tu, što je pri ro dno u slo vi lo i njen kon-

ti nu ira ni ra zvoj. Ka ko se ova te hno lo gi ja na čel no su ko blja va sa stan dar dnim kon-cep tom vir tu eli za ci je, nes trplji vo se i šče ki-vao od go vor ve li ka na ove o blas ti: Pho ton i vSphe re In te gra ted Con ta iners plat for ma-ma Vmware da je od go vor na ovaj trend.

Po nu da i po tra žnjaUbe dljiv ra zvoj clo ud te hno lo gi je do pri-neo je po ras tu nje ne po pu lar nos ti, ali je u slo vio i po tre bu za pri la go đa va njem pris tu pa ra zvo ju a pli ka ci ja ovom no vom o kru že nju. Ta ko se uvo di kon cept mi kro-ser vi sa, ar hi tek ton ski pris tup u ko me se a pli ka ci je ra zvi ja ju kom bi na ci jom vi še ne za vi snih ser vi sa, ko je opi su je mo za se-bnim fun kci ja ma. Na ovaj na čin pos ti žu se ve ća adap tiv nost i agil nost, oso bi ne ko je clo ud o kru že nje na me će, a ko je ga i sa me o dli ku ju. Do da tno, uvo đe njem

43

kon cep ta kon tej ne ra omo gu će no nam je da a pli ka ci ju ili nje ne po se bne gra div ne je di ni ce (ser vi se, mi kro ser vi se) za pa-ku je mo sa po tre bnom kon fi gu ra ci jom i i zvršnim o kru že njem, pa ta ko za pa ko-va nu „se li mo“, a da to ne uti če na nje no is prav no fun kci oni sa nje. Kon tej ne ri pru ža ju vir tu eli zo va nu sre di nu na ni vou ope ra tiv nog sis te ma, omo gu ća va ju ći i zvrša va nje pro ce sa sa za se bnim mre žnim i me mo rij skim re sur si ma, uz ko ri šće nje za je dnič kog ker ne la ope ra tiv nog sis te ma. Ko ris te ći de lje ni ope ra tiv ni sis tem, re sur si su mno go efi ka sni je is ko ri šće ni u po re đe-nju sa tra di ci onal nom vir tu eli za ci jom, jer je mo gu će izos ta vi ti su vi šne kom po nen te ko je vir tu el ne ma ši ne no se sa so bom.

Da kle, mo že se re ći da kon cept kon tej-ne ra pos tav lja no vu nor mu u sve tu ra zvo ja a pli ka ci ja o kre nu tih ka web i mo bil nim ure đa ji ma, ima ju ći u vi du pre dnos ti ko je uvo de po pi ta nju ska la bil nos ti i por ta bil-nos ti. To je za so bom po vu klo i po tre bu za kre ira njem pro pra tnih ala ta za nji hov ra zvoj i u prav lja nje. Sto ga je kod vo de ćih kom pa ni ja iz ove o blas ti pri me tna sna žna ten den ci ja da svo je po slo va nje pri la go de i ori jen ti šu u skla du sa no vim to ko vi ma.

Pri la go di se ili nes ta ni!Na po če ci ma ra zvo ja ove te hno lo gi je mno gi ana li ti ča ri ak tiv ni u ovoj o blas ti

pro gno zi ra li su ko li zi ju sa te hno lo gi jom vir tu eli za ci je. U ta kvoj si tu aci ji, kom pa-ni je iz ovog se gmen ta in dus tri je mo gle su ili da se bo re pro tiv ve tre nja ča ili da se pri la go de no vim to ko vi ma i pri hva te sve po pu lar ni ji kon cept.

Ta ko u kom pa ni ji Vmware, kao je-dnoj od vo de ćih u ovoj o blas ti, pri hva ta ju kon tej ner te hno lo gi je kao ne mi nov nost i o dlu ču ju da po drže nji hov ra zvoj, uvo de-ći dve no ve plat for me – Vmware Pho ton Plat form i vSphe re In te gra ted Con ta iners.

VSphe re In te gra ted Con ta inersU po slov noj kli mi ko ju ka rak te ri še fo ku-si ra nost IT in dus tri je na vir tu el ne ma ši-

ne, Vmware spa ja naj bo lje od oba sve ta, pla si ra ju ći o bje di nje no re še nje u vi du vSphe re In te gra ted Con ta iners (vIC) plat-for me. Ova plat for ma pred stav lja do bru po la znu tač ku u pri hva ta nju kon cep ta kon tej ne ra, omo gu ća va ju ći a dmi nis tra-to ri ma na vi knu tim na vSphe re o kru že-nje kre ira nje i u prav lja nje kon tej ne ri ma na in tu iti van na čin, pre ko već po zna tog vSphe re kli jen tskog in ter fej sa. U pra vo ko ri sni ci ko ji pla ni ra ju im ple men ta ci ju kon tej ne ra upo re do sa vir tu el nim ma ši-na ma či ne cilj nu gru pu za ovo re še nje.

Ini ci jal na hi bri dna re še nja na ovom po lju po dra zu me va la su vir tu eli za ci ju

kon tej ne ra. Na ime, ima ju ći u vi du sa mu pri ro du kon tej ne ra, da bi se obe zbe di la izo la ci ja re sur sa na ni vou za je dnič kog ker ne la ope ra tiv nog sis te ma do sa da je bi lo po tre bno vir tu eli zo va ti ce lo ku pan ope ra tiv ni sis tem ko ji po kre će kon-tej ne re, tzv. kon tej ner host. Ova kvom vir tu eli za ci jom pos ti že se ne po tre bna re dun dan sa, pa ta ko vIC uno si no vi ni vo ap strak ci je, gde kon tej ner ne i zvrša va mo unu tar vir tu el ne ma ši ne, već sam kon tej-ner po sma tra mo kao vir tu el nu ma ši nu.

Pos to je kri ti ke na te mu kon so li da-ci je i agil nos ti ovog kon tej ner-kao-vir-tu el na-ma ši na pris tu pa. Iako ova kva hi bri dna ar hi tek tu ra mo žda ne mo že da

obe zbe di naj ve ću mo gu ću is ko ri šće nost re sur sa, ona pru ža mno go dru gih be ne fi-ta u po gle du si gur nos ti, kao i mo gu ćnos ti ko ri šće nja na pre dnih te hno lo gi ja vSphe re plat for me. Po me nu ti si gur no sni be ne fi ti pro izi la ze iz či nje ni ce da su kon tej ne ri re-ali zo va ni kao izo lo va ne vir tu el ne ma ši ne, či me su ko ri sni ci unu tar te vir tu el ne ma-ši ne za šti će ni od even tu al nog kom pro mi-to va nja su se dnih kon tej ne ra.

Sme šta njem kon tej ne ra na vSphe re plat for mu omo gu ća va se ko ri šće nje do-bro po zna tih ala ta, kao što su lo gIn sight za mo ni to ring ili SRm za opo ra vak u slu-ča ju ka tas tro fe. Per zis ten tnost po da ta ka mo že se obe zbe di ti kroz vSAN te hno lo-gi ju, dok je pot pu nom in te gra ci jom sa NSX-om omo gu će na fun kci onal nost kre-ira nja fi rewall i si gur no snih pra vi la me-ha ni zmom mi kro se gmen ta ci je. Ne dos-ta tak me ha ni za ma vi so ke dos tu pnos ti na ni vou a pli ka ci ja i nji ho vih plat for mi mo že se na o dre đe ni na čin na do mes ti ti u gra đe nim me ha ni zmi ma vi so ke dos tu-pnos ti vSphe re plat for me, a po drškom za vRe ali ze Auto ma ti on mo že se obe zbe di ti auto ma ti za ci ja ra zvo ja in fras truk tu re, gde se kom ple tan in fras truk tur ni stek mo že ra zvi ti u ro ku od par mi nu ta.

Re ali za ci ja vIC-a za sno va na je oko tri te hno lo gi je iz Vmware por tfo li ja: ESXi hi per vi zo ra, Pho ton ope ra tiv nog sis te ma i In stant Clo ne te hno lo gi je. U o kvi ru vIC plat for me fun kci onal nos ti Do cker hos ta pre uzi ma Vir tu al Con ta iner host, ko me se do de lju ju re sur si u o kvi ru vSphe re o kru že nja, u vi du vApp-a. Umes to izo-la ci je re sur sa ker ne la, vIC se o sla nja na me ha ni zme vir tu eli za ci je sa mog ESXI hi per vi zo ra. Na ovaj na čin kre ira se ap-strak ci oni sloj ko ji se na zi va vIC en gi ne, ana lo gno Do cker en gi ne-u.

44 Business&IT

Te hno lo gija

in fras truk tu re od stra ne IT a dmi nis-tra to ra. Ta ko je dan ra zvoj ni tim unu tar kom pa ni je mo že ko ris ti ti Clo ud Fo undry, a dru gi Ku ber ne tes, ko ji se i zvrša va ju na is toj plat for mi i de lje noj in fras truk tu ri.

O dlu ka je u ru ka ma ko ri sni kamo že se slo bo dno re ći da je Vmware sa ova dva re še nja pri me nio is tov re me no evo lu ci-oni i re vo lu ci oni pris tup ra zvo ju kon tej ner te hno lo gi ja. Iz as pek ta evo lu ci je, naj bo lji na čin da ko ri sni ci in kor po ri ra ju kon tej-ne re u svo ju pos to je ću vir tu el nu in fras-truk tu ru pru ža u pra vo vSphe re In te gra ted Con ta iners plat for ma. Do da tno, vIC sa so bom do no si mo gu ćnost ras po de le po sla. Na ime, pro gra me ri svo je vre me mo gu da u sme re ka ra zvo ju sa mih a pli ka ci ja, dok bri gu o po tre bnim re sur si ma i nji ho voj ras po de li mo gu pre pus ti ti a dmi nis tra to ri-ma od go vor nim za in fras truk tu ru. I ta ko, ko ris te ći de lje ne re sur se, dok pro gra me ri

u ra zvoj nom pro ce su uži va ju u be ne fi ti ma ra da sa kon tej ne ri ma, omo gu ćen je is tov re-men i ne ome tan rad ser vi sa kom pa nij ske in fras truk tu re. Sa dru ge stra ne, Pho ton plat for ma pred stav lja re vo lu ci onar no, zna-tno ska la bil ni je i per for man tni je re še nje, ko je, gle da ju ći na du že sta ze, mo žda ima bo lju per spek ti vu u pru ža nju po drške ra-zvo ju ove te hno lo gi je.

Za sa mog kraj njeg ko ri sni ka, pro-gra me ra, na čin im ple men ta ci je – kroz vIC ili Pho ton – ne ma po se bnog zna ča ja, sve dok je pris tup re sur si ma obe zbe đen pre ko stan dar dnih kon tej ner API-ja, kao što je Do cker API, omo gu ća va ju ći ču ve ni do cker run. Ne ve na Kru nić �

da na šnjim de ve lo pe ri ma omo gu ća va ne op ho dnu sca le-out ar hi tek tu ru.

Sam Pho ton OS pred stav lja „la ga ni“ li-nux ope ra tiv ni sis tem, di zaj ni ran da slu ži kao kon tej ner host. Na me njen za po kre ta-nje kon tej ne ra, ovaj ope ra tiv ni sis tem op-ti mi zo van je i li šen su vi šnih kom po ne na-ta, pa u skla du sa tim ima zna čaj no kra će bo ot vre me. U po re đe nju sa in sta la ci jom re gu lar nog li nux ope ra tiv nog sis te ma, ko ja za uzi ma oko 3 gB pros to ra, Pho ton OS kre ira di gi tal ni oti sak od „tri ča vih“ 300 mB. Kao gost ope ra tiv ni sis tem na vSphe re plat for mi, ovaj OS je op ti mi zo-van da pru ža po dršku za vi še kon tej ner for ma ta, u klju ču ju ći naj ši re pri hva će ni Do cker, ali i Ro cket i gar den.

Za ra zli ku od vCen ter-a, ko ji je mo no li-tne struk tu re i omo gu ća va u prav lja nje o dre đe nim bro jem kon tej ne ra, Pho ton Con tro ler sa svo jom dis tri bu ira nom struk tu rom omo gu ća va kre ira nje i u prav lja nje ve li kim bro jem kon tej ne ra. Pho ton Con tro ler se mo že po sma tra ti kao „kon tro lor nad kon tro lo ri ma“, po što se po mo ću nje ga mo že u prav lja ti sis te-mi ma za or ga ni za ci ju kon tej ne ra i nji ho-vih re sur sa, kao što su Do cker ma chi ne, Com po se, Swarm, Ku ber ne tes ili me sos.

Pho ton plat for ma ap stra hu je mre žne, sto ridž, be zbe dno sne i re sur se za o bra du u je dan sloj sa je din stve nim API-jem, kroz ko ji se re sur si mo gu alo ci ra ti te nan ti ma

Ka ko bi se pos ti gla zna čaj na pre-dnost u brzi ni po kre ta nja kon tej ne ra u o dno su na tra di ci onal nu vir tu el nu ma ši nu, vIC se o sla nja na In stant Clo ne te hno lo gi ju. Ko ris te ći ovu te hno lo gi ju, kre ira nje no vog kon tej ne ra pov la či za so bom kre ira nje no ve vir tu el ne ma ši-ne sa mi ni mal nom ver zi jom Pho ton ope ra tiv nog sis te ma, ko ja me mo ri ju de li sa „ro di telj skom“ ma ši nom. Tek na kon prve pro me ne u me mo ri ji no vo nas ta le ma ši ne, kre ira se no va me mo rij ska stra-ni ca, copy-on-wri te ope ra ci jom. Ova ko kre ira na vir tu el na ma ši na ne sa drži do da tne kom po nen te, pa u skla du sa tim i no si na ziv Just Eno ugh Vm (JeVm). Po red vIC en gi ne-a, ko ji pred stav lja in ici jal nu i oba ve znu kom po nen tu vIC plat for me, vIC in kor po ri ra i kom po nen te o tvo re nog ko da Har bor i A dmi ral. Har-bor pred stav lja cen tral ni re gis tar za skla-di šte nje Do cker sli ka. On sa so bom do no-si sve pre dnos ti lo kal nog re po zi to ri ju ma, uz mo gu ćnost pri me ne že lje nih si gur no-snih me ha ni za ma i kon tro le pris tu pa. To omo gu ću je ra zvoj ni pro ces bez stra ha da će ne ko pris tu pi ti sli ka ma kon tej ne ra, ko je se na la ze na jav nom re po zi to ri ju mu. Do da tno, za cen tra li zo va no u prav lja nje kon tej ne ri ma re ali zo va na je kom po nen ta pri go dnog ime na – A dmi ral.

Pro ject Pho tonU kon tras tu pre ma Vmware In te gra ted Con ta iners plat for mi, Pro ject Pho ton pred stav lja re vo lu ci ona ran pris tup in te-gra ci ji te hno lo gi je kon tej ne ra, uvo de ći Pho ton plat for mu. O snov na ide ja iza ovog re še nja jes te za me na tra di ci onal nog ESXi hi per vi zo ra zna čaj no la ga ni jim tzv. „mi kro vi zo rom“ ko ji, u kom bi na-ci ji sa u gra đe nim Pho ton ope ra tiv nim sis te mom, no si na ziv Pho ton ma chi ne. U prav lja nje kon tej ne ri ma pre pu šta se Pho ton Con tro ler-u. Ove dve kom po nen-te za je dno či ne Pho ton plat for mu, ko ja

45

Evo lu ci ja malware-a u brza na je na svim po lji ma, od ma sov nih do ci lja nih na pa da, što je po se-

bno vi dlji vo u slu ča ju ran somware-a. Na ime, in te res za ra zvoj na glo ras te gde god je na pad la ko mo ne ti zo va ti (što je bit ko in zna čaj no olak šao). Ve ći na pro me na s te hnič ke stra ne ni je ni bi la za htev na, sa mo se tre ba lo to ga se ti ti. Ta kva je, na pri mer, pro me na sa nagwa-re-a, ka kvi su bi li la žni an ti vi ru si ko ji bi tra ži li ku po vi nu umes to ot ku pni ne da bi pres ta li da stal no „is ka ču“ pred ko ri sni ka, pre ma ran somware-u, ko ji bi za klju čao o dre đe ne sis tem ske da to te ke i u ime ne kog po li cij skog ili držav nog te la tra žio ot ku pni nu zbog na vo dnog ra ču-nar skog kri mi na la (naj če šće tor rent sa autor skim pra vi ma), i to lo ka li zo van na mes to na pa da. Upo re do sa ta kvim na pa-di ma na pre do va la su i sred stva nji ho ve mo ne ti za ci je, od kla si čnih u pla ta na ra čun pre ko pre mi jum SmS bro je va, pre-ko po klon-kar ti ca (naj če šće Ap ple sto re, Ama zon i sli čne pro dav ni ce sa te hnič-kom ro bom), do bit ko ina. Sve to do ve lo nas je do no vog crypto ran somware-a, ko ji krip tu je da to te ke na ko ri snič kom ra ču na ru, pret ho dno bri še ba ckup (ako ga mo že na ći), a za klju ča va i ma un to va-ne mre žne dis ko ve. I sve to sa klju če vi ma po se bno ge ne ri sa nim sa mo za o dre đe nu žrtvu, od ko je se za pov rat da to te ka tra ži ot ku pni na, naj če šće u bit ko inu.

Vi di mo da je o snov na ide ja os ta la is ta, ali na pre do va le su te hni ke osi gu ra nja od pov ra ta da to te ka bez ot ku pni ne. Sa te-hnič ke stra ne, za nim lji ve su i pro me ne u

dis tri bu ci ji ta kvih na pa da. Na pad i da lje naj če šće po či nje e-ma il-om, ali sve re đe je kom ple tan explo it u sa mom e-ma il-u, već se pre uzi ma sa ne kog web se di šta na ko je taj e-ma il upu ću je, di rek tno ili po sre dno. No vost u dis tri bu ci ji je ko ri šće-nje web se di šta ko ja ko mu ni ci ra ju https pro to ko lom, ka ko bi se i zbe gla in spek ci ja paylo ad-a na pe ri me tar skim si gur no-snim re še nji ma, kao i (mo žda i naj zna-čaj ni je od sve ga) re pa ki ra nje (re hash) ma li ci o znih da to te ka. Pro me na hash vre-dnos ti je dnos tav na je i brza, pa na pa da či la ko kre ira ju „je din stve ne“ da to te ke po kam pa nji (iako se ra di o mo žda i go di-na ma sta rim i pro ve re nim da to te ka ma) ka ko bi i zbe gli pat tern ba sed de tek ci ju.

Smart Pro te cti on NetworkIz sve ga vi di mo ka ko je ne op ho dno da sav re me ni ala ti za za šti tu ra ču na ra po-se du ju niz te hno lo gi ja ka ko bi po ve ća li

mo gu ćnost ot kri va nja u ne koj od fa za, o dno sno layered ba sed se cu rity. Do da tni plus je ako bi svi ti si gur no sni ni voi mo-gli me đu so bno da ko mu ni ci ra ju i ko re li-ra ju do ga đa je ko ji, mo žda, sa mi po se bi ne bi bi li ma li ci o zni, ali u kom bi na ci ji is pa da ju ta kvi. Sve če šće se spo mi nje ma-chi ne le ar ning, ko je se iz mar ke tin škog u gla pro bi lo kao klju čna ra zli ka i zme đu „next gen“ i „kla si čnih“ re še nja. me đu-tim, sa as pek ta si gur nos ti, to je sa mo još je dan sloj u ni zu slo je va za šti te ko ji ma po ku ša va mo da što ce lo vi ti je za šti ti mo svo je ra ču nar ske sis te me. A kao i os ta li slo je vi u toj za šti ti, on ima svo je pre dnos ti i ne dos tat ke, te sam po se bi ni je do vo ljan.

Ono što i zdva ja si gur no sna re še nja ba zi ra na na ma chi ne le ar ning al go ri tmi-ma i ne ural nim mre ža ma ni su, u stva ri, sa mi al go ri tmi ko ji ih po kre ću, već ve li-či na da ta-se ta na ko jem mo gu da uče. A u pra vo to je ne što u če mu je Trend mi cro ube dljiv pre dvo dnik na trži štu, kao pi onir clo ud se cu rity kom po nen te po ime nu Smart Pro te cti on Network, ko ja pos to ji već du že od de set go di na i ima aku mu li-ra ne o grom ne ko li či ne po da ta ka i sen zo ra ši rom sve ta. Sve to pre po znao je i gar tner, pa već ne ko li ko go di na za re dom sma tra Trend mi cro pre dvo dni kom u en dpo int se cu rity por tfo li ju. To, sva ka ko, ni je je di-na ka te go ri ja u ko joj je Trend mi cro pre-dvo dnik, po go to vo u sve tlu layered ba sed za šti te, ma il/web ga teway, APT za šti te i sli čnih re še nja ko ja me đu so bno ko mu ni-ci ra ju i ra zme nju ju in for ma ci je u re al nom vre me nu. Ma ti ja Man da rić �

Pre sa les En gi neer, Ve ra comp A dri atics

Te hno lo gi je u sav re me nim ala ti ma za za šti tu ra ču naraVeć je sa svim ja sno da tra di ci onal ni, pat tern ba sed pris tup ni je vi še ade kva tna za šti ta od sve na predni jih ra ču nar skih na pa da. Re še nje je layered ba sed se cu rity, uz po želj nu mo gu ćnost ko mu ni ka ci je i zme đu svih si gur no snih ni voa i ra zme nu in for ma ci ja u re al nom vre me nu.

Trend Micro

Trend Mi cro TiM je Tu za sva do da Tna pi Ta nja: tren dmi cro@ve ra com pa dria.com

Be zbe dna ra zme na po da takaŠte ta ko ju kom pro mi to va nje po da ta ka mo že na ne ti po slo va nju o grom na je. Pra vo re še nje za za šti tu i be zbe dan tran sfer di gi tal nih po da ta ka bi lo ko je vrste mo že bi ti u pra vo Sa feT Highrisk Da ta Se cu rity.

Sa fe‑T HDS

Na šim po slov nim po da ci ma mo že se pris tu pa ti na ra zli-či te na či ne – sa po zna tih i

ne po zna tih mre ža, od stra ne pro vaj de ra i dis tri bu te ra, po slov nih par tne ra, za po-sle nih. Iz is tih i zvo ra po da ci i do la ze do nas, kroz ma il, ko mu ni ka ci jom i zme đu za po sle nih ili sa po slov nim par tne ri ma, dis tri bu te ri ma, sa ko ri sni ci ma i kup ci-ma kroz web por ta le, iz clo ud-a, pre ko mo bil nih a pli ka ci ja. Ta ko đe, po da ci se ša lju, kroz o dla zne po ru ke, u plo ad, tran sfe re i zme đu a pli ka ci ja i sl. So fis ti-ci ra ni ure đa ji i re še nja za ko mu ni ka ci ju do ne li su u po slo va nje kom for, za hva-lju ju ći dos tu pnos ti po da ta ka u bi lo ko je vre me, sa bi lo kog mes ta, uz mno štvo na či na za je dnos ta van tran sfer.

Broj nost i zvo ra po da ta ka, me di-ja za nji hov pre nos i o dre di šta na ko ja se ša lju či ne po slov nu ko mu ni ka ci ju kom pli ko va nom za a dmi nis tra ci ju i obe zbe đi va nje si gur nos ti. To je sjaj na vest za ha ke re, jer su ti me do bi li pros tor za na pad, ko ji ih mo že do ves ti do na ših kri ti čnih po slov nih po da ta ka. Šte ta ko ju kom pro mi to va nje po da ta ka mo že na ne ti po slo va nju o grom na je, za vi sno od obi ma na pa da i ti pa po da ta ka ko ji su ko rum pi ra ni. Je dan od dra ma ti čni-jih pri me ra bi lo bi, re ci mo, kom pro mi-to va nje po da ta ka ko je ra zme nju je mo sa ko ri sni ci ma/kup ci ma kroz a pli ka ci je za fi nan sij ske tran sfe re.

Sa fe‑T High‑risk Da ta Se cu rity So lu ti onSa fe-T High-risk Da ta Se cu rity (HDS) je re še nje ra zvi je no za za šti tu i tran sfer di gi tal nih po da ta ka bi lo ko je vrste, iz bi lo kog i zvo ra, kroz bi lo ko ji me dij za pre nos i za bi lo ko ju des ti na ci ju. Obe zbe-đu je vi sok ni vo be zbe dnos ti po slov nih po da ta ka, a sas to ji se od dve kom po nen-

te ko je tre ti ra ju ra zli či te as pek te za šti te i mo gu da de lu ju za je dno, ali i ne za vi sno je dna od dru ge.

Se cu re Da ta A ccess (SDA) je re še-nje za pe ri me tar sku za šti tu da ta-cen tra ko jim se one mo gu ća va di rek tno pris-tu pa nje ko ri sni ka ser ve ru ko ji je jav no dos tu pan. Fun kci oni sa nje re še nja ni je o gra ni če no ti pom a pli ka ci je ko ja se hos-tu je na ser ve ru. glav ne pre dnos ti ovog re še nja su sle de će:• do pu nju je pos to je ći fi rewall izo la-

ci jom a pli ka ci ja, ser vi sa i mre ža od na pa da ča;

• i zme šta njem jav no dos tu pnih ser ve-ra iz DmZ zo ne sma nju ju se ula ga nja u za šti tu pe ri me tra da ta-cen tra;

• pris tup po da ci ma, ser vi si ma, mre-ža ma i a pli ka ci ja ma mo guć je sa mo uz auto ri za ci ju;

• eli mi ni še po tre bu za VPN-om;• eli mi ni še po tre bu za pro pu šta njem

ra zli či tog sa o bra ća ja kroz fi rewall i zme đu DmZ-a i in ter ne mre že.

Se cu re Da ta Exchan ge (SDE) je na pre dni so ftver ski alat, tzv. da ta bro ker, di zaj ni ran za kon tro lu sve uku pne ra-zme ne po slov nih po da ta ka unu tar i van or ga ni za ci je i za šti tu a pli ka ci ja uz omo-gu ća va nje be zbe dne ra zme ne po da ta ka me đu nji ma. Re še nje se ko ris ti za:• za šti tu od cu re nja po da ta ka,

malware-a, run somware-a, kra đe i pre va ra;

• po dršku bi lo ka kvom mo de lu ko ri-snič ke ili a pli ka tiv ne ra zme ne po da-ta ka;

• obe zbe đe nje tro škov ne efi ka snos ti be zbe dne ra zme ne po slov nih po da-ta ka kroz ope ra tiv nu efi ka snost, po-je dnos tav lje nje i kon so li da ci ju re še nja za ra zme nu po da ta ka;

• osi gu ra va nje be zbe dne ra zme ne po da ta ka sa ko ri sni ci ma, po slov nim par te ne ri ma, clo ud a pli ka ci ja ma;

• kon tro lu to ka po da ta ka ka or ga ni za-ci ji i iz nje;

• sla nje faj lo va ko ji su ve ći od li mi ta pos tav lje nih os ta lim ma il re še nji ma.

Ko ris ti ko je do no si upo tre ba Sa fe-T re še nja su broj ne:• spre ča va nje neauto ri zo va nog pris-

tu pa po slov nim po da ci ma, ser vi si-ma, mre ža ma i a pli ka ci ja ma;

• spre ča va nje kra đe i cu re nja po da ta-ka, malware-a i pre va ra;

• spre ča va nje DDoS na pa da na or ga-ni za ci one ser vi se;

• kon tro la uku pnog pro to ka po da ta ka unu tar or ga ni za ci je i van nje;

• kon so li da ci ja svih re še nja za be zbe-dnost i auten ti fi ka ci ju na pe ri me tru mre že;

• re duk ci ja mre žne in fras truk tu re i tro ško va na me nje nih re še nji ma za obe zbe đe nje pris tu pa po da ci ma i nji-ho vu ra zme nu;

• po je dnos tav lje nje a dmi nis tri ra nja se cu rity re še nja.

SA FE‑T DA TA je pro vaj der se cu rity re še nja di zaj ni ra nih za ot kla nja nje i u bla ža va nje po sle di ca na pa da na kri ti čne po slov ne po dat ke za ši ro ku le pe zu de la tnos ti, me đu ko ji ma su fi nan sij ski sek tor, zdrav stvo, jav ni i pri va tni sek-tor i dr. Vi še in for ma ci ja mo že te na ći na a dre si www.sa fe-t.com.

46 Business&IT

O ffto pic

47

Cis co Smar tNet To tal Ca re dos tu pan je svim Cis co par-tne ri ma, bez ob zi ra na nji hov par tner ski sta tus, dok je Par tner Sup port na me njen sa mo Cis co par tne ri ma

sa gold sta tu som. Smar tNet To tal Ca re (SNTC) i Par tner Sup-port pred stav lja ju Cis co te hnič ku po dršku ko ja vam pru ža:

• Te chno logy Re fresh – o drža va nje i pra vo na pre uzi ma-nje mi nor i ma jor ver zi ja Cis co IOS ili dru gog Cis co network ap pli ca ti on so ftve ra, što omo gu ća va va šoj kom pa ni ji da is ko-ris ti sve pre dnos ti ko je Cis co o pre ma nu di. Re dov no ažu ri ra-nje so ftve ra una pre đu je va šu mre žnu in fras truk tu ru i či ni je po u zda ni jom.

• On li ne To ols i Knowled ge Tran sfer Re so ur ces (Cisco.com) – re gis tro va ni pris tup vo de ćoj on li ne Cis co po dršci sa na pre dnim on li ne te hnič kim ala ti ma, kao što su Software A dvi sor, Bug To ol kit i Tro u bles ho oting En gi ne.

• Pho ne Sup port Cen ter (TAC) – 24/7/365 ši rom sve ta di rek tan pris tup Cis co te hnič koj ek sper ti zi, re ša va nje pro ble-ma i es ka la ci ja kri ti čnih pro ble ma. TAC ca se mo že te o tvo ri ti

pu tem te le fo na, ma il-a ili on li ne web for me, ko ju mo že te pro-na ći u o kvi ru Sup port sek ci je na saj tu cis co.com.

• A dvan ce Parts Re pla ce ment – is po ru ka no vog ure đa ja na lo ka ci ju ko ri sni ka (24x7x4, 8x5xNBD, 8x5x4).

Za ko ri sni ke ovih ser vi sa od va žnos ti je vla sni štvo ko je ugo vor po dra zu me va i šta ono do no si. Kod Smar tNet To tal Ca re ser vi sa vla snik ugo vo ra je kraj nji ko ri snik, ko ji ti me sti če pra vo da di rek-tno kon tak ti ra Cis co TAC tim i pri jav lju je even tu al ni pro blem. Kod par tner skih ser vi sa vla snik ugo vo ra je par tner, ko ji je od go vo ran da sam pru ža ko ri sni ku l0 i l1 ni voe po drške i da, uko li ko je to po tre bno, pro blem pro sle di Cis co TAC ti mu na da lje re ša va nje.

Bi lo da se o dlu či te za Smar tNet To tal Ca re ili Par tner Sup port, sva ka ko će te po mo ći va šoj kom pa ni ji da op ti mal no ko ris ti Cis co o pre mu ko ju ima, uz is ko ri šća va nje svih mo gu-ćnos ti ko je Cis co nu di uz ku po vi nu ser vi sa. Ono što je mo žda i naj va žni je is ta ći jes te da u slu ča ju ot ka zi va nja ure đa ja sti če te pra vo da vam u ro ku od če ti ri sa ta ili je dnog ra dnog da na, u za-vi snos ti od ni voa ser vi sa, bu de is po ru čen pot pu no nov ure đaj.

Smar tNet To tal Ca re i Par tner Sup port

Uko li ko u va šoj kom pa nij skoj in fras truk tu ri ima te Cis co o premu, pa bio to ma kar i je dan svič

ili ne ko li ko IP te le fo na, on da bi sva ka ko tre ba lo da ra zmi sli te o

ku po vi ni Cis co ser vi sa. Ovi servi si ku pu ju se naj če šće na pe ri od

od je dne ili tri go di ne, a naj du ži pe ri od za ko ji mo že te ku pi ti Cis

co ser vis jes te pet go di na.

Cis co ser visi

An ti‑fra ud re še nje za za šti tu on li ne po slo vanjaU po sle dnje vre me sve su za nim lji vi ji pro i zvo di ko ji nu de za šti tu pro tiv on li ne pre va ra. U skla du sa si gur no snim tren do vi ma, kom pa ni ja F5 Networks ra zvi la je an tifra ud por tfo lio ko ji nu di re še nja za be zbe dnost ko ri sni ka on li ne ban kar skih a pli ka ci ja.

Si gur no sni tren do vi

Ra zli či ti on li ne ser vi si i a pli ka ci-je omo gu ća va ju or ga ni za ci ja ma glo bal nu pri su tnost, te lak ši

pris tup ko ri sni ci ma, gde god se na la-zi li i bez ob zi ra ko jim pu tem pris tu pa li ser vi si ma i a pli ka ci ja ma. Broj on li ne pre tnji u ban kar skom i e-re ta il sek to-ru sva ko dnev no je sve ve ći. ma li ci o zni pro gra mi na la ze svoj put do ko ri sni ka na dva na či na: is ko ri šća va njem sla bos ti u sa mom ko du a pli ka ci je i ko ri šće njem zlo ću dnih pro gra ma in sta li ra nih na ko-ri snič kim ra ču na ri ma.

U skla du sa si gur no snim tren do vi-ma, u po sle dnje vre me sve su za nim lji-vi ji pro duk ti ko ji nu de za šti tu pro tiv on-li ne pre va ra, po se bno re še nja za za šti tu on li ne ban kar skih a pli ka ci ja. Kom pa ni ja F5 Networks ra zvi la je an ti-fra ud por tfo-lio ko ji nu di dva re še nja ko ja osi gu ra va ju za šti tu ko ri sni ka on li ne ban kar skih a pli ka ci ja. Ra di se o re še nji ma Web Sa fe i mo bi le Sa fe, ko ja u na če lu nu de is te fun-kci onal nos ti, me đu tim, Web Sa fe re še nje pru ža za šti tu ko ri sni ci ma ko ji a pli ka ci-ja ma pris tu pa ju pu tem in ter net pre tra ži-

va ča, dok mo bi le Sa fe šti ti one ko ji ko ris te mo bil ne a pli ka ci je na svo jim pre no snim ure đa ji ma.

An ti-fra ud re še nje ra zvi je no je u skla du sa svim spe ci fi čnos ti ma on li-ne ban kar skih ser vi sa, te po se bno za ta kva o kru že nja. No, na ve de na re še nja pru ža ju za šti tu ne sa mo u ban kar skim ser vi si ma već ih je mo gu će is ko ris ti ti i u dru gim o kru že nji ma, kao sto su ra zni web šo po vi ili osi gu ra va ju ća dru štva. F5 an ti-fra ud re še nje pru ža za šti tu od či ta-vog spek tra zlo na mer nih ak tiv nos ti, kao što su phis hing na pa di, man-in-the-mid-dle ili man-in-the-Browser na pa di, uba-ci va nje HTml ko da, mo di fi ci ra nje ko ri snič kih tran sak ci ja.

Na trži štu pos to je ra zli či ta an ti-fra-ud re še nja, a ono što F5 is ti če me đu svi ma nji ma jes te či nje ni ca da se ra di o cli en tless re še nju, što zna či da ne ma po tre be da ko ri sni ci in sta li ra ju bi lo ka kav do da tni so ftver na svo je ra ču na-re – re še nje ra di bez ika kve in te rak ci je s kraj njim ko ri sni kom. Uz to, re še nje je pot pu no ne za vi sno od ko ri sni ko vog ope-

ra tiv nog sis te ma i in ter net pre tra ži va ča, kao i od ti pa ure đa ja ko ji se ko ris ti.

Ka ko ra di F5 an ti‑fra ud re še nje?F5 plat for me pos tav lja ju se i zme đu kraj-njih ko ri sni ka i a pli ka tiv nih ser ve ra, pa se ta ko i Web Sa fe po zi ci oni ra is pred sis te ma u ko jem se na la ze on li ne ban-kar ske a pli ka ci je i auto mat ski uba cu je Ja vaS cript kod u kod stra ni ce sva ki put kad ko ri snik za tra ži is tu.

Va žno je na gla si ti da taj kod ni-je uvek i za sva kog ko ri sni ka is ti, te se na la zi na ne ko li ko mes ta u ko du stra ni-ce, u ci lju što te žeg ot kri va nja is tog od stra ne ma li ci o znog na pa da ča. Web Sa fe Ja vaScript kod omo gu ća va efi ka sno ot-kri va nje ra zli či tih ma li ci o znih pro gra ma i ak tiv nos ti či ji je cilj kra đa li čnih po da-ta ka ko ri sni ka – lo zin ke, bro ja ban kov-nih ra ču na, PIN bro ja, ali i pre uzi ma nje kom ple tne kon tro le nad ko ri snič kim ra ču na ri ma.

Kom ple tna za šti ta od on li ne pre tnjiSa mo re še nje sas to ji se od vi še mo du la, ko je je mo gu će u sva kom o kru že nju im-ple men ti ra ti o dvo je no, te ta ko pri la go di ti re še nje i po tre ban ni vo za šti te spe ci fi-čnos ti ma sva kog o kru že nja: • Malware De te cti on • Phis hing Pro te cti on • Ap pli ca ti on Layer Encrypti on • Auto ma tic Tran sa cti on De te cti on.

Malware De te cti on: Ban ke u re gi ji su u po sle dnje vre me sve če šće me te ra zli či tih na pa da ko ri šće njem malwa-re-a. Pri tom se u glav nom ra di o malwa-re-u ka kav je Dri dex ili Tin ba, Dyre, Ze us Mo gu ćnos ti za šti te ko ri šće njem F5 an ti‑fra ud re še nja

48 Business&IT

O ffto pic

i ra zne nje go ve mo di fi ka ci je, bu du ći da je i zvor ni kod tog malware-a pos tao dos-tu pan na in ter ne tu.

Na ra ču na ri ma kraj njih ko ri sni ka vrlo čes to ni je im ple men ti ran do vo ljan ni vo za šti te, pa ta ko nji ho vi ure đa ji vrlo la ko pos ta ju za ra že ni. Do da tno, u ve li-kom bro ju slu ča je va ne zna nje ko ri sni ka do vo di do to ga da na svo je ure đa je in sta-li ra ju ma li ci o zne pro gra me, a da to ga ni-su ni sve sni. Ta kav pro gram se on da vrlo la ko uba cu je u ce lo ku pnu ko mu ni ka ci ju i zme đu ko ri sni ka i ci lja ne a pli ka ci je.

Web Sa fe re še nje u svo joj ba zi ima či tav spek tar pre de fi ni sa nih pot pi sa za ra zli-či te ma li ci o zne pro gra me, pri če mu je sva ko me od njih do de ljen o dre đen ste pen ri zi ka. Re še nje će de tek to va ti i još ne po-zna te pro gra me, na kon če ga F5 si gur no-sni stru čnja ci vrše ana li zu te ak tiv nos ti i do de lju ju joj od go va ra ju ći ste pen ri zi ka.

Phis hing Pro te cti on: Phis hing ak-tiv nos ti da nas pos ta ju sve ve ći pro blem za or ga ni za ci je, jer su re la tiv no je dnos-tav ne za i zvo đe nje i za krat ko vre me do la ze do ve li kog bro ja ko ri sni ka. ma li ci o zni na pa da či pos tav lja ju ko pi ju ci lja ne stra ni ce na ne ki od svo jih ser ve-ra, a u tre nut ku ka da ta stra ni ca pos ta-ne ak tiv na na in ter ne tu, Web Sa fe će to de tek to va ti i po sla ti po se ban alarm u F5 nad zor ni cen tar, ko ji je ko ri sni ci ma ovog re še nja na ras po la ga nju 24x7.

Ap pli ca ti on Layer Encrypti on: Kroz ovaj mo dul omo gu će no je de fi ni-sa nje svih ose tlji vih pa ra me ta ra, ko ji se po tom krip tu ju na ni vou sa me po ru ke. Ko ri snič ki kre den ci ja li i in for ma ci je ša-lju se pre ma a pli ka ci ji i krip tu ju jav nim klju čem, da bi se po tom de krip to va li na

F5 plat for mi, ko ris te ći pri va tni ključ. Na ovaj na čin, čak i ako ma li ci o zni na pa-dač us pe da pre sre tne svu ko mu ni ka ci ju i zme đu kraj njeg ko ri sni ka i a pli ka ci je, ne ma ko ris ti od pre sre tnu tih po da ta ka.

A uto ma tic Tran sa cti on De te cti on: Ovaj modul nu di ra zli či te me to de ana-li ze po na ša nja i pre po zna va nja uzo ra ka ka ko bi se de tek to vao auto ma ti zo va ni unos, bu du ći da se kre tnje mi šem i uno si sa tas ta tu re ra zli ku ju u za vi snos ti od to ga uno si li ih čo vek ili auto ma ti zo va ni ma li-ci o zni kod.

F5 Se cu rity Ope ra ti on Cen terBi tan deo F5 an ti-fra ud re še nja je F5 Se cu rity Ope ra ti on Cen ter, u ko jem F5 si gur no sni stru čnja ci nad zi ru i ana li zi-ra ju pre tnje i ma li ci o zne ak tiv nos ti ko je se do ga đa ju kod kraj njih ko ri sni ka.

Or ga ni za ci je ima ju pris tup F5 Alerts Das hbo ard-u, gde na gra fič kom in ter fej su ima ju uvid u sve što se do ga đa u sis te mu u re al nom vre me nu, uz uvid u ra zli či-te de ta lje o po je di nim ak tiv nos ti ma: tip ko ri sni ka, IP a dre su, ope ra tiv ni sis tem i in ter net pre tra ži vač ko ji se ko ris ti, itd.

Ana Per kov, Presales Engineer, Veracomp Adriatics �

F5 clo ud nad zor ni cen tar

F5 an ti‑fra ud re še nje

Za što baš F5 Networks?Us pe šno i zvrše ni na pa di mo gu do ves ti do ra zli či tih po sle di ca, bi lo za kraj nje ko ri sni ke, bi lo za or ga ni za ci je. me đu naj dra ma ti-čni jim po sle di ca ma sva ka ko su gu bi tak fi nan sij skih sred sta va i u gro ža va nje re pu ta ci je or ga ni za ci-je. Kom pa ni ja F5 Networks je di ni je pro i zvo đač ko ji nu di kom ple tno i tran spa ren tno re še nje za or ga ni-za ci je ko je se o sla nja nju na on li ne po slo va nje i ser vi se, šti te ći web a pli ka ci je i ko ri sni ke is tov re me no. Ko ri šće njem F5 an ti-fra ud re še nja, ko je je pot pu no cli en tless, or ga ni-za ci je mo gu zna čaj no re du ko va ti ri zik ne ade kva tne za šti te ra ču na-ra svo jih ko ri sni ka, bez na me ta nja in sta la ci je bi lo ka kvog so ftve ra kod kraj njih ko ri sni ka, što ina če uvek pred stav lja sku pu i za htev nu ak tiv nost iz per spek ti ve o drža va-nja. Do da tno, F5 an ti-fra ud re še nje pro ši ri vo je os ta lim F5 mo du li ma, ka ko bi se us pos ta vi la vi so ka dos-tu pnost a pli ka ci je, op ti mi za ci ja i pot pu na za šti ta a pli ka ci ja na svim slo je vi ma ISO/OSI mo de la.

De talj ni je in for ma ci je o F5 Networks re še nji ma mo že te po-tra ži ti na saj tu www.ve ra com pa dria.com ili nas kon tak ti raj te putem: f5@ve ra com pa dria.com

49

sti ču zna nje. Šta je sa va šim IT ti mom? Da li su oni obu če ni da is ko ris te sve no ve pre dnos ti ko je te hno lo gi ja do no si?

U na šem tre ning-cen tru, ko ji je te-hnič ki o prem ljen ta ko da is pu nja va sve za hte ve i že lje za usav rša va njem IT stru-čnja ka, or ga ni zu je mo obu ke i ra di oni ce pri la go đe ne ko ri sni ci ma i nji ho vim po-slov nim de la tnos ti ma. Zna nje i prak ti-

Obuka

čno is kus tvo ste če ni na ovim obu ka ma mo gu po mo ći va šim za po sle ni ma da u prav lja ju već im ple men ti ra nim re še nji-ma i da pla ni ra ju no ve pro jek te.

Na ši is ku sni in že nje ri, ko ji su is tov-re me no i pre da va či na obu ka ma, tu su da vam pre ne su ne sa mo te oret ska već i prak ti čna zna nja, ste če na kroz os tva-re ne, te hno lo ški na pre dne pro jek te. Oni se sa no vim te hno lo gi ja ma upo zna ju na mes tu nji ho vog nas tan ka, kao i kroz par tner ske pro gra me vo de ćih svet skih pro i zvo đa ča har dve ra i so ftve ra.

Na še spe ci ja lis tič ke obu ke te mat ski su ve za ne za naj sav re me ni je in for ma ci one te ho lo gi je u tre nut ku po nu de. Po red pro je-ka ta vir tu eli za ci je, po ko ji ma smo pre po-zna tlji vi i za ko je vla da naj ve će in te re so-va nje me đu po la zni ci ma na ših na pre dnih Vmware obu ka, u CO mINg-u mo že te pri sus tvo va ti i obu ka ma i ra di oni ca ma po-sve će nim mo der nim a pli ka tiv nim re še nji-ma za po slo va nje. Bu di te deo in že njer ske za je dni ce ko ja je pro šla na še obu ke i svo je zna nje la ko pre to či te u prak su.

De talj ni je in for ma ci je o pla ni ra nim obu ka ma, či ji je ras po red pred stav ljen, mo že te do bi ti na a dre si www.coming.rs.

Spe ci ja lis tič ke obu ke za IT stru čnjake

Bu di te uvek u to ku!

Naziv obuke Termin

VMware vSphere 6 - instalacija, konfiguracija i upravljanje 20. II - 22. II

VMware vSphere 6 - optimizacija performansi virtuelne infrastrukture 14. III - 16. III

Veeam Backup & Replication - instalacija, konfiguracija i upravljanje 4. IV - 6. IV

Check Point - konfiguracija i administracija 10. V - 12. V

VMware SRM - instalacija, konfiguracija i upravljanje 24. V - 25. V

VMware Horizon - instalacija, konfiguracija i upravljanje 7. VI - 8. VI

NetApp FAS - administracija 19. IX - 21. IX

Check Point - konfiguracija i administracija 18. X - 19. X

VMware vSphere 6 - optimizacija performansi virtuelne infrastrukture 24. X - 26. X

VMware NSX - instalacija, konfiguracija i upravljanje 21. XI - 23. XI

Veeam Backup & Replication - instalacija, konfiguracija i upravljanje 28. XI - 30. XI

VMware Horizon - instalacija, konfiguracija i upravljanje 6. XII - 7. XII

NetApp FAS - administracija 12. XII - 14. XII

VMware vSphere 6 - instalacija, konfiguracija i upravljanje 19. XII - 21. XII

In for ma ci one te hno lo gi je da nas su ne op ho dan ele ment bi lo kog po slo va nja i us pe šno os tva ri va nje ne kog pro jek ta vi še se ne mo že za-mi sli ti bez ovih, već do bro po zna-

tih ala ta, ko ji nam po ma žu da ra di mo bo lje i efi ka sni je. Kon stan tan i u brzan ra zvoj, kao i pro me ne u po slo va nju, do vo-de u pi ta nje na čin na ko ji na ši in že nje ri

50 Business&IT

O ffto pic

COMING Computer Engineering

Toše Jovanovića 7, 11000 [email protected], www.coming.rs, 011/35 44 644

COMING Cloud

ERP

CRM

ECM

BI

Exchange

Lync

IaaS

SaaS

PaaS

Backup

Disaster recovery

business&it - coming computer engineering...u obrazovanju u fe bru aru je po če tvrti put o...

Documents