Ivan Antić

SAMADHIJedinstvo svesti i postojanja

Beograd, 2017.

2

Izdavač:Samostalno izdanje

© Copyright: 2017 by Ivan Antić

Registrovano u JAA - Autorskoj agenciji za Srbiju A.D.kao autorsko delo.

www.ivantic.info

3

PosvećenoDojni Lapadat(1943-2016)

u maha-samadhiju,s ljubavlju.

4

5

SADRŽAJ

Uvod …………………………………………………………. 7Priroda postojanja ………………………………………… 11Priroda energije …………………………………………… 15Ne kreće se tvar nego informacija –sve je trenutno i ništa nije supstancijalno …………… 18Nema mnoštva čestica:sve je samo jedna, božanska čestica …………………… 19Paralelne stvarnosti ……………………………………… 24Dimenzije postojanja …………………………………….. 30Čovek je mikrokosmos sastavljenod svih dimenzija prirode ……………………………….. 33Priroda svesti ………………………………………………. 38Svest duše i njena inkarnacija u telo preko višeg uma 40Jedinstvo svesti i postojanja, duše i tela ………………. 49Ako je sve izraz božanske svesti, otkuda zlo u svetu? 56Zakon broja sedam i sedam čakri ………………………. 72Podela čakri na tri dela …………………………………… 77Hercijanske i ne-hercijanske frekvencije čakri ……… 81Polarizacija suprotnosti u čakrama ……………………. 86Viša i niža egzistencijalna priroda čakri ………………. 89Osnovna priroda i značenje svake čakre ……………… 94Principi delovanja čakri u svetu i istorijskom razvoju 109Primeri delovanja čakri u istoriji duhovnosti ………... 111Primeri delovanja čakri u čovekovom ličnom razvoju 113Energetsko aktiviranje čakri …………………………….. 118Fizičke vežbe za skladno aktiviranje čakri ……………. 123Vežba imaginacije i disanja za aktiviranje čakri ……... 126Princip očuvanja energije radi uzdizanja svesti ……... 127Osnovni principi uzdizanja svesti kroz čakre ………... 131Samadhi - jedinstvo svesti i postojanja ………………... 143

6

7

UVOD

Postojanje i svest o postojanju sačinjavaju sve-što-jeste i nije moguće ništa izvan toga. U svojoj suštini oni sujedno, ali ispoljavaju se kao da su odvojeni, kao da su unekom odnosu, tako da odnos svesti i postojanja stvara iomogućava spektar svega drugog, celu prirodu i sav kos-mos. Njihov odnos je takav da cela priroda i sav kosmospostoje kao težnja da se postojanje osvesti sebi samom usvim mogućnostima. Sve-što-jeste ispoljava se kao sve-što-može-da-bude. Naš um je samo činilac koji, kao priz-ma, prelama jedinstvenu svetlost svesti na spektar svegpostojanja. Izvan našeg uma postojanje i svest su jedno. Odnos svesti i postojanja je u suštini svega, svihpojava, stvari i događaja, ali ta suština nigde tako jasno neodražava svoju prirodu i složenost kao u čoveku i krozčoveka. U čoveku se svest i postojanje najjasnije razlikuju izato se samo u čoveku najjasnije spajaju u razumevanju ismislu. Može se stoga reći da je suština čovekova da budeu srži tog odnosa svesti i postojanja, da ga sprovodi irazume, i da podnosi sav teret tog truda. Suština čovekovaje određena u svom odnosu prema postojanju, odnosnoprema suštini Bića.1 Spolja se taj odnos izražava kao razvoj

1 Ovako je i Martin Hajdeger (Heidegger) definisao suštinu filozofije.Pojam postojanja (ili egzistencije) ovde koristimo u istom značenjukao i filozofski pojam Bića. S tim jedino treba imati u vidu suptilnurazliku između pojma Bića kao ispoljenog postojanja koje predstavljasvačije iskustvo, od Bitka kao suštine postojanja koja je skrivena opa-žanju, koja nadilazi ili transcendira um koji može samo čulima daopaža ispoljeno postojanje, egzistenciju ili Biće. Dakle, Bitak je tran-scendentalna suština Bića, i samo u tom smislu se razlikuje od Bića,iako u apsolutnom smislu nije različit od Bića. Ovo razlikovanje ispo-ljenog Bića i neispoljenog Bitka je u suštini osvešćenja čovekovog inaziva se ontološka diferencija.

8

civilizacije, kulture i tehnike. Unutar čoveka spoj postoja-nja i svesti izražava se najpre kao razvoj jezika i mišljenja,a na kraju kao samospoznaja, bogospoznaja ili prosvetlje-nje. Postojanje i svest su u osnovi jedno, ali to jedno seizražava kao suprotnost, kao postojanje i svest o postoja-nju. Postojanje je uslovljeno sopstvenom uzročnošću, dokje svest neuslovljena. Postojanje je jednostavno sve štopostoji na bilo koji način, dok je svest kao prostor kojiomogućava bilo čemu da postoji. Na taj način je svestuvek iznad svakog postojanja i u suštini nezavisna odsvega, transcendentalna. Samo zahvaljujući svojoj tran-scendentalnoj suštini svest omogućava spoznaju apsolut-no svega što postoji. Samo zato što svest nadilazi postoja-nje moguća je objektivna svest o postojanju. Svest je samaspoznaja, sama transcendencija. Mogućnost za transcen-denciju je suština svesti. Čovek je veza između postojanja i svesti koja omo-gućava postojanje. On ih spaja. Sva druga bića imaju samopostojanje, manje ili više složeno, ali uvek uslovljeno svo-jim ograničenjima, cela priroda i postoji na toj spontanojuzročnosti kojoj nije ni potrebna svest o sebi. Samo čovekmože da ima objektivnu svest o postojanju u svim oblici-ma i mogućnostima, o celoj prirodi, i samim tim objektiv-nu svest o sebi. Simbolika krsta dobro oslikava odnos pos-tojanja i svesti. Horizontalna linija je postojanje u vreme-nu, vertikalna linija je nadilaženje ili transcendencija tak-vog postojanja vertikalnim uzdizanjem u svesti i razume-vanju, nadilaženjem vremena i uzročnosti. To je krst kojisvaki čovek mora da nosi na ovom svetu. To je u suštinidiferencijacija svesti, odnosno razlučivanje šta sama svestjeste. Može se konačno reči da upravo diferencijacija sves-ti i postojanja ustanovljavaju samu svest i samo postoja-nje.

9

Spajanje svesti i postojanja nije ništa drugo do sámorazumevanje postojanja, osnova za um i kreativnost. Uvekkada nešto razumemo mi smo spojili svest i postojanje. Uvekkada smo nešto novo napravili, ispravili ili popravili, mismo spojili svest i postojanje. Tako je nastala sva duhovna imaterijalna kultura, sva civilizacija je posledica spajanjasvesti i postojanja kroz čoveka. Naš um dela na osnovu percepcije, a percepcija pos-toji radi ustanovljavanja. Mi stalno ustanovljavamo svešto opažamo, sve što se zbiva, oko nas i u nama. Ustanov-ljavanje je upravo čin spajanja svesti i postojanja. Zapravo, ovde je naglasak na tome da čovek može daima objektivnu svest o sebi. Nema je u potpunosti i samimrođenjem. Čovekov razvoj je predodređen da razvija sveveću svest o postojanju na sve moguće načine, čovekoveaktivnosti i sva iskustva predstavljaju sav spektar mogu-ćih stanja između pukog postojanja i objektivne svesti opostojanju. Neki ljudi su bliže postojanju a dalje od svesti,i za njih se kaže da su više nesvesni, dok su neki bliže sves-ti a dalje od slepe uslovljenosti postojanja. Razlike u sta-njima svesti u čoveku i među ljudima uopšte jesu razlike ustepenu odnosa svesti i postojanja u svakom čovekuposebno. Te razlike u stanjima svesti u ljudima, odnosasvesti i postojanja, jesu osnova za sve razlike među ljudi-ma, za sve životne drame, karakter i dinamiku civilizacij-skog razvoja. Što su ljudi više svesniji to su više u jedins-tvu, razumevanju i ljubavi; što su nesvesniji to su višeuslovljeni prirodnom uzročnošću, u sukobu sa prirodom iu međusobnom sukobu. Zato što je čovekova suština određena odnosomnjegove svesti prema postojanju, čovekova suština je istotako transcendentalna kao i suština svesti. Da nije, ne bimogla da spaja postojanje i svest. Čovek zapravo i spaja irazdvaja svest i postojanje. To može samo zato što je iznad

10

oboje. Samo zato što je iznad oboje on može da razumeoboje. Ne može da ima iskustvo spajanja i jedinstva svestii postojanja bez iskustva njihove razdvojenosti. Kada ječovek svestan ne samo postojanja kao takvog, i ne samesvesti o postojanju kao takve, već i sebe samoga kao ključ-nog činioca koji stoji u odnosu svesti i postojanja, onda jetakav čovek potpuno prosvetljen ili ostvaren u svojojtranscendentalnoj suštini. Jedino učenje koje predstavlja takvu čovekovu suš-tinu jeste učenje sankhye.2

Jedina praksa koja na osnovu učenja sankhye siste-matski dovodi čoveka do njegove suštine, koja u čovekuspaja svest i postojanje, jeste učenje yoge koje je sakupioPatanjđali u njegovom delu Yoga sutre, ili Izreke o jogi.3 Unjemu se spoj svesti i postojanja naziva samadhi. Rečsamadhi na sanskritu doslovno znači ’držati skupa’ ili’sabranost’. Patanjđali je samadhi definisao kao jedinstvosubjekta i objekta opažanja, svest jedinstva ili transcen-dentalnu svest, koja nadilazi podele na subjekt-objekt.

Potpuno ostvareno jedinstvo svesti i postojanja učoveku događa se kao samadhi. Ovde ćemo doprineti tom jedinstvu tako što ćemoga opisati sa svim detaljima, kako se ono događa i spolja iunutar čoveka.

2 O tome videti u mojoj knjizi „Sânkhya – drevna nuka o prirodi ičovekovoj duši“.3 Da bi se ispravno razumeo Patanjđali neophodno je upoznati se sasavremenim prikazom Joga sutri koje je izneo Osho u delu Yoga: TheAlpha and the Omega. Tu su izneti najbolji komentari PatanjđalijevihJoga sutri.

11

PRIRODA POSTOJANJA

Postojanje je, prosto rečeno, sve što postoji na bilokoji način. Samo postojanje postoji. Nepostojanje nijemoguće. Postojanje je apsolutno. U svojoj suštini ono jekao prostor koji omogućava sve drugo. Svaki oblik posto-janja mora da se dogodi u prostoru koji ga omogućava,dok je sam prostor neuslovljen svakim oblikom postoja-nja. Stoga može se reći da se postojanje deli na sam pros-tor koji sve omogućava, i na sve što je oblikovano u pros-toru. Ta podela je, međutim, samo prividna. Priroda našepercepcije prisiljava nas da tako vidimo stvari. Postojisamo prostor kao neuslovljena celina koja se oblikuje u sva-ko posebno postojanje. Sve što postoji u nekom posebnomobliku jeste sam prostor koji se trenutno oblikovao u tajoblik postojanja. Stoga, priroda svakog oblika postojanja,svih bića, stvari i pojava jeste trenutnost, sve to postojisamo kao trenutno oblikovanje prostora u taj posebnioblik. Ne postoje bića ni stvari po sebi, kao odvojene izasebne (supstancijalne) pojave, već samo kao trenutnemodifikacije neuslovljene celine ili prostora. Na taj način sve je trenutno, sve je povezano ujedinstvo i celinu. Kvantna fizika je početkom dvadesetog veka otkrilada je naša materijalna stvarnost u suštini polje čiste ener-gije. To energetsko polje nazvano je kvantno polje, ili uni-verzalno polje. Otkriveno je da ono postoji i deluje zapravokao područje u kome se već nalazi sve ono što vidimo usvom grubom materijalnom svetu kao ispoljeno. Kvantnopolje stoji kao skriveni ili implicitni poredak ovom našemotkrivenom ili eksplicitnom svetu u kome živimo.4 U

4 David Bohm – Wholeness And The Implicate Order (First published1980 by Routledge & Kegan Paul)

12

njemu su već prisutne sve mogućnosti koje će se u skladusa okolnostima ispoljiti u vidljivi svet, kao neki oblik ilipojava, događaj. Prema tome, priroda stvarnosti je uvek jedna ista,ali postoji na dvojak način: kao skrivena i otkrivena; kaoneispoljena u svom kvantnom polju u obliku čiste energi-je, i kao ispoljena u nekom grubom obliku, ili kao događaj.Na taj način ne postoji ništa novo u univerzumu, našemopažanju samo izgleda kao novo ono što se iz već postoje-ćeg kvantnog polja svih mogućnosti ispoljava u našemiskustvu i opažanju. Samo zbog našeg ograničenog opaža-nja nama izgleda kao da nešto novo nastaje. Sve što seispoljilo već je postojalo u svom potencijalnom obliku.Ništa ne može da nastane iz ništavila, ako već nije postoja-lo kao mogućnost. Sve ima svoj uzrok. Prauzrok svihuzroka je univerzalno kvantno polje. Ono je u davna vre-mena identifikovano u ezoteričnoj filozofiji kao etar i kaoakaša na sanskritu.

Akaša u prevodu znači prostor. Zato smo rekli da samo postojanje postoji i da nepo-stojanje nije moguće. Postojanje je apsolutno: mi sami,svaka misao, iskustvo, svako delo, svaka stvar i svakidogađaj u kosmosu oduvek su postojali i uvek će postojati,tačnije, postoje bezvremeno. Sve su to samo modifikacijeprostora, ništa po sebi i za sebe. Naše životno iskustvo jesačinjeno samo iz izdvajanja detalja iz te celine postojanjau vremenu i prostoru. To izdvajanje detalja je upravo dife-rencijacija svesti o postojanju ili ontološka diferencija. Eksperimentalno je dokazano da taj subatomskisvet kvantnog polja deluje nezavisno od vremena i pros-tora, da je u njemu sve povezano, da se informacije svihsubatomskih čestica trenutno prenose s jedne na druguiako su one (prividno) odvojene u prostoru. Drugim reči-ma, u tom kvantnom polju, osnovnom polju prirodne

13

stvarnosti, sve je povezano u neraskidivu celinu. Prirodaje u svojoj osnovi jedna jedinstvena Celina, bez ikakvihpodela. U skladu sa ovim otkriveno je da priroda stvarnostiodgovara hologramu. Tako je nastala teorija holografskoguniverzuma koja kaže da je sve u kosmosu povezano nasličan način kao hologram u kome svaki delić sadrži slikuceline. 5

Ovo je važno za razumevanje svesti jer iz svega togaproizilazi da je svest u osnovi cele prirode. Svaka čestica isvaki atom trenutno komuniciraju sa svim ostalim česti-cama i atomima u celom univerzumu. Cela priroda jejedan veliki informativni sistem koji trenutno komunici-ra u svim svojim prividno odvojenim delovima. Poredtoga što je odlika suštinske povezanosti, komunikacija jeosnovna odlika svesti. Holografsko jedinstvo univerzumaomogućava njegovu trenutnu komunikaciju koja je odlikasvesti. Ovo je jedan složeniji način da se ukaže kako jesvest povezana sa postojanjem. Naš nervni sistem postoji u toj celini kao mehani-zam koji usporava te trenutne komunikacije svega sasvim, kao filter koji onemogućava da trenutno informaci-ono kretanje svega u prirodi dospe do našeg opažanja. Našmozak sa nervnim sistemom služi samo tome da zbivanjeprirode uspori ispod brzine svetlosti i zato mi opažamosamo stvarnost koja postoji sporije od brzine svetlosti i u

5 O univerzalnom polju u savremenoj fizici videti knjigu LynneMcTaggart: The Field: The Quest for the Secret Force of the Universe(2003). O holografskoj paradigmi videti u knjizi Michael Talbot: TheHolographic Universe, 1991. O razumevanju i povezivanju svesti ikvantnog polja sa holografskim univerzumom videti u delu GreggBraden: The Divine Matrix: Bridging Time, Space, Miracles, and Belief,2006.

14

linearnom vremenu. Nervni sistem ne služi ni da stvori nida prenosi svest, već da je uspori dovoljno da bismo moglida komuniciramo i postojimo u trodimenzionalnoj fizič-koj stvarnosti, ovako kako postojimo. Da nije tako, bilibismo izgubljeni u celini prirode, ne bismo uopšte posto-jali u ovom fizičkom obliku. Iz istog razloga, kada se radmozga ili nervnog sistema onemogući, mi doživljavamoviša stanja svesti, više dimenzije, a fizički svet vidimo kaosan jer u njemu boravimo sa vrlo ograničenom svešću. Alitakav nervni sistem nas ne ograničava u potpunosti jernaša svest je daleko veća od njega. Ako bismo koristilisamo nervni sistem bili bismo okoreli materijalisti i imalibismo opažanja u ravni sa životinjama. To nije tako kodsvih ljudi. Možemo da koristimo daleko veću svest i damenjamo stvarnost, i svoju i svoje okoline. Naša svest je usuštini ista svest koja omogućava samo kvantno polje. Teviše mogućnosti naše svesti neki nazivaju božanskomsvešću, ili je određuju kao našu vezu s Bogom, neki je odnedavno nazivaju kvantnim umom ili mišljenjem, kvant-nom svešću. Ovde ćemo je nazivati jednostavno svešću ilisvešću naše duše, s tim što ćemo podrazumevati da jenaša duša individualni izraz božanske svesti koja sveomogućava, koja omogućava samo postojanje.

15

PRIRODA ENERGIJE

Ako je u osnovi svega energija, šta je onda ta energi-ja? Sama reč je grčkog porekla i znači ’biće u pokretu’. "En"je predlog i znači "u", a "ergon" je neko delo, tako je nastalakovanica energeia, što znači rad u nekom delu, u delanju.Dakle, energija je rad i stvaranje u nekom obliku, to jesamo kretanje koje neku ideju pretvara u konkretan oblikili pojavu. Drugim rečima, to kretanje je vibracija s kojomse neka ideja ispoljava. U osnovi svakog kretanja i ispolja-vanja jeste vibracija. Vibracija se zasniva na elektromag-netskoj polarizaciji. Polarizacija koja je u osnovi svega,izaziva kretanje svega, od elektrona do gravitacije. To kre-tanje je energija. Zato se energija uvek ispoljava kroz nekodelovanje i pokret. Energija je vibracija, a osnovna vibraci-ja prirode je ona kojom vibrira kvantno polje. Ono se i sas-toji samo od vibracija. Zato se kaže da je to polje čisteenergije, ili da je izvor sve energije (bezgranična energijanulte tačke, tamna materija). Te vibracije se nazivaju ikvantna fluktuacija. Od početnih finih razlika u vibracijama, odnosnood kvantne fluktuacije, prema modelu fraktalne geomet-rije, postepeno nastaju sve veće i složenije energetske raz-like u vibracijama, odnosno različite vibratorno-energetske strukture i tvorevine. Od njih dalje nastaju jošsloženiji oblici koji se na grubljem nivou pokazuju kao čes-tice, kao skupovi čestica i kao atomi, koji se dalje premaprirodi svojih vibracija privlače i odbijaju i tako stvarajujoš veće oblike kao što su molekuli, dok na kraju skupmolekula ne oblikuje ono što ovde vidimo kao neki fizičkioblik, neko biće ili kao pojavu ili događaj. Tako nastaju sve stvari i sve pojave, od najfinijihenergetskih vibracija kvantnog polja do grubog fizičkog

16

sveta koji opažamo čulima. Zato je rečeno da je u osnovisvega energija. Kada smo rekli da je sve samo prostor kojise oblikuje u posebne oblike, rekli smo da je zapravo svesamo akaša, kvantno polje, koje postoji samo kao energijakoja se različitim frekvencijama oblikuje, odnosno izraža-va u različite pojave. Stoga sve razlike koje ovde opažamo,na primer, između metala i plastike, jesu u suštini samorazlike u vibracijama na subatomskom nivou, čestice kojesačinjavaju metal vibriraju na jedan način, a plastike nadrugi. To je sve. Nema nikakvih razlika u materijalu jerništa i nije materijalno, sve je samo energija koja vibrirana različit način. Ali to nije sve što se o prirodi energije može reći.Njenu suštinu tek možemo objasniti na sledeći način. Ako je energija, koja je biće u delanju, u svojoj osno-vi kvantno polje koje je bezvremeno, energija je sve što se ukosmosu događa i može da bude, energija je sažeto zbivanjesvega, najfiniji izraz zbivanja, zato što je i kvantno poljetakvo. Energija je u svojoj kvantnoj suštini potencijal(informacija) za svako moguće zbivanje, nijedno zbivanjenije moguće bez energije. Energija kvantnog polja i svokretanje i zbivanje u kosmosu su jedno isto, ali zato što seto jedno zbiva u različitim dimenzijama i razmerama,energija se spolja, u svom grubom izrazu događa kao zbiva-nje sveta, dok u svom najfinijem stanju, kvantnom poljuostaje kao čist energetski potencijal. Postojanje se u celosti zbiva izvan vremena, vremeu suštini postojanja ne postoji. Zato energija za svo zbiva-nje uvek može da se ispolji u postojanju tokom vremena,može da se vrati sebi samoj, dok je još bila postojanje ukvantnom polju. Krajnji ishod postojanja, energija kvant-nog polja, može uvek da dođe do svakog čina postojanja uvremenu i prostoru. Ona to stalno i čini. Bezvremenokvantno polje se stalno ispoljava kao svekoliko postojanje

17

u vremenu i prostoru. Zato svuda postoji energija u posto-janju i nije odvojena od postojanja. To je moguće jer jekvantno polje nezavisno od vremenskog procesa. U gru-bom ispoljavanju energija je malo ograničena namenom ioblikom delanja, ali uvek zadržava svoju izvornu kvantnuprirodu, inače ne bi bila energija. Energija je najfiniji oblik zbivanja, informacija zazbivanje. Početni kvantni oblik energije i krajnja posledicau obliku nekog zbivanja su jedno isto, jer vreme ne postojiu suštini postojanja. Na taj način postojanje samo sebi dajeenergiju za svo zbivanje. Zahvaljujući relativnosti vremenane postoji spoljašnji izvor energije za sve što se događa ukosmosu.

18

NE KREĆE SE TVAR NEGO INFORMACIJA –sve je trenutno i ništa nije supstancijalno

Ako je suština energije kretanje, šta se onda kreće?Kreće se informacija. Talas je sinhronizovano osciliranjekoje pokreće sledeće osciliranje. Talasom se ne prenosijedna tvar, čestica kroz prostor, već samo jedna informa-cija koja pokreće sledeću sebi odgovarajuću informaciju.Svi grubi oblici nastaju na osnovu suptilnih informacija.Kao talas na okeanu. Ne kreće se površinom okeana jedanisti talas vode, već se voda sinhronizovano podiže i spuštatako da izgleda kao da se kreće jedan isti talas. Na taj načinništa nije supstancijalno, ne postoji materija koja se krećekroz prostor i vreme. Svi takvi oblici su zapravo trenutnostanje određenih vibracija prostora, akaše, odnosno kvan-tnog polja. Sve postoji po tom principu trenutnosti. To je način na koji se prostor modifikuje u svakioblik. Rekli smo da ne postoje posebni objekti u prostoruveć da postoji samo prostor koji se trenutno modifikuje usvaki oblik. Sada je jasno da je to bio drugi način da se kažeda prostor, koji je akaša ili kvantno polje, svojim vibraci-jama daje energiju i oblik svakom obliku postojanja kojegmi, usled ograničavajuće prirode naše percepcije, opaža-mo kao poseban oblik koji se zbiva u prostoru. Sada namtakođe može biti jasnije da je svaka vibracija zapravoodređena informacija. Informacija je u suštini energije i oblikovanja zatošto je svest u osnovi informacionog uobličavanja. Svest je u osnovi svega.

19

NEMA MNOŠTVA ČESTICA:sve je samo jedna, božanska čestica

Da bismo razumeli prirodu postojanja nije dovoljnosamo da kažemo da je ona u suštini energija kvantnogpolja, niti da je kao takva uređena po modelu holograma ida je trenutna. Neophodno je da ukažemo zašto je prirodapostojanja takva. Samo tada ćemo zaista moći da razu-memo zašto je svest u osnovi celog postojanja. Svest se, naime, ne razlikuje od samog postojanja.Inače ne bi bilo svesti o postojanju, kao što ne bi bilo nisamosvesti čovekove. Stoga prirodu postojanja ne može-mo odvajati od prirode same svesti, kao ni svest od samogpostojanja, a postojanje i svest o postojanju ne možemoodvajati od čovekove samosvesti. Sledeći svest samog postojanja poslužićemo se naj-osnovnijom logikom da bismo razumeli samo postojanje.Postojanje je ono što uvek postoji kao osnova svega štopostoji, što je u suštini neprolazno i apsolutno. Sve štopostoji ima neku širu osnovu na kojoj postoji, neki uzrok;najšira osnova koja omogućava sve što postoji je Apsolut(ili Biće u platonističkoj filozofiji). Njegova definicija jepotpunost; ništa nije moguće izvan njega, pored njega nitibez njega. Takođe i neuslovljenost, Apsolut je sloboda kojaomogućava sve drugo. Stoga Apsolut ima božanska svojs-tva. Takođe ima svojstva prostora ili onoga što omoguća-va sam prostor u kome može da postoji sve što postoji.Iako Apsolut nema svojstava, prostornost je ono najbližečime naše razumevanje može da mu se približi. Stogazamislimo božanski Apsolut kao čist prostor u komenema apsolutno ničeg. Kao takav on je neispoljen, neizra-žen, nije ni svestan samoga sebe i svojih mogućnosti. Tostanje bilo bi skoro isto kao i nepostojanje. Ali nepostoja-

20

nje po samoj svojoj definiciji nije moguće. Ovo stvaraparadoks samoga postojanja. Ako božanski Apsolut osta-ne neispoljen, ostaće kao ništa ili praznina, a ništa ili pra-znina ne može da postoji. Taj paradoks stvara napetost ubožanskom Apsolutu i tera ga na ispoljavanje samogasebe, na ispoljavanje koje će ujedno biti i njegovo osvešće-nje samoga sebe i svih svojih mogućnosti. Stoga Apsolutkao sve-što-jeste ispoljava se kao sve-što-može-da-bude. Toje osnovni princip postojanja. Božanski Apsolut se zato najpre ispoljio na najjed-nostavniji mogući način, direktno kao sopstvena suprot-nost. Drugačije nije ni mogao. Suprotnost čistom beskraj-nom prostoru u kome nema apsolutno ničega, suprotnostpraznini, jeste jedna jedina čestica. Nazvaćemo je priklad-no „božja čestica“ – ali bez ikakvih religijskih asocijacija.Bila je beskrajno mala i sa beskrajnim potencijalom. Takvaje bila kao suprotnost beskrajno velikom i beskrajno praz-nom prostoru. „Božja čestica“ o kojoj ovde govorimo je usuštini samo virtuelna suprotnost neuslovljenoj prazninibožanskog Apsoluta; nije različita od Apsoluta, ona jesamo njegova imaginacija s kojom on izražava sebe i svesvoje mogućnosti. Ona nema masu niti išta deluje na nju.Neuslovljena je kao i sam božanski Apsolut. Sličnu ideju izneo je začetnik osnovnog logičnograsuđivanja u trodimenzionalnoj fizičkoj stvarnosti,Euklid, u svome delu ‘Elementi'. Euklidova geometrija nijeobičan matematički sistem već matematički formulisanaPlatonova filosofija ideja. Euklid u ‘Elementima' definišetačku kao ‘ono što nema delove'. To je u stvari okultnaElejska definicija Bića odnosno Apsoluta; po njoj upravo jeBiće - Apsolut ‘ono koje nema delove'. Na taj način tačka jegeometrijski pojam beskonačnosti ili celine, Apsoluta.Tačka je neprostorni entitet jer nezamisliv je prostor bez

21

dimenzija, i zato se ovakva definicija tačke podudara sametafizičkim pojmom Bića ili božanskog Apsoluta. Tačka je takođe osnova orijentacije u prostoru, prvepojave postojanja. Na taj način, kada se Apsolut izrazi krozsvoju suprotnost, tačku, javlja se osnova za svako objekti-vno postojanje. To je takođe ona singularna tačka koja je u maštifizičara postojala pre navodnog ’Velikog praska’. Naučnici su sledeći svoj materijalni um razvili teo-riju da je ta „božja čestica“ eksplodirala u „Veliki prasak“od kojeg je nastao ceo kosmos i svi osnovni elementi, da sekosmos i danas širi usled tog praska, pa će tako jednom ida se sažme kada se zamah širenja istroši. Oni smatraju daje iz te jedne singularne tačke nastalo mnoštvo subatom-skih čestica koje u međusobnim reakcijama stvaraju slo-ženije tvorevine, mnoštvo atoma i molekula i sav materi-jalni univerzum. Međutim, svi prosvetljeni ljudi, koji vide stvarnostprirode kakva jeste, kazuju istu stvar: ništa ne postojiizvan božanskog Apsoluta, on je sve što postoji i ispoljavase u sve što je moguće da se ispolji; to njegovo ispoljavanjeje upravo svest o postojanju, i ta njegova svest je ista ovasvest s kojom smo mi svesni sebe. Oni zapravo kazuju dane postoji mnoštvo već samo jedinstvo, da se Bog ili Apso-lut nikada nije izgubio već da je sve vreme onaj koji jesteovde i sada, u svemu, kao sve-što-jeste. Šta se zapravo dogodilo sa onom tačkom ili „božjomčesticom“ ako ona nije eksplodirala u „Velikom prasku“? Nije joj se ništa ni dogodilo, treba samo razumetinjenu prirodu. Kao kontrast samog Apsoluta, i bivajući u samomApsolutu, i ona ima sve mogućnosti u sebi kakve ima isam Apsolut. Ona tako može, kako su to eksperimenti sasubatomskim česticama i pokazali, da boravi na dva i više

22

mesta istovremeno, da se ponaša i kao čestica i kao talasenergije, i svi njeni oblici su međusobno povezani u nelo-kalnoj komunikaciji. Drugim rečima: stvaranje je trenut-no i apsolutno, a nije linearno. Ta „božja čestica“ ima tak-va svojstva, i brzinu daleko veću od brzine svetlosti (brzi-na veća od svetlosne je takođe dokazana, ali se ti dokaziskrivaju u mraku neznanja javnosti), da ona može da sepojavljuje i deluje na više mesta istovremeno, zapravo, onase pojavljuje i deluje na svim mogućim mestima istovreme-no. I ona to stalno radi, trenutno se, odnosno istovreme-no, pojavljuje u svim mogućim oblicima, ne može da budemirna jer njena svrha je da bude odraz svih mogućnostibožanskog Apsoluta. Budući da Apsolut ne može da posto-ji u vremenu i prostoru, ni njegovoj virtuelnoj čestici netreba vreme da bi se manifestovala, niti je uslovljena pro-storom. Zato je mnogo brža od svetlosti, odnosno trenut-na. Njeno trenutno pojavljivanje na mnogo mesta isto-vremeno, nedovoljno osvešćenom posmatraču, čoveku sausporenom svešću, izgleda kao da ima više različitih čes-tica, kao da one stvaraju mnoštvo različitih atoma i ele-menata, objekata u vremenu i prostoru. To tako izgledasamo zato jer je njena brzina mnogo veća od brzine uma,opažanja i same svetlosti, ona je trenutna. Sav ovaj prividmnoštva elemenata i objekata s kojim je ispunjen savkosmos stvara samo ta jedna jedina „božja čestica“ usledsvoje brzine daleko veće od brzine svetlosti i njenog svojs-tva da kao ogledalo trenutno odražava sve mogućnostibožanskog Apsoluta. Kao što slikar sa jednom četkicomstvara mnoštvo slika u svim bojama i oblicima, tako ibožanski Apsolut stvara svet samo sa svojom jednom čes-ticom, koja i nije baš čestica u pravom smislu te reči, većpre trenutni odraz božanskog Apsoluta u svim detaljima imogućnostima.

23

Na taj način ne postoji mnoštvo. To je krajnja istinaiza svih priča o jedinstvu, o povezanosti svega u Jedno, i opovezanosti svega sa Bogom. To je pozadina budističkogučenja o trenutačnosti stvaranja, jedinog objektivnogučenja o prirodi stvarnosti na ovom svetu; to je osnovaadvaita vedante koja govori o nepostojanju dvojstva u pri-rodi. To je osnovni razlog zašto je svest uvek prisutna ucelom postojanju, zašto su sva bića plod svesnog, inteli-gentnog dizajna, a ne nekakve evolucije; to je mogućesamo usled trenutačnosti samog postojanja. Da je posto-janje supstancijalno, da vreme postoji samo kao linearno,zaista bi dugo trebalo svesti da putuje i mnogo energije dautroši pri tome. Trenutno postojanje svega kao jedne jedi-ne (božije) čestice objašnjava kako su i svest i energijainherentni samom postojanju.

24

PARALELNE STVARNOSTI

Budući da u osnovi postojanja nema vremena i dase sve zbiva trenutnom manifestacijom "božje čestice", uholografskom univerzumu, i da nema ničeg novog jer svešto se ikada ispoljilo u postojanju već je postojalo u uni-verzalnom kvantnom polju kao mogućnost - stvarnost jesačinjena od svih mogućih stvarnosti koje postoje paralelno,ovde i sada. Svako kretanje bića jeste sukcesivno pretvaranjeprostora iz jednog trenutnog stanja u drugo, a ne kretanjesamog bića kroz prostor. Ne postoje objekti koji se krećukroz prostor, već se prostor (akaša, kvantno polje) trenut-no i sukcesivno oblikuje tako da, na ovom grubom planu,na kome naša čula opažaju, to izgleda kao da se neki obje-kat kreće kroz prostor. Slično važi i za stvarnost u kojoj setrenutno nalazimo. Sve stvarnosti već postoje istovreme-no ili, bolje reči, bezvremeno. Svojim stanjem svesti, kaovrhunskim privlačiteljem, mi izazivamo da nam se ispoljiodređena stvarnost, tačnije, boravimo u određenoj stvar-nosti. Ona nije bila izvan nas i naše stvarnosti, negdeobjektivno daleko, već je uvek ovde i sada zajedno sa svimostalim mogućim stvarnostima. Svojim stanjem svesti mismo samo aktivirali jednu određenu stvarnost da budedominantna u nama i našem okruženju. I ona će bitidominantna dotle dok naše stanje svesti to dozvoljava. Sapromenom stanja svesti menjamo i stvarnost tako štojednostavno prelazimo u drugu, koja odgovara novomstanju svesti. Kao što ne postoje objekti koji se kreću krozprostor, tako ne postoje ni objektivne promene jedne istestvarnosti, već stanje svesti aktivira prelazak iz jednemoguće paralelne stvarnosti u drugu.

25

Svaka promena okolnosti i materijalnih stanja nijespoljašnja promena, nikada se ništa ne menja spolja, svettako ne funkcioniše. Uvek se samo menja jedna paralelnarealnost sa drugom. Kada nam se život promeni mi smosamo prešli iz jedne realnosti u drugu, iz jedne frekvencijeu drugu, iz jednog stanja svesti u drugo, a nismo promeni-li svoj život kao neki objekat koji se menja. Svojim stanjemsvesti mi smo prešli iz jedne od svih mogućih istovreme-no postojećih realnosti u drugu, a našem umu vezanom zatelo i čula ta promena izgleda kao spoljašnja promenasamo jedne realnosti. Stoga ako nešto želimo da promenimo u svom živo-tu, ne treba da zamišljamo da je željena realnost negdedaleko ili u budućnosti i da moramo da je privlačimo. Onaje već tu ali mi nismo svojom svešću bili usklađeni sanjom, već sa realnošću koja je već prisutna a koje želimoda se oslobodimo. Svako iskustvo, svaka misao, svaki pre-dmet i svaki život koji uopšte možemo da imamo već jeovde i sada (potencijalno prisutan u kvantnom polju), aline vidimo ga i ne doživljavamo, nije naša realnost zato jernismo usklađeni sa njegovom frekvencijom. To će postatividljivo i aktuelno za nas onda kada promenimo sebe, svo-je stanje svesti u skladu sa određenom stvarnošću. Na tajnačin ništa ne dolazi spolja, sve je već ovde i sada, jediničinilac je samo svesni subjekt objektivnog zbivanja, misami, i naše stanje svesti. Ono određuje i aktivira stvar-nost u kojoj živimo. Naše stanje svesti, svaka naša misao, uvek auto-matski teži da se materijalizuje. Misao je uvek povezana samaterijalizacijom jer misao i jeste samo fina frekvencijaneke grube materijalne pojave. Gruba tvar i misao, ideja,jesu jedno isto, ali u različitim dimenzijama. Misao je naj-finiji, a fizički oblik najgrublji izraz iste stvari i realnosti.Misao je informacija za oblikovanje svake pojave i stvari.

26

Zato treba da nam bude jasno da uvek privlačimo sve štonam se događa, svaku stvarnost. Samo što toga nismosvesni pa nam sve to zgleda kao neka spolja nametnutasila i gruba realnost spoljnjeg sveta. Za pozitivna i negativna stanja važi isto pravilo. Miuvek privlačimo ono s čime smo usklađeni. To se događaautomatski. Nije potrebno da neku pozitivnu i lepu real-nost namerno privlačimo, jer sve je već tu, već samo dadopustimo da nam se manifestuje. To ćemo dopustitionda kada prestanemo da sprečavamo da odu od nasnegativna stanja i nepoželjne realnosti. Najveća teškoćajeste u otpuštanju negativnih stanja i realnosti zato jer seona zasnivaju na iluziji supstancijalnosti i objektivnematerijalnosti, dakle, na suprotnom od pravog stanjastvari, da je sve trenutno i nesupstancijalno, da je u osnovisvega svest i energija, da je celokupno postojanje zasno-vano na božanskoj svesti koja nije različita od nas samih. Ilogično je da je sve negativno zasnovano na suprotnostiod božanske stvarnosti koja je pozitivna. Iluzija da je svetmaterijalan i objektivan, odvojen od nas i različit od našesuštine je osnova svih negativnih osećanja i stanja, a otu-da i negativnih realnosti. Dovoljno je za trenutak da spoz-namo ovo što je upravo rečeno pa da dobijemo inspiracijuza promenu svakog negativnog stanja u kome živimo upozitivno. Ukratko, nije potrebno da privlačimo dobra stanjaniti da odbijamo negativna, već samo da dozvolimo danam se dobra ispolje jer ih inače uvek privlačimo samomsvešću svoje duše, i da negativna sama odu jer nisu uskladu sa našom suštinskom prirodom. Dopuštanje je uoba slučaja jedini problem. To je problem identifikacijenižeg uma, ulaganja energije u niže čakre, kao što ćemovideti u daljem tekstu. Još nešto moramo znati o paralelnim stvarnostima.

27

Suština paralelnosti svih mogućih stvarnosti jestetrenutna priroda kvantnog polja. Iz njega najfinije ener-getske vibracije sve više postaju složene dok ne postanugruba fizička stvarnost. Ali gruba fizička stvarnost i daljeu svojoj kvantnoj suštini ostaje samo trenutna vibracija,tako da ne postoje objekti realni sami po sebi i za sebe.Objekti samo tako izgledaju zbog prirode našeg opažanja.Svaki trenutak pojedine vibracije kvantnog polja jestejedna stvarnost. Kako u kvantnom polju nema vremena,sve realnosti su paralelne. Paralelne stvarnosti imaju veliki raspon prelaznihstanja, od kvantnog polja do grube fizičke stvarnosti kojuopažamo. Postoje paralelne stvarnosti koje su neprimetneza naše opažanje. Među nekima je razlika tako fina da sene primećuje, ili možemo da je primetimo tek naknadno,nakon ispitivanja. To mogu da budu promene raspolože-nja ili stanja svesti koje ne primećujemo dok nam se nedogodi nešto grubo kao njihov rezultat. To su promenestvarnosti u našem umu, i on dela na isti način, svamoguća stanja uma već postoje paralelno, a mi samo pre-lazimo iz jedno u drugo. Ili su to neke sitne promene unašem okruženju. Neke su promene među njima brže, aneke sporije. Neke se promene odnose na različite dimen-zije, neke na svet ideja, neke na grube oblike, pa je i njiho-va aktuelizacija raznovrsna. Neke promene stvarnosti seodnose na jednog svesnog subjekta, neke na dva, a nekena mnoštvo subjekata koji u njima učestvuju. I od togazavisi njihova aktuelizacija. Neke stvarnosti služe kaoosnova za realizaciju drugih stvarnosti, na primer nekiprostor u kome može da se smenjuje mnogo drugih stvar-nosti. Kuća u kojoj živimo, grad ili država mogu da budušira stvarnost u kojoj će da se smenjuje mnogo individu-alnih stvarnosti. Stoga postoje šira i uža polja stvarnosti, isubordinacija među njima. Planeta Zemlja je verovatno

28

najšira osnova stvarnosti koja na sebi nosi mnoge druge.Zato zapravo i postoji koherencija u prostoru i vremenugrubog fizičkog sveta u kome živimo: da bi paralelnestvarnosti mogle da se smenjuju u svim svojim oblicima,od najfinijih do najgrubljih. U stvaranju realnosti postoji i kolektivni učinak,ljudi zajedno stvaraju određenu realnost u kojoj žive, takoda pojedincu može biti teško da je promeni sam. Za nekerealnosti potreban je kolektivan napor i rad, a za neke jedovoljan i individualan. To zavisi od prirode realnostikoja se menja. Stvarnosti postoje u više dimenzija i razme-ra. Za neke stvarnosti dovoljno je malo se potruditi okonačina razmišljanja, za neke je potrebno malo i fizičkograda, za neke moramo da se trudimo i godinama, a za nekepromene realnosti potrebne su narodne revolucije i mno-go krvi i znoja. Sve te stvarnosti su izmešane, od našegjutarnjeg raspoloženja do vekovnog razvoja ljudske civili-zacije. U stvaranju lične realnosti takođe je važna temanašeg istraživanja i karmičkih iskustava u tekućem živo-tu. Svi mi imamo određenu temu i životni program uskladu sa karmičkom zrelošću. Sa time smo došli na ovajsvet i to znači da ne možemo beskrajno birati realnosti ukojima ćemo živeti i koje ćemo iskusiti. Tema karmičkihiskustava koja je odlučena pre rođenja obično dominirajednim životom, ali ne bezuslovno, već samo dotle dok nebude osvešćena. Tada se iskustva menjaju i nastavljaju navišem nivou. Svest i ispravno razumevanje uvek menjajustvarnost. Jedna ista životna stvarnost se ponavlja i mismo zaključani u njoj samo zato jer nismo svesni zaštonam se događa, jer odbijamo odgovornost za nju tako štone prihvatamo da se ona događa zbog našeg sazrevanja iosvešćenja; zato jer krivimo druge. U holografskom uni-

29

verzumu nema "drugih". Mi smo svesni subjekt svega štose dešava. Na kraju, paralelne stvarnosti ne bi bile to što jesuda ne postoji mogućnost potpunog prelaska iz jedne udrugu sa potpunim prekidom kontinuiteta. Ipak takavprelazak je za svesnog subjekta vrlo redak i zapravo nepo-treban, jer za prirodu posla koji svaki svesni subjekat imana ovom svetu potreban je kontinuitet realnosti i svihnjihovih promena kako bi se sačuvala svest o njihovoj pri-rodi i smislu dešavanja. Kada bi neki svesni subjekat ska-kao iz jedne stvarnosti u sasvim drugu ne bi mogao daizvrši zadatak zbog kojeg postoji. Delimičan prelazakizmeđu sasvim različitih realnosti događa nam se tokomspavanja i dubokog sna bez snova. Potpuni prelazak izjedne stvarnosti u drugu događa se svima nama spontanonakon smrti fizičkog tela. Takav prirodni prelazak u pot-puno drugačiju stvarnost jedino je opravdan. Sve drugobila bi zloupotreba položaja i sukob interesa svesnog sub-jekta u procesu osvešćenja postojanja i same svesti.

30

DIMENZIJE POSTOJANJA

U svim ezoteričnim tradicijama priroda stvarnostise opisuje pomoću elemenata – zemlja, voda, vatra, vaz-duh. Ti elementi simbolično predstavljaju dimenzijestvarnosti. Najdetaljnije je opisana u Kabali gde su ovielementi opisani u učenju o tetragramatonu. Tetragrama-ton je četvoroslovna reč JHVH sačinjena od hebrejskihslova Jod, He, Vau, He. Od nje je nastalo ’ime božije’ Jeho-va za upotrebu u narodu koji nije bio upućen u ezoteričnuistinu da zapravo ova formula, JHVH, predstavlja četvo-ropolni princip univerzalnog stvaranja sveta kroz četirielementa: zemlje, vode, vatre i vazduha. Ona ujedno pred-stavlja sve dimenzije postojanja, četiri dimenzije stvarno-sti putem kojih se sve u prirodi ispoljava i materijalizuje,od informacije do grubog materijalnog oblika. U biblijskom predanju se kaže da je Bog stvoriočoveka po svome liku, to zapravo znači da je čovek mikro-kosmos, da se u čovekom biću nalaze sažeti u malom sviveliki kosmički zakoni i principi; da je čovek kosmos umalom. To zapravo ukazuje na holografski model posto-janja svega u kosmosu, gde svaki delić sadrži obrazac celi-ne, da ništa zapravo nije odvojeno u prirodi. Iznad ova četiri elementa ili principa stoji još jedankoji je nazvan etar, na Istoku je nazvan akaša, što značiprostor. Etar omogućava sve ostale elemente, kao što pro-stor omogućava sve drugo što može da postoji. Prostor jeosnovni uslov postojanja svega drugoga, svih oblika pos-tojanja. Otuda je taj primarni uslov tačno nazvan akaša iliprostor. Stoga imamo sledeći poredak u dimenzijamastvarnosti:

31

EtarVazduh

VatraVoda

Zemlja

Vazduh, vatra, voda i zemlja simbolično predstav-ljaju univerzalne principe procesa ispoljavanja svega. Eterili akaša je nematerijalni i nesvodljivi princip protežnostinjihovog dešavanja. Etar takođe odgovara kvantnompolju u fizici. Budući da je čovek mikrokosmos, različite dimenzi-je čovekovog bića se prema elementima dele na sledećinačin: Čisto prisustvo svesti i budnost pripadaju elementuetra (akaša). Element vazduha označava inspiraciju idejama,svesnost koja je oblikovana i koja oblikuje ideje, misli,mentalne obrasce. To je prvi način na koji se svest aktueli-zuje. Element vatre je područje mentalne aktivnosti,razmene ideja, pripremanja i ulaganja energije za njihovoostvarenje, izražavanje volje u skladu sa mentalnim obra-scima. Element vatre nastaje kada se udruže vazduh ietar, kada se čista svest aktuelizuje kao ideja i misao. Onezajedno ne mogu da se ispolje drugačije nego kao snagakoja pokreće stvaranje, kao energija. Kada se udruže etar, vazduh i vatra, odnosno čistasvest, ideja i pokretačka snaga, nastaje element vode kojasimboliše područje gde se u imaginaciji (astral) od mnoš-tva mogućnosti izabira jedna odgovarajuća ideja i emoci-onalnim uživljavanjem održava u jednom, stalnom, kon-kretnom i vidljivom obliku za usmerenje energije, koja sena kraju realizuje na planu zemlje ili fizičkog iskustva.

32

Tako je, na primer, proizvodnja automobila u ele-mentu vazduha prisutna tek kao čista ideja efikasnijegkretanja; na nivou vatre su svi mogući modeli prevoznihsredstava ikada napravljeni; na planu vode izabran je iisplaniran jedan određeni oblik (model), i on se konkret-nim i stalnim ulaganjem energije na tim višim dimenzi-jama realizuje na zemaljskom planu putem fizičkog rada.Sve što postoji u fizičkom svetu zbiva se ovim procesom injegovo bolje poznavanje omogućava čoveku veću kreati-vnost. Sve što stvorimo idejom i imaginacijom (vazduh ivatra) i uživljavanjem emocija u astralu (voda) materijali-zuje se na zemlji. Ovde je važno uočiti da eter, koji odgovara kvant-nom polju, jeste u osnovi svega, ili iznad svega, kao i pros-tor koji sve omogućava. U našem biću, mikrokosmosu, toje ujedno i naša suštinska svest s kojom smo uvek prisutniu svim dimenzijama, s kojom zapravo i možemo biti sves-ni svih dimenzija i celog ovog procesa materijalizacije. Dasvest nije iznad svega toga, ne bi mogli svega toga ni dabudemo svesni. Takođe je važno razumeti da u etru ili kvantnompolju sve već postoji kao mogućnost, dok je stvaranje sve-ga na nižim dimenzijama samo aktuelizovanje mogućnos-ti. Sve je samo savijeno (skriveno, implicitno) ili razvijeno(ispoljeno, eksplicitno) stanje jednog istog. Sve je to takosamo zato jer postoji samo jedna jedina božanska čestica, ijedna jedina božanska svest koja deluje na taj način. Nemamnoštva. Stoga, zbog svega ovoga, najvažnije je razumeti dasva naša moć stvaranja počiva na moći delanja iz najfini-jeg nivoa, čiste svesti kvantnog polja ili etra. U onoj meri ukojoj delujemo iz samog izvora svesti i razumevanjemcelog procesa ostalih dimenzija, toliko ćemo biti delot-vorni.

33

ČOVEK JE MIKROKOSMOSSASTAVLJEN OD SVIH DIMENZIJA PRIRODE

Dimenzije božanske svesti u prirodi jesu energetskicentri ili čakre u čoveku. Univerzum postoji po holografskom principu, svese odražava u svemu, a holografski princip univerzumanije haotičan već sledi antropičko načelo prema kojem sutemeljne konstante prirode upravo takve kakve jesu da bimogao da postoji svesni subjekat, tačnije svest o sebi, kojase, pored same božanske svesti, najjasnije ispoljava učoveku. Zato je čovek mikrokosmos sačinjen od svihdimenzija prirode. Rečeno je da smo mi, ljudska bića, stvoreni ’po likubožijem’, odnosno kao mikrokosmos upravo zato što smosačinjeni od svih dimenzija prirode: od etra ili čiste svestio sebi; od elementa vazduha ili mentalnog tela i misli; odelementa vatre koji nam daje nameru i snagu volje; odelementa vode koji nam daje emocije i imaginaciju; i odelementa zemlje ili fizičkog tela. Zato možemo fizički da postojimo na zemlji, da ose-ćamo (voda), da imamo svoju volju (vatra) i da mislimo(vazduh). To nam omogućavaju dimenzije cele prirodekoje su sabrane u našem biću kao mikrokosmosu. Čista svest o sebi je iz akaše ili etra, odnosno univer-zalnog kvantnog polja, progresivnim usložnjavanjemmogućnosti svesti o sebi, preko uma ili mentalnog tela,tela volje i emocionalnog tela oblikovala fizičko telo. Takomi imamo fizičko telo, osećanja, volju i um. To je način nakoji se svest duše ispoljila na ovom svetu kroz nas. To jeujedno i način na koji smo zaboravili svest svoje duše. Čovekovo biće je tetragramaton.

34

Kroz čovekovo biće univerzum stvara i osvešćava sebesamoga u svim svojim dimenzijama. Sva druga bića postoje na ograničen način, nemajusve dimenzije u sebi, ograničena su na jednu dimenziju ina određen način opažanja. Na nivou elementa vazduha sve mogućnosti posto-janja, koje su bezvremeno sabrane u etru ili kvantnompolju, izražavaju se kao čiste ideje, mogućnosti, one se unama izražavaju i kao misli. Svi objekti tu postoje kao ide-je. Sve misli već postoje, kao i sve moguće stvarnosti.Nijedna misao nije nova niti je naša. Ona se samo događau nama, zbog blizine svesti duše svet ideja se u našoj glavibrzo smenjuje i iskušava sve svoje mogućnosti. Mi samomožemo da kombinujemo već postojeće misli i da nekesami ponavljamo pa nam otuda izgleda da mi sami mis-limo. Mi nikada ne mislimo i ne stvaramo same misli. Mis-li postoje kao svet ideja samoga postojanja. Taj svet ideja unama najkristalnije iskušava sve svoje mogućnosti zbogblizine svesti naše duše koja boravi u našem, ljudskomtelu. Svest duše je najveći privlačitelj zbivanja prirode kasvom duhovnom ishodu, ka smislu sveg zbivanja, božan-skoj svesti Apsoluta. Zato se taj konačni smisao spoznajesamo u čoveku i kroz čoveka. Iako same misli nisu naše, i sve već postoje, mimožemo da ih kombinujemo na nov način, na način kojibolje i savršenije otkriva smisao zbivanja. To je naš zada-tak na ovom svetu. Ako samo koristimo misli onda potpa-damo pod uzročnost prirode i uslovljeni smo njome. U onojmeri u kojoj stvaramo nove ideje i bolje osmišljavamostvarnost, usavršavamo je, u toj meri nadilazimo uslovlje-nost prirode. U ovome je sva razlika između čovekovogropstva i slobode. Nove ideje možemo imati samo boljompovezanošću sa svešću duše dok smo u telu. Samo tako

35

smo bolje svesni stvarnosti i možemo tu svest ovde daprimenimo. Na elementu vatre ideje se oblikuju u energiju, pre-poznaju se kao energija; u nama se to izražava kao nameraili volja da se određena ideja pokrene u ostvarenje, da neostane čista apstrakcija; svi objekti u elementu vatre pos-toje u obliku čiste energije, namere ili volje da se idejaostvari. U elementu vode ideja udružena sa namerom ivoljom dobija konkretne oblike u svetu imaginacije, uastralu, koji odgovara našem emocionalnom telu. Sviobjekti tu postoje u astralnom obliku, gde možemo da ihkonkretno zamišljamo u imaginaciji, sa svim detaljima. Kada se svi ovi prethodni elementi udruže i saberu,objekat koji je prethodno postojao kao ideja, u koju je ula-gana energija i tako postao astralni oblik, materijalizuje sena elementu zemlje kao konkretan fizički objekat, nekastvar ili događaj. Tada možemo da ga uzmemo u ruke iopipamo. Svi ti elementi postoje i deluju zajedno. Kada smosvesni nečega, kada vidimo neki objekat, u nama seautomatski rađa misao koja ga identifikuje. Mi imenuje-mo u mislima, ustanovljavamo sve što vidimo. Kasnije tone ponavljamo ali podrazumevamo. Tako radimo za svakiobjekat koji ugledamo prvi put, identifikujemo ga misli-ma, osmišljavamo ga, dajemo mu ime. To svi uvek radi-mo, uvek sve ustanovljavamo i objašnjavamo, šta je šta ikako treba da se uradi, od malog deteta koje prstom poka-zuje neku stvar, do naučnika koji otkriva neku kosmološ-ku istinu. Sve pojave i svi objekti već postoje istovremeno usvetu ideja kao i na fizičkom planu, kada, na primer,držimo kamen u ruci i znamo u umu da je to kamen. To suparalelne realnosti jedne iste pojave. To je jedan isti obje-

36

kat, misao-kamen, ali samo zato što priroda stvarnostipostoji kroz više dimenzija, on se deli i ispoljava kroz tedimenzije. U elementu vazduha neki objekat postoji kaomisao u nama o tom objektu, dok istovremeno držimo tajobjekat u ruci kao fizički ostvaren. Taj objekat istovreme-no postoji i kao ideja u našem umu i kao fizički objekat unašoj ruci. To je jedna ista pojava koju samo razlike udimenzijama dele na spoljašnji objekat i unutarnju misao.U nama je on misao, a spolja je on fizički objekat. Zato je misao u nama jednako stvarna kao i spoljaš-nji objekti. Samo ih različite dimenzije dele i čine da izgle-daju različito. Da bismo ostvarili svoje ideje treba samo da osves-timo i uskladimo sve procese kroz koje one prolaze odostvarenja do materijalizacije. Zato što je čovek tetragramaton, jer se u njemusažimaju sve dimenzije prirode, samo u čoveku se događasvest koja objedinjuje ceo ovaj proces stvaranja i materija-lizacije svega. Istovremeno, iz istog razloga, samo se učoveku događa iluzija da su to odvojeni procesi. Božanska svest Apsoluta sve omogućava kroz razli-čite dimenzije, od najviše i najfinije, etra, do trodimenzio-nalnog fizičkog sveta predstavljenog elementom zemlje.To je sve grublji i grublji proces, svet ideja se pretvara ukonkretan oblik. Ali to je simultan proces koji se trenutnoodigrava, ono što je misao u svetu ideja ili elementu vaz-duha, to isto je istovremeno konkretan oblik nekog bića ilipojava u fizičkom svetu, na zemlji. To je jedna ista stvarali zbog višedimenzionalnosti samog postojanja događa serazlika u percepciji i to što je jedno izgleda kao različito,kao neki vremenski proces i odvojeno događanje. Našnervni sistem i čulno opažanje dizajnirano je tako da tre-nutni proces zbivanja celog postojanja uspori toliko da onizgleda kao postepen proces tokom vremena.

37

Svako kretanje je zapravo jedno isto kretanje, odizmene misli do pokreta tela, ali zbog prirode različitihdimenzija to izgleda kao različito kretanje, posebno zbi-vanje, čak i kao da nema veze jedno sa drugim. Za to odva-janje ali i za spajanje zadužen je um (manas). Kao što kris-talna prizma prelama jednu svetlost u različite dugineboje, tako i dimenzije, od kojih je sačinjeno čovekovo biće,deluju na prividno razdvajanje jednog istog zbivanja umnoštvo pojava i oblika. Privid stvaranja sveta kao mnoštva je samo posle-dica kretanja individualne svesti kroz dimenzije. U suštinisve je samo jedno i sve se kreće samo u sebi, u božanskomapsolutu kao njegova imaginacija. U savršenoj spoznajibožanskog apsoluta ništa se ne kreće, sve je samo on sam,svaki oblik i svaki pokret je samo potvrda i afirmacija nje-ga samoga. I ta afirmacija njega samoga je upravo svest.

38

PRIRODA SVESTI

Već smo dosta toga rekli o prirodi svesti govoreći oprirodi postojanja. Možda ostaje još samo da ukažemo nasamu suštinu prirode svesti. Svest je ishod samog postojanja. Svest je postojanjekoje je ispoljilo ili aktuelizovalo sve svoje mogućnosti,celog sebe, sebi samome, koje nije nepoznato sebi samo-me. Svest je postojanje koje je došlo do svog smisla, svrheili ishoda, ostvarenja. Postojanje se u celosti zbiva izvan vremena, vremeu stvarnosti ne postoji zato jer postojanje u svom najfini-jem kvantnom nivou, akaši, već u celosti postoji. Zatosvest o postojanju uvek može da se javi u postojanjutokom vremena, može da se vrati sebi samoj, dok je jošbila postojanje u procesu osvešćenja. Krajnji ishod posto-janja, svest, može uvek da dođe do svakog čina postojanja.Ona to stalno i čini, svakog trenutka. Zato i mi ovde imamosvest o postojanju. To je moguće jer je iznad vremenskogprocesa. Kada je u nama kao svest o postojanu, tada jemalo ograničena vremenskom iluzijom, ali uvek zadržavasvoj puni potencijal, inače ne bi bila svest. Zato je svest uvek povezana sa dobrim, lepim i savr-šenim. Svest je sámo postojanje koje ustanovljava sebesámoga. To se ustanovljavanje uvek događa kroz čoveka.U svim drugim oblicima postojanje prosto postoji na svemoguće načine. Samo kroz čoveka postojanje dolazi dosvesti o sebi, zato jer je samo čovek sposoban za transcen-denciju vremena, ostvarenje ishoda postojanja, a on je zato sposoban zbog svoje duše koja je po svojoj suštini samishod postojanja. Na taj način nije moguće postojanje bez svesti, nitibi svest bila moguća bez postojanja.

39

Činjenica da postoji svest u postojanju dokazuje daje postojanje bezvremeno, da ishod svakog postojanja većpostoji u svom najsuptilnijem, kvantnom nivou. Zato štoje priroda kvantnog polja da već sadrži potencijal svihmogućih zbivanja u prostoru i vremenu, celokupnog pos-tojanja, zato postoji svest u postojanju, zato je svest uosnovi postojanja. Zato se o toj osnovi može govoriti kao osvesti kvantnog polja ili kvantnoj svesti. Suština svesti je u nadilaženju svakog mogućegoblika postojanja i njegova objektivna spoznaja. Stoga jesvest transcendentna po svojoj suštini. Transcendentalnoznači ono što nadilazi, što je iznad. Svest je uvek iznadsvakog oblika postojanja zato jer možemo biti svesni sva-kog oblika postojanja, svake pojave. Da svest ne nadilazipostojanje ne bismo bili svesni samog postojanja. Možemostoga reći da je svest ishod težnje postojanja da spoznasebe, svaki svoj oblik i sve svoje mogućnosti. Sav život se sastoji u toj težnji. Svaki oblik životajeste neki oblik težnje da se izrazi neka mogućnost posto-janja, da se dođe do svesti o postojanju. Biljke imaju svest,imaju je životinje a najviše čovek. Svi oblici života imajumanju ili veću svest o postojanju i ta njihova svest se nerazlikuje mnogo od samog njihovog postojanja. Ona jeodređena postojanjem, drugim rečima, imaju svest samoo objektu. Samo čovek može da ima i svest o postojanju isvest o samome sebi u postojanju, svest o objektu i o sub-jektu. Samo čovek otkriva smisao u postojanju i čoveksmisao postojanja može jedino otkriti spoznajom sebesamoga. To je otuda jer čovekova suština nije različita odsvesti koja omogućava samo postojanje. Čovekova suštinaje transcendentna samom postojanju, čovekova duša nijeod ovoga sveta, iako sav svet postoji kao projekcija svestiduše, kao njen inteligentni dizajn.

40

SVEST DUŠE I NJENA INKARNACIJA U TELOPREKO VIŠEG UMA

Božanski Apsolut kao sve-što-jeste ispoljava se kaosve-što-je-moguće. On to radi putem procesa individuaci-je. Prva individuacija svesti o sebi samoga Apsoluta jemonada svesti koja je ovde poznata kao duša. Duše sumonade svesti božanskog Apsoluta, njegove individualneemanacije ili ispoljavanja. Ove monade božanske svesti ili duše stvaraju svemoguće oblike postojanja kako bi kroz njih ispoljile svemogućnosti božanskog Apsoluta. One stvaraju kosmos isav život u njemu. Svaka duša se sve više individualizuje kako bi svefinije i preciznije osvestila svaku mogućnost postojanja.Krajnja ili završna individuacija svesti duše događa se uobliku čovekovog bića i života. Princip je sledeći: Sam božanski Apsolut ne može dapostoji bez ispoljavanja, tada bi bio čista apstrakcija ili niš-ta. On mora da se ispolji u svekoliko postojanje, u svemogućnosti postojanja. Svaki mogući oblik postojanja,svaku pojavu, događaj ili stvar, manifestuje sam božanskiApsolut. Ustanovljavanje svake mogućnosti jeste svest opostojanju. Božanski Apsolut sebe projektuje u mnoštvoindividualnih monada svesti koje treba da sakupe što višeutisaka o svim mogućnostima postojanja i da ih vratebožanskom Apsolutu kao svest o njemu samome. To jenalik na kruženje, iako se u svemu tome bezvremeno zbi-va sam božanski Apsolut, jer ništa nije moguće izvan nje-ga. Sve je to kruženje unutar njegove sfere. Simultano iparalelno. Postojanje je kao ogledalo u kome se božanski

41

Apsolut ogleda, a njegovo ustanovljavanje samoga sebe usvekolikom postojanju jeste svest. To njegovo ustanovljavanje samoga sebe je bez-vremeno, što znači da se u celosti već dogodilo, i događase svakog trenutka. Zato je svest u osnovi samog postoja-nja i nezavisna od svakog oblika postojanja. To nije vre-menski proces, vreme je kolektivna iluzija našeg indivi-dualnog opažanja. Ali mi ne vidimo sve to iz perspektivesamog božanskog Apsoluta, već iz svoje individualne ivrlo ograničene perspektive koja se kreće po linearnomvremenu. Linerano vreme je neophodno našoj percepcijida bi mogla da iskusi događaje u sledu i sa svim mogućimdetaljima. Detalji ne bi bili mogući da nema linearnogvremena i trodimenzionalnog prostora. Stoga monade svesti božanskog Apsoluta postajuindividualne duše koje se inkarniraju i sakupljaju svemoguće utiske kroz dramu života i svest o tim utiscimavraćaju božanskom Apsolutu kao svest o samom postoja-nju, kao njegovu svest o sebi. Na kraju ciklusa inkarnacija,kada spoznaju smisao samoga postojanja, duše se vraćajusvome izvoru, onome što u suštini jesu, samom božan-skom Apsolutu, a to su za sve iluzorno vreme i bile, jerništa nije moguće izvan božanskog Apsoluta. Sve je onsam. U duši čovekovoj se ta spoznaja samo najjače i najčis-tije kristališe i manifestuje. To je stanje samadhija. Ta ista božanska svest se manifestuje u obliku ele-menata i minerala, i tu upoznaje sve mogućnosti prostogoblikovanja i kombinovanja elemenata. Zatim se manifes-tuje kroz biljni svet gde se pored još složenijeg oblikovanjaupoznaje i sa osnovnom percepcijom i počecima najpros-tijeg kretanja. Zatim se božanska svest manifestuje u živo-tinjskom obliku gde se pored svih mogućnosti oblikova-nja maksimalno usavršava moć kretanja i čulne percepci-je. Svi biljni i životinjski oblici nisu ništa drugo do oblici

42

usavršavanja kretanja i percepcije. Životinjski oblici mak-simalno usavršavaju kretanje i čulno opažanje kroz ciklusishrane. Sve životinje su hrana jedne drugima, jedne sulovci i predatori a druge plen; jedne moraju da razvijajusposobnosti kretanja i opažanja da bi našle hranu, a drugeda bi se sačuvale. Tako se na praktičan način razvijajumoći kretanja i opažanja božanske svesti u obliku životi-nja. Na kraju dolazi ljudski oblik koji ima sve čulne i dela-tne organe, pa i ono što životinje nemaju, a to je individu-alni um, tako da pored svoga tela može da koristi i oruđa.Ima govor i reč, koji omogućavaju pamćenje i čuvanjeinformacija, njihovu razmenu i daleko brže sakupljanjeutisaka iz svih mogućnosti postojanja nego što može savbiljni i životinjski svet zajedno. Za razliku od svih nižihoblika postojanja koji se ograničavaju na puki opstanak,čovek ima dramu života, ima događaje i odiseju svihmogućnosti postojanja koja nadilaze puki opstanak.Čovek ima karmu kojom skuplja utiske postojanja tokomviše inkarnacija kroz sva moguća delanja. Kroz karmičkudramu i moć delanja čovek upoznaje smisao svih dešava-nja, dobro i zlo, stvarno i iluzorno, i spoznajom smisla dokraja kristališe kvalitet svesti o samom postojanju kojukroz sebe vraća svom izvoru, božanskom Apsolutu. Za razliku od minerala, biljaka i životinja koji surazvijali percepciju svih mogućih oblika postojanja, čovekposeduje i um sa kojim ima percepciju svega toga zajedno,može sve to da osmišljava nezavisno od vremena i prosto-ra, takođe ima još percepciju smisla događaja, rada i dela-nja. To je najfinija oblast svesti postojanja. Karma značirad, čin i delo, kao i posledice delanja. Stoga karma ozna-čava svest o uzrocima i posledicama delanja i događajakao takvih. Nije dovoljna percepcija samog postojanja usvim oblicima, već i svega onoga što se u postojanju možeuraditi, kao i koje su sve posledice svakog rada i dela.

43

Čovek osvešćava delanje i posledice delanja, i smisao sva-kog mogućeg delanja i događaja vraća božanskom izvorukao svest o sebi. Konačna spoznaja smisla svih mogućihdogađaja u postojanju, samog zbivanja, jednaka je konač-noj svesti o sebi božanskog Apsoluta. Stoga se može reći da je smisao postojanja u percep-ciji i njenom usavršavanju. Duša se ne inkarnira cela u telo čovekovo, već točini samo jedan njen manji deo. Svest duše se razgranavakao stablo u sve manje i manje oblike. Njena snaga je suvi-še velika da bi cela stala u jedno fizičko telo. To nije ni pot-rebno. U telu se nalazi samo potencijal svesti duše koji jedovoljan za život tog tela i sakupljanje svih utisaka, svihiskustava postojanja. Sakupljanje utisaka o svim moguć-nostima postojanja uvećava prisustvo svesti duše u telu.Ali taj proces mora da teče od strane samog tela, kao da sesvest u njemu po prvi put javlja, kao izdvojena i otuđenaod celine (kojoj izvorno pripada). Ta mala prividno izdvo-jena i otuđena svest u telu je ego čovekov, njegovo malo Jaili fizički um. To je svakodnevna svest uma sa kojom sesluži običan čovek na javi, na ovom svetu. Taj mali um/ego, identifikovan sa fizičkim telom,jeste krajnja tačka projekcije božanske svesti od sebesame, u drugo, u svoju suprotnost. Tu se događa najvećepomračenje svesti o sebi. Takav čovek je potpuno otuđenod izvora i celine kojoj pripada. Ali ništa nije mogućeizvan celine božanskog Apsoluta i stoga je njegovo stanjesamo iluzija. Ta iluzija odvojenosti od same sebe je ujednoi krajnja tačka kreativnosti božanske svesti. Imati indivi-dualnu svest koja je ubeđena da je odvojena od svega jekrajnji domet kreativnosti svesti koja sve Jeste. To krajnjestanje otuđenosti od same sebe je potrebno da bi božanskasvest kroz nju iskusila sve svoje suprotnosti. Od te tačkemoguć je samo povratak izvornoj božanskoj svesti i to je

44

ono što se čoveku uglavnom događa, on na sve mogućenačine uči o prirodi stvarnosti i o delanju u njoj. Čovekgradi život i razvija civilizaciju samo zahvaljujući tomešto je iskusio tu krajnju tačku najveće otuđenosti od sebesamoga, svoje božanske suštine. Sva ljudska civilizacija isve ljudske težnje zasnivaju se na povratku svojoj božan-skoj suštini. Ta mala svest ili Ja u telu ne može mnogo da učinisama od sebe, ona mora da ima pomoć više svesti, nekuvezu sa dušom. Veza fizičkog uma i svesti duše jeste višeJa ili viši um. On nije inkarniran u telo čovekovo ali imastalnu vezu sa njim. Viši um ostaje na višoj dimenziji,između elementa vazduha i etra, i deluje kao posrednikfizičkog uma sa objektivnom svešću duše. Samo zahvaljujući toj vezi um može da ima objekti-vnu svest o sebi i o svakom događanju. Da je nema imao biistu fizičku svest samo o onome što čulima opaža, kao iživotinje. Telo ima svoju inteligenciju, vrlo jednostavnu iuslovljenu, ali dovoljnu za opstanak. Veza sa višim umomi svešću duše daje našem telu sve ono što nas čini ljudimai duševnim bićima. Ta veza, međutim, može kod nekihljudi biti tako slaba da se oni ne razlikuju mnogo od živo-tinja, da se ponašaju vrlo bezdušno i u svemu pogrešno.Koliko je veza uma sa sveću duše slabija i manja, toliko tajčovek manje vidi celinu i božansku prisutnost u svemživotu, toliko se on više oseća otuđen u negativnom svetu,toliko je i sam negativan, pa je zato i u sukobu sa svakomrealnošću. On nema objektivnu svesnost. Koliko je vezafizičkog uma sa višim umom i svešću duše jača i veća,toliko je objektivna svesnost u njemu jača, taj čovek jesvesniji svog jedinstva sa božanskim Apsolutom, za njegaje samo postojanje izraz božanske svesti, i on je uvek pozi-tivan i dobar jer tu božansku svest prepoznaje kao svojusvest i kao sam život. U svesti, naime, ne postoje nikakve

45

podele. Samo je jedna svest u svemu, od božanskog Apso-luta do najmanje travke i čestice, i u nama samima. Viši um ima višu i širu perspektivu, on vidi iz višedimenzije svako zbivanje u širem kontekstu, i zato možeda daje informacije nižem, fizičkom umu ili Egu koji imavrlo ograničenu perspektivu, vidi samo ono što se čulimaopaža, što mu je na dohvat ruke. Te informacije fizičkomumu pristižu kao inspiracija ili intuicija, iznenadni uvid,na javi ali i preko snova, kada je fizički um potisnut i višium može lakše da deluje na čoveka. Fizički um je vezan za telo i čulna opažanja. Zato sedogađa da kada svest napušta telo onda čovek ima mnogošira i dalekosežnija opažanja, jer ima kontakt sa višimdimenzijama i višim umom. Dovoljno je da se mozak inervni sistem, koji služe da uspore i ograniče svest, maloporemete i zastanu u radu (usled neke traume ili droge)pa da svest uma izađe iz njihovih ograničenja i opaziponešto od više dimenzije, neku astralnu pojavu, ili da sečovek nađe svesno u astralu i doživi vantelesno iskustvo. Vantelesna i astralna iskustva su najbolji primerpovezivanja sa višim umom, jer viši um nije u telu. Kadasvest nije ograničena telom onda se odmah lakše spaja savišim umom. Ljudi koji lako postižu vantelesna ili astral-na iskustva imaju jaču vezu sa višim umom. Problemmože da nastane u tome što je astral blizu fizičkog svetapa ostaju utisci fizičkog uma, koji se tada mešaju sa inspi-racijom višeg uma, tako da ta veza ni u astralu nije sasvimčista. Ali zato sa takvim iskustvom može lakše da se pro-čisti. To je, dakle, osnovna struktura svesti u čovekovombiću: svest duše koja se samo delimično utelovljuje i svestfizičkog uma koja se povezuje sa svešću duše preko višeguma koji stoji između fizičkog tela i božanske svesti duše.

46

Sva religijska i mistična iskustva čovekova jesuodraz povezivanja fizičkog ili empirijskog uma sa svešćuduše preko višeg uma. Sav rast čovekov u svesti i spoznaji, svo spajanjesvesti i postojanja, jeste rast prisustva svesti duše u telu.Iako ne može cela da se otelotvori ona može da povećasvoje prisustvo u fizičkom telu toliko da se telo pretvori usvetlost.6 Mada je njeno veće prisustvo u čoveku vidljivo

6 O iskustvima manifestacije svesti duše kao svetlosti videti u deluMirča Elijade: Mefistofeles i Androgin (Mircea Eliade: Méphistophelélèset l'Androgyne), Gradac, biblioteka Alef, Čačak, 1996.

47

mnogo češće kao dobrota, ljubav, mudrost i prosvetlje-nje.7

Proces prisustva, rasta i opadanja svesti duše u teluodražen je sistemom čakri. Čakre su psihoenergetski spoje-vi svesti i postojanja u biću čovekovom. Njihova raznovrs-nost odražava raznovrsnost stanja svesti u čoveku i nje-govom načinu postojanja. Božanska svest je kroz svoje individualne monadeili duše oblikovala ceo kosmos, svu egzistenciju. U seća-njima duša na život pre rođenja,8 u hipnotičkoj regresiji,dolazimo do informacija da su duše kreirale sve ostaleoblike života, biljne i životinjske vrste, pre nego što su seinkarnirale u ovom telu. Tada su se uvežbavale u kreativ-nosti. To su zapravo radile pomoću božanske svesti kojasve omogućava, jer su i one same potekle od božanskesvesti. Takođe iz hipnotičkih regresija imamo izveštaje daje naša duša projektovala sadašnji život i telo u komeživimo. To je samo delić istine. Zapravo, mi smo, kao duše,učestvovali u stvaranju samog kosmosa, same planeteZemlje, cele prirode, svih uslova u kojima ovo telo živi.Besmisleno je verovati da smo stvorili ovo telo a ne i sve

7 Nikola Tesla je isto izrazio sledećim rečima: "Aristotel je učio da uvasioni postoji nepokretna entelehija koja sve pokreće i misao je njenglavni atribut. Isto tako ja sam ubeđen da je ceo svemir objedinjenkako u materijalnom tako i u duhovnom pogledu. Postoji u vasionineko jezgro otkuda mi dobijamo svu snagu, sva nadahnuća, ono nasvečno privlači, ja osećam njegovu moć i vrednosti koje ono emitujeceloj vasioni i time je održava u skladu. Ja nisam prodro u tajnu togajezgra, ali znam da postoji i kada hoću da mu pridam kakav materijal-ni atribut, onda mislim da je to SVETLOST, a kada pokušavam da gashvatim duhovno onda je to LEPOTA I SAMILOST. Onaj koji nosi usebi tu veru oseća se snažan, rad mu čini radost jer se i sam oseća jed-nim tonom u sveopštoj harmoniji."8 Michael Newton: Journey of Souls, Case Studies of Life BetweenLives, 1994.

48

uslove u kojima telo živi, a ono živi u holografskom uni-verzumu u kome apsolutno ništa nije odvojeno od celineprirode. Zemlju koju gazimo, vodu koju pijemo, vazduhkoji udišemo sami smo stvorili – naravno ne mi kao ovajmali izgubljeni ego, um identifikovan sa telom, već kaoduše, kao sastavni delovi božanske svesti koja sve omogu-ćava. Monade božanske svesti, izvori naše duše, stvorilesu najpre sam kosmički prostor, zatim zvezde i sva nebes-ka tela i sve uslove potrebne za organski život. Celokupnopostojanje je rezultat inteligentnog dizajna. Dizajna inte-ligencije naše duše.

49

JEDINSTVO SVESTI I POSTOJANJA, DUŠE I TELA

Kada ovde govorimo o jedinstvu svesti i postojanja,sve se to odnosi i na jedinstvo duše i tela. Kao što na globalnom planu svest i postojanje stva-raju sav kosmos, tako na individualnom planu duša i telostvaraju kosmos događaja jednog individualnog bića,čoveka, magiju događaja koja se još naziva i karma.

Karmu i prirodu samih događaja treba razumeti nasledeći način. Ne postoje granice u prirodi, u stvarnosti; za priro-du ništa nije samo spolja, niti je išta samo iznutra. Tako nigranice našeg tela, naša koža, nije nikakva granica. To jesamo iluzija fizičkog (empirijskog) uma/ega. Svi oblici i pojave u kosmosu su u osnovi elektro-magnetske pojave. Takva je priroda kvantnog polja. Tekiznad njega, na mnogo grubljem nivou, postojanje se obli-kuje u atomskom i molekularnom obliku, hemijskim pro-cesima prema fizičkim zakonima. Ali u osnovi svega jeelektromagnetizam. Kosmos je u suštini elektromagnet-ska pojava. Zvezde su velike elektromagnetske pojave,gravitacija je elektrostatička pojava u velikim razmerama.Planete su veliki elektromagneti koji samim svojim kre-tanjem (magnetnom indukcijom) izazivaju životnu ener-giju kao i događaje - jer, nema granica. Životna energija idogađaji su jedna ista pojava, ali u različitim razmerama. Zemlja je sa jonosferom velika indukciona mašina,a to su i sva nebeska tela koja rotiraju. (Zemlja je nula, ajonosfera faza, i na svaki metar od tla napon je veći za100V, njihovom indukcijom nastaju gromovi i munje, okostotinu svake sekunde). Na koji način prostor sačinjava naše telo i karakter,događaje i sav život? Kretanjem najvećih objekata koji

50

sačinjavaju prostor - kretanjem planeta i zvezda, jer širacelina sačinjava manju. Sve postojeće sačinjeno je od živo-tne energije, a životna energija na Zemlji potiče od magne-tne indukcije koja nastaje kruženjem Meseca i drugih pla-neta oko Zemlje, kao i kruženjem Zemlje oko Sunca. Sve tozajedno nastaje iz opšte elektromagnetne osnove, etra iliakaše. Planete su magnetna tela i svojim kretanjem oneproizvode životnu energiju i sva kretanja živih bića. I svedogađaje, jer nema granica u prirodi. Zakonitosti po koji-ma planete izazivaju događaje otkriva nauka astrologije. Međutim, kako mi gledamo na stvar. Priznajemo daje naš metabolizam, ono što se dešava ispod naše kože,spontano i prirodno uslovljeno, i tu istu spontanu prirod-nu uslovljenost pripisujemo i makrokosmičkim zbivanji-ma. Ali svemu ovome što je između mikro i makrokosmo-sa, našem ljudskom delanju, dajemo poseban status i pri-pisujemo mu nekakvu 'slobodu'. To je samo iluzija egaodnosno fizičkog ili empirijskog uma. Kretanje Zemlje pokreće naše telo. Kada bi Zemlja isve u kosmosu stalo, i naše telo bi sámo stalo i raspalo se uprah. Bez kretanja kosmosa ni mi ne bismo mogli da sekrećemo. Tako, neprobuđena bića se nikada ne kreću svo-jom voljom; ona su u potpunosti sačinjena i pokretana odstrane šire celine. Na potpuno istoj osnovi na kojoj se kre-će Zemlja oko Sunca, vetar i oblaci, tako se kreću i sva živabića na Zemlji, kao i mi sa njima. Nauka koja detaljno pokazuje kako šira celina, pla-nete, pokreću svo zbivanje, od našeg tela i uma, karakterai temperamenta, do svih vanjskih događaja, jeste naukaastrologije. Astrologija je potpuno empirijska nauka kojase zasniva na principima koji su tek nedavno otkriveni inazvani 'holografski model univerzuma', 'jači antropičkiprincip' i 'električni kosmos'.

51

Mi nikada nismo udahnuli vazduh, niti smo pokre-nuli ijedan otkucaj svoga srca, kao što nismo niti išta dru-go učinili u svome životu; sve je to priroda činila dok smomi samo zamišljali 'to sam ja učinio' i 'to je moje biće'. Sva-ka predstava o našoj individualnosti i delanju je čista fan-tazija. Sve je Jedno. Ništa nije naše. Sve pripada celini.Usled tog jedinstva u svakom biću može se spoznati savuniverzum. Ali svest o tom jedinstvu prirode takođe ukazuje daga naša suština nadilazi. Mi smo transcendentalna duša, ane priroda. Zato svega u prirodi i možemo da budemo sve-sni. Stoga taj poklopac prirodnog uslovljavanja nije pot-puno zatvoren. U svu tu uslovljenost uvukla se svest tran-scendentalne duše. Tu nastaje čovekova priča, karma.Svest duše unosi princip slobode, ona oslobađa od karme iuslovljenosti onoliko koliko je prisutna u postojanju, utelu i delovanju. Svest duše privlači zbivanje ka smislu, kasvesti o sebi. Priroda bi bila sama sebi dovoljna, džungla jepuna života i ništa osim nje ne bi postojalo na ovom svetuda se nije umešala svest duše da postepeno silazi u telo sveviše i više. Tako je nastalo sve što je čovek stvorio svojimrukama. Postepen silazak svesti duše u telo i njeno delovanjekroz telo izraženo je psihoenergetskim centrima u čove-kovom telu ili čakrama. Čovekova dela su kombinacija prirodne uslovljeno-sti i svesne slobode. Kombinacija svih planetarnih uticaja,koje opisuje nauka astrologije, sačinjava svo zbivanjekome smo izloženi. Ali nismo u tome uvek pasivni, to nijesve što se događa. Ovde smo kao duše došli da u sve tounesemo princip svesti i smisla, razumevanje svega toga,i sama svest o tome, sámo razumevanje će uneti slobodudelovanja. Što više svesti i razumevanja unosimo u život ipostojanje, toliko više smanjujemo uslovljenost prirode.

52

To priroda kao i da traži od nas, da je osvestimo u svimdetaljima, i onda se povlači. To se događa kako u svetutako i u čoveku, u svakome od nas. Sva čovekova karma sesastoji od nastojanja da svesno nadiđemo područje nesve-snog i uslovljenog. U velikoj meri smo na ovom svetusamo svesni svedoci koji tek povremeno mogu da delajusvojom voljom. Da bismo povećali udeo svesnog delanjasvojom voljom potrebno je više života ili inkarnacija. Kadau poslednjem životu inkarnacijskog ciklusa potpunoovladamo svesnim delanjem i svojom slobodnom voljom,onda smo se oslobodili, ali ujedno i samu prirodu dovelido smisla njenog postojanja, potpunog razumevanja, nesamo kao svedoci već i kroz naša dela. Mi smo ovde da bismo postojanju dali smisao. Da bi se ispravno razumeo odnos prirodne uslovlje-nosti i slobodne volje treba zapamtiti sledeću definiciju:čovek ima slobodu delovanja samo ako dela ka spoznaji iosvešćenju, buđenju, ka jačanju prisustva svesti duše. Akodela iz nekih drugih pobuda i razloga onda uvek dela podprirodnim uslovljavanjem. Razlog za ovo je u tome što jesvest duše princip slobode u prirodi. Stoga, samo ako delazbog svesti duše i od nje čovek dela slobodno, nadilazi pri-rodnu uslovljenost. Svako drugo delanje čovekovo je pot-puno uslovljeno prirodnom uzročnošću, iako on to nemože lako da uvidi jer je uslovljenost tako široka i složenada čovek najčešće ima ubeđenje da ona i ne postoji, da ondela svojom voljom i nezavisno, ili samo povremeno priz-naje uslovljenost. To je zato jer uslovljenost obuhvata isam um, koji spada u najfinije, informativno zbivanje pri-rode. Nesvestan čovek nema svoju volju niti slobodu. Svo-ju volju i slobodu nezavisnog delovanja čovek može daima samo od svesti svoje duše zato što je njegova dušatranscendentalna u odnosu na um i na celu prirodu,nezavisna i uvek slobodna.

53

Stoga, kada učimo i radimo na sebi radi osvešćenjaonda delamo protiv prirodne uslovljenosti i nadilazimo je.Kada tako dela čovek zrači plemenitošću, dostojanstvom iuzvišenošću. Takvo delanje je izvor sreće za čoveka, mož-da ne trenutne, ali sigurno trajne. Sva kreativnost čove-kova na ovome svetu je nastala takvim nadilaženjemuslovljenosti prirode. Kada sledimo prirodne impulse bezusmerenja ka osvešćenju i učenju, onda delamo kao maši-na, potpuno uslovljeni širom celinom iako sebe obmanju-jemo da delamo svojom voljom vođeni nekim iluzornim,subjektivnim razlozima. To je zato jer nam je i um uslov-ljen kao i telo. Kada tako dela čovek se ne razlikuje od osta-lih uslovljenih bića koja robuju prirodnim nagonima. Bezsvesti duše čovek je nizak i jadan. Takvo delanje je uzroksve patnje koju čovek doživljava na ovom svetu. Sve ovo se može sažeti u zaključak da čovek nemože da menja spoljni svet dok ne promeni sebe. Menjaju-ći sebe menja spoljni svet na najbolji mogući način. Zap-ravo samo sebe i može da menja, to je jedina sloboda kojuima, spolja je sve uslovljeno širom celinom (astrološkim idrugim prirodnim zakonima). Stoga možemo da utičemona spoljašnji svet samo indirektno, menjajući sebe. Rezul-tati su uvek vidljivi: koliko ispravno osvešćavamo sebetoliko nam je i spoljni život povoljan. I obratno: sva patnjai neugodnosti uslova života rezultat su čovekove nesves-nosti. Princip odnosa svesti i postojanja, prirode i duha,davno je izrečen u drevnom tekstu klasične sânkhye,Sânkhya-kârika od Išvarakršne: 57. "Nesvesno, kao štonastaje mleko za ishranu teleta, preobražava se i priroda usvrhu slobode čoveka (duše)". 59. "Kao što se povlači ple-sačica kada gledaocima prikaže ples, tako se odvraća i pri-roda pošto se izrazila pred svešću duše". 61. "…čini se danijedno biće nije stidljivije od same prirode (ili čistog

54

bića), jer kada shvati: „Viđena sam”, nikada više ne izlazina dogled (duše) čoveka." Sve je ovo davno spoznato i u gnostičkim delima aposebno u Manihejskim izvorima (Hegemonius, ActaArchelai, 8. Bar Khoni, Scholia, 315, 22-27) koji u svemutome naglašavaju astrološki uticaj na inkarnacijski ciklusduša u telu: „Kad je Otac života video kako duša pati utelu... pozvao je Poslanika. A ovaj došavši pripremi sve štomu je potrebno za posao spasavanja duša. Napravio jetočak sa dvanaest sudova... Pokretan kruženjem nebeskihsfera, taj točak zahvata duše koje umiru... I splav se punidušama koje ti sudovi zahvataju, pa ih zatim iskrcava... uEone, gde ostaju u Stupu Slave zvanim Savršeni čovek... Toje stup svetlosti, jer je ispunjen pročišćenim dušama”. Stoga, iako postoji uslovljenost, postoji i neuslov-ljenost na kojoj ta uslovljenost počiva. Sloboda neuslov-ljenosti je u suštini svih pojava, iako se one spolja, ugubom svetu, pokazuju kao uslovljene. Iako je svet uslov-ljen, on je na paradoksalan način sačinjen kao savršenosredstvo za izražavanje neuslovljenosti. Drugim rečima,ma kako bio uslovljen, ovaj svet je savršeno podešen za pro-svetljenje čovekovo. Na ovom svetu ne možemo ništa drugoniti išta pametnije da uradimo osim da se prosvetlimo. Zap-ravo, sam uvid u uslovljenost sveta nas oslobađa. Sampojam 'oslobođenja' duše podrazumeva nadilaženje neslo-bode, nadilaženje koje se događa samo objektivnom sves-nošću, jasnim uvidom ili spoznajom šta sve uslovljenostjeste. Sva uslovljenost sveta tako je podešena da se kroznju ispoljava neuslovljena božanska svest koja sve omo-gućava. Ispoljava se kroz čoveka. Da nije tako, svet bi bioobična mračna tamnica bez života, a ne prostranstvolepote i kreativnosti. Lepota postojanja i beskraj kosmosadokaz su da ma kakva uslovljenost postojala na lokalnom

55

području, neuslovljena božanska svest je daleko nadmoć-nija. Ta božanska svest je suština naše duše. Samo su dve stvari beskrajne i neuslovljene: kos-mos i ljudska duša. Oni su u svojoj suštini jedna ista neus-lovljenost. Što je čovek duševniji, to je više siguran u to.

56

AKO JE SVE IZRAZ BOŽANSKE SVESTI,OTKUDA ZLO U SVETU?

Priča o prirodi postojanja i svesti ne bi bila potpunaako ne bismo odgovorili i na pitanje koje se svakomenameće: otkuda zlo u svetu ako je sve izraz božanske sves-ti? Rekli smo da se božanski Apsolut ispoljava u vidumonada svesti koje se dalje razgranavaju u još finije oblikekoje su nam poznate kao duše. One su naše suštine. Sve seto ispoljava kao težnja božanskog Apsoluta da iskusi svesvoje mogućnosti, sve aspekte svoga postojanja jer samabožanska svest ne može da postoji bez takvog ispoljava-nja. Božanska svest mora da se ispolji kao svako mogućepostojanje i zato je priroda svekolikog postojanja da izrazisve mogućnosti postojanja. Duše su svesni subjekti kojisakupljaju sva iskustva postojanja i vraćaju ih božanskomApsolutu kao svest o sebi. Ovde dolazimo do jednog paradoksa. Duše kaoemanacije božanske svesti su čisto dobro, lepo i savršeno.Ljudi koji su nosioci duša na ovom svetu zato ne mogu dabudu negativni i zli. Oni zbog svoje duše vide božanskusvest u celom postojanju i prepoznaju je kao svoju svest,kao božansku prisutnost. Takva njihova priroda na ovom svetu izaziva dvaproblema. Prvi je taj što zbog jake svesti duše u sebi i svesti osveprisutnoj božanskoj svesti takvi ljudi nisu zaintereso-vani za naporan rad i razvoj materijalne kulture. Oni videda je sve već savršeno, da sámo postojanje počiva nabožanskoj svesti i zato su takvi duševni ljudi prirodnoreligiozni i osim predaje božanskom njih ništa drugo neinteresuje. Čak ni razvoj materijalne kulture i tehnike. O

57

tome svedoče svi sveci i prosvetljeni ljudi, koji su ostvarilipunu svest duše u telu. Oni mogu da žive i u kolibama ipećinama. Čak se time i ponose. Nedostatak materijalnihinteresa smatra se kao dokaz duhovnosti - što je samoizraz nezrele i naivne duhovnosti. Istinska duhovnostpočiva na transcendenciji, nadilaženju svih podela pa ipodela na duhovno i materijalno, jer materijalno kao tak-vo ne postoji, a duhovno nikada ne može da nestane jersvest je u osnovi sveg postojanja. Istinska duhovnost je ukreativnom ispoljavanju svesti u postojanju, u kreativno-sti koja ne razlikuje svest i postojanje, koja postojanjeotkriva kao svest i svest kao samo postojanje. Drugi problem je zadatak duša da iskuse sva mogu-ća stanja postojanja, a to znači i ona negativna, sve supro-tnosti, pa i suprotnosti svemu što je dobro i lepo, suprot-nost samog božanskog prisustva. Fizički svet je za to istvoren. One ne mogu to same da iskuse. Potrebna im jepomoć u tome, pomoć bića koja nemaju istu svest o duši ibožanskom prisustvu i koja zato mogu lako da čine zlo, tj.privid suprotnosti božanskom dobru. Ona zbog nedostat-ka duševnosti misle da ne postoji ništa božansko, da je svesamo materija koju čulima opažaju i da je zato opravdanočiniti sve za opstanak, pa i nanositi zlo drugima. Da bi se monade svesti ili duše naterale da iskusesva moguća stanja postojanja, i ona najnegativnija,božanski Apsolut se nije ispoljio samo u dobre duše kojesu svesne svog božanskog izvora, već i u one monade kojenisu toga dovoljno svesne, u entitete koji imaju jači prividodvojenosti od božanskog izvora. To su negativni entitetikoji su po predanju nazivani satanskim ili luciferanskim. Božanski Apsolut se ispoljio u razmeri od dve trećinemonada svesti koje nose u sebi svest o svom božanskomizvoru (anđeoski entiteti), i u jednu trećinu monada čijientiteti nemaju tu svest u dovoljnoj meri (satanski,

58

demonski i luciferanski entiteti). Ta razmera je bila potre-bna zato jer je za pobedu dobrog potrebna dvostruko većasnaga od negativnog. Destruktivni negativni procesi su uvek lakši začinjenje jer se zasnivaju na iluziji odvojenosti od božan-skog izvora i jedinstva svega, koja je jaka u nižim dimenzi-jama, a najjača u fizičkoj realnosti. Negativni entiteti postoje svuda uporedo sa poziti-vnim. Oni igraju ulogu iskušivača koji izazivaju prinudu ipritisak na nosioce duša da iskuse ono što sami ne bimogli, negativna stanja ili takozvano "zlo". Ezoterična istorija nam kazuje da je prvobitna pos-tojbina prvih ljudskih bića sa božanskom dušom kao svo-jom suštinom, u ovoj galaksiji, bila u sazvežđu Lire. Vre-menom su se oni sve više spuštali u materijalni svet radisticanja iskustava o svim mogućnostima postojanja, alizato su sve više gubili vezu sa svojim božanskim izvorom.Tada su došli u sukob sa negativnim entitetima čiji zada-tak je bio da Lirane nateraju da još više iskuse sve moguć-nosti fizičkog sveta i suprotnosti postojanja, i kao rezultattog sukoba potomci Lirana, ljudska bića sa svešću duše,raselili su se na mnoga sazvežđa, Plejade, Tau Ceti, Erida-nus, Procyon, Arcturus i druga. Nakon svih sledećih sukoba sa negativnim entite-tima, pa i međusobnim, shvatili su da sve više gube svojuvezu sa božanskim izvorom, odnosno da svo znanje i teh-nologiju koju imaju duguju samo sećanju na svoj božanskiizvor, na prošlost, i da će to sećanje dalje da se gubi. Zato su bili naterani da načine krajnji korak u evo-luciji božanske svesti, korak koji će da predstavlja zaokretka povratku u božanski izvor. Taj krajnji korak, koji je uje-dno i krajnja tačka u zaboravu božanskog nakon kojemože da sledi samo povratak u božanski izvor, jeste stva-ranje čoveka na planeti Zemlji, po njihovom liku, naravno.

59

Sakupili su sve osnovne osobine svoje genetike istvorili čoveka na planeti Zemlji. Da bi se čovekov razvoj učinio maksimalno dinami-čnim za sticanje svih mogućih iskustava, učinjene su tristvari. Prvo je skraćen ljudski vek desetak puta zbog ubr-zanja ljudskog razvoja na ovom svetu. Sa 800 na 80 godi-na. Drugo, zajedno sa Zemljom napravljen je i ceo sun-čev sistem, kao spoljašnji činilac psihodinamike u čovekui organskom životu na Zemlji uopšte. O uticaju planeta napsihodinamiku čovekovog života govori nauka astrologijeveć vekovima. O presudnom uticaju planeta sunčevog sis-tema na sav organski život Zemlje, nauka će progovorititek za nekoliko vekova. Gnostici su znali ponešto o ovome i bića koja sustvorila sunčev sistem nazivali su Arhontima, ili vladari-ma. Smatrali su ih negativnim jer time zarobljavaju ljud-sku dušu u telu i ovaj svet su smatrali zatvorom iz kogatreba pobeći. Nisu međutim, znali, mada se u nekim tek-stovima samo može naslutiti, da su i solarni sistem isamu Zemlju stvorile naše duše sa mnogo višeg nivoa odovog u kome se ovde nalazimo, verovatno pomoću napre-dnih bića. Za takav posao potrebni su kvalifikovani maj-stori. Nije to bilo moguće izvesti čarobnim štapićem. Treće što je učinjeno jeste da su u čovekovo telougradili sistem psihoenergetskih centara, čakri, koje delu-ju u skladu sa planetama sunčevog sistema. Ti psihoener-getski centri predstavljaju sva stanja svesti u čoveku ipovezanost stanja svesti sa načinom postojanja. Prekočakri se svest povezuje sa postojanjem kroz čoveka. Na tajnačin, zahvaljujući sistemu čakri, čoveku nije moguće dauzdigne svoju svest a da ne promeni svoje delovanje u skla-

60

du sa tim uzdizanjem, niti može da razdvoji svest i delova-nje. Ako to pokuša onda stagnira u razvoju. Suština stvaranja čoveka na Zemlji jeste da se nači-ni ključni i "istorijski" preokret u ispoljavanju božanskesvesti, da se ona zaokruži i vrati sebi samoj, svojoj potpu-noj samospoznaji. To mora da se učini stvaranjem prividapotpunog zaborava sebe same. Taj privid maksimalnogzaborava svesti i postojanja događa se u umu i egu savre-menog čoveka na planeti Zemlji, koji misli da je svet samomaterijalan i onakav kakvim ga vidi čulima. To je dno dnabožanske svesti. To je najdalja tačka u otuđenju svesti odpostojanja. Ali ako taj proces zamislimo kao kruženje, što ijeste, samo odatle, od te najdalje tačke, moguć je povrataksamoj božanskoj svesti. Ako bi se božanska svest vraćalasebi na osnovu stalnog sećanja sebe, onda ništa ne bi pos-tigla. Potreban je privid potpune odvojenosti od sebe samei potpunog zaborava da bi ponovo postala svesna sebesame. Ta odvojenost se događa u čovekovoj individualno-sti, u umu i egu. Zapravo u svemu tome samo se dovršavaonaj proces individuacije božanske svesti koji je započeood prvih monada iz Apsoluta. Sve se dalje nastavljalo svevećom individuacijom svesti na sve moguće načine.Konačna individuacija je individuacija ega, zatvorenost ujedno biće i jedno telo i iluzija potpune odvojenosti togbića od celine, od božanskog. Odatle se započeo čovekov razvoj na ovoj planetikao da je to stvarni nastanak čovekov. Izbrisani su tragovistarih civilizacija na Zemlji, ali ne svi, i započet je razvojsavremenog čoveka od nule. Čovek je nateran da uči sveod početka, da nauči zakone prirode i da sam razvija nau-ku i tehniku, svoju civilizaciju, a ne samo da je nasledi odnekoga kao što je to bio slučaj sa starijim ljudskim civili-zacijama na drugim sazvežđima. Zato su čoveku zabra-

61

njeni ezoterično znanje, magija, poznavanje viših dimen-zija, i drevno znanje starih civilizacija. Da bi se takav razvoj usavršio, da bi se ljudi sa ljud-skom dušom naterali da rade na stvaranju civilizacijeputem usavršavanja materijalnog okruženja, nauke i teh-nike, odnosno transformacije prirode ka duhu i božanskojsvesti, kao jedinom pravom nastavku božijeg dela stvara-nja, kroz čoveka, stvorena su tri ključna događaja koja sutakav tok pokrenula, održala i ubrzala. Prvi je događaj u istoriji poznat kao vaskrsenje Hris-tovo. Isus je bio potomak stare ljudske civilizacije ("sinčovečiji") koje su nekada postojale u području Mesopota-mije, bio je veliki majstor ezoteričnog učenja starih škola, ipreneo je suštinsko znanje za spoj svesti i postojanja uradu na ovom svetu. Takođe je upozorio ljude na postoja-nje neljudi i na važnost svesti o duši. Od njegove pojavemeri se istorijsko vreme. Pre njega sve stare civilizacije suvreme vezivale za prirodne, lunarne cikluse i ono je bilokružno, tu nije bilo nikakvog civilizacijskog razvoja. Tekod Hrista počelo je da se meri linearno istorijsko vreme iono je neophodno za razvoj nauke, tehnike i civilizacijeuopšte. Otuda je Hrist vezan za solarnu simboliku. Kines-ka i indijska civilizacija su imale ogroman potencijal zarazvoj, ali one su ostale iste milenijumima jer nisu imaleimpuls razvoja koji je nosilo hrišćanstvo. Drugi presudan događaj za formiranje savremenecivilizacije jeste osnivanje Kraljevskog društva u Londonu1660. godine (Royal Society of London) i objave Njutno-vih Principa (Isaac Newton: Philosophiae Naturalis Prin-cipia Mathematica). S time je konačno započet razvoj nau-ke od osnove, i raskid sa mitskim i magijskim pogledomna svet. Istovremeno sa ovim događajem otpočeo je "lovna veštice" u celom hrišćanskom svetu, a to je zapravo biokonačan obračun sa paganskim i magijskim svetom, sa

62

ezoteričnim manipulacijama svešću i višim dimenzijamaumesto sistematskog rada i znanja dostupnog svim lju-dima. Pored Euklidovih Elemenata, Njutnova mehanikapredstavlja ključno kristalisanje čovekove svesti u fizič-kom svetu. Treći događaj je pojava srpskog naučnika NikoleTesle. On je potpuno nadišao Njutnovu mehaniku i ogra-ničeni materijalni pogled na svet svojim istraživanjima iotkrićem neograničene energije iz etra. On je konačnodoneo svetlost na planetu Zemlju i toliko ubrzao razvojnauke da su vladari ovoga sveta morali da ga uspore. To jei on sam shvatio, da je mnogo ispred svoga vremena, pa jei sam uklonio neke svoje patente, kao što je bežični prenosenergije (toranj na Long Ajlendu) i direktan izvor energijeiz etra ili energije 'nulte tačke' (električni automobil Pier-ce-Arrow sedan, 1931. g.). Njegova istraživanja etra i bes-krajne energije su potisnuta lansiranjem lažnih i netačnihteorija Ajnštajna u orbitu svetske naučne popularnosti.Tesla je tvrdio da postoje mnogo veće brzine od svetlosne ida je radio sa njima, to se poklapalo sa otkrićima kvantnefizike, ali to bi značilo da je svest u osnovi prirode i to bibio kraj celokupnog dotadašnjeg pogleda na svet u komestare društvene i verske tradicije još uvek imaju vrlo važ-nu ulogu, i za koje ljudsko društvo još nije bilo spremno.Zato je preko Ajnštajna lansirana laž da ne postoje brzineveće od svetlosne, i teorija relativnosti sa 'velikim pras-kom', koja je trebalo da posluži kao savremena naučnaparalela zastareloj biblijskoj priči o stvaranju sveta. Sve jeto izmišljeno i na silu nametnuto svetskoj i naučnoj jav-nosti, preko Jezuita i Cionista, da bi se značaj Teslinograda potisnuo i naučni razvoj usporio kako bi se ljudi pri-premili i društveni razvoj prilagodio za postepenu većubrzinu razvoja. Zaista, nije bilo moguće čovečanstvu da iz

63

konjske zaprege uskoči u brzinu veće od svetlosne, kako jeTesla velikodušno ponudio. Da je delo Nikole Tesle bilo konačna prekretnicaljudskog razvoja na ovoj planeti, da čovek nakon detaljnespoznaje materijalnog sveta, kroz sebe aktuelizuje prisus-tvo božanske svesti u ovom svetu, svedoče i njegove reči:"Onoga dana kada nauka počne da proučava nematerijal-ne pojave (delanje svesti duše), za jednu deceniju će posti-ći više nego za sve prethodne vekove postojanja." Bilo je takođe potrebno da se drevno znanje o ljud-skoj duši i njenom oslobođenju sačuva za budućnost i zaone zrele pojedince kojih uvek ima, a koji su spremni da sepopuno oslobode iluzija ovoga sveta, odnosno ciklusainkarnacija, nezavisno od istorijskog i društvenog razvoja.To je učinjeno u ezoteričnim školama gnostičkog hrišćan-stva i u izvornom budizmu. Jedino je u njima sačuvanasva istina o pravoj prirodi ljudske duše i njenom pravomoslobođenju. Pre pojave Hrista i linearnog istorijskog razvojaljudske civilizacije na Zemlji, negativni entiteti su seizmešali sa ljudima i postali su njihovi vladari. To sedogodilo u Vavilonu pre oko 13.000 godina. Sve vladarskeloze su povezane genetskim srodstvom a njihova genet-ska posebnost je u tome da iako spolja liče na ljude, njihovljudski oblik samo služi kao portal preko koga delujuneljudski negativni entiteti. Oni nisu mogli da se pokažukakvi jesu jer bi ih ljudi prepoznali, a kada su prepoznationda ne mogu da deluju na ljude. Oni su se maskirali uljudska bića tako što su napravili ljude hibride, pola ljudea pola neljude, organske portale pogodne da ih opsednu ida deluju preko njih na ovom svetu. Astralni svet je inačenjihova prirodna postojbina pa otuda lako utiču na ljudekoji su svesni samo fizičkog sveta. Ti hibridi su bili malo-brojni, ali su oni postavljani da budu vladari nad ljudima.

64

Tako je ta manjina lakše vladala mnogo većim brojem lju-di. Od tih hibrida i neljudi potiče sva vladarska elita idanas na svetu, sva aristokratija. Oni su se iz drevnogVavilona preselili u Rim, tu su od Isusovog učenja stvorilihrišćansku crkvu kao glavnu polugu vezivanja svesti ljudiza materiju i čula, i za 'rad u znoju lica svog' na ovom sve-tu, na učenje samih osnova znanja i nauke. Oni sprovodesve prinude i prisile koje su neophodne da razbiju inercijuduševne svesti i natera je na razvoj i rad u fizičkom svetu,rad koji je ključan za sticanje svih iskustava i mogućnostibožanske svesti u fizičkom svetu. Nakon propasti Rimaprešli su u Veneciju, a odatle u Holandiju i sve evropskedvorove, pa u Englesku, i na kraju u SAD. On su nosioci svih negativnosti na ovom svetu, alinegativnosti koja je ovom svetu neophodna radi iskušenjasvih mogućnosti božanske svesti, svih suprotnosti, iskus-tva na koje same ljudske duše nikada ne bi pristale nitibile sposobne same da izazovu. Zato su svi simboli vladara ili Iluminata, odnosnonjihovih nižih izvršitelja, masona, građevinski simboli,njihov bog je 'veliki arhitekta univerzuma', oni služe Luci-feru jer je on svetlonoša, donosilac svesti u materiji. Luci-ferova osobenost je što donosi svetlost svesti u ona iskus-tva u koja duše, zbog svoje uzvišene, božanske prirode, nežele ni da privire. To je dobrim delom ovaj svet. Čovek koji je spoznao svoju dušu nema nikakvihveza niti interesa na ovom svetu, za njega je fizički svetsamo privid, on u svemu, u samom postojanju vidi prisus-tvo božanske svesti. On vidi da je sve savršeno, da svemoguće stvarnosti već postoje paralelno. To je tačno, alitakvi ljudi mogu tako sedeti na zemlji u primitivnim koli-bama vekovima. Njih ne interesuje razvoj civilizacije.Međutim, samo preko kompletnog civilizacijskog razvoja,od ljudskih prava i sloboda, do naučnog znanja o kvant-

65

nom polju, i njegove primene u nauci i tehnici, božanskasvest u čoveku dolazi do svesti o sebi, svojoj suštini i smis-lu postojanja u svemu, i to preko civilizovanog čoveka.Zato je bila potrebna sva ova prinuda i prisila na čovekaod strane neljudi i njihovih hibrida da se savlada opasnainercija ljudskih duša kada je u pitanju rad na ovom svetu. Da ne bude zabune: civilizovan čovek je onaj kojipraktično primenjuje svest o postojanju u samom posto-janju. Kroz njega se materijalizuje božanska svest. Krozcivilizovanog čoveka božanska svest ispoljava samu sebena najbolji mogući način. Dakle, takav civilizovan čovekće biti moguć samo u dalekoj budućnosti. Do sada se tekzačela neka slaba i primitivna ideja o njemu. To je plan za planetu Zemlju, ona je stvorena kaoelitna škola za kompletan razvoj svesti o postojanju krozčoveka, preko transformacije materijalnog sveta do svestio prirodi materije. Tačnije rečeno: Zemlja je stvorena zakompletno spajanje božanske svesti i postojanja, sa svimdetaljima, od početka do kraja, u živom iskustvu kroz bićei delo čovekovo. Za Zemlju je predviđen razvoj tehnologijei materijalne kulture i svako ko se takvom razvoju civili-zacije suprotstavlja biće sprečen. Svakako, ima naroda icivilizacija koje nisu tehnološki orijentisane, koje dobrožive od svoje svesti o božanskom prisustvu, ali njima nećebiti dopušteno da vladaju ovom planetom. Treba reći i to da je nezainteresovanost mladih dušaza tehnološki razvoj bila opravdana u ranijim vremenimakada on nije ni postojao na ovom svetu. Život je bio mno-go teži i ljudi su opravdano smatrali da su ovde kao u zat-voru i samo su želeli da ga se oslobode i vrate svom pra-vom, višem stanju. Danas, kada je uveliko pokrenut teh-nološki razvoj, mnoge mlade duše su njime oduševljene iprivlači ih sve što je novo, 'urbano' i 'progresivno'. Ali to jeinteresovanje kod većine mladih duša uglavnom nezrelo,

66

u većoj meri se zasniva na korišćenje već postojećih teh-noloških prednosti nego na ozbiljnom radu na njihovomstvaranju, što je osobina manjine ljudi. Zbog svega ovoga postoje sukobi i zlo u svetu. Zlo inasilje se događa na individualnom planu i međuljudskimodnosima zbog razlika u stanjima svesti, nerazumevanju,i potrebi da ljudi iskuse apsolutno sve što se može iskusiti,pa i sve greške, da ne kažemo 'grehove'. Svest počiva naslobodi iskustava, a to znači i na slobodi da se greši. I takose dolazi do spoznaje. Kada je svest duše u malom procen-tu prisutna u telu onda se takvi ljudi nazivaju mladimdušama, sa nedovoljno zrelosti iz iskustva postojanja naovom svetu. Takvi ljudi tek uče veštine snalaženja i rada ufizičkom svetu, ali neki su toliko nezreli da nemaju dovo-ljno emocionalne inteligencije da bi razlikovali dobro odzla, ispravno od pogrešnog, i budući da su više identifiko-vani sa telom i njegovim potrebama opstanka, lako seodlučuju da te potrebe brane i nasiljem. Takve nezrele lju-de lako opsedaju negativni entiteti sa astrala i tako nasta-ju svi oni slučajevi zločina i ekstremnog nasilja među lju-dima. Svi oni kasnije svedoče da su u tim trenucima bili'van sebe', opsednuti, da nisu znali šta rade. Sa rastomiskustva tokom inkarnacijskog ciklusa, svest duše sve višebiva prisutna u telu, a zajedno s njom i svest o ispravnomi dobrom. Nije moguće čoveku drugačije da zna šta jeispravo i dobro osim sa svešću duše. Na globalnom planu se iz sličnih razloga događaju icivilizacijski sukobi. Kao što negativni astralni entitetiutiču na nezrele ljude da čine pojedinačne zločine, takoslično hibridi ljudi i negativnih entiteta, Iluminati i aris-tokrate, pokreću čitave narode u ratove i masovna raza-ranja, kada se za to ukaže potreba radi neke promene ikolektivnog razvoja. Ne treba smetnuti sa uma da suratovi najviše pokretali ekonomski i naučni razvoj. Možda

67

je to tako zbog same inercije materijalnog sveta u komeživimo, i zbog dijalektike suprotnosti koja u njemu vlada,pa tako ljudi svoje najveće vrline iskazuju kada im je naj-teže, i često dobri ciljevi moraju da se postižu lošim sreds-tvima. Dobar primer je ekonomija. Danas i u doglednojbudućnosti sa ovakvim civilizacijskim razvojem neće bitimoguć pravedan ekonomski i finansijski poredak. Eks-ploatacija mora da postoji još uvek, previše je činilaca kojise ne mogu kontrolisati, mlade i nezrele duše u velikojmeri sačinjavaju populaciju na ovoj planeti, da je njimadostupna besplatna energija trošili bi je na svoje niskestrasti i to bi pojačalo destrukciju. Slično bi se dogodilo dapostoji pravedan beskamatni finansijski poredak. Eko-nomski razvoj bi se značajno usporio i možda stao. Zato jei danas neminovno da finansijski poredak koji daje rezul-tate traje samo neko vreme, nakon čega se mora izazvatikriza i slom koji će dati energiju da se nastavi novi cikluskoji će opet neko vreme davati snagu ekonomskom razvo-ju. To su sve spoljašnje prisile i prinude koje su neophod-ne ljudima sa mladim i nezrelim dušama, sa nedovoljnosvesti duše u sebi. Ako bi se njima dala sva sredstva naslobodno korišćenje, samo bi im se dala energija da ostva-re sve svoje nezrele težnje. Nedostatak svesti, zrelosti iravnoteže u ljudima izražava se nedostatkom ravnoteže isvesnog uređenja spolja, u životnim uslovima. Iluminati i aristokrate, vlasnici svih korporacija,takođe vrše prinudu i pritisak na ljude raznim drugimsredstvima, gde god to mogu. Truju ljude preko hrane,lekova i vakcina da bi ljudi sami došli do svesti o zdravomnačinu života; izvrću istine i od medija i obrazovnih insti-tucija, čiji su oni isključivi vlasnici, stvaraju legla laži da biljude iskušali da sami postanu svesni istine i njenog oču-vanja, da sami dođu do naučnih istina nakon ispitivanjasvih mogućnosti, posebno ispitivanja svih laži. Ukratko,

68

njihov pritisak sa negativnostima samo kristališe poziti-vnu svest u čoveku. Oni u suštini samo izazivaju suprotno-sti i teraju ljude da korak po korak upoznaju fizički svet.Ništa drugo ne rade. Ovo je svet u kome vlada dijalektikasuprotnosti i to je način da se prisustvo svesti ovde ojača.Svaki čovek zna da je nešto zgrešio i kada se pokajao pos-tao je bolji čovek, svesniji sveta i sebe. To se isto događa ina globalnom planu sa čovečanstvom. Na greškama seuči. Pored samih suprotnosti, u pozadini tog zakona stojipotreba božanske svesti da kroz čoveka iskusi sve štomože da se iskusi. I to 'sve' treba shvatiti krajnje ozbiljno.Nije moguće da čovek samo prihvati istinu od nekogautoriteta i da je sledi. Čovek mora sam da dođe do istine,da svest o istini bude njegova svest i da istina bude njego-vo delo. Samo tako će svest njegove duše moći da na ovomsvetu izrazi božansku svest. Još su gnostici otkrili da Arhonti ne mogu da stvara-ju, oni mogu samo da modifikuju već stvoreno, da stvarajusimulacije (gnostici su simulacije i simulakrume Arhonta,ono što danas nazivamo virtuelnom realnošću ili matrik-som iluzije, nazvali rečima svoga vremena, kao stvaranje'loših kopija'). To znači da Iluminati i sve negativne silesamo otvaraju mogućnosti koje ljudi sami ostvaruju.Nijedna negativna sila neće čoveka da zgrabi, podigne uvazduh i baci ga sa mosta ili visoke zgrade u smrt. Onasamo može da navede čoveka da sam to učini. Tako rade iIluminati. Oni izazivaju suprotnosti, samo navode, otva-raju vrata zlu i negativnosti, a ljudi sami kroz njih prolaze,sami čine zlo iz neznanja i nesvesnosti. Na taj način onipokazuju ljudima koliko su nesvesni, oni ostvaruju, objek-tivizuju i materijalizuju čovekovu nesvesnost i neznanje.Tako na indirektan način pomažu osvešćenje čovekovo. Izaista, nikada u istoriji ljudi nisu bili svesniji ove zavere

69

kao danas kada je ona najveća, kada su prinuda i pritisaklaži i destruktivnosti na ljude najveći. Globalni sukobi se uglavnom zasnivaju na suprot-nosti dvaju težnji. Prva je težnja duševnih ljudi da ostanuinertni, da ne rade mnogo na civilizacijskom razvoju kroztransformaciju materijalnog sveta, i da se vrate natragbožanskom izvoru, Bogu i carstvu nebeskom. Oni isprav-no osećaju da je proces materijalizacije stran ljudskoj duši,ali ne razumeju da ljudske duše nisu došle na ovaj svetsamo da bi se neugodno osećale, već da bi prošle kroz nje-ga i transformisale ga u skladu sa božanskom svešću kojusame predstavljaju, da bi sakupile sva iskustva postojanjai vratile ga božanskom kao svest o sebi. Takve težnjenezrelog povratka božanskom oličene su u etičkim religi-jama, judaizmu i islamu, kao i Pravoslavlju. Takođe i usvim starim politeističkim i šamanskim tradicijama pos-toji težnja ka jedinstvu sa prirodom, i kroz nju ka jedins-tvu s božanskim. Stvaralačkog rada kod njih gotovo da inema. Druga je težnja da se izgradi materijalna kultura ida se preko usavršavanja svesti u materiji dođe do svesti obožanskom. Takva težnja postoji zato što svest ne možedrugačije da se ispolji u fizičkom svetu nego kroz rad itransformaciju tog sveta. Svest je delatna, uvek kreativna,nije ništa statično što može samo da postoji. Da bi zavla-dala u fizičkom svetu ona mora taj svet da transformiše ida način postojanja ljudi i transfer informacija među nji-ma učini efikasnim kako bi mogla nesmetano da dela utom svetu. Razvoj tehnike i civilizacijsko uređenje nijeništa drugo do ono što već postoji na kvantnom nivoupostojanja u kome je sve savršeno, u kome sve mogućnos-ti postoje kao paralelne stvarnosti, u kome je sve poveza-no trenutnim prenosom informacija koja omogućava dos-tupnost svesti. To isto se ispoljava ovde na krupnom pla-

70

nu kao usavršavanje životnih uslova i mogućnosti kreta-nja, dostupnost informacija preko interneta i mobilnetelefonije. Tehnološko i civilizacijsko usavršavanje nijeništa dugo do ispoljavanje svih mogućnosti koje već pos-toje u kvantnom polju. Društveno uređenje kroz ljudskaprava i slobode nije ništa drugo do vladavina svesti međuljudima. To je sve način na koji se božanska svest ispoljavakao postojanje. To je spontana težnja da potencijalno pos-tane aktuelno, da implicitni (kvantni) poredak postaneeksplicitni. Tu težnju, koju nazivaju "novi svetski pore-dak" predvode Iluminati sa svojim masonima, ali problemje što ne biraju sredstva da je ostvare pa zato njihov uči-nak nije mnogo bolji od onih prvih, koji je ne ostvarujuuopšte. Trenutno se vodi sukob među njima. Jedni civiliza-cijski razvoj koče i vuku unazad, ka povratku u raj, i osta-vili bi zemlju neobrađenu, a drugi vuku napred, želeći daostvare raj na zemlji po svaku cenu, gaze pri tome savživot pred sobom. I tako razapinju samu Zemlju da sveviše strada. Samo zahvaljujući njenoj još uvek superiornojsnazi i svesti život se odvija dalje, civilizacija nekako nap-reduje, mada sumnjivom brzinom. Život se ipak odvija i dalje uprkos svim sukobima ihaosu na ovom svetu, ljudi napreduju u svom civilizacij-skom razvoju, možda samo zato jer svest duše nikada nemože potpuno da zamre, ona je uslov za sam život. Makoliko bila mlada i nezrela u ljudima ona uvek posedujesvest o svojoj pravoj svrsi na ovom svetu, ma koliko jepovremeno gubila uvek nađe načina da je povrati. U tomejoj pomaže sama ova Zemlja svojom lepotom. Etičke religije, judaizam i islam, sputavaju sloboduneophodnu da se svest ispolji na sve moguće načine, onepropisuju ljudima sve šta treba da čine i uskraćuju im slo-bodnu volju i ličnu svest o ispravnom delanju. One pred-

71

stavljaju diktaturu jednoumlja. Iako su kao takve bile pot-rebne vrlo mladom čovečanstvu da kultiviše svoje pona-šanje na neki način, spoljašnjom prinudom verskog auto-riteta, vremenom postaju sve veći teret i ograničavajurast čovečanstva u svesti kroz slobodnu volju. Problem je što ni jedni ni drugi nisu mnogo svesnisvoje prirode i zašto rade to što rade. I jedni i drugi ne zna-ju za samadhi, da je neophodno da se božanska svest i pos-tojanje prvo spoje u srcu čovekovom, pa će tek onda moćida se njihov spoj izrazi u svetu. Koliko se više u svakomčoveku dogodi samadhi, toliko će više biti carstva nebes-kog na zemlji, kao što je na nebu; toliko će više biti po voljibožijoj. Možda im ova knjiga u tome pomogne kako bi senašli na pola puta svojih težnji, jer niti može biti pravecivilizacije bez svesti duše, niti se svest duše može izrazitibez prave civilizacije.

*** Ovo bi bio prikaz kako se božanska svest ispoljava upostojanju kroz samu prirodu, ljudsko društvo i njegovrazvoj. Sada ćemo videti kako se svest i postojanje spajaju iizražavaju kroz samog čoveka.

72

ZAKON BROJA SEDAM I SEDAM ČAKRI

Videli smo na početku da se božanska svest izraža-va kao spektar sveopšteg postojanja. Drugim rečima, sve-što-jeste uvek se izražava kao sve-što-je-moguće. Božan-ska svest Apsoluta izražava se tako što postaje sve što nabilo koji način može da bude. Taj spektar možemo sasvim prikladno da uporedi-mo sa spektrom boja sunčeve svetlosti. Ona se kroz priz-mu prelama u sedam boja. Sunčeva svetlost se sastoji izsedam boja zato što se i svetlost božanske svesti uvekizražava kroz zakon broja sedam, ili kroz sedam faza.Princip sedam faza ispoljavanja postoji u svemu, a nesamo u svetlosti, postoji u zvuku, otuda imamo sedamnota, u procesu formiranja kristala i ostvarenja svih dru-gih materijalnih procesa kao i događaja. Ništa se ne ostva-ruje pravolinijski, svaki proces ostvarenja ima svoje rit-move, oscilacije, promene, zastoje, dodatne impulse, ikada ih pažljivo razmotrimo možemo da zapazimo da ihuvek ima sedam. Zakon broja sedam je u osnovi procesastvaranja. Otuda potiče biblijska priča o stvaranju sveta zasedam dana. To je metafora koja izražava zakon brojasedam. Čovek je mikrokosmos, njegovo telo je holografskiodraz kosmosa u malom. Sve dimenzije od kojih se sastojikosmos (zemlja, voda, vatra, vazduh i eter), sabrane su učovekovom biću i otuda on ima fizičko telo (zemlja), ose-ćanja i imaginaciju (voda), energiju i volju (vatra), misli iliinformacije (vazduh) i samu svest (etar, kvantno polje).Čovek zato može da razume sve dimenzije zbivanja priro-de i da se kreće po svim tim dimenzijama. Zapravo, njego-vo 'kretanje' po njima nije ništa drugo do proširivanje nje-

73

gove pažnje sa fizičkog polja na više i šire dimenzije. On tosve već sadrži kao svoje biće. Stoga 'izlazak iz tela' i bora-vak u višim dimenzijama nije nikakav izlazak, već samokonkretno proširivanje pažnje i svesnosti. Zakon broja sedam, pomoću koga se božanska svestApsoluta izražava kao sveopšte postojanje, odražava se i učoveku kao mikrokosmosu sveopšteg postojanja. Odraža-va se kao sistem psihoenergetskih centara poznatih kaočakre.

Čakre su vrtlozi energije u obliku torusa koji spajajusvest sa postojanjem, preko njih se svest izražava kao pos-tojanje. Sama reč čakra znači točak ili vrtlog. Čakre imaju svoje boje koje su usklađene sa osnov-nim bojama sučevog spektra svetlosti. Takođe čakre se

74

nalaze na mestima endokrinog sistema žlezda sa unutra-šnjim lučenjem, koje određuju sve hormonalne funkcije irad svih vitalnih organa. Endokrine žlezde rade pod utica-jem informacija iz spoljašnje i unutarnje sredine, teinformacije telo dobija pre svega preko frekvencija svetlo-sti, odnosno boja. DNK molekul je u suštini svetlosni kod.DNK dobija suštinske informacije o svom radu od fotona,svetlosnih kodova sunčeve svetlosti. Svaka boja sunčevogspektra je odlučujuća za rad određenog vitalnog organa.Zato postoji lečenje bojama, lečenje suncem. Hipofiza jeključna za rad svih ostalih žlezda. Za rad hipofize ključanje ultraljubičasti spektar sunčeve svetlosti. Otuda je zazdravlje od presudnog značaja primanje sunčeve svetlostii boja. Telo prima najviše svetlosti kroz oči. Tako su sun-čeva svetlost, boje, čakre i rad vitalnih organa tela pove-zani u jedinstvenu celinu koja daje život. Svaka čakra odražava jednu fazu u procesu materi-jalizacije, od čiste svesti, etra ili kvantnog polja, od ideje,do konkretnog fizičkog ostvarenja, grubog fizičkog sveta. Sa svojih sedam čakri čovekovo biće je prizma kojarazlučuje božansku svest i samo postojanje, i koja ihsamim razlučivanjem spaja, odnosno ustanovljava njiho-vo izvorno jedinstvo. Činjenica da se u čoveku spaja svest sa postojanjempreko čakri otkriva nam razlog zašto se svako stanje svestiu čoveku ispoljava kroz odgovarajući događaj i načinponašanja čoveka. Zbog čakri čovek ne može da odvojisvoju svest od njenog ostvarenja u postojanju, svako sta-nje svesti ispoljava se odgovarajućim ponašanjem, odno-sno dominacijom određene čakre, njenim energetskimdelovanjem. I obratno. Svako ponašanje i način života uti-če na dominaciju odgovarajuće čakre. Ne samo da čakreutiču na ponašanje, već i ponašanje utiče na čakre. To sekoristi u praksi joge, određenim vežbama i obrascima

75

ponašanja energija i svest se usmeravaju na određenečakre i tako se aktiviraju određeni aspekti postojanjačovekovog. Na taj način čakre predstavljaju načine postojanja,dominacija određene čakre odražava se u načinu na kojitrenutno postojimo, šta trenutno radimo i kako opažamostvarnost. Budući da je smisao sveg postojanja u percepciji,kroz samo postojanje kosmosa božanski Apsolut iskušavasvest o sebi, svako pojedinačno biće je samo individualnioblik kroz koji božanska svest aktuelizuje svest o sebi.Takođe i svaka čakra u čoveku, kao mikrokosmosu, odra-žava sav spektar mogućih stanja svesti s kojim čovekmože da postoji, sav spektar percepcije božanske svesti učoveku i kroz čoveka. Od najuzvišenijeg božanskog stanjado najnižeg animalnog, od potpune slobode do potpuneuslovljenosti. Od potpunog sećanja na sebe, svoju suštinuili svest duše, do potpunog zaborava sebe, svoje suštine isvesti duše. Naime, sistem čakri ne predstavlja ništa drugo dospektar prisustva svesti duše u telu. U celokupnom čovekovom postojanju ne radi se nio čemu drugome već o spektru prisustva svesti duše utelu. Svest duše je zapravo božanska svest koja se izraža-va kao samo postojanje, kao naše telo. Kada se svest izražava na najelementarniji način ufizičkom telu, onda se izražava kroz prvu, najnižu čakru,muladharu. Kako njeno sjedinjenje sa postojanjem postajesve složenije, onda se izražava kroz sve više i više čakre.Kada svest sakupi svo iskustvo postojanja tako da možeda dođe do svesti o sebi u samom postojanju, ili kada sesvo iskustvo postojanja kristališe u svest o sebi, tada se

76

božanska svest duše u ljudskom biću izražava kroz najvi-šu čakru, sahasraru. Najviša čakra, sahasrara, je najviši domet koji svestduše može da izrazi u ljudskom telu. Sve čakre su veze telasa dušom, ali progresivno sve manje čiste, dok se za najvi-šu čakru sahasraru može reći da je najčistija veza tela sadušom.

77

PODELA ČAKRI NA TRI DELA

Čovekovo biće ima tri centra: 1. Intelektualni centar koji određuje percepciju,razumevanje i izražavanje; 2. Motorički i instinktivni centar koji određujesamo kretanje tela, sve autonomne funkcije i nesvesnenagone; i 3. Emocionalni centar koji stoji između ova dva ipovezuje njihov rad.

Uopšteno govoreći, ova tri centra predstavljaju spa-janje (3) nebeskog (1) i zemaljskog (2) principa u čoveku.

78

Intelektualni centar predstavlja princip slobode i spozna-je, motorički sve što nas uslovljava i ograničava, a emoci-onalni predstavlja način povezivanja, razumevanja i krea-tivnog nadilaženja tih suprotnosti. Svi ovi centri rade zajedno, ali neujednačeno kadanisu potpuno ostvareni, tako da svaki može da nadjačaostale. Oni se mešaju međusobno. Tako, na primer, nekomože da razmišlja i oseća mehanički, po navici i uslovlja-vanju (intelektualni centar može da deluje mehaničkikada razmišljamo formativno), ali zato veća sloboda izbo-ra koju imaju viši centri, intelektualni i emocionalni,mogu da pomognu da se navike i mehaničko ponašanjetela i uma razumeju i prevaziđu. Emocionalni centar je najvažniji u povezivanjuispravnog rada svih centara i čakri. On je nezavisan i oduma i od tela i zato može da ih povezuje i usklađuje. Emo-cionalni centar je između intelektualnog i motoričkog. Sve čakre se prema ovoj podeli dele na tri dela, tač-nije na dve grupe, donju i gornju, i jednu čakru između(anahata) koja ih spaja. Prve tri čakre, muladhara, svadhisthana i manipurasačinjavaju grupu koja predstavlja motorički centar,mehaničko ponašanje i delovanje, niže biće čovekovo,nižu svest uslovljenu telom i telesnim životom. One sunaša veza sa prirodom, biološkim i društvenim opstan-kom. To su centri koje svi ljudi koriste prirodno i sponta-no. Gornje tri čakre, vishuddhi, ađna i sahasrara, sači-njavaju intelektualni centar kroz koji svest sprovodirazumevanje, percepciju i izražavanje. One su naša veza savišim umom i božanskom svešću duše. Da bi njihovodelovanje nadjačalo niži, instinktivni centar, neophodnaje viša svesnost koja se stiče karmičkom zrelošću i radom

79

na sebi. Potrebno je uskladiti rad nižih centara da bi svestnesmetano mogla da deluje iz viših. Za usklađivanje radanižih centara, neophodno je do njih sprovesti svest izviših. Središnja čakra, anahata, je u predelu srca i ona igraključnu ulogu u povezivanju ovih dvaju grupa ili centara,u sprovođenju svesti iz viših u niže centre. Emocionalnicentar je presudan u povezivanju božanske svesti i posto-janja. Koliko je svest u ovom centru snažnija, koliko smoemocionalno zreliji, odnosno koliko smo svesniji praveprirode svega kao bezuslovne božanske ljubavi koja sveomogućava, toliko je moguć ispravan rad svih ostalihčakri, svih ostalih stanja svesti na svim nivoima. Stoga samo sa emocionalnom zrelošću možemoispravno da rasuđujemo, intelekt nije dovoljan za isprav-no rasuđivanje, njegova uloga je neutralna i više je usme-rena na percepciju. Motoričkim centrom možemo dadonosimo odluke, ali one će biti ograničene samo na tre-nutne ciljeve opstanka. Samo emocionalna zrelost možeda nadiđe obe ovakve funkcije i da vidi ispravno. Emocio-nalna zrelost se u nama pre svega pokazuje i dokazuje kaobezuslovna ljubav. Ljubav je svest koja je iznad svih sup-rotnosti, iznad svih ograničenja i zato samo takva svestmože da spoji nespojivo. Ona to može zato što je najbližabožanskoj svesti koja je izvor bezuslovne ljubavi koja sveomogućava. Da bi se božanska svest duše potpuno ispoljila unašem biću potrebno je samo da sve čakre ispravno radesvoj posao i da ne blokiraju protok energije i svesti nekimpogrešnim radom. Da bi ispravno radile potrebno je samoda budu ispravno povezane i usklađene. Ta ispravnost sepostiže jedino ispravnim razumevanjem prirode samogapostojanja, da je ono izraz božanske svesti u obliku bezus-lovne ljubavi koja sve omogućava.

80

Božanska svest se ne može drugačije na ovom svetuspoznati osim u obliku bezuslovne ljubavi u svemu, usamom postojanju. Zato je taj ključni centar koji povezujesve ostalo u srcu čovekovom, u čakri anahata. Ljubav je sposobnost povezivanja svega onoga štoni telom ni umom ne možemo da povežemo niti razume-mo. Ljubav spaja i ono što je nespojivo, ona razume i nera-zumljivo, ona vidi i nevidljivo. Zato ključna čakra nije navrhu, već u sredini bića čovekovog, u njegovom srcu. Sledeće što je važno znati jeste da svaka čakra imaovu podelu na viši, svesniji deo, i niži nesvesni i mehanič-ki deo. Niži deo svake čakre radi motorički ili mehaničnoradi samog opstanka, jer je rad svake čakre uvek potrebancelom biću. One stoga mogu da rade i sa minimumomsvesti, samo mehanički i tada pokazuju svoju najnižu pri-rodu. Da bi se svest i energija uzdizale, a time i kvalitetživota čovekovog bića, neophodno je ojačati rad svesnogdela svake čakre. Osvešćenje čakre se radi osvešćenjemprirode svakog načina postojanja i delovanja koji je pred-stavljen određenom čakrom. Osvešćenjem njenog nesve-snog dela. Priroda same svesti je takva da na njoj morasvesno da se radi. Samo ono što je nesvesno može da radisamo od sebe, kao sve ostalo u prirodi. Svest se jača i uzdi-že samo svešću, naporom koji priroda ne obezbeđuje, to jekreativan napor koji je moguć samo na prethodnom isku-stvu svesti. Taj napor uzdizanja svesti ne postoji nigde uprirodi već samo kod ljudi koji svesno rade na sopstve-nom osvešćavanju.

81

HERCIJANSKE I NE-HERCIJANSKEFREKVENCIJE ČAKRI

Govoreći o dimenzijama postojanja videli smo daone sve izviru iz etra, ili kvantnog polja. Iz njega kao naj-bliža stoji dimenzija vazduha za koju smo rekli da pred-stavlja svet ideja ili misli u čoveku. To je područje infor-macija od kojih se oblikuje sve na nižim grubljim plano-vima. Te informacije su misli. Misli su ideje ili informacijepo kojima postoji sve što postoji. Budući da je svet idejanajbliži samom etru ili kvantnom polju, u kome je svebezvremeno sabrano u jedno, kao sve mogućnosti posto-janja, sve informacije o svakom mogućem postojanju tubezvremeno već postoje. Zato mi možemo da mislimoapsolutno o svemu, prošlom, budućem, sadašnjem i ono-me što se uopšte nije ispoljilo (a što nazivamo maštom iliimaginacijom). Zato u svojim mislima, u svetu ideja,možemo sve mogućnosti da ispitujemo i kombinujemo nasve moguće načine, bilo povezivanjem u smisao, ili bezsmisla. Zapravo, tačnije bi bilo reći da se aktivnosti tog sve-ta ideja, elementa vazduha, same odigravaju zbog blizinekvantnog polja ('iznad'), i energije elementa vatre ('ispod'),a da samo prisustvo svesti duše u fizičkom telu čini da seto događa u telu, u našoj glavi, jer sahasrara je postavljenana našoj glavi. Prisustvo svesti duše čini da se aktivnostiviših dimenzija, pa tako i obrada ideja, odigrava u telučovekovom. Duše su kreirale fizičko telo čovekovo da bi sezbivanja svih dimenzija objedinile i osvestile na jednommestu, u čovekovom biću.

Prisustvo svesti duše daje fokus zbivanju svih idejada se kreću ka smislu, razumevanju zbivanja, osvešćenju,

82

svesti o sebi - što konačno vodi ka božanskoj svesti koja sveomogućava. Priroda kvantnog polja ili etra jeste da je bezvreme-no i besprostorno, vreme i prostor nastaju tek u nižimdimenzijama. Takve frekvencije kvantnog polja nazivajuse ne-hercijanskim. Hercijanske frekvencije se prostiru uprostoru i vremenu. Ne-hercijanske su za razliku od herci-janskih statične, ne prostiru se nikuda već su samodovo-ljne i nalik su sfernom postojanju. Takva je priroda kvan-tnog polja. Ona je otkrivena kao beskrajan izvor sve ener-gije, nazivan je 'nulta tačka', ili 'energija nulte tačke' ili'energija vakuuma'. Tu energiju je otkrio Nikola Tesla i odnjega potiče naziv ne-hercijanske frekvencije da bi ih raz-likovao od uobičajenih hercijanskih sa kojima radi ostalanauka. Detaljniji tehnički opis bio bi sledeći: Skalarni talasi(ne-hercijanski) nastaju uzajamnim delovanjem dvakoherentna elektromagnetna talasa iste frekvencije i sup-rotne faze. Pri tome, rezultantno energetsko polje nastaloprožimanjem suprotnih elektromagnetnih polja, nije nji-hovo potpuno poništavanje, kako se to obično misli, negotransformacija energije u oblast vakuma, u stanje poten-cijala i stvaranje tzv. skalarnog polja. Longitudinalni talas(hercijanski) je talas pri čijem prostiranju čestice mediju-ma osciluju u pravcu prostiranja talasa. Može se kretatisamo kroz supstancijalne sredine koje poseduju elastič-nost. Primer mehaničkih logitudinalnih talasa su zvučnitalasi u vazduhu. Elektromagnetni skalarni talasi mogunastati odgovarajućom modulacijom strukture plazmoi-dnih fenomena. U tom smislu, loptaste munje su jednaspecifična forma stacionarnog elektromagnetnog polja.Nikola Tesla ih je stvarao i igrao se s njima. One su mu idale ideju o ne-hercijanskim frekvencijama.

83

Jednostavnije rečeno, područje hercijanskih talasajeste svo područje ispod brzine svetlosti. To je područjekoje opažamo čulima i fizičkim umom. Područje ne-hercijanskih talasa je iznad brzine svetlosti, ono je zapra-vo trenutno. To je ono područje koje su fizičari otkrili kaoprirodu kvantnog polja, u kojemu čestica može istovre-meno da postoji i kao talas, a da to samo zavisi od svesti iopažanja svesnog subjekta. To područje ne možemo daopažamo čulima i fizičkim umom, ali možemo sa njim daimamo vezu sa unutarnjim čulima i višim umom. Ta vezaTesli nije nedostajala. Stoga, izvor misli ili ideja, elementa vazduha, je ne-hercijanski, statičan, sferan i potpun. Zato su misli blizubezvremenoj sadašnjosti, zato misli mogu da se prostirupreko vremena i prostora. Misli zapravo predstavljajusažimanje informacija o svemu u vremenu i prostorunezavisno od vremena i prostora. To mogu jer su najbližesamom etru ili kvantnom polju. One su u strukturi čovekovog bića na vrhu, kaonajviša čakra, sahasrara. Kao takva ova čakra je najizrazi-tije ne-hercijanska po svojoj prirodi, ona je najviše iznadvremena i prostora, iznad čovekovog tela. Što su vreme i prostor gušći i čvršći u svom uslov-ljavanju i delovanju kroz sve niže čakre, to je hercijanskodelovanje više izraženo. Frekvencija svake niže čakre jesve više hercijanska. Najniža čakra, muladhara, je najviše hercijanska posvojoj frekvenciji. Zato je u njoj svest najviše izložena sup-rotnostima fizičkog opstanka, iluziji materijalnosti, line-arnog vremena i prostora u kome je subjekt otuđen. Drugim rečima, frekvencija prve čakre je najniža, afrekvencija sedme najviša. Svojstva niskih frekvencija su materijalizam, avisokih duhovnost.

84

Prva i poslednja čakra predstavljaju krajnju polari-zaciju postojanja, čistu svest (sahasrara) i najkonkretnijepostojanje (muladhara) kome nije potrebna svest i smisao,već samo prirodna uzročnost. Naša kičma sa celim siste-mom čakri nalik je na polugu namagnetisanu suprotnimpolovima, pri čemu je najviša sahasrara sačinjena od ne-hercijanskih frekvencija, a prva najniža muladhara odhercijanskih.

85

Zato naša svest može da ima iskustvo i bezvreme-nog prisustva (ne-hercijanska priroda kvantnog polja) iiskustvo čvrste materijalnosti linearnog vremena (priro-da hercijanskih frekvencija) zarobljene uzročnošću. Možeda bude potpuno zaslepljena čulnim, materijalnim sve-tom (muladhara), ili da ima iskustvo transcendentalnečiste svesti o sebi (sahasrara), ili da bude negde u prostorui vremenu, krećući se između tih krajnosti. Čakre predstavljaju sve mogućnosti iskustava pos-tojanja, od elementarnog i potpuno uslovljenog, do čistesvesti o sebi, o smislu postojanja, o jedinstvu božanskesvesti o sebi koja je slobodna da se ispoljava na sve mogu-će načine. Ovakva suprotna polarizacija čovekovog bića,između prve i poslednje čakre, omogućava kretanje ener-gije kroz čoveka. Čovek ne bi imao energije za život da nepostoji ta polarizacija duž njegovog sistema čakri. Otudaje energija koju čovek koristi u svom životu i radu, u sva-kom delanju, uvek vezana za stanje njegove svesti. Sistemčakri se zato naziva psihoenergetskim sistemom. Budući da se božanska svest ispoljava u postojanjepo modelu holograma, gde svaki detalj sadrži sve principeceline, tako se i ova polarizacija svih čakri od hercijanskedo ne-hercijanske frekvencije, odražava ne samo na ceosistem čakri (od prve do poslednje čakre), već i na svakuposebno. Svaka čakra je i sama polarizovana na hercijan-ske i ne-hercijanske frekvencije, energija svake čakre sekreće u obliku torusa, kruži od središta ka periferiji odaklese opet vraća središtu. To omogućava njihovu dinamiku i sposobnost ras-ta i preobražaja, prosleđivanje energije s jedne na drugu,kao i stalnu energetsku povezanost svih čakri zajedno.

86

POLARIZACIJA SUPROTNOSTI U ČAKRAMA

Polarizacija čakri ne postoji samo u prirodi njihovihfrekvencija, već i u samom odnosu svesti i postojanja. Ceospektar čakri od prve do poslednje predstavlja jednu veli-ku polarizaciju svesti i postojanja, svesnog i nesvesnog,

87

materije i duha, svesti jedinstva sa božanskom celinom, ipodeljene svesti, otuđene od celine. Zapravo, sve čakre zajedno predstavljaju prelaz odhercijanskih do ne-hercijanskih frekvencija postojanja usedam faza. U najvišoj čakri sahasrari, svest jedinstva je potpu-no prisutna jer je tu postojanje ne-hercijansko. Kako sesvest sve više spušta u postojanje, kroz sve niže čakre,tako postaje sve više polarizovana kroz princip suprotnos-ti, sve više uslovljena sve grubljim uslovima, ali i izloženasve većoj dijalektici suprotnosti. U najnižoj čakri, mulad-hara, svest postoji u hercijanskim frekvencijama i zato jenajviše čulna, svest je potpuno polarizovana na suprotno-sti jer je tu najdalja od svog izvora, božanske svesti duše, uneznanju. Tu postojanje najviše preovladava bez svesti osebi, izloženo nesvesnoj uzročnosti i uslovljenosti bivanja.Zato se kaže da tu vladaju samo nagoni i instinkti. Borbaza opstanak po svaku cenu, pa i po cenu tuđih života, tu jeizražena. Može se reći da usled maksimalno izražene pola-rizacije i suprotnosti u najnižoj čakri, u njoj je život dove-den do apsurda. Iako odatle izvire sva životna energija,život tu može da postane sam sebi suprotnost jer uslednedostatka svesti čovek ne vidi sveprisutni život svuda,pa otuda pod delovanjem ove čakre može da ubija da bipreživeo. Delovanje iz prve čakre je jednako smrtonosnokoliko je i životodavno. Na taj način je suprotnost u delo-vanju prve čakre maksimalno izražena. Ona je izvor svegstradanja i patnje čovekove, koliko je i izvor života tela. Zbog ovoga je Buda rekao da je izvor patnje u nago-nu za život. Svaka viša čakra predstavlja sve veće osvešćenjepostojanja, sve veće prepoznavanje iste božanske svesti upostojanju i otuda sve veće izražavanje bezuslovne ljuba-vi. Svest se uzdiže u višu čakru spoznajom prave prirode

88

niže čakre. Svaka čakra predstavlja određenu svesnost,način postojanja i pogled na svet, na stvarnost. Kada sesvet posmatra sa snažnom identifikacijom svesti u jednojčakri, onda je veoma teško odoleti subjektivnosti i jednos-tranosti. Što je čakra niža, to je identifikacija jača. Identi-fikacija svesti u čakrama je nužna zbog njihovog rada,sama energija u njima ima centripetalno kretanje da bi serad čakre održao. Samo zahvaljujući tome što čovekovo biće ima višečakri on može da nadilazi svoju subjektivnost, da upore-đuje različite nivoe i stanja svesti i tako da jača objektivnusvesnost. Objektivna svesnost se ne nalazi ni u jednomcentru ili čakri, niti u nekom određenom stanju svesti, većsamo u iskustvu promene svih stanja svesti kroz sve cen-tre. Svesti jedinstva u najvišoj čakri ne može biti bez isku-stva suprotnosti svih nižih centara.

89

VIŠA I NIŽA EGZISTENCIJALNA PRIRODA ČAKRI

Jedna od najočiglednijih osobina čakri jeste njihovredosled po vertikali. Svaka je viša ili iznad prethodne. Tonije slučajno. Vertikalan položaj čakri nam odaje i prirodukretanja energije i njenu povezanost sa stanjima svesti.Suština čovekova je povezana sa njegovim izgledom,posebno sa načinom kretanja. Za razliku od svih ostalihbića čovek je uspravan i njegova uspravnost nije samorezultat evolucije kretanja, već je povezana sa usmere-njem svesti i energije, za njihovo kretanje od nižeg kavišem obliku postojanja. To se odražava na položaj čakri. Polarizacija o kojoj smo govorili mora nekako da seizražava u trodimenzionalnom prostoru. Priroda polari-zacije svesti i energije je takva da se u trodimenzionalnomprostoru izražava kao nešto što je nisko, dole, uslovljeno,teško i negativno, i kao nešto što je visoko, uzvišeno, lako ipozitivno. Pozitivne frekvencije su 'visoke', a negativne'niske'. U našem iskustvu sve što je negativno i uslovljava-juće je na neki način nisko i dole, sve što je pozitivno iuzvišeno je gore. Raj je na nebu, a pakao pod zemljom. Svest je po svojoj suštini neuslovljena i sveobuhva-tna, i zato se ona u postojanju uvek izražava kao težnja kasve većoj slobodi i neuslovljenosti, nadilaženju uslovlja-vanja, transcendenciji. Otuda se celokupno postojanjekreće ka sve većem znanju ili svesti o sebi. To se u posto-janju izražava kao sve bolje usavršavanje funkcija, evolu-cijom živih oblika u kretanju, delovanju i percepciji, i usa-vršavanje ljudskog rada i načina postojanja. Lepim, kul-turnim ponašanjem uzdižemo svest i energiju na višenivoe.

90

Svaka čakra je viša od prethodne, i taj njen položajduguje svom značenju u odnosu na nižu čakru. Svakačakra predstavlja jedan izraz više svesti u odnosu na nižestanje svesti, jednu pobedu nad nižim stanjem. I to možemoda prepoznamo u iskustvu. Uvek kada nadiđemo nekostanje koje je predstavljalo nisku, uslovljenu svest, tonadilaženje doživljavamo zaista kao uzdizanje. Prethodnoponašanje, koje je bilo vođeno svešću niže čakre, izgledanam iz perspektive više svesti kao da je činilo neko drugo,niže biće, a ne mi, svoje ranije ponašanje (niže čakre)možemo da sagledamo sa visine, objektivnije, čak sečudimo da smo mogli da činimo nešto tako nisko, negati-vno i ograničavajuće. Opet, takav uvid omogućava diferencijaciju višegstanja svesti, pa možemo reći da ovakav poredak čakri, odniže ka višoj, pomaže u diferenciranju svesti u svakojčakri posebno. O svakoj možemo steći objektivnu svestsamo iz više perspektive, kada se uzdignemo iz nje u višu. Sva ljudska kultura zasniva se na takvom uzdizanjusvesti, od nagona i nesvesne stihije, nižih čakri, ka višem isvesnijem delanju. Princip uzdizanja svesti prema čakrama vezan je iza delatni princip same svesti, za energiju. Kada se krećenaniže, energija opada; kada se kreće ka višim čakramaenergija u nama raste. To kretanje je praćeno stanjimasvesti. Kada smo obuzeti uslovljavanjima nižih centaraonda gubimo energiju i svest nam je niska, negativna iuslovljena. Kada nadilazimo nesvesnu uslovljenost nižihnagona i mehaničkog uslovljavanja u delovanju, ondaimamo više energije i objektivniju svesnost. Priroda delovanja čakri je takva da povezuju svest utelu sa energijom. Bez energije ne možemo imati prisustvosvesti. Veće prisustvo energije uslov je za veće prisustvosvesti. Zbog povezanosti svesti i energije ne možemo svo-

91

ju energiju da trošimo na jedan način i u jedne ciljeve, a dapokušavamo da ostanemo svesni na drugi način, sa dru-gim ciljevima. Drugim rečima, ne možemo da služimo dvagospodara niti da sedimo na dve stolice. Jedno da radimo,a drugo da mislimo. Zapravo možemo, ali tada samogubimo vreme i energiju, a svest obmanjujemo. Energija je zbivanje koje sledi svest, ili bolje rečeno,zbivanje koje je proizvedeno samim prisustvom svesti, i unašem telu se kreće uspravno, na gore, i silazno, na dole.To je otuda jer se kreće od jedne čakre do druge, od većeuslovljenosti ka manjoj, od neznanja ka znanju. Vertikalan položaj čakri i samoga čoveka ima vezesa zemljinim magnetizmom i zakonima fizičkog privlače-nja i uslovljavanja svesti. U vertikalnom položaju svakačakra se gravitacijski oslanja na nižu, svaka niža na nekinačin štiti višu čakru, služi joj kao osnova, tako je svakaviša čakra manje izložena zemljinoj privlačnosti i to olak-šava njeno uzdizanje. U horizontalnom položaju svakačakra je jednako izložena gravitaciji zemlje i fizičkomuslovljavanju. Zato je to pasivan položaj, prikladan zaspavanje. Otuda su uspravna leđa jedini ispravan stav zameditaciju, uspravno stanje je jedino pravo stanje za bud-nost, odnosno aktiviranje energije i svesti iz najniže donajviše čakre. Čak su i povijena leđa u svakodnevnomdržanju odraz blokade kretanja energije i svesti, negativ-nog stanja. Da bismo ovo bolje razumeli moramo se podsetitida je gravitacija elektrostatički fenomen izražen u velikimrazmerama. Planete i sva nebeska tela su elektromagnetikoji samim svojim kretanjem indukuju životnu energiju.Životna energija se takođe indukuje između same zemlje ijonosfere. Cela priroda je sačinjena od dinamičkih elek-tromagnetskih odnosa. Čakre u nama su samo mali holo-

92

grafski modeli tog velikog elektromagnetnog kosmičkogzbivanja. Stoga nam mora postati sasvim jasna priroda frek-vencija ove tri grupe čakri, koje smo odredili kao motorič-ku ili mehaničku, emocionalnu i intelektualnu. Svakozbivanje sa zasniva na odgovarajućim frekvencijama.Najniža grupa od prve tri čakre, zadužena za mehaničkoponašanje, sastoji se iz niskih frekvencija. Tri najvišečakre koje sačinjavaju intelektualni centar, sastoje se izviših ili finijih frekvencija. Osobine niskih frekvencija su teskoba i strah, suža-vanje svesti, identifikacija, uslovljenosti i zavisnost,samim tim i sve što se vezuje za materijalizam. To su oso-bine i prve tri čakre koje spontano deluju kod velike veći-ne ljudi. Osobine visokih ili finih frekvencija jeste sloboda ijasnoća percepcije i veće prisustvo svesti, pozitivna ose-ćanja i otvorenost. To su osobine triju viših čakri (5,6 i 7). Negativne arhontske sile koje vladaju ovim svetomsvoju vlast zasnivaju pre svega na tome što kod ljudi nasve načine kontrolišu i jačaju niske frekvencije prve tričakre, i time jačaju rad nižeg centra, a to znači suženjesvesti i percepcije ograničene samo na materijalno (štočine preko svojih, kontrolisanih medija i obrazovanja), nastalan strah i brigu za opstanak (pomoću izazivanja sta-lnih sukoba i ratova, kao i ekonomske nestabilnosti i zavi-snosti). Stvar sa frekvencijama je jednostavna: koju nagla-šavamo s njom i živimo. Od prirode frekvencije zavisi inaše opažanje. Promenom frekvencije menjamo i opaža-nje, a s njim i realnost u kojoj se nalazimo. Ali sama priro-da svake frekvencije jeste da je trenutna i zato uvek pod-ložna promeni, drugim rečima, ona je uvek virtuelna,počiva na slobodi. Svest uvek može da promeni svaku fre-

93

kvenciju, svako opažanje i svaku realnost. Jedino što jepotrebno jeste imati dovoljno svesnosti, a s njom i dovolj-no energije. Stoga ako mi živimo u virtuelnoj realnosti koja nasuslovljava, koju podržavaju negativne arhontske sile,onda ona uvek može da se promeni jednostavnom pro-menom frekvencija, promenom stanja svesti. To je uvekmoguće jer je sve to u nama. Svest duše je naša suština, a ne bilo koja frekvencijabilo koje čakre. Različite frekvencije različitih čakri samo su u svojvrtlog uhvatile svest naše duše da se zanese i pri-vremenoidentifikuje sa stanjima koje karakterišu određene frek-vencije zbivanja. Tačnije bi bilo reći da je sve to izrežiralasama božanska svest naše duše. Sve je to njena igra otkri-vanja svih svojih mogućnosti, svega što ona sama jeste.

94

OSNOVNA PRIRODA I ZNAČENJE SVAKE ČAKRE

Čakre predstavljaju sedam osnovnih faza u kojimase svest i postojanje sjedinjuju i ispoljavaju. Zato za čoveka postoje sedam različitih nivoa svestii postojanja u kojima se može naći i njih pokazuje jogistič-ki sistem čakri: 1) dubok san bez snova (muladhara) 2) sanjanje (svadhisthana) 3) java ili prosečna dnevna budnost (manipura) 4) svedočenje o prva tri (anahata) 5) mentalna svest o božanskoj svesti (vishuddhi), 6) osposobljavanje tela da transcendentalna božan-ska svest aktivno i neposredno učestvuje u postojanju(ađna), i 7) potpuna otvorenost bića za prisustvo božanskesvesti duše; nestanak svake identifikacije sa objektivnimpostojanjem usled potpune otvorenosti za prisustvobožanske svesti duše, odnosno nestanak svake razlikeizmeđu postojanja i božanske svesti koja ga omogućava(sahasrara). Prvi nivo je stanje čistog postojanja, kao i sedmi, aliprvi je nesvestan sebe dok je sedmi potpuno svestan i sebei svog jedinstva sa postojanjem. Kao što se vidi, sedmi nivo jedino je autentičanstvarnosti, dok svi ostali izražavaju nivoe nesvesnostistvarnosti kao i procese osvešćenja stvarnosti. Kroz teprocese osvešćenja izražava se sva dinamika i raznovrs-nost postojanja. Prva tri nivoa ili stanja svesti, dubok san, snovi ijava, odgovaraju prvim trima čakrama: muladhara, svad-histhana i manipura. Sa njima deluje većina ljudi prirodno,što znači bez ikakve duhovne kulture i svesne namere.

95

Mogu se prepoznati i kao nagoni (prva), želje (druga) ivolja za moć (treća čakra). Četvrta čakra (anahata) odgo-vara četvrtom stanju svesti ili prvim povremenim iskus-tvima transcendentalne svesti, svesti jedinstva sa božan-skom svešću u samom postojanju. Peta čakra (vishuddhi)odgovara petom stanju svesti u kome se transcendentalnasvest učvršćuje kao stalna svest, ali samo na nivou znanjai njegovog izražavanja, ne i celog bića. Ona odražava men-talno razumevanje svesti i postojanja. Šesta čakra (ađna)odgovara i šestom stanju svesti koje transcendentalnusvest duše trajno otkriva celom biću, tu se događa čista ipotpuna percepcija božanske svesti u samom postojanju,percepcija koja se ne može mislima izraziti, koja nadilazium. Sedma čakra (sahasrara) odgovara sedmom stanjusvesti koje prestavlja najviše prisustvo božanske svestiduše u telu i fizičkom svetu uopšte.

1. Muladhara

Muladhara je prva ili korenska čakra. Ona nas pove-zuje sa čistom energijom prirode, sa energijom Zemlje.Zato je smeštena u području prepona. Od nje naše telodobija svu vitalnu energiju za život u elementarnom sta-nju, celovitu i nepolarizovanu. Iz nje dobijamo sav nagonza opstankom u svom najizvornijem obliku. Njena boja jetamno crvena. Ona je u svom delovanju neutralna, podr-žava i daje snagu svemu u šta se energija ulaže. U njoj jesmeštena izvorna energija prirode, šakti, zvana kundalini.Taj naziv ukazuje da je ona tu 'sklupčana kao zmija', odno-sno tu postoji samo kao potencijal koji tek treba da se raz-vije kroz više centre spajanjem sa svešću, odnosnoosvešćenjem. Izvan čoveka principi ove čakre izražavaju čistuprirodu, životnu energiju koja daje život svemu bez razli-

96

ke. Ali ovo 'bez razlike' treba doslovno razumeti, jer odav-de energiju za ispoljavanje dobijaju ne samo sve pozitivne,već i sve najnegativnije pojave. Ova čakra u svom negati-vnom aspektu izražava i gubitak energije, a to u ljudskomiskustvu znači smrt i razaranje života u svim oblicima.Razaranje života je negativna strana ove čakre, njenaenergija je potpuno nesvesna i zato može da uništavaživot u težnji da ga sačuva po svaku cenu. Jedan prostprimer je kada osoba, čija svest je ograničena na delovanjeove čakre, unosi previše hrane i to nezdrave u slepoj težnjida unese energiju u sebe, da živi i opstane, dok time zap-ravo ubija samog sebe. Drugi primer negativnog delova-nja ove čakre je bezobzirno uzimanje životne energije nasve moguće i destruktivne načine. Zbog svoje neutralnosti ovoj čakri, pored uticajasvih drugih planeta, najviše odgovara astrološki uticajMerkura.

2. Svadhisthana

Svadhisthana je druga čakra i smeštena je iznadprve, u području polnih organa. To ukazuje da se u njojizvorno celovita životna energija iz prve čakre po prvi putpolarizuje radi rađanja svih oblika života. Ona je izvorseksualnosti i svih načina sa kojima razmenjujemo ener-giju, u svome telu, sa drugim bićem i okolinom. Zbograzmene energije, ovde je izvor svih životnih radostivezanih za telesnost, koja se posebno izražava kroz seksu-alnost, ali i svih njihovih suprotnosti kao što su mržnja,ljutnja, prezir i okrutnost, izvor svih sukoba i nasilja pre-ma životu. Zbog ovakve dualne prirode svadhisthanačakre, seksualnost je kod čoveka niske svesti uvek pove-zana sa nasiljem i mržnjom. Zbog udaljenosti od izvorasvesti i objektivne spoznaje (šeste i sedme čakre), i zbog

97

neposredne blizine prve čakre, čiste energije kojoj je pri-marni impuls opstanak, svest se u ovoj drugoj čakri izra-žava kroz princip samozadovoljstva u svakom obliku.Prevod njenog naziva govori da je to 'vlastito sedište'.Svest koja se izražava kroz ovu čakru opravdava i raciona-lizuje sve postupke koji se odnose na princip zadovoljstvai opstanka, od ljubavi do mržnje. Prve dve čakre imaju najveću energetsku privlač-nost, one su energetski najjače u čoveku. Prva čakra svojusnagu pokazuje u borbi za opstanak i održavanje samogživota tela na sve načine. Druga čakra svoju snagu i priv-lačnost pokazuje takođe kroz nagon za opstanak, ali urazmeni sa drugim polom, kroz seksualnu razmenu. Ilogično je da se životna energija najpre ispoljava na tajnačin. Seksualnost je jaka jednostavno zato jer mora dabude takva da bi se bića razmnožavala i da vrsta ne biizumrla. U seksualnosti se zato osećamo najviše ispunjeniživotom (jer je ova čakra najbliža izvoru same životneenergije, prvoj čakri). Svest sama po sebi nema nagon zarazmnožavanjem jer je sveprisutna kao izvor postojanja.Neophodno je da preovladava snaga bića, materijalnosti ienergije da bi nagon za razmnožavanjem opstao. Ta snagaje opravdana, ali usled svog niskog položaja i udaljenostiod izvora svesti (sedme čakre) izložena je i velikoj polari-zaciji, zakonu suprotnosti, pa je otuda često povezana sanegacijom života u svim oblicima, a pre svega u poveza-nosti seksualnosti sa svim destruktivnostima i nasiljem.Seksualnost koja stvara život, koja je izvor najvećeg zado-voljstva na ovom svetu, uvek je išla zajedno sa perverzi-jama, sa izopačenim životom. Zbog manjka objektivnesvesti i blizine izvora životne energije, seksualno zado-voljstvo se može naći u svemu i svačemu, sa istim polom,sa nekim predmetima, čak i sa životinjama, dovoljno jesamo iskusiti zadovoljstvo u nekom takvom obliku i pos-

98

taće opsesija, sa svim racionalnim objašnjenjima i oprav-danjima. Um na nivou druge čakre uvek opravdava svepostupke koji slede princip zadovoljstva. Seksualnost je zato uvek bila i ostala najveći izazovprisustvu svesti u postojanju. Koliko je moćno sredstvotransformacije energije nižeg bića (prve tri čakre) u višeoblike postojanja putem nauke tantre, toliko je oduvekzbog svoje snage bila i uzrok pada svesti duše u telu, sasvim pratećim posledicama. Izvan čoveka, u svetu, princip druge čakre se ispo-ljava u svemu što bog Eros predstavlja, u svim oblicimalepote i zadovoljstava, od cveća i peva ptica čija lepota imaseksualnu funkciju oplođavanja, lepote ljudi i svih ljud-skih aktivnosti koje se odnose na lepotu i zabavu u svimoblicima, do najmračnijih mesta gde se iživljavaju najnižestrasti sa svim negativnim posledicama, ali koje se uvekopravdavaju i racionalizuju, najčešće kao ljudska prava islobode, dok u stvarnosti nisu ništa drugo do razuzda-nost. Ova čakra je zaslužna što se razuzdanost u svimoblicima pogrešno tumači kao sloboda, i to vrlo poželjna.Iako ne donosi ništa drugo do gubitak energije kroz aktiv-nosti ove čakre. Zbog principa samozadovoljstva ovoj čakri, poreduticaja svih drugih planeta, najviše odgovara astrološkiuticaj Venere. Boja joj je narandžasta.

3. Manipura

Treća čakra je manipura, ili 'grad dragulja'. Smešte-na je kod pupka. Za razliku od prve i druge čakre koje svo-ju energiju dobijaju od Zemlje u sirovom stanju (muladha-ra), i u stanju osnovne polarizacije (svadhisthana), ovde seenergija prima iz kosmosa, iz šire celine. Zato se ona ikoristi na daleko raznovrsnije načine i mnogo svesnije. Za

99

razliku od delovanja prve dve čakre, koje je ograničeno natelo i nagone za opstankom po svaku cenu, i na polarizaci-ju energije kroz seksualnost i princip zadovoljstva, energi-ja se ovde po prvi put koristi za druge ciljeve, koji se netiču samo tela i njegovog opstanka, već i ljudskog društvai drugih bića, cele okoline. Ovde se energija udružuje uzajedničke ciljeve. Zato odavde svest počinje da deluje ikao kultura življenja, i nije samo uslovljena ličnim akci-jama i reakcijama. Odavde svest izgrađuje kulturu i civili-zaciju. Otuda i njen naziv koji se odnosi na 'grad dragulja'ili savršeni grad. Čovek koji je svešću nadišao prve dve čakre, ovdepostaje stvaralac na drugim poljima, a ne samo na poljuočuvanja svoga tela. Tu razvija širu svest o okolini i inte-resima društva. Dok je energiju prve dve čakre koristiosamo na sopstveni opstanak, i lična seksualna zadovolj-stva, ovde je koristi za više ciljeve, pre svega za razvoj iopstanak porodice, za stvaranje potomstva i braka, kao idruštvene zajednice zasnovane na širim, zajedničkimvrednostima. Izvan čoveka, u svetu, može se reći da je božanskasvest preko treće čakre stvorila svu civilizaciju i materi-jalnu kulturu na ovom svetu. Kroz svu borbu i napor kojisu bili neophodni za to ostvarenje. Zato, zbog napora da se uzdigne iznad prve dvečakre, pored uticaja svih drugih planeta, ovoj čakri najvišeodgovara astrološki uticaj Marsa. Boja joj je žuta.

4. Anahata

Prve tri čakre predstavljaju prvu, nižu grupu,instinktivni ili motorički centar. Ovaj centar (sastavljenod prve tri čakre) je zadužen za kretanje i delovanje svestiu fizičkom telu.

100

Kada svest o samom umu dovoljno ojača, javlja sečetvrti nivo svesti kao intuitivno nadilaženje prva tri, isposobnost svedočenja o njima. Prva tri nivoa su obezbe-đena prirodom i za njihovu svakodnevnu izmenu i aktiv-nosti nije potrebno ništa činiti, dovoljno je prepuštanje jersu za prirodan opstanak ona dovoljna u većini slučajeva.Zato u njima boravi većina ljudi celog života, s retkim ikratkim uzletima u četvrti nivo svesti, što obično bivaizazvano nekim jačim emocionalnim stresom, ili snažni-jom inspiracijom. Trajno ostvarenje četvrtog nivoa je plodduhovnog kultivisanja i uloženog napora da se čovekuzdigne iznad gravitacije prirodnog opstanka, iz prva tristanja. (Takvom kultivisanju je u potpunosti posvećenabudistička praksa kontemplacije, zazen, satipatthâna idhyâna.) To je delovanje koje priroda nije predvidela i kojedozvoljava samo malobrojnima, jer je za opstanak njenogorganskog života potrebno da većina bića bude uslovljenaspontanom reprodukcijom prva tri nivoa. Jedna od glavnih odlika četvrtog nivoa svesti jesteda se, usled prakse kontemplacije i povremenih iskušenjačiste, transcendentalne svesti o sebi, tj. svesti koja je čistaod misli, od svih predstava i od samoga tela, javljaju isku-stva buđenja u snu, u astralnom svetu, odnosno prva van-telesna iskustva. Ovo je prelazno stanje i odnosi se napočetak čovekovog praktičnog rada na buđenju. Odgovaraaktiviranju četvrte čakre anahata. Tu se događaju prvaiskustva jedinstva sa božanskom svešću. Sa prvim vante-lesnim iskustvima javljaju se i prva iskustva jedinstva sabožanskim. Ona su uvek praćena potpunom ljubavlju iblaženstvom prema samom postojanju u svim oblicimazato što svest o božanskom ne može drugačije da se doživinego kao bezuslovna ljubav koja sve omogućava. Ako se rad na sebi pokaže uspešan, javlja se petostanje svesti u kome čovek konačno spoznaje razliku

101

između sopstvene budnosti i nesvesne uslovljenosti svegprirodnog zbivanja. Tako probuđen vidi celu prirodu kaojednu jedinstvenu celinu i, zahvaljujući takvom viđenju,prepoznaje sopstvenu slobodu i nezavisnost (kaivalya) odte celine, od svega što biva. Vidi prirodu kao jedinstvenucelinu zato što je sam postao jedinstven i celovit, postao jeoličenje njene stvarnosti, jer kao probuđen može da jeprepozna, a samo se slično sa sličnim prepoznaje. Materi-jalnost nestaje i duhovnost se javlja kao jedina perspekti-va sada savršeno jasna, što izaziva ljubav i blaženstvo(ananda). Sve je ovo opis četvrte čakre, anahata. Prevod nje-nog imena jeste 'neokrnjen', što sve ukazuje na celovitost,na prva iskustva celovite svesti o sebi i objektivne stvar-nosti koju dobijamo od višeg intelektualnog centra, trinajviše čakre. Njen naziv takođe znači i 'nepovređen' štoukazuje na nadilaženje patnje koja je karakteristična zaprva tri nivoa postojanja ili čakri, odnosno na blaženstvokao direktno iskustvo bezuslovne ljubavi, koja je jedinaobjektivna stvarnost. Simbol ove čakre jeste heksagram, dva trougla pos-tavljena suprotno, jedan na dole, drugi na gore. Trougaona dole predstavlja svest duše koja se spušta u telo i mate-riju, a trougao na gore uzdizanje tako osvešćenog postoja-nja ka božanskoj svesti duše. Zato je to prikladan simbolprožimanja i spajanja viših i nižih centara u ovoj čakri. Ljubav za koju je čovek sposoban jeste samo maliodraz bezuslovne božanske ljubavi koja omogućava samopostojanje, ljubavi koja je sama božanska svest, čiji malenideo, opet mi koristimo kao svoju svest. Zato uvek kada sesvesno približimo objektivnoj stvarnosti mi tu svest ostvarnosti ne možemo da razlikujemo od bezuslovne lju-bavi prema svemu; ne možemo da je doživimo drugačijenego kao bezuslovnu ljubav prema svemu. Zapravo, samo

102

takva ljubav može da nam donese takvu svest. To uvek idezajedno. Spoj svesti i postojanja događa se kao ispoljavanjebezuslovne božanske ljubavi. Zato je njihovo spajanje smešteno u srcu čoveko-vom, u čakri anahata, između izvora svesti i izvora posto-janja. Princip kretanja svesti kroz čakre je sledeći: ona sespušta iz najviše čakre sve do najniže, od duše do materijei fizičkog tela; tako samim svojim prisustvom svest priv-lači energiju da se izražava na sve složenije i uzvišenijenačine, kroz sve više čakre, samim svojim prisustvomsvest uzdiže energiju naviše; u svakoj čakri se događa spojsvesti i energije u skladu sa prirodom čakre. Sve što je potrebno da bi se svest sprovela do najni-že čakre i tako omogućila da se životna energija iz prvečakre uzdigne na više centre i čakre, da se na kraju dogodipotpuni spoj svesti i postojanja, jeste ispravno uskladitirad svih čakri, jer ispravni spoj svesti i energije ne događase zbog poremećaja rada čakri. Ispravno uskladiti radčakri znači samo razumeti njihov rad i principe delovanja.Ispravno razumevanje je moguće samo iz središnjeg cen-tra, anahata čakre, koja spaja višu i nižu grupu. Svest i energija zapravo stalno kruže kroz sve čakrei kroz celo telo, od vrha do dna. Potrebno je samo učinitiga svesnim, razumeti svaki centar kako radi i zašto takoradi, a to je moguće samo ako nadilazimo svesnost nižečakre svesnošću više čakre. Stoga aktiviranje čakri i uzdizanje kundalinija izprve čakre ne postiže se nikakvim mantrama već pre sve-ga razumevanjem načina postojanja kroz svaku čakru,izražavanjem svesti u postojanju kroz svaku čakru. Na tajnačin svest sama po sebi uzdiže kundalini, na jedini ispra-van način. Svako njeno veštačko uzdizanje putem nekihvežbi samo može da pojača snagu nesvesnosti. Dati veću

103

energiju nesvesnosti i neznanju je recept za katastrofu.Mnogi ljudi su doživeli spontano buđenje kundalinija, ili jeono bilo izazvano nekim okolnostima, ali odlazak većeenergije u više centre ili čakre nije pratilo i veće razume-vanje i svesnost. Zato su takvi ljudi naglo dobili mnogoveću percepciju, ali ne i razumevanje šta ona donosi. Tak-vi ljudi postaju žrtve poremećenog ponašanja i percepcijekoju ne razumeju. Klinike za psihijatrijske bolesti pune sutakvih slučajeva. Kada se o čovekovom razvoju radi, svest je uvek naprvom i poslednjem mestu po značaju. Poremećaj radasvake čakre moguć je samo usled nedostatka svesti, odno-sno neusklađenosti svesti i energije (načina postojanja,delovanja). Izvan čoveka princip čakre anahata se ispoljava kaobožanska ljubav koja sve omogućava. Ona se takođe u sve-tu ispoljava samo čovekovom dobrotom i bezuslovnomljubavlju, delima ljubavi, kroz čoveka koji je svestanbožanskog postojanja, odnosno samog postojanja kaobožanske svesti. Zbog veličine i značaja ove čakre, pored uticaja svihdrugih planeta, ovoj čakri najviše odgovara astrološki uti-caj Jupitera. Boja joj je zelena.

5. Vishuddhi

Aktiviranje pete čakre vishuddhi karakteriše sposo-bnost misaonog i verbalnog izražavanja prirode stvarnos-ti, svesti jedinstva. To je izražavanje na najvišem nivourazumevanja koje se mislima i rečima može postići. Sposobnost da sve razumemo (anahata čakra) idezajedno sa sposobnošću da izrazimo svoje razumevanje.Zapravo, tek kada uspešno izrazimo određeno stanje sves-ti ili način postojanja, mi smo to uspešno i razumeli. Otu-

104

da naziv ove čakre znači pročišćenje, konačno čišćenje odsvih nečistoća i nejasnoća. Kroz ovu čakru postojanje se ispoljava u svim obli-cima komunikacije i spajanja značenja i smisla, od jezika ipisma, do nauke i umetnosti. Tu se vrši konačno razluči-vanje smisla i značenja, otkrivanje istine. To znači da jenegativni aspekt ove čakre njeno skrivanje. Kroz ovučakru svet ideja deluje kao inspiracija za akciju, volja seizražava rečima i mislima. Otuda je ova čakra važna zadelovanje uma ili misli, za kulturu mišljenja i izražavanjaenergije uopšte. Zbog temeljnog razlučivanja ispravnog od pogreš-nog, čišćenja svega neispravnog, ovoj čakri, pored svihostalih planeta, najviše odgovara astrološki uticaj Satur-na. Boja je plava.

6. Ađna

Ako je peta čakra bila potpuno izražavanje, onda ješesta, ađna čakra, potpuna percepcija. Svest u ovoj čakriopaža ono što čulima nije moguće opaziti (opažanje čuli-ma zadužene su prve tri čakre), a šesta čakra može da imanatčulna opažanja zahvaljujući emocionalnoj zrelosti(zreloj četvrtoj čakri), i sposobnosti izražavanja te zrelosti(zreloj petoj čakri). Bez tih prethodnih uslova, dakle, zre-losti svih prethodnih čakri, nije moguće nikakvim preči-cama "aktivirati treće oko", odnosno šestu čakru. Ispravan uvid u stvarnost moguć je tek kada sepotpuno uskladi rad prve tri čakre, da one rade ispravno,drugim rečima, kada se osvesti rad motoričkog i instink-tivnog centra, a to znači kada svest u njemu bude nadmo-ćna, kada se u srcu, emocionalnoj zrelosti uskladi radviših i nižih centara, i kada se sve to na ispravan načinizražava (peta čakra). Tek tada se aktivira šesta čakra ili

105

'treće oko', odnosno, tek tada je moguće ispravno opažatistvarnost. Uostalom, svaka viša čakra se aktivira nadila-ženjem niže, tačnije, osvešćenjem rada niže, kada u nižojprincip objektivne svesnosti bude nadmoćan nad instink-tivnim principom opstanka. Položaj ove čakre ukazuje na njenu povezanost saepifizom, pinealnom žlezdom koja luči dimetiltriptamin(DMT) koji predstavlja molekularnu vezu sa višom svešću.DMT je podešen za prihvatanje svesti višeg uma u telu. Uzavisnosti od prihvatanja vibracija više svesti on dalje iza-ziva lučenje neurotransmitera serotonina i hormonamelatonina, koji regulišu dalje fiziološke procese u skladusa prihvatanjem prisustva više svesti u telu od stranenižeg ili fizičkog uma. To bi bilo fiziološko objašnjenje zaš-to se ova čakra nalazi ovde, u središtu glave, iza očiju, izašto se naziva i "treće oko". Pravo značenje njenog nazivaje 'znati' i 'poslušati'. Još preciznije razumevanje njenogfiziološkog delovanja daje nam njena veza sa sunčevomsvetlošću. Pinealna žlezda je povezana sa očima od kojihprima UV zračenje od sunca. UV zračenje je ključno za radove žlezde, a preko nje i rad celog imunog sistema i zdrav-lja. Budući da su fotoni koji dolaze od sunca zapravo svet-losni kodovi, ova žlezda preko sunčevog zračenja prima teinformacije koje su neophodne za život. Kako je i našaDNK u osnovi svetlosni kod, to je proces kojim se naš DNKinformiše i održava u životu, preko sunca. Sunce je u suš-tini svetlost božanske svesti, zračenje svesti duše na dale-ko višem nivou od ove koja je inkarnirana u ljudskomtelu. Tako se svest duše u telu spaja sa svešću duše nadaleko višem, kosmičkom nivou preko svetlosti sunca,svetlosnih kodova, fotona, preko pinealne žlezde.9

9 Iz svega ovoga lako je izvući zaključak koliko je štetno nositi naočareza sunce, i za vid, i za zdravlje, kao i za mentalno zdravlje.

106

Za ovu čakru se u nauci joge vezuje pojam chitta-kasha. To je prostor svesti ili uma, tačnije, ovde prostor(akaša) koji sve omogućava postaje direktno mentalno(chitta) spoznat, tu se spaja svet ideja ili misli (vazduh) iakaša (kvantno polje). Ako je peta čakra (vishuddhi) bilamentalno izražavanje, govor i reč, ovde je svest koja stojiiza misli. Stoga ovu čakru osvešćavamo i potpuno aktivi-ramo kada smo svedok mislima, celom umu kao takvom. Svest je u ađni najbliža kvantnom polju, stoga je unjoj najčistija svest koja je moguća u telu, svest koja je naj-bliža kvantnom umu, polju iz koga sve izvire i kome svepripada. Stoga naziv ađna čakre takođe znači i 'zapovest',otuda što svest iz ove čakre ima moć stvaranja, misli seodavde direktno ostvaruju. Zato je ova čakra vezana zaispoljavanje moći (sidhi). Priroda je poslušna čoveku kadadeluje svešću iz ove čakre. Zato što svest u ovoj čakri opaža ono što se čulimane vidi, nezavisno od vremena i prostora, ovoj čakri odgo-vara astrološki uticaj planete Uran. Boja je purpurna.

7. Sahasrara

Kada opaža stvarnost kakva jeste, čovek više nijeuslovljen prirodom jer je ona postigla svoju svrhu, on jeprevazišao sve što ga vezuje za biće i vreme i postao jemesto otvaranja ka svesti duše koja omogućava sámo pos-tojanje kao takvo, i još ga uveliko nadilazi. To je stanjetakve budnosti da se bilo kakva individualnost i telesnostviše ne primećuju, jer je potpuno i trajno probuđenjeneposredan izraz čovekovog jedinstva sa celinom, tačnije,jedinstva sa božanskom svešću koja omogućava celinupostojanja. Potpuna budnost je potpuno učestvovanje ucelom postojanju, jednako kao što je i potpuna nezavis-nost od celog postojanja. Drugačija budnost nije moguća,

107

jer je ona jedinstvo sa transcendentalnim Apsolutom kojije ujedno i čovekova bit. Stoga čovek, prepoznavši svojejedinstvo s njim, prestaje da se razlikuje od njega kao štose voda ne razlikuje u vodi, vazduh u vazduhu, svetlost usvetlosti. To sve predstavlja sedma čakra sahasrara, natemenu glave. Ona je postavljena malo iznad temena gla-ve, što označava njenu transcendentalnu prirodu, njenunezavisnost od tela. Njen naziv je 'hiljadostruko', odnosnobeskonačno i neuslovljeno. Boja je bela. To je viši um čovekov, viša svest s kojom čovekmože da bude svestan svega u postojanju. Tu višu svestčovek ima kao vezu sa svojom dušom, to je svest duše kojase nije potpuno otelovila već je ostala dovoljno blizu ali jezadržala nezavisnost od tela i telesnog uma, da bi moglada bude jemstvo čovekovom buđenju i svesti o sebi, otranscendentalnoj duši. Ona se potpuno osvešćava tek sapotpunim osvešćenjem rada svih ostalih nižih čakri, kadasmo objektivno svesni svakog oblika postojanja, prirodesvakog delanja, celog svog bića, a to znači i nezavisni odsvega. Naime, transcendentalna priroda ove čakre, koja jepredstavljena njenim položajem, da je malo iznad temenaglave, ukazuje na njenu nezavisnost od tela, od bića i pos-tojanja. Suština svesti je upravo u njenoj nezavisnosti odbića, zato se kaže da ga nadilazi ili transcendira. Samozahvaljujući tome svest može da osvesti svaki oblik zbi-vanja bića. Da je svest u istoj ravni sa bićem, ili da je ujedinstvu sa njim, ne bi nikako postojala objektivna svesto celom biću i svakom zbivanju. 'Objektivno' znači 'neza-visno', ali ujedno i 'istinito'. Ta tri pojma su sjedinjena uznačenju svesti. Svest gubi svoju objektivnost i istinitost tačno ono-liko koliko biva identifikovana sa bićem. Identifikacijasvesti je sav problem ljudske egzistencije, sav probleminkarnacije duše u telo, sav problem neznanja (avidye) kao

108

uzroka sve patnje i svih ljudskih, životnih drama, odnos-no sve karme. Ova čakra je izvor svesti duše u čoveku. Bez nje biljudi bili samo visoko razvijene životinje. Ona može kodvećine ljudi da postoji neaktivna ili vrlo malo aktivna,većinom kroz aktivnosti koje se ne prepoznaju kao njeneaktivnosti, kroz intuiciju i kreativnu imaginaciju, snove,može da deluje i spolja, najčešće indirektno, kroz sinhro-nicitete u događajima. Zbog takve svoje prirode koja čoveku nije prepozna-ta i jasna, iako predstavlja otvorenost za svest duše i zabožansku svest, ovoj čakri odgovara astrološki uticaj pla-nete Neptun.

109

PRINCIPI DELOVANJA ČAKRIU SVETU I ISTORIJSKOM RAZVOJU

Delovanje prve čakre bilo je izražavanje čiste priro-dne, kosmičke energije. Druga čakra je prva deoba ćelija irazvoj organskog života u svim oblicima. Treća je razvojdruštva i naselja, počeci kulture i civilizacije. Četvrta jeobeležena pojavom Hrista i prvim jasnim ukazivanjem napovezivanje božanske svesti i postojanja kroz čoveka,ukazivanjem na božansku ljubav kao princip svesti i pos-tojanja. Peta čakra predstavlja informatičko povezivanjesveta i ljudi, obrazovanja i pismenosti, ustanovljavanje irazvoj kritičkog razmišljanja. To je period od renesanse dosavremenog doba u kome živimo. Šesta čakra će bitiispravna percepcija objektivne stvarnosti i njena primenana ovom svetu. To nas tek očekuje u narednim vekovima.To je doba kvantnog uma koje će biti obeleženo poveziva-njem drevnog znanja o božanskoj prirodi sa subatomskimsvetom, praktično ostvarenje kvantne svesti, odnosnosvesti o suštini prirode. Tek kada se sve to ispravno spro-vede, sedma čakra će biti potpuno ostvarena kao prisus-tvo božanske sveti na ovom svetu kroz čoveka i njegovadela. To će biti izvesno tek u narednom milenijumu. Principi delovanja čakri u svetu vide se po načinupostojanja. Donje čakre su odlika prirodnog postojanjakoje pored sve svoje lepote i životnosti sadrži i svu nesve-snost i niskost u svakom pogledu. Sve što je ružno, loše,sputavajuće i nedostojno čoveka jeste odlika manifestacijenižih centara. Sve što je uzvišeno, lepo i skladno, plod radai saznanja, usavršavanja, oslobađajuće i kreativno, jesteodlika ispoljavanja viših centara. Sve je to neodvojivo odljudskog delanja i stanja svesti. Zato su principi delovanja

110

u svetu isti kao u čoveku, odnosno, zato postoji sistemčakri: da stanje u svetu ne može biti odvojeno od stanja idelovanja čovekovog. Sistem čakri sjedinjuje spoljašnjisvet sa čovekovom psihom i delovanjem. Drugim rečima,čovekova realnost nije odvojena od realnosti sveta u komeživi. Ako ipak jeste, onda je to zbog poremećenog radacentara i nedovoljne svesti u čoveku. Što je svest više ostvarena kroz gornje čakre, veći jeuticaj svesti i razumevanja svega nižeg; što je svest viševezana za niže čakre, više je ograničena, dezintegrisana,razjedinjena i manje autentična i uticajna. Tako se toodražava i u svetu. Evolucija svesti na ovoj planeti kroz materijalnukulturu i razvoj civilizacije sprovodi se samo aktiviranjemsvesti kroz više, gornje čakre.

111

PRIMERI DELOVANJA ČAKRIU ISTORIJI DUHOVNOSTI

Hercijanska priroda čakri i njihova polarizacija sas-tavni su deo svake istinske duhovnosti, iako je to izraženodrugim rečima. Možda je najbolji primer učenje budistič-kog reformatora iz drugog veka, Nagarđune, koji je usta-novio dva aspekta stvarnosti, apsolutni (paramartha) ilitranscendentni (ne-hercijanski) i relativni (samvrti) tj.empirijski (hercijanski). Apsolutni se odnosi na priroduetra ili kvantnog polja koje se najjednostavnijim jezikommoglo opisati samo kao praznina (sunya). Danas se oistome govori kao o svesti sadašnjosti. Nagarđuna je učioda iako empirijski iskušavamo samo ispoljeni, hercijanskiaspekt postojanja, on u suštini i dalje počiva na ne-hercijanskom aspektu, na etru ili kvantnoj svesti. Druga-čije i ne može da postoji jer je sama priroda kvantnog poljada nema mnoštva. Stoga ništa ne postoji samo po sebi. Onje učio da je praznina kvantnog polja u suštini svih stvari ipojava, i da je naša krajnja samospoznaja ili budnostupravo ta ista kvantna svest. Lao Ce je takođe govorio o istoj stvari kada je razli-kovao Tao (ne-hercijanski aspekt) i Te (hercijanski aspekt)i kada je svu našu mudrost svodio na prepoznavanje raz-like ta dva aspekta stvarnosti u prirodi postojanja i u sva-kom delovanju. Nauka tantre, od predvedske Indije do kineskihalhemičara, takođe praktično radi sa ova dva aspekta sve-sti iz koje proizilazi sva životna energija prolazeći kroz svepsihoenergetske centre ili čakre. Suština Patanjđalijeve prakse joge ili meditacije sas-toji se u postizanju čiste transcendentalne svesti, a to je

112

upravo svest koja se izražava kroz kvantno polje. Medita-cija ili mentalno mirovanje jeste upravo postizanje ne-hercijanskog stanja uma, takav um deluje usklađeno sauniverzalnim kvantnim poljem. U opusu Karlosa Kastanede hercijanska frekvencijapostojanja opisana je kao tonal, a ne-hercijanska kaonagual. U ostalim duhovnim tradicijama ova realnost je narazne načine skrivena u mit ili dogmu. Tek su savremenaotkrića kvantne fizike otkrila povezanost prirode kvant-nog polja sa drevnim učenjima.10

10 O tome videti u knjizi Fritjofa Kapre: Tao fizike, Opus, Beograd,1989 (Fritjof Capra: The Tao of Physics).

113

PRIMERI DELOVANJA ČAKRIU ČOVEKOVOM LIČNOM RAZVOJU

U čovekovom razvoju postoji proces razmene ener-gije u kome možemo prepoznati delovanje čakri. Na pri-mer, druga čakra je zadužena za seksualnost, odnosnorazmenu energije sa suprotnim polom. Ako se ona ispo-ljava bez više svesti, odnosno bez svesti više, treće čakre,ostaće vezana za nižu, prvu čakru, i zato se takva seksual-nost ispoljava kao sirova razmena energije, najčešće krozpromiskuitet. Delovanje druge čakre se takođe odnosi nasve oblike zabave. Ako se seksualna razmena energijepoveže sa svešću više, treće čakre, onda će se izraziti kaotrajna zajednica zaljubljenog para koji planira porodicu.Dakle, nešto više od trenutnog zadovoljavanja seksualnerazmene. Zapravo, tek sa takvim povezivanjem svesti višečakre, seksualna razmena energije će biti prava razmenakoja donosi pravo zadovoljstvo. Ako je usmerena na sebesamu onda donosi gubitak energije. Svaka čakra se istin-ski ostvaruje samo kada je usmerena na vrednosti sledećeviše čakre. To praktično znači da seks bez ljubavi naruša-va energetsku ravnotežu. Zbog toga on navodi na stalnotraženje ravnoteže i ispunjenja na pogrešan način, pro-menom partnera, odnosno, ponavljanje iste greške vezi-vanja svesti druge čakre za prvu, umesto za višu trećučakru. Da bi se svest iz druge usmerila na višu, trećučakru, jednostavno treba razumeti da seks ne postojisamo radi zabave, nego radi začeća, i zbog ljubavi, on jenajintimniji i najlepši izraz ljubavi. Kada se ispune uslovi treće čakre, a to je trajna zaje-dnica i potomstvo kao viši cilj svesnog ulaganja životneenergije, onda se upoznaje delovanje četvrte čakre, delo

114

ljubavi. Tada se energija razmenjuje sa celom egzistenci-jom, a ne samo sa suprotnim polom. Kada jednom spoz-namo život koji se razvio kroz dete koje smo rodili, ondasmo prinuđeni da taj život i tu svest prepoznamo u svojdeci, u svim bićima, u celom postojanju. Tako se aktiviračetvrta čakra, anahata. Kada je ona aktivna, u celom pos-tojanju se prepoznaje bezuslovna božanska ljubav. Moždasmo dete začeli zbog lične ljubavi i zaljubljenosti (prelazakiz druge u treću čakru), ali to dete nam, kada ga upozna-mo, otkriva prisustvo božanske ljubavi, koje donosi ostva-renje četvrte čakre. Samo se zbog ljubavi rađaju deca.Samo deca ispunjena ljubavlju mogu sve ove energetskeprocese pravilno da sprovedu. Potpuno aktiviranje viših čakri, pete, šeste i sedme,u višem, intelektualnom centru, stvar je individualnograzvoja i svesnog napora, duhovnog rada na sebi, i njihovpuni potencijal ostvaruju samo malobrojni pojedinci, alion nikome nije onemogućen i svima je dostupan. Ako sene ostvaruje to je jedno zbog pogrešnog rada nižih centarai neznanja. Tako je peta čakra sposobnost komunikacijena osnovu sve prethodne zrelosti stečene razvojem svestikroz niže čakre. To su sve reči mudraca koje se dokazujukroz vreme. Šesta je sposobnost ispravnog viđenja svihstvari. Sedma je čista svest o sebi. Iako ovde govorimo o postepenom aktiviranjučakri, pod time mislimo na njihovo potpuno aktiviranje iostvarenje njihovih potencijala. Sve one, međutim, većdeluju u svom osnovnom obliku. Prva čakra nam daje svuživotnu energiju; druga svu radost u čulima, zabavu izadovoljstva; treća nam omogućava svest o zajedničkomradu, uvek kada nešto radimo zajedno sa drugima, nanekom zajedničkom cilju, mi koristimo potencijal trećečakre; četvrtu srčanu čakru koristimo pri svakom ispolja-vanju emocionalne zrelosti, ljubavi i saosećanja, odnosno

115

istinskog razumevanja i doživljaja jedinstva sa celinom;petom čakrom govorimo i izražavamo svoju zrelost; šes-tom opažamo sve što se može opaziti, pa i ono što nadilazičulno opažanje. Sedmom smo povezani sa svešću našeduše, sa božanskom svešću koja sve omogućava. Od njenam pristiže svest u sve ostale čakre. Zato se svaka čakraostvaruje jačanjem same svesti u njoj. Ispravnim radomčakri svest se vraća samoj sebi, u sahasraru, u samadhi, ujedinstvo svesti i postojanja. Uvek kada radimo pozitivno i ispravno mi uzdiže-mo svest iz niže u višu čakru. Kada radimo negativno idestruktivno mi spuštamo svest u niže centre. Kroz jedan normalan individualni život energija sekreće i uspinje tim redom, čakre se tako aktiviraju i čovekse tako razvija. Sve nenormalno u čoveku i ljudskom druš-tvu nastaje kada se taj razvoj spreči i blokira u prva tricentra, ili kada se rad energetskih centara međusobnopomeša i tako poremeti. Vidimo da se na kraju božanskasvest spaja u najvišoj čakri sama sa sobom kroz probuđe-nog čoveka, u samadhiju. Božanska svest kao bezuslovnaljubav je najjača sila egzistencije. Ona sve podstiče i onanajviše privlači. Oko nje se sve vrti. Ona je u svakom čove-ku dostupna kroz četvrtu, srčanu čakru, kroz iskustvoljubavi. Da bi se ceo taj psihoenergetski razvoj do krajadobro odvijao, neophodno je da čovek već na početku svo-ga života ima iskustvo bezuslovne božanske ljubavi kakobi pre svega imao svest o njoj, da ona uopšte postoji naovom svetu, jer mnoge grubosti ovoga sveta to skrivaju.Tu božansku bezuslovnu, apsolutnu ljubav i dobrotu detemože i mora da iskusi samo kroz roditeljsku ljubav i maj-činski zagrljaj i nežnost. Samo to je dovoljno za ceo život,da bi čovek znao da to postoji, da je moguće, i tako mogaoda je pravilno razvije kroz sve svoje energetske centre iprenese to iskustvo na drugoga. Onaj ko to nije doživeo u

116

detinjstvu i ne zna ili ne veruje da to postoji, da su bezus-lovna ljubav i dobrota mogući na ovom svetu, pošto je tonajveća privlačna snaga i motivacija, tražiće to na svemoguće načine celog života, pa i one devijantne. Svo ljud-sko stvaralaštvo počiva na toj težnji. Tako nastaje i svo zlomeđu ljudima: zbog nedostatka iskustva ljubavi i dobrote,zbog neverovanja da su oni uopšte mogući uvek i svuda.(Ne kaže se slučajno za nekog nasilnika da 'njega majkanije dovoljno volela'. To je često pravi razlog njegovognasilništva.) Sva pozitivna ljudska dela svedoče o različi-tim aspektima iskustva prisustva božanske svesti, ljubavii dobrote, a sva zlodela o nedostatku tog iskustva. Ovde treba napomenuti još dve stvari. Prvo, u sta-rim društvima, u prvobitnim ljudskim zajednicama naovom svetu, pre svega kod Starih Slovena koja se nekadaprostirala od Kine do Evrope, od Sibira do Tibeta, postoja-la je kultura koja je prirodno sprovodila svest u svakompojedincu od nižih ka višim čakrama. Svi društveni običa-ji i norme su zapravo tome i služili. Pojam dharma u indijskoj tradiciji povezuje kosmi-čki poredak sa ljudskim životom i razvojem. Međutim,dharma je, kao i celo vedsko učenje u Indiji, samo degene-risani ostatak izvornog učenja slovenoarijevaca sa severa,danas poznatih kao Stari Sloveni, a nekada kao Sorabi iliSrbi. Druga važna činjenica koju treba znati o radu čakri,posebno o njihovom poremećenom radu, jeste to da vla-dari ovoga sveta, koji izazivaju sva negativna iskustva naovom svetu, kao i materijalni razvoj, posebnu pažnjuusmeravaju na remećenje rada prvih triju čakri, pre svegakroz poremećaj seksualnosti, najčešće tako što sve perver-zije i nesvesne razuzdanosti nižih centara svesti prikazujukao 'ljudska prava i slobode'. Time se zapravo pervertujuistinska ljudska prava i slobode. Zapravo oni samo rade

117

svoj posao, izazivaju stanja suprotna od normalnih, patako i svest usmeravaju u suprotnom smeru, na nižeumesto na više čakre. To rade zato da bi čovek sam, sna-gom sopstvenog iskustva svega pogrešnog, došao do sves-ti o ispravnom. To je po zakonima ovoga sveta (dijalektikesuprotnosti) jedini način da se svest ispolji u potpunosti.Svest ne može da se ispolji podstaknuta nečim drugim ispolja, izvan našeg bića. Svest može da se ispolji i aktueli-zuje samo pomoću same svesti, a svesti nema bez iskustvapostojanja. Takva je priroda svesti.

118

ENERGETSKO AKTIVIRANJE ČAKRI

Budući da se povezanost svesti sa postojanjem ispo-ljava kao energija, kao životna energija, prana, ali i kaosnaga koju ulažemo u svaki rad i delovanje, ovo kretanjesvesti između nivoa postojanja, odnosno čakri, doživljavase istovremeno i kao energetski fenomen. Značajnije inaglo kretanje te energije duž čakri ispoljava se kao onajeza puna ushićenja koja nas obuzima i uzdiže se duž kič-me kada doživimo neko otkrovenje, kada učinimo neštozaista dobro, lepo i značajno. I stanje energije utiče na sta-nje svesti. Svako svesno uzdizanje u veće razumevanje i krea-tivnije delovanje praćeno je energetskim uzdizanjem,povećanjem energije. Takav veći spoj svesti i energije senaziva 'pozitivna energija'. Što energiju koristimo svesni-je, to je pozitivnija. Svaki pad svesti u niža i uslovljenastanja uvek je praćeno gubitkom i padom životne energije.To se i u iskustvu određuje kao 'negativna energija'. Ona jeuvek praćena pomračenjem svesti. Osnovna odlika pozi-tivne energije jeste nadilaženje mehaničkog uslovljavanja,ona se širi i daje iz sebe, jer je suština svesti moć prepoz-navanja da je sve povezano u jedno. Osnovna osobinanegativne energije jeste izolacija od celine, potreba da seona uzima od drugih bića ili da se nasilno razmenjujeusled nedostatka svesti o jedinstvu postojanja, kao i svep-risutnosti energije i svesti. Priroda energije u nižim čakrama jeste da je onaviše hercijanska po svom talasnom svojstvu. To znači daje više polarizovana, linearna i prikladna trodimenzionomsvetu. Ovo se odražava na psihu tako da se i ona više pola-rizuje, a to znači da je više podeljena na prividne suprot-nosti i u sukobu, sama sa sobom i sa spoljnim svetom.

119

Ova polarizacija daje veću napetost. Veća napetost daje individualnom umu (egu) većuiluziju snage, značaja i važnosti. Stoga, kada je um izloženvećoj snazi energetske polarizacije, on to tumači kao većuživotnost i veću realnost. Zato niže čakre imaju tako snaž-nu privlačnost. One samom svojom energetskom polari-zacijom daju privid da su važnije i realnije, to stvara većuidentifikaciju za slabu svest, svest se lakše identifikuje zanjihovu realnost, punu sukoba i strasti. Zato je ljudimateško da se uzdignu od svojih strasti i navika. Snaga priv-lačnosti najnižih psihoenergetskih centara, koje su mak-simalno polarizovane, uzrok je svim inkarnacijama i padučovekovom u niža stanja svesti, sve patnje. Otuda potičesav dualizam u čoveku, da je vezan strastima, iluzijamamaterijalnog postojanja, dok istovremeno može povre-meno da bude svestan same svesti i njene nezavisnosti odsvega. On je toga svestan kao svoje niže i više prirode. Energetsko uzdizanje čakri najbolje se može razu-meti kroz prirodu njihovih frekvencija. Prva čakra,muladhara, maksimalno je hercijanska, dok je poslednjačakra, sahasrara, maksimalno ne-hercijanska. Zato je prvamaksimalno polarizovana na suprotnosti i svoju prirodunajotvorenije ispoljava kao čista energija i njeno dejstvo jenajviše materijalno. Sedma čakra je iz istog razloga najvišesuprotna materijalnosti i najbliža jedinstvu suprotnosti.Sve čakre između njih samo predstavljaju faze od ispolja-vanja čiste energije do čiste svesti. Sve čakre zajednopredstavljaju jedinstvo energije i svesti, odnosno ispolje-nog postojanja i svesti u svim mogućim fazama, od herci-janske do ne-hercijanske. To u praktičnom životnom iskustvu znači da prvačakra obezbeđuje čistu životnu energiju, odnosno ener-getsku celovitost našeg bića. Najbolje se ona vidi kod mla-dog bića koje je energetski celovito toliko da ima moć pot-

120

pune regeneracije. Druga čakra deluje tako da izvornaenergetska celovitost počinje da se deli i polarizuje, što seispoljava kao seksualnost. Od tada se energetska celovi-tost postiže i obnavlja kroz direktan odnos sa energijomsuprotnog pola(riteta). To je takođe uslov za nastanaknovog života (začeća). U činu tog sjedinjenja postiže se zatrenutak ekstaza spoznaje izvornog jedinstva svesti i pos-tojanja, orgazam. U trećoj čakri energija se razmenjuje saširom okolinom i sa svim drugim objektima i sadržajimapostojanja, koji nisu vezani samo na biološki odnos, kao udrugoj čakri, već se proširuje i na sve životne sadržaje kojeljudi mogu zajednički da dele. I na taj još širi način razme-ne i odnosa, energija postiže svoju celovitost. U četvrtojčakri razmena energije postaje maksimalno široka i sves-trana, odnosi se na sve objekte i sadržaje postojanja, bezikakvih razlika i ograničenja u odnosima i sadržajima. Tupo prvi put hercijanske frekvencije energetskog ispolja-vanja (prve tri donje čakre) gube prevagu i izjednačuju seili prelaze u ne-hercijanske, odnosno fizičko-energetskoiskustvo postojanja prelazi u duhovno i svesno (tri gornječakre). Tu svest o energetskom jedinstvu svega doživlja-vamo kao ljubav. U toj čakri, anahata, koja je centralna isredišnja, vrši se tačna razmera i vaganje ispoljenog i nei-spoljenog, materijalnog i svesnog, duhovnog, spoljnjeg iunutarnjeg. To odmeravanje i nalaženje tačne mere i smi-sla kroz energetski doživljaj razumevanja svega, jesteemocionalna zrelost, što je opet sposobnost ljubavi. Dru-gim rečima, ljubav ovde postaje uslov za ispravno razu-mevanje svega, uslov za svako dalje osvešćenje. Na krajuće i konačno buđenje naći svoju ravnotežu u ispravnomradu ove čakre. Sledeći oblik postojanja u cilju energetske celovitos-ti odnosi se na razmenu iskustava i informacija. To je petačakra, vishuddhi. Sledeća je potpuna spoznaja i percepcija

121

energije kao oblika svesti u šestoj čakri, ađna. Tu se kona-čno spajaju energija i svest, odnosno energija, svaki oblikpostojanja se prepoznaje kao svest, i svest kao svaki oblik.Kada se to ostvari onda se događa sama transcendencijaoblika i svesti u sedmoj čakri, sahasrari. Na taj način postojanje kroz sve čakre prelazi izgrubog fizičkog ili hercijanskog stanja u sve suptilnijenefizičko ili ne-hercijansko stanje. Na taj način ta dva sta-nja iz svoje prividne suprotnosti - koja daje privid ispolje-nog sveta - postaju jedno stanje božanske svesti, svestiduše. Da bi se energetski aspekt čakri uskladio i takoomogućilo njihovo uzdizanje ka višim stanjima svesti, kavišim čakrama, potrebno je raditi na čakrama sa dvaaspekta: energetski i psihološki, odnosno svesno. U sistemu rada G. I. Gurđijeva odnos energije i sves-ti je izražen pojmovima 'rad na biću' koji se odnosi naenergiju, i 'rad na znanju' koji se odnosi na svest. Veoma jevažno da oba rada budu usklađena i ravnomerna. Rad nabiću sastoji se iz raznih vežbi koje podižu energetskipotencijal tela. On utiče na stanje svesti. Ukoliko taj rad neprati rad na znanju, koje je razumevanje smisla celog pro-cesa, odnosno objektivna svesnost i razumevanje šta jeenergija, kojim pravim ciljevima treba da posluži i kakodeluje na svest, onda dolazi do njihove neravnoteže kojaceo čovekov razvoj usmerava na pogrešnu stranu. Istotako, ako rad na znanju ne prati odgovarajući rad na biću,akumuliranju i upotrebi energije, onda takva svest nećebiti delotvorna, ostaće apstraktna. Neće imati energiju daostvari svoje potencijale. Energetski rad na čakrama sastoji se od ispravneishrane i određenih vežbi.

122

Svesni rad na čakrama sastoji se od jačanja samogprisustva svesti i razumevanja rada i delovanja u svimstanjima svesti, svim čakrama. To je praksa meditacije. Ispravna ishrana je osnova za rad čakri, posebnoprve tri niže. One više zavise od kvaliteta energije, a ener-gija im dolazi dobrim delom kroz ishranu. Sirova biljnahrana je idealna za skladan rad nižih centara. Grubljahrana (kuvana, nevegetarijanska) ojačava rad ovih čakri ione se teže nadilaze. Usled nedostatka svesti a viška ener-gije, rad ovih nižih čakri se lakše i remeti. Postoji više vežbi za 'uzdizanje energije' kroz čakri,cela hatha joga je namenjena tome, i dobar deo tantričkihvežbi, koje uključuju imaginaciju (yantra) i zvučnu vibra-ciju (mantra) vezanu za svaku čakru. Međutim, većina tih vežbi je data sa nekih ideološ-kih predispozicija. Zato se njima nećemo ovde baviti jerovde iznosimo samo objektivnu stvarnost u vezi čakri,odnosno jedinstva svesti i postojanja. Stoga ćemo ovde predložiti samo dve vežbe koje supotpuno delotvorne više od ostalih, možda upravo zato jersu ideološki neutralne. Prva je poznata kao Tibetanske vežbe za podmlađiva-nje koje je sakupio i izneo Peter Kelder u delu Fontanamladosti (Ancient Secret of the Fountain of youth). Druga je vežba 'kruženja svetlosti' preuzeta iz knjigeTajna zlatnog cveta, priručnika taoističke alhemije koju jepreveo Rihard Vilhelm (The Secret of the Golden Flower),koju ćemo ovde izneti u obliku prilagođenom iskustvimaiznetim u delu Kundalini tantra od Swami SatyanandaSaraswati-a. Ova dela je potrebno proučiti da bi sve ovo bilo jas-nije.

123

FIZIČKE VEŽBE ZA SKLADNO AKTIVIRANJE ČAKRI

Vežbe koje slede preuzete su iz knjige Petera KelderaFontana mladosti i predstavljaju univerzalne i svakomzdravom čoveku lako ostvarive vežbe za skladno aktivi-ranje svih čakri zajedno i održavanje zdravlja i vitalnosti.

Prvih pet vežbi se izvode zajedno, jedna za drugom.Šesta vežba se izvodi posebno. Disanje kod prvih pet vežbi se izvodi tako što udi-šemo na nos uvek kada se zabacujemo unazad ili podiže-mo trup, a izdišemo na usta kada spuštamo noge ili trup.

124

Prvih pet vežbi aktiviraju sve čakre i podižu energi-ju u telu. Izvode se svakog jutra i uveče, u razmaku od 12časova. Početnici treba da započnu sa po tri ponavljanjasvake vežbe, da postepeno povećavaju broj izvođenja vež-bi uvek na neparan broj, dok ne postignu 21. izvođenjeodjednom svake vežbe. Od tada sve elemente ove vežberade po 21. put stalno, najbolje celog života. Prva vežba seizvodi okretanjem u krug, do 21. okreta. Šesta vežba služi samo da nakupljenu energijupodignemo iz donjih u više čakre. Konkretno se odnosi naseksualnu energiju. Ova vežba se izvodi samo kada ima-mo višak seksualne energije i želimo da je preusmerimonaviše. Prvih pet vežbi snažno pojačavaju energetskipotencijal u telu, a sa njim i seksualnu energiju, što je idokaz delovanja vežbi. Ako nemamo višak seksualneenergije ova vežba je nekorisna. Takođe je nekorisna akoosoba nije zrela za preusmeravanje energije iz seksualnos-ti u više oblike izražavanja i delanja, u više čakre. Takođetreba znati da su prvih pet vežbi nekompletne bez šeste. Šesta vežba se sastoji samo od disanja. U položajutela pod brojem 1. izdišemo kroz usta sav vazduh iz pluća iistovremeno se savijamo dok ne dođemo u položaj 2. naslici, kada bi trebalo da su nam pluća prazna. Zatim se satako praznim plućima uspravimo u položaj 3. sa rukamana bokovima i tako ostanemo koliko možemo da izdržimobez vazduha. Kada više ne možemo da izdržimo samoopustimo ruke sa strane kao na slici 4. i pustimo da namvazduh sam uđe kroz nos. Treba ravnomerno udisatinekoliko puta dok se disanje ne povrati u normalu. Pono-viti vežbu samo nekoliko puta. Ova vežba je moćno sredstvo za transformacijuseksualne energije u više centre. Ona deluje po principuvakuumske pumpe i trenutno oslobađa od nepotrebneseksualne napetosti. Pored njene jednostavnosti zaista

125

tragikomično deluju svi oni bezuspešni pokušaji monaha i'duhovnika' da obuzdaju svoju seksualnu energiju, naj-češće potiskivanjem koje se ispoljava kroz mnoge devijan-tne oblike, često i pseudoreligiozne. Zapravo, naveći pro-cenat pseudoreligioznosti sačinjen je od otrova potisnuteseksualnosti. Energija je uvek jedna ista. Ista energija pokrećeseksualnost kao i um. Samo je pitanje kroz koji nivo svesti(čakru) deluje. Treba je jednostavno prvo dobro upoznati,prepoznati kako se izražava i nakon dobrog upoznavanja irazumevanja preusmeriti je na više centre. Bez upoznavanja i potpunog razumevanja nijemoguće preusmeriti energiju iz nižih u više centre. Razu-mevanje je u suštini ono što sámo preusmerava i uzdiženačine delovanja, odnosno izražavanje energije. Razume-vanje je svest, a energija uvek sledi svest, kao senka put-nika prema svetlosti.

126

VEŽBA IMAGINACIJE I DISANJAZA AKTIVIRANJE ČAKRI

Pored ovih vežbi za kompletan rad sa čakrama bićedovoljno izvoditi još samo jednu vežbu. Najpre treba osvestiti položaje svih sedam čakri utelu u njihovim bojama. Zatim uz udisaj vazduha kroz nosvizualizovati belu svetlost kao mlaz koji se uzdiže od prvečakre do druge; kao da samo udisanje podiže i usisava sve-tlosnu energiju iz prve u drugu čakru; tada izdahnuti krozusta. Zatim uz sledeći udisaj vizualizovati kao se beli mlazsvetlosne energije uzdiže od druge čakre do treće. Izdah-nuti. Zatim isto to učiniti od treće do četvrte, od četvrte dopete; od pete do šeste čakre, i na kraju od šeste do sedme.Svakim udisajem podižemo svetlosni mlaz energije za pojednu čakru naviše. Kada dospemo do sedme čakre, ondavizualizujemo da se, zajedno sa dugim laganim izdisajem,bela svetlosti spušta kao tuš sa sedme čakre svuda okotela na niže, do prve čakre, gde se opet skuplja i ponovimoceo ciklus sedam udisaja i sedam podizanja belog energet-skog mlaza, od jedne čakre do druge. Ovo se može nazvatikruženje svetlosti. Vežbu završavamo nakon trećeg kruga,a treći krug završavamo spuštanjem svetlosti, ne do prvečakre kao ranije, već samo do srca. Cela vežba se radi triputa nakon čega se svetlosna energija smiruje u srcu. Može se raditi posle ranije opisanih vežbi za aktivi-ranje čakri, a može i nezavisno od njih, kad god je moguće,a najmanje jednom dnevno.

127

PRINCIP OČUVANJA ENERGIJERADI UZDIZANJA SVESTI

Jedan od najvažnijih činilaca osvešćenja svih čakri ipostizanja samadhija jeste očuvanje energije u telu. To jezato što je energija fizički odraz svesti, ono što svest čini upostojanju, energija je snaga delovanja svesti u telu i pos-tojanju, dok je svest namera ili svrha po kojoj energijadeluje. Tako su energija i svest dva aspekta iste stvari,jedne grublje i druge finije. Zato je za jačanje prisustva svesti u telu neophodnojačati prisustvo energije. To drugim rečima znači: neopho-dno je sačuvati energetsku celovitost prve čakre u svim osta-lim čakrama, odnosno, načinima postojanja i stanja svesti.Ovo je neophodno zato što kada svaka čakra radi sapunim energetskim potencijalom, onda i svest kroz svakučakru ostvaruje svoj puni potencijal. Osnovni oblik razmene energije u telu je seksualnaenergija. Nosioci te energije su polne ćelije. Stoga da bi seenergija održala u telu do punog potencijala neophodno jesačuvati polne ćelije. Polne ćelije se stvaraju zajedničkimradom svih žlezda endokrinog sistema. To znači da svečakre učestvuju u njihovom stvaranju. Zato kada gubimopolne ćelije kroz seksualnost koja ne daje nov život, ondagubimo potencijal svih čakri. Od presudne je važnosti dasačuvamo polne ćelije da bismo tako lakše uzdigli svest donajviše čakre. Kada se ne izlučuju već ostanu u telu, polnećelije se integrišu u krv i pojačavaju rad neurotransmiterau mozgu, pojačavaju percepciju. Otuda ljudi koji žive uapstinenciji znaju da tako imaju bolje pamćenje, koncen-traciju i čak sposobnost natčulne percepcije. Dovoljno je sámo očuvanje energije čiji su nosioci utelu polne ćelije. Ona će prirodno sama rasti od nižih ka

128

višim centrima sve do vrha, do sedme čakre. To deluje sli-čno punjenju posude vodom do vrha. Ako imamo rupicuna dnu kroz koju voda ističe, nećemo je nikada napunitido vrha. Slično tome treba zaustaviti oticanje energijekroz niže čakre da bi se ona sama ispunila do vrha. Energi-ju gubimo pogrešnim radom centara i negativnošću. Tač-nije rečeno, negativnost je samo posledica pogrešnog radapsihoenergetskih centara. Zaustavljanje gubljenja energi-je moguće je samo potpunim svesnim upoznavanjem radanižih čakri, razumevanjem. A kao dopunska pomoć moguda posluže i date vežbe. Očuvanje polnih ćelija, seksualne energije, i njenopreusmeravanje na više centre, nauka tantre naglašavakao osnovnu stvar u praksi buđenja ili prosvetljenja. Dane bi došlo do opasnog i štetnog potiskivanja seksualneenergije, tantra uči da se to postiže osvešćenjem sameseksualnosti, kroz seksualni čin, ali bez ejakulacije i orga-zmičkog pražnjenja energije. Tako se ceo čin premešta uvišu, srčanu čakru, anahata, tada se nadilazi sam seks idoživljava pravo vođenje ljubavi. Četvrta, srčana čakra jespoznaja energetske suštine postojanja, a kada se spojesvest i energija to se doživljava kao ljubav, jer energija svepovezuje, otuda ljubav teži jedinstvu sa voljenim. Ljubavse vodi radi najdubljeg doživljaja drugog bića, a ne samonjegovog korišćenja radi zadovoljenja ličnih želja. Ljubavse vodi samim dodirom i pogledom, a iznad svega zajed-ničkim razumevanjem, zajedničkim osećanjem i zajednič-kom spoznajom, i to prema celom postojanju, a ne samoprema jednom telu. Celim bićem, i u svim aspektima živo-ta, a ne samo polnim organima. Zato ljubav uvek daje, ane traži. Vođenje ljubavi znači uživanje u svesti duše zaje-dno sa drugom dušom; zajedničko uživanje u svesti posto-janja. Rezultat takvog vođenja ljubavi nije naglo i kratkot-rajno pražnjenje i ekstaza kao u običnom seksualnom

129

odnosu, već stalna ekstaza najdublje ispunjenosti spozna-jom, razumevanjem i smislom, a to znači ljubavlju. I ener-gijom. Ako sačuvamo polne ćelije koje daju nov život, oneće oploditi nas same, ispuniće nas stalnim blaženstvom,trajnim orgazmom. I podmlađivaće naše telo. Iskustvo orgazma inače nije ništa drugo do kratkot-rajno iskušenje blaženstva potpunog sjedinjenja svesti ipostojanja, samadhija. Zato je orgazam tako privlačan.Ako sačuvamo svu svoju energiju bićemo u takvom stanjutrajno. Zapravo ispravan rad svake čakre, i svih čakri zaje-dno, ne zavisi ni od čega drugoga nego od ravnoteže ener-gije i svesti u svakoj čakri. To znači od ravnoteže i jedins-tva naših misli i dela, svesti i volje, znanja i rada. Uosta-lom, zato čakre i postoje, da povežu svest i postojanje kroznaše biće. Povezanost energije i svesti jasna je već zbog sameprirode energije i svesti. Energija znači biće u kretanju idelanju, a svest se uvek izražava kao biće, postojanje. Sto-ga nema jednog bez drugog. Naše telo je mikrokosmos. Sve što je u kosmosu, utelu je sažeto. Energija je sve što se u kosmosu događa imože da bude, energija je sažeto zbivanje svega. Slično kaošto smo rekli i za misao da je informacija za oblikovanje,da misao i oblik postoje paralelno i da su jedno iako izgle-daju odvojeni zbog različitih dimenzija zbivanja, tako daspolja imamo oblik, a u nama misao o obliku. Isto je i saenergijom i zbivanjem: energija je najfiniji izraz zbivanja,ona je potencijal (informacija) za svako moguće zbivanje,nijedno zbivanje nije moguće bez energije. Ono što se spo-lja događa kao zbivanje sveta, to se u nama događa kao čis-ta energija. Jer ono što je informacija za oblikovanje, to jeenergija za zbivanje. Energija je najfiniji oblik zbivanja,informacija za zbivanje.

130

Svo zbivanje svoj ishod nalazi u svesti, u spoznajismisla zbivanja. Stoga, da bismo došli do najviše svesti, doishoda zbivanja, svako moguće zbivanje moramo da isku-simo najpre u sebi, kao mikrokosmosu, u svom telumoramo da pobedimo sva iskušenja svih nižih čakri, svihnižih stanja svesti i zbivanja. To postižemo tako što ćemopotencijal svih mogućih zbivanja, u svom izvornominformacionom obliku, kao energiju, da sačuvamo i saž-memo u sebi. Tako osvešćavamo zbivanje u sebi. To jeznačenje očuvanja i uzdizanja energije duž čakri radi sves-ti. Čuvajući energiju u sebi mi čuvamo sve mogućnostizbivanja u njihovom izvornom informacionom obliku.Otuda što više imamo energije, više imamo i svesti. Dabismo bili najsvesniji moramo da obezbedimo sav poten-cijal bića i postojanja (energiju) pre svega u sebi samome.Ako nemamo energije onda nemamo ni potencijal svihmogućih zbivanja u sebi, u telu, i zato nećemo imati šta daosvešćavamo u sebi, jer svesti nema tamo gde nema šta da seosvešćava. Zato svesti ima samo tamo gde ima energije. Ne smemo nikada osvešćenje da projektujemo spo-lja. U nama se sve rešava. Zbog sveprisutne energije, zbogspajanja svesti i postojanja kroz čakre, samo ono što osve-stimo, spoznamo, savladamo i nadiđemo u sebi, to ćemomoći da osvestimo, spoznamo, savladamo i nadiđemo ispolja, u svetu. Nikada to ne ide obrnuto. Postojanje nedolazi do svesti o sebi, o smislu zbivanja tamo negde unekom kamenu ili životinji, već je za tu svrhu stvorilonaše telo, sa svim čakrama, kao najpogodnije mesto ukome će da dođe do konačne svesti o sebi. Zato u našemtelu mora da bude sakupljen sav potencijal postojanja -energija - da bi se izrazio sav potencijal svesti. Zato što suoni u svom krajnjem ishodu jedno isto.

131

OSNOVNI PRINCIPI UZDIZANJA SVESTI KROZ ČAKRE

Svest je kao izvor postojanja prisutna svuda, u svimčakrama, ali čakre kao psihoenergetski centri postoje dabi se svest aktuelizovala na određeni način. Način aktueli-zacije ili delovanja svesti u svetu, ili biću, jeste određenačakra. Stoga prisustvo svesti u određenoj čakri pre svegase odnosi na način na koji postojimo i delamo. Samo seradi o aktuelizaciji svesti, a ne njenom dovođenju u odre-đenu čakru. Ona je već tu, kao uslov samog života, pitanjeje samo šta radimo sa njom. Zato kada se kaže da treba da aktiviramo određenučakru, onda se pod tim misli da treba da delamo u skladusa nivoom svesti koji je svojstvo te čakre. Svaka viša čakra se aktivira osvešćavanjem delova-nja niže čakre. Da bi se svest sprovela na više nivoe nije potrebnoništa drugo činiti već samo uskladiti rad svake čakre daradi svoj posao za koji je predviđena, da se ne meša saradom drugih, da se ne remeti rad psihoenergetskih cen-tara. Sva drama ljudskih života i sva stradanja sastoje sesamo iz poremećenog rada centara, čakri. Ni od čega dru-goga. Primer pogrešnog rada centara je jednostavan.Može, kao što je već navedeno, da se poremeti rad drugečakre, seksualnost, sa energijom i izražavanjem volje, tre-će čakre, i kada se svemu tome doda imaginacija uma izviših centara, udružena sa snagom prve čakre koja svemutome daje snagu sirove energije koja je sama sebi dovolj-na, onda se dobije poremećeno seksualno ponašanje, ili jerad uma opterećen nižim oblikom ponašanja, seksual-nošću i materijalizmom. Rad svake čakre je ispravan samokada je ograničen na svoj nivo. Seksualnost je ispravna

132

samo kada služi svojoj svrsi, ali kada se pomeša sa drugimcentrima onda se remeti rad i seksualnosti i drugih centa-ra. Ne postoji ništa loše u radu nijedne čakre. Loše nastajesamo kada se njihov rad poremeti i kada zato ne rade svojposao za koji su predviđene. I u svakoj pojedinoj čakri postoje dva dela, niži i viši,mehanički i svesni deo, pri čemu treba da ojačamo prisus-tvo svesti u svesnom delu, a to se radi osvešćavanjem,nižeg, mehaničkog delovanja same te čakre. Uvek je, dakle, u pitanju samo osvešćavanje i razu-mevanje. Ono nas jedino uzdiže u viša stanja postojanja.Ali uzdiže nas samo osvešćavanje i razumevanje koje jepovezano i usklađeno sa našim delovanjem (energijom).Ta povezanost je nužna zato što niti je moguće ispravnodelovanje bez svesti, niti se ispravna svest u postojanjumože izraziti bez ispravnog delovanja. Podsetimo se daenergija predstavlja delovanje. Međutim, kada govorimo o svesti onda mislimo nakvantno polje i njegovu ne-hercijansku prirodu postoja-nja. To praktično znači da pri uzdizanju svesti i energije uviše čakre treba osnaživati ne-hercijanska svojstva. Kojasu to svojstva? To je pre svega bezvremena prisutnostovde i sada koja dolazi kao posledica nezavisnosti svestiod sadržaja uma; stanje bezvremene sadašnjosti kao jedi-ne stvarnosti; da ne treba u budućnosti da se ostvari neštonameravano, već da je to već ostvareno ovde i sada; osećajda se ne krećemo kroz prostor već da se sam prostor krećeoko nas; da nema bitne razlike između naše unutrašnjostii spoljašnjosti, da je spoljni svet samo odraz svesti u nama,pri čemu sinhroniciteti pokazuju i dokazuju spajanje sves-ti i događaja. Dakle, ne-hercijansko stanje svesti spaja nassa univerzalnim kvantnim poljem u kome sve već postojina bezvremen i suptilan način, pa tako i pun potencijalsvake čakre.

133

Hercijanska svojstva pripadaju mehaničkom delo-vanju svake čakre, i mehaničkom, uslovljenom delanjuuopšte. Pre svega linearnom vremenu i na njemu zasno-vanoj uzročnosti. Ne-hercijanska svojstva svake čakrepripadaju svesti i svesnom delovanju, nezavisnom i slo-bodnom, sveprisutnom. Praksa meditacije je jedina praksa osnaživanja ne-hercijanske svesti kvantnog polja. Pod meditacijom mislimo na čistu praksu tran-scendencije uma (mentalnog mirovanja) koja postoji upraksi ranog budizma (dhyana), u zen budizmu (za zen,šikan taza), a koja je opisana na početku dela Izreke o jogiod Patanjđalija. Osnovno ne-hercijansko svojstvo kvantnog poljajeste statičnost i samodovoljnost, potpunost. To se nanašem fizičkom planu svodi na mirovanje bića koje proiz-vodi osećaj savršene potpunosti i ostvarenja, blaženstvopronađenosti sebe i svoje suštine. Kada je naše biće u celo-sti mirno dok sedimo u meditaciji, od najgrubljeg fizičkogkretanja, do najfinijeg mentalnog mirovanja, onda seusklađujemo sa stacionarnim, ne-hercijanskim, univer-zalnim kvantnim poljem. Zato je meditacija direktan putdo ne-hercijanske, kvantne svesti, odnosno do izvorasamog postojanja. Osnaživanje ne-hercijanskog stanja svesti odnosi sekoliko na mentalno mirovanje toliko i na energetskousklađivanje. Jer energija je biće u pokretu i delovanju,svest u pokretu i delovanju. Otuda ne možemo ništa daučinimo svešću ako to nije praćeno sa energijom, delova-njem, načinom na koji koristimo svoju životnu energiju. Ienergiju moramo da dovedeno u ne-hercijansko stanjevibracija. To se čini potpunim razumevanje prirode našegdelovanja na energetskom nivou, šta radimo i zašto, sve-snim osvešćenjem delovanja. Osvešćavajući svaki pokret

134

našeg bića, od osvešćenja disanja do najmanjeg pokretakoji činimo, dovodimo svoju energiju u sklad sa svešću,osvešćavamo je i tako prevodimo u ne-hercijansko stanje.Ta praksa se u budizmu naziva vipassana i satipatthana. Takvo osvešćenje se sistematski sprovodi na svimdimenzijama našeg postojanja: na fizičkom telu (zemlja),u osećanjima i emocijama (voda); izrazima volje i svakenamere (vatra) i osvešćenjem samog uma odnosno misli(vazduh). Samo takva praksa je kompletna. Samo ona spa-ja sva stanja svesti u konačno sedmo stanje, sedmu čakrusahasraru, u samadhi, u jedinstvo svesti i postojanja. Sve je to moguće samo zato jer to jedinstvo već pos-toji i sve drugo postoji samo na osnovu tog jedinstva. Svešto radimo na ovom svetu u svim svojim životima jeste daponovo otkrivamo to jedinstvo. Božanska svest je jedinastvarnost i ništa ne može da postoji izvan nje. Mi smo je usamadhiju samo u sebi i kroz sebe potpuno individualnoispoljili, u svom samadhiju spojili smo božansku svestkoja omogućava samo postojanje sa njom samom, takošto smo spojili svoju individualnu svest sa božanskomsvešću. Da oni već nisu u jedinstvu, njihovo prividno spa-janje ne bi ni moglo da nam se dogodi. Da bi se ono dogodilo čovek treba samo da osnažine-hercijansko stanje svesti, bezvremenu prisutnost ovdei sada. Tada će kroz takvog, probuđenog čoveka energijakvantnog polja moći da se ispolji i u svetu kada će takoosvešćen čovek moći da koristi neograničenu i sveprisut-nu energiju koja počiva na ne-hercijanskim talasima, kojeje otkrio Nikola Tesla. Na koji način se praktično svest i energija uzdižuduž čakri? To je ključno pitanje svih koji se bave osvešće-njem. Odgovor je jednostavan i već smo ga izrekli: svakaviša čakra se aktivira osvešćavanjem delovanja niže čakre.

135

Pre svega taj proces teži prirodno da se ostvari, akose ne ostvaruje sam i prirodno, onda je to zato što ga je našindividualni um/ego poremetio. I to remećenje se stalnodešava. Svi naši životi se i zasnivaju na tom remećenju.Svest iskušava sve mogućnosti, a to znači i sve greške.Kada bi se spajanje postojanja i svesti kroz čakre odigrava-lo pravolinijski i odjednom, bez zastoja i padova, svest sene bi ni integrisala sa svim aspektima i mogućnostimapostojanja, ništa se ne bi ni osvestilo. Upravo padovi ioscilacije daju neophodno trenje koje raspaljuje energijupostojanja da se izrazi na sve moguće načine, da svestučvrsti svoje prisustvo u svim mogućim stanjima bića ipostojanja. Samo tako ona može da raste ka sve višimčakrama. Zatim sve čakre već rade svoj posao. Naš zadatak jesamo da njihov rad osvestimo našim umom i tako ga pot-puno aktuelizujemo u našem postojanju. Stoga se možereći da je svo aktiviranje čakri zapravo u osvešćavanjuuma o njihovom radu. Kada se to dogodi, rad čakri obu-hvatiće celo naše biće, svesno i nesvesno. Kako to osvešćavanje čakri izgleda u iskustvu? Svečakre rade zajedno i teško je u životu razlučiti njihovodelovanje, mada postoje neki opšti principi za svakučakru. Sve čakre sačinjavaju lanac međusobnog delovanja.Taj lanac deluje pozitivno i čakre se ispravno izražavajusamo ako je svaka niža povezana sa višom. Ako je nekačakra zatvorena u sebe i ograničena samo na svoje funkci-je, i još pri tome povezana samo sa nižom čakrom, onda seizražava negativno.

*** Prva čakra daje životnu energiju celom telu i svimostalim čakrama. Kao takva je neutralna. Ona se uspešnoostvaruje kroz drugu čakru, gde se energija polarizuje i tapolarizacija se izražava kroz seksualnost. Tačnije rečeno,

136

polarizovana energija mora da se razmenjuje, da kružikroz polove. Zbog toga sva bića postoje kroz dva pola. Seksje samo razmena energije kroz polove. Otuda se kroz sekszačinje novi život i životna energija veoma zavisi od togašta radimo sa energijom kroz seksualnost. Kada se prvačakra uspešno izražava kroz drugu, onda se životna ener-gija (prva čakra) uspešno izražava kroz sve aktivnosti kojese odnose na jednostavnu razmenu energije kroz fizičkidodir sa svim objektima, sa suprotnim polom, sa drugimbićima i sa situacijama (zabava, igra, sve vrste fizičkihkontakata i odnosa, i agresivnost u granicama normalnogizražavanja). Usled ispravne razmene energije, njenogispravnog polarizovanja, i naše telo je zdravo i vitalno. Bez prave povezanosti sa višim čakrama životnaenergija iz prve čakre postaje suprotnost životu, takavčovek smatra da mora da uzima životnu energiju na siluod drugih bića, pa to i radi na sve nenormalne načine. Sviabnormalni načini uzimanja životne energije, od ubistavado zlostavljanja i energetskog vampirizma u svakom obli-ku, nastaju usled blokade prve čakre i nepostojanja njeneprave povezanosti sa višim centrima i svešću duše.

*** Druga čakra se ispravno aktuelizuje kroz trećučakru, kada energiju usmerimo na određeni viši cilj i svr-hu, u razmeni sa drugim bićem ili sa celim društvom,interesima zajednice kojoj pripadamo u vremenu i prosto-ru. Ako svoju energiju razmenjujemo sa suprotnim polomtako da tu razmenu usmerimo na viši cilj, kao što jepotomstvo i ostvarenje nekih ciljeva i ideala, onda smouspešno aktivirali treću čakru. Uvek se priroda jednečakre maksimalno ostvaruje kada je posvećena višim psi-hoenergetskim centrima. Tako je i seksualnost izvor mak-simalne sreće samo ako je usmerena na više ciljeve, akonije sama sebi svrha, a posebno ako nije usmerena na niži

137

centar. Tada postaje destruktivna. Jedan oblik destrukti-vnosti je i kada se energija u drugoj čakri ne razmenjujekroz seksualnost sa suprotnim polom, već se to pokušavasa istim polom (ili još gore, sa nečim drugim). Tada se nedogađa energetsko kruženje između polova i isceljenjekoje vodi u više centre, već se rast blokira u drugoj čakri.Homoseksualnost (kao i sve druge seksualne perverzije)jeste energetski pogrešan čin, to je samo blokada energijeu drugoj čakri. Uspešno povezane i aktivirane prve tri čakre spro-vode ispravnu razmenu energije, unutar svakog čoveka iu međuljudskim odnosima. Kada je seksualnost ispravnaonda je protok energije od prve do treće čakre ispravan.Poremećaj seksualnosti (druga čakra) je u najvećoj meriuzrok svih ostalih poremećaja (prva čakra: psihofizičkozdravlje; i treća čakra: društveni život i životni ciljevi), kaošto i ostali poremećaji uzrokuju poremećaj seksualnosti. Bez prave povezanosti druge čakre sa trećom, ener-gija u drugoj ostaje zatvorena i samodovoljna u najprosti-joj razmeni između polova, ali tako postaje destruktivna,naime, tada usled nedostatka više svesti, i neutralnostiprve čakre odakle pristiže sva energija i sa kojom je jedinopovezana, druga čakra svoju energetsku razmenu možeda nađe u svemu i svačemu, ne samo u drugom polu istebiološke vrste. Energetsku razmenu može da obavlja sabilo kojim objektom. Tako nastaju sve perverzije i opsesije(fetišizam), svi nezdravi međuljudski odnosi.

*** Treća čakra se uspešno aktuelizuje kada se spoji sačetvrtom čakrom. To znači kada osnova svih naših ciljevai težnji počiva na ljubavi i razumevanju. Četvrta čakra jesvest o sveprisutnoj energiji, da se ona ne odnosi samo nanaše telo (prve dve čakre) niti na životnu sredinu i druš-tvo (treća čakra) već na samo postojanje u celosti. Svest da

138

smo jedno sa celim postojanjem jeste ljubav. Zato možemoda volimo sve, i određeno biće i određenu stvar, mesto,muziku, knjigu, biljku, životinju… pa i ono što nije prepo-ručljivo voleti. Da bismo uspešno ostvarili treću čakru, na primerkroz decu i porodicu, ona neće moći da dela bez ostvarenečetvrte čakre, bez sveprisutne ljubavi i emocionalne zrelo-sti. Upravo nas ostvarenje treće čakre, ostvarenje nekogživotnog cilja, ili rođenje deteta, povezuje sa sveprisut-nom energijom, sa celim postojanjem kroz četvrtu čakru.Naime, kada sasvim spoznamo to čemu smo težili kroztreću čakru, npr. rođenje deteta, onda u tome prepozna-jemo bezuslovnu ljubav božanske svesti. Kada sasvimspoznamo šta je jedno dete u svojoj suštini, a u detetu jelako videti svest duše jer je ona veoma blizu njegovom licui pogledu, površini njegovog bića (naročito dok spava),tada spoznajemo sveprisutnost životne energije u svemu,u samom postojanju, i to je aktiviranje četvrte čakre. Istovaži za ostvarenje bilo kog životnog cilja, kada spoznamosuštinu svih ljudskih težnji (treća čakra) tada spoznajemoda su sve one samo ispoljavanje kreativne inteligencijebožanske svesti u samom postojanju. Kada treća čakra nije povezana sa višom četvrtomčakrom, kada je zatvorena u sebe i samo povezana sanižim čakrama, prvom i drugom, onda se događa nenor-malno ispoljavanje moći i svih pogrešnih ciljeva, diktatu-ra jednoumlja, u samom čoveku, porodici ili društvu.Ovde nastaju svi ciljevi koji nemaju osnovu u razumeva-nju i ljubavi, koji se pravdaju izrazom da 'cilj opravdavasredstva', pri čemu se sredstva ne biraju jer nema poveza-nosti sa višim centrima i svešću duše. Takvi ljudi bezduš-no gaze sve pred sobom na putu do svojih niskih ciljeva.

***

139

Povezivanjem prve tri čakre sa četvrtom ostvaren jerad instinktivnog ili motoričkog centra na pozitivan ikreativan način. Da bi prve tri čakre ispravno radile, i da bi onemeđusobno bile ispravno povezane, neophodno je dabudu povezane i sa četvrtom čakrom. Bez povezanosti sačetvrtom čakrom one po pravilu rade neusklađeno ipogrešno, što rezultira poremećenim životom. Kada supovezane sa četvrtom čakrom takvi ljudi uživaju u najve-ćoj sreći u privatnom i društvenom životu. Kada nisupovezane sa četvrtom čakrom, onda je takav život naj-češće uzrok patnje u samom čoveku i društvu.

*** Kada je četvrta čakra uspešno povezana sa prve triniže čakre, odnosno kada su se prve tri uspešno povezale iostvarile u vezi sa četvrtom, tada četvrta čakra može da sepoveže sa petom i tako uspešno aktuelizuje i sebe i sveniže čakre. Povezivanje četvrte čakre sa petom odnosi se naizražavanje bezuslovne ljubavi i emocionalnog razume-vanja prirode samog postojanja kroz misli, reči i dela.Naše razumevanje ne znači ništa ako ne možemo da gaizrazimo. Ljubav takođe nije ljubav ako je ne izražavamo.U izražavanju pokazujemo moć razumevanja. Izražavanjeje osobenost pete čakre. U izražavanju se pokazuju sveslabosti i sve vrline našeg razumevanja i naša emocional-na zrelost.

*** Ispravno izražavanje nije moguće ako se ne zasnivana ispravnoj percepciji, opažanju i uvidu. To znači da serad pete čakre, vishuddhi, potpuno ostvaruje kada je pove-zana sa šestom, ađna čakrom. Ni percepcija nije ispravnabez izražavanja.

***

140

Čovek se razlikuje od svih ostalih bića po tome što jenjegova percepcija nezavisna od vremena i prostora, onanadilazi čulno opažanje. Čovekova percepcija je takva zatošto se ne zasniva na telu i čulima već na čistoj svesti dušesa kojom je povezan sa svojim višim umom, koji nije utelu i zato nije ograničen čulnim opažanjem. Viši umčovekov predstavljen je čakrom sahasrara. Da bi čovekovapercepcija bila ispravna i potpuna, šesta čakra ađna morabiti povezana sa sedmom, sa sahasrarom. Jedinu ispravnu percepciju i spoznaju čovek možeda dobije od svog višeg uma preko kojeg je povezan sasvešću duše. U onoj meri u kojoj percepcija i spoznaja nepotiču od višeg uma i svesti duše, u toj meri su percepcija ispoznaja ograničeni i pogrešni. Koliko je naša veza sasvešću duše čistija i neposrednija, u toj meri je i naša spo-znaja ispravna i potpuna.

*** Sedma čakra, sahasrara, uvek je povezana sa svešćutranscendentalne duše, sa božanskom svešću koja sveomogućava. Ona je smeštena malo iznad temena glave,što ukazuje da je nezavisna od tela i uma. Ona ne zavisi niod čega. To praktično znači da je božanska svest uvek snama iako je mi zbog identifikacije sa telom i umom neopažamo. Sedmu čakru ne možemo da aktiviramo,možemo samo da poremetimo rad ostalih nižih čakri takoda ne doživljavamo sve blagodeti sedme čakre. Sedmačakra se sama aktuelizuje ispravnim radom svih ostalihčakri.

*** Postoji i još jedan opšti i najdelotvorniji princip kojiuzdiže svest i energiju ka višim psihoenergetskim centri-ma ili čakrama. Prema svedočenju ljudi koji su hipnotičkom regre-sijom osvestili svoje postojanje između dva života, kao i

141

prema svedočenju mnogih koji su doživeli kliničku smrtili stanje blisko smrti, u jednom bezvremenom trenutkusagledali su ceo svoj život, i tada su rekapitulirali sve štosu činili, posebno šta su činili drugim ljudima. Ali istov-remeno su mogli da dožive i to kako su drugi doživeli nji-hova dela prema njima. Dakle, mogli su da sagledaju svojadela i subjektivno i objektivno. To se događa usled holo-grafske prirode postojanja, sve je Jedno u božanskoj svesti,sve se odražava u svemu. Na osnovu takvog osvešćenjasama duša odlučuje kako će se sledeći put roditi da bi nas-tavila svoj razvoj i ispravila greške. Ta svest, kako su drugidoživeli naše postupke, jeste ključni princip koji nas vodiu sazrevanje tokom svih naših života. Njen značaj je tolikida su je duše donele na ovaj svet svojim sećanjem i posta-vile ga ovde kao temeljno načelo etike, koje glasi: (ne) činidrugima ono što (ne) želiš da drugi čini tebi. Ovo temeljno načelo samorazvoja deluje i kada je upitanju uzdizanje svesti kroz čakre. Ako se negativan radneke čakre odnosi na neko naše delovanje prema drugimljudima (negativnost uvek zaustavlja svest na određenomnivou i spušta je na niže frekvencije), onda će nas objekti-vna svest o tome kako to drugi ljudi doživljavaju uzdići naviši nivo, višu čakru. Kada u nama sazri svest o tome kakodrugi doživljavaju naša dela prema njima, a vezana su zaneku čakru, odnosno stanje svesti, tada se automatskiuzdižemo na više razumevanje, na višu čakru ili više sta-nje svesti. Negativan rad se ovde pretežno odnosi na prve tričakre, razmenu energije na elementarne načine (prva),putem seksualnosti (druga) i volje za moć (treća čakra). Ako se negativan rad neke čakre odnosi na aktivno-sti koje nisu vezane za odnose prema drugim ljudima, većza neke naše lične osobine i navike, ista takva objektivnasvesnost prema nama samima daće nam uvid kako to

142

deluje na naše biće (kao da je u pitanju naše delovanje nanekog drugog iz prethodnog slučaja), kako to sputavanašu karmičku zrelost u kontekstu celog našeg života.Zaista, kada sagledamo neku našu lošu osobinu u kontek-stu celog našeg života i smrti, onda odmah napuštamosvaku vezanost za nju i nadilazimo je. Začetak ove zrelosti objektivne svesnosti premasebi samome, prema pogrešnom radu nižih čakri, Buda jeopisao rečima: "Gađenje je prevršilo meru". Objektivna svesnost uzdiže energiju i postojanje nasve više nivoe. Ništa drugo. Uvek kada smo nečega, u sebiili izvan sebe, objektivno svesni, mi to nadilazimo. Objek-tivno ovde znači suprotno od subjektivnog, ograničenogna bilo koji način. Objektivna svesnost znači svest o objek-tivnoj stvarnosti. Stanje prosvetljenja ili samadhija u najvišoj čakri,sahasrari, je upravo stanje najobjektivnije svesnosti. To jesvest naše duše koju ćemo inače imati nakon fizičkogživota, kada se vratimo u svoje izvorno, autentično stanje(svarupa). Ono se zato naziva 'veliki samadhi', ili maha-samadhi. Svrha sveg našeg osvešćenja jeste da tu svestnaše duše koju imamo nezavisno do tela i uma, pre i posleživota na ovom svetu, imamo i za života, ovde i sada, doksmo u telu i umu. Uvek. Jer ona i jeste bezvremena. To se postiže nestankom svih iluzija koje imamo otelu i umu: iluzije da smo u vremenu i prostoru kao odvo-jeni entiteti; iluzije da se razlikujemo od božanskog apso-luta koji je sve što jeste.

143

SAMADHI - JEDINSTVO SVESTI I POSTOJANJA

Prema biblijskom predanju Bog je stvorio svet zašest dana, a sedmoga dana se odmorio. To predanje zap-ravo govori o čakrama. Kroz šest čakri se sve ispoljava, asedma je čista božanska svest o sebi. Šest čakri predstav-ljaju sve oblike postojanja, sedma je njihova transcenden-cija. U ljudskom iskustvu transcendencija je najviša spoz-naja, potpuno objektivna svesnost, ali za razliku od svihostalih stanja niže svesti, transcendencija se na zasniva nina kakvoj aktivnosti ili sadržaju svesti, ona je čista preda-nost, koju je Buda prikladno opisao kao 'prestanak' ili 'utr-nuće' (nirvana). To je i logično jer svest jedinstva je svest kvantnogpolja iz koga i u kome sve već bezvremeno postoji. Mi ovdedoživljavamo samo pojedinačna ispoljavanja svih poten-cijala kvantnog polja u prividu vremena i prostora. Povra-tak u njega je stoga moguć samo predajom, prestankom iutrnućem svih iluzija. Taj povratak je takođe privid jer izte božanske svesti koja je celina nismo mogli nikada izaći,ona je sve i ona smo mi sami; ona je izvor naše svesti. To jejoš jedan razlog zašto se u nju dospeva samo predajom.Č'an budisti to izražavaju rečima: kada je um miran neis-pravna gledišta nestaju sama od sebe. Da bi predaja bila moguća neophodno je nadići sveiluzije; da bi se sve iluzije nadišle potreban je najjačipotencijal čiste svesnosti udružene sa najvišim potencija-lom energije, odnosno delovanja svesti. Odnos svesti i njenog delovanja (energije, prane)prikazan je u klasičnoj jogi kao dve putanje njihovog kre-tanja, ide i pingale, koje kreću od prve čakre, ukrštaju se iprepliću oko svake čakre na svom putu do šeste čakre(ađna) gde se ponovo spajaju da bi omogućile svest jedins-

144

tva sedme čakre. Ida i pingala zapravo predstavljaju pola-rizaciju energije na osnovu koje ona deluje. Polarizacijaenergije je zapravo polarizacija na svest i delovanje. Svestje ne-hercijanska a delovanje hercijanska frekvencija. Ukrštanje putanje svesti i energije na svom putuoko svake čakre ukazuje da je neophodna puna svest omogućnostima svake čakre, svakog nivoa svesti, svihmogućih stanja i iskustava postojanja da bi se samo naosnovu punog iskustva postojanja uravnotežila objektiv-na svesnost koja je predstavljena središnjom putanjom,šušumnom, koja se proteže između ide i pingale i spajaprvu i sedmu čakru. Šušumna zapravo predstavlja ravno-težu svesti i energije, ide i pingale, ona spaja svest i posto-janje sa svim čakrama, sa svim stanjima svesti, svimmogućnostima postojanja.11

11 Ista ideja je na Zapadu predstavljena Hermesovim ili Merkurovimštapom, kao simbolom nauke.

145

Otuda je veoma važno još jednom naglasiti značajjedinstva svesti i energije, jedinstva misli i dela, svesti icelog života. Kao što se na tradicionalnim grafičkim pri-kazima ide i pingale jasno vidi, one se ukrštaju, odnosnospajaju u svakoj čakri, što ukazuje na spajanje energije(bića) i svesti u svakoj čakri. Sámo spajanje svesti i energi-je aktivira svaku čakru na ispravan način i uzdiže nas kakonačnom probuđenju ili ostvarenju, sedmoj čakri. Svakačakra je neostvarena samo zbog nejedinstva svesti i bića,tj. energije, njihove neravnoteže. Nejedinstvo i neravnote-ža naše svesti i delovanja, energije, svesti i bića, jeste jedi-ni činilac koji nas zarobljava u nižim stanjima postojanja,jedini izvor negativnosti i patnje. Uvek kada se ukazuje napozitivnost ili pozitivnu energiju koja nas uzdiže, pod timse misli na jedinstvo naših dela ili energije sa svešću, nanjihovu ravnotežu i sklad. To jedinstvo se jednostavnoostvaruje tako da sve što radimo, makar i najmanju sitni-cu, treba da radimo celim bićem, ovde i sada, i da budemoobjektivno svesni svega što radimo, kao svedok. To je ne-hercijanski princip svesti. Taj princip, kao i jedinstvoenergije i svesti, ide i pingale, u šušumni, iskazan je davnorečima "budi ono što jesi", "budi ovde i sada", "probudi se". Sámo prisustvo svesti je činilac koji uravnotežujesve suprotnosti. Sámo prisustvo svesti teži da se sjedini sapostojanjem, jer ono nikada i nije bilo potpuno odvojenood postojanja, svest je izvor postojanja. Stoga ne trebačiniti ništa da bi se ostvarila najviša budnost, sedmačakra, osim biti objektivno, nepristrasno svestan svakogdela, kao svedok. Biti svestan tela i svega što telom čini-mo, svestan osećanja i svega što osećamo na bilo kojinačin, svestan izraza volje ili namere, i svestan samihmisli. To znači biti svestan rada svih čakri, svih stanjasvesti, na svim dimenzijama od kojih smo sačinjeni i ukojima postojimo. Na taj način je sama svest činilac koji

146

nas budi i ostvaruje. Uostalom i prosvetljenje nije ništadrugo do maksimalno pojačavanje same svesti. To je zatošto ni postojanje nije ništa drugo do ispoljavanje samesvesti. Oni se zajedno ostvaruju i sjedinjuju samim svojimprisustvom. Jedino ih ne treba razdvajati. A upravo tajprivid njihove razdvojenosti jeste sav ovaj život kojidoživljavamo, sav svet koji vidimo, sva patnja koju isku-šavamo. Zato se kaže da je život samo san, da je svet iluzi-ja. Pri tome se misli da je svet iluzija ako ga gledamo samokao skup relativnih objekata, ali je stvaran kao apsolutnabožanska svest. Svest i postojanje su jedno, jedna apsolut-na božanska svest o sebi samoj, sve je samo to i ništa dru-go ne postoji niti je moguće da postoji kao nešto drugo. Ipak se događa ovaj privid njihove razdvojenosti.Zašto? Odgovor je da je upravo taj privid način na kojisvest i postojanje postoje kao jedinstvo, a taj način je isku-šavanje apsolutno svih mogućnosti postojanja i stanjasvesti u težnji ka transcendenciji. Sve postoji kroz tran-scendenciju, kroz nadilaženje, i svest i samo postojanjenisu ništa drugo do jedan veliki proces postepenog nadi-laženja. On se ispoljava kroz čakre tako što svaka predsta-vlja niže, odnosno više stanje svesti i postojanja, po jedanviši čin transcendencije. U prvoj čakri božanska svest samo postoji, bez uma,u minimalnom stanju svesti. Ona je tu čisto postojanjekoje se ispoljava kroz oblik minerala i kombinacije eleme-nata. U drugoj čakri božanska svest postoji ali u nesves-nom stanju, kao u dubokom snu bez snova, ona je takva ubiljkama. Ona tu oseća ali nema objektivnu svest o pravojprirodi onoga što oseća, o sebi kao subjektu osećanja. Bilj-ke sve osećaju, čak i naše misli i naša osećanja, ali iz togane razvijaju nikakvu višu svesnost i smisao, samo usta-

147

novljavaju na osnovu osnovne polarizacije iskustva pos-tojanja. Svest i postojanje tu počinju da se polarizuju. U trećoj čakri božanska svest ostvaruje polarizacijuna sve moguće načine i zato može da se povremeno budi isvesna je prirode događaja, može da se kreće i da reaguje,ali nedovoljno je svesna i smisla, subjekta koji je svestan,niti može da razume i poveže ulogu subjekta u objektiv-nom dešavanju, kao ni da ga pokrene na kreativan rad. Toje svet životinja. U četvrtoj čakri božanska svest po prvi put u posto-janju potpuno razvija svest o smislu događaja, i o subjektukoji je svestan. Zapravo, nije moguće biti objektivno sves-tan smisla događaja bez svesti o subjektu koji je svestan.Stoga to uvek mora da ide zajedno. Koliko to ide zajedno,koliko smo svesni sebe kao subjekta u objektivnom doga-đanju, toliko smo objektivno svesni samog događanja,odnosno postojanja i možemo konstruktivno da delamona dalje dešavanje, da ga kreativnom radom menjamo uizvesnoj meri. To je čovek i svet ljudi. Tu se događa prvopovremeno buđenje božanske svesti o sebi, transcenden-talne svesti. U petoj čakri božanska svest stiče trajna iskustvaprisustva svoje transcendentalne svesti u postojanju, iligledano iz ljudske perspektive, čovek stiče trajna iskustvaprisustva u božanskoj transcendentalnoj svesti. To jeomogućeno izražavanjem svesti o božanskoj prisutnosti upostojanju (četvrta čakra), razmenom informacija o pos-tojanju (peta čakra). U šestoj čakri božanska svest se po prvi put direkt-no ispoljava u postojanju. Božanska svest je ono što čove-ku, preko ađna čakre, daje objektivnu spoznaju i potpunupercepciju. Potpuna percepcija ispoljenog sveta moguća jejedino sa potpunom percepcijom subjekta koji je svestan,same svesti kao takve. Tu se objektivna svest koja omogu-

148

ćava samo postojanje po prvi put prepoznaje kao svestsubjekta, kao samosvest. U ađna čakri svest koja omogućava samo postojanjepo prvi put postaje svest o sebi, kroz čoveka. U ađna čakrise potpuno spajaju ida i pingala, energija i svest, postoja-nje se vidi kao svesno, svest se doživljava kao oblik posto-janja. I obratno: čovekova svest o sebi (Sopstvo, atman) jeu ađni božanska svest o sebi koja je svesna objektivnogpostojanja. To se u Patanjđalijevoj nauci joge naziva savi-kalpa samadhi, ili svest jedinstva koja nije sasvim čista,nego je začinjena 'semenom' iskustva postojanja. Kadasvest o sebi postane čista, tj. savršena, ona postaje tran-scendentalna, nirvikalpa samadhi, potpuno nezavisna odiskustva postojanja, nezagađena iluzijom postojanja. Rekli smo da sámo postojanje počiva na svesti,celokupno postojanje je u svojoj suštini sama božanskasvest o sebi. Zato u čistoj svesti o sebi, u sedmoj čakri,sahasrari, nema više nikakvih iluzija postojanja, nikakvihprojekcija. Svaki oblik postojanja iz njene perspektive jestepad svesti u neki oblik iluzije postojanja. Svaka niža čakra,ispod sahasrare, predstavlja sve veći oblik polarizacije, sveveći gubitak svesti o sebi, sve veći gubitak apsolutne rav-noteže suprotnosti, sve do najniže čakre gde princip sup-rotnosti postoji sam za sebe kao princip čiste energije. U prvoj čakri stoji čista energija postojanja, odnos-no postojanje je čista energija. U sedmoj čakri stoji čistasvest postojanja, odnosno, postojanje je čista svest. Svečakre su proces njihovog spajanja i razdvajanja, odnosnorazumevanja svih mogućih stanja svesti i postojanja. Prva čakra je krajnje hercijansko stanje, sedmačakra je krajnje ne-hercijansko stanje. Da bi se postojanje potpuno ostvarilo, svest treba dase u samom postojanju kristališe u svom izvornom ne-hercijanskom stanju, čistu svest o sebi treba sjediniti sa

149

svim mogućim iskustvima postojanja, sa svim mogućnos-tima postojanja. To čini nauka tantre i alhemije u svimsvojim oblicima od najstarijih vremena, manje ili višeuspešno. Iz te ezoterične nauke nastala je i egzoteričnanauka koja je poznata javnosti i koja nam je izgradila svucivilizaciju. Sva materijalna kultura i nauka nisu ništadrugo do odraz spajanja svesti i postojanja kroz čoveka,odnosno čovekova sposobnost da sjedini svest i energiju,rad i delovanje u svetu. U tome je cela ljudska evolucija iistorija. Ljudska evolucija i istorija se okončavaju i ostvaru-ju u samadhiju, u jedinstvu svesti i postojanja. Tada čovekpočinje da postoji kao onaj koji jeste, kao svest božanskeduše u svim oblicima i mogućnostima postojanja. Ranije je svest duše gubila sebe samu usled identi-fikacije sa raznim oblicima postojanja, koji su na taj načinbili jači od nje. Svaka niža čakra predstavlja oblik 'pada'svesti duše u niža stanja, ali i veću identifikaciju sa posto-janjem. To su sve bili načini da božanska svest osvesti svemogućnosti postojanja, sebe samu. Kada se 'vrati' sebisamoj, svom izvornom stanju u sedmoj čakri, u samadhi-ju, svom punom potencijalu, onda će moći da se krećekroz sve mogućnosti postojanja, kroz sve druge čakre bezgubitka svesti o sebi.

U ovome je bio ceo proces: da božanska svest o sebi usvom najvišem potencijalu i čistoti bude prisutna i delot-vorna u svim mogućim oblicima postojanja, u svim stanjimabića, bez identifikacije, nezavisna, kroz čoveka, kao čoveko-va svest duše - bez gubitka svog izvornog potencijala.

Taj se proces odvijao u tri koraka. Naše iskustvo postojanja je najpre bila zaborav našeprave prirode, svesti duše, iskustvo samo hercijanske fre-kvencije fizičkog sveta, sa svim ograničenjima percepcije imoći delovanja. To je ovaj život poznat svima na ovom

150

svetu. Prvi korak u procesu samospoznaje bio je da se spo-zna prava priroda fizičkog sveta (sat, biće, postojanje), daon nije ništa sam po sebi i za sebe već je samo odraz ili pro-jekcija univerzalnog polja postojanja, kvantnog polja, aka-še, putem kojeg apsolutna božanska svest ispoljava sebesamu. Prvi korak se sastoji iz umne spoznaje, iz ispravnograzumevanja prirode stvarnosti. Kada ta spoznaja dovolj-no sazri tako da više nije povremena već trajna životnarealnost, ona tada obuhvata celo biće i delovanje, odnosnosvest o stvarnosti obuhvata i energiju, delovanje u tojstvarnosti. U prvom koraku se samo povremeno prepoz-naje stvarnost svesti i postojanja, stvarnost božanskogApsoluta. To se naziva i savikalpa samadhi - samadhi kojije pomešan sa utiscima ispoljenog sveta. Kada se udruže svest o stvarnosti i energija sakojom živimo u toj stvarnosti, dolazi do drugog koraka ukome objektivni, materijalni svet nestaje i otkriva se čistasvest (ćit) kao suština samog postojanja, i tu svest otkri-vamo kao svoju samosvest, kao svoju suštinu (Sopstvo,Jastvo, atman). U prvim trenucima takve spoznaje probu-đen čovek nije sposoban da učestvuje u fizičkom svetu jerse on otkriva kao san za probuđenoga. Probuđeni više nemože da učestvuje u snovima. On je nezavisan od svegpostojanja. Sva stanja svesti, java, san i dubok san bezsnova, smenjuju se pred njim kao svedokom. On ne možeda bude identifikovan ni sa jednim objektom, već samo sasubjektom, sa samim sobom, sa čistom svešću koja sveomogućava, sa božanskom svešću, više ne može nikada daizgubi svest o sebi, da bude ono što nije, jer on uvek vidisamo postojanje kao odraz božanske svesti. Takvo iskus-tvo Buda je izrazio rečima: 'to nisam ja, to nije moje' - upogledu tela, uma, ega, i svih stanja uma. To stanje setakođe izražava opisima sveta kao iluzije ili sna. Drugikorak je praktično govoreći, trajno ostvarenje transcen-

151

dencije, odnosno prirode same svesti božanskog Apsoluta.On se naziva nirvikalpa samadhi - samadhi bez ikakve ilu-zije u pogledu ispoljenog sveta. Ova izvorna autentičnost i nezavisnost svesti odsvake identifikacije sa bićem i postojanjem, u nauci Pata-njđalijeve joge naziva se kaivalya. Reč kaivalya označavastanje onoga što je prosto, nepomešano ni sa čim, autenti-čno, čisto, pa otuda sadrži ideju savršenstva i potpunosti.Ali sve to se zasniva na ideji izdvojenosti, nadilaženja,odnosno transcendencije. Savršenstvo i autentičnostčovekove svesti i suštine nisu mogući bez transcendenci-je, bez nadilaženja tela i uma. To je prikazano razmakomsedme čakre od tela, ona je malo iznad temena glave. Tajrazmak označava da se do njega ne dolazi ni sa čim štopotiče od tela i uma. Nikakvim naporom niti procesom.Postiže se samo predajom kroz samospoznaju svih ostalihstanja svesti (aktuelizacijom ostalih šest čakri). Sedma čakra (ili nirvikalpa samadhi) se aktuelizujesamo na dva načina: ili predajom ili samospoznajom.Samospoznaja je put meditacije i discipline mentalnogmirovanja, direktne transcendencije uma. Ona se ostva-ruje u praksi budističke meditacije (dhyana, vipassana,satipatthana, zazen, šikan taza; o detaljima prakse medi-tacije videti u mojoj knjizi Sankhya, poslednje poglavljeKaivlaya). Meditacija jednostavno deluje tako da kada senaše telo i um potpuno umire, onda ne može da se dogodiništa drugo do da se sámo od sebe otvori ono što je iza telai uma, svest višeg uma, svest duše, svest univerzalnogkvantnog polja koje sve omogućava i koje sve jeste, neza-visno od vremena i prostora. Kada prestanemo da jezamućujemo, onda se ona sama ispoljava. Telo i um se neumiruju nikakvom prisilom već samo pažljivom spozna-jom da nismo telo i um, nadilaženjem identifikacije satelom i umom koja je osnova (metafizičkog i svakog dru-

152

gog) neznanja. Svo kretanje i zbivanje tela i uma spada uhercijanske frekvencije. Mirovanje ima ne-hercijanskufrekvenciju kvantnog polja. U tome je sva tehnika medita-cije. U tome ne sme biti nikakvog ideološkog niti religij-skog sadržaja (sve bi to bili tragovi hercijanskih frekvenci-ja uma) i takve, objektivne i čiste od svih sadržaja suupravo Patanjđalijeva i budistička meditacija koje se ovdepreporučuju. Iskustvo meditacije direktno pokazuje jedinstvosvesti i postojanja. Naime, kada u meditaciji smirimo um,dođemo do svesti koja je iza uma i svih njegovih sadržaja,kada postanemo čist svedok, onda postajemo sámo posto-janje. U čistoj, transcendentalnoj svesti o sebi ne razliku-jemo se od čistog postojanja, bezvremene prisutnosti,ovde i sada. Zbog toga je važno da meditacija ne bude povezanani sa kakvim metafizičkim, ideološkim niti religijskimsadržajima, a posebno ne mentalnim sadržajima lične pri-rode, jer ona je u suštini praksa u kojoj se postojanje direk-tno izražava kao svest, i svest kao postojanje. Stoga pravameditacija i nije ništa drugo do čišćenje i oslobađanje odsvih takvih sadržaja; mentalna higijena. Samospoznaja je direktan put i ona je prikladnasamo onim zrelim dušama koje završavaju ciklus svojihinkarnacija, a to znači da više nisu vezane za ispoljenisvet. Predaja je dostupnija onima koji još uvek učestvuju uiskustvu sveta, ali ona je zato povezana sa rizicima da sepomeša se sadržajima uma koji mogu biti veoma suptilni,i tada se cela stvar pretvara u pseudoreligioznu predstavui u samoobmanu. Predaja u suštini znači potpuno razu-mevanje i prihvatanje da nismo ni telo ni um, već tran-scendentalna svest duše koja ih nadilazi i omogućava,prema znanju i iskustvu koje je prikazano ovde, o prirodisvesti i postojanja. Isto se doživljava i kroz meditaciju. To

153

znači da i samospoznaja i predaja imaju isti završni čin, nakraju se spajaju u jedno. Samospoznaja se ne može ostva-riti bez konačne predaje, niti se predaja može ostvariti bezpotpune samospoznaje. Predaja i konačna samospoznaja se mogu razumetijedino razumevanjem prirode frekvencije prve i sedmečakre, putem analogije sa ogledalom. Već smo rekli da je priroda frekvencija prve i sedmečakre suprotna, hercijanska i ne-hercijanska. Te dve frek-vencije međusobno deluju kao ogledalo, odnosno kao sup-rotnost ili obrnuta slika onoga što se ogleda. Sve što ugruboj realnosti trodimenzionalnog sveta (prve tri čakre)izgleda kao da je u linearnom vremenu i odvojeno u pros-toru, da se ostvaruje postepeno pod dejstvom uzroka, toisto je u ne-hercijanskoj frekvenciji univerzalnog kvant-nog polja (sedma čakra) već bezvremeno prisutno kaoostvareno, potpuno i savršeno. Hercijansko ogledalo jepriroda u kojoj se odigrava svo postojanje u linearnomvremenu i prostoru. Božanska svest naše duše izvire iz ne-hercijanskog univerzalnog kvantnog polja. To je samoprividna razlika koja postoji zbog razlike u frekvencijama.Taj privid je suština sve iluzije i neznanja u kome čovekživi ako nije skladno aktuelizovao sve čakre. To je uzroksvim našim inkarnacijama i životnim dramama. Buđenjeiz te iluzije, odvraćanja pažnje (svesti) od obrnutog stanjastvari u odrazu ogledala (postojanja), tema je i cilj svihnaših života. Kada se svest i energija spoje u ađna čakri, tada suse maksimalno približili ne-hercijanskom polju frekvenci-ja odakle stvari postaju obratne. Zato tada, sa ađnačakrom ili 'trećim okom', vidimo pravu prirodu stvari, daje sve bezvremeno, možemo biti vidoviti samo zato jer une-hercijanskom kvantnom polju sve je već prisutno,nema vremena tokom kojeg se stvari ostvaruju, već su tu,

154

nema ni prostora u kome su odvojene. Sve je već prisutnoi ostvareno u ne-hercijanskom kvantnom polju, zatovidoviti može sve da vidi jer ima kontakt sa tim poljem ukome sve već jeste. Može da vidi samo onoliko kolikomože da transcendira linearni um vezan za telo i herci-janske frekvencije nižih čakri. Stvarnost možemo da vidimo samo onoliko kolikojoj se ne opiremo - jer ona u apsolutnom smislu već jeste.Uvek kada zamišljamo da je stvarnost nešto drugo negoono što ona jeste ovde i sada, mi joj se opiremo, a ono čemuse opiremo to jača protiv nas, i to opiranje stvarnosti jejedini okov koji nas drži u iluziji, neznanju i patnji, mi gasami jačamo. Stoga, fizička realnost koja nam se ne dopa-da, a moramo da živimo u njoj, nastala je samo našim opi-ranjem da prihvatimo realnost naše duše, božansku real-nost koja uvek jeste ovde i sada u svemu. Prestanak opira-nja stvarnosti ma kakva da je, jeste početak njene kreativ-ne promene. Prvi i poslednji korak je uvek prihvatanje ipredaja. Dakle suprotno svemu onome što naš hercijanskium zarobljen u iluziju vremena predstavlja sebi samome. To se iskustvo u drugim sistemima samorazvojaopisivalo kao viđenje Jedinstva, svega u sebi i sebe u sve-mu. Sve druge moći ili siddhi jesu samo manifestacija ne-hercijanske frekvencije svesti u polju hercijanskog posto-janja, ili kvantnog uma u fizičkom svetu. Sledeće što se ovde mora naglasiti jeste: svest dušeili kvantnog uma, odnosno ne-hercijanske frekvencijemogu da se manifestuju u fizičkom svetu hercijanskihfrekvencija, ali obrnuto nije moguće. Ništa što ima herci-jansku frekvenciju, što izgleda da je u vremenu i odvojenou prostoru, ne može da postoji kao takvo u ne-hercijanskojstvarnosti božanskog Apsoluta, u svesti naše duše. Isto semože reći da ogledalo može da postoji u svetu, ali obrnuti

155

odraz, slika sveta iz ogledala ne može nikada da buderealna u svetu. S time smo došli do završnog trećeg koraka u celomprocesu našeg postojanja i buđenja. To je nadilaženje svihrazlika hercijanskih i ne-hercijanskih frekvencija postoja-nja u jedinstvu. To je pravo jedinstvo svesti i postojanja.Oni zajedno sačinjavaju stvarnost, božansku apsolutnustvarnost, koja se ispoljava kroz prizmu sedam stanja sve-sti ili čakri, a najčistije u najvišoj, sedmoj čakri, u najčisti-joj svesti o sebi koju čovek može da ima. Ta svest nije odovoga sveta. Budan čovek živi u svetu kao da nije od ovogasveta, ali živi punim plućima, svom energijom i svešću jervidi da ništa ni u jednom trenutku nije pogrešno niti raz-ličito od najviše božanske stvarnosti. Da bi ostvario svest svoje duše dok je u telu i umu,on ne može da bude poistovećen sa telom i umom. Moraprvo da ostvari transcendenciju. To je isto kao sa sneva-njem i buđenjem. Ne može se biti u oba istovremeno. Sbuđenjem naše duše nestaju svi snovi o ispoljenom svetu,o vremenu i prostoru u kome naše božansko postojanjenije bilo uvek ono koje jeste. Međutim, prava spoznaja ilu-zije i njeno nadilaženje jeste u spoznaji da ona kao takvanije ni bila stvarna. Dokle god se oslobađamo neke iluzijemi joj dajemo stvarnost, koju ona sama nikada nije ni ima-la. Sva prethodna stanja bila su neka vrsta reakcije.Čak je i nirvikalpa samadhi bio reakcija na savikalpasamadhi, kao što je i savikalpa samadhi bio reakcija na sta-nje neznanja i nesvesnosti svetovnog uma. Ovaj završnitreći korak se naziva sahađa samadhi - prirodan, trajan ilibezvremen samadhi, koji nije reakcija ni na šta drugo, kojije izvan svih suprotnosti, pa i samog postojanja i neposto-janja, svesti i nesvesti.

156

Ovde je vreme da se kaže da je jedino naše Ja bilo uiluziji, ona ne postoji izvan našeg Ja (ega). Naše individu-alno Ja jedini je činilac svake iluzije. Naše Ja, naš individu-alni um je bio jedini činilac koji je stvarao razliku izmeđuhercijanske i ne-hercijanske frekvencije, sa svim posledi-cama po svet, tačnije rečeno, po opažanje sveta. Probuđe-nje čovekovo nije ništa drugo do nadilaženje svih granicaindividualnog uma ili njegovog Ja (ega). Time se nadilazesve iluzije. Tek tada smo potpuni u svesti svoje duše, u božan-skoj svesti koja sve jeste, u sahađa samadhiju. Konačnisahađa samadhi je prisustvo najviše svesti naše duše ufizičkom telu, koja se inače nikada prirodno ne događa,one svesti duše koja je tako visoka i čista da uvek ostajeneotelovljena, iznad čak i višeg uma. Ona ne silazi u teloprirodnim putem, pri rođenju tela, već može sići u telosamo kada je čovek zaista učinio sve što je trebalo učinitiu pogledu svoga osvešćenja i buđenja, tako da ništa nijepreostalo. Kada je okončao karmički ciklus učenja, odnos-no, inkarnacija. Okončanje inkarnacijskog ciklusa (pres-tanak preporađanja, neznanja i patnje) i nije ništa drugodo potpuna spoznaja svesti čiste duše koja se nikada neinkarnira. Izrazi kao su 'prosvetljenje', 'bogospoznaja' ili'spoznaja sebe' (Sopstva, Atmana) ne označavaju ništadrugo do spoznaju svesti svoje duše koja je postojala prerođenja u telu i koja će postojati posle ovog tela, spoznajunjene apsolutne prirode dok smo još u telu na ovom svetu. Uvek smo se nakon umiranja tela gorko kajali što tubesmrtnu božansku svest naše duše, koja mi sami uvekjesmo, nismo razbudili za vreme fizičkog života, i živeli unjenom svevidećem blaženstvu, nego smo kao u snu biliopčinjeni trivijalnim sadržajima našeg fizičkog uma uslediluzije individualne odvojenosti, identifikacije sa fizičkimtelom, i patili zbog toga. Uvek smo sebi obećavali da ćemo

157

sledeći put živeti tako da bolje izrazimo svest naše duše,da se setimo sebe, svoje prave prirode i u tom stanju pri-vidno najveće odvojenosti od božanske suštine, a kojipredstavlja ovaj život u fizičkom svetu, da ćemo odoletiprivlačnoj snazi sadržaja uma i ostati uvek svesni samesvesti i njenog izvora, izvora samog postojanja. Uvek smose sa tim motivom rađali na ovom svetu i, zbog veličinetog poduhvata, veličine koja je oblikovala sav život naovoj planeti, trebalo nam je mnogo pokušaja da u tomeuspemo. Stanje sahađa samadhija je stanje one duše koja jeu tome uspela. Svest naše duše ne bi bila to što jeste da postoji bilošta drugo pored nje, nešto strano i neautentično. Ne možepostojati ništa drugo osim nje, pa ni naša individualnost.Stoga i njeno autentično stanje ne može biti reakcija ni našta drugo što bi bilo neautentično. Božanski apsolut jejedina stvarnost. Sav proces našeg postojanja u svim živo-tima je samo bilo nastojanje da tu stvarnost prepoznamou sebi i u svemu, kao samo postojanje. Da sebe spoznamokao samu božansku stvarnost. Išli smo iz života u životsamo zato što smo u jedinoj božanskoj stvarnosti videlirazliku, nešto drugo osim nje same - razliku između 'ovog'i 'onog' sveta, života i smrti, jave i sna, ispravnog i pogreš-nog. I to smo tako videli da bismo sve iskusili. U najvišojstvarnosti ne postoje razlike niti išta što nije ona sama.Zato se za nju, jezikom uma, kaže da je ništa, pri čemu semisli na ništa drugo, što nije ona sama. U njoj je sve uveksavršeno, kako jeste, jer uvek se i u svemu zbiva ona sama. Čovek u sahađa samadhiju, u potpunoj svesti duše,živi potpuno svestan svih svojih života koje je imao prefizičkog rođenja, što je i logično jer svest duše im je svimasvedok. Spoznati svoje prošle živote znači spoznati imsmisao i vrednost, da su se svi dogodili samo zato da bis-mo spoznali svest svoje duše u svim mogućnostima pos-

158

tojanja. Zbog toga se ovaj život najviše voli i poštuje, sva-kog trenutka i u svemu, jer on je ishod svih prethodnih iodraz je svesti duše. Zato što za čoveka u sahađa samadhiju ne postojiništa drugo osim božanske stvarnosti, on nema ni najma-nju pomisao da je ikada rođen. I to je zato što sada imasvest duše koja i nije bila rođena u telu, za koju je telosamo san. Uverenje da smo rođeni temelj je svake iluzije,temelj smrti. Nemoguće mu je da bude na bilo kakavnačin poistovećen sa telom jer uvek vidi celinu božanskogprisustva. Svoje telo uopšte ne vidi kao svoje, vidi ga upotpunom jedinstvu sa zemljom, nebom i celim kosmo-som, sa celinom. Stoga ne vidi da je rođen u telu već usamom fizičkom univerzumu. On jasno vidi da je njegovotelo ceo fizički univerzum, koji je u svom osnovnom,subatomskom, kvantnom nivou, sav potpuno povezan ujedinstveno biće. U stvarnosti nema ničeg odvojenog ucelom fizičkom svetu pa se otuda ni jedno fizičko telo neizdvaja i ne razlikuje od celine univerzuma. Telo je za nje-ga samo pogodno mesto i referentna tačka iz koje učes-tvuje u drami iskušavanja svih mogućnosti postojanjafizičkog univerzuma. Ništa drugo. Zato on jasno vidi da sesvest njegove duše nije nikada rodila u jednom telu već usamom fizičkom univerzumu, a telo je samo pogodnomesto odakle sakuplja iskustva postojanja, referentnatačka koja se kreće kroz trodimenzionalno iskustvo posto-janja - i da iskustvo postojanja izgleda trodimenzionalno iu linearnom vremenu samo zato jer se posmatra iz jednereferentne tačke, iz fizičkog tela. Ni zbog čega drugog. Nezavisan je od svakog oblika postojanja. Zato imapotpuno objektivnu svest o svakom obliku postojanja. Za njega su i život i smrt jednako iluzorni. Iz životau smrt ide samo onaj ko tu vidi razliku i pridaje značajjednome za račun drugoga.

159

On živi u sadašnjem trenutku kao da mu je posled-nji na svetu, kao da je već mrtav, ali upravo zato svaki tre-nutak je za njega potpuna ekstaza života. Naime, punpotencijal života svakog trenutka moguće je doživetisamo iz perspektive koja nadilazi život. On ničim ne pokazuje da je svesniji od drugih ljudi,jer u svim ljudima, pa i u njihovoj nesvesnosti vidi jedna-ko važno delovanje svesti božanskog Apsoluta. Za njegane postoji ništa što nije božanska svest, i snovi, iluzije igluposti jednako su izrazi božanske svesti kao i najvećemudrosti. To je zato jer ne razlikuje božansku svest odsamoga postojanja. Ne vidi nikakve bitne razlike između jave i sna, paipak jednako svesno se snalazi i na javi i u snu, zapravomnogo bolje od onih koji su identifikovani sa sadržajimasvojih snova i na javi i u snu. Za njega ne postoji ništa pogrešno, jer ništa nijemoguće izvan božanskog Apsoluta, pa ipak on uvek dela,govori i misli ispravno jer božanska svest nikada nije raz-ličita od njega samoga. Zato je njemu nemoguće da budeneispravan. Za njega je sve jednako stvarno, zato što je nezavi-san od svega. On zna da najveća čovekova vrednost poči-nje tamo gde njegova individualnost prestaje da postoji.Nikada ne traži sigurnost u telu jer zna da je telo samoposledica višeg uzroka i daleko veće moći, svesti duše. Onutočište uvek ima u uzroku svega.12 On nema svoga Ja(ega) zato što se ničim ne izdvaja od božanske svesti kojasve jeste, ali zato dela kao savršena, celovita ličnost koja jeoličenje prisustva savršene i celovite božanske svesti. Usebi je uvek isti iako podjednako uživa u svakoj spoljašnjoj

12 Jevanđelje po Jovanu: 12:24-25.

160

razlici i promeni. To može samo zato jer u sebi nosi svestnajviše duše koja je iznad svih rođenja i samoga postoja-nja. Tako on živi neprimetan među ljudima, kao radnik,pesnik, bogataš ili prosjak, ljudi ga ne primećuju iz istograzloga zbog kojeg ne primećuju i stalno prisustvo svestibožanskog Apsoluta u svemu i u svakom trenutku. Izistog razloga ni on nema ni najmanje potrebe da im seotkriva. On ne može da učestvuje u njihovim snovima. Dabi njega prepoznali, ljudi moraju svest božanskog Apsolu-ta prvo u sebi da spoznaju. Ovo su samo neke osobine punog potencijala nero-đene svesti duše kada se ona nađe u telu, a što se nazivasahađa samadhi. Ova tri koraka su u Šankarinoj advaita vedanti opi-sana izrazom sat-ćit-ananda. Sat je biće ili postojanje, ćit ječista transcendentalna svest, ananda je vrhunsko blažen-stvo koje u nama nastaje spoznajom njihovog jedinstva. Nema postojanja (sat) bez svesti (ćit). Svest se ispo-ljava kao celokupno postojanje, kao sve što jeste. Prepoz-navanje jedinstva svesti i postojanja jedino se u čovekudogađa u potpunosti i to kao nebesko blaženstvo, ananda("carstvo nebesko"), bezvremena i sveprisutna bezuslovnabožanska ljubav, u čoveku kao i u svemu što postoji i usvemu što se događa. Da nije već u svemu, kao prava pri-roda svega, čovek je ne bi ni mogao doživeti. Kada ljudi postanu svesni onoga od čega postoje,što im omogućava postojanje, stvoriće raj na zemlji. To jenajjednostavnija definicija spajanja svesti i postojanja. Čovek je samo svesni subjekt u kome se događa spojsvesti i postojanja. Samo kada se oni u čoveku savršenospoje i prepoznaju u jedinstvu, onda se njihovo jedinstvokroz čoveka ispoljava kao bezuslovna božanska ljubav.Sam božanski Apsolut kroz čoveka ispoljava svoju bezus-lovnu ljubav.

161

Sav život, cela priroda postoji i dizajnirana je samoda bi se to dogodilo i ostvarilo.