centralna banka i primarna emisija novca

8/19/2019 Centralna Banka i Primarna Emisija Novca

http://slidepdf.com/reader/full/centralna-banka-i-primarna-emisija-novca 1/26



1

S A D R Ž A J:

UVOD 2

1. STATUS, ORGANIZACIJA I UPRAVLJANJE CENTRALNOM BANKOM 3

1.1 FUNKCIJE CENTRALNE BANKE 4

1.2 EMISIONA FUNKCIJA 5

1.3 FUNKCIJA MONETARNOG REGULISANJA 5

1.4 FUNKCIJA BANKE I POSLOVNIH BANAKA 8

1.5 FUNKCIJA BANKARA DRŽAVE, ODNOSNO VLADE 9

1.6 KONTROLNA FUNKCIJA 10

1.7 FUNKCIJA ORGANIZACIJE PLATNOG PROMETA 10

1.8 SPOLJNOEKONOMSKA FUNKCIJA 101.9 RAZVOJNA FUNKCIJA 11

1.10 INFORMACIONO – ISTRAŽIVAČKA FUNKCIJA 11

1.11 KOMPONENTE KOJE ODREĐUJU PONUDU NOVCA 11

2. POJAM PRIMARNOG NOVCA 14

2.1 PRIMARNI NOVAC KAO INSTRUMENT REGULISANJA NOVČANE MASE 14

2.2 OSNOVNI PREDUSLOVI ZA POSTOJANJE PRIMARNOG NOVCA 15

3. BRZINA OPTICAJA NOVCA 16

3.1 VARIJABILNOST BRZINE OPTICAJA 18

3.2 BRZINA OPTICAJA NOVCA PO SEKTORIMA 20

3.3 FAKTORI BRZINE NOVČANOG OPTICAJA 21

3.4 BRZINA OPTICAJA NOVCA I NJEN ODRAZ NA EFIKASNOST MONETARNE POLITIKE 23

4. ZAKLJUČAK 24

5. LITERATURA 25



2

UVOD

Centralna banka (engl. Central Bank) je monetarna institucija i osnovni stožer bankarskogsistema svake zemlje. U raznim zemljama nosi različite nazive: narona, emisiona, ržavna i li

jenostavno banka Engleske, banka Japana i slično. U ranim fazama razvoja bankarstva nijepostojalo razgraničenje između centralnih i poslovnih banaka, jer su skoro sve poslovne bankevršile emisiju banknota. Pojava centralnih banaka istorijski je povezana sa centralizacijom

banknota u rukama jene ili malog broja najstabilnijih poslovnih banaka u kojem su ržava iklijenti imali najvede povjerenje. Krajem XIX i početkom XX veka u vedini ržava emisijabanknota vršena je o strane jene-centralne-banke. Imajudi u viu a je razvoj centralnogbankarstva u zemljama Zapane evrope započelo pre inustrijske revolucije može se zaključitia je visok nivo razvijenosti bankarstva bio jean o važnih uslova za ekonomski uspon ovihzemalja. Sa osnivanjem prvih centralnih banaka povezuje se i početak razvoja moernogbankarstva u svetu. Prve centralne banke sveta osnovane su u drugoj polovini XVII veka u

Šveskoj i Engleskoj. Treba naglasiti da ove banke nisu imale ekskluzivno pravo na emisiju

banknota i njihove funkcije razlikovale su se od funkcija savremenih centralnih banaka. Tako

npr. po osnivanju je Centralna banka u Engleskoj bila užna a vrši i irektno kreitiranjeindustrije i trgovine. Centralne banke u savremenom obliku pojavile su se u XIX veku.

Kao osnovne karakteristike centralne banke u odnosu na poslovne banke, mogu se navesti:

1.

Emisija novčanica i kovanog novca i kontrola formiranja epozitnog novca; 2. Regulisanje potencijala poslovnih banaka i usmeravanje njihove kreditne politike;

3. Nadzor (monitoring) nad ukupnim poslovanjem banaka i drugih finansijskih organizacija;

4. Garant likvinosti bankarskog sistema, onosna uloga posljenjeg utočišta; 5. Olučujuda uloga ržavnih organa u upravljanju;

6.

Neprofitna institucija7. Nepostojanje direktnih kreditnih odnosa sa omadim nebankarskim sektorom (osim

ržave, u nekim zemljama); 8. Dualna institucija: novčana (koja formira i reguliše novac u opticaju), i bankarska (koja

ima kreitne i epozitne onose sa poslovnim bankama, inostranstvom i ržavom);

9. Ne postoji konkurentski odnos centralne i poslovnih banaka.

Po svojoj pravnoj prirodi novac predstavlja ispravu o dugu bankarskog sistema koji se nalazi u

posedu lica izvan bankarskog sistema. U tom smislu bankarski sistem stvara novac, koji ima

vrednost samo dok se nalazi u opticaju. Na količinu novca u opticaju utič u svi delovi bankarskog

sistema koji u osnovi mogu da se podijele na 2 grupe: poslovne banke i centralne banka.Poslovne banke prestavljaju finansijskog posrenika između lica koja štee i lica kojima za

oređeno vreme taj novac moze a bue pozajmljen rai potrošnje ili investicija. Centralnabanka prestavlja banku koja kreitira sve ostale banke i ujeno je banka ržave.



3

1. STATUS, ORGANIZACIJA I UPRAVLJANJE CENTRALNOM BANKOM

Centralna banka prestavlja značajnu nezavisnu instituciju pravne ržave i tržišne privree saominacijom privatnog vlasništva čiji su ciljevi i zaaci a osigura funkcionisanje finansijskog

tržišta i realizaciju tržišnih finansijskih institucija. Centralna banka u razvijenim tržišnimprivreama ržava i kvazi-ržava (u vlasništvu akcionara kao osnivača, maa se i u tom slučajutretira kao eo ržavnog aparata i kao takva obavlja funkcije u cilju zaštite javnog interesa)institucija koja posluje u skladu sa posebnim zakonom. Pa su razlozi koji upuduju na zaklučak aorgani centralne banke oluke onose samostalno, u sklau sa načelima profesionalnosti.

Čak i kaa ržava raspolaže samo elom kapitala (npr. Japan, Belgija it). Ili se akcionarimacentralne banke javljaju poslovne banke (npr. SAD) ili druge finansijse institucije (npr. Italija) i u

tim slučajevima postoji veoma čvrsta veza ržave i centralne banke, jer je i ržava izuzetnozainteresovana za efikasno funkcionisanje centralne banke. Međutim, čvrsta veza ržave icentralne banke ne znači stovremeno i potpuno zavisnost posljenje. Stepen (ne) zavisnosticentralne banke o ržave u pojeinim zemljama je različit. U principu se može redi a sunezavisnije centralne banke u onim zemljama koje su po zakonu potč injene parlamentnu, nego

one potčinjene ministarstvu finansija. U vedim zemljama centralne banke su potčinjeneministarstvima finansija u ređim slučajevima parlamentu (SAD, Nemačka, Šveska, Holanija). Oređeni stepen nezavisnosti centralne banke jeste pretpostavka njene efikasnosti i ona zavisi

od mnogo faktora, kao npr:

1. Nezavisnost centralne banke o ržavnih organa koja se manifestuje kroz njenu političkui elonomsku nezavisnost.

2. Nezavisnost članova organa upravljanja centralnom bankom (guverner i obor direktora)

je veda ukoliko se oni imenuju na uži rok i teško se mogu smeniti. 3. Pravni status banke, onosno nezavisnost centralne banke je veda ukoliko je teže vršiti

izmene zakonskih propisa kojima se regulišu prava i obaveze centralne banke.

Međutim, nezavisnost centralne banke mora imati relativni karakter pošto opšta ekonomskapolitika (koju realizuje vlaa) ne može a bue uspešna ukoliko nije usaglašena sa monetarnompolitikom (koju sprovodi centralna banka). U pogleu organizacije možemo razlikovati tri

osnovna tipa centralne banke:

1. Jedinstvena centralna banka,

2. Složeni sistem centralnih banaka i

3.

Nadnacionalna centralna banka.

Danas je u svetu najviše zastupljen koncept jeinstvene centralne banke, po principu jenaržava – jedna centralna banka, a to znači a se funkcija vrhovne monetarne vlasti zemlje nalaziu rukama jednog privrednog subjekta. Smatra se da ovakav tip organizacije centralne banke

ogovara više unitarnim ržavama monolitnim nacionalnim strukturama.



4

Višenacionalne ržave feeralnog ili konfeeralnog tipa češde se olučuju za složeni sistemcentralnih banaka gje u jenoj ržavi postoji više banaka koje obavljaju funkciju centralnebanke, pri čemu se jena o njih nalazi na čelu i koorinira ra celokupnog sistema centralnihbanaka. Maa bi se moglo zaključiti a je u ovom slučaju teže obezbeiti efikasno funcionisanjevrhovne monetarne vlasti u zemlji, nego što je to slučaj pri postojanju jeinstvene centralne

banke, u praksi to ne mora a bue slučaj. Najbolji primer tome su iskustva SAD i Nemačke kojeimaju složeni sistem centralnih banaka.

Nanacionalana centralna banka pojavljuje se ko grupe zemalja koje su ušle u veoma visoknivo ekonomske integracije i koje su između sebe stvorile monetarnu uniju. U tom slučajuzemlje se odriču svoga monetarnog suvereniteta i svoje nacionalne novčane jeinice. Kaoprimer ovakvog tipa organizovanja centralne banke imamo zemlje članice Evropske unije koje upraksi upravo realizuju projekat monetarne unije, stvaranja nadnacionalne centralne banke i

uvođenja novčane jeinice – eura. Ove zemlje su se odrekle suvereniteta svojih nacionalnih

centralnih banaka i postale članice Evropskog sistema centralnih banaka. U sastav Evropskogsistema centralne banke ulaze Evropska centralna banka i nacionalne centralne banke zemalja

učesnica Evropske monetarne unije. Ove posljenje su se orekle mnogih svojih ranijihprerogativa i faktički postale ogranci ili filijale Evropske centralne banke.

Inokosni organ koji upravlja centralnom bankom je guverner koji obično ima jenog ili viševiceguvernera. Guverner predstavlja centralnu banku u javnosti i njega, po pravilu, imenuje

presenik ržave na perio koji obično traje o 4 o 8 goina.

Pore guvernera obično postoje i obori irektora koji su u suštini štab koji pomaže guverneru uupravljanju centralnom bankom. Oluke guvernera, onosno obora irektora obično sprovoeupravljački obori.

1.1 FUNKCIJE CENTRALNE BANKE

U savremenim uslovima centralne banke u svim zemljama obavljaju po pravilu, sleede osnovne

funkcije:

1. Emisiona funkcija (izavanje novčanica i kovanog novca). 2. Funkcija monetarnog regulisanja.

3. Funkcija banke banaka.

4.

Funkcija bankara ržave, onosno vlae. 5. Kontrola funkcija (funkcija bankarskog nadzora).

6. Funkcija organizacije platnog prometa.

7.

Spoljnoekonomska funkcija.

U pojedinim zemljama zastupljene su i druge funkcije centralne banke, kao na primer:

Razvojna funkcija (ko mnogih ekonomski slabo razvijenih ržava).

Informaciono-istraživačka funkcija (naročito značajna ko ekonomski razvijenih zemalja).



5

Maa su sve naveene funkcije centralne banke međusobno povezane i često se preplidu, midemo svaku o naveenih funkcija, u nastavku, posebno razmotriti.

1.2 EMISIONA FUNKCIJA (izavanje novčanica i kovanog novca).

Države aju centralnim bankama, kao svojim prestavnicim, monopol na izavanje novčanica ikovanog novca. Centralna banka onosi oluku o puštanju u opticaj i povlačenje iz opticajanovčanica i kovanog novca, te utvrđuje apoene i njihova obeležja. Treba naglasiti da se

vremenom učešde novčanica i kovanog novca, u strukturi novčane mase, stalno samnjuje i onoanas u razvijenim tržišnim privreama iznosi oko 10%. Ova vrsta novca koristi se uglavnom prinekim sitnim kupovinama (novine, cigarete i slično).

U nekim zemljama (npr. Velika Britanija, Španija, Italija i r.) postoje u okviru centralne bankeposebna strukturna oeljenja koja se bave izavanjem novčanica i kovanog novca. Isto tako i uSrbiji, u okviru Narodne banke Srbije, nalazi se Zavo za izrau novčanica i kovanog novca.

1.3 FUNKCIJA MONETARNOG REGULISANJA

Mnogi autori smatraju da je ovo osnovna funkcija centralne banke, nezavisno o kojoj zemlji je

reč. Centralna banka ima ključnu ulogu u efinisanju i sprovođenju monetarne politike koja je, uisto vreme, jedan od najvažnijih elemenata u sklopu opšte politike zemlje. Način sprovođenjamonetarnog regulisanja, u velikoj meri, zavisi od stepena nezavisnosti centralne banke od

ržave, koja može biti veda ili manja, ali nika nije apsolutna. Međutim, u poslenje vreme sve

je jasnija tenencija ka povedanju nezavisnosti centralne banke i vedoj primeni tržišnih u onosuna administrativne instrumente monetarnog regulisanja. Saa demo nešto više redi o

instrumentima koji stoje na raspolaganju centralnoj banci i pomodu kojih ona može uticati naponuu novca na finansijskom tržištu:

Sistem obavezne rezerve,

Diskontna stopa i

Operacije na otvorenom tržištu.

Stopa obavezne rezerve je minimalna stopa rezerve koji, po nalogu centralne banke,

komercijalne banke moraju ržati u obliku gotovine. Komercijalne banke mogu ržati urezervama vedi iznos gotovine o obima obavezne rezerve koji je propisana centralna banka,ako je to u sklau sa njihovom poslovnom politikom. Banke, međutim, ne smiju ržati manji

iznos gotovine od stope koju je propisala centralna banka. Ukoliko gotovina kojom raspolažuposlovne banke padne ispod nivoa obavezne rezerve, one moraju, u obliku kredita, obezbediti

neostajudu gotovinu o centralne banke, jer bi, ukoliko to potraje uže vreme, centralna

banka mogla zabraniti alji ra bankama. Oređujudi obim obavezne rezerve1, centralna banka

1 www.nbs.rs: Obavezna rezerva predstavlja iznos sredstva koje su banke u obavezi da polože na račune koje je

centralna banka propisala za ovu namenu. To je instrument monetarne pol it ike koj i centralna banka korist i u manjemi l i većem obimu, u zavisnosti od uslova konkretnog f inansijskog sistema.

http://www.nbs.rs/

http://www.nbs.rs/

http://www.nbs.rs/

http://www.nbs.rs/



7

banke zaužuju ko nje. Pretpostavimo a banke rže u obliku rezervi 10% vrednosti depozita,

pri čemu nije bitno a li su one to same odredile ili je taj nivo rezervi odredila centralna banka.

Ukoliko jenog trenutko banka ima vedi iznos gotovine o propisanog minimuma (recimo 12%u onosu na epozite), to ne znači a de ona taj višak gotovine pozajmi u obliku novih kreita.Banka mora uporeiti kamatnu stopu, koju de ostvariti na osnovu oatnih kreita sa rizikom i

troškovima, koji de nastati ako zbog novih kreita ili poizanja novca o strane epozitorakoličine gotovine u banci opane ispo propisanih 10%. To je moment u kome se u analizu

uključuje iskontna stopa. Ukoliko je kamatna stopa na tržištu 8%, a centralna banka jespremna kreitirati komercijalne banke po toj istoj stopi kaa upanu u teškode, ona dekomercijalne banke iskoristiti svu raspoloživu gotovinu o 10% i na osnovu nje de oobriti novekredite. Komercijalne banke pozajmjulju novac uz kamatnu stopu od 8%, a ukoliko stvari krenu

loše, mogu se, za potreban iznos gotovine o propisanih 10%, zaužiti ko centralne banke poistoj kamatnoj stopi. U ovom slučaju banke ne mogu izgubiti ogovarajudi kreite omaksimalno mogudeg iznosa, koji je oređen visinom obvezne rezerve .

Ukoliko, pak centralna banka oluči a, bez obzira što je tržišna kamatna stopa 8%, kreitirakomercijalne banke uz kaznenu kamatnu stopu od 10% onda za komercijalnu banku bolje da ne

povedava vrijenost oobrenih kreita i a zarži u obliku gotovine svih 12%. U takvimuslovima nije pametno pozajmljivati novac drugima uz 8% kamate, kada, zbog dodatnog

kreitiranja, banka lako može a ođe u situaciju da se, usljed nedostatka gotovine, i sama

mora zaužiti ko centralne banke uz kamatnu stopu o 10%. U tom slučaju postoji rizik a se,zbog poizanja gotovine o strane epozitora, banka nađe u situaciji a se zaužuje pokamatnoj stopi više o one koju sama može naplatiti. Dakle, oatno kreitiranje može ovestio gubitka banke pa je u tom slučaju racionalnije zaržati gotovinu u obliku rezerve izna nivoapropisanog od strane centralne banke nego je pozajmljivati.

Prema tome, oređivanjem iskontne stope na nivou izna tržišne kamatne stope, centralna

banka prisiljava komercijalne banke a se same oluče a rže vedi obim gotovine u oblikurezerve nego što je propisana. Što je iskontna stopa veda, to su banke prisiljene a rže vediiznos gotovine u obliku rezervi iz straha a de, u slučaju neostatka gotovine, gubiti deo profita

zbog visoke diskontne stope. Tako se smanjuje obim kreditiranja, a time i obim depozita,

odnosno ponuda novca.

Operacije na otvorenom tržištu su aktivnosti centralne banke kojima ona kupuje ili prodaje

različite vrednosne papire na tržištu čime smanjuje ili povedava količinu novca u opticaju. Pretpostavimo a je centralna banka neke zemlje štampala 1.000.000 jeinica novca i a ih jeupotrijebila za kupovinu ržavnih obaveznica na otvorenom tržištu. Kupujudi obaveznice o

banaka, preuzede i stanovništva, centralna banka je kao protivvrijenost obaveznica avalanovac. Nakon toga, manja je vrijenost ržavnih obaveznica koje poseduju komercijalne banke,

privreda i stanovništvo za milion jeinica, ali je količina novca koju oni poseduju povedana zamilion jeinica. U tom slučaju je ošlo o svojevrsne gotovinske injekcije o milion novčanih jedinica u privredi. Manji deo gotovine ostaje u privatnim rukama, ok vedi deo završava uobliku novih epozita u bankama, što omogudava rast gotovine u rezervama banaka, onosnonovo kreditiranje privrede, pa time i rast ponude novca. Ukoliko banka iz sopstvenih rezervi

proa ržavnih obaveznica u vrednosti o 1.000.000 novčanih jeinica, to de ovesti o



8

smanjenja gotovine kojim raspolaže stanovništvo i banke, što de neminovno smanjiti veličinugotovine u rezervama banaka, onosno mogudnosti kreitiranja o strane banaka i timesmanjiti ponuu novca na tržištu. Treba primjetiti a posto ji minimalna razlika kada centralna

banka proaje obaveznice bankama ili nebankarskom sektoru (privrea i stanovništvo). Ukolikocentralna banka proaje ržavne obaveznice i ruge vrednosne papire direktno bankama, to

odmah dovodi do smanjenja obima obavezne rezerve kod komercijalnih banaka. Ako centralnabanka prodaje vrednosne papire rugim subjektima (privrea i stanovništvo), oni de te papireplatiti pomodu čekova što de opet ovesti o smanjenja gotovine kojom raspolažu banke.

1.4 FUNKCIJA BANKE I POSLOVNIH BANAKA

Za nesmetano ovijanje procesa reproukcije i potreba stalno rastude privree neophono je acentralna banka obezbedi optimalnu likvidnost celokupnog makrosistema. Međutim, za razlikuod poslovnih banaka, centralna banka nema direktne odnose sa sektorom privrede i

stanovništva. Njeni glavni klijenti su poslovne banke koje su neka vrsta posrenika izmeđucentralne banke i sektora privree i stranovništva. Zbog toga centralna banka preko kreitiranjaposlovnih banaka (koje sa svoje strane kreitiraju privreu i stanovništvo) vrši snabjevanjemakrosistema potrbnom količinom novčane mase i na taj način obezbjeđuje njegovu optimalnulikvidnost.

U praksi postoje, uslovno rečeno, ve vrste kredita koje centralna banka odobrava poslovnim

bankama a to su:

1. Standardni ili redovni krediti. To je jedan od kanala emisije centralne banke koji je

prisutan u ekonomski nedovoljno razvijenim zemljama i preko ovog kanala dobrim

ijelom se obezbjeđuje likvinost makrosistema. U nekim ekonomski razvijenim

zemljama (na npr. SAD) nepostoje redovni krediti centralne banke poslovnim bankama, azaovoljavajuda likvinost makrosistema se obezbjeđuje uz pomod rugih instrumenatamonetarnog regulisanja (operacijama na otvorenom tržištu, pre svega). Kod ovih zemalja

centralna banka odobrava poslovnim bankama (i to veoma restriktivno) samo kredite za

likvidnost.

2. Krediti za likvidnost. Ovu vrstu kredita centralna banka odobrava poslovnim bankama

samo u izuzetnim slučajevima, kaa olazi o neusklađenosti u prilivu i olivu sredstava

(što poslovnu banku voi u nelikvinost), a iscrpljeni su svi rugi načini uravnoteženjapriliva i oliva novčanih srestava poslovne banke.

Stabilnost sistema poslovnih banaka porazumjeva a one same voe računa o svojojlikvidnosti, te da raspolažu srestvima neophonim za premošdavanje neusklađenosti uprilivima i olivima srestava. Da bi sačuvala svoju likvinost poslovne banke imaju naraspolaganju četiri linije obrane.

Prvu liniju obrane čine obavezne rezerve (ili primarne rezerve l ikvidnosti) koje su poslovne

banke po zakonu užne a rže ko centralne banke. U XIX vijeku u vedini zemalja je zakonski



9

propisano da su poslovne banke obavezne da deo svoga finansijskoga potencijala izvajaju i ržekod centralne banke kao obavezne rezerve.

Druga linija odbrane su (sekundarne) rezerve likvidnosti koje poslovne banke po sopstvenoj

oluci (na bazi iskustva, procjena i mogudnosti) rže na svom računu za premošdavanje

neusklađenosti u prilivu i olivu srestava, onosno rai saniranja eventualnih iznenađenja upogledu likvidnosti banke. Ukoliko je ta neusklađenost ozbiljnija, te primarne i sekunarnerezerve likvinosti nisu ovoljne a se ona prevaziđe, aktivira se i treda linija obrane likvinostipreko korišdenja pozajmica (kreita) na tržištu novca. Međutim, kaa olazi o ozbiljnijihporemedaja i kaa cjelokupan sistem poslovnih banaka ima probleme sa oržavanjem likvinostinije mogude koristiti ni ove kreite (tražnja za njima znatno premašuje ponuu) i poslovnebanke su primorane da pribjegavaju četvrtoj, posljenjoj liniji obrane likvinosti.

Četvrtu liniju obrane likvinosti poslovne banke čine kreiti za likvinost koje obija ocentralne banke. U ovim slučajevima centralna banka se pojavljuje kao posljenje utočište zaposlovne banke, onosno kao garant likvinosti bankarskog sistema. Međutim, treba naglasitia centralna banka nije bezuslovni garant likvinosti sistema poslovnog bankarstva, a još manjebranilac likvinosti svake pojeinačne poslovne banke. Zbog toga i ne ostoji automatsko pravo

poslovnih banaka na dobijanje kredita za likvidnost, a ni obaveza centralne banke da ih

odobrava. Poslovna banka mora, pre nego se obrati centralnoj banci za odobravanje kredita za

likvinost, a iskoristi sve mogudnosti za prevazilaženje nelikvidnosti. Ukoliko ipak centralna

banka odobrava kredite za likvidnost ona to radi poslje sprovedene detaljne kontrole poslovanja

poslovne banke i obezbjeđenja pokrida za ove kreite koji se oobravaju po ne baš povoljnimuslovima (visoke kamatne stope, kratki rokovi vradanja kreita).

1.5 FUNKCIJA BANKARA DRŽAVE, ODNOSNO VLADE

Mi smo ved naglasili a postoji tjesna veza između centralne banke i ržave nezavisno o togakome pripaa osnivački kapital centralne banke. U funciji bankara ržave, onosno vlade

centralna banka se pojavljuje kao njihov blagajnik, konsultant i kreditor. U centralnim bankama

mnogih ržava su otvoreni računi vlae i njihovih ministarstava. Preko njih se vrši prilivbužetskih prihoa i izmirenje bužetskih rashoa. Traicionalno se kod centralne banke nalaze

zlatne i evizne rezerve zemlje i preko njih se vrše međunaroni obračuni. Centralna bankakonsultuje vlau po čitavom nizu pitanja, kao npr. pri formulisanju ekonomske politike, po

pitanjima emisije ržavnih zajmova i sl. U međunaronim finansijskim institucijama centralnabanka prestavlja svoju ržavu. Preko kreitiranja ržave centralna banka vrši finansiranjeržavnog uga i eficita ržavnog bužeta. To se naročito koristi u ekonomski neovoljnorazvijenim zemljama, dok razvijene zemlje to izbjegavaju i u mnogim od ovih zemalja ne postoji

irektno kreitiranje ržave o strane centralne banke. Zbog toga ova funkcija centralne banke je jena o važnijih ko prve grupe zemalja a znatno manje važana ko ekonomski razvi jenih

ržava.



10

1.6 KONTROLNA FUNKCIJA (FUNKCIJA BANKARSKOG NADZORA)

Ova funkcija centralne banke realizuje se preko pradenja (monitoringa), kontrole i korigovanja

poslovne aktivnosti poslovnog bankarastva. Stalno pradenje funcionisanja sistema poslovnog bankarstva u zemlji, koje vrši centralna banka, neophona je a bi se obezbedila stabilnost tog

sistema jer od toga, u velikoj meri, zavisi i stabilnost cijele privrede. Po pravilu, nadzor nad

poslovnim bankama obavlja centralna banka neposredno ili zajedno sa drugim organima

(najčešde sa ministarstvima finansija, bankarskim komisijama, službama kontrole novčanogopticaja i sl.), kao što je to slučaj u SAD. U nekim zemljama (kao na primjer, u Njemačkoj,Švajcarskoj, Japanu i r.) organi koji vrše bankarski nadzor su institucionalno odvojeni od

centralne banke ali centralna banka najtješnije sarađuje sa njima, uzima učešde u njihovom raui pruža im konsultantske usluge. Osnovni pravci bankarskog nazora centralne banke naposlovnim bankama su: izdavanje (i ouzimanje), ozvola za ra i obavljanje oređenih vrstaoperacija (npr. deviznih, sa hartijama od vrednosti i sl.), provjera i analiza finansijskih izvještajapropisivanjem oređenih normativa i kontrola njihovog poštovanja, provjera operativnogposlovanja itd.

Posljenjih ecenija sistem bankarskog nazora obija međunaroni karakter, što je povezanosa internacionalizacijom bankarskog poslovanja i globalizacijom svjestse privree. Još pre četvrtvijeka (1975) rukovodeoci centralnih banaka 10 ekonomski razvijenih evropski zemalja

formirali su Bazelski komitet bankarsko nadzora i regulisanja, koji je 1997. godine usvojio

okument „Osnovni principi efikasnog nazora na bankarskim poslovanjem“ , koje treba a sepriržavaju zemlje članice.

1.7 FUNKCIJA ORGANIZACIJE PLATNOG PROMETA

Prvobitno se delatnost centralne banke u ovoj sferi svodila na njenu emisionu funkciju, odnosno

izavanjem novčanica i kovanog novca kojim se vršilo gotovinsko pladanje. Vremenom sapojavom i brzim širenjem bezgotovinskog pladanja, onosno bezgotovinskog prometa. Centralnabanka dobija i funkciju organizatora platnog prometa. Centralna banka je obavezna da obezbedi

brzo i efikasno funkcionisanje platnog prometa u zemlji. Neposreno učešde centralne banke uplatnom prometu nije obavezno, pošto se funkcija mnogih centralnih banak u ovoj sferi svoi na

organizaciju i kontrolu obavljanja platnog prometa, a sam platni promet može a se obavljapreko poslovnih banaka ili specijalizovanih organizacija za platni promet.

1.8 SPOLJNOEKONOMSKA FUNKCIJA

U okviru ove funkcije centralna banka reguliše pladanja i kreitiranje prema inostranstvu iupravljanju spoljnim ugovima i eviznim rezervama zemlje, te voi računa o stabilnostieviznog kursa. Centralna banka učestvuje u pripremi ogovarajudi međunaronih ugovora i



12

M= D + CU

Ponua novca se može determinisati putem tri faktora. Količine primarnog novca ili monetarnabaza obuhvataju depozite poslovnih banaka kod centralne banke i gotov novac. Gotov novac

predstavlja zajeničku stavku primarnog novca i ponue.

Bilans sistema federalnih rezervi izgleda ( SAD ):

Aktiva Pasiva

Zlato i devize Gotov novac

Krediti Fed-a Depoziti banaka kod Fed-a

Zajmovi Ostali depoziti

Ostali krediti ( trezor, strani depoziti )

Ostala sredstva

Fe ( Feeralne ržavne rezerve ) porazumeva ržavna hartija o vrednosti i predstavljaju

glavnu polugu preko koje se utiče na količinu primarnog novca, a prestavljaju operacije naotvorenom tržištu preko kupovine i proaje ržavnih hartija o vrenosti u cilju smanjivanjakoličine primarnog novca. Fe proaje ržavne hartije o vrednosti.

Stope gotovog novca prema epozitima se izračunava kao onos gotovog novca prema ukupnimdepozitima, a može se izraziti i kao:

onos gotovog novca i novčane mase u užem smislu,

odnos gotovog novca i transakcionih depozita.

Stope rezervi banke ko centralne banke ( re ) se izračunava kao onos rezervi banka ( R ) premadepozitima banaka ( D ),

cu = CU:D

cu je manji od 1 jer u aktivi bilansa banaka pored rezervi figuriraju krediti klijenata, ulaganje u

hartije od vrednosti.

Rezerve pasivnih banaka prestavljaju eo aktive u bilansu banke koji se rži u obliku gotovognovca u trezoru banaka ili kao epozit ko centralne bankr, koje poslovne banke moraju ržatia bi bile spremne a zaovolje potrebe svojih klijenata koji žele a ođu o gotovine. Obavezne rezerve su važan mehanizam preko koga centralna banka kontroliše ponuubankarskog novca:

Obavezne rezerve nisu iste za sve depozitare, tako da stopa obavezne rezerve varira od

zavisnosti veličine banke,

Na transakcione epozite se primenjuje viša stopa obaveznih rezervi, nego što je toslučaj na štene i oročene epozite.

Iznos rezervi koje banke rže izna obavezni rezervi ( višak rezervi ) zavisi oprojektovane inamike gotovinskih isplata i pladanja rugim bankama.

Ako poslovna banka ođe u situaciju a nema ovoljno rezervi na raspolaganju, postoje dva

rešenja:



13

Kratkoročna pozajmica ko rugih banaka koje imaju višak rezervi, u kojem slučaju napozajmljena srestva plada kamatu po stopi koja preovlaava na tržištu kratkoročnihmeđubankarskih pozajmica.

Kratkoročna pozajmica ko centralne bane, u kojem slučaju plada kamtu po utvrđenojdiskontnoj stopi.



14

2. POJAM PRIMARNOG NOVCA

Primarna emisija3 u bankarskom sistemu predsavlja inicijalni monetarni tok kojim centralna

banka i monetarna politika nastoje osigurati izvršavanje postavljenih kvanitativnih zaataka

(visina i ponašanje novčane mase, likvinost privree i bankarskog sistema i likvinosti umeđunaronim pladanjima i r.), ali i kvalitativnih – preko selektivnog programa (vrsta poslova,

oblik monetizacije, namenska sredstva, beneficirani uslovi i sl.).

Primarna emisija centralne banke postaje sve aktuelnija. Ovo, pre svega, zbog dva razloga: prvo,

sve vedi značaj eficitnog finansiranja iz emisije i, rugo, nužnost ubljih izmena u ovom sistemukreiranja novca onosno potreba poređivanja celokupnog mehanizma stvaranja i poništavanjanovca u privredi (sektorima u kojima se stvara nova vrednost, odnosno robno –novčanetransakcije).

Emisija primarnog novca preko monetizacije sasvim oređenih poslova (selektivna kreitnapolitika), realizuje se putem sistema poslovnih banaka (kreditiranje korisnika kredita), s tim da

mogu izvršiti refinansiranje tih plasmana u oređenom procentu ko centralne banke(reeskontai poslovi).

Jean o najsloženijih zaataka monetarne politike jeste snabevanje privree potrebnimkoličinama novca, to se vrši preko Centralne banke. Uobičajeno je a se novac Centralne bankenaziva primarnim novcem. Monetarna problematika a posebno problematika kreiranja

primarnog novca spaa u re najznačajnih pitanja monetarne reforme, stabilizacije i oporavka

privree naše zemlje. Termin primarni novac potiče iz zapane literature i prakse. U engleskojliteraturi pored termina primarni novac upotrebljava se i termin rezervni novac, kao i termin

novac velike snage. U nemačkoj literaturi se upotrebljava nekoliko termina za primarni novac i

to: Ge basis, Monetare basis, Basic money. Međunaroni monetarni fon upotrebljava terminrezervni novac. Milton Fridman u svojim delima upotrebljava izraz novac velike snage. U

Francuskoj literaturi sredemo termin Monai centale. U sovetskoj literaturi nije bilo posebnog

naziva za primarni novac zato što u centralističkim privrenim sistemima funkcionišecentralistički bankarski sistem pa se primarni novac izjenačavao sa kretanjem novca u opticaju.

Srpsko-Crgonorska literatura i praksa primarnim novcem naziva novcem Centralne banke.

2.1 PRIMARNI NOVAC KAO INSTRUMENT REGULISANJA NOVČANE MASE

U uslovima višestepenog bankarskog sistema, monetarno regulisanje se po pravilu posrenoveže za novac Centralne banke onosno za primarni novac, a ne neposredno za emisiju

epozitnog novca poslovnih banaka. Centralna banka, a pre toga i količinu novca u opticaju.Zbog toga treba praviti razliku između Centralne banke i emisije poslovnih banaka. Centralnabanka kreira primarni novac koji čini osnovu alje novčane emisije o strane poslovnog

5Dinarski primarni novac, tj. primarni novac po užoj definiciji, obuhvata gotov novac u opticaju i bankarske dinarske rezerve. Primarni novac

po široj definiciji uključuje još i devizne depozite banaka kod Narodne banke Srbije i ostale dinarske depozite banaka i neba nkarskog sektora.



16

slučajevi postojanja višestepenog monetarnog i bankarskog sistema, ge pore Centralne bankefunkcionišu poslovne banke. Sa postojanjem višestepenog monetarnog i bankarskog sistemapovezano je i postojanje primarnog novca. S tim u vezi, potrebno je razlikovanje kreiranja

primarnog novca od kreiranja sekundarnog novca. Pri postojanju višestepenog monetarnog ibankarskog sistema javlja se problem oređivanja optimalnog novca centralizacije onosno

ecentralizacije, kao sa stanovištva formulisanja kreitno- monetarne politike, tako i sa gleištakreiranja novca.

U svim ekonomskim sistemima, po pravilu, Centralnoj banci stoje na raspolaganju razni

instrumenti preko kojih ona može a utiče na oluke poslovnih banaka. Sve te instrumentemožemo poeliti u sleedih grupa:

1. Administrativni instrumenti;

2. Ekonomski instrumenti;

3. Konsultacije i usaglašavanja; 4. Moralne stimulacije;

5. Bolja informisanost.

Administrativni instrumenti se koriste u viu upustava, irektiva, naređenja, zabrana i slično tesu obavezni za poslovne banke a realizuju se po pretnjom kazne za poslovne banke u slučajunepriržavanja. Ekonomski instrumentivrše uticaj na rešenja koja onose poslovne banke prekoizmena ekonomskih uslova od strane Centralne banke. Promenama ekonomskih uslova

Centralna banka želi a postakne poslovne banke na ponašanja koja su u sklau sa opštiminteresima. Ekonomski instrumenti su prisutni u onim monetarnim sistemima u kojim je pravo

na onošenje oluka u velikoj meri ecentralizovano. Konsultacije i usaglašavanja izmeđuCentralne banke i poslovnih banaka su karakteristični za ecentralizovane sisteme, a vrše se saciljem da poslovne banke donose oluke koje su u sklau sa sa željama Centralne banke iruštva u celini. Moralna stimulacija treba a utiče na oluke poslovnih banaka preko posebnih

na opšti interes, moralne principe, ogovornost i slično. Uticaj ovog instrumenta može sepojačati mobilizacijom javnog mnenja, nagradama, odlikovanjima itd.

Bolja informisanost poslovnih banaka, koja mogu samostalno da donose odluke, od strane

Centralne banke vrši se putem razvijanja i obogadivanja kanala razmene između Centralnebanke i poslovnih banaka.

3. BRZINA OPTICAJA NOVCA – PRIRODA I KARAKTER

Uloga novca u odvijanju privredne aktivnosti jedne zemlje i njegov uticaj na kretanje cena,

ohoaka, likvinost reproukcije i zaposlenost anas je postao osnovni premet izučavanja

monetarne teorije. U njenoj dugoj istoriji postojao je veliki broj suprotnih stavova o ulozi novcau privrei. S jene strane, postoji stav a je količina novca bez značaja za privrena kretanja, okrugi smatraju a je količina novca jean o osnovnih faktora privrenog razvoja i stabilnosti.

Opšte prihvadeni stav savremene monetarne teorije je a količina novca prestavlja jean označajnih faktora privrenih kretanja, posebno u uslovima kreitnog novca i svih surogatapravog novca. Ovo potvrđuje i činjenice a se u okviru monetarne teorije sve veda pažnja priajeizučavanju i istraživanju mehanizma prenošenja monetarnog jelovanja na proces reproukcije,s ciljem a se nađe ogovor na pitanje: kako i kojom brzinom deluju pojedini instrumenti



17

monetarne politike na osnovne privrene makroagregate, kao što su: nacionalni ohoak, cene,

zaposlenost, uvozno izvozni kompleks, platni bilans, likvinost reproukcije it. To znači amonetarna teorija u oređivanju optimalne novčane mase i politici aktivnog novca polazi onjene dinamičke interpretacije. Masa novca u privrei je vrlo promenljiva i inamična veličina,što zavisi o nekoliko faktora:

1.

Mase novca u privredi koja oscilira sa oscilacijom privredne aktivnosti, uz stalnutenenciju povedanja (u uslovima proširene reproukcije),

2.

Brzina opticaja novca u privredi,

3.

Ponašanja privrene aktivnosti (ruštvenog proizvoa).

Savremena monetarna teorija u oređivanju optimalne novčane mase obično polazi opoznatog Marksovog zakona novčanog opticaja koji glasi: Mo=XRc / V

Gde je:

Mo – potrebna količina novca

XRc – suma robnih cenaV – brzina opticaja novca

Pri tome se sve više istražuje delovanje svakog faktora u okviru ovako međusobno povezanihagregata. U ovim istraživanjima, naročito oživljavanjem monetarističkog pravca u monetarnojteoriji sve više se istražuje značaj promjena količine novca i njegove strukture na privrenakretanja. Zato brzina opticaja novca obija sve vedi značaj.I to zbog toga što je količina novca(M) iz naveene formule mogude lakse regulisati aktivnošdu bankarskog sistema preko ponude

novca, ok je tražnju novca i brzinu opticaja vrlo teško regulisati. Zbog toga je postalo očiglenoa se pođe o pretpostavke stabilne brzine opticaja novca kao što to čini kvantitativna teorija

novca u skoro svim varijantama počev o teorije D. Humea o razrađenijih oblika zasnovanih na jenačini I. Fishera. Prema formuli I.Fishera cene roba zavise o ukupne količine novca i brzine opticaja:

MV+M1V1=PT

Gdje je:

MV – masa i brzina opticaja depozitnog novca

M1V1 – masa i brzina gotovog novca

PT – ruštveni proizvo po tekudim cenama

Fisher je u svoju jenačinu uključio brzinu opticaja gotovog i brzino opticaja epozitnog novcaipak se ističe a cena koštanja zavisi o količine novca (M), pošto se pretpostavlja a je brzinaopticaja konstantna da su promene brzine opticaja novca zbog promjena navika minimalne.

Nova, reformulisana kvantitativna teorija novca M. Friemana obacuje tezu klasičnekvantitativne teorije o apsolutnoj stabilnosti ohone brzine novčanog opticaja, ali i ona stoji na

stanovištu a postoji vrlo stabilno sekularno ponašanje brzine novčanog opticaja. Ovakva



18

tvrdnja M. Friedman ne udaljava ga mnogo od prvih primitivnih varijanti kvantitativne teorije

novca. Prihvatanje pretpostavke o konstantnoj brzini opticaja novca u projekcijama i vođenjumonetarne politike prestavlja njenu očitu slabost. Očigleno je a je brzina opticaja novcaizrazito promenljiva veličina, ne samo ukupne mase novca ved posebno pojeinih njegovihoblika po sektorima. I pored ovoga navedenog brzina opticaja novca se i dalje u monetarnoj

politici uzima kao stabilna kategorija . Preko brzine opticaja novca izražavaju se brojne vezemonetarnog i realnog sektora privrede, brojne odluke privrednih subjekata u pogledu

zaržavanja ohotka, njegove potrošnje, očekivanja rasta cena, privredna kretanja, proces

zauživanja i razuživanja i osnovna orjentacija monetarne politike. Brzina opticaja novca kaovrlo složen faktor kretanja i ponašanja novčane mase , samo je refleks brojnih oluka iponašanja bankarskog sistema, privrenih subjekata, ržave, izvoza i uvoza u onosu naraspoloživi ili očekivani ohoak i novčana srestva.

3.1 VARIJABILNOST BRZINE OPTICAJA NOVCA

U izučavanju uticaja novčane mase i njene strukture na privrena kretanja, treba istad i da

stvarni efekat novčane mase zavisi ne samo o njene veličine onosno goišnje promene, ved ibrzine njenog opticaja. Pri istoj visini novčane mase, ali uz povedanje novčanog opticaja olazio stvaranja vede mase prometnih srestava i njihovog jelovanja na privreu ientičnostvarnom porastu mase novca u privreiali i suprotno tome. Pri atoj visini novčane mase,smanjenje brzine opticaja ukupne novčane mase, ili samo pojeinih njenih sastavnih elemenata,može takvu količinu novca učiniti neovoljnim za normalno odvijanje procesa reprodukcije.

Smanjivanje brzine opticaja može paralizovati uticaj porasta količine novca, kao što i povedanjete brzine povedava uticaj ate količine. Brzina novčanog uticaja može se efinisati kao brojtransakcija koje oređena novčana jeinica izvrši u oređenom vremenskom intervalu. Zaiskazivanje brzine opticaja novca koristi se koeficijent brzine opticaja, a on predstavlja broj koji

pokazuje koliko puta jena novčana jeinica u prosjeku učestvuje u ostvarivanju robno – novčanih transakcija u oređenom periou. Ako uzmemo u obzir ukupnu novčanu masuprivree i utvrđujemo njenu brzinu opticaja taa se rai o prosječnoj brzini opticaja. Stavljanjemu odnos ukupnog iznosa robno – novčanih transakcija i prosečne novčane mase obija se

koeficijent prosečne brzine opticaja novčane mase. Ovaj onos je osta uopšten pokazatelj i kaotakav vrlo nesiguran za vođenje monetarne politike i utvrđivanje potrebne količine u opticaju.On ne oražava razliku u brzinama opticaja pojeinih oblika novca i pojedinih sektora. Poznato

je a je novčana masa heterogen monetarni agregat, u njen sastav ulaze različiti oblici novčanihsrestava kao što su gotov novac i epozitni novac a to su srestva sa različitim brzinamaopticaja. Ovi oblici novca zbog njihove brzine opticaja različito deluju na formiranje tražnje u

privredi , zbog toga potrebno je znati razlike u brzini opticaja pojedinih oblika novca u sastavunovčane mase.Brzina opticaja novca se razlikuje i po njegovim ržaocima onosno sektorima,

što takođe prestavlja važan faktor u vođenju efikasne monetarne politike. Nesagleavanjemsvih ovih naveenih faktora koji uticu na brzinu opticaja novca tj. novčane mase u celini ili

njenim sastavnim delovima postade neprecizan način vođenja monetarne politike. U analizi

brzine novčanog opticaja može se koristiti i ruga efinicija koja se zasniva na zaržavanju novcau rukama pojeinih vlasnika novca. Ako se pođe o poznate šeme razmene Novac – Roba –

Novac pojam brzine opticaja može se svesti na vreme zaržavanja novca između prve



19

metamorfoze Novac – Roba i druge metamorfoze Roba – Novac. Ako je ovo vreme uže brzinaopticaja novca je manja, a ako je krade brzina opticaja je veda. Novčani oblici čija je brzinaopticaja jednaka nuli predstavljaju neaktivna sredstva.

Pri utvrđivanju i izračunavanju koeficijenta brzine opticaja novca ruštveni proizvo kaoreprezent robno – novčanih transakcija ne prestavlja ovoljno precizan inikator, posebno

zbog toga što su praktična istraživanja pokazala a ruštveni proizvod i robno – novčanetransakcije mogu imati različite tenencije u kretanju, ali se zbog neostatka aekvatnijegpokazatelja on najčešde koristi u svim privreama. U krajnjoj liniji se ipak prepostavlja apromene u veličini ruštvenog proizvoa osta realno oražavaju promene u potrebama

privrede za transakcionim novcem.

Brzina opticaja novca4se najčešde izražava kao onos ruštvenog proizvoa u tekudem periou i

prosečne novčane mase:

Pri čemu je: V1 – koeficijent brzine opticaja novca

DPt – društveni proizvo u tekudem periou po tekudim cenama

ØM1 – prosječna novčana masa u atom periou vremena

Brzina opticaja se može izraziti i kao onos nacionalnog ohotka i prosečne novčane mase utekudem periou:

Pri čemu je:

V2 – dohodna brzina opticaja novcaY – nacionalni ohoak po tekudim cenama

ØM1 – prosječna novčana masa u atom periou vremena

Za ovako definisanu brzinu novca adekvatniji je izraz dohodna brzina opticaja, jer ovaj odnos u

stvari predstavlja frekvenciju kojom se novac prima kao ohoak ili ispladuje kao ohoak. Ukoliko se broj dana u godini podijeli sa brzinom opticaja novca dobije se broj koji pokazuje

vreme obrta novca. Koeficijent inverzan koeficijentu brzine opticaja novca naziva se koeficijent

likvidnosti reprodukcionog procesa a prestavlja inikator snabjevenosti novcem. Može sepredstaviti formulom:

Ovaj koeficijent pomnožen sa 100 pokazuje uz koliko se jeinica novčane mase obavljaproizvonja i raspojela ruštvenog proizvoa o 11 jeinica. Značaj ovog koeficijen ta i njegovo

4 Brzina kojom se određena količina novca (gotov novac i depozitni novac) u određenom vremenskom intervalu angažuje u nacionalnojprivredi jedne zemlje, kako bi se izvršio nominalan obim transakcija. Brzina opticaja novca je indikator koji ukazuje koji obim novčane mase jepotreban da bi se obavio određeni obim operacija plaćanja ili transakcija.



20

poznavanje u celini i po pojeinim sektorima posebno olazi o izražaja u privreama koje sesusredu sa neovoljnom likvinošdu ili sa neaekvatnim rasporeom novčanih srestava po

sektorima (slučaj naše privree). Na osnovu ovoga treba naglasiti a na ovakav način obijenikoeficijent brzine opticaja novca i koeficijent likvidnosti predstavljaju nedovoljno precizan

inikator za vođenje operativne monetarno – kreditne politike. Ovaj problem je posebno

potenciran činjenicom što spoljni faktori vezani za evizne transakcije i bužetsku potrošnjuimaju sve vedi uticaj na stvaranju novčane mase u privrei.Ovi spoljni faktori stvaranja novca unacionalnoj privredi ne stoje ni u kakvoj direktnoj vezi sa ponudom roba i usluga , a ako i postoji

nekakva povezanost ona je negativne priroe. Devizne transakcije i bužetski bilans imajusuprotne efekte u onosu na formiranje ponue robnih fonova i proces formiranja novčanemase u privredi.

Onos ruštvenog proizvoa i novčane mase ne samo a pokazuje brzinu opticaja, ved i stepensnabjevenosti privree novčanim srestvima. Ovaj koeficijent se bolje izražava kaa se stavi uonos novčana masa (M1) prema ruštvenom proizvou (DP), i to se naziva stopa monetizacijeprivree. Ako se stavi u onos prosječna novčana masa i ruštveni proizvo obija se globalnastopa. Ako se stavi u onos promjena novčane mase (∆M1) i promjena ruštvenog proizvoa(∆DP) taa se obija marginalna ili granična stopa snabjevenosti privree novcem. Postoji

mogudnost korišdenja novčane mase na kraju goine i ruštvenog proizvoa, maa ona taa neobuhvata sezonske i druge oscilacije, te nije pogodna kao indikator snabdevenosti privrede

novcem.

3.2 BRZINA OPTICAJA NOVCA PO SEKTORIMA

Brzina opticaja novca5 ne samo a je različita i a značajno oscilira po goinama, ona pokazuje i

vrlo velike razlike po sektorima privree, što je ovje o posebnog značaja. Potrebno je

sagledati faktore od kojih zavisi brzina opticaja novca kako ukupna tako i po pojedinimsektorima. Ovo je akutan zadatak savremene monetarne teorije i politike. Pokušati demosagledati varijabilnost brzine opticaja novca na dva osnovna sektora privrede.Uz naprijed

naveenu veliku razliku u brzini opticaja novca u svim sektorima privree ovje se zapaž aju i

neke druge karakteristike. U monetarnoj teoriji uopšte prihvaden je stav a se u zavisnosti opromene stope inflacije menja i brzina opticaja novca. Ako stopa inflacije raste rašde i koeficijentbrzine novčanog opticaja. Izdaci za investicije i materijalni izdaci pokazuju visoku korelaciju s

brzinom opticaja u privredi kao celini. Jedan od osnovnih faktora koji djeluje na formiranje

novčanih srestava po sektorima i promjenu brzine opticaja novca, su goišnje promene

bankarskih kreita. Postoji znatno veda povezanost brzine opticaja novca i pramena bankarskih

kreita na sektoru preuzeda, nego u celokupnoj privredi. Kako masa novca ovog sektora ibrzina opticaja novca na ovom sektoru eterminišu u visokom procentu i ukupna ponašanjanovčane mase i prosečne brzine novca za cijelu privreu ovo je o velikog značaja u vođenjumonetarno kreditne politike. Monetarno planiranje ili korektivna politika koja bi se zasnivala na

pretpostavkama stabilne brzine novčanog opticaja što se često i čini, reovno ovoi o grešaka

5 Brzina kojom se određena količina novca (gotov novac i depozitni novac) u određenom vremenskom intervalu angažuje u nacionaln oj

privredi jedne zemlje, kako bi se izvršio nominalan obim transakcija. Brzina opticaja novca je indikator koji ukazuje koji obim novčane mase jepotreban da bi se obavio određeni obim operacija plaćanja ili transakcija.



21

u oržavanju inamičke optimalne novčane mase. Brzina novčanog opticaja mora a seempirijski istraži (globalno i srtukturno), a zatim postavi kao funkcija monetarne politike.Dosaašnja empirijska istraživanja pokazala su a se rai o vrlo inamičnoj komponentipotrebne količine novca koju istovremeno eterminišu brojni faktori koji deluju kako na tražnjutako i na ponudu novca u privredi.

3.3 FAKTORI BRZINE NOVČANOG OPTICAJA

Visoka varijabilnost brzine opticaja novca istovremeno ukazuje a na ovaj faktor novčane mase i

opticaja deluju brojni spoljni faktori vezani za:

1.

Tražnju novca

2.

Sklonost i ponašanje investicija

3. Sklonost potrošnji i ponašanje potrošnje

4. Izvozno – uvozni kompleks (evizne rezerve i ponašanje platnog bilansa)

5.

Stabilnost privrede6.

Organizacione karakteristike privrede

7. Broj subjekata pladanja

8. Subjektivne (psihološke) faktore

Ali i druge koji se mogu kvantitativno izraziti. Postoje, međutim brojni faktori koji deluju na

kratkoročnoj sekvenci (goišnje) na varijacije brzine opticaja novca ali i oni koj i deluju na brzinu

opticaja na uži rok. Monetarna teorija je do sada izdiferencirala nekoliko osnovnih faktora koji

deluju na brzinu novčanog opticaja a to su:

Namenska ograničenja u trošenju raspoloživih novčanih srestava. Vede ograničenje i u

užem periou ovoe o smanjivanja tražnje novčanih srestava i usporavanja brzine

opticaja, i obrnuto manja ograničavanja u kradem periou ovoe o manjeg

usporavanja brzine opticaja. To znači a pooštravanje režima korišdenja novčanih

sredstava djeluje na usporavanje brzine opticaja novca i o porasta optimalne novčane

mase.

Tehnika platnog prometa. Po svojoj priroi tehnika platnog prometa je ograničavajudi

faktor u brzini novčanog opticaja. Rai se o pladanjima koje nebankarski transaktori

obavljaju preko bankarskog sistema. Savršenija tehnika platnog prometa smanjuje masu

novca u platnom prometu i ovoi o porasta brzine novčanog opticaja. Visina

postojedih novčanih srestava može biti i suviše velika, zbog uvođenja neke

institucionalne ili tehničke novine što ubrzava novčani opticaj i smanjuje količinu novca

potrebnu za izvršavanje planiranih transakcija.

Decentralizacija ili centralizacija novčanih srestava. Veda centralizacija novčanih

srestava i centralizovana raspojela nacionalnog ohoka, onosno viška rada, dovodi

o brzine novčanog opticaja. Suprotno naveenom ukoliko postoji vedi broj ekonomskih

jeinica u kojima se vrši formiranje, raspojela i trošenje novčanih srestava olazi o



22

smanjenja brzine novčanog opticaja kao i o porasta optimalne novčane mase. Prelivena

novčana masa kroz raspojelu u sektore stanovništva ruštvenih fonova i ruštveno –

političkih zajenica ovoi o usporavanja brzine opticaja novca, što je blisko po

efektima nižeg nivoa kreita banaka u privrenom sektoru.

Stepen sigurnosti u pogleu novčanih primanja privrenih subjekata. Ukoliko privreni

subjekti procjenjuju da postoji velika sigurnost u prilivu sredstava u poslovanju i

ostvarivanju ohoka, ona se mogu zaržati manja novčana srestva kao srestva

likvidnosti, jer to povedava tražnju a izaziva i porast novčanog opticaja.

Psihološki faktori. Neosporno je a je ovaj kompleks faktora kao izveeni faktori

značajno jeluje na brzinu traženja ohoka i novčanih srestava uopšte. Istina, rai se o

faktorima koje je teško kvantifikovati, zato ih je teško ukomponovati u postavljenu

monetarnu politiku.

Frekvencija u pladanjima koje nastaju u procesu raspojele i preraspojele nacionalnog

ohoka. Ovje se rai o ruštveno oređenim intervalima u kojima se mora vršiti

obračun i isplata dohodka, doprinosa, poreza i drugih oblika davanja. Ako su ovi intervali

ugi , to de se negativno oraziti na brzinu novčanog opticaja i optimalnu masu, onosno

ako ođe o skradivanja intervala isplate ohoka ona de odi i o ogovarajudeg

pozitivnog jelovanja na brzinu novčanog opticaja.

Veda ili manja stabilnost privree, onosno viša ili niža stopa inflacije. Poznato je a veda

inflaciona nestabilnost privree voi bržem oslobađanju o novca, bržem trošenju

ohoka i u sklau sa tim bržem opticaju novca. S druge strane rast cena i iskazivanje

ruštvenog prioizvoa po tekudim cenama ovoi o porasta potrebne novčane mase, a

to znači a se ovje rai o faktoru koji ima ugrađena i kontra jelovanja na novčanu

masu i brzinu opticaja.

Varijacije brzine opticaja novca su i po snažnim delovanjem fundamentalne nestabilnosti

privree i ruštveno – političkog sistema, što preko jelovanja na vedu ili manju preferencijuržanja novca jeluje i na brzinu opticaja novca. Postoje i drugi faktori koji deluju direktno ili indirektno kao: kamatna stopa, promene očekivanihstopa inflacije, promene u strukturi proizvonje i raspojeli ohoka, sastav stanovništva,uvođenje novih supstituta novca. Navedeni su uglavnom osnovni faktori od kojih zavisi brzina

opticaja novca a preko nje i optimalna novčana masa maa postoje i neki rugi faktori kojideluju u sklopu privrednog razvoja svake zemlje. Mogu se izvojiti neki rugi specifični faktorikoji neposredno deluju na brzinu opticaja novca:

1. Kompenzacioni aranžmani u regulisanju pladanja često smanjuju tražnju gotovog novca i

obim kredita banaka

2.

Sve razvijenije mjere imaju svrhu da smanje iznos potrebnih sredstava za podmirivanje

pladanja o strane privrenih jeinica



23

3. Visoka sklonost investiranju uz ržanje često m inimalnih gotovinskih salda privrednih

subjekata

4. Smanjivanje tražnje gotovog novca o strane sektora stanovništva

Svi ovi faktori deluju na ugoročno ponašanje brzine opticaja novca

3.4 BRZINA OPTICAJA NOVCA I NJEN ODRAZ NA EFIKASNOST MONETARNE POLITIKE

Problem empirijskog istraživanja brzine opticaja novca čini se sve složenijim, posebno ako se

olazi o kompenzacionih monetarnih efekata više faktora u oređenom periou. Brzinaopticaja novca je u izvjesnom smislu rezultanta brojnih i raznovrsnih djelovanja faktora na

strukturu i ponašanje novčane mase, a tako i ruštvenog razvoja. To je akle vrlo sintetičaninikator za vođenje efikasne monetarne politike. U pogleu brzine novčanog opticaja, kao vrlosloženog poručja teorijski i praktično, politički ipak nije ispravno podi o pretpostavke stabilnefunkcije brzine opticaja novca (V = const.) mada to mnoge pristalice neokvantitativne teorije

novca upravo rade. Monetarno planiranje i monetarna politika, koji se zasnivaju na pretpostavcistabilne brzine novčanog opticaja, što se često i čini reovno ovoi o grešaka u oržavanjuinamičke optimalne novčane mase. Dokazano je a stabilnost brzine opticaja novca na užirok, ok se suprotno tome monetarna politika upravo provoi kratkoročno.Stvarnu količinunovca sve teže kontroliše centralna banka, osim kaa je u stanju a unaprije spozna pravac i

jačinu jelovanja brojnih faktora koji deluju na sistem formiranja i poništavanja novčane mase,među kojima brzina novčanog opticaja ima sve vedi značaj.Do ovih sa znanja centralna banka

može vrlo teško odi, još teže može pristupiti izrai jenog ekonomskog moela koji bisintetizovao delovanje svih naveenih brojnih spoljasnjih i unutrašnjih varijabla ovog sistema.Time centralna banka ima sve manju kontrolu nad formiranjem i ponašanjem stvarne količinenovca u privredi.

Ukupna količina novca efiniše ponašanje ekonomskih jeinica monetarnog i nemonetarnogsektora. Tu prije svega u obzir olazi sklonost potrošnji, sklonost investicijama, uvozu i izvozu, javni rashodi i bužet u celini koji eterminišu stvarnu količinu novca, kao i ponuu novcabankarskih instituta. Time ukupna količina novca postaje u onosu na bankarski sistem sve višeegzogena varijabla, maa ovaj sistem i alje ostaje ogovoran za njeno ponašanje.



24

4. ZAKLJUČAK

Emisiona ili centralna banka je specifična privilegovana bankarska institucija monetarnog

sistema, ržavna ili po jakim nazorom i uticajem ržave, zaužena i odgovorna za stvaranja

vrenosti omade valute, za kontrolu I regulisanje novčanog opticaja i likvidnosti bankarskog

sistema. Savremena centralna banka je prouct XX veka, bez obzira što neke o centralnihbanaka imaju mnogo užu istoriju, tek nesto pre oko jenog veka svet je obio pravu prestavuo funkcijama I delokrugu rada centralne banke. Centralno bankarstvo obija na značaj tek 30-tih

goina prošlog veka a efinitivnim slomom zlatnog stanara i uvođenjem papirnog novca,centralna banka preuzima ogovornu ulogu čuvara vrenosti nacionalne valute i njenog garanta.

Stabilnost cena, odnosno stabilnost kupovne modi nacionalne valute predstavlja glavni zadatak

centralne bankarske institucije u zemljama tržišne privree. Taj zaatak je istovetan, nezavisno o

kojoj se zemlji radi. Centralna banka je okarakterisana kao ,,banka banaka“ i kao takva mora da

obavlja niz važnih poslova kako sam za ostale banke tako i za preuzede. Na ovaj način smoobili uvi o samom pojmu centralne banke ali smo bliže oreili njene funkcije, zaatke imeđusobne povezanosti.

Uloga i funckija centralne banke u monetarnom sistemu bitno određuje funkcionisanje

finansijskog i privrednog sistema u celini. Ova činjenica dalje upuduje na zaključak da centralna

banka, u okviru svoje uloge i funkcije, treba da obezbedi racionalno funkcionisanje finansijskog i

monetarnog sistema, a u tom sklopu posebno da determiniše jasnu i ekonomski konzistenstnu

modernu politiku. Takav pristup je nužan u funkcionisanju privrednog sistema kao celine, kako

bi se odredila realna ekonomska politika sa projektovanim ekonomskim očekivanjima.

Možemo a kažemo a je centralna banka vedim elom ogovorna za novac i monetarnupolitiku, pa zato mora imati apsolutni uvid u uzajamnu povezanost i delovanje faktora i delova

privrenog sistema, ako želi a monetarna politika a željene rezultate. Centralna banka je ustanju a reguliše rezerve i kreite poslovnim bankama, ali nije u stanju a eluje na ostaletokove novčane mase, kao i na faktore koje eterminišu ponašanje raznih oblika aktive.Centralna banka ima jedan jedini cilj, to nije profit, ved ostvarivanje oređenih monetrarnopolotičkih zaataka i ekonomske politike zemlje. Zato je centralnoj banci najvažnija funkcijaregulisanje količine novca u opticaju, kreitni volumen u zemljii oržavanje stabilosti (kakocenovne tako i stabilnosti deviznog kursa).



5. LITERATURA

Liija Barjaktarovid: „Monetarno - kreitni i evizni sistem“, Beogra 2010. goina.

Miroljub Hažid: „Bankarstvo“, Beogra 2009. goina.

Ljiljana Jeremid: „Osnovi finansija“, Beogra 2008. goina.

www.nbs.rs

Ž. Ristid, S. Komazec, K. Ristid: „Monetarna ekonomija i bankarski menažment“, Bg.

2013. g.

Begg D. K. H.,The Rational Expectations Revolution in Macroeconomics, Oxford,

1982.

O. Morgenstern, Thirteen Critical Points in Comtemporary Economic Theory: An

Interpretation,

Journal of Economic literature, decembar, 1972.

V. Tanzi, Fiscal Policy, Keyncsian Economics and the Mobilization of Savings in

Developing Countries, World Development, Vol 10, 1976, st. 907-917. Taxation and Price

Slabilization, International Monetary Fund, oktobar 1981. Fiscal Disequilibrium in

Developing Countries, MMF, 1982.

http://www.nbs.rs/

http://www.nbs.rs/

http://www.nbs.rs/

centralna banka i primarna emisija novca

Documents