cas iv- oblici države, državne vlasti i uređenja (1)

8/13/2019 CAS IV- Oblici drave, dravne vlasti i ureenja (1)

1/27

OBLICI DRAVE

OBLIK DRAVE JE NAIN NA KOJI JE DRAVAORGANIZOVANA, TJ. SASTAV I VEZE NJENIH ORGANA,

KAKO MEU SOBOM TAKO I SA NARODOM

1. OBLICI DRAVNE VLASTI (SISTEM JEDINSTVA I PODELEVLASTI)

2. OBLICI POLITIKOG REIMA (DEMOKRATIJA IAUTOKRATIJA)

3. OBLICI DRAVNOG UREENJA (JEDNOSTAVNA I

SLOENA DRAVA I SAVEZ DRAVA)4. OBLICI VLADAVINE (MONARHIJA I REPUBLIKA)


2/27

OBLICI DRAVE

MERILA ZA KLASIFIKACIJU

1. PREMA MEUSOBNOM ODNOSU GLAVNIH OBLIKADRAVNE VLASTI (ZAKONODAVNE, IZVRNE I SUDSKE):

SISTEM JEDINSTVA I SISTEM PODELE VLASTI2. PREMA ODNOSU DRAVNOG APARATA SA NARODOM:

DEMOKRATIJA I AUTOKRATIJA

3. PREMA ODNOSU CENTRALNIH I NECENTRALNIH

DRAVNIH ORGANA: JEDNOSTAVNA DRAVA I SAVEZ

DRAVA4. PREMA ORGANIZACIJI POGLAVARA DRAVE: MONARHIJA

I REPUBLIKA


3/27


4/27

OBLICI DRAVNE VLASTI

APSOLUTNOKAD JEDAN ORGAN VRI SVE TRIVLASTI

RELATIVNOUTICAJ ORGANA JEDNE VRHOVNE

VLASTI VRI SE KORIENJEM ORGANIZACIONIH(OVLAENJA ZA IZBOR NOSILACA DRUGE DVEVLASTI, MOGUNOST OPOZIVANJA) IFUNKCIONALNIH SREDSTAVA (NADZOR NAD RADOM,

ZAMENA ILI PREUZIMANJE POSLOVA)

AUTOKRATSKO I DEMOKRATSKO JEDINSTVO VLASTI

AUTOKRATSKO KAD DOMINIRA IZVRNO UPRAVNA VLAST

DEMOKRATSKO KAD DOMINIRA ZAKONODAVNA VLAST


5/27


KONKRETNI OBRASCI JEDINSTVA VLASTI

FRANCUSKI REVOLUCIONARNI SKUPTINSKI SISTEM

JAKOBINSKA DIKTATURA 1793.

VAJCARSKI SKUPTINSKI SISTEMSKUPTINA I FORMALNO VRI UPRAVNU VLAST PREKOSAVEZNOG VEA


6/27


PODELA VLASTI APSOLUTNA I RELATIVNA PODELA VLASTI

POLITIKA I TEHNIKA PODELA VLASTI RAZLOZI ZA I PROTIV PODELE VLASTI

KONKRETNI OBRASCI PODELE VLASTI ENGLESKI PARLAMENTARNI SISTEM PODELE VLASTI

-SVI MINISTRI SAINJAVANJU VLADU- VLADA MOE DA PODNOSI ZAKONSKI PRELOG PARLAMENTU- LANOVI VLADE SU ISTOVREMENO LANOVIPARLAMENTARNE VEINE

- KAD IZGUBE POVERENJE VEINE MINISTRI PODNOSEOSTAVKU- PITANJE POVERENJA VLADI SE NE POSTAVLJA

- VLADA MOE DA RASPUSTI PARLAMENT


7/27


FRANCUSKI PARLAMENTARNI SISTEM PODELE VLASTI

- USTANOVA INTERPELACIJE

- PITANJE POVERENJA VLADI

AMERIKI PREDSEDNIKI SISTEM- USTAV IZ 1787. GODINE- PREDSEDNIKA BIRA NAROD

- VRHOVNI KOMANDANT OS I EF IZVRNE VLASTI- SAM BIRA MINISTRE

- DONOSI UREDBE

- IMA PRAVO ODLOENOG ODBACIVANJA ZAKONA KOJE JEIZGLASAO KONGRES

- PODNOENJE PREDLOGA ZAKONA PUTEM POSLANICEJEDNOM GODINJE


8/27

OBLICI DRAVNOG UREENJA

JEDINSTVENA DRAVA (JEDNOSTAVNA I SLOENA)-postoji samo kad je jedinstvena najvia vlast u njoj JEDNOSTAVNA DRAVA

CENTRALNA DRAVA

CENTRALIZOVANA DRAVA DECENTRALIZOVANA DRAVA

SLOENA DRAVA REGIONALNA DRAVA SAVEZNA DRAVA (FEDERACIJA)

SAVEZI DRAVA KONFEDERACIJA (PRAVO NA NULIFIKACIJU I SECESIJU)

SEVERNOAMERIKI SAVEZ LIGA PRIJATELJSTVA OD 1777.DO 1787. GODINE, VAJCARSKA, NEMAKAKONFEDERACIJA


9/27

Jednostavne draveNazivaju se sejoi prostim ili unitarnim.

Vrste:

Centralne drave

Centralizovane drave Decentralizovane drave


10/27

Centralne drave U njima jedan ili viecentralnih dravnih

organa vri celokupnu dravnu vlast,odnosno sve glavne vrste dravnihposlova

Tipian primer su primitivne drave,

karakteristine za poetke nastankadraveuopte


11/27

Centralizovane drave Najee u formi unitarnih drava, postoje kada

pored jednog ili vie centralnih organa kojineposredno obavljaju sve dravne poslove (npr.

sam monarh ili monarh i parlament zajedno),postoje i i podruni organi koji su u punojzavisnosti od centralnih i za njih izvravajudravneposlove.

Podrucni organi samo rastereuju rad centralnihorgana, ali nemaju nikakvu nezavisnost u pogledunadlenosti,organizacije


12/27


13/27

Sloene dravePostoje u sistemima sa izraenim

stepenom decentralizacije dravnih

organa, sastavnih oblasti ili lanica

Regionalne i savezne drave


14/27


15/27

Kao prevencija moguim zloupotrebama, centralniorgani zadravaju u potpunosti nadlenosti upogledu vrenjaustavotvorne i zakonodavne vlasti,kao i u nekim drugim vidovima delatnosti, te

decentralizovani organi uvek u odreenoj meriostaju zavisni od organa centralne vlasti.

Po svojoj prirodi nastanka, regionalna drava jereakcija na preteranu administrativnu centralizaciju

poslova. Ona je tenja ka samostalnijem ivotuoblasti u jednoj draviXIX v. Pruska i Francuska

Pravi primeri regionalnih drava su: Nemaka,Francuska i vedska.


16/27

Savezna dravafederacija) Najsloenijitip dravnogureenja. Ona nije

zajednica drava, ve u najveoj moguojmeri decentralizovana jedinstvena drava.

Odlikuje je jedinstvena teritorija,stanovnitvoi suverena vlast

Iako krajnje decentralizovana, saveznadravaje jedinstvena i u njoj sve najvanijeodluke donosi savezna (centralna) vlast,kao najvia, suverene dravna vlast, a nevlasti dravalanica(tzv kvazidrava).


17/27

Savezna vlast je suverena, a vlast

drava lanica je delegirana (izvedena)

iz suverene vlasti centralnih organa.

Savezna vlast se prostire na

celokupnoj teritoriji i stanovnitvomdrave, dok se vlast drava lanicaprostire samo na njenoj teritoriji


18/27


19/27

Savezi dravaUspostavljaju se izmeu viejedinstvenih drava, radi

ostvarenja zajednikog cilja

Veze izmeu drava lanica saveza mogu

biti vre i labavije, te u odnosu na torazilkujemo konfederacije i ugovornesaveze


20/27

Konfederacija dravnisavez) Iako nije jedinstvena drava, spolja deluje kao labava

federacija. Meutimod federacije, kao jedinstvene drave,razlikuje se po dva osnova:

1) prema nainu nastanka konfederacija ne nastajefaktikim putem kao federacija, ve pravnim putem ustavotvornim aktom, i

2) prema nadlenosti organa saveza ovi organi mogu da

zapovedaju samo dravama lanicama, ali ne i njihovimgraanima(to mogu samo organi dravalanicai to samona svojoj teritoriji), jer se radi o pravim suverenimdrzavama clanicama (konfederativni organ cinepredstavnici drzava clanica).


21/27

Organi i odluivanje ukonfederacijiDrave lanice federacije su nezavisne i suverene

drave,pa je njihova nadlenostprava a vlast vrhovna,dok je vlast organa konfederacije delegirana iizvedena.

Zajednike organe konfederacije osnivaju lanicekonfederacije i delegiraju im izvesne nadlenosti. Nekuvrstu konfederativnog parlamenta ine predstavnicidrava lanica koji su iskljuivo odgovorni vlastimasvoje dravelanice.

Unutar ovog organa sve odluke se donosejednoglasno konsenzusom, a sprovode ih dravelanice samostalno i neposredno na svojimteritorijama, preko svojih dravnihorgana.


22/27

Dravljanstvo, moneta,secesija u konfederacijiGraani drava lanica imaju dravljanstvo svoje

drave, jer konfederacija ne poseduje ni jedan odelemenata dravnosti izvornu suverenu vlast,teritoriju i stanovnitvo

Ovo je jo jedan od razloga zbog kog konfederacijanema meunarodno-pravni subjektivitet, ve gazadravajudravelanice

Drzave clanice konfederacije zadravajusvoju monetu,

spoljanju i unutranju politiku, fiskalnu i finansijskupolitiku, predstavnitva u inostranstvu i uorganizacijama i sl.

Drzave clanice imaju pravo na istupanje izkonfederacije


23/27

UnijaSavez dve ili viedravana osnovu ugovora,

a retko ustavotvornog akta (ustavne

deklaracije ili povelje)

Drave se udruzuju radi ostvarenjazajednikog cilja, ali ne moraju da imajunikakve zajednikeorgane. Dakle,jolabavijioblik saveza drava, koji se javlja u dvamodaliteta- kao realna i personalna unija


24/27

Realna i personalna unijaRealna un i ja isto ugovorna zajednica dve ili vie

drava, pri emu svaka drava zadrava svojuzakonodavnu, izvrnu i sudsku vlast, a u domenzajednikih poslova prenosi nadlenosti iz oblasti

spoljnih poslova, odbrane i finansija. U meunarodnimodnosima realna unija nastupa kao jedinstven subjekt.Primer: Austro-Ugarska monarhija i SCG (njena

neobinostje bila u ogranienomvremenskom trajanjuna 3 godine)

Personalna un i ja kada dve ili vie samostalnihdrava imaju na svojim prestolima istog monarha iziste dinastije (Austro-Ugarska, Holandija I Luksemburg

XIX).


25/27

KomonveltNajlabavija forma saveza drava,

uspostavljena izmeumatice dravei kolonija

Primer: Velika Britanija u XVII, XVIII I XIX v.

- Priznanje Irskoj od strane Engleske prava na

samostalnu drzavu (1921), osim Severne Irske

- U XX v. 1926. Vel. Britanija preuredjena u

zajednicu britanskih naroda, danas su to

samostalne drzave


26/27

Evropska unija Stabilna Konfederacija?

Postsuverena nadnacionalna zajednicasuverenih drzava

EU jos uvek nema status pravnog lica tj.

subjekta medjunarodnog prava, iako u praksiimplicitno jeste subjekat jer zakljucujemedjunarodne ugovore (cl. 24)


27/27

cas iv- oblici države, državne vlasti i uređenja (1)

Documents