cas iv- oblici države, državne vlasti i uređenja

7/31/2019 CAS IV- Oblici drave, dravne vlasti i ureenja

1/27

OBLICI DRAVE

OBLIK DRAVE JE NAIN NA KOJI JE DRAVAORGANIZOVANA, TJ. SASTAV I VEZE NJENIH ORGANA,

KAKO MEU SOBOM TAKO I SA NARODOM

1. OBLICI DRAVNE VLASTI (SISTEM JEDINSTVA I PODELEVLASTI)

2. OBLICI POLITIKOG REIMA (DEMOKRATIJA IAUTOKRATIJA)

3. OBLICI DRAVNOG UREENJA (JEDNOSTAVNA I

SLOENA DRAVA I SAVEZ DRAVA)4. OBLICI VLADAVINE (MONARHIJA I REPUBLIKA)


2/27

OBLICI DRAVE

MERILA ZA KLASIFIKACIJU

1. PREMA MEUSOBNOM ODNOSU GLAVNIH OBLIKADRAVNE VLASTI (ZAKONODAVNE, IZVRNE I SUDSKE):

SISTEM JEDINSTVA I SISTEM PODELE VLASTI2. PREMA ODNOSU DRAVNOG APARATA SA NARODOM:

DEMOKRATIJA I AUTOKRATIJA

3. PREMA ODNOSU CENTRALNIH I NECENTRALNIH

DRAVNIH ORGANA: JEDNOSTAVNA DRAVA I SAVEZ

DRAVA4. PREMA ORGANIZACIJI POGLAVARA DRAVE: MONARHIJA

I REPUBLIKA


3/27

OBLICI DRAVNE VLASTI

JEDINSTVO VLASTI

POLITIKO I TEHNIKO JEDINSTVO VLASTI

- POLITIKO JE ZAMILJENO KAO SREDSTVO DA SE

IZVRNA VLAST IZNUTRA OGRANII USPOSTAVLJANJEMPREVLASTI DEMOKRATSKOG PREDSTAVNIKOGORGANA NAD DRUGIM DVEMA VLASTIMA

- ORGANIZACIONO-TEHNIKO NAELO ODNOSIIZMEU GLAVNIH NOSILACA DRAVNE VLASTI UREUJE

SE TANIM UTVRIVANJEM NJIHOVE NADLENOSTI(TAKO TO JEDAN ORGAN VRI SVE TRI VLASTI)

APSOLUTNO I RELATIVNO JEDINSTVO VLASTI


4/27


APSOLUTNOKAD JEDAN ORGAN VRI SVE TRIVLASTI

RELATIVNO UTICAJ ORGANA JEDNE VRHOVNE

VLASTI VRI SE KORIENJEM ORGANIZACIONIH(OVLAENJA ZA IZBOR NOSILACA DRUGE DVEVLASTI, MOGUNOST OPOZIVANJA) IFUNKCIONALNIH SREDSTAVA (NADZOR NAD RADOM,

ZAMENA ILI PREUZIMANJE POSLOVA)

AUTOKRATSKO I DEMOKRATSKO JEDINSTVO VLASTI

AUTOKRATSKO KAD DOMINIRA IZVRNO UPRAVNA VLAST

DEMOKRATSKO KAD DOMINIRA ZAKONODAVNA VLAST


5/27


KONKRETNI OBRASCI JEDINSTVA VLASTI

FRANCUSKI REVOLUCIONARNI SKUPTINSKI SISTEM

JAKOBINSKA DIKTATURA 1793.

VAJCARSKI SKUPTINSKI SISTEMSKUPTINA I FORMALNO VRI UPRAVNU VLAST PREKOSAVEZNOG VEA


6/27


PODELA VLASTI APSOLUTNA I RELATIVNA PODELA VLASTI

POLITIKA I TEHNIKA PODELA VLASTI RAZLOZI ZA I PROTIV PODELE VLASTI

KONKRETNI OBRASCI PODELE VLASTI ENGLESKI PARLAMENTARNI SISTEM PODELE VLASTI

-SVI MINISTRI SAINJAVANJU VLADU- VLADA MOE DA PODNOSI ZAKONSKI PRELOG PARLAMENTU- LANOVI VLADE SU ISTOVREMENO LANOVIPARLAMENTARNE VEINE

- KAD IZGUBE POVERENJE VEINE MINISTRI PODNOSEOSTAVKU- PITANJE POVERENJA VLADI SE NE POSTAVLJA

- VLADA MOE DA RASPUSTI PARLAMENT


7/27


FRANCUSKI PARLAMENTARNI SISTEM PODELE VLASTI

- USTANOVA INTERPELACIJE

- PITANJE POVERENJA VLADI

AMERIKI PREDSEDNIKI SISTEM- USTAV IZ 1787. GODINE- PREDSEDNIKA BIRA NAROD

- VRHOVNI KOMANDANT OS I EF IZVRNE VLASTI- SAM BIRA MINISTRE

- DONOSI UREDBE

- IMA PRAVO ODLOENOG ODBACIVANJA ZAKONA KOJE JEIZGLASAO KONGRES

- PODNOENJE PREDLOGA ZAKONA PUTEM POSLANICEJEDNOM GODINJE


8/27

OBLICI DRAVNOG UREENJA

JEDINSTVENA DRAVA (JEDNOSTAVNA I SLOENA)-postoji samo kad je jedinstvena najvia vlast u njoj JEDNOSTAVNA DRAVA

CENTRALNA DRAVA

CENTRALIZOVANA DRAVA DECENTRALIZOVANA DRAVA

SLOENA DRAVA REGIONALNA DRAVA SAVEZNA DRAVA (FEDERACIJA)

SAVEZI DRAVA KONFEDERACIJA (PRAVO NA NULIFIKACIJU I SECESIJU)

SEVERNOAMERIKI SAVEZ LIGA PRIJATELJSTVA OD 1777.DO 1787. GODINE, VAJCARSKA, NEMAKAKONFEDERACIJA


9/27

Nazivaju se sejo i prostim ili unitarnim.

Vrste:

Centralne drave

Centralizovane drave Decentralizovane drave


10/27

U njima jedan ili vie centralnih dravnihorgana vri celokupnu dravnu vlast,

odnosno sve glavne vrstedravnih

poslova

Tipian primer su primitivne drave,

karakteristine za poetke nastankadraveuopte


11/27

Najee u formi unitarnih drava, postoje kadapored jednog ili vie centralnih organa kojineposredno obavljaju sve dravne poslove (npr.

sam monarh ili monarh i parlament zajedno),postoje i i podruni organi koji su u punojzavisnosti od centralnih i za njih izvravajudravneposlove.

Podrucni organi samo rastereuju rad centralnihorgana, ali nemaju nikakvu nezavisnost u pogledunadlenosti, organizacije


12/27

Dravne poslove istovremeno vri viedecentralizovanih organa. Svaki od njih je

samostalan i nezavisno od centralnih organa

obavlja izvesne dravne poslove iz okvira svojenadlenosti.

Tipini primeri decentralizovane drave sudrave u kojima postoje jedinice lokalnesamouprave i autonomne oblasti.


13/27

Postoje u sistemima sa izraenimstepenom decentralizacije dravnih

organa, sastavnih oblasti ili lanica

Regionalne i savezne drave


14/27

Drave sa jedinstvenom najviom dravnomvlau, koja je izdeljena na vie oblasti ili regiona,koji raspolau politikom decentralizacijom, te

raspolau izvesnim stepenom samostalnosti uobavljanju dravnih poslova.

Ovaj stepen samostalnosti u izvrenju osnovnihoblika dravne vlasti, ini ih politiki i teritorijalnoprivilegovanim, ali ne u tolikoj meri da naruavajedinstvo dravne vlasti.


15/27

Kao prevencija moguim zloupotrebama, centralniorgani zadravaju u potpunosti nadlenosti upogledu vrenja ustavotvorne i zakonodavne vlasti,kao i u nekim drugim vidovima delatnosti, te

decentralizovani organi uvek u odreenoj meriostaju zavisni od organa centralne vlasti.

Po svojoj prirodi nastanka, regionalna drava jereakcija na preteranu administrativnu centralizaciju

poslova. Ona je tenja ka samostalnijem ivotuoblasti u jednoj dravi XIX v. Pruska i Francuska

Pravi primeri regionalnih drava su: Nemaka,Francuska i vedska.


16/27

Najsloeniji tip dravnogureenja. Ona nijezajednica drava, ve u najveoj moguojmeri decentralizovana jedinstvena drava.

Odlikuje je jedinstvena teritorija,stanovnitvo i suverena vlast

Iako krajnje decentralizovana, saveznadrava je jedinstvena i u njoj sve najvanijeodluke donosi savezna (centralna) vlast,kao najvia, suverene dravna vlast, a nevlasti dravalanica (tzv kvazidrava).


17/27

Savezna vlast je suverena, a vlastdrava lanica je delegirana (izvedena)

iz suverene vlasti centralnih organa.

Savezna vlast se prostire na

celokupnoj teritoriji i stanovnitvomdrave, dok se vlast drava lanicaprostire samo na njenoj teritoriji


18/27

Odluke i akti drava lanica ne smeju biti usuprotnosti sa odlukama i aktima savezne vlasti -odnosno, ove druge imaju primat nad njima (iakopostoji tzv, dvostruko zakonodavstvo).

U saveznoj dravi drave lanice nemaju pravonulifikacije (drave lanice nemaju pravo ulaganjaveta na odluke organa federacije) i secesije(otcepljenja, putem jednostranog akta drave

lanice)

Primeri saveznih drava: USA (cvrsta federacija),vajcarska i biva SFRJ


19/27

Uspostavljaju se izmeu viejedinstvenih drava, radi

ostvarenja zajednikog cilja

Veze izmeu drava lanica saveza mogu

biti vre i labavije, te u odnosu na torazilkujemo konfederacije i ugovornesaveze


20/27

Iako nije jedinstvena drava, spolja deluje kao labavafederacija. Meutim od federacije, kao jedinstvene drave,razlikuje se po dva osnova:

1) prema nainu nastanka konfederacija ne nastajefaktikim putem kao federacija, ve pravnim putem ustavotvornim aktom, i

2) prema nadlenosti organa saveza ovi organi mogu da

zapovedaju samo dravama lanicama, ali ne i njihovimgraanima (to mogu samo organi dravalanica i to samona svojoj teritoriji), jer se radi o pravim suverenimdrzavama clanicama (konfederativni organ cinepredstavnici drzava clanica).


21/27

Drave lanice federacije su nezavisne i suverenedrave, pa je njihova nadlenost prava a vlast vrhovna,dok je vlast organa konfederacije delegirana iizvedena.

Zajednike organe konfederacije osnivaju lanicekonfederacije i delegiraju im izvesne nadlenosti. Nekuvrstu konfederativnog parlamenta ine predstavnicidrava lanica koji su iskljuivo odgovorni vlastimasvoje dravelanice.

Unutar ovog organa sve odluke se donosejednoglasno konsenzusom, a sprovode ih dravelanice samostalno i neposredno na svojimteritorijama, preko svojih dravnih organa.


22/27

Graani drava lanica imaju dravljanstvo svojedrave, jer konfederacija ne poseduje ni jedan odelemenata dravnosti izvornu suverenu vlast,teritoriju i stanovnitvo

Ovo je jo jedan od razloga zbog kog konfederacijanema meunarodno-pravni subjektivitet, ve gazadravajudravelanice

Drzave clanice konfederacije zadravaju svoju monetu,

spoljanju i unutranju politiku, fiskalnu i finansijskupolitiku, predstavnitva u inostranstvu i uorganizacijama i sl.

Drzave clanice imaju pravo na istupanje izkonfederacije


23/27

Savez dve ili viedrava na osnovu ugovora,a retko ustavotvornog akta (ustavnedeklaracije ili povelje)

Drave se udruzuju radi ostvarenjazajednikog cilja, ali ne moraju da imajunikakve zajednike organe. Dakle,jo labavijioblik saveza drava, koji se javlja u dvamodaliteta- kao realna i personalna unija


24/27

Realna unija isto ugovorna zajednica dve ili viedrava, pri emu svaka drava zadrava svojuzakonodavnu, izvrnu i sudsku vlast, a u domenzajednikih poslova prenosi nadlenosti iz oblasti

spoljnih poslova, odbrane i finansija. U meunarodnimodnosima realna unija nastupa kao jedinstven subjekt.Primer: Austro-Ugarska monarhija i SCG (njena

neobinost je bila u ogranienom vremenskom trajanjuna 3 godine)

Personalna unija kada dve ili vie samostalnihdrava imaju na svojim prestolima istog monarha iziste dinastije (Austro-Ugarska, Holandija I Luksemburg

XIX).


25/27

Najlabavija forma saveza drava,uspostavljena izmeu matice drave i kolonija

Primer: Velika Britanija u XVII, XVIII I XIX v.

- Priznanje Irskoj od strane Engleske prava nasamostalnu drzavu (1921), osim Severne Irske

- U XX v. 1926. Vel. Britanija preuredjena uzajednicu britanskih naroda, danas su tosamostalne drzave


26/27

Stabilna Konfederacija?

Postsuverena nadnacionalna zajednicasuverenih drzava

EU jos uvek nema status pravnog lica tj.

subjekta medjunarodnog prava, iako u praksiimplicitno jeste subjekat jer zakljucujemedjunarodne ugovore (cl. 24)


27/27

Kratak test

1. Glavni oblici dravne vlasti su: a) jedinstvo i podela vlasti; b) jedinstvena drava isavezi drava; v) demokratija i autokratija; g) monarhija i republika.

2. Najstariji konkretni obrazac demokratskog jedinstva vlasti predstavlja; a) francuskirevolucionarni sistem jedinstva vlasti; b) vajcarski skutinski (konventski) sistem;v) ruski sistem sovjeta; g) bivi jugoslovenski samoupravni sistem.

3. Sistem u kome je podela vlasti najdoslednije izvedena naziva se: a) amerikipredsedniki; b) francuski parlamentarni; v) engleski parlamentarni sistem

4. Glavni oblici dravnog ureenja su: a) jedinstvo i podela vlasti; b) jedinstvenadrava i savezi drava; v) demokratija i autokratija; g) monarhija i republika

5. Jedinstvena centralna i centralizovana drava drugaije se naziva: a) unijom; b)unitarnom; v) decentralizovanom; g) federalnom dravom

6. Sloena drava je: a) regionalna i savezna; b) savezna i konfederalna; v) unitarna isavezna; g) regionalna i konfederalna drava.

cas iv- oblici države, državne vlasti i uređenja

Documents