VAŽNO OBAVEŠTENJE ZA STUDENTE FKM, Poštovane kolege,

ODLAZAK U NARODNO POZORIŠTE/ BALET17. novembar |

četvrtak | 19:30 | Velika scena

DAMA S KAMELIJAMA (Balet), na muziku Đuzepea Verdija

17.11.2016.(četvrtak), organizovan je odlazak u Narodno pozorište na baletsku predstavu DAMA S KAMELIJAMA. Predstava počinje u 19.30h. Obavezno doći do 19.15h. u pozorište i preuzeti karte (adresa: Narodno pozorište, Ul. Francuska 3). Studenti koji žele da vide i obiđu Muzej Narodnog pozorišta-ista zgrada, ulaz do... mogu doći malo ranije. Cena karte na drugoj galerije je 360 din. sa popustom. Molim kolege da što pre donesu novac za karte, i to u nekom od sledećih termina:

Utorak 8.11.2016. od 16-18h, kab.72. Četvrtak 10.11.2016. od 16-18h, sala K3 Ponedeljak 14.11.2016. od 16-19.15h, sala A1 Utorak 15.11.2016. od 16-18h, kab.72 Četvrtak 17.11.2016. od 16h–18h, sala K3

(poslednji termin ako ostane karata)

Potsetnik za sve kolege: dobar menadžer, kulturolog, budući lider, mora da raspolaže relevantnim saznanjem o kulturi, umetnosti, stilu, veštinama u odabranim oblastima, kao i neophodnom znanju o kulturnoj baštini koja nas obavezuje na prisustvo ovim i sličnim događanjima, kako bi izgradili kompletnu ličnost bez predrasuda i punu samopouzdanja. Biti prisutan i radoznao – znači biti živ!

UŽIVAJMO U KULTURI.

Srdačan pozdrav Doc. dr Snežana Berić

U nastavku teksta je sadržaj baleta DAMA S KAMELIJAMA, kao i osnovne informacije o kompozitoru dela, dirigentu, koreografu, romanu... drugi o predstavi...DAMA S KAMELIJAMA Aleksandar Dima Sin (odlomci)

Sećao sam se da sam često sretao Margaritu Gotje na Jelisejskim poljima, kuda je revnosno dolazila svakoga dana u malim plavim zatvorenim kolima u koja su bila upregnuta dva divna dorata, I das am tada zapazio na njoj otmenost koju je još uvećavala njena zaista izuzetna lepota…

Nemoguće je bilo videti ljupkiju lepotu od Margaritine. Bila je sasvim mala, kao da ju je njena mati, kako bi rekao Mise, stvorila takvom da bi je mogal brižljivo uobličiti… Kosa crna kao ugalj, prirodno, a možda i veštački talasasta, delila se iznad čela u dve široke trake i gubila iza glave otkrivajući jagodine ušiju, na kojima su blistala dva dijamanta, svaki u vrednosti od 4 do 5 hiljada franaka…

Margarita je prisustvovala svim premijerama i provodila svako veče na predstavama ili balovima. Svaki put kada se prikazivao kakav nov komad, čovek je mogao biti siguran da će je videti, sa tri stvari bez kojih nikada nije izlazila i koje su uvek bile na ogradi njene lože u parteru: s lornjonom, vrećicom bombona i buketom kamelija. Nikada Margaritu nisu videli s drugim cvećem do s kamelijama. Zato su je kod gospođe Baržon, njene cvećarke, naposletku prozvali Dama s kamelijama, i taj joj je nadimak ostao… Znao sam osim toga – kao i svi oni koji se kreću u izvesnom društvu u Parizu – da je Margarita bila ljubavnica najotmenijih mladih ljudi, da je ona o tome otvoreno govorila. Bila je elegantno obučena: nosila je muslunsku haljinu svu ukrašenu volanima, četvrtast kašmirski veo čiji su uglovi bili izvezeni zlatom i svilenim cvetovima, šešir od italijanske slame i samo jednu givnu od debelog zlatnog lanca, kakve su tada ulazile u modu… U početku svog boravka u Buživalu, Margarita nije mogla sasvim da raskrsti sa navikama, i tako je u kući neprestano bilo slavlje: sve njene prijateljice dolazile su da je posete. Izbegavala je sve što bi moglo podsetiti na sredinu u kojoj sam je sreo. Nikada žena niti sestra nisu pokazivale prema mužu ili bratu ljubav i pažnju kakvu je ona prema meni pokazivala. “Ta misliš li ti da ja upoređujem kola i nakit sa tvojo ljubavlju? Ti ćeš platiti moje dugove, unovčićeš svoju imovinu i izdržavaćeš me najzad. A koliko će sve to trajati. Dva ili tri meseca, a onda će biti odviše kasno da započnemo život koji ti predlažem, jer bi onda ti dobijao sve od mene, a to častan čovek ne može da primi; dok ti

sad imaš osam do deset hiljada franaka prihoda, od toga možemo da živimo. Ti si nezavistan, ja sam slobodna, mladi smo; tako ti neba, Armane, ne vraćaj me u život kojim sam nekad bila prisiljena da živim.”

“Dete moje, nemojte tumačiti u rđavom smislu ono što ću vam reći. Shvatite samo da u životu postoje ponekad nužnosti svirepe po srce, ali kojima se treba povinovati. Moj sin nema imanja, a spreman je ipak da vam ustupi nasledstvo koje mu je ostalo od majke.”

Ispričao sam čitaocu ono što sam saznao. To mi je bila dužnost. Ponavljam da je Margaritin đivot bio izuzetan, jer da je običan, ne bi ga vredelo ni ispričati.

Roman za sva vremena: “Dama s kamelijama”“Kakve sve puteve nalazi srce i kakve razloge daje sebi da bi postiglo ono što želi” jeste rečenica iz romana koja može da ga opiše na odličan način. “Dama s kamelijama” (La dame aux camélias) je najpoznatije delo Aleksandra Dime (Alexandre Dumas). Ovo je priča o ljubavi dvoje mladih ljudi, Margarete (Marguerite Gautier) i Armanda (Armand Duval). Iako su odnosi muškaraca i žena oduvek sami po sebi bili dovoljno zamršeni, ovo nije tipična priča o nesrećnoj ljubavi. Margareta Gotje je mlada pariska kurtizana, visokog stasa, tamnih očiju i obrva kao naslikanih, a Armando Duval advokat i mladić iz ugledne porodice.

Njihova ljubav je od samog početka osuđena na neuspeh. Iako je francusko društvo tog doba bilo slobodnije od ostalih, klasne razlike su uvek postojale i poštovale se. Pojam kurtizane ne možemo da uporedimo sa pojmom obične prostitutke, jer to su uglavnom atraktivne žene koje biraju jednog imućnog čoveka koji će da ih izdržava i nisu klasične prodavačice ljubavi. Međutim, lepota vremenom vene, a ostaju starost, poroci, večito kajanje i saznanje da nikada neće moći da postanu majke i supruge. Ovo je

priča o devojci koja je htela da spoji oba sveta i mladiću koji je mislio da može da je promeni.

Jedno od mnogobrojnih izdanja ovog romana: Otkada je prvi put ugledao, Armando se zaljubljuje u Margaretu. Jačina ljubavi mu donosi status neplaćenog ljubavnika, a zatim se rađa želja da postane samo njegova, dok ljubomora postaje sve jača. Međutim, iako su bili dva sveta, a njihova ljubav nemoguća, ovo dvoje nesrećnih ljudi se susreću sa još jednim velikim problemom. Opaka bolest tog doba, tuberkuloza je sve više jačala kod mlade devojke. U celom romanu se prepliću razni događaji koji daju samo jedan zaključak, a to je da veličinu ljubavi i neraskidivu vezu koja postoji između dvoje ljudi, ni osuđivanje drugih, ljubomora i bolest ne mogu da izbrišu.

Predstava “Dama s kamelijama”: Veruje se da je pisac prilikom stvaranja romana bio nadahnut događajem iz svog života, kada je upoznao mladu prodavačicu ljubavi i upustio se sa njom u pustolovinu. Umrla je 1847. godine od tuberkuloze, a roman je izišao samo godinu dana kasnije.

Da ovo nije samo još jedna obična priča o ljubavi, dokazuje i uticaj na druge umetnike. Godinama je u pozorištima širom sveta, “Dama s kamelijama” jedan od omiljenih komada, a priča je i ekranizovana 1936. godine. Glavnu ulogu u filmu je imala Greta Garbo (Greta Lovisa Gustafsson) kojoj je ovo ostvarenje donelo nominaciju za

Oskara u kategoriji glavne ženske uloge. Đuzepe Verdi (Giuseppe Verdi) je takođe bio inspirisan ovim delom kada je komponovao “Travijatu” (La Traviata).

Ekranizovana verzija romana: Ovaj roman uspeva da godinama bude primamljiv čitaocima iz razloga što je napisan u nekom drugom vremenu, kada je i pisac morao da se pravda zbog teme o kojoj je govorio. Izneo je tada mišljenje da samo želi da pokaže emocije tih žena i da nikako ne propagira takav način života, jer su mnoge knjige na sličnu temu tada zabranjivane i čitane u tajnosti.

Odlučite se da pročitate “Damu s kamelijama” u trenucima kada se budete osećali romantično i poklonite je nekome kome želite da pokažete da ljubav može biti večna bez obzira na sve, jer je ovo pravi roman koji će u to da vas uveri.

Izvor fotografija: Pinterest.com, allmoviephoto.com

ĐUZEPE VERDI GIUSEPPE VERDI (1813-1901)

Ovaj poznati italijanski kompozitor, iskazao je talenat za muziku još u ranoj mladosti. Zarađivao je za život svirajući orgulje, i u Milanu počeo sa pisanjem prvih opera. Njegova opera Oberto (1839) sa uspehom je izvedena u milanskoj Skali i od tada datira njegova saradnja sa izdavačem Đulijom Rikordijem. Sledeća opera, Jedan dan vlasti (1840), bila je potpuni promašaj, a potom umiru njegove dve male ćerke i supruga. Iz očajanja izlazi komponujući operu Nabuko (1842), kojom je postigao veliki uspeh, a usledila je podjednako uspešna Lombardijci (1843). Tokom sledeće decenije je komponovao po jednu hit operu svake godine. Odbijao je da se prikloni u italijanskoj opera tada preovlađujućoj strukturi – kolažu otvorenih scena sa ubačenim arijama, duetima i trijima – i počeo je da koncipira operu kao niz scena, integrisanih i uobličenih u činove. Priče u kojima privatni i javni život likova dolaze u sukob, usavršio

je kroz niz remek-dela među kojim su: Rigoleto (1851), Trubadur (1853), Travijata (1853), Don Karlos (1867) i Aida (1871). I sam vatreni nacionalista, bio je smatran i velikom nacionalnom figurom još neujedinjene Italije. Nakon komponovanja Rekvijema (1874) se povukao, ali kada ga Rikordi, da bi prepravio operu Simon Bokanegra, upoznaje sa italijanskim pesnikom Agirom Boitom, kao product njihovog uzajamnog poštovanja nastaju još dve čuven opera Verdijevog poznijeg doba: Otelo (1886) i Falstaf(1890).

Đ.Verdi je najistaknutija ličnost u italijanskoj operskoj istoriji, a, pored Vagnera, i najznačajniji operski kompozitor 19. veka.

Smatra se da je napisao 26. kompletnih opera u kojima je želeo da realizuje muzičku dramu, ali sasvim drukčijim sredstvima od Vagnera.U libretističkom smislu, drama za Verdija počinje u svakodnevnom životu, među ljudima i njihovim sudbinama koje se odvažio da izvede na opersku pozornicu.Libreta Verdijevih opera najčešće su sledila principe “dobro skrojenog komada”, toliko omiljenog u zrelom romantizmu (Travijata, Rigoleto).Veliku inspiraciju za svoja dela nalazio je i u Šekspirovim dramama, čiju je fragmentarnu dramsku strukturu sledio sličnim muzičkim rešenjima (Magbet, Falstaf .)U kompozitorskom smislu, Verdijev orkestar iskazivao je najviše dramatike u uvertirama i samostalnim orkestarskim deonicama, ne prelazeći nikada preko glasova pevača i ne ugrožavajući izrazitu kantabilnost arija, čemu ove opera duguju veliku popularnost i danas.Verdijeve opere imale su, za njegovog života, i izražen socijalni kontekst, jer su i kompozitor i njegova dela bili neodvojivi deo revolucionarnih događaja u Italiji devetnaestog veka.Tako je hor iz prve Verdijeve opere koja je postigla uspeh, Nabuko (1842), postao borbena pesma Italijanskih ustanika. Danas ova opera, na sličan način kao Betovenov Fidelio, zahvaljujući rediteljskim rešenjima, dobija kontekst večite borbe za slobodu, ali nema više ona značenja kao u vreme kada je nastala…… Značajne su i opera Magbet, Sicilijanske večeri. i Simon Bokanegra.

Verdi-ŠurevDirigent Angel Šurev je za koreografa Lidiju Pilipenko obradio Sen-Sansovu operu Samson i Dalila, koristeći odlomke i iz nekih drugih kompozicija francuskog majstora, s tim što je za horske numere zadržan hor na sceni. Koreograf Lidija Pilipenko je smatrala da tema Diminog romana Dama s kamelijama zaslužuje i baletski izraz, uz muziku Verdijeve Travijate koja je svima dobro poznata i uvek rado slušana. Za ovu obradu zaslužan je Angel Šurev, koji je striktno poštovao Verdijevu partituru, tako da, sem tri sasvim kratke modulacije, u celovečernjem baletu nema nikakvih primesa. Korišćen je odlomak iz Verdijevog Rekvijema tako da se uloga prerađivača ograničila na instrumentaciju. Redosled i raspored pojedinih muzičkih numera ostvareni su u najtešnjoj saradnji koreografa i obrađivača. Šurev je izuzetno vešto spojio delove u novu dramaturšku uslovljenu celinu, zadržavajući u potpunosti sve muzičke elemente, sem instrumentacije koja je i pevačke deonice poverila instrumentima. Neki odlomci se ne ponavljaju, neki su prebačeni iz čina u čin, tako da slušaoci Verdijeve Travijate dobijaju gotovo celu muziku opere u novom ruhu, a gledaoci baleta genijalnu Verdijevu partituru za muzičku bazu igre. Povećavanjem sastava orkestra u duvačima, ukupni zvuk je postao zasićeniji, bogatiji i raskošniji. Prirodno je da instrumenti koji donose melodijski materijal pevačkih deonica budu izabrani prema karakteru muzike. Slušaoci će biti iznenađeni obiljem solističkih delova u pojedinim instrumentima. Postavlja se opravdano pitanje: da li je majstorsku partituru opere trebalo prerađivati? Ako to znači obogaćenje za baletski izraz i proširenje muzičke baze za igru i pokret, intervencija se čini opravdanom i svrsishodnom. Ništa nije izvitopereno, amputirano, nasilno razdvojeno i ponovo sklopljeno. Prekrasne autorove melodije ništa nisu izgubile od svoje inspirisanosti, svežine, očaravajuće privlačnosti. Transkripcie će uvek imati zaštitnike i kritičare. Konstantin Vinaver

LIDIJA PILIPENKO

Umetnička ličnost prvakinje baleta i koreografa Lidije Pilipenko, najvećim delom je vezana za Balet Narodnog pozorišta u Beogradu. Posle specijalizacije u Londonu kod Ninet de Valoa i briljantne karijere primabalerine beogradskog Baleta, naglo i ubedljivo izbija među odeće koreografe u zemlji. Na muziku domaćih kompozitora postavila je balete Banović Strahinja i Jelisaveta Zorana Erića u Beogradu, a Večiti mladeženja i Izbiračica Zorana Mulića u Novom Sadu. sa ansamblom Baleta Narodnog pozorišta radi i prestavu Samson i Dalila, na muziku Kamija Sen-Sansa, za otvaranje baletske sezone posle rekonstrukcije zgrade 1989.godine – za koju je dobila Nagradu Narodnog pozorišta. Njeni baleti Vaskrsenje na muziku II simfonije Gustava Malera i Dama sa kamelijama na muziku Đuzepea Verdija, bili su svetske praizvedbe. Balete Ljubav čarobnica Manuela de Falje i Šeherazadu Nikolaja Rimskog-Korsakova postavlja 1994, a Ženu, na muziku Sergeja Rahmanjinova,

1998.godine. U okviru programa Kraj XX veka…? u Narodnom pozorištu 1999. postavlja dva jednočina baleta: Slike, prema originalnoj partituri A.Šenberga “Preobražena noć”, i Kavez na muziku G.Malera (premijerno obnovljen 2007). Ohridsku legendu Stevana Hristića postavlja 2000.godine, a njen balet Pesnik Čajkovski na muziku P.I.Čajkovskog, biva proglašen za najbolju predstavu sezone 2003/04. u Nacionalnom teatru. Sa istim ansamblom 2008. postavlja još jednu svetsku praizvedbu – balet Nečista krv, prema sopstvenom libretu inspirisanom delim Borislav Stankovića i sopstvenoj kompilaciji muzike domaćih autora – Stevan S.Mokranjca, Petra Konjovića, Vasilija Mokranjca i Stevan Hristića. Sa podjednakim uspehom radial je i na televiziji i filmu, u mjuziklu (Priča o konju, Moj dečko, Cigani lete u nebo, Volim svoju ženu, Prestaće vetar …), kao i u operama (Karmen, Aida, Slepi miš ….). Dobitnik je nagrade za životno delo (2001), Nagrade “Dimitrije Parlić” (2004) i Nacionalnog priznanja za dopinos kulturi (2007). Direktor Baleta Narodnog pozorišta u periodu: 1992-1993. i 1997-2000.

DRUGI O PREDSTAVI

Svetska premijera baleta Dama s kamelijama na muziku Travijate Đuzepea Verdija, izvedena u Narodnom pozorištu u Beogradu, ima sve uslove da dugo živi na sceni…Autori beogradske predstave (…) ponudili su atraktivno baletsko delo koje će se svideti publici, koliko zbog prepoznatljivog sadržaja i muzike, toliko i zbog zrelih igračkih dometa protagonista.

Čitajući na svoj način Damu s kamelijama, Lidija Pilipenko je sasvim jasno, savremenim baletskim jezikom, skladnih neoklasičnih plesnih linija oplemenjenih plastičnom izražajnošću, u ispovesti zlosrećne Margarite Gotje koristila sve ključne scene iz romana i Verdijeve Travijate. Pri tome je ispoljila koreografsku zrelost i prepoznatljiv autorski rukopis, koji je svoje vrhunce imao u solističkim deonicama i duetima glavnih ličnosti. Pilipenkova je znalački koristila tehnički potencijal i plesnu izražajnost baletskih umetnika sa kojima je stvarala ovu predstavu. Milica Zajcev