Dejan Novacic

• V асе

Turisticki vodic

Sty!os, 2008.

SFRJ ZA PONAVUACE Turisticki vodic

Dejan NovaCic

Predgovor Dubravka UgreSiC

I1ustracije i dizajn korica Dejan Novacic

Za promenu Jormata, umnoiavanje, dislribuciju ili objavljivanje ovog teksta и celini ili и delovima potrebna је prethodna saglasnosl autora. (www.cyberotpisani.com)

/zdavac: SТYLOS d.o.o. SТYLOS /ZDAVASТVO, Novi Sad

МШјсе srpske 1, 21000 Novi Sad Tel./Jax: 02//451-367, 45]-475 e-mail: izdаvаstvо@щlоs.со.уu

Glavni i oclgol'omi urednik: Srdan Кrstic

Stampa: АМ8 Grafika, Novi Sad (;elv11o izclollje Novi Sad, 2008. Тirai 2000

CIP - Каталогизација у пуликацији Библиотека Матнцс српске, НОВИ Сад

316.728(497.1 )(09 1 )(036.053.2/.9)

НОВА4ИЋ, Дејан SFRJ z3 ponavljal:e : turisti�ki vodic / Dејап Novaci6. -

4. izd. - Novi Snd : Stylos, 2008 (Novi Sad : АМВ graftka). - 158 str,; iltlst:r.; 21 сш

Tjгa� 2.000.

ISBN 978-86-7473-381-3

COBISS.SR-ID 228616967

Sadrzaj

Leksikon izmisJjene zemlje

Umesto uvoda

Priroda: kroz pustinju i prasumu

Geografski poJo�aj Geologija Rcljef Нidrografija Jadranska оЬаЈа i otoci Кljтa Нога Fauna

•

11

15

18

18 18 19 19 19 20 21 22

Kratka istorija SFR(j): ргјса о Josipu Brozu Titu 24 Tito 24 "Tito'" 25 Кгјzз �аnra 26

1 posle Tita - Tito, јlј пјје vafuo da Јјје pas crn јЈј Ьео 27

Stanovnistvo i demografija: SeJjaci, Jugosloveni i os!aJe Svabe 30 ZemJjaci . 30 Porodica: rodovske zajednice i bratstva 32 Me�oviti brak i gradsko dete 33

РОL1ТЈСЮ SISTEM Ј DRUSTVENO-POLJТICКE ORGANlZAClJE 36

Торlј obrok za Edvarda Kardelja 36

Avangarda radnitke klase: drug Data i Jagnjece brigade 39 Funkcioneri 40 SUBNOR 41 Titovi pioniri (temu slu�e i time se мапе) 42

5

Spoljna politika: Buda Loncar i Patris Lumumba 45

ONO i DSZ (sredstva masovDog unistenja) 47 Organi: spoljni i unutra!nji 47

Unutra!nji neprijatelji 49

Jugoslovenska narodna armija SO Vojno lјсе 51

О atomskiт skloni!tima i kiselom kиpusu 52

I ndustrija i poljoprivreda 54 Novokomponoyana narodna muzika 54

Spoljna trgoyina: sredstva za masovna razaranja 55

Poljoprivreda: duyan s РоЬогја i kukиruz bez ko!tice 57

Final1sije i novac 59 Kursne liste od Аlјје SirotanoYiea do Slobodana Мјlо!еујеа 59

S�a 60

Jugosloyensko privredno �udo 61

Rcligija: partiz.ni 63 Vampiri 63

Partizani 64

Vera u zagrobni tiyot: Киса суееа 65

Syeta mesta: Medugorje i Киmroуес 67

DcdaMraz 68

OORAZOV ANJE r NAUКA: RACUNAJТE NA NAS 70 Usmercno 70

Ekskurzije 71

Akademici 72

KtJl:I'URA I UМETNOST: 0,1 K,'lciinih drama do Mcstrovicevih Srba 74

6

Koji'cv'lOst: Fric је Ыо covek debo... 74

I ikovl1c lImetnosti: Vilerovi gobIeni i Me!trovicevi Srbi 75

M"/ickn ba!tina 77

Орег", Ьаlс! i kozara�ko kolo 79

ЈоЈ, MCl 1cl: Vlak bez voznog reda 80

I'ш·ti/llnskа !kola Шта 82

Nagrade i festivali Pozori�te: kazablte

Sredstva jaynog informisanja, cryeni bilten i АЈап Ford

Опеvnа �tampa Od Kekeca do Cika Мос mесЈјја јЈј kako је Jan�a postao zvezda JRT: Jugoslavi dizjem риап

Syakodneynjca: gde ј za§to ,јуе Jugosloyeni •

Zamrzivat i nesta�ice Odmor, zabava i геЈаеасјја Cvrge Oe�je pesmice

JugosJoyenski praznici

Dan repubIike: praznik koji niko пјје sJayio Prvomajski uranak Osmi mart Sle! za Dan mladosti Repriza Nove godine Уеп�апје: ambasador сеЬе za buduce ЬеЬе Rodendani: о knjigama i ruskoj saJa!i

Sport, fiskuJtura ј §ah

Kako 'и fudbaJeri rekli "пе" Olimpijske igre i kranjski cevapi Sve zvezde jugoslovenskog sporta

Prirodne Jepote

Uloga brkova u orufanoj revoluciji �u�kavac Trs!je па§ Za§to је Gorba�ov zabranio Pitralon

Seks na jugosloyenski natin

Pimpek: imati i nemati ааlеЬоуј, јЈј таlј nokat kao erogena zona Zvonimir Rogoz, �ovek koji је skinuo Hedi Lamar

83

85

87 87

89

90

91

93 94

97

98

99

100 100

Ј О 1

1 О Ј

Ј02

104

104

106

108 108

109

110

116 116

118

119

121

120 122

123

125

7

Lijepc tene prolaze kroz grad 125

Tako mlada, а уее Slovenka 126

Cudo nevideno 127

NACIONALNA KUНINJA 129 �p� 129

Istorija: taekice, pasulj i Unirini paketi 1 30

Сеуарејсј 131

Burek i rekbu 1 32

Оееја usta 133

Slatki fivOl jugoslovenskih рјопјЈа 134

Od himbersafta do cedevite 1 34

K.ko putOy.!j, iIi kako stjcj ј utecj 136 Vremenske zone ili Joke About Тјmе 136

Vozovi i vlakovi 1 37

Fica, eovek s to�kovima 1 38

Titanik 1 40

Troka i рспј 1 41

Praktjtnj sayetj ј turjstitke jnformacjje 143 Putne isprave .

1 43

Vakcine i zdravstvo osiguranje 143

�oping ili tuwa pгj�a о drvenim �apljama 144

�la poneti od odece i obuce 1 45

Bonton: oslovljavanje, ili oismo тј па ti 1 45

U restoranu: kako pravilno upotrebiti �a�kaJicu Ј46

DOOATAK: sta piju ... Jugosloyeni .149 Kakija Ј52

"'E('I.IALNI ОООАТАК: sta su sye izmјsШiЈugоslоуепi 153 IkkllЉ,а stгuja 1 53

�1I11II10I1I Ј54

11Ipllll1" Ј54

1'111'i�IIVIL'(1 1 55

�"�" klllll "јес ya�e i naSe mJadosti Ј56

". I'Ј \ I NIIЮIIЛТЛК: naucjtejugosloyenski za pet sekundi 158

н

Ј

Dejan Nova�ic SFRJ ZA PONA VLJACE

Turisti�ki vodi�

•

,

,

•

•

!

Leksikon izmisljene zemlje

Кnjiga Dejana Nova�ica SFRJ za ponaylja�e fantasti­�an је osobni poduhvat. 1 njezina tema је fantasti�na. Те­та Nova6ceve knjige је svakida�njica zemlje koja је ро­stojala, ра је zatim nestala, iako пе ba� odjednom i пе ba� posve. Као da se cijela jedna zemlja pretvorila и Carrollo­vu Ce�erskи тa�kи �iji se fantomski osmijeh �as ројаУlји­је, �as nestaje. Cak ni nedavno, posljednje и nizu slujЉe­nih ukinuca Jugoslavije, jo� uvijek пе zna6 da su njezini

Ыy�j gradani oslobodeni njezina prisustva. Neki se, nai­те, jo� uvijek sjecaju. Takvi gradani pate od sindroma fantomskog uda. Takve svak:i �as ne�to zasvrbi. 1 oni pro­tegnu rиkи da po�e�и no�ni раlас, а noge, gle, vi�e пета.

Dejan Nova�ic nastupa и ulozi samozvanog kиratora тиzeja Ыy�e Jugoslavije. Оп se prema svome eksponatu odnosi s pa�njoт i пјетоМи, а za to је sposobna samo osoba od integriteta. Osoba koja иya�aya �injenice. Osoba koja se пе stidi vlastite biografije, niti vidi osobit razlog da se пјоте ponosi. Оуе odlike neoЫ�no prijaju, osobito мо se prisjetimo nedavne �injenice da se уеСјпа Jugoslavena odrekla vlastitih biografija. УеСјпаје negirala da se rodila tu gdje se rodila, vecina је metafori�ki re�eno prokazala svoje "roditelje". Gradani su se preko noci ртотеtnulј и

1 1

•

pionira Pavlika Morozova, Staljinova lјиЫтса i djete­ta-heroja. Za уоlји svojih idola, Мјlо§еујса, Tudmana i drugih, уесјпа је Ыlа spremna da se odrekne vlastitih rodi­telja, prijatelja ili prvih susjeda.

Кnjiga SFRJ za ponaylja�e је leksikon, personalni ka­talog stvari, ројтоуа, oЫ�aja, [епотепа i јтепа vezanih uz Ыу§и ЈugоslаvЧu. Iz dana§nje perspektive ta se svaki­da§njica тo�e 6niti fantasti�nom, medutim, пј sada§njost таlепш zemalja koje su ј§Ыјlе iz jugoslavenskog jajeta ne pru�a u tom smislu mnogo nade. Zato је i naslov Nova­�jceye knjige dvosmislen. SFRJ za ponavlja�e је podsjet­nik zaboravljene pro§losti, ali, tko zna - jer sa zemljama, kao пј s Ijudirna, nikad se пе zna - тоМа i solidan pri­ru�nik za buducnost.

Pro§lost jugoslavenske svakida§njice u Nova6cevu lek­sikonu malko је falsificirana, оЬојanа ironijom, humorom, пјето§си ili pak veselirn pretjerivanjem, §to је posve zako­nito: rekli smo уес, autor је samoprogla§eni kurator u svome privatnome muzeju. Medutirn, ako ti koj i su sru§ili Jugosla­ујји - samozvani heroj ј, иЬојјсе, lатј povjesni�ari, ludi predsjednici i novokomponirani po)jti�ari -ako su, dakle, svi oni s lakocom sru§ili to §to su drugi ljudi godinama gradili, onda pristojnirn ljudirna kakav је Nova�ic пе preostaje dru­go nego da pokupe ostatke па щи i odaju veselu po�ast svome Ыу§ет tivotu. U tom srnislu Nova�icev knji�evno komemorativni poduhvat zаslшuје puno po§tovanje.

Citanje Nova6cevog leksikona рш� mnogostmke шit­ke. Jugoslaveni su dugo �jyjelj zato�eni u ideoloskim flo­skulama koje su naprosto perpetuirali. 1 zemljaje Ьјlа пај­lјер§а па svijetu, i Jadransko more najplavlje, i гЉа пај-

12

svje�ija, i ljudi najsrda�niji , i sarnoupravljanje najeflka­snije, i bratstvo i jedinstvo naj�vr�ce, i vojska najhrabrija. Nova�iceva knjiga dekonstruira te i druge floskule па уе­seo па6п. Upravo zato posti�e dvostruki efekt. CitajuCi Nova�icevu knjigu pomireno pristajemo па vlastitu pro­�lost i istodobno osjecamo olak§avajuci otpust od пје.

Ijo� ne�to, vrijednost Nova�iceve knjige је i и tomu §to medu prvima otvara prostor za revalorizaciju pro§losti, i to пе опе "slutbene

" - пјоmе се se baviti povjesni�ari -

nego pro§losti па§Љ osobnih �ivota.

Dubravka Ugresic

1 3

,

•

, ,.

.<

. ,

,

U mesto uvoda

1. и pocetku bijase zemlja bez оЫјсја i bijase (ата nad bezdanom. 1 rece Тito: neka bude svjetlost. 1 Ы svje­

tlost.

2. Iodvoji Tito svjetlost od (ате i nazva Тito svjetlost

nasi, а tamu nazva njihovi.

3. Iopet rece Тito: neka bude zvijezda petokraka. 1 Ы tako.

1 postavi је Тito па svod nebeski da obasjava zemlju

sjajem nebeskijem.

4. 1 potom rece Тito: nek vrve ро sumama partizani ро

vrstama njihovijem. 1 krenuse partizani ро sumama slaveCi јте Titovo. 1 vidje Тito da је to dobro.

5. 1 rece Тito partizanima: da nаСјnјто sebi Antijasisticko

vijece narodnog oslobodenja Jugoslavije ро svom оЬ­Щји, kao sto smo тј, koje се biti gospodar od cijele ze­

mlje i od svijeh zivotinja sto se тјеи ро ovoj zemlji.

6. 1 stvori Тito sebi AntijaSisticko vijece narodnog oslo­bodenja Jugoslavije i gle, dobro bjese veoma.

1 obradovase se partizani veoma velikom radoscu.

1 blagoslovi Tito dan kada је stvorio sebi Antifasi­sticko vijece narodnog oslobodenja Jugoslavije ј ро­

sveti ga. 1 Ы vece i Ы jutro, Dan Republike .

•

1 5

•

Tako ka�e narodno predanje. Nauka, medutim, k�e da је Jugoslavija rodena u Јајсu (lat.: testis, rnnо�.: muda) 29. 1 1 . 1 943. godine, па П zasedanju Antifa�isti�kog уеса narodnog oslobodenja Jugoslavije (А VNOJ). Delegati iz svih krajeva okupirane Jugoslavije izabrali su tada prvu vladu поуе zajedni�ke drfuve, koja је се biti zvani�no konstituisana 2 9. l l . l 945.godine и Beogradu, pod nazi­уоm "FDJ" (Federativna Demokratska Jugoslavija). Od 1 946. godine Jugoslavija se zove "FNRJ" (Federativna Narodna Republika Jugoslavija), а od 1952 . - "SFRJ" (SocijaJisti�ka Federativna Republika Jugoslavija).

16

о

v UJ

N

•

/1 •

-

G rz Е Е с.Е

l.--__ � ---

Priroda:

kroz pustinju i prasumu

Geografski polozaj

Od svog osnivanja SFRJ Ieti па zapadnom delu Ваl­

kanskog poluostrva. Grani�i se па zapadu s ltalijom i

Austrijom, па severu s Madarskom i Rumunijom, па Isto­

kи s Bugarskom, na jugu s Albanijom i Gr�kom, а u zavi­

snosti od politi�ke situacije mote da se grani�i i s Etiopi­

јот, Libijom ili Irakom, уес prema potrebi.

Pored medunarodnih, SFRJ ima i republi�ke (srpski:

"административне ') granice. Опе slute za podelu ze­

тlје па SR Bosnu i Hercegovinu, SR Сrпu Goru, SR

Hrvatsku, SR Makedoniju, SR Sloveniju i SR Srbiju (sa

SAP Vojvodinom i SAP Kosovom i Metohijom).

Geologija

Jugoslavija leti па posebnoj vrsti zemlji�ta koje se zove

"kr§" i koje se sastoji od §krapa, vrtaca i sedimentnih stena.

lz kr§a zjapi mno§tvo dubokih provalija i jama. U utrobi ze­

mlje tekи reke-ponomice i cure mracne podzemne vode,

koje znaju da nadodu, izliju se i рорlауе sve oko sebe, ра se

turisti upozoravaju da пе �ackaju mnogo ро povr§ini.

18

Reljef

lugoslavijom dominira violentni Dinarski masiv. Naj­

yj�j planinski vrh је Brdo kod Кrапја (slo.: ,,1lIет i!auber·

berg"),jer se ovde odrzavaju sastanci najuzeg rukovodstva

partije i drZave koje saziva Ыпо drug Tito. Опје jna�e па­sledio Brdo kod Кranja od svog оса, kralja Aleksandra,

zajedno s Веlјт dvorom, s tim �to se оуо poslednje nalazi

таlо juznije, па Dedinju (gr.: "QЛ:rн.t1t"). Оуа је рlanјпа

jo� od prastarih vremena nastanjena trgovcima svinja i уј­

sokim oficirima vojske i роlјсјје.

опј su tu gradili naseobine ро svom ukusu, ра је Dedi­

пје poznato i ро jedinstvenim opti�kirn [епотеnimа - [а­

tamorganama u vidu snaZnih arhitektonskih halucinacija.

Нidrografija

Najvece more u SFRJ је Jadransko тоте. Njegov sliv

�јпе velike jugoslovenske reke, od kojih је najpoznatija

reka Dunav, а najduza reka Sava. Naj�ira reka je Neretva:

toliko је �iroka da пј Nemci nisu uspeli da је premoste, ра

su zato izgubili Drugi svetski rat. Jugosloveni su zato уео­

та ponosni па ovu reku. Pored пје, vole jo� i Sutjesku,jer је i ovde izginulo рипо Ijudi, а takode i Drinu,jer su za пји jednom dobili Nobelovu nagradu.

Jadranska оЬаlа i otoci

ladranska оЬаlа је veoma razudena. U priobalnom рој а­

su nalazi se veliki broj arhipelaga, ostrva i podvodnih gre­

Ьепа. Iша ih toliko, da su neka ostrva tek nedavno otkrive-

19

�R . .\:O I-J / ,

- .....

--

о о

о о

па. Takav је slucaj s otokom zvашm "Goli"

, koji je prona­деп tek pocetkom 80-ш godina хх veka, па veliko iznena­

депје Svetozara yukтanoyjca Теmра i Dobrice CosiCa.

Preko puta Golog otoka nalazi se Brionski arhipelag. Za­

hvaljujuci blagoj klimi, ovde rastu palme, karnile i pudlice.

О njima vode racuпa drug Tito i drugarica ЈоУankа. Оni su

Ьmш domacini, posebno drug Тito, koji па Brionima sam

sadi, okopava i bere naran&e ("svojom моm"

) i posle ih �alje pionirima i pionirkama �irom Jugoslavije.

Юimа

U Jugoslaviji vlada promenJjiva klima. Na пји utice

geografska �irina, nadmorska visina i Каmеnkо Katic. Оп

svako уесе stra�nim glasom пајауlјије smenu nebeskih

znamenja. 1 mrda obrvama. Које su isto stra�ne. Deca ga

20

se zato pla�e i posle пе mogu da zaspe. Ваг пе рге роЈа de­

vet. Za razlik:u od dece, odrasli Jugosloveni пе plase se

njega, уес prirodne nepogode zvane "ртотаја". Zato пе­

rado otvaraju prozore u svojim k:ucama. U kancelarijama јЬ uopste пе otvaraju, jer tu svi puse, kao пј и јаупот tran­sportu, јег su svi znojavi, ра рготаја тo�e da ih "prese­

te". U vozovima је оуа zabrana istaknuta па svim jezici­

та naroda Jugoslavije: "nicht hinnaulschlafen", "пе pase

аих pencher аи dehors" i "е pericoloso sporogersi". Turi­sti se upozoravaju da pored рготаје pripaze i па podmukli

prirodni [епотеп koji u zatvorenom prostoru nastaje sam

od sebe, i koji se zove "vjetar".

Flora

SFRJ se odlik:uje Ьијпот vegetacijom. Najrasprostra­

пјепјја biljka је Fikus (Отогјса Miniatura). Оуа vi�ego­

di�nja zimzelena biljka najyj�e uspeva ро tzv. "dnevnim"

sobama. Ponekad se тo�e пасј i u kancelarijama, ali ret­

ko, i to samo kod generalnih direktora ј, eventualno, пјЉо­

vih zamenika. Fik:usi јтаји gusto zeleno Шсе koje пјје

mnogo ukusno, ali se lеро sla�e uz goblene. Sezdesetih godina Jugoslavijom se postepeno sire i fi­

ladendroni, ра tak i sobni lјтипоуј. U zimsko doba, па га­

dost pionira, uspeva "Novogodisnja jelka", koja - ako si

Ыо dobar - rada kaubojske koltove s kai�em i futrolama .

•

21

•

Fauna

u vekovnim pra�umama fikusa obitavaju brojne пео­

Ы(\пе �ivotinje. Јеdnа od пјЉје Vu(\ko (Lupus јп Fabula),

zver nastala ukrManjem Miki Mausa i domaceg kuJjaka •

(Ното Нотјпј Lupus). Vu(\ko �jyj па оЬroпсјmа Bjela-

�пјсе, Trebevica i Igmana, hrапј se сеуарсШта i рјуоm ј,

za razliku od drugih vukova i ljudi, пе krece se па nogama,

nego па skijama. Оуо radi kako Ьј zameo tragove.

U planinama se mo�e sresti i retka vrsta medveda koji

vode poreklo iz dr�avnog dobra "Кaradordevo" i zoolo­

�kog vrta u Subotici. Оуј medvedi su izuzetni ро tome �to

пе spadaju u divlje, уес domace �јуоtinје i �to se hrапе ара-

22

Da Ii ste znali?

... Da svaka buktinja u drzavnom grbu SFRJ simbolizuje po jed­пи гериЫiJш - �lanicu jugoslovenske fedeгacije, koje sve zajed­по gore i daju veliki zajedni�ki plamen?

... Оа drzavnu zastavu SFRJ ојпе tгi horizontalna polja, u plavoj, beloj i crvenoj Ьојј, kao i jedna сгуепа zvezda u sгedini. 1 da ta

zvezda јmа �ute јујсе. �to takode ne�to znа6? Valjda?

... Оа drzavna himna SFRJ "Неј, Sloveni" пета nikakve veze s dr�avnom himnom Narodne republike Poljske? . . . I da pгilikom slu�anja svoje штпе Jugosloveni obavezno kafu "jebote, sav sam se паје�јо"? Pogotovo kad razbijemo Ruse u ko�aгci?

Glavni grad

Glavni grad JlIgoslavije је Мrdll�a Оопја. Ovde se donose od­luke о svim glavnim pitanjima koja se ti�u �ivota ј, narooito, smrti gradana SFRJ. О surovoj lepoti glavnog grada Jugoslavi­

је svojevremeno је snimljen dokumentami filш pod пзzјуот "Predstava Hamleta u Mrdu�i Оопјој".

Filmje јтао veliki odjek kod publike i krititara, а пзkоп ргешi­јеге tak је i poslovitno uzddani Miroslav Кrlern pljesnuo гu­kama i uzviknuo: "Ра dobro, Ьгасо, jesmo 'ј тј doista bijesni psi?!", па �ta gaje autor Шmа, re�iser Кrsto Рарјс, potap�ao ро kolenu i ute§io гe�jтa: "nismo, nismoH•

Ма kakvi.

urinima i bensedinima, ра su zbog toga таlо usporeni. Ne­

таји рПrоdnih neprijateJja izuzev druga Тita i onog maJog Rumuna kad ти dode и goste. Po�to medvedi, za razJiku od

Vu�ka, nemaju skije i ne znaju da zamecu tragove, и jed­

пот trenutku bili su suo�eni s potpunim istrebIjenjem.

Brojnost nekih drugih �ivotinjskih vrsta, medutim, neprekidno raste. Takav је slu�aj s jedinom autohtonom

jugosJovenskom vrstom, koju narod zove ,,�oye�ja ribi­

са". Nakon osJobodenja, �ove�je ribice su se iz Postojn­

ske јате, gde su pronadene, pro�irile ро сеЈој Jugoslaviji

i postaJe njen za�titni znak. "Cove�ja ribica" dobila је јте ро tome �to �jyj и mraku i ni�ta ne vidi. 1 di�e па �kr­

ge. Jedva.

23

Kratka istorija SFR(j):

prica о Josipu Brozu Titu

Tito

Jugoslaviju је svojom slobodnom уоlјот stvorio Josip

Broz Tito. Опје Ыо пајуеса i пајznа�ајпјја li�nost и istoriji naroda Jugoslavije i poslednji akcioni heroj medu шzаvпi­

сјmа хх veka. О пјеmu su napisane mnoge knjige i istorij­

ske studije. Najbolju biografiju druga Tita napisao је Vladi­

mir Dedyer pod naslovom ,,Prilozi". Po�to Dedijerova knji­

ga јта 12 юlа, ovde prenosimo samo kratak sadrtaj:

Josip Broz Tito roden је и Kumrovcu, posle �ega је

skuvao glavu od svinje da паЬтапј bracu i sestre i slomio

korito па sankanju. Zatim је oti�ao па zanat и Sisak i oda­

tle па isto�ni front gde su ga Cerkezi proboli kopljem, te је рао и rusko zarobljeni�tvo i o�enjo se Pelagijom. Nakon

toga se zapo�ljava u Kominterni i ubrzo postaje generalni

sekretar КРЈ, zbog �ega neko угете le�j и Lepoglavi gde

priznaje samo sud svoje partije. Ро izlasku iz zatvora podi­�e ustanak i revolt1ciju, stvara А VNOJ, КNOJ i AFZ i oslobada zemlju od stranih okupatora i domacih izdajnika.

Posle rata ka�e Staljinu "пе", hapsi Dida i рјје viski s Сег-

610т. Zeni se Jovankom, svira klavir, lоуј medvede i ро-

24

krece nesvrstane. Putuje plavim vozom i "ОаlеЬоm"

. Nosi

Ьеlо odelo, rukavice, prsten i Roleks. Voli Civas, �trukle,

mlin�eke s picekom, omladince ј, naro6to, omladinke. Poseduje dobru kolekciju ујпа koje па Brionima рјје sa

svojim kaskaderom Ri�ardom Bartonom. U starosti li�no

odlazi па КиЬи ро svoje sledovanje cigara, usput kinji Fi­

dela i u povratku preska�e Kineski zid.

Tito је umro и Ljubljani ј, nakon kraceg zadrZavanja и Zagrebu, sahranjen je и "КиСј суеса" и Beogradu. Po§to је

Ьјо diktator nikome пјје Ыlо �ao �to је umro, tako da ти ni па sahranu niko nije do�ao, pogotovo ne iz sveta. Ono

па televiziji је montirano, а o�eyjcj la�и.

"Tito"

Neposredno nakon Titove smrti, foЈшirапа је slo�ena •

zajednica udru�enog rada pod nazivom "Тito". Njena

osnovna delatnost Ыlа је �tancovanje zna�aka s Titovim

autografom. Zna�ke su odmab postale hit, naro6to medu domaCicama i penzionerima. Veliki uspeh imala je i serija

zlatnika s Titovim likom ро uzoru па Napoleondore: роје­

dinci su ih kupovali iz ideolo�kib, а preduzeca iz senti­

mentalnih razloga, svojim direktorima.

Upotrebom Titovog lika stimulisan је promet roba i

usluga: njegove slike Ыlе su izlo�ene svuda - u izlozima

kasapnica, па �ofer-§ajbnama �Iepera i autobusa, kasama u luna-parkovima ... Do§lo је do prave eskplozije и izdava­

§tvu: u kolosalnim tira�ima §tampane su monografije о Тј­

[и, Jovanki i pudlicama (najpoznatija је "Njibovi dani",

Beograd, 1 980.). Paralelno se publikuju i knjige iz oblasti

25

nauke ("Тito i p�elarstvo"), fiskulture ("Тito i vaterpolo") i geografije ("Тito i Zcmanje"). Оуе knjige prodaju se па kilo, па metar i па veliko, uglavnom саdnim organizacija­та i domovima JNA. Cveta pored ostalog i umetni�ko za­natstvo, ра se tako modeli Augustinticevog spomenika iz Кumсоуса prodaju u tri veli�ine - stona, sobna i kongre­sna, а tih godina pojavljuje se i dup)i аlbиm (па 33 obrtaja) pod naslovom "Pjesme о Тitu" u izdanju Jugotona iz Za­greba, koj i je odmah dospeo па prvo mesto svih domacih top-lista i postigao trostruki dijamantski tir�. Pored stica­пја materijalnih dobara, pojedinci su dolazili u posed пе­procenjivog politi�kog kapitala. Do�lo је do fOllniranja �i­tavih karte)a poput "Ljubi�ic & Со" i "Dolanc i drugovi".

Kriza zanra •

U drugoj ро)оујni 80-ih komercijalni sistem "Тito", zajedno s Оепехот, Astrom i Energoinvestom postepeno zapada u krizu. Radni ljudi i gradani polako prestaju da о Titu govore kao о Titu. Umesto toga sve �e�ce koriste пје­govo prezirne Broz (srpski: "Бравар"). Nekada "пајуесј sin na�jb naroda i narodnosti" i "voljeni predsednik Tito" postaje "Josip Broz" ili samo "Broz". U оуоmе se poseb­по isti�u bjy�j �lanovi СК, istoriografi-entuzijasti i autori Politikinih "pisama blalaca". Ta)entovaniji pojedinci рсј­begavaju pesni�kim metaforama te tako pj�и о "gospoda­ru broznih усетепа", "pacovu tiji сер niko пе sme da iz­meri" ili "уатрјси koga treba upokojiti". Jedanje �ak kre­пио s glogovirn kocem u ru�erdama da otvori Titov grob. Drugi је, takode u Beogradu, organizovao prvu uli�nu gej

26

paradu, па kojoj su se njegove pristalice kolektivno hvata­

Је za јаја dok su sirene obelezavale godi�njicu Тitove smr­

ti. U takvoj atmosferi stradali su svi nazivi izvedeni iz

јтепа "Тito"

, po�ey od de�jih vrtica, do brodogradiblta i

kasarni. Glavne иЈјсе и svirn gradovirna (koje su obavezno

nosile Titovo irnе), Ыlе su preirnenovane, i to u skladu sa

nezavisnirn dиhom na�ih naroda ("Ulica srpskih vladara"

,

"Шјса hrvatskih kraljeva"

). Sto se (j�e gradova рорu! Тј­

tovog УеЈепја, Titovog Uzica i drugih, naravno da su do­

ЫЈј nova јтепа, bez mnogo diskusije.

Jugoslavija је, paralelno s tim, padala и ruke ne�ega �to

se zvalo "Predsedni�tvo SFRJ". СЈапоуј ovog "tela" stal­

по su se тепјаЈј, i niko пјје mogao da ih prebroji, а kamoli

zapamti. Izиzetak su �lanovi poslednjeg Predsedni�tva

SFRJ, koji се ostati upamceni ро tome �to su ispoljili dr­

zavni�ku уеlЉпu i mudrost kada je to Ыlо najpotrebnije,

u najdramati�nijim trenucirna jugoslovenske istorije. Ste­nogrami sa sednica Predsedni�tva iz tog vremena оЫЈијu

britkim dijalozima (,jedi govna / pи�j kurac") i principi­

jelnim pitanjima ("ko te јеЬе") koja su strpljivo re�avali dr

Bora Јоујс, dr Stipe Mesic, dr Janez Dmov�ek, dr Bogi6

Bogi�evic i dr Vasil Tupurkovski, а bracu Kostic i da ne

рошјпјеmо. Medu пјirnа se тuуао i neki lik ро јтепи Sej­

do Bajramovic, za koga o�eyjcj kafu da је иртауо оп, sti­

сајет istorijskih okolnosti, ugasio svetlo i zatvorio vrata.

1 posle Тita - Тito, ш пјје vazno da Ii је pas стп ili Ьео

Uprkos svemu, legenda о Titu zivi i dalje. Prema В.

Crn�evicu i М. Beckovicu, narod је о Titu spevao preko

27

10.000 ревата. Legende о Titu ви brojne i отјlјепе, а па­rodni pripoveda6 prenose ih s kolena па koleno. Lik dru­ga Tita izazivao је јвыепо divljenje пе вато u Jugoslaviji, уес i u �itavom progresivnom �ove�anstvu.

Poznata је, recimo, pri�a о tome kako se u vreme Veli­kog mar§a, kada se Кineska narodno-oslobodila�ka arrпiја zatekla u ресјпата Јunапа, Teng Hsiao Ping poulio Мао Се Tиngu па lо§ sme§taj, vlagu i promaju. Мао је sklopio o�j i rekao: "Buducnostje svetla, аlјје put do пје dug i trno­vit". Zatimje ispri�ao Tengu kako је tokom 1 943. godine i drug Tito �jyeo u jednoj ресјni pored D.rvara.

"U istoj pecini �ivelaje i njegova verenicaD.avorjanka Paиnoyjc", pri�ao је Мао, "а tu se ЬјО uselio i Edvard Kar­delj zvani 'Веус' sa suprugom Рерсот i пјепот sestrom Zivkom. Ali, Tito se пјје �alio. Zatim su do§li јо§ i Dilas i Aleksandar Rankovic, а ne§to kasnije i Vlado Bakaric, ko­јј је stra§no hrkao, ali Tito је i to trpeo". Мао је uputio dug pogled Tengu, i nastavio: "Na ыаји је do§ao i sin Vinsto­па Cerbla zvani МаШа. Тај је od partizana naи�jo da ри­§ta gasove, zbog �ega je Davorjanku stalno bolela glava. Kad se pojavio jo� i stari Ribar s иnucima Јуот i Lolom i pitao da li ima mesta, Tito пјје izdnao", rekao је Мао, "уесје lирјо §akom о sto i viknuo: 'Уап! Svi уan! .. Majkи уат bo�jи . . . ! '"

"ОУО su naravno �uli nema�ki dou�nici", nastavio је Мао, "ј istog trenutka poslali depe�u u Berlin. Нitler је od­mah naredio desant па Drvar . . . Partizani su medutim he­rojski brani\i svog komandanta. U tome se posebno ista­kao Titov pas ро imenu Тigar. Tigar је и jednom trenutkи spazio kako аујоп iznenada izbacuje ЬотЬи па Tita. Tigar

2К

је munjevito sk060, oborio Tita па zemlju, а zatim se sam Ьасјо па ЬотЬи, zakloniv�ije svojim tel0m . . . " Мао је па­pravio kratku stanku, i tiho rekao: ,,1 niје vaZno da lј је pas ЬјО ст јlј Ьео". Teng, koji је shvatio Maovu poruku, za­тj�ljeno је pogledao kroz otvor ресinе па ri�ina роlја u daljini, i ne�to zapisao u svoju bele�cи.

Tako је to bilo u Кini. 8to se Nemaca Ш�е, Нitler se sa­то uhvatio za glavu i procedio kroz zube: "G6ring, du alte Votze".

А Tigar? Po�to је poginuo l1erojskom smrcu, posmrtno је odlikovan sa 2 х сас i 1 х сасЉ. Po�etkom 50-Љ, пјеmи u �ast, podignut је spomenik па otoku Veliki Brijun. То је . danas mesto hodo�a�ca stгапЉ dr�avnika, predsednika рј­onirskih zajednica i fиnkcionera Кinolo§kog saveza Jugo­slavije.

•

29

•

Stanovnistvo i demografija: v

Seljaci, Jugosloveni i ostale Svabe

Zemljaci

Najbrojnija пасјја u Jugoslaviji su Seljaci. Za razliku od zemljoradnika i sto�ara, Seljaci �jye is­

klju6vo u gradskim sredinama. Najvi�e ih јта u иргау­niт odborima dru�tvenib preduzeca i partijskim komiteti­та, а dosta su koncentrisani i ро repubblkim tv-centrima. Dele se па proste (pojedina�ne) i pгo�иene seljake (ze­mljake). Оуј poslednji �jye u velikim zajednicama i те­dusobno se "okupljaju" i "dne". Zato ib јта svuda i uvek.

Za razliku od Seljaka koji su ye�nj, Jugosloveni su kratkotrajni - re� је о narodu koj i је naseUavao SFRJ sa­то u periodu od 1 943. do 1 989. godine. То је hrabar па­rod koj ije porazio Hitlera i Stalj ina, аЈј пјје јтао aspiraci­је ргета drugima ("Trst је na�"), i uvek је Ьјо skroman ("Са је pusta Londra kontra Splita grada"). U istorijskom smislu, izraz "Jugosloveni" ozna�ava balkanski narod ko­јј је izumro јlј se iselio u poslednjoj deceniji хх veka.

Posebnu vrstu Jugoslovena �jne Beogradani. опј nase-lјауаји �itavu teritoriju Jugoslavije. Samo �to se u Zagre-Ьи, па primer, zovu Zagrep�ani, а u Sarajevu - Sarajlije. 1

30

• •

-- --

• •

о

-

-- -

pri�aju drugim jezikom. Tako da se medusobno пе razu­теји, уес komuniciraju па srpskobrvatskom ј1ј brvatsko­srpskom jeziku. Оуо пјје prirodan, уес neprirodan, уе­sta�ki jezik, poznat i ро tome sto iша najdu�e јmе па sve­tu. V �na паротепа za turiste iz velikih i bogatih zemalja: srpskobrvatski (Yugoslavian) jezik treba razlikovati od �ehoslova�kog (Polish) jezika. Nije isto.

Pored Seljaka i Jugoslovena и SFRJ �jye i pripadnici nekih drugih, та1Љ naroda, samo im to пе treba govoriti jer su оsеЩivi. Da Ы se Ьоlје osecali, оуј таli narodi kinje ј08 тanје od sebe i zovu ib "narodnostima".

Najbrojnija narodnost и SFRJ ви Svabe. опј su 108а narodnost јет иЫјаји partizanske ranjenike. Jedini na�jn da prestanu je da јm dode Boris Dvomik. Kad njega ug1e­daju, odmah padnu mrtvi ili se razbe�e. Za razliku od Sva­Ьа, stanovnistvo SFRJ уеоmа сепј Nemce ј, паroбitо, пјј-• Ьоуе noy�ane ароепе тапе "marke". Postovanje 10ka1-nog stanovni8tva prema Nemcima iskazuje se paro10m "Zimrner frei" koja је и znak dobrodoslice zakucana па svaku kucu и potezu 1uka Koper - Skadarsko jezero.

Porodica: rodovske zajednice i bratstva

Tjpj�nи jugoslovensku porodicu пе �jne mш i �ena i пјЉоуа deca, уес Ьтаса i пјЉоуј sinovci.

Pod ројтот "Ьсаса" podrazumevaju se krvni srodnici drugog stepena, muskog pola, koji zajedno ti�estvuju u јаупот �ivotu zemlje. Istorijski, [епотеп "bra6e" poti�e iz prosirene (afilirane) porodice zadru�nog tipa. Nakon П ;rascdanja А VNOJ-a "braca" su zauzela klju�na mesta u

.\2

politi�koj, ekonomskoj i dru�tvenoj hijerarhiji zemlje. Уе­liku aktivnost, kako па saveznom, tako i па lokalnom пј­уои, ispoljila su bra6a Pozderac i Dizdarevi6 (SR ВјН), bra6a Кrajger (SR Slovenija), bra6a Dap�evi6 i Мј6unо­уј6 (SR Ста Gora) i bra6a Markovi6 (SR Srbija). U оЫа­sti kulture i umetnosti posebno su se istakla bra6a Вајј6.

Кrajeт 80-Љ "bra6a" su uglavnom prestala da se рој а­Уlјuји ujavnosti. lzuzetno, pojedina "bra6a", kao npr. bra-6а Mjlo�eyj6 (SR Ста Gora / SR Srbija) nastavila su da rade to �to rade. Druga su "bra6a", poput bra6e Kari6, �ak i pro�irila spektar svoje delatnosti, te su sa revijalnih i ko­mercijalnih poslova pre�li па politi�ki, ра i паu�пј rad, ta­ko da su пею od пј ih postali �ak i akademici.

Broj�ano stanje "bra6e" и SFRJ varira od пајтапје dve ("тј dva brata оЬа ratujemo") do yj�e stotina jedinki, za­visno od regiona i lokalnih oЫ�aja. То dokazuje da neka "bra6a" tehni�ki nisu пј bila u krvnот srodstvu. Eklatan­tan primer su Boro i Ramiz (SAP Kosovo).

Mesoviti brak i gradsko dete

Iako је tipi�na jugoslovenska porodica sastavljena od dvoje, troje јlј yj�e bra6e i njihovih тu�юћ potomaka (ro­dovsko bratstvo), deca se uglavnom radaju u heteroseksu­alnim brakovirna. Jedna od naj�e�6Љ vrsta heterosekslual­nih brakova su tzv "me�oviti brakovi".

Me§oviti brakovi razlikuju se od normalnih ро tome �to ih sklapaju osobe koje yj�e zanimaju роlпј, а manje medunacionalni odnosi. То za posledicu ima radanje tzv. "dece iz me�ovitih brakova" ("mati тј �ensko, а ЬаЬо

зз

mu�ko"). Po�to se me�oviti brakovi uglavnom sklapaju u urbanim sredinama, deca iz takvih brakova poznata su i kao "gradska deca". U Medicinskoj enciklopedij i JLZ-a pj�e daje " . . . gradsko dijete blijedo, malokrvno te bespo­тосnо Ьјсе sklono Ьипјаујсј, te se nе smije izlagati ki§i da se nе istopi".

Pored gradske, u Jugoslaviji јmа i dosta obitne dece koja nе рјји prokuvanu vodu i пе zahtevaju intenzivnu пе­gu. 1 jedna i druga deca podjednako su уоlјепа, jer su Ји­gosloveni dobri i netni roditelji. Drtava medutim nе vodi brigu о deci i zato su §kole besplatne, а porodice s уј§е de-

34

Jugosloveni u drugim zemljama

Jugoslavija је postojbina mnogih emigranata. Re� је о poseb­пој vгsti vrabaca koja napu�ta mati�na jata da Ы se priklju�ila kolonijama drugih ptica (прг. pingivinima јlј појеујта), ра se posle рјtзји za§to ih sгedina пе гazume i za�to је tivot �udan. U �jгeт smislu, svi su Jugosloveni zapгavo emigгanti,jeг su se u odredenom trenutku kolektivno паЉ уan granica svoje ze­тlје. U utem pak smislu, 10 su oni koji danas zaustavljaju рго­laznike ро Rejkjaviku i Velingtonu i pilaju ih "�ta se desilo?" i "otkud ја ovde?"

се imaju ргауо па "de�ji dodatak"

. Лkо јmаји ba� puno dece, onda im drug Tito [i�no �estita i izabere ime za sva­ko dvanaesto dete. U takvim slu�ajevima drug Tito se smatra za "kuша

" (ital . : "Ље godfather

").

35 •

v

POLITICКI SISTEM 1 v v

DRUSTVENO-POLITICKE

ORGANIZACIJE

Торli obrok za Edvarda Kardelja

Jugoslovenski put и socijalizam zove se "samoupra­уlјanје". Re� је о anarhisti�ko - marksisti�koj koncepciji uredenja drиstva i �јуоtnот projektu Edvarda Kardelja zvanog "Веус". Njegovo krисјјаlnо delo "Politi�k:i sistem socijalisti�kog samoupravljanja" do�ivelo је mnoga izda­пја i postalo отјlјепо stivo asistenata-pripravnika, suprи-v ge Рерсе i пјепе sestre Zivke. Za ovu knjigu Kardelj је do-Ыо nagradu А VNOJ-a, а luka Plo�e јте "Kardeljevo".

Samoupravljanje је pre svega olj�eno u ideji "butkice". Neki strani teoreti�ari liberalnog diskursa (аlј i domaci па­u�nici nacionalnih ртоуеПЈјепсјја) (о osporovaju, tvrdeci da u SFRJ пета leba da se jede, а kamoli butkica, i da ko­типјаге la�и. Autori pak poput Bloha, Adorna i Fuada Muhica tvrde da se и Jugoslaviji �jyj sasvim pristojno i pri (от posebno isti�u doprinos Saveza sindikata Jugoslavije.

Savez Sindikata (Iat.: "Caritas") humanitama је orga­l1 izacija koja narodu deli robu za d�abe. Zato Jugosloveni

36

preko sindikata паЬауlјаји sve �to stignu: kisele krastavce, jorgane i шazniсе za filhaIInonUu. Ти su пагаvnо i "Ьиtk:i­се" i "polutke", tj . uzdut pretesterisane svinje. Preko sin­dikata se ide i и Ьanј и, па more i �aljи tene и inostranstvo za Osmi mart.

Posebnu patnju Sindikat poklanja ishrani radnog naro­da. Radni ljudi se hrane tzv. "toplim obrocima" па poseb­пјт za to odredenim mestima, "menzama" јlј ,,restorani­та dru�tvene ishrane". Торlј оЬгосј su ukusni, kalori�ni i оЫlпј. U prose�nom jugoslovenskom preduzecu za doru­�ak se oЫ�no slшi pasulj s kobasicom (и skromnijoj) ili krmenadlom (и luksuznoj varijanti). Takode su рориlаrnј i �kembici (tripice), а ponekad i kolenica (buncek) s kise­lјт kиpusom ili рарсј и saftи.

Menze se ina�e dele па fabri�ke (radni�ke), slшЬе­ni�ke i studentske. Posebnu vrstu menza koriste "fиnkcjo­neri". Po�to јтаји fina перса i osetljive teluce, опј se hra­пе odvojeno, и restoranima zatvorenog Ьра i klubovima oficira.

Od kraja БО-ih, dodatak za dru�tvenu ishranu delio se svirn zaposlenirna и oЫikи "Ьопоуа". Вопоуј su mogli ы­ti upotrebljeni и restoranu preduzeca, јlј и najblitoj kafani, ili и samoposluzi. Tako da su ljudi тепјаlј Ьопоуе za �ita­уе kolutove "ka�kavalja", metre "zimske" salame ili ра­kovanja od 300 komada "ЬоШitе". Ili раг fla�a vinjaka, kako ko.

Samoupravljanje, pored роуесanја telesne tetine sta­novni�tva, uti�e i па druge sfere dru�tvene nadgradnje. Опо је obogatilo knjitevni i kolokvijalni jezik пеОЫ�niт skracenicama i sintagmama poput "UR", "ZUR" i

37

Ideologija marksizma iIi kako је Marks ukrao

jedanaestu tezu Fojerbahu

"Na pocetku bijase teza, ; teza bijase и Fojerbaila, А МШ'ks ро­

zelje teze brata svojega Fojerbaila i иЫ ga, а tezu uze. lјо! рохе­

Ije Marks brata svojega Engelsa ; uze ; njega. 1 zatnldnje Ellgels

; "od; МауЬu Lenj;lla ; Slalj;na. А Jos;p -,е drzase za ре/и Stalji­

nи, ра ; оп ;zade. 1 i;vljase tako Jos;p Zivotom svoj;m praved­

nick;m, ; ЬојаЈе se Stalj;lla "еоmа. А kad nариn; Jos;p ЗАО god;­

па, v;dje Josip Љиn gdje gori,jer је Josip pio dosta cviceka, ; I'e­

се Њиn Josipu: ostavi Staljina i podi u zemlju Balkansku ; potra­

х; {ато Kardelja sto ga zovu Bevc. 1 ис;n; tako Josip ; vidje Kar­

delja sto ga zovu Bevc gdje sjed; па gor; Balkanskoj ; govor; исе­

nicima svojijem. 1 slusa.fe ga Gajo ; Ljubo i Supek sto ga zovuJu­

ћica. А mеЈи nj;mа bijase ; nek; M;hailo, ; rece Mihailo: eda Ii

се! nas l; uCili? Ј nap;sa M;!zailo poslanicu Savlu о Pavlu. 1 cuse

10 kraljev; i knjif.evnic; ; veliku uzbzmu podigose. ljeknu truba, i

рисе puska, ; ustase mrtvac; ;z grobova svojijeh.l n;kom nisla ".

"OOUR", te пе6m �to se zove "interesna zajednica". Sa­mopravljanje је i test motiv umetnitkog stvarala�tva. U kinematografiji se istite Шm "Licem u lice", potresna pri­�a о sudbini radni�kih saveta, kao i "Veliki generator", film о proizvodnji elektri�ne struje, U vajarstvu је ideja samoupravljanja dozivela apoteozu u grupnom spomeni­ku "Mo�a Pijade" gde se Mo�a kao dogovara ne�to s rad­niсјmа ispred zgrade "Politike" u Beogradu.

38

А vangarda radnicke klase: drug Daca i Jagnjece brigade

U SFRJ postoji yj�e dru�tveno-politi�kih organizacija. Najpoznatija i пајуеса је Savez komunista JugosJavije. То је avangarda radni�ke klase. А Jagnjece brigade su avan­garda Saveza komunista JugoslavUe. Idejni voda Jagnje­СјЬ brigada Ыо је drug Da�a. Оп је rasporedio brigadire ро folшасiјskiт јеdinјсјmа па op�tinskom, pokrajinskom, repubIi�kom i saveznom пјуои. Zahvaljujuci odli�noj ОТ­ganizaciji, Jagnjece brigade presudno uti�u па brojnost sto�nog fonda SFRJ. Brigadiri posebno уоlе таЈе оусе (odatle pridev ,jagnjece"), koje naj�eMe peku па otvore­пој vatri ili kuvaju и тaj�jnoт тJekи, ponekad i и gline­пјт posudama ("ispod saca"). Od рјса иya�ayajи domacu i posebno, �kotsku rakiju. Naravno da јеЈо пјје samo sebi cilj, уес predstavJja ritualni deo "izlaska па teren" ђ. pose­te lokalnim organima Saveza komunista i DPZ-a, а dobar povod mo�e da bude i polaganje nekog kamena-temeljca јЈј ume, svejedno.

"Izlazak па teren" obavezno podrazHmeva izvodenje prigodnog kulturno-umetni�kog programa. U tom progra­ти u�estvuju folklomi ansambli i glumci-komi�ari. Na primer "Stevka -Bo�urevka" i "Marica НrdaJo". То su ы­li tipi�ni predstavnici tzv. "sindikalne" §kole Ьнтота, koji па pristupa�an i duhovit па6п komentari�u aktuelne prili­ke u zemlji - роуесапје сепа benzina, nesta�icu jestivog ulja, socijalne razlike i sli�no. Posebno su bili сепјепј па­stupi estradnih zvezda koje izvode zabavnu i паrodnи ти­ziku. U takvim prilikama obj�aj је da se nakon po�etnog

39

bIoka revelucionamih pesama (npr. "Копјић рlаniпо") prcdc па ne�to lak�e ("Ni�ka Ьanја - topla voda, za тап­gupc �jya zgoda"), da Ы se па kraju и�lo u fazu iz koje пе­та povratka ("raspa�oj"), uz pesme tipa "Кот�јпјса vodu gazi ovako, ovako" i "УШ magare па plot nagonio", �ta god to znacilo.

• Funkcioneri

Predstavnici naroda u dru§tveno-politickim zajednica­та I organizacijama zovu se "funkcioneri". Тјрјсan funk­cioner (lat. "bud�a") IiCnost је renesansne �irine i enciklo­pedijske erudicije. Funkcioneri se zato podjednako uspe­�по Ьауе итеtnо�си vladanja (и dr�avnoj administraciji), dru�tvenim radom (и odborima SSRNJ), а ako treba i knјј­�еупо�си (и izdavackim savetima), ра cak i telesnom kul­мот (и иртаvnјт odborima bokserskih klubova).

Svaki funkсјопет se и skladu sa zahtevima vremena Ьауј i filozofijom (predgovori za izdanja Centra za istoriju medunarodnog radnickog pokreta) i besedni§tvom (uvod­па izlaganja па akcionim konferencijama SK). Na kraju karijere, funkcioneri se оЫспо Ьауе diplomatijom (атЬа­sade и umerenom klimatskom pojasu) i poezijom (uspo­тепе iz NOB-a i revolucije).

Funkcioneri se krecu и vozilima s таlјт registarskim brojevima (§to se smatra уеота ekskJuzivnim) i gde god da se ројауе ртјУlасе veliku ратји. Posebno и pozori�ti­та (kad moraju па premijeru) jer sede и ртуот redu, а imaju velike glave i krupne �епе. Ро spoljnim obele�jjтa poznaju se i ро tome �to јтаји tzv. "ozbiljan" izraz lјса,

•

40

koji se u drugim zemljama obi�no vida samo ро zubar­skim �ekaonicama.

Inа�е, funkcioneri se dele па dve velike grupe: а) Rиko­vodioci, i Ь) Hercegovci. Rиkovodioci su оЫ�пј ljudi i osim u SFRJ јmа ih svuda ро svetu. Hercegovce је pak te­�ko паСј bilo gde drugde osim и Beogradu, Zagrebu i Sara­jevu. Hercegovci mogu biti isto�ni i zapadni, ali пета nika­kve razlike. U principu, Hercegovci mogu biti i Zagorci (ako �jye u Zagrebu), iJi Cmogorci (ako �jye и Beogradu), dok u tehni�kom smislu to mogu biti i Li�ani, zbog ravno­meme zastupljenosti и оЬе republike, а posebno u пјјЬоујт Organima. Hercegovci su poznati i ро tome �to se уеоmа lako integri�u и urbane sredine. Zato su tako orniljeni.

SUBNOR

Najmasovnija dru�tveno-politi�ka organizacija и SFRJ l1јје, nasuprot ustaljenom rnisljenju, Savez socijalisti�kog radnog naroda Jugoslavije (SSRNJ), уес Savez udru�enja Ьогаса Narodno-oslobodila�kog rata (SUВNOR).

SUВNOR јmа dvostruko vise �lanova od SSRNJ i �ak trostruko vise od Saveza pionira i Udru�enja mladih gora­па zajedno. Najugledniji �lапоуј SUВNOR-a su "ргуо­Ьогсј", to jest nosioci "Partizanske вротепјсе ] 94 1 .". Оуо је уа�по, jer "Spomenica" daje nosiocu pravo da ве besplatno vozi и tramvaju, kupuje secer preko reda i da ро 8уот nahodenj u i slobodnoj уоlјј koristi pokretnu i nepo­krctnu iшоујпи oduzetu od domacih izdajnika i saradnika okupatora. Clanovi SUВNOR-a su иglаvnщn partizani, mada osim пјЉ, јmа i ustasa i �etnika, pod uslovom da su

4 1

se predomislili рге 09.05 . 1 945. i da su па�Јј dva pouzdana svedoka da to potvrde.

Predsednik SUBNOR-a је narodni Ьеroј Bata Zivoji­поујС. Оп је пајрориlатјјј i najgledaniji predsednik SUBNOR-a па svetu, јег је njegov film "Valter brani Sa­гајеуо" svaki Кinez gledao u proseku 1 2 puta.

Bata Zivojinovic roden је u po�tenoj i skrornnoj rad­ni�koj porodici u Oklahomi gde је уеоmа гапо pristupio kaubojskom podmlatku i uklju�io se u ilegalni rad protiv Indijanaca. S перипјЬ 1 8 godina oti�ao је u kauboje i uskoro postao komandir, а zatim i komesar РЈУе kauboj­ske narodno-oslobodila�ke udame brigade. Proslavio se u bitkama za Аlаmо, Getisbro i kod ОК korala. Yj�e puta је pohvaljivan i nagradivan od strane generala Lija, Granta i Nikole LјuЬЉСа. Nosilac је Kaubojske spome­пјсе 1 94 1 . godine. Za ulogu u Ысј па Neretvi, kadaje go­lјm rukama иЬјо dve divizije Indijanaca i neopisivu koli­�јпи пјЉоуЉ grizlija, odlikovan је ordenom Narodnog heroja i јmепоуап po�asnim gradaninom Gal� Sitija. Na угhunси slave, iz nepoznatih razloga pгe�ao је па stranu Сејепа. Steta.

Titovi pioniri (cemu sluze i сјте se hrane) •

Pioniri su mаlј ljudi sa СЈУеnim maramama. РјопјЈ se postaje tako �to izgovori� sve�anu zakletvu: "Na dan kada postajem рјопјг . . . " i da� �asnu Titovu pionirsku гe� da ce� biti mагlјју i dobar u�enik i da ce� uvek slu�ati u6teljicu i voleti mаmи i tatu.

42

Glavni posao pioniraje da idu u �kolu i do�ekuju druga Tita i drugaricu Jovanku kad se vrate kuci s puta. Pioniri takode slше za sve�ane do�eke i ispracaje stranih dr;'tavni­ka, kojima ma�u zastavicama i skandiraju du;'t ulica ("Si-ri-ma-vo-ban-da-ra-na-i-ke!"). Pionira је bilo svuda ро Jugoslaviji, а пајуј�е u "pionirskim parkovima", speci­jalno uredenim izleti�tima gde su pioniri јтаlј i svoj уо­zic, u kome su sami Ыlј kondukteri, а ponekad �ak i тa�j­novode. Аlј to su bili samo najbolji od najboljih, оni �to predaju суесе па aerodoromu.

Pioniri imaju obavezu da rastu, ра su zato za пјш svo­јеугетпо bili otvoreni "mle�ni restorani" (najpoznatiji је Ыо "Sne;'tana" u Кnez Mihailovoj ulici u Beogradu), gde su siroma�ni pioniri dobijali mleko besplatno. Po�to su svi Ы I i siroma�ni, а mleka mаlо, onda su ga рј li samo опј koj i ргуј udu u restoran. Za utehu, i da Ы рјопјriша Ыlо lep�e, u tom restoranu bile su mаlе stolice i mali stolovi.

Kod kuce se pioniri hrane ribljim uljem. То је napitak пеоЫ�по prijatnog mirisa i ukusa, zbog �ega је отilјеп те­du рјопiriшa. опј ga piju da se пе razbole i da porastu veli­ki, zdravi i jaki ko Рорај. Primedba da Рорај niје рјо гЉlје 1I1je nego da је јео spanac пјје ЬјЈа па mestu, јег је Рорај i te kako рјо riblje ulje kad је Ыо mali, а �to se spanaca ti�e Ьо­'је је Ыlо пе pominjati ga i пе davati glupe ideje.

Юblје ulje se рјје tako �to pionira ргуо jure oko stola, onda mu zapu�e nos i gurnu ka�iku od dva litra u usta. Kad ispljune, opet ga jure oko stola, opet zapu�e nos i gurnu dve ka�ike za kaznu. Юblје ulje se �uva u malim Ьо6сата u prozoru izmedu dva stakla jer hladnjaci jo� nisu bili iz­mi�ljeni, а i zato �to se sam napitak oseca. Юblје ulje је iz-

43

vrsno vaspitno sredstvo i koristi se kao zamena za telesne kazne. Kasnije, kada su pioniri porasli, neki medu njiша su postali паи�пјсј ра su iZlllislili dra�eje od rubljeg иlја bez mirisa i ukusa.

•

[)

• \

-•

44

,

Spoljna politika: Buda Loncar i

Patris Lumumba •

Ма10 је zema1ja u svetu sa tako razgranatim stablom spo1jne politike kakvo је uspe1a da odneguje SFRJ. То је zato �to su generacije vrsnih diplomata, po�ev od Du�ana Mati6a i Ko�e Popovi6a, preko Mj1o�a Мјпј6а i Mike �piljka do Lazara Mojsova i Raifa Dizdarevi6a vredno za­liva1e i d:ubrile drvo jugoslovenske dip1omatije.

Spo1jna politika SFRJ zasniva se па nesvrstavanju. Ро­kret nesvrstanih јта za cilj da okupi narode sli�ne tradicije, kulture i ideo1ogije i da ih ujedini protiv Amerikanaca ј, do­nek:le, Rusa. Idejni tvorac ili "arhitekta nesvrstanosti" Ьјо је drug Tito. Оп је, uz роmо6 Ьга6е Gamala i Abde1a Nasera (С D�avarhalar Nehrua i njegove k6eri Indire, organizovao prvi kongres nesvrstanih zema1ja u Beogradu 1 962. godine. Kongres ("Samit") је Ыо veoma uspe�an, јег su па njemu ll�estvovali ne samo predsednici, kraljevi i imperatori, ve6 i jedan pravi bog ро iшепи Најlе Selasije. Pos1e је Tito godi­паmа uzvra6ao posete па svom "Galebu".

U to vreme iше "Тito" lebdelo је па usnama probude­поg �ove�anstva, а гe� "Jugoslavija" postalaje simbol na­dc za mi1ione siroma�nih i obespravljenih Iju.di �jгoт sve-

45

ta. Takav је Ыо slu�aj i s u�enikom osnovne �kole "Sese Seku Тите

" iz Kin�ase, ро imenu Patris Lumllmba. Оп је

Ыо пе saтo najbolji u�enik u razredu, уес је i рипо рота­gao ЬаЫ i dedi oko kuce. U retkim slobodnim trenucima, igrao је dfumandZi i �itao knjige Branka СорјСа. Kad је Patris zavr�io osmi razred, obratio se Budimiru Lon�aru, koji је u to vreme Ыо drugi sekretar ambasade SFRJ u Катраlј i pitao da li Ы mogao da nastavi �kolovanje u Ји­goslaviji.

"Naravno", rekao је Lon�ar, i stavio ga u sledeCi ЈАТ-оу аујоп za Beograd. Patris је upisao Faku1tet poli­ti�kih nauka, diplomirao s desetkom i vratio se и Kongo da �iri ideje bratstva i jedinstva теди narodima Tutsi i Hutu. Kad и tome пјје uspeo, oti�ao је и Katangu da se bori s ire­dentom. Na kraju је рао и СотЬеоуе ruke i pod mukama priznao da тије pravo ime Kapetan Le�i. Zato је Zair ро­sle morao da promeru јте и Kongo, а Kongo и Zair. А stu­dentski dom "Veljko Vlabovic" u studentski dom "Patris Luтumba". Kasnije su nesvrstani prestali da postoje, zbog �ega је ukinuta podela sveta па dva antagonisti�ka bloka, аlј Jugosloveni su nastavili da idu svojirn putem. А svi ostali svojim.

46

ONO i DSZ

(sredstva masovnog unistenja)

Organi: spoljni i unutrasnji

Pored prijatelja, samoupravna socijalisti�ka Jugoslavija јта i neprijatelje. Za njih su zadшеni organi. Organi se dele se па spoljne i unui:ra�nje. Spoljni organi su SSUP i SSNO jer se vide, а unutra�nji su SDB i KOS, jer se пе vide. Оуј poslednji оЬауlјаји funkсјји nadzora, kontrole i prinude, па уеlосо zadovoljstvo оniЬ s takvim sklonostima.

Od unutra�njih organa пајуесј је SDB. То је tajna poli­сјја koja iz razloga konspiracije �esto тепја irnе, te је ро-7nata i kao SlшЬа (sЉ.), Ozna (slo.), Udba (mak.) i Siguri­тј (аlb.). SDB su osnovaJi Otrnar Кrea�jc zvani "Киltша", Stevo Кraja�jc zvani "Корinјс" i Slobodan Penezic zvani "Кгсun", koji је poznat i ро tome �to је pro�vercovao gene­гаlа Dap�evica iz Rl1munije u Jugoslaviju u gepeku роlоу-110g "Fice". Nar06t ugled u narodu шivао је Leka Ranko­ујс zvani "Nikson", sve dok ga jednog dana nisu ufanjali u Titovoj i Јоуаnkiпој spavacoj sobi sa �rafcigerom u desnoj i Iclefonskom slu�alicom u lеуој ruci. Naravno da SDB s tim l1јје irпаlа nikakve veze, kao �to пјје imala veze ni s medu­Nobnirn overavanjem �еtnikа ј usta�a ро svetu. Та slu:Ња se

47

bavila sarno ozbiJjnim stvarima, kao �to је suzbijanje те­dunarodnog terorizma (sporazum Dizdarevic - АЬи Ijad), ра је zbog toga stekla veliko po�tovanje od kolega u Staziju i Sekuritatei. Pored izvanrednih operativaca (Lj.Zemunac, Ј. МanоНс i drugi), SDB је imala i najjatu analititku sluzbu па svetu, �to је posebno do�lo do izraZaja u dramatitnim dogadajima krajem osarndesetih godina pro�log veka. SDB predstavlja trajnu inspiraciju jugoslovenskih umetnika. U oblasti poezije, dirljive stihove о SluZbi ispisao је Oskar Davito ("Ozna sve dozna"), dok se u prozi, svojim mопи­mentalnim obimom i tiraZima, izdvajaju romani Dobrice Cosica о tragitnoj sudbini agenata Kominterne. О radu pri­padnika DB-a snimljen је Мау niz akcionih filmova ("SB zatvara krug", "Inspektor Radi�a"), ра se publika i danas, sa suzom u oku, seti RodZera Mura i njegove tuvene replike: ,,моје јmе је Dolanc, Stane Dolanc."

Pored шzауе, sopstvenim organima raspolaze i Jugo­sJovenska narodna arшiја. Те organe tini, kratko reteno, ТО. Savez komunista Jugoslavije obdarenje pak u tolikoj meri da njegov Centralni komitet јта tak dva organa -"Borbu" i "Komunist". Paradoksalno је medutim da СК nikad пјје zadovoljan svojim organima i zato stalno pozi­уа svoje "drugove" da predu "s reti па dela" i da predu­zmu "energitnu i konkretnu akciju". Sta god to znablo.

U Jugoslaviji postoje i ornJadinski organi (SSOJ), u kojima su mnogi funkcioneri svojevremeno ЫН уеота "aktivni", а da јm пјје zafalila dlaka s glave, iako se u dru­gim zemljama za to ide u zatvor.

Sto se tite "samoupravnih" organa, odnosno "organa samoupravljanja" to пе treba raditi jer se su�i kitma.

48

Unutrasnji neprijateJji

Unutra�nji organi јmаји zadatak da se, kao �to јm iше ka�e, bore s unutra�njim neprijateljima, poznatijim pod nazivom "disidenti". Spisak svih disidenata mo�e se пасј u tzv. "ВјјеЈој knjizi" СК SКН. Оуај "materijal" �inе cita­t i iz knjiga, eseja i pesama velikih intelektualaca iz mаlЉ naroda. Navod и "ВјјеЈој knjizi" automatski је obezbedi­уао mesto pored Aleksaodra SoJ�enjicina i Tomasa Мапа, а u pojedinim slu�ajevima �ak i pored Gojka Doga.

Najpoznatiji jugoslovenski disidenti, pored grupe Tudman - Cosic - Izetbegovic, Ьili su ргјраdnјсј muzi�ke sckcije Osvobodilne fronte Slovenije, poznate pod nazi­уоm "grupa Buldo�er" (hrv. : "Раrnј valjak"). U doba kada је Janez Jan�a jo� igrao klikere u parkicu i ma�tao da ро­stane predsednik odeljenske zajednice, Buldo�erima је уес Ыlо zabranjeno da izdaju plo�e u Sloveniji. Morali su to da rade и Beogradu, i to па srpskohrvatskom jeziku. Оni su se pobunili, ali vlasti nikako nisu mogle da doku�e ka­ko. Misterija је ostala nerazja§njena do danas.

49

Jugoslovenska narodna armija

u borbi s unutra�njim neprijateljima, Jugoslavija пе ы­{а sredstva, ра zato koristi бak i ONO. Doktrina op�tena­rodne odbrane i dru�tvene samoza�tite (ONO i DSZ ) predstavljajedinstven dopirinos teoriji i praksi rata. Prema toj koncepciji, nosilac омапе sile пјје profesionalno or­ganizovana i struбпо kvalifikovana armija, уе6 паомапј narod. Po§to u Jugoslaviji пе zivi samo jedan, уе6 yj�e па­roda, i po�to su svi naoruzani, 10gicno је i da postoj i yj�e oruZanih foппасiја. Nајшаsоvпiја уојпа fOImacija u SFRJ је Teritorijalna odbrana, koju Сјпе svi [аdnј ljudi i gradani. Ipak, пајјаса i najefikasnija уојпа sila u Jugosla­ујјј пјје ТО nego тА. То пе treba posebno dokazivati, u vе6еш delu zешlје је dovoljno baciti pogled kroz prozor.

тА је nastala od Ргуе proleterske narodno-oslobodi­lacke udarne brigade, kojuje stvorio drug Tito 22. dесеш­bra 1 94 1 . godine u шаlоm шеstu Rudo u istocnoj Bosni. Ргуј komandant оуе brigade Ыо је legendami Savo Коуа­Сеуј6. Опје Ьјо оmјlјеп u narodu, раје zato 22. dесешЬаг postao drzavni praznik, "Dan агшiје". Тош prazniku se, pored generala Veljka Kadijevi6a, generala Martina Spe­gelja i шlаdеg vodnika Rasima Deli6a, najyj�e radovao опај novinar iz Zagreba i njegove kolege iz emisije ТУ

50

Beograd "Dozvolite da se obratimo". Ina�e, оуај dan se sasvim slu�ajno poklapa s rodendanom Ј. У. Staljina.

JNA је obelezavala Dan аrпliје ispaljivanjem sve�anih plotuna u svim glavnim gradovima republika i pokrajina. Civili ovu poruku nisu uspeli da protuma�e па vreme.

Уојпо lice

Oruzane snage Jugoslavije sastoje se od vojnih Нса (engl: "military face"). Уојпо 'јее postaje se tako �to rodi­telji odaberu пајратеtnјје dete i daju ga u уојпи �kolu da sve naи�j . Poslednjeg dana �kole dak izgovori sve�anu za­kletvu i tada se pretvori u stare§inu, tj . u "уојпо liee".

Уојпа liea јтаји zadatak da Ьгапе narod i �tite Jugosla­ујји od spoljnog neprijatelja. То је svrba njihovog posto­јапја, za to su placeni i u tom smislu dele se па aktivna уој­па liea (тајог Sljivan�anin i pukovnik Mladi6) i pasivna уојпа 'јеа (general Mamula i admiral Brovet).

Privatno, уојпа lјеа zive u "vojnim" stanovima. Kada dovoljno porastu, zene se, ali пе zenama уес "drugarica-

•

та". Kod kuce su уојпа lјеа уеота шеdпа, pгayj�na i stroga, i и�e deeu da od malib nogu glancaju papи�e рге spavanja. Уојпа lica u slobodno vreme �itaju �asopis "Fгont" i slu�aju Mj�и Koya�a i Lepu Lukic u lokalnom Ооти JNA, а tokom leta odlaze u Kupare. Ти se br�kaju i

• •

uZlmaJu meru. Od vojnih lјеа tгeba razlikovati vojnike па odsluzenju

vojnog roka u JNA. Razlika је u tome �to оуј poslednji пј­su ljudi nego gu�teri . Олi predstavljaju najprostiji i najpri­mitivniji obIik zivota u JNA. Gu�ter se poznaje ро tome

51

�to ј та unezveren pogled, crvene и�j i �to пе shvata da "d�emsanje" uop�te пета za сјlј da hodnik bude tist, уес da desetar (пет.: "obersturmfi.ihrer") па kraju histeri�no drekne "ostav". Gu�ter пе ите da krade Ьтanи svojim pri­jateljjma ј пе zna da gubi u �ahu od cate. 1 uvek stoji ро­slednji u redu za mеnzu. U kantinu pak пе sme пј da privi­rj, osirn da d�ombama kupi рјуо.

Svakom zlu medutim dode kraj, ра se i gu�ter jednom pretvori и desetara. Desetari su pak finalni proizvod JNA. опј su fantastitan primer �ta vojska mo�e da uradi od zdravog seoskog klipana и roku od �est meseci nakon �to ga odvoji od domacih �ivotinja, i to bez fizi�ke prinude.

Pored уојпјЬ lјса, gu�tera i desetara, и SFRJ јта ј ne�to "gradanskih lјса па slu�bj u JNA". Оуј se drZe rnratno jer znaju svakakve уојпе tajne. Napokon, јта tu i nekakvih "civila", аlј песе dugo.

о atomskim sklonistima i kiselom kupusu

Najveca paravojna fО1шасiја u SFRJ zove se Civilna za�tita (CZ). Sastojj se od Лrmјје penzionera i Лrmјје do­mаСјса.

Pripadnici Civilne za§tite obuteni su da izvr�avaju пај­dogovomjje zadatke u ratu ј, naro�ito, miru. Posebno do­bro lираји поси па vrata, sluteCi zlo, i pitaju z�to gori sve­tJo kad bombardovanje samo �to пјје potelo. Pored za­mra�ivanja prozora, pripadnici CZ Ьауе se pu§tanjem djmnih zavesa, nosanjem ranjenika ро ulicama i odr�ava­Iljcm atomskih sklonjMa.

Ро Ьтоји atomskih skloni�ta Jugoslavija zauzima vode­се mesto и svetu. Zbog toga пат svi zavide, а najyj�e Аl­banci, koji poku�avaju to isto, аН po�to петаји рата, mо­гаји da se zadovolje оЫ�пiш bunkerima.

Za razliku od albanskib bunkera, па�а atomska skloni­

§ta su korisna. U пјјта pripadnici Сјујlпе za�tite �иyajи krompir, а preko zime i kiseli kupus. Skloni�ta su zbog to­ga gradena уеоmа solidno, tako da mogu da izdr�e i di­rektne udare hidrogenskih ЬотЫ.

Jedinica za specijalne operacije

u okviru orutanih snaga SFRJ deluje elitna jedinica za specijal­

пе орегасјје (JSO). Jedinicaje nastala za угеmе Drugog svetskog

rata u okupiranom Beogradu pod јтепоm "Otpisani". Сјпјlј suje Тјћј, Ргlс i Zlata Petkovic. Опј su Ьјlј уеоmа hrabri, ра Sll stekli og,-omnu populamost u NR Кinj. Stanovnici Cengdua i dапаs

pamte spektakulamu scenu роtзга u nema�kom depou za gorivo

па 13anjici, u kojoj maloletni Ber�ek па te�nom mandarinskom ka�e: "О!", па �ta Ргlе i Tihi, po�to пе znaju kineski, gre�kom is­

ko�e iz kanalizacije i ubiju Stevu Zigona. А 1I pozadini se Сије

рге poznatljiva melodija koju је komponovao Voki Kostic nakon

teH<e ираlе sгеdлјеg uha. О "Otpisanima" је svojevremeno sni­тlј ем i tv-serija pod iшепоm "Kapelski kresovi" (fr.: "Аlо,

аlо"), i napisana knjiga "Dotivljaji Ьагопа M inJtauzena''.

53

•

Industrija i poljoprivreda

Novokomponovana narodna muzika

Najzna�ajnija privredna grana и SFRJ је novokompo­поуапа narodna muzika (NNМ).

Оуај industrijski konglomerat zapo�ljava ogroman

broj Uudi razli6tib talenata i znanja, medu kojima se iz­dvajaju likovi koje zovu "menadteri" i koji nadgledaju i kontroblu proces proizvodnje i sticanja materijalnib do­bara. Neposredni proizvoda6 NNМ su peva�ice, peya�j i

muzi�ki orkestri. опј svoju delatnost оЬауlјајu и ugosti­

teljskim objektima, па sportskim stadionima i и klubovi­та iseljenika. Zbog ovog poslednjeg, NNM је i zna�ajna

izvozna grana jugoslovenske privrede.

NNМ и muzi�kom smislu predstavlja parafrazu fol­klomog stvarala�tva stanovnika jugoisto�ne i centralne Jugoslavije (posebno SeldZиka i Parsa). Izvodi se па tradi­сјопаlпјm narodnim instrumentima (dallape, уamаћа,

fender-stratocaster). Pored о�uуапја muzi�ke ba�tine,

NNM je posebno znа�ајпа zbog misaonib dometa i poet­

skih vrednosti svojih tekstova. U tematskom pogledu,

autori NNМ veliku patnju posvecuju fundamentalnim

metafizi�kim pitanjima, posebno problemu teodicije ("Sta

54

sam Bogu zgre�ila", "Za§to majko tako patim"), ali пе za­postavljaju ni pojedina�ne nauke i discipline, прг. kompa­rativnu sociologiju ("Моје selo lep�e od Pariza") ili psihi­jatriju ("Ala ЫЬ se �ikicala аl тј пе da папа"). Sto se рое­tike ti�e, iako se NNМ bazira па tradicionalnom stihu i stilskim figuriima, pojedini autori pribegavaju avangard­пјјјт izrazima, u rasponu od паdгеаlizша ("Suzama sam

lерјо tapete") do dadaizma ("Ор, сугс, grok"). Teorijski radovi iz oblasti NNМ publikuju se u stru�nom �asopisu "Sabor" iz Beograda, �esto u polerni�kom tonu (sukob па estradnoj levici - Dr Јате / Dr Zmijanac).

Кrajeт 80-Љ godina хх veka dolazi do okupljanja Ье­terogenih ргауаса i razliblih �kola тj�ljenja unutar NNM, (е пјЉоуе institucionalizacije u jedinstven ideolo�ki ро­

kret. NNМ je izvr�ila veliki uticaj пајаупо rnnenje i op�te stanje duha u zem1ji, u kolaboraciji sa drugim znа�ајпјт kulturnim institucijama poput SANU i UKS.

Spoljna trgovina: sredstva za masovna razaranja

Jugoslovensko паомапје шivа odli�nu reputaciju те­du svim slobodoljubivim паюdimа sveta. Po�to је Jugosla­ујја nesvrstana zemlja, najyj�e омја izvozi u siroma�ne zem1je Afrike i Лzјје. SFRJ snabdeva orиfjeт пе samo vla­de i orufune snage pojedinih zemalja, уее i oslobodila�ke pokrete i druge dobrotvome organizacije (АЈ Fatah, PFLP, itd), ali to је уојпа tajna i пе sme da se znа. Jedan od пајЬо­lјЉ izvoznih artikala је raketni sistem "Oganj" koji иЫја sve ;'tivo u рге�niku od dva kilometra, zbog �ega su Jugo­sloveni ponosni, i zadovoljno trljaju ruke.

55

Dobro ide i prodaja ratnih аујопа tipa "Orao" , "Soko" i "Jastreb". Stranci, ipak, najyj�e kupuju "Karavelu". То је prvi putni�ki аујоп jugoslovenske konstrukcije, nastao usavr�avanjem letelice DC-3 koja је ranije sluZila za pre­voz vojske i turista i sticanje straha od letenja. "Karavela" је Ыlа najbolji аујоп па svetu, jer је јmаlа trouglaste pro­zore i jer је letela brzinom уесот od zvuka. Tako se bar pri�alo u па§ој ulici, gde је jna�e vladalo uverenje da ро­red najboljih аујопа imamo i najbolje pilote, stjuardese i kontrolore letenja, а posebno smo Ыlј ponosni па bezbed­nost na�ih vazduhoplova. Опо kod Aja�jja obja�njayalj smo slu�ajem, nad Ce§kom пе znamo �ta se desilo, а Ко­paonikje Ыо па pogre�nom mestu. Kasnije smo saznali da "Karavele" u stvari prave Francuzi, а пе тј, ali ubrzo smo па§Н utehu u аујопи DC-9 za koji је "Soko - Mostar" pro­izvodio piksle za sedi§ta.

Sto se civilnih programa ti�e, SFRJ najyj�e izvozi bes­trzajni usisiva� "Sloboda - Ca�ak" u Irak i Libiju, dok se u Sjedinjene Dr:!ave Amerike izvoze aparati za doma6in­stvo marke "Yugo". Po§to оуј mehanizmi јrnаји i ne�to to�kova, neko se setio da ih reklamira kao "automobile". 1 upalilo је. Inа�е, пајуе6ј industijski kompleks u Jugosaviji је Agrokomerc. Оуај konglornerat sa sediMern u Velikoj Кladu§i, BiН, specijalizovan је za proizvodnju i prodaju magle. ZahvaljujuCi poslovnom geniju svog osniva�a, Fi­kreta Abdi6a, Agrokornerc је Ыо jedino jugoslovensko preduzece koje se na§lo па Forbsovoj listi 500. Poslovi su se razvijali munjevito i uspe�no, ра је Fikret za svaki slu­�aj pre§ao u Opatiju. Zbog zdravlja, jer је Ыо alergi�an па polen. Odatle је, sede6i go u kancelariji, rukovodio svo-

56

јот poslovnom imperijom putem telefona i telegrama, jer faks u to vreme jo� пјје Ыо pronaden. U slobodno vreme је gradio hidroavion па sprat koji је trebalo da leti па linјјј Moskva - VeLika КJadu�a - Njujork i prevozi blarice za sovjetsku Rusiju u jednom, а zlatne poluge i umetni�ke slike u drugom pravcu. Na krajuje Fikret postao kralj jed­пе balkanske dr�ave u ddavi. Tada је promenio јmе u "ВаЬо

" (da Ы se razlikovao od "Dede

"), naglo ostario i

po�eo da prevrce ро rukama staklenu kuglu u kojoj је ра­dao sneg i pisalo "Rosebud

".

Poljoprivreda: duvan s Pohorja i kukuruz bez kostice

Poljoprovredom se u SFRJ Ьауе zemljoradnici, sto�ari ј уесјпа radnika zaposlenih u dru�tvenom sektoru. А пај­yj�e od svih Zaharije Trnay�eyjC. Njegova uloga u razvoju poljoprivrede је toliko velika, da је TVB о пјеmи snimila dokumentarnu seriju pod nazivom "Znanje - јmanје". Se­гјја takode istrawje puteve domace agronomske misli i uspebe па!НЬ stru�njaka za bortikulturu. Posebno od kad NU odgajili kukuruz bez ko�tice i za to dobili zlatnu "Eure­ku" u Briselu.

Medutim, najpoznatiji jugoslovenski poljoprivredni proizvod пјје kukuruz, уес cigarete. Zato �to su zdrave. Posebno опе koje se proizvode od kvalitetnih sorti duvana iz doline Sutle i s obronaka Pohorja. Те cigarete zovu se .. Sedaminpedeset" i uspe�no se liferuju §irom SFRJ, uklju�ujuci i Hercegovinu. "Sedamdesetpetice" dolaze u I.cleno-belim paklicama s nacrtanim zmaj�ekom (budi-

,

сст), zbog �ega ib neki zovu i "krokodili". Najvi�e ib ku-

57

рији pripadnici МUP-a jer veruju da unutra ima 57 cigare­ta. Glavni konkurenti ,,57-сј" su plava ,,zeta", "Morava" s

filterom i tzv "bela", sarajevska "Drina". Sve је to naravno super, osim kad te matorci provale. Zato se pripaljivanje cigarete obavlja s izrаzош lica "opasnost је тоје zanima­пје". Kasnije se izraz postepeno mепја u "heroji su llшоr­пј" а pripaljivanje se izvodi rutinskim i pomalo lenjim ро-• kretima. Osim зkо nema� "zippo" - onda је to veliki spek-takl s naglim роkrеtiша i уеоmа glasnim �kljocanjem. Је­dino �to si ti i dalje nezainteresovan za sve oko sebe. Pogo­tovo па �urkama .

•

•

58

Finansije i novac

Kursne liste od АЈјје Sirotanovica do Slobodana Milosevica

Osnovno sredstvo рlасапја u SFRJ је nema�ka marka.

Nema�ke marke (DM) emituje Narodna banka Jugo­slavije u ароепјта od jednog soma. Kurs soma fiksiranje za kurs dinara:

I som = 1 000 dinara = 1 0 novih dinara

Som poseduje unutra�nju konvertibilnost i рlјуајисј kurs. Оуо poslednje se vidi kad neko iz Zagreba dode и Beograd da se vozi taksijem. Kad ти taksista па kraju уо­;Јпје kate "tri hiljade", а оуај pita ,је, prosim, а kolko је to и tisucama?", onda se taksista па brzinu pгeгa�иna i odgo­yoгi: "pet". То se јо§ zove i "стј kurs".

Na поу�апiсј od jednog soma prikazan је lik nasmeja­nog rudara Аlјје Sirotanovica (srp . : [ б N б il <)pigledno уеота zadovoljnog �to kopa ugalj (odatle naziv "som"). Alijaje Ыо �aтpjon sveta и disciplini kopanja uglja па du­Ыпата od preko 800 metara. Po�to је Ыо vredan i skro­l11ап, Аlјја је Ыо bogato nagraden: dobio је sliku s posve­(от druga Tita i ги�ni �asovnik "Insa - Zemun" s kotnirn kai�em. Cak su gajednom poslali i u radni�ko odmarablte

59

"Udamik", kod Dubrovnika, па dve nedelje s poja�anoт

ishranom. Posebno po§tovanje ukazano ти је time §to је

njegov lik Ыо otisnut па noy�anjcи od 1 000 dinara. Alјја

Sirotanovic је zbog lepog zivota oti§ao u prevremenu јп­

validsku penziju. Posle је uшrо. Nov�anice su јо§ neke

угете Ыlе u opticaju, ра su i опе poyи�ene.

Nakon "somova" NВJ је emitovala "konje", odnosno

noy�anjce od 1 00 dinara. Копјј su Ыlј уеота рориlаmј

medu turistima iz Poljske i Madarske, i sezonskim radni­

cima iz Rumunije i Bugarske. Na �eboslova�kom se za

"konja" govorilo ,,�гyena" i zvu�alo је таlо �иdnо, а па

isto�nonema�kom �ak i sme§no.

Stoja

U угеmе kada је Slobodan Мilo§eyjc Ыо skroman Ьan­

karski �inovnik, zaduZen da pritiska dugme па опој mа§јпј

za brojanje рага i - ako је Ыо dobar - da ВаЬа Borki kupi

burek za doru�ak, postojaJa је i поу�аniса zvana "stoja".

Stoja је Ыlа posebna noy�anjca, specijalno патепјепа

deci. То је Ыlа velika lоуа јег је obezbedivala пе samo

osnovne zivotne паmјтјсе - "zivotinjsko carstvo" i "ki­

ki" ЬотЬопе уес i "Politikin zabavnik", ра �ak i pakova­

пје crvenih kapisli za kolt. Pored "stoje", sredstvo рlаса­

пја Ыlаје i "sica". Sicu Sl1 davale ЬаЬе (tj . kom§inice stari­

је od 20 godina) kad ih deca "poslu§aju", tj . odu u prodav­

пјси ро роlа ЫеЬа i litar mleka. Za sicu se mogla dobiti

zvaka u obliku cigarete (оуо је Ыlо пагоЫо vaspitno), а

ponekad �ak i kliker "staklenac".

60

Ka�u da su sredinom 60-јЬ - bar bismo tako povreme­

по na�uli od odraslih - postojale i nekakve "hiljadarke".

Ali to niko nikada niје video, bar пе и na�oj ulici. Kasnije

su "stoje" izgubile па vrednosti, а stvari koje smo za пјЉ

nekada kupovali yj�e nisu bile nikome уате.

Posle, kad smo porasli, i тј smo pre�li па somove. Bili

smo sasvim zadovljni sa, recimo, pet soma - za "marlbo­

го" i dva рјуа. U tom uzrastu dovoljno za trovanje nikoti­

пот i te�ko pijanstvo. А postojao је jo� i "tesla", odnosno

поv�aniса od 500 dinara, па kojoj poznati nau�nik �ita

"Borbu" и nekoj benkici.

А jo� posle ројаујlа se noy�anjca s likom druga Tita

zvana "mrtvak". А Slobodan Milo�evic је kupovao burek,

mrzeo сео svet i polako gazio svojim putem . . .

Jugoslovensko privredno cudo

Po�to је stopa industrijskog rasta и SFRJ jedno vreme

Ыlа yj�a nego u Јарапu, delegacija privrednika iz te ze­

тlје do�la je и Jugoslaviju da ispita u �еши је stvar. Usta­

поvili su da se Jugoslovensko privredno �udo zasniva па

omladinskim radnim akcijama.

OmJadinske radne akcije (skr."ORA") vode poreklo iz

ovjetskog Saveza. Smatra se daje ideja о stvaranju omla­

diпskih radnih odreda prva pala па pamet Feliksu Edmun­

dovi�u Der�inskom. Kasnije su tu ideju razradili i usavr�i­

l i njegovi и�еniсј Leonid Kaganovi�, Lavrentij Berija i

Sa�a Маlјеnkоу. ZahvaljujuCi omladinskom radu, peto­

Ijctke su u SSSR-u trajale ро dve godine, а neke i krace.

6 ]

Za razlikи od Sovjetskog Saveza, omladinci su u Jugo­slaviji sami j�lj па radne akcije. Пi, kako је па trecem рlе­пити Politbiroa СК SКJ istakao Slobodan Penezic - Кr­cun: "Nigde пе be�e, ajo� i реуаји. Ра dobro, bog te тоlо­уо, gde to jo� јта?" 1 zaista, nakon II svetskog rata, mladi Jjudi u Jugoslaviji dobrovoJjno su uc3estvovali u obnovi i izgradnji zemlje. КораЈј su, krampali i gurali "tac3ke", та­Ја kolica za prevoz zemlje па jednom toc3ku (оуо da Ы јт ЫЈо te�e), i Ыlј su srecni. Najvece radne akcije Ыlе su iz­gradnja pruge Samac - Sarajevo, kanala Dunav-Tisa-Du­пау i poslovnog centra "Sava" zajedno s ostatkom Novog Beograda. Mada пј Zaprude пјје Jok

б2

Standardno, klizno i realno radno угете

Jugoslovenski sistem industrijskih standarda propisije Savezni zavod za теге i tegove. Sistem ,е zove JUS, а njegova speci­blnost ogleda ,е рге svega u тегата vremena. Ako је za neki posao predvideno da bude obavljen za 8 radnih �asova, ("stan.

dardno radno vreme") га�ипјса za protok realnog vremena izvo­dj ,е iz sledeceg odnosa:

8 �asova ро JUS-u = 3 sata ро Огјпј�и Razlika od ре! sali izшеdu radnog i realnog угетепа zove se

"klizno radno vreme". Оо [епотепа "kJizanja" dolazi zbog toga �!o jedan �as ро JUS-u (za razliku od jednog sata ро Огјпј�и) пе

(гаје БО, уес 25 тјпи!а. А i sekundc _и mnogo krace.

Religija: partizani

Vampiri

Pored �etiri velike svetske religije (hriManstva, islama,

judaizma 1 budizma), u Jugoslaviji postoj i mno§tvo lokal­l1јЬ religija, уегоуаnја i kultova. Јеdпо od najsna1nije

ukorenjenib verovanja је ono о duhu koji �jyj u kucnom .. ognji§tu". То је dobar dub, koji �иya ,,�eljad" i "neja�" i Ьгаnј ih od vampira iz susednog sela (srpski: "usta§e", br­

vatski: ,,�etnici"). U toj ьоты, Dubu роmат plemenita ы­

са koja se zovu "branioci ognji�ta" (srpski: ,,�etnici", ьт­

vatski: "usta§e"). Na kraju nатауnо, dobro оdпеsе pobedu

l1ad zlom. Као i uvek.

Po�to је SFRJ bila krcata raznim narodima, jasno је da је svaki narod јmао svog posebnog "duha" koji је ыо jedin­

Htven, samosvojan i apsolutan. Da nе Ы dolazilo do nеро­trebnih scena izmedu naroda i njihovib dubova, komunisti

�tl svojevremeno ро kratkom postupku zabranili sve оуа­kve kultove. Тзkodе su zabranili sva verska okupljanja i

praznike, poput Dubova, krsne slave i КитЬаn Ьајтаmа.

Umesto toga, krajem �etrdesetib, Jugoslavijaje postala

lariste novog kulta u �ast bo�anstva zvanog "Stari" koje је 1 948 godine progovorilo iz utrobe zemlje i reklo: "De рга-

63

vite sebi drugib idola do тепе . . . majku уат bozju!"

Уе­сјпа је ozbiljno shvatila to upozorenje, а оni koji nisu, za­vгШi su najednomjadranskom ostrvu da mаlо dublje raz­misle о tome gde su pogre�ili i �ta је иор!ае smisao ljud­skog zivota.

Zato su narodi Jugoslavije jedva �ekali da se Bog smi­lије i po�alje oganj nebesld da роЬче komиniste. Po�to su

Ыlј strpljivi, �ekanje јт se isplatilo. Bog пе samo da је uslШо njihove molitve, уес је samoinicijativno oti�ao i korak dalje, ра se и ognju, zajedno s op�tinsldm komiteti­та, na�lo i par miliona slu�ajnih prolaznika. Tako da је па kraju svako video svog boga.

Рагшапј

Partizani (gr: 'tt'ШVLКro!;) bozanska su Ыса magi�nih тосј i natprirodnih osobina. Vrhovni paгtizanje drug Tito iz �jje glave se rodio Milovan E>ilas. Iz njihovog kasnijeg braka roden је Vladimir Bakaric, а iz braka druga Tita s Konjuh planinom roden је Aleksandar Leka Rankovic.

Edvard Kardelj Ыо је suptilan, ра је roden iz morske ре­пе, zbog �ega su ga zvali "Веус", а Ko�u Ророујса slu�ajno su na�li и glavici kupusa, Najveci junak medu partizanima Ыо је Sava Koya�eyjc, koga је rodila Сanа Babovic u bra­ku s Prvom proleterskom udamom brigadom. Iznad svib је Nikoletina Bursac, koga је kentaur Vladimir Nazor na�ao ispod jednog kamena и Hercegovini, othranio svojim тlе­kom i nau�jo da риса iz ,,§arca" i da Ьаса kamena s ramena, pripremajuCi ga tako za ЬогЬu protiv htonskib bozanstava Lera i �peгa. U toj ЬогЫ Nikoletini је pomogao Bo§ko Ви-

64

ha, koga је donela roda, i �јјirn је juna�tvima otvoren поуј

herojski ciklus za пј�е razrede osnovnih §kola, i �jjj su pod­

vizi opisani u Ноmегоуоm spevu "Zenevska konvencija i

upotreba dece u ratnim dejstvirna".

Partizani koji su se istakli и borbi i иЫlј naroc:ito veliki

Ьгој Nemaca, izdajnika јlј drugih partizana (onih �to kradu

jabuke) dobijali su zvanje "Narodnih heroja". Narodni Ье­

гојј se dele па �jye i mrtve - mrtvi �jye и �itankama, а �jyj

па Dedinju. Оуј poslednji mrze Bitlse i zalam se za hap§e­

пје Dorda МаЈјanоујСа. Kad шцоdпi heroj l.Imre, vest о

tome оЬјауј televizija, ali пе ka�e da је taj-i-taj umro уес

daje preminuo,jer zvu�i tШnјје. Na sahranu пагоdnјЬ Ье­

гоја obavezno dolaze уојпјсј da рисаји iz mа§јnkј.

Уега и zagrobni zivot: Киса суеса

Jugosloveni su narod sklon sahranama. Zato ovde irnа т­

ko rnnogo grobova. Medu svirn grobovirna posebno mesto

zauzirna grob predsednika Тјт, Киса суеса и Beogradu.

Киса суеса је пајmanје, аlј najprometnije groblje па

svetu. Izgradena је od kamenih blokova te§kih 7 tona koji

su dovo�eni Savom i Оunауоm iz ТеЬе i Luksora. U iz­

gradnji је u�estovalo 1 20.000 Cmotravaca i vukovaca, а

prilikom visednevnih pogrebnih sve�anosti tu је zazidan Ze�elj i 1 0.000 glinenih ratnika Prve proleterske udame

brigade. Ako se odlu�ite da posetite Кисu суеса, oЫ�ajj па­

Јат da to u�inite oborene glave i peske. Najbolje је da kre­

Ilete sa Papuka ili Sar рlапinе, i ро mogucnosti unazad, па

kolenima ili puzeci. А Ыо је ijedan sto је hodao па rиkama.

65

Ки6а суе6аје jugoslovenski zid pla�a. Rekord u duzini

plakanja drzao је izvesni Kenet Kaunda, а јтао је i пајуе-

6и maramicu. Delegacije pak SSNO-a i SSUP-a nikad пј­

su pu�tali и Ки6и суе6а zajedno, zbog straba od poplave.

Najnesre6niji su ipak Ыlј опј iz SUВNOR-a, ajedina ute­

Ьа јтје bila da se upisuju и knjigu utisaka (" . . . lak�e Ы тј

bilo da тј је sin umro . . . ").

Kako bilo, nakon posete Ки6ј суе6а, ljudi su odlazili i

sami da sade суе6е. Re� је о nar06tom rituaI.u и �ast ро­

kojnog predsednika Republike. Kult ,,88 ruza za druga Тј­

ta" neki autori dovode и ует s Eleuzijskim misterijama i

obrednim poljskim radovima и сјlји оЬпауlјапје zivotnog

cik1usa. Sakralna mesta па kojima se оуај obred odrzavao

Ыlе su mesne zajednice, а obred sadenja vr�ili su geronti

(istaknuti �lапоуј lokalnog SUBNOR-a) i pri tom реуаlј

naro6te setvene Ьјrnnе. Naj�e�ce "Dшzе Tito, ljиЫ�jce

Ьеlа", jljjo� bolje, "Drugarice, posadite суе6е kuda vojska

druga Тita kre6e".

Mimohod је imenica mu�kog roda nastala 4. mаја

1 980. godine i ozna�ava nepregledne redove u kojima па­

rod satima �eka da vidi kov�eg s posmrtnim ostacima

predsednika Тita. Istorijski, mimobodje nastao kao kom­

Ыпасјја 19manskog mar�a i pogrebnib svetkovina Starog

carstva. U поујјој istoriji ne�to sli�no organizovano је и

SAD (Dzon F. Kenedi) i NDR Koreji (Кiт Il Sung), ali

stepen bola kojije pogodio Titov mimobod пе moze se ро­

rediti ni sa �jm do tada videnim. МоМа jedino sa dubinom

шrZпје s kojom su se u�esnici mimohoda okrenuli prema

Titu par godina kasnije.

66

Sveta mesta: Medugorje i Kumrovec

Posle Киса суеса, jedno od najposecenijih svetih те­

sta је Medug01je, и zapadnoj Hercegovini, SR BiН. Sve је

po�elo kada su neke devoj�ice videle Majku Botju kako

lebdi и vazduhu iznad jednog bretuljka nadomak Medu­

gotja. Izve�taj о tom dogadaju istogje �asa stigao па sto za

koj im su sekretar op�tinske organizacije SK, komandir

stanice milicije i na�elnik lokalnog ureda Turisti�kog sa­

veza Jugoslavije igrali preferans. опј su se samo zna�ajno

pogledali, odlotiIi karte ј, pokajav�i se u svojim srcima,

pali па kolena i predali se molitvi. Po�to su Ьјlј dobri i ро­

botni ljudi, Bog је usblio пјЉоуе molitve, ра је pistu па Сјlјрјmа produtio za 200 metara i stvorio veliki broj mо­

(еlа i pansiona u samom gradicu i njegovoj okolini. Ти su

odsedali уетјсј iz �itavog sveta, i to besplatno,jer niko ni­

је hteo da јт uzima pare.

U Kornrovcu (srpski: "Пожаревцу") Ьјlо је i mаlо уе­

cih �uda: legenda kate da se ovde, и jednoj kurnrove�koj

§tali rodio drug Tito, devet meseci nakon �to је njegova

majka Marija Broz sanjala Karla Marksa kako је nudi rnr­

kvicom. U trenutku Josipovog rodenja, па пеЬи iznad Za­

gorja bljesnula је petokraka zvezda i obasjala horizonte

�ove�anstva, zbog �ega se stari Francek toliko иpla�jo da

је naredio Pocoreku da odmah роЫје svu mu�ku decu и

Llrvatskoj, Slavoniji i Dalmaciji. Mali Jota se �udom spa­

sao tako �to ga је majka iznela iz �tale u koju se уес Ыlј do­

Sl i Ante ТттЫс, Franjo Supilo i Georgi Dimitrov da do­

ncsu darove, i pustila ga и pletenoj ko�arici niz Sutlu.

67

Zato su se Кишrоусanј, koji su inace vеоша zavideli onima iz Medugorja, odmah setili i оуе legende i vidovi­tog Martina. Naime, Martin је pored miseva cesto ујдао i druga Tita. Zato su ga poslali u Zagreb da isprica sta vidi i da zatrati podrsku odozgo, tj . od СК SКН. Kada ј е Martin ispricao Ivici Racanu pricu о tome kako је ЬаБ prosle nе­delje, vracajuci se kuCi iz bircuza, slucajno рroБао pored Titove rodne kuce i video druga Тita (" . . . а nas ti Jotek pred hiticom lebdi i уеlј: tMartine, majku ti botju' је­Ьет . . . '''). Racan se samo namrstio i kratko rekao da се dati stvar па diskusiju u ск Naravno da stvar nigde nije dao i jedino sto је od svega ostal0 је izreka, "Martin u Za­greb, Martin iz Zagreba".

Deda Mraz

Posle druga Tita, gradani Jugoslavije najvise postuju Deda Mraza. Narocito pioniri. Deda Мraz medutim nije bog, nego covek и crvenom odelu koji deci u Jugoslaviji i drugirn socijalistickim zemljama poklanja igracke za No­

vu godinu. Podseca таl0 па onog iz Koka-kole, аlј ne do­lazi za Botic jer је ateista. Uostalom, prvi put је иБао u Ји­goslaviju s Rusima, па kamionu umesto па sankama.

Deda Mraz пе obilazi samo decu, nego i funkcionere, tako da su najlepsi doceci Nove godine uvek Ыlј па Brdu kod Кranja. Drug Tito је Ыо dobar domacin, hranio је go­ste zasekom i иуео оЫсај da svi moraju da nose sarene ра­pirne kapice па glavama. Карјса је najlepse stajala Dte­таlи Bijedicu jer је оуај јmао ubedljivo najvecu glavu u saveznim organima vlasti, ра i sire.

68

Deda Mraz је ио6 svakog prvog januara obilazio decu ро preduzeCima u kojima su radili njihovi roditelji i pokla­пјао јm tzv. "paketi6e" pune ЬоmЬопа i �okoladica, od �e­ga su se klincima zubiCi prvo kvarili, а oko sedme godine, i ispadali . Zato su nakon pada Berlinskog zida, поуе vlasti osudile Deda Мraza (и odsustvu), ра је morao da pobegne па Sevemi pol. Medutim, Ыy�a deca i dalje veruju da De­da Мraz u svom skrovi�tu па Sevemom роlи u dubokoj ilegali i dalje gaji irvase. 1 kuje рlапоуе za povratak.

,

Kozara

Na planinskom vrhu Мrakovica, оа Kozari, nalazi se пајуесе sve­

tili�te па svetu, delo akademskog уајат Du�ana Dfumonje. То је najpoznatij i ргјтег sakralno-samoupravnog stila u umetnosti, koji

karakteri�e upotreba ogromnil1 kolitina betona, geografskih рго­

stora i поу�апјћ sredstava iz buMeta Federacije. Pored Мrakovi­

се, slitna, аЈј mапја svetili�ta postoje i u ostalim republikama: Ја­senovac u Нrvatskoj, Sumarice u Srbiji, Drazgo�e u Sloveniji i Вј­tola u Makedoniji. NjillOva izgradnja ЫЈаје izuzetno te�ka i dugo­trajna, tako da јћ u SR Стој Gori nisu пј ргауЉ.

69

OBRAZOV ANJE 1 NAUКA: v

RACUNAJTE NA NAS

Usmereno

Osnovu �kolskog sistema SFRJ �ini usmereno obrazo­

vanje. Obrazovanje se zove "usmereno" јег se, za razliku

od svih ostalih obrazovnih sistema и svetu, deca и Jugo­

slaviji ne opredeljuju za јеdnu od nauka, уес za jedan od

" "smerova .

Takvih smerova ima mnogo, а najpopиlarnijije гаmра­

d�ijski. Mada пјје !о§ пј pos!asti�aгski (pogotovo odsek za

tu!umbe), а ni ko�ni�arsko- skretni�arski. Svaka srednja

�kola и SFRJ јша svoj poseban program, а jedini zajed­

ni�ki predmeti su "marksizam" i "op§tenarodna odbrana i

civilna za§tita".

RеfО!ша �kolskog sistema и SFRJ niје Ша пј glatko ni

brzo. Otpori su bili ve!iki, pogotovo iz konzervativnih

akademskih krugova, ра su prilikom uvodenja usmerenog

obrazovanja mогаlе da budu zatvorene sve gimnazije и ze­

mlji. То је јmаlо pozitivan odjek u inostranstvu. Ро! Pot,

Кije Sampan i Heng Samrin Ыlј su toliko impresionirani

da su odmah da!i da se Suvarova "Bijela knjiga" prevede

70

па kmerski. Jedino im niје Ыlо jasno za§to su Jugosloveni zatvorili samo gimnazije, а пе i profesore.

Zahvaljujuci Suvaru, па§е §kole danas obezbeduju пе­uporedivo уј§ј пјуо obrazovanja od sli§nih §kola и Velikoj Britaniji, Francuskoj iIi Nema�koj. А о glupim Arnerikan­сјта da i пе govorimo. опј пе znaju �ak пј kada је Ыlа Се­tvrta neprijateljska ofanziva.

Najbolji теди "usmerenjacima" nastavljaju §kolova­пје najednom od mno§tva univerziteta §јтот zemlje. Опе koj i петаји dovoljno поуса za §kolovanje, stipendira drug Tito. Novac za stipendije poticao је od zajedni�ke u§tedevine koju su оп i ЈоУankа godinama odvajali od usta i stavljali и kasicu па Јоуankiпој nahtkasni. Stipendisti Tito­vog fonda Ыlј su јпа�е poznati ро tome §to za razliku od nOImalnih studenata пе studiraju ] 5 godina, уес fure da da­ји ispite и roku. 1 §to stalno jure ne§to §to se zove "prosek".

Ekskurzije

Jugoslovenska deca уоlе da idu и §ko]u i da и�e doma­cinstvo, ОТО i Кrle�ine drame. А јо§ уј§е уоlе ekskurzije.

Кrajem svake §kolske godine nastavni�ka уеса vode u�enike и posetu nekom drugom mestu и SFRJ kako Ы de­са ироznаlа svoju domovinu i уј§е је уоlеlа. Adolescente, рипе уеlјkШ о�еюуапја i рlапоуа kako се da ри§е cigare­(е, рјји рјуо, а тоМа i da se vataju, иысаји и , recimo, Ве­ogradu, i istovare и , recimo, Pore�ti.

Po§to је put dug, programomje predviden odmor na те­stima posebno zanimljivim za tinejMere. Тзkvа mesta su masovna strati§ta, grobnice i spomenici NOB-a. Ali, to niје

7 1

bilo vaZno - па ekskurzijama је bitno samo опо �to se radi kad раdnе mrak, uz pesmu "Da lј znзS da (е volim" Dade Торјса, ili, jo� Ьоlје, "сrш leptir" YU-grupe. Medutim, omladinci su obavezno morali da slu�aju (ј реуаји) јјednи nar06tu pesmu koja se zvala .;Ra�unajte па nas".

"Ra�unajte па nas" је najpoznatija pesma tzv. "dvor­skog" pravca u jugoslovenskoj zabavnoj muzici (eng. : "dog рор"), koju podjednako vole sve generacije: рјоni­ri, domacice i penzioneri. Zato па ekskurzijama и�еniсј tu pesmu реуаји zajedno sa svojim nastavnicima. Pored ekskurzija, pesma se izvodi i па radnim akcijama, kao i u kasarnama тА, nakon polaganja sve�ane zakletve.

Тот pesmom autor оЬауе�tзуа publiku da је "za za­kletvu Titu spevao stih" i to u ime svoje generacije, rode­пе "pedeset i neke". Zatim autor tvrdi da, uprkos bojazni da отlафпи "nosi pogre�an tok" (jer оуа "slu�a plo�e i svira rok"), u пјој , (ј . omladini, "struji krv partizana", te da zato опа znа .,za�to је tu". Na kraju autor poru�uje drugu Titu, SSNO-u i SSUP-u: "ra�unajte па nas".

Za izvodenje i slu�anje te pesme potrebna је jedna gitara, таlо sluha i jak teludac.

Akademici

Jugoslavija јта izuzetno dugu i bogatu akademsku tradiciju. Zato se za jugoslovenske akademike mote re­ci da pripadajujednom od najstarijib zanata u SFRJ.

Vi�evekovna tradicija jugoslovenskih univerziteta kao �to su narodni univerzitet "Botidar Ad�ija" ili rad-

72

ni�ki univerzitet "Rade Коп�ат" uticaJa је пе samo па for­

miranje intelek:tualno i тогаlnо snazne dru§tvene eJite, уес

је uticaJa i па duhovni zivot naroda u пајЉет smislu гe�j.

Jugoslavija danas zauzima ubedljivo prvo mesto u sve­

tu ро rezervama nau�nih radnika. SFRJ takode drzi i svet­ski rekord ро broju akademika i doktora nauka тегепо па

kvadratni kilometar. Najveca koncentracija nau�nih rad­

nika zabelezena је u najstarijim i najuglednijim evropskim

univerzitetskim centrima kao §to su Beograd, Zagreb i Pri­

§tina. Po§to radaju ko §lјјуе, Ьгој doktora nauka se jedno

угете opasno priblizio broju nepismenih. Аlј, jugosJo­

venski doktori nisu samo najmnogobrojniji, уес i najorigi­

nalniji: niko drugi па svetu пе brani teze poput "Politi�ka

ekonomija od Kejnza do Kardelja". Ina�e, najpopulamiji

jugolovenski nau�nik Ыо је Мјlјуој Jugin. Dok mu jed­

nog dana Nil Armstrong пјје stao па kшје oko.

U SFRJ је Ьјlа уеота razvijena i institucija tzv. "po�a­snih doktorata", koji se dodeljuju uglednim nau�nim rad­

пјсјта iz zemlje (dr Nikola Ljubi�ic, dr Veli Deva), i јо§

uglednijim nau�nicima iz sveta (dr ldi Лmјп "Dada", dr

Muharem "El" Gadafi). DodeJjivanje po�asnih akadem­

skih titula svakom stranom drzavniku koji poseti Jugosla­

viju u§lo је po�etkom БО-ih u formalni protokol Kabineta

predsednika Republike ("Kad moze da dijeli опај таlј iz

Etiopije, majku јој bozju i Etiopiji . . . ОО).

Do pravog uzleta паи�пе misli doJazi, medutim, tek sre­dinom 80-ih, i to pod uticajem fundamentalnih otkrica u oblasti genetike do kojih se do§lo u laboratorijama SANU.

А ondaje krenuJo.

73

KULT 1 UMI!:TNOST:

Od Кrlezinih drama do

Mestrovicevih Srba

КnjiZevnost: Fric је Ыо covek debo . . .

Najpoznatiji jugoslovenski pisac је ЕтЉ Kestner.

U doba pre nego §to su naucnici prona§li Playstation I l , njegov roman za decu "Етјl i detektivi" Ыо је najvredniji

deo pionirske imovine. •

Likovi poput Emila Ьјlј su medu Jugoslovenskom de-сот podjednako populami kao i Нагј Poter medu dana­§njom, а knjige kao "Вјјеlј ocnjak" јlј "Djed Som" ј§lе su

nekad od ruke do rиke kao danas diskovi "Mortal Сот­bat" i "Pet Cemetery".

Етјl medutim nije Ыо android niti je Ыо poznat ро ne­kom posebno okrutnom nacinu kojimje uЫјао protivnike.

Naprotiv, Ыо је obican decko, u kratkim сrnјm ы1сата,, koji је sa svojim drиgarima iz ulice jednom pomogao роli­сјјј da ubvati nekog sitnog lороуа. U svoje угете to је ЬјО dovoljan razlog za divUenje, pogotovo §to је Еmјl јо§ iшао i mesinganu automobilsku trubu kojom је izdaleka

najavljivao svoj dolazak i kakvu smo teleli da јтато i тј.

74

Osim te knjige, Nobelov komitet iz na�e ulice visoko је сепјо "Dјебakа konzula", ,,I<roz pustinju i pra�иmu" i "De­

си kapetana Granta". 1 naravno, "Dјебakе Pavlove ulice".

Posle Kestnera, jugoslovenska deca najyj�e vole Miro­slava Кrle�u. Оп је napisao najuzbudljiviji deo obavezne �kolske lektire. Generacije se secaju da su, pored Кrle�i­пјЬ romana od sedam kila, posebno napete bile "Balade Petrice Kerempuha" koje је оуај iz nekog razloga napisao па mongolskom jeziku.

Da Ьј пат pribli�ili Кrleт, profesori su govorili da је оп ЬјО пајЬоlјј prijatelj druga Тita i da се zato тоМа dobi­ti Nobelovu nagradu. "Predavali" su Кrle�u kao napred-110g i socijalnog pisca, s бim smo se slagali i sve priznava­lј, samo da пе �irimo temu yj�e nego �to је Ыlо neophod-110. Кrle�a је posle јеdnо vreme Ыо и modi zato �to је umro, а jo� posle, zbog otvorenog pisma pиkovniku Baru­tanskom, Кrleт su иkinuli i izbacili iz nastave, izda­vабkih planova ј јауniЬ biblioteka. Zato �to је Fric Ыо бо­

vek debo i sve је znао bog te . . .

Аlј, ipak пјје dobio Nobelovu nagradu. Dali suje An­dricu iako se пјје dru�io s Titom.

Cikovne umetnosti: Vilerovi gobleni i MestroviCevi Srbi .

Опо �to su za Afrikance аfi"iбkе maske, to su za Jugo­slovene Vilerovi gobleni. Dakle, likovno blago пасјје.

Vilerov goblen simbolizиje praiskonski estetski napor Ijudskog roda da ulepsa zid u dnеvnој sobi iznad troseda. Тај napor preduzimaju domacice: prvo se rasprostre �eтa

75

(iz Bazara ili Buтde) ра se nekoliko sati nepoтj�no studi­ra. Zatim se uzme igla i konac ра se dugo bocka i veze. Ро­sle se nategne па okvir i urami. Ram mora da bude spekta­kиlamog obIika i оЬауеznо pozlacen, ili tako ne§to.

Gobleni sadrze razlible prizore - po�ey od reproduk­сјја poznatih slika (Gola Маја za spavacu, obu�ena za dnеупu), do prizora iz svakodnevnog zivota (Propast Ротреје, Splav Meduza). Poseban pravac и \Imetnosti go­Ыепа predstavljaju deca koja pla�u: па nekim goblenima deca pla�u sama, а па пеkirnа zajedno. Ima i goblena па kojima пе pla�u samo deca nego i odrasli, па primer Сј­ganke s gitarama i sl. Zato su Vilerovi gobleni јеdnа pri­Ыпо tuzna stvar.

Osim Vilerovih gobIena и SFRJ su уеота trazeni i tzv. "пајупј" slikari. Re� је о slikarima koji петајu nekи teh­nikи, аlј јтајu dobru volju ijako su marljiyj. опј naj�e§ce slikaju scene iz seoskog zivota: poljoprivredne radove, domace Zivotinje . . . Zato пајупо slikarstvo uziva yelikи populamost тедu па§јт radnicima па privremenom radu и inostranstvu, аlј эато тедu intelektua1cima, od оэпоу­пе §kole пауј§е. Posedovanje "пајуе" smatralo se za §ik, роэеЬпо ako kиpj§ s\ikи па ашсјјј и ЈАТ-оуоm аујопи Beograd-Njujork.

U oblasti vajarstva najboljije Ыо Iуап Me§trovic, Fidi­ја iz dalamatinske Zagore. U mladosti је Me§trovic Ыо па­klonjen telima srpskihjunaka, koji эи и njegovoj interpre­taciji patili kao Mikelandelovi robovi ро tuтskim kиpatili­та. Zato је Me�trovic daleko zаslшпiјi za �irenje kosov­skog kulta nego Slobodan Milo�evi6, Уаэiliје Кrestic i Kurir Јоујса zajedno.

76

Me§troyic је postao poznat ро Tutankamonovoj grob­

пјсј za izvesne Ra6ce iz okoline Cavtata, beogradskom

"Pobedniku", te роznот reljefu "Кrist i Stepinac". Мопи­

menetalno§cu se pak izdyaja Njego§ev mauzolej па Loy­

сепи gde је autor prikazao Petra Celika kako pu§ta bradu i

dr�i prst па �elu. Iz toga је Zuba, koji је u sedmom рао iz

domacinstva, а u osmom postao punoletan, zaklju60 da је

taj Celik Ыо neki rnnogo pametan �oyek. А kakve to iша

veze s karijatidama, Zuba уес nUe итео da objasni.

Muzicka bastina

Ima mnogo dokaza da su Jugosloyeni muzikalan narod.

Jedan od njihje Glamo�ko пјјето. Drugije Iyo Pogorelic.

Ivo Pogorelic је ponos i dika radnih ljudi i gradana Ји­

goslayije. Kad оп nastupa, Sava centar se парunј ko da

igra me�ka. Publika obo�aya kako Pogorelic mrda glavom

i radi опо s rukama i ustima. Svi su ga voleli, osim Јоуапа

Kolun�ije koji је Ыо ljubomoran, ра ga је јеdnот s bal­

kona gadao zatvara�em od рјуа. Iyo Pogorelic је Ыо пај­

уеса muzi�ka zvezda JugoslavUe sve do ројауе Lu�ijana

Pavarotija za koga је Вапе Bambalic u trenutku odu§evlje­

па uzviknuo, "ala реуа, јеЬет ga u usta!"

Osim Pogorelica i Pavarotija narod po§tuje "Ререl јп

kri" (slo: Вlood, Sweat & Tears). Тај ansambl �inilo је ри­

по ljudi s mikrofonima. Вјlо јћје toliko da su se ddalijed­

пј za druge da пе popadaju sa scene. Po§to ih је Ыlо te§ko

prebrojati, а kamoli zapamtiti, u ртуј red Ы izgurali Miru

Ungara, јет је za njega publika negde уес bila �ula. Njiho-

77

Muzej vas, ideje nase

Najbolja шnеtпitkа dela Jugoslavije izlo�ena эи u muzeju .. Мј­тага" u Zagrebu. M uzej је dobio јте ро sinu jednog turskog

podanika koji эе sredinom 80-јЬ u Esplanadinoj knjizi gostiju potpisivao pseudonimom "Мјтага". Ret је о likovnom patrioti koji је Zagrebu, Hrvatskoj i Jugoslaviji poklonio najbogatiju kolekciju шnеtпitkih dela ikada videnu u istoriji civilizacije.

Zabvaljujuci Мјтагј izlebli smo svoje provincijalne komplek­эе i preko посј dobili пшzеј koj i ј е tukao Prado, Britig, Ufici i

Luvr zajedno. Rembrante nismo пюgli пј da ргеЬroјјто, Mati­sovih radova imali smo tak i vige nego glo ih је оп эат naslikao,

а dobili smo i originalni Zlatni gral u stjlu rokoko. Za Мјтаги se pritalo daje эуојсугетепо saradivao s Rusima oko nekih ге­

уегэа jz Drezdena i эа Sjr Oliverom oko prodaje belog ујпа опот Poljaku iz Vatikana. Neki ka�u da se Ьаујо i filmom ali da тије Olja Kodar maznula sinopsjs za "lstine i la�j" i prodala ga

Огэопи Velsu.

уа muzika је bila pod jakim uticajem hotel-wave-a i parti­

zanskih pesama.

Nakon prvog uspeha па renomiranom festivalu "Slo­

venska popevka", Ререl јп kri postavljaju standarde

estradnog nastupa i elegancije: zene su јmаlе velike frizu­

re i haljine sa sUokicama, а muskarci su, pored sli�nih fri­

zиra, nosili i velike "zulufe". Obavezni scenski rekviziti

Ьјlе su i zvonaste pantalone, karirani sakoi i siroke krava­

te, dok su kosulje obavezno bile "strukirane". А kragne

megalomanske.

78

Lepo је pevao i Ivo Robic, а medu peval3ima se jo� iz­dvajaju ујсе Vukov, Lado Leskovar i D�imi Stanic. Od ре­уа6са tu su Lola Novakovic, Zdenka Vul3kovi6 i Ljupka Dimitrovska. Posebno mesto zauzima Tereza Kesovija jer јта Јер glas i "Dubroval3ki trubaduri" јег nose huJahopke.

Opera, balet i kozaracko kolo

Jugosloveni veoma vole balet ј, jo� vi�e, ореru. Oper­ski peval3i i peval3ice u�ivaju veliki ugled i po�tovanje и narodu. Mladi Jugosloveni i Jugoslovenke skupljaju ро­stere i fotografije Gertrude Munitic i Radmile Bakol3evic, medusobno ih razmenjuju i pokazuju јеdnј drugima.

Sto se baleta til3e, u Jugoslaviji se сеni sve, а narol3ito balerine. Zato u Narodnom pozori�tu u Beogradu, s trece galerije levo (rezervisano za srednje �kole) mo�ete ропе­kad l3uti uzvike tipa "тас, тас" i "tu sam". опј, medutim, koji пе uspeju da dodu do ulazinice za balet idu da gledaju KUD-ove. То su folk1orni ansambli koje ddava dotira da neguju tradicionalnu muziku i plesove. Oni se јеdnот go­di�nje okupljaju u Zagrebu da pevaju i ple�и. Posebno vo­lе da igraju "kolo".

U SFRJ svaki narod јmа svoje kolo - kad se и njega "uhvate", neki se tresu, drugi cute, treci se ogla�avaju vi­sokim glasovima, itd. Postoje kola koja igraju samo �ene, аlј i kola koja igraju samo mu�karci ("momal3ko kolo"), i 10 tako �to se mu�karci dr�e za ruke i grle oko pasa. U пе­kim slul3ajevima, plesal3i vitlaju таl3еујта i skабu па Ьи­Ьапј, а јта i takvih kola u kojima se ljudi јеdni drugima репји па glavu.

79

•

Najpoznatije kolo u SFRJ је kоzагабkо kolo. То је vr­sta ritualnog plesa kojim se vеliба гаtniбkа pobeda јlј neki drugi zпабајan uspeh zajednice. Odatle simЬоliбпо hvata­пје za ruke uбеsпikа u plesu. Коzагабkо kolo је i magijski obred u kome se ројеdiпабпа уоlја podreduje kolektivnoj u sled hiрпоtiбkоg ritma plesnih koraka i пагобitоg пабiпа реуanја: рlеsебi padaju u trans i ogla�avaju se otegnutim zvucima, zabacujuCi glavu unazad.

Upravo је zahvaljujuCi оуој magiji Ыlа ugu�ena роЬи­па studenata и Parizu 1968. godine. Naime, odmah nakon De Golovog pisma Univerzitetskoj konferenciji Sorbone, Crveni Denije izvadio maramicu, viknuo "lеlе" i povukao kolo preko Trga Invalida. Odmah su ти se pridruzili fran­cusk:i i пеmабk:i studenti, ра је баk jedan Andreas Bader (koji је u to vreme studirao �umarstvo) i sam zabacio gla­уи i viknuo, "obori !" Уес sutradan studenti su робеli opet da raznose mleko i поуше, kao da пјМа пјје Ыlо.

Rudi Duбkе је па to reagovao роlеmiбkim tekstom и Praxisu pod naslovom "Glаmобkо пјјето jednog anarho­l iberala", а Veljko УlаЬоујС је udario Мilo�a Мшјса �ta­рот ро glavi. Tek da se znа ko је gazda.

Jirzi Mencl: Vlak bez voznog reda

Najbolji jugoslovenski Штоуј prave se u Ce�koj. То је zato �to u је u glavnom gradu Сеhоslоvабkе postojala tzv. "Pra�ka �kola", odnosno istureno odeljenje Fakulteta dramskih umetnosti iz Beograda. U toj �koli Jugosloveni su ибiJј СеЬе kako se prave dobri filmovi bez rnnogo para, vrti опо па kameri i рјје plzensko рјуо.

80 .

Sefkatedre Ыо је dr Emir Kusturica, а asistenti juniori Markovic i Grlic. Najtalentovaniji studenti Pra�ke �kole, poput Лајја Мепеlа, proslavili su jugoslovenski film и ti­tavom svetu. Мепеlоу "Vlak bez vozno g reda" ("Ostre sledovane vlaky") dobio је "Oskara" kao пајЬоlјј strani filт u 1 968. godini. Medutim, taj isti film пјје Ыо tak ni pozvan па Pulski festival. Zbog takvih nepravdi, mnogi predstavnici Pra�ke �kole napustili su zemlju i оШШ и јпо­stranstvo. Neki su se tamo odli�no sna�li, kao npr. Кагl Malden i Piter В оgdапоvЩ dok su drugi, poput Mjlo�a Fоппапа, uvek o stali ро strani. Milo� se, recimo, i danas zbuni kad treba d a odgovori па pitanje gde se tacno паlзzј ta Cehoslavija. Posebno зkо ga to pita Seron Stoun. Ш Кјт Besindter.

Pored Pra�ke !\kole, Jugosloveni јrnаји i Сrnј talas ( fra.: "filт појте"). Na� najpoznatiji takav Шт ј е "Nevi-110st bez za�tite", autora Dragoljuba Aleksica. Snimljenje u угете II svetskog rata i govori о tome kako neki rnra�an [јр kao juri jednu devojkи, а Aleksic је kao brani . Kasnije su mnogi u tome videli simbol otpora okupatoru. Aleksic је, јзkо �ovek seljak, Ыо scenarista, re�iser i snimatelj, а takode је i odigrao ј sve mu�ke uloge u Шти, jer ј е угете Ьјlо ratno, а bud�et ograni�en. РоМо пјј е Ыlо para za sti­горог,и jednoj sceni su ga 1l11аtnиlј pravoll1 daskom ро glavi, ра је privremeno izgubio ратСепј е . Z ato kraj filma пета veze s po�etkoll1.

Posledice su medutim ostale, ра је Aleksic posle rata уоlео da visi iz аујопа. Ajo� posle, neki ти ј е student та­IПUО traku iz Kinoteke ј snirnio Шm pod istim naslovom. Po!\to је student уоlео §pricer, scene iz starog i novog ш-

8 1

та su se izme�ale, па odu�evljenje filmskih kriti�ara koji su оуи tehniku nazvali "tehnika paralelne monta:le

". GJe­

daocima је sve to ЫЈо таlо dosadno, аЈј semenke su Ыlе odli�ne. Zbog slabog interesa publike, takvi fiJmovi su ka­snije deponovani и bиnkeгe. Zato danas niko ne zna ko su • Ыlј Mak i Zilnik. Izиzetak је "Kad budem mrtav i Ьео

"

D:limija Barke i "Skuplja6 регја"

Emira Kusturice, koji је sredinom �ezdesetih osvojio "Zlatnu раlти

" па filmskom

festivalu и Veneciji.

Glavnu mu�ku ulogu u tom filти maestralno је protu­тa�jo Bekim Fehmiu. Posebno је dobro odigrao no�enje televizora, kad krene da se kocka а :lena za njim yj�e "vrati televiziju, gelipteru jedan!". Оп је posJe igrao Leopolda ВЈита za RAI Uno i Ыо najbolji Odisej od Нотега do Kjubrika. Jo� posJe, igrao је u yj�e itaJijanskih fiJmova о Bad Spenseru i Terens Нјlи. Zbog izvrsnog poznavanja italijanskog jezika, ugJavnom је igrab gluvoneme геуоl­yeгa�e iIi indijanske vodice koji ne znaju engleski.

Partizanska skola Шта "Bitka па Neretvi" је пајуеСј jugoslovenski fiJmski

projekt svih vremena. Re:liser Veljko ВиЈајјс timje deJom ,

pomerio granice filmskih :lanrova, tako �to је u realisti�ku naraciju ratne ерореје иуео eJemente horora i sci-fi-a.

U svetskirn okvirima "Bitka па Neretvi" smatra se za­�etnikom tzv. "partizanske" �koJe filта. Pored "Neretve", najpoznatiji predstavnici tog pravca su "Valter brani Sara­јеуо" (Hajrudin Кrvayac) i "Saving Private Ryan" (Ste­уеп Spielberg).

82

Nakon premijere "Neretve" ( 1969ogo), glavni gl\lmci su za k:ratko vreme stekli епшmпu popularnost, kako u ze­тlјј (Ljubi�a Sarnard:li6, Boris Dvornik) tako i u svetu (Јиl Briner, Franko Nero)o

"Neretva" је kultni Шmо Svi Jugosloveni gledali su ga bar ро petnaest рии jer su ih jo� kao таlе vodili па speci­jalne projekcije za и�еnikе osnovnih §kolao Po�to deca burno reaguju па masovne scene razaranja i kasapljenja (posebno u�enici ni�ih razreda), II�iteljice su ih stalno iz-

..

gfZ.<>? Ро6 ,,Ј uL '11 >ЈЕо! , А Ц'

\) Ъ (IA) 6 о К S " !:.-f� '<.> Н ," fft' u

- - - - -

- -

- -

< -�

- - - - -

-

, ;> t ..!: � ! ,.

- -

- -

� o � �� �- I>I � '-ј) <:!. ..,

'ОЈ -Ј � \IJ � \\J� r. ,

�� �� �! , о

\'I!. v!

() '"

83

поуа vodile па utvrdivanje gradiva ("Petrovicu, opet fu1u­ri�!"), tako da se nara�taji i danas dobro secaju Hardi Кri­gera, �etnika, usta�a i Handzar-divizije. 1 bude se поСи.

N agrade i festivali

Najveca filmska nagrada и Jugoslaviji zove se "Are­па". То је kombinacija Zlatne раlте, Olimpijske medalje i Nobelove nagrade.

Jednom godi�nje и Pиlj se okupe tzv "filmski radnici" kako Ы se kupali, sun�ali i medusobno nagradivali. Gde god da krenu (npr. Milena Dravic i Dragan Nikolic), is­pred пјјЬ Ы tr�ali pulski рјопiП i vikali : "Gl\Jmci! Sire, do­laze glumci!"

Arena је jna�e naziv za lokalni Koloseum gde se odr­zavaju tzv "zvani�ne" projekcijе, za fиnkcionere i njihove drugarice. Ziri је Ыо poslovi�no velikodu�an, i svi su па kraju Ыlј zadovoljni, је( је broj ,,Arena" vi�estruko pre­ma�ivao broj prikazanih filmova.

Za razliku od Pulskog, па Beogradskom filmskom fe­stivalu (poznatijem kao FЕSТ) пје Ыlо nikakvih nagrada. Beograd је и svoje vreme Ыо daleko zna�ajniji filmski centar od Los Andelesa, Уепесјје ili Капа. Reziseri, glumci i majstori rasvete iz 6tavog sveta nisu hrlili оуато zbog поуса, уес zbog slave. Ne Ы li ih neko video kako u foajeu "Sava centra" caskaju s Rankom Muniticem jli,jo� Ьоlје, s Мјlanот СоlјСет.

Strancima је Ыlо lеро и Beogradu, jer ih је lokalno sta­novni�tvo primal0 ra�irenih ruku. Ne postoji пј jedan Вео­gradanin koji li�no niје platio vinjak Pekinpou, Kopoli iIi

84

bar Мјlо§и Formanu. Мnogi su vodili Roberta de Nira па burek kod Stajge, ili izvlatili Roberta Мitama ispod stola kod Јуе. Ima i оnih koji su рлтјli па prenoci§te Liv Ulman kad је оуа Ьјlа па potetku karijere i пјје јmаlа para пј za sa­matki hotel па Dorcolu ("Ра �ta ste pritali kad пе zna§ ni da beknes engleski?" -"А ko ka�e da smo uop§te pritali . . . ").

PozoriSte: kazaIiste

Najbolje pozoriste u Jugoslaviji zove se BIТEF. То је tipitan primer komunistitke represije u oblasti kulture i umetnosti. Pod ргеtnјата Мјге Тгајlоујс i Јоуапа Cirilo­va, domaca publika је па silu gledala strane predstave i pratila savremene pozorisne tokove. Tako da mnogi danas maju sta је "scenski minimalizam" i odlitno se secaju Ljubimovljevog "Majstora" (ј gole Ruskinje), Brukovog .. Sna" (уј§е golih Engleskinja) i La МатјпЉ "Igratica" ( vcoma mnogo golih Amerikanki).

Pored estetske i edukativne, Bitefima i socijalnu funk­сјји - to је odlitno mesto za sklapanje poznanstva sa stu­dentkinjama iz unutrasnjosti. Zanimljivo је da se па Bitef l1ajtesce islo bez karte: funkcioneri su iшаlј svoje pozivni­се, а studenti su �jcali kod onog sto cepka karte dok ih пе pusti da sede u prolazu izmedu redova, §to se smatralo уе­ота ekskluzivnim. U svakom slutaju, ВITEF su Ыlе ро­forisne igre kakve Balkan niје video jos od Periklovog do­Ьа, а kako stvari stoje, песе vise пј da vidi.

Od pozorista је jos рориlато i "Radovan IП". Direktor ovog teatra i tumat glavne uloge Ыо је dr Zoran Radmilo­vic. Оп је, kao i svi veliki gllJmci, patio od treme. Zato је

85

рге predstave uvek j�ao u Srpsku kafanu da рорјје ko­ka-kolu. Medutirn, иo�j ргешiјеге "Radovana" toliko је Ьјо uzbuden da је izgubio svesku i potpuno zaboravio svoj tekst. Tako da је morао da ga izmisli.

Тај tekst svi Beogradani znaju napamet, јег video-ka­setu s Radovanom vuku svuda sa sobom. опј се kad-tad, u znak posebne naklonosti, predlo�iti svojim novim prijate­Iјјта u Torontu јlј Johanesburgu, da zajedno pogledaju "najboJjeg glumca iz Ыy�e Jugoslavije". Novi prijatelji се naivno prihvatiti taj predlog i пагеdnа tri sata provesti pred ekranom па kome se ni�ta пе vidi, slu�ajuci domaCina ka­ko јm u иуо yj�e integralni prevod predstave ("Stanislav, 1 fuck уоиг peasant father", "who shit out ofhole?"). 1 игlа od smeba.

86

Sredstva javnog informisanja,

crveni bilten i Alan Ford

Dnevna stampa

Po�to SFRJ јша najyj�j procenat nepismenih и Evropi,

Jugosloveni i Jugoslovenke уоlе da se prave уатј tako �to

�itaju поујпе, i to da ih svi vide: и kafani, па ulici i па poslu.

U SFRJ izlazi yj�e dnevnih listova, od kojih su пајуа­

Znјјј "Vjesnik" Zagreb, "Nova Makedonija" Skoplje,

"Delo" Ljub!jana, "Politika" Beograd, "Oslobodenje" Sa­

гајеуо i "Pobjeda" Titograd. Sve te поУinе шanје-уј�е рј­

§и isto, uglavnom о samoupravljanju i nesvrstavanju.

Stvari stoje druga6je s ye�eтjoт §tarnрот, koja јша cr­

пи hroniku, horoskop i nagradnu igru ("ЈАТ vas vodi и

Lenjingrad"), раје rnnogo zanimljivija. Postoji i "Borba",

аlј to nisu поујпе уес organ СК SКJ. "Borba" је imala пај­

уесј [Ol та! па svetu (odatle izreka "iша Ьиlјu ko dva lista

:ШогЬе''') патепјепа рге svega partijskim funkcionerima.

Опј su, pored поујпа i "ВогЬе", �itali јо§ i tzv. "Crveni"

bilten, koji је поси, и dubokoj ilegali §tampala drZavna

agencija "Tanjug", i koji su uтesto kolportera raznosili

Ргlе i ТЉј ("Stoj ! Ко ide?" - "Pulicer.") О �eтuje Crveni

87

-

• -

< > • •

. , ( -

·-

1 , О

__ ��:::-�C I

bilten pisao - ne zna se, jer su funkcioneri јтаlј obavezu da ga izgu�vaju i pojedu odmah posle 6tanja.

Kasnije, s razvojem demokratije i ukidanjemjednopar­

tijske diktature поујпе su робеlе da pj�и �ta ЬоСе. АIi sa­

то о drugima, i to pod uslovom daje uvredljivo. Кrajeт 80-јЬ, zahvaljujuci visokim profesionalnim i moralnim

standardima novinarstvo do�ivljava renesansu, а novinar­

ski poziv postaje sinonim za poMenje, hrabrost i Ijudsko dostojanstvo. Ostatak ргiбе znamo.

v Od Kekeca do Cika

Jugoslovenska deca najvi�e уоlе da бitајu баsорis

"Cik" (sI0.: "Vroбi kaj"), а kad krenu и �kolu, i ,,zum ге­

porter". Тј listovi su puni lерјЬ fotografija, koje su mnogo

zanimljivije od от]} и "Veseloj svesci" јlј "Kekecu".

Pored "Cika" deca и Jugoslaviji rado 6taju i stripove.

Stripovi iшаји veliki obrazovni znабај jer obogacuju i pro�iruju dебјi гебпik: "k vragu" (Narednik lronside), "sto ти gromova" (Teks Уilег) "grom i pakao" (Kapetan Mark i Zalosna Sova). Мnoga su deca Ыајисј stripove naubla i prve strane ге6, npr. "karamba" (Zagor i Ciko), ра i бitаvе strane jezike: "kregah", "пита", "bundalo" (Tarzan).

Osim obrazovne, stripovi јтаји i vaspitnu ulogu: Pauk

(zbog тогаlа da zlo uvek pobeduje), Сеliбпа Pand�a

(zbog onog klinca iz Sarajeva koji је poku�ao to isto sa

�tekerom) i Uranela (zbog уеlооЬ sisa).

Posebno mesto, zbog uticaja па mlade nara�taje, zauzi­

та "Vjesnikovo" izdanje stripa "Alan Ford" autora Вип­ker-Magnusa. Citanje i - �to је jo� va�nije - citiranje

89

("Наl0 Bing, kako brat? Jo� је u zatvoru?") postaje dokaz pubertetske erudicije i dubovitosti. Мnogi jo� i danas pamte didakti�ke sentence tipa "Ьоlје cijeloga �ivota biti

milijuna� nego tjedan dana siromah" ili "gladujemo, jer

пеmато �to jesti", ili "ako kani� pobijediti, пе smije§ iz­gubiti", koje su па kraju postale stvar generacijskog pre­poznavanja. U smislu prepoznavanja zna�ajanje Ыо i do­тасј strip "Nikad robom "(,,Mirko, pazi metak . . . ") s оЬе­]e�jjma kJasi�ne knji�evnosti: niko ga пјје Ыао, а svi ga citiraju. Мanја deca уоlе i "Zabavnik", koji medutim пе

Ыаји, nego gutaju. "Zabavnik" se kupuje petkom, и trafi­

сј iza coska, ро сеni od 50 para, аl ' јо§ је Ьоlје kad se pro­budi§, а ,,zabavnik" pored kreveta.

Мос medija ili kako је Jansa postao zvezda

Nakon stripova, omladinci su spremni da predu па

ozbiljnije stvari, kao 8tO је zagreba�ki "Start". То је Ыо odblan �asopis nastao iz glupe ideje о samoupravnom

"РlејЬојu". Jedina dobra stvar koju је "Start" preuzeo od

"РlејЬоја" Ыlа је "duplerica" u sredini. Pored lepih duple­

rica, u "Startu" је Ыlо i dobrih tekstova, zbog �ega su ga

�itaoci dr�ali kod шсе uvek па vrhu drugih �asopisa (da se vidi). Osim ako slu�ajno пета neki primerak "Roling­stona" od pro�le godine.

Кrajeт osamdesetih па velika vrata ulazi glasilo Saveza socijalisti�ke omladine Slovenije pod originalnim i пео­Ы�пiш naslovom "Mladina". То је Ыо prvi list и SFRJ koji se zajebavao па ra�un 8tafete, pudlica i dijamantskog prste­

па. Zato su је јеdnо vreme �itali svijugoslovenski omladin-

90

сј koji dr�e do sebe - uklјш3uјuCi tu i опе koji su па slove­

na�komjedino znali da kafu "Olimpija - Ljubljana"

.

То је, medutim, ozibljno Шо па �ivce General�tabu

ЗNА, posebno zbog toga �to је "Mladina" reklamirala

"ТЬоту" majonez u vreme srpskog embarga па slove­nai::ku robu. Kada је "Mladina" jo� naivno pokrenula па­

gradnu igru pod naslovom "Sta znai::i skracenica KOS?", Ad�ic se zateturao s rukom па srcu, а Kadijevic lupio �a­kom о sto i rekao Матиlј da prenese опот Brovetu da је Ыlо dosta sranja i da hapsi Kui::ana.

Brovet se jako zbunio ра је umesto Kui::ana slu�ajno

uhapsio nekog zastavnika. А kad је video �ta је uradio, tek onda Бе spetljao i uhapsio jo� trojicu slui::ajnih prolaznika,

ukljui::ujuci tu i izvesnog Janeza Jan�u. Tako da је ovaj

preko поСј postao zvezda.

JRT: Jugoslavi dizjem риап

Svaka republika i pokrajina u SFRJ, pored sopstvene

�elii::ane, petrohemije i akademije nauka, јта i svoju sop­stvenu televiziju. Republii::ke i pokrajinske televizije za­jedno 6пе jedinstven televizijski prostor koji se zove JRT.

Najpopulamija emisija па JRT је Pesma Evrovizije. Ти

emisiju vodila је Helga Vlahovic. Gda Helga је izmislila tzv. "autorsko" vodenje festivalskih programa. Zahvalju­

јиСј пјепој ume�nosti, publika Ы i Dragu Diklica do�ivela kao Тота D�onsa, а Ljupku Dimitrovsku kao Ritu Рауо­

пе. Stipica Kalogjera se zahvaljujuci elokventnosti gde Helge, pretvarao u Herberta fon Karajana, а njegov brat Nikica u Zubina Mehtu (jer Herbert пјје јтао brata). Cak

9 1

је i OJiver MJak:ar и dru�tvu gde Helge Ыо Јер ko Мјса Or­lоујс, а ри�ю festivalski auditorijurn delova10 је 6sto i

pristojno. Gda He1ga је jna�e govori1a yj�e stranih jezika i to

"te�no". Та пјепа neoЫ�na ve�tina posebno је do�1a do iz­ra�aja kod Pjesme Eurovizije и Zagrebu zbog suverenog na�jna па kojije izgovarala "Рејра troa рuап" i "Nizerlans sri ројпе". Gledate1jstvo је Ы10 bez daha, jer је yj�e jezika

od gde Helge govorio samo predsednik Dmovsek. Pored gde He1ge, narod у01ј da g1eda i Kviska. Sama

re� "kvisko" poti�e od јтеniее �enskog roda "К viskote­ka", �to је Ыо naziv za kviz serijaJ RTZ и periodu

Ј 978- 1 986. Као zbima iшепјеа muskog roda, "kvisko" оznа�ауа predmet speeifi�nog oblika, naj�e�ce na�jnjen

od drveta u vidu stonog ukrasa. Izg1edom asocira па �tetne insekte i Olivera M1ak:ara. Istorija be1e�j i "kviska" u оblј­

kи betonskog spomenika, monumentalne tapiserije i pri­

veska za klju�eve. Upotrebna vrednost "kviska" sastoji Бе u "uJaganju" bodova osvojenih tokom kviza. Ali, pored utilitame, "kvisko" ima i estetskи vrednost: znаtnо је ро­уесао иkиpnu koli�inu Jepote па prostorima SFRJ. Ро Је­

poti је јmао pandan jedino и yи�kи i LјuЬШ Risticu .

•

92

Svakodnevnica:

gde i zasto zive Jugosloveni •

Jugosloveni tive bolje nego §to su zaslutili. Zivotni

standard и SFRJ neuporedivo је уј§ј od �ivotnog standarda

u drugim zemljama Isto�ne Evrope. Zato Jugosloven.i па

svoju siroma§niju bracu gledaju s visine. А i zato §to tive и

visokirn stamben.im zgradama poznatim kao "soliteri".

Arhitektura solitera insipirisana је Korbizjeom i §ted­

пјот gradevinskog materijala. Zato se stanovi u soliteri­

та ne sastoje od �itavih soba, уес od njihovih polovina.

Samo и Jugoslaviji mogu se naci jednoiposobni i dvoipo­

sobn.i stanovi. Ipak, glavna prostorija и soliteru је "ulaz"

ili "haustor". То је mesto gde deca divljaju kad napolju

pada ki§a, tj . dok јт пе izade onaj ludak iz prizemlja s

gvozdenom §ipkom.

Nakon §to obezbedijednoiposoban stan и soliteru, pro­

se�an Jugosloven krece и potragu za dva �iranta. Re� је о

Ijudirna uz �jjи ротос se dobija уеота povoljan kredit za

nabavku name§taja. Najbolji name§taj u SFRJ proizvodi

Slovenijales. Po�etkom 70-Љ Slovenijales је postao sino­

nim za udoban tivot i potro§a�ko bIagostanje u vidu gami­

tша "Кlasik", "Rondo" i "Мојса", zatim bra�nih kreveta s

93

ugradcnim radiom "ЕI Nis", te ne�ega �to se zval0 "regal"

а �to је bila neoЫ�no smela kombinacija �иpe i izl0Ње­

l10g prostoгa. Centralno mesto u regalu Ыl0 је predvideno za tv (sa ,,�ustik1om" i antenom) i "bar"(s ogledalom da iz­

gleda гasko�nije), dok su police s knjigama bile sme�tene visoko gore da se te�e dohvate. U regaluje Ыl0 mesta i za

druge estetske momente (zlatna gondola i bik s banderiIja­

та), а sve se to Iеро slagal0 s lusterima u obliku narand�a­ste lopte za рlат, snabdevene nekim naro6tim mehani­zmom, ротоси kojega тo�e da se spusri do poda.

Slovenijalesje Ыо prvi domaci proizvoda� kojije izba­

сјо па �i�te besne i eksk1uzivne sobne ,,�аnkоуе" s Ьаг­skim stolicama, kao i ba�tenski "trosed" па Iјиlјапје. Na­kon �to stekne sve te blagodeti, domacem potro�a�uje jo�

jedino preostajalo da obгj�e pra�inu s plasri�nog уоСа. 1, пагаупо, da zaka�i leptira za zavesu.

Zamrzivac i nestasice

Jugosloveni рunо jedu, zato �to јт rodaci sa sela �aljи рunо hrane. Опо �to dobiju sa sela, JugosIoveni odla�u и

kucne mrtva�nice, poznate pod nazivom "zamrziva�i". U

ргјргеrпi i odlaganju hrane u zamrziva� ll�estvuju �itave porodice. S isukanim no�eyjтa i sjajem и 06та, опј pri­laze golom kuhinjskom stolu па kome lеп "polutka" (svi­пја sjednim uvetom i dve noge) kako Ы оЬаујlј гаdnји ро­

znatu pod stru�nim nazivom "francuska obrada". Тот

pгilikom, starija deca poтa�и odraslima da bodu i seku, а mlada da pakuju. Svako paг�e mesa pa�ljivo se sprema u pJasti�nu угесјси zajedno s ceduljom: "vrat", "kJmenadJe"

94

јl ј "but". Meso za rodake koji nemaju zamrzivac obele�a­уа se posebno ("za Мilku", "za baku"). lnace, natpisi se dele па op�te ("meso"), posebne ("meso za supu") i jezive

("bakino meso za supu"). Вјlо је pored mesa i drugih stva­гј u zamrzivacu, npr. boranija, аlј to niko nUe voleo. Опо �to ne dobiju sa sela, Jugosloveni kupuju u samoposluga­та. Samoposluga је mesto gde Jugosloveni s ponosom ро­kazuju u �ta su sprcaJi strane kreditc. Та гес inace predsta­

уlја slobodan prevod americkog tеlJпinа "supeImarket".

Po�to је narod slabo znao engleski, nije Ыо siguran da

l ј је ргаујlnјје гесј "samoposluga" ili "samousluga", te је

govorio "posluga", ра cak i "usluga". Kako Ыlо, samopo­

sluge su postale simbol napretka i blagostanja, mesto gde se паЬаУlјаји stvari koje nisu u direktnoj funkсјјј opstan­

ka. U pojedinim periodima, medutim, samoposluge nisu Ыlе tako dobro snabdevene. Tada se govorilo о "nesta�i­

сата". Protiv nestagica se najvige Ьогilа Milka Planinc, а

kad је Ыlо gusto onda i Veselin f)uranovic. Oni su Ыlј уе­

liki ekonornisti, ра su 1982. godine podelili Nobelovu па­gradu za "Polazne osnovc dugorocnog programa ekonom­

ske stabilizacije".

Aparati za domacinstvo: pretis-Ionac i kaljava рес

Jugoslovenke su odlicne domacice. Pocetkom 60-јћ, s

rastom �ivotnog standarda, negde izшеdu "poluautomat­skih" magina za pranje ye�a (s valjkom za cedenje) i tele­

vizora "philips" (od poliranog drveta), ројаујlо se cudo

tehnike pod nazivom "pretis-Ionac". Naziv dolazi od iше­пјсе "pretisak",jer se hrana kuva pod visokom kompresi-

95

јот vodene pare. Pretis-lonci su ын уеота ргaktiбпi, јег su vi�esatno "kтбkапје" pasulja ili kupusa sa suvim mе­som, sveli па razumnih dvadesetak minuta. Pored toga, ы­li su elegantni i izradeni od nerdajuceg беlikа, koji su do­тасјсе ponosno nazivale "rosfraj

". Тј 10псј bili su snab­

deveni specijalnim mehanizmom za hеrrпеtiбkо zatvara­пје i hromiranim ventilom па poklopcu. Као i sva поуа паuбпо-tеhniбkа otkтjca, poput gasnih мЫnа i nuklearnih elektrana, i pretis-lonci su u робеtku izazivali podozrenje, ра баk i strah. Рriбе о tome kako znaju da eksplodiraju �irile su se u pola glasa, i niје Ыl0 ulice u kojoj bar jedna "kom�i­пјса

" niје odletela u vazduh, ostala bez deteta i\i makar bez

ruke. Ра ipak, domacice su i dalje hrabro kuvale ruбаk u svojim novirn 10ncirna. Oslu�kujuci iza vrata је l' �i§ti.

Опо �to је Ыо pretis-lonac za оЫбпе �erpe, to је bila "Кreka-Veso" za оЫбпе реСј. U stara vremena, Jugoslo­уепј su se grejali ротосu "kaljavih ресј" па ugalj koji su odrasli donosi\i и lirnenoj kanti iz podruma. Po�to se od uglja prljaju ruke, рес se zove "kaljava", а пе ,,каlјеуа". kako neki pogre§no govore. Каlјауа рес Ыlа је и upotrebi sve do pronalska nafte u рlаstiбnirn та", takode u podrumu. Nakon toga se ројаујlа са", pomenuta "Кreka-Veso". U пјеп rezervoar trebalo ubaciti i jednu ping-pong lopticu: kad se loptica пе znабi da treba dodati jo� nafte.

А Ыl0 је ј kucnih aparata za decu. Recimo, korito. rita su tradicionalno izradivana od lјта, а u varijantama i od tzv. "pocinkovanog" limа svetlosive

је. Korita slute za kupanje, па taj пабin �to se ргуо и dve �erpe kipuce vode sa �poreta, zatim �erpa bladne

96

iz slavine i па kraju dete, koje se provu<5e kroz vodu, паsз­рипја "bebi-sapunom", opet ргоvuбе i ostavi sa strane da se ispla<5e i osu�i. Kasnije su limena korita bila zarnenjena plasti<5nim "kadicama" ru�i<5aste (za devoj<5ice) i svetlo­plave Ьоје (za de<5ake). А sapllni su bili zemenjeni "kosili" репоm za kuрanје, koja пе �tipa о<5ј, ра deca mапје urlaju dok ih kuра�.

Odmor, zabava i rekreacija

Jugosloveni vole da se odmaraju. Najopu§teniji su su­botom, nedeUom i radnim danima.

Dok su таlј, Jugosloveni vole da idu и cirkus. Najbolji је "Iпtеmасiопаlni cirkus Adria". Zbog аујопа s lecima. 1 zзtо �to su <51апоvi trupe bili iz cele Jugoslavije: "Neustra­�jyj krotitelj lavova iz Nevade, D�опi Braun" ili "вш На­l.aJ"d i Ledi D�ејп - bengalske vatre па trapezu". А Ыо је i jedan mаdiопiбar iz Bagdada poznat pod јтепот "Princ Faruk". ТЉ godina je uop�te vladala moda stranih јmепа, 11 jedan od retkih koji se оуоmе odupro, Ыо је Miro Uje­ујс, �aтpjon sveta u "kе<5еzkебkепи". Оп је uvek Ыо pri­Rlojan, pozdravljao је риЫјku i sme�io se deci. Njegovi protivniei iz Amerike i Argепtinе bili su рзk пarпr�tепi i роkvаrепi, параdаli su ga s leda, <5upali ти kosu i gurali prste и о<5ј. Ali, Miro Ы ih па kraju uvek pobedio. Оп је

Inз<5е �jyeo па beogradskom Ta�majdanu i dnеvпо јео 80 сеуара, ра smo ga se malo i pla�ili.

Pored eirkusa i ke<5ezke<5kena, deca уоlе da se odmara­Itl i uz klik-klak. То је еdukаtivпа igra<5ka koja se sastoji ()(I dve рlаsti<5пе loptice sројепе kanapom. Тјm lopticama

97

treba vrlo tustro mlatiti kako Ы se izazvala sto уеса buka. Svrha igre је da odrasli popizde i zato se пајЬоlјј rezultati postitu pre 7 ujutro (nedeljom) i izmedu 3 i 5 popodne (radnim danom). Pored veMine i koncentracije to zahteva i veliku hrabrost.

Cvrge

Osim lирanјет и klik-klak, таlј Jugosloveni zabavlja­ји se i tako sto se lираји medusobno, i to и glavu. Genera­сјје Jugoslovena provele su dobar deo detinjstva primaju­сј i deleci ,,�vrge", tj . serije уеота kratkih, уеота jakih i уеота bolnih udaraca и glavu. Cvrge su se razmenjivale

zbog sisanja, za opkladu јlј опзkо, iz sadizma.

Мnogi se i danas secaju Mileta Копја iz sedmog tri i njegovih nesrazmerno razvijenih saka. Мјlе је svoju vesti­пи usavrsavao па skolskim odmorima, koristeci pri tom тanји decu, ali s krupnijim glavama, koju тије [оујо Ре­ra iz sestog dva. МаЈо dete Ы se otimalo i vikalo, аlј Ьј tre­пиtnо klonulo �jт ти Мјlе stru�no plasira jednu od svojih "migrenusa". Inа�е, najsurovija vrsta �vrge је bila tzv "macola" (lupa se srednjim prstom direktno и teme) , а и verziji Mileta Копја prvo izaziva eufori�ne halucinacije а zatim trajnu amneziju. Neka deca Ьј nakon takve �vrge

po�ela пеоЫ�по da se ponasaju i da se igraju �udnih igara. Jedna od takvih је poznata pod nazivom "varja�kinje -barja�kinje". Igra se sastoji и tome da neka deca реуајu "ј okolo salata, i okolo salata . . . " dok јт druga пе kafu " . . . пе veliki zbor!" Zatim se deca poklone jedna drugima ("ро­klanjam se па tebe, poklanjam se па tebe . . . ") i onda izabe-

98

rujedno medu njima (" О о оа tebe uzimam") koje se zbog (о­ga jako veseli i onda se svi smireo

Druga deca bi, nakon primljene бvгgе, робеlа da izmi­§ljaju svakave brojalice i pesmice, poput "ema-esasa-esa­sa-pipi-ja"i "pif-paf-puf-amerika-buf'o

Inабе, prvu katalogizaciju dебјih igara u SFRJ uradio је јо§ Brojgel Stariji ("De�je igre", KunsthistoMo, Wien): gomila razdragane de�urlije јигј (аmо-аmо ро platnu пе primecujuci da se gore усс uveliko skllpljaju neki jako za­јеЬапј оЫасјо

Dесје pesmice

Pиno је lepih dебјih pesmica u Jugoslavij i, а medu пај­'ер§јта је "Andelka":

"Na kamen sela Andelka, Andelka, 1 po�e gorko plakati, plakati, 1 пјој dolazi momak mlad, momak mlad: - 1 za§to pla�e§, An-del-ka?

- А kako пе ЬЉ plakala, plakala,

Kad sutra moram umreti, umreti, U сmој zemJji truliti, truliti U сmој zemJji tru-li-ti . . o "

99

Jugoslovenski praznici

Dan republike: praznik koji niko пјје slavio

Nacionalni praznik SFRJ zove se Dan republike.

U po�etku je za Dan republike pu�tana уојпа parada u

Beogradu, ali kasnije se od toga odustalo zbog skupoce.

U�tedene pare investirane su u tzv. "spajanje praznika".

"Spajanje" se vr�i ako Dan republike pada npr. u utorak.

ра se onda ponedeljak proglasi za neradni dan. Лkо Ы pak

Dan republike рао u sredu, onda Ы i ponedeljak i u.torak

bili neradni, а isto tako i �etvrtak i petak.

Po�to oЫ�an svet taj praznik пјје slavio, jer su svi odu­

vek bili protiv komunista, samo nisu smeli da ka�u, tog

dana se za ru�ak пјје spremalo ni�ta posebno, уес samo

опо �to se slu�ajno zatekne u kuci: pihtije, podvarak, sar­

та i pe�eno prase.

Odnekud Ы se, tзkоде potpuno slu�ajno, pojavili i ro­

дасј i prijatelji s domacom iz U�ica i demi�onima iz

тасјје, tako da је posle Dana republike sledila sezona

депја fleka. Dan republike је zato prirodno prelazio u

lоуапје do novogodi�njib praznika.

1 tako do Prvog таја.

100

Prvomajski uranak

Jugosloveni ukazuju po§tovanje raznim natprirodnim Ыејта, ра tako i industrijskim radnicima. То kulminira tokom praznika zvanog "Prvi тај".

Po§to su komunisti, kao §to smo rekli, zabranili religiju i spalili sve sakralne objekte, taj praznik se slavio па otvo­гепот prostoru, livadama i izleMtima уап grada. U cik zore 1 . таја drugarice Ьј priprernile ko§are s lakom иzj­пот и vidu kuvanih j aja, kif1ica i gibanice, а drugovi Ы па samom "terenu" za svaki slu�aj "okrenuli" i raZanj s jag­njctom, prasctom ili volom, и zavisnosti od broj�anog sta­Ј1ја sindikalne podrufuice.

Dok su u�esnici proslave bili јо§ trezni, dakle и ranim prcpodnevnim satima, bili Ы odrZani pozdravni govori (" . . . sa ovoga ovde mesta poru�ujemo drиgu Titu i druga­Ј·јсј Јоуаnki . . . "). Nakon toga Ьј nastupala kulturno-umet­J1i�ka dru§tva sa spletom narodnih igara iz svih delova Јu­goslavije. Posle Ы se pre§!o па јеlо i рјее.

Na kraju Ы rnladi mu§karci i �CJ1e po�cli da se jure ро

Љипјu, i to Ы Ыlо to.

Osmi mart

Медu sindikalnim praznicima posebno mesto zauzima Osmј mart, пеоЫ�по popu!aran и Isto�noj Evropi pre ра­Ila Berlinskog zida.

То је praznik komc su se nајуј§е radovali i и kome su Јlllјуј§е шivаli mu§karci. Proslav!jao sc ро pravilu и kance­IlIrijama i dru�tvenim prostorijama preduzeea i OOUR-a.

1 0 1

Mu�karci Ы s vrata povikali "srecan praznik", i redom Јји­Ьili sve koleginice, а zatim Ьј se odnegde ројаујЈо posluie­пје, naj�e�ce �eyapcjcj "па �a�kalicu", vinjak, рјуо i sitni kola�iCi, tzv. "minjoni".

U vreme surove komunisti�ke diktature 70-ih godina хх veka, "kolektivi" su povodom Dana �ena za svoje dru­garice organizovali �oping-putovanja и inostranstvo. Уе­се radne organizacije (Geneks, Ina, Energoinvest) slale su јЬ и Rim, Pariz ili London аујопот, а тanје i siroma�nije

u Trst i Budimpe�tu autobusom.

Osmi martje kasnije ukinut s obrazlo�enjem daje sek­sisti�ki i da vreda �ene, ра su mu§karci predlobli da se preirnenuje и Dan mu�karaca, §to је Savezna skиp§tina Ји­goslavije odbila vecinom �enskih glasova.

Slet za Dan mladosti

Re� "slet" јтепјса је mu§kog roda izvedena iz glagola "sleteti", � . spustiti se па zemlju s пеЬа i ozna�ava central­пи proslavu rodendana predsednika SFR Jugoslavije mar­�ala Josipa Broza Tita.

Slet se odпaya svakog 25. тај а па fudbalskom stadio­пи "Crvena zvezda" и Beogradu i predstavlja skиp тј­sti�no-svetovnog tipa, uz и�e§ce omladinaca, pionira i estradnih umetnika iz �itave zemlje.

Koreografija Sleta je eklekti�ka, ро uzoru па sokolske sletove и Pragu, Штоуе Leni Rifen�tal i vindzorske рага­de u �ast Кraljice Majke. Уеота је zastupljena arhetip­sko-mitolo�ka simbolika plodnosti i оЬпауlјапја �ivota па prelazи proleca u leto.

102

Ponovno radanje inјсiranо је spektakulamim uno�e­njem falusoidne palice (,,�tafeta mladosti") па stadion i шu-

6уапјет iste u ruke predsednika RepubIike, па veliku ra­dost svih prisutnih, а naro6to Azema Vlasija. Tada dolazi do ekstaze, а bogami i katarze, u vidu velikog vatrometa.

1/ / �

О о О - -о о ()

'"""" () b tJ \

\ ( (

\ \ I I I

� 'б '\) " \)

! (( I \

ЈОЗ

Repriza Nove godine

Jedan od najneoЫ�njjЉ praznika u Jugoslaviji, ра i u svetu, је Repriza Nove godine. Obelefava se u noci izше-

•

du prvog i drugog januara i simboble vracanje zешаlјskе kugle unazad za jedan dan.

Nakon §to prvog januara ujutro §efovi sala ро kafana­ша i hоtеliша prebroje preostale �a§e, stolice i prefi уеlо osobIje, i ustanove da шоfе јо§, iste ve�eri se organizuje "repriza" do�eka Nove godine.

Najbolje "reprize" Ыlе su u Ьеоgгаdskош "КЈиЬи по­vinara", jer su gosti dolazili уес gotovi s matinea u "Srp­skoj kafani". Тај шаtiпе Ыо је rezervisan sашо za poznate li�nosti i sшаtrао se vеоша ргеsrimiш dru§tveno-ugosti­tеlјskiш dоgаdајеш, zato §to Ы tош ргilikош, umesto pra­ујЬ kelnera, goste poslufivali шаmurni gIumci i јо§ ша­murnije glцmice iz susednog Ateljea 2 1 2.

Na "гергizаша Nove godine" ljudi su radili isto опо §to i dan ranije, а sшisао је Ыо u tome da se dokafe sebi i svi­ша ostalima, а naroblo Јиliји Cezaru i sv. Grigoriju, daje sve u fivotu relativno, ра i ra�unanje vremena. Тај praznik se u шеtеогоlо§kош pogledu vezuje za poku§aj da se lеро vreme makar шаlо zadrfi, ako уес пе шоfе da se zaustavi.

Prema пеют autorima, "reprize" su priredivane iz ша­nje pretencioznih razloga, kao §to је npr. mlасепје para .

•

Vencanje: ambasador сеЬе za buduce ЬеЬе

Pored drfavnih, Jugosloveni slave i privatne praznike. Jedan od takvih је svadba. U fivotu jugoslovenskih "тlа-

1 04

denaca"

to је velika stvar, i zato ako vas Jugosloveni pozo­

vu па yen�anje, morate se odazvati, jer biste im и protiv­

пот пanеЈј te�ku uvredu. Jo� је gore ako уаm predlo�e da

budete kum (svedok), а уј to odbijete. U nekim delovima

SFRJ odbijanje kumstva direktno vodi krvnoj osveti do

treceg stepena srodstva (tzv. "zatiranje semena"

), а to tre­

Ьа izbegavati.

Као gost па yen�anju, morate da ponesete prikladan

poklon. Najbolje је da kupite сеЬе marke "ambasador".

То је уеота Јер poklon koji се mladence sigumo obrado­

vati, jer се јm i ostali gosti najverovatnije doneti to isto.

Лkо se svadba па koju ste pozvani odigrava и isto�nom

delu zemlje, tamo се svakako biti jedna osoba s mikrofo-

11От koji nabraja ko је �ta kupio i koliko је to ko�talo. Kad

l1а red dode ya� poklon, osoba се viknuti, "ambasador сс­

Ье za buduce ЬеЬе! ", па �ta се и �atoru nastati "podvriski­

уапје" i gadanje muzike pivskim fla�ama. То poslednje

pouzdan је znak da zvanice odbravaju уа§ izbor poklona.

Pored toga �to su topla, ambasador cebad su i Јера. Za-

10 se па оtrnеnјјјт svadbama ta cebad ргеЬасuји preko ha­

ube automobila (ро mogucnosti belog "mercedesa") i za­

( јт se trubi па prolaznike. Лkо пета cebeta, тo�e da se

upotrebi i pe§kir, madaje pe§kir Јер§ј ako se prebaci preko

П\lnепа. Budite, medulim, oprezni, jer to па svadbi sme da

radi samo jedan �ovek koji se zove "stari svat".

Pored "ambasadora" ЫЈа је рорuЈата i marka "vu­

tcks" iz Vukovara kao i "varteks" iz Vara�dina, аЈј оуо nј­

Mtl Ыlа cebad, уес deke, po�to su ih ргаујЈј Нrvati.

1 0 5

Rodendani: о knjigama i ruskoj salati

Jugosloveni vas nikada nece pozvati па rodendan jer

se, kako kafu "na rodendan ne zove". Podrazurneva se da

cete se sami ras р i ta ti.

Najbolje је da slavljeniku па poklon ponesete knjigu.

U SFRJ knj ige јпа�е slu�e za rodendan, regal i �itanje.

Кирији se па komad i па sabrana dela, obi�no па poslu

od akvizitera i to па rate s popustom. Najbolje knjige su

поуе, od kobajagi ko�e sa zlatnim s lovima, mada Jugo­

sloveni уоlе i опе s рарјтјт omotom, naro�ito sabrana

dela HeIlllana Hesea, jer se па svakom video ро deo gla­

уе, ра kad se tomovi slo�e ро redu, vidi� kolko је Неппап

Ьјо Јер �ovek.

Jugosloveni уоlе i enciklopedije: medicinska se lеро

sla�e uz јеl0ујпи, а JLZ uz orahovinu. U SFRJ se рипо dr­

�j do tzv. kucnih "bibIioteka" а bon-ton паlа�е da kad ode­

te nekome и goste obavezno ka�ete, "аlа уј imate рипо

knjiga, svaka уат �ast". Domacin се tada najverovatnije

uzvratiti sa, "ne znam yj�e kud си s пјјmа, nego mi da па­

zdravimo", posle �ega treba reci, "та i ја ti јтат �leper

knjiga kod kuce, уе6 тј tri роlјсе pukle", ili, "та јтат ti i ја toga ko govana".

Najlep�i rodendani и Jugoslavij i su tzv. "de�ji ro­

dendani". Za tu priliku pripremaju s e specijalnajela ko­

ја deca najvise уоlе, па primer kisel i kupus s ljutom аlе­

уоm paprikom ("da vidi� �to ide uz rakiju"). Glavno је-

10 је ruska salata, koja se slu�i u 6пјјаmа veli�ine lауо­

[а za ye�.

106

Decj i rodendan se inace slaYi tako �to па jednom kraju sobe sede mu�karci, рјјu, pu�e i ртјсајu, dok па drиgom kraju sede �ene i takode рјјu, pu�e i ртјСајu.

Deca za to утете puze i placu јет im је odavno pro�lo •

утеше za spayanJe.

1 07

Sport, fiskultura i sah

Kako su fudbaleri rekli "пе"

Jugoslavija је organizovala уеlјю broj medunarodnih

takmi�enja i sportskih dogadaja. Najzna�ajniji takav do­

gadaj bila је fudbalska utakmica Jugoslavija - SSSR. Ти

utakmicu је и Tampereu ] 952. godine od.igrao "Olimpij­

ski tim" и sastavu Beara - Stankovic - Сrnkоујс - Сај­

kovski - Horvat - Bo�kov - Оgnјапоу - Mitic - Vukas ­

Bobek - Zebec. Na� tim se па Olimpijskim igrama dva ри­

ta sastao s reprezentacijom SSSR i to u jeku sиkoba s Ко­

miпfoШlОm. U prvoj utakrnici Jugoslavija је vodila 5 : 1

petnaest minuta pre kraja, а onda su Rusi izjednabli па

5 : 5 . U drugoj smo pobedili sa 3: 1 . Radio prenos tih utak­

mјса (ТУ jo� пјје postojala) slu�alaje cela zemlja. Daci пј­

su j�1i и �kole, уојпјсј su imali �as politi�ke nastave, а

preduzeca su radila skraceno. Titov telegram podr�ke pro­

�itan је igra�ima и svla60nici pre druge utakll1ice umesto

dopinga. Posle utakmice па�ј su do�ekani kao beroji, а пјј­

Ьоуа јmепа su u�la и obavezno �kolsko gradivo, i svako је

morao da ib паи�ј napamet. Sto se Rusa ti�e, voz sa fudba­

lerima se u Moskvi zaustavio samo па kratko i odmab pro­

du�io и Sibir.

108

Olimpijske igre i kranjski cevapi

Posle Татрегеа и istoriji Jugoslavije пјје se de§avalo пј§т znal:\ajno, sve do zimskih Olimpijskih igara, odrZanih

1 984. godine и glavnom gradu SR Slovenije, Sarajevu.

Medalje su tada osvojili Војап Кrizaj и grudvanju, Јиге Franko и sankanju i Rok Petrovi6 и pravljenju sne§ka Ьеlј­

са. Ipak, najuspe§niji jugoslovenski sportista ЬјО је Inge­mar Stenmark. Specijalnost ти је Ыlа skidanje skija. Na to smo Ыli veoma ponosni jer је zahvaljuju6i eleganciji i brzini kojomje nakon spusta skidao i pokazivao skije pred

kamerom, па§а fabrika "Elап" stekla svetsku slavu, а i тј

zajedno s пјот. опј iz Atomica i Rossignola mogli su sa­

то da пат рlјunи pod prozor.

ZOI su Ыlе uspe§ne i sa finansijske strane, jer је dinar tada ргуј put postao konvertibilan, а kurs ameril:\kog dola­

гаје Ыо vezan za kranjski 6evap. Do togaje do§lo tako §to је poznati ameril:\ki glumac Кirk Daglas izveo dru§tvo и

Ba�l:\ar§iju па vel:\eru, ра su ти Slovenci nap1atili 500 та­raka za pet somuna. Po§to пјје imao marke, ipak su ти iza�li и susret i prihvatili 500 dolara.

Osim medunarodnih, Jugosloveni organizuju i doma6e olimpijske igre pod nazivom "Jadranski susreti". "Susreti" privlal:\e veliku раznји tv-gledalaca i loka1nog stanovni§tva.

Publika је таћот sastavljena od (\lanоуа uze i §јге porodi­се ul:\esnika, rodaka iz Hercegovine i turista koji пе znaju za§to su tu ("Wo ist Ausgang?"). Do kulminacije dolazi pri-

1ikom "potezanja konopa", discipline koja јта za сјlј da se takmil:\ari predstave па �to spektakularnij i nal:\in. Oni se za 10 spremaju unapred i studiozno, tako da su se па kraju foг-

1 09

mirale dve posebne �kole predstavljanja: korak napred -јеdnа rиka и vazduhu, drиga па lедјта - korak nazad; ko­rak napred - energi�no mahanje spojenirn rиkaтa iznad glave - korak nazad. U оЬа slu�aja, и auditorijuтu nastaje еruрсјја odu�evljenja, а nakon emisije, u�esnici jo� dugo и�jyaju respekt и svojim mestirna, dobijaju рјсе па ra�un kиce i �le se Njeтicama па teret populaтosti.

Sve zvezde jugoslovenskog sporta

Dzaja (devoja�ko: Dragan D�ajic). Оуај fudbaler ras­ko�nog talenta roden је u mestu kratkog i jasnog јтепа Ub, kod Sao Раоlа. ВјО је glavna atrakcija beogradske "Marakane", kapiten Crvene zvezde i fudbalske reprezen­tacija Jugoslavije, а kad se igrala opro�tajna utakmica za Реlеа, Brazil - Svet, Ыо је kapiten Brazila i dao dva gola.

Za D�aju se уеroуаlо da pored zabijanja golova тo�e i da isceUuje bolesne i pretvara vodu и ујпо. Nije Ьјlо nikakve suтnje da је D�aja Ыо пајЬоlј ј fudbaler svih угетепа па svetu. Jedina dilema koju smo јтаlј и vezi s пјјт poticala је od pitanja ko је Ыо Ьоlјј - оп ili drиg Тito.

Cosa је, kao i D�aja, od ma]ih nogu igrao fudbal. Sve dok jednog dana пјје utr�ao u protivni�ki go], i po�to је Ыо пеоЫ�по visok za svoje godine, zviznuo glavom о pгe�kи i рао и nesvest. Zato ти је тата zabranila da igra fudbal i upisala ga па ko�arkи. U po�etku је pekao zanat kod Radivoja Когаса i Ive Daneua, kojima је па treninzi­та dodavao ]opte, а kad је dovoljno oja�ao KSJ ga је ро­slao па �kolovanje тorшопiша. Kod njih je usavr�io teh­nikи i stekao savr�enu eleganciju pokreta. Вјеlоу i ZаПllU-

] 1 0

hamedov (koj i su uvek delili sobu) zbog Cose nisu spavali u06 utakmice, а pukovnik Gomeljski nije spavao uop�te. Cosa ј е dao veliki doprinos ko�arci, i u velikoj тегј роуе-6ао ukupnu koli<3inu sre6e u SFRJ. Cosa se јпа<3е zvao Кге�iшјг Cosi6. Оп је ЬјО jedan уеота visok <3ovek.

МIaden Delic и�ao је u fudbalsku legendu kada је u kvalifIkacijama za Evropsko prvenstvo 1 982. godine za­Ыо go Bugarima u poslednjoj, 98. minuti utakmice. Tada је, od njegovog �uvenog "Ijudi тојј, раје li to mogu6e? !" Ыауо pokolenje ТУ gledalaca ostalo bez bubnih орпј. Za­пјтlјјуо је da su i u ostalim ТУ i radio prenosima fudbale­гј drZavne reprezentacije SFRJ uvek па kraju роЬедјуаli, ра makar ih reprezentacija Laosa razbila sa 5 :0. Deli6 Ы uvek па!:ао neko razumno opravdanje i zato se utakmice koje оп prenosi оЫ�по zavr�avaju re<3ima: "Sram vas Ыlо, gospodine su<3e!"

Milka ВаЬопс su�ta је suprotnost temperamentnog Mladena Deli6a. Опа је stalo�eno i strpljivo obja�njavala TV gledaocima suptilne razlike izmedu trostrukog aksla, cukahare i pas-des-deux. Stekla је slavu nadahnutim орј--sima kostima Zu�e Alma�i i bra<3nog рага Protopopov. Za-10 је gda ВаЬоуј6 za jugoslovensku televiziju zпаlШа isto 1:10 i tehnikolor za bioskop. Zahvaljujuci пјој, takmi�enja u umetnickom klizanju postala su populama kao fudbal­ske utakшiсе, а prenose је bez рroЫета mogao da prati i Н.еј Carls, ako ти prevedu па engleski.

Мiroslav Cerar годеп је u malom dolenjskom mestu 1I siroma�noj zemljoradni�koj porodici. Otac Јеmеј se u mladosti Ьаујо umetni�kim klizanjem, а mati Ditka vater­роlот. Miroslav је Ыо usamljeno d.ete ijedina тије razo-

I I I

(

)

1(. t f'12-Е 2-t;i'Y[ -А-Ц ::Ј -А � :p-- -e.. � \Ј � A \� V

•

-т

•

\ 7 о о о

\L-)VgV')6l\С Ј ' f-1k-r�rJо\Ј \ с !-tILUrV\Ц>

�9J IC

•

/' "

-r " <>

"

, � К А, .... џ LO� IС Ј> I Н \",(,IЦ?Е'

f1 s� В ЈЕ 1... \ C-/I. • -

о о

�

.о-

ћ\<..с.. \ � .. ({..� 1�Ij r-Ja \ј iDн М<-\�V

-

"f�<,� ... �A ( "

,

о t ;±

S . 6 ,-" Q � ( C.

•

'-

L

noda bila da se kri�om uvu�e u �talu i preska�e konja. Kad su roditelji za to saznali, bili su toliko o�ajni da su odJubli da ga po§alju па zanat u Ljubljanu, а konja kod rodaka u Lipice. Miroslav је prvo tugovao а posle је na§ao drugog konja. Uskoro је postao prvak Jugoslavije, а zatim i ро­bednik svih olimpijada od Rima do Sapora. Osvojio је ukupno sedam zlatnih za konja, tri srebrne za gredu i jednu bronzanu za ye�bи s hula-hopom и parteru.

Mate Parlov је jugoslovenski Kasijus Юеј i Muhamed Аlј u istoj osobi - idol i uzor generacijama sportske omladi­пе i maloletnih delinkvenata. Вјо је пајја�ј, najhrabriji i najpametniji- �ovek па svetu ("зkо pojede� sve iz tanjira ы­ce� jak ko Mate Parlov"). Оп је dokazao da је boks рlете­nita уе�tinа јег nikad пјје �utirao protivnika ро patosu. Ро sportskoj ећсј priblifio ти se jedino Marijan Bene� kada је роlјиЫо pesnicu опот Rusu kome је prethodno rastavio 10Ьanји. Рагlоу је kasnije napustio olimpijski boks, па уеlј­ko olillanje КиЬanаса i Роlјзkа, i рге§ао и profesionalce. Nastavio је sa sahranjivanjem, ali to уј§е niје Ыlо to.

Surba је kao dete �ak i domace zadatke pisao za ping-pong stolom. Posle su ga roditelji, Vilim i Tibor Нaran­gozo, upisali па stonoteniski zanat gde је specijalizovao svi­пје i угасanје loptice sa 30 metara. Vec u svojim гаniт �etr­desetim osvojio је zlatnu medalju па studentskom takтj�e­l1ји "Univerzijada" u Zagrebu. Srebma medalja pripala је tada Antunu Stipan6cu, а bronzanu su podelili Каrзkа§е­ујс i Kalinic. Surbine tradicionalne mu§terije bili su ,,koso­oki majstori celuloidne loptice iz zemUe izlazeceg sunca" ­Јарanсј, Кinezi i Svedaoi. Те poslednje је lupao lеуот, i to s deset fore. Surbino ргауо јте Ыlо је Dragutin Surbek.

1 1 3

•

VeLjko Rogosic je Ьјо narodni heroj u kupa6im gaca­та i karika koja nedostaje izmedu �oye�je ribice i D�onija Vajsmilera. Roden па PalagfIJn, Veljko је svakodnevno рlјуао do Visa gde је pohadao osnovnu 1!kolu, а kasnije i do Splita gde је upisao Srednju pliva�ku. Ј edno vreme по­sio se mi!Hj u da upi�e kraul па DIF-u u Beogradu, аlјје od­ustao јес n.iје znao kako do tamo da dopliva. Лlј, i bez fa­kulteta ј е postigao velike rezultate. Javnost је роmnо pra­tila njegove maratone, bele�e6i prolazna vтеmепа па pote­zu Piran - Zadar - Herceg Novi i strepeCi da ga usput пе pojedu p lanktoni. U na�oj ulici je, kao plj ya�, и�Jyao dale­ko уесј autoritet od Marka Spitza i Vladimira Saljnikova zajedno. Od Veljka smo yj�e уоlеlј j edino Nedu Arneric ­iz razloga prikazanih u filmu "Isprsi se, Delfina".

Ljubek, Matija Ыо је pogonski blok Jugoslovenske re�ne momarice. Kadaje Ыо таlј, neko gaje slu�ajno za­ka�io veslom ро glavi i od tada је dobio �elju da vozi osmerac. Zato su ga posle osnovne �kole upisali u Iton. Таmо ј е sedeo па Ьтј i vikao u levak, а kad је oja�ao oti­�ao је u Kembri� da vesla. Prvi uspeh postigao је u trci protiv Oksforda, koja od tada postaje tradicionalna. Ро ро­'1atku u rodn.i kraj nikako ПЈје mogao da паdе jo� osmoro istоmiЩепikа ра se opredelio za kanu-jednoklek. Posle se proslavio i osvojio рlШО olimpijskih medalja. Na kraju mu је sve to dosadilo ра је kupio vanbrodski ,. Tomosov" motor "lahor" od 2,5 ks. 1 pitao se �ta ти је trebalo sve опо ranije.

Svetozar Gligoric је najbolji jugoslovenski �ahista svih vremenajer је sudio па тe�и Fi�er - Spaski u Rejkaj­viku ] 972. Уес sa godinu dana таЈј Gligaje odli�no igrao "mЈсе", а sa godinu i ро "podmorn.ice". Kasnije ј е pre�ao

I ] 4

Kako је general Tudman

sюпuо Crvenu zvezdu

Re� ,'plavi" (hrvatski: "Cigani") skupnije naziv za �Ianove dl'tav­пе reprezentacije Jugoslavije u fudbalH, ko�arci i badmintonu. U stara vremena svi sportisti nosili su plave тајјсе, сгуепе �aгape i Ьеlе gace sa сгуепот zvezdom otpozadi. Medutim, па talbu pred­sednika s.d. "Patizan", generala тА, Franje Tudmana, Ustavni

sudje nalotio da "plavi" skinu zvezdu sa gacajer podstite пеlојаl­пн konkurenciju, tj . promovi�e jedno drugo sportsko dru§tvo. Na­

vijati su ipak nastavili da bodre "plave momke", а skandiranje "pla-vi, pla-vi" izazivalo је patriotsku euforij u sve do krзја 80-Љ, kadaje sportsko navijanje nastavljeno drugim sredstvima. А "рlа­vi" su рготепјlј dresove. Dok si reko keks.

па ,,�oye�e, пе ljuti se", da Ы se и osmom osnovne potpu­по posvetio �abu. Posle је s Kapablankom vodio teorijske diskusije, а Botvinikaje drao ko vola и kupusu. ВјО је prvi �ahista koji је pobedio ra�unar ZX Spectrum. Јеdnоm је igrao i s drugom Titom па Brionima. Pre partije Tito gaje pogJedao и o�j i rekao: "A.k dobim, stavim te па Ооlј". Gliga se stra�no zbunio i па kraju је, оblјуеп bladnim zno­јеш, izиstio: "Dru�e Tito, ako pobedim ја, оЬесај da ce� тј za svako polje па �ahovskoj tabli dati ро јеdnо zmo р�еniсе." "Majku ti Ьођu", rekao је drug Tito i povukao е2-е4. Naravno, Tito је izgubio, i odmah ispuпio svoje оЬеСапје. А Gliga је posle hteo da se иЫје .

1 1 5

Prirodne lepote

U10ga brkova u oruzanoj revoluciji

Brkove и SFRJ nose gotovo svi mu§karci i poneka fe­па. Oni to rade jer yerиjи da su brkovi lерј i jer је takva moda. Tokom narodnooslobodila�ke borbe i ОПЈ:htпе те­volucije brkovi su Ьјlј znak raspoznavanja i pripadnosti revolucionarnom pokretu. Као §to је и marksizmu v afna brada, и revolucij i su уаrnј brkovi. Bez brade Marks пе Ьј napisao "Кapita1", а bez brkova Staljin пе Ьј napisao "Кratku istorij u SКP(b)".

Оуо poslednje toliko se dopalo Otmaru Кrea6cи zva­пот Kultura, da је i оп pustio brkove ро ugledu па Stalj ј­поуе, а sledili su ga Edvard Kardelj sa svojom �etkom za farbanje co§kova, i Мо§а Pijade zvani Мо§а Morf. Kasni­је se moda promeni1a, ра је Mitja Ribi�ic imao neke tanke. prosede i ironi�ne brkove, а drug Da�a је jednostavno ри­§tao da ти izrastu dlake iz nosa koje је vlafio jezikom da se lеро sjaje. Najlep§e brkove и поујје vreme negovao је Momir "Мото" B ulatovic, koji je уе6 и sedmom osnov­пе, da Ьј delovao ozbiljnije, pustio brkove ро ugledu па ta­lijanske kelnere iz Шта "НlеЬ i �okoloda". Brkovi s u sc ina�e пајЬоче slagali uz сте kozne mantile do zemlj e i re·

1 1 6

• •

t-'t\.еtJ\а.А с4 s

F I

�(" ,.-tpt.c.� ('fHt-/'l"'L( с(; ) " иГо t

,

\

\ ,

I (

\ ,

volver "makarov". Kasnije је to iza§lo iz mode, ра su па ceni ропоуо bili сјуш, i to obuteni u "grombi" kapute i tankе, tzv "glista" kravate. Tako је bilo sve do ројауе §uskkavca.

Suskavac

Su�kavac је Ыо plastitni ю§пј mantil koji se, kao пај­уе6ј modni hit u Jugoslaviji, ројаујо �ezdesetih, u vreme kada su od plastike u zemlji pravljeni samo podovi u bol­пјсата. Su§kavci su �vercovani direktno iz tada�njeg сеп­tra svetskog glamura, рјјасе Ponte Roso u Trstu.

Su�kavci su se nosili i leti i zimi, ро ю§ј i suncu, snegu i vru6ini, preko odela, preko dzempera, preko ko�ulje ili preko stolice. Ipak, najjati utisak se ostavljao non�alant­пјт по§епјет preko ruke. Posebno ako u zadnjem dzepu pantalona јmа§ plastitni te§alj da se vidi dr§ka. Uz �u§ka­уас је najbolje pasala najlon ko§ulja koju пјје trebalo ре­glati: kragna је uvek bila prava i пјје trebalo gurati ШЬај­пе. Prednost bele najlon ko�ulje bila је u tome �to se пауе­te gume malo pod tu§, а ujutro је opet spremna za oblate­пје. То је Ыо vrhunski domet naиke i tehnologije па Zapa­du. Izno�eni �u�kavci i najlon ko§ulje nisu se bacali, nego su bili prodavani Bugarima, Cesima i Rusima ро enorm­пјm сепата. Za јеdnи najlon ko§ulju moglo se nabaviti is­pod ruke kilo kavijara, а za §u§kavac komplet alata za те­hanitarsku radnju.

Yreme �u�kavca је ujedno i vreme "trajne". Naziv "trajna" potite od izraza "trajna ondulacija", �to је Ыо obavezan natpis u frizerskim zadrugama ј salonima za zc-

1 1 8

пе u periodu od usvajanja Zakona о preduzeCima do dono­�епја Ustavnih amandmana 1972. "Trajna onduJacija" se, kao postupak za dobijanje Јере frizure, primenjivao па osobama �enskog pola, poznatim pod zbirnim јmепот "drugarice". То se оЫ�по radilo иo�j praznika "Osmi mart", s tim da drugaricama frizura traje do odlaska па lе­tovanje, u julu ili avgustu. Zato se ta frizura i zove "traj­па". Postojale su dve glavne �kole za "trajnu". Prema pr­уој, kosa se "tapira", tj . иујја u oblik sаппе, i odatle se оуа frizura zove jo� i "sапuiса". Ргеmа drugoj, kosa se onduli­га уап "ЬаиЬе" u �irokim talasima i to se zove "hladna traj­па". Опо �to је Ыlа "trajna" kod �епа, za mu�karce је Ыо "kokot". Re� је о frizuri gde se kosa "zali�e" s оЬе strane glave tako da se па vrhu podigne talas уеlј�inе сипаmјја koji se posle elegantno obru�ava ргеmа nosu. Takva frizu­га se, prema dr Z. Radтilovicu, modelirala ротоси ras­tvora §ecera u vodi ("cukervaser"), §irokim i suverenim pokretima rиkи (" . . . tero kosu па prirodno, majku ti јеЬеm selja�kи!").

Trst je па!;

U doba kada эи Jugosloveni tek po�eli da otkrivaju tihe radosti sticanja, svet эе уес tresao u potro§a�koj groznici. Оа Ы videli kako to u praksi izgleda, Jugosloveni эи odla­zili u Trst. Najlep§a stvar u Trstu bile su farmerke. Re� је о pantalonama od specijalnog, "teksas" platna. Sam naziv "faJmerke" nastao је zbog verovanja da ih поэе ameri�ki seljaci zvani farmeri. Neki su opet mislili da farmerke по­эе 'оусј па dabrove zvani traperi, te da је zato pravilnije

1 1 9

reCi "traperice"

. TreCi su poku�avali da naprave kompro­mis ра su ib zvali "farmerice".

U па§ој ulici vladalo је mШјепје da ј е sve to bez veze, jer da faJmerke пе nose nikakvi seljaci, nego kauboji . D�on Уејп, Vinetu i Levi Straus. Od svib marki najvi�e smo сепili "super rШе" (jer se rimuje sa "поgе ti ko ki­Ле"), а najja�j efekat postizao se kad malo zavme§ noga­vice, ра te svi gledaju i zavide. Posle su s e pojavili i doma-6ј modeli od tzv ,,�insa". Ali to ni po§tari nisu bteli da по­se. Po�etkom sedamdesetib Ыlе su popиlarne i "dol�evi­te" (italijanski: "rolke"), koje su se nos i le uvu�ene u far­merke, ispod kratkog §trikanog prsluka, ili, jo� Ьоlје, is­pod ko§ulje s velikom kragnom. Лkо ostane love, u Trstu se јо§ kupovao i dezodorans "brut 33" (kod nas ga пјје Ьј-10). Brut se koristio samo pre шrkе, аН сеlа Ьоса. r, za ри­vanje, u Trstu smo kupovali jo� i "drum" i "rizle". Које, naravno, nismo IImeli da motamo.

Trst је Ыо mesto hodo�a�6a pripadnika verske sekte koji su u narodu Ыli poznati pod јтепоm ,,§minkeri". Sledbenici te sekte obo�avali su tekstilnu industriju i та­gi�ne simbole i znake kojima su odevni predmeti bili оЬе­leteni. опј su se pridr�avali strogog sistema tabua i bilo irn је zabranjeno doticanje predrneta ozna�enib re�ima "Mura", "Varteks" ili, пе daj bo�e, "Кluz". Sminkeri su nastali po�etkom 80-ш kao pandan pokretu koj i je dolazio sa periferije, а �ф su nosioci bili tzv "тоrnсј" koj ijednom nedeljno u ko�mjaknama "idu u grad" sa svojim drugo­vima umesto devojkama. S minkeri su ih prezirali, а ovi su ib zauzvrat tukli.

1 20 ,

Zasto је Gorbacov zabranio Pitralon

Pitralon је bio prvo Jugoslovensko sredstvo za osta­уlјапје dubokog utiska па tene. То је prvi domaci after­shave патепјеп radni�koj kJasi.

Pitralon se nanosi tako �to se prvo protrlja izmedu dla­поуа. Zatimje dobro mahati rukama da bi se ubio prvi па­let mirisa. Na kraju se energi�no razшаtе ро vilici. Pitra­lоп је nastao kao supstitucija za domacu rakiju, �to је bio vatan civilizacijski korak и pravcu podizanja opSteg nivoa lј�пе higijene. Iako јтепот asocira па insekticide i bojne otrove, pitralon је brzo osvojio dошасе trtiSte i postao zna�ajan izvozni artikal.

Вјо је уеота lеро ртјтlјеп u zemljama lagera, а ро­sebno и SSSR-u. Тато ј e -potrafuj а bila tolika da је ddava pribegla administrativnim ograni�enjirna: prodaja pitralo­па bila је zabranjena рте �etiri popodne zbog visoke kon­centracije alkohola. Кат da је sam Gorba�ov potpisao ukaz о zabrani i da је pri tош rekao "kakoe glupoje irnја па votku". Narod Rusije ши to nikad пјје oprostio: па prvim vi�epartijskirn izborima svoje glasove poverio је Borisa Јеlјсјпи, za koga se znalo da i sam пе izbegava ро koju �a­Sicu pitralona. Tako је, па sledecoj stanici istorije, Gorba­tov siSao sa voza istorije, а Јеlјсјп se u njega ukrcao.

U SFRJ је, pored pitralona , па ceni bilo i sredstvo pod l1azivom "brion" (vaUda od "brijanje"). Те dve kozme­titke liпјје drtale su топороl па trti�tu parfema i dezodo­IЋпsа sve do ројауе tаЩапskоg "pigno siJvestre" и obliku SiSarke.

Ј 2 Ј

Seks па jugoslovenski nacin

Jugosloveni su, ро sopstvenom priznanju, strastveni ljubavnici. Jugoslovenke о tome јmаји svoje mШјепје, za koje ih niko пе pita.

Pimpek: imati i nemati

Сјmе se odlikuju pravi mu�karci u Jugoslaviji? Nazo­ујто stvari pravim јтепоm i гесјmо otvoreno: рirnре­kom. Medutim, treba imati u vidu da re� "pimpek" ропе­kad ozna�ava sasvim razli�ite ројтоуе, а пај�е�се:

1 . Роlпе organe de�aka u pred�kolskom иzrastu. 2. Роlпе organe nekih nacionalnih lidera. З. Umetni�ko јmе jednog muzi�ara iz Sarajeva.

8to se tog poslednjeg ti�e, оп se jo� u detinjstvu razliko­уао od drugih de�aka. Legenda kaZe da ga је ЬаЫса u рого­diliStu od iznenadenja zamalo ispustila па patos, а da је ро­sle па pitanje njegovog оса ,је l ' mu�ko јl' zensko?", rekla, ,је l ' ti to mепе zajebava�?" Kasnije је jo� dugo u neverici оdшаЫуаlа glavom i ропауlјаlа, "ma�ala, ma�ala".

Pimpek se proslavio u �aг�jjj jo� u pubertetu јег је Ыо izvanredno obdaren za muziku. Posle је stekao reputaciju

1 22

реуаса s ubedljivo пајуесјт glasovnim mogucnostima, ра su ga zene i devojke �irom Jugoslavije docekivale гa�j­renih ruku i otvorenog srca.

Pimpekje јпасе Ыо matori �meker, пјје se hvalio i dis­kretno је ispijao �pricere s Кетот. А posle su опај psihi­jatar i njegov prijatelj pisac iz Rusije pucali па njih sa br­da. Da i опј ne�to ораlе.

Po�to је s Jugoslovenima, �to se onih stvari tice, sve ы-10 ОК, nisu јт Ыlј potrebni nikakvi dodatni stimulansi, рјlиlе, ili пе daj boze, mehanicka pomagala. Zato u SFRJ пшо пјје koristio mа�јпи za produzenje vrste poznatu pod јтепоm "уер" (lat: "penis duplex"). Rec је о aparatu koji se sastoji od ритрјсе i lепјјга. Prvo slilZi za ритрапје, а drugo za тегепје. Sta se time zapravo postizalo, ostal0 је tajna.

Galebovi, ili mali nokat kao erogena zona

Statisticki posmatrano, lјиЬауlји se пајуј�е Ьауе tzv. "galebovi" (пет.: "Bumseneksperten"), stanovnici ргјо­balnog pojasa SFRJ, naroCito Dalmacije. Ime su dobili ро morskim pticama, poznatim ро svojoj eleganciji i jakom zelucu, јег jedu �ta stignu, ukljucujuCi i otpatke.

Galeb se poznaje ро ceznjivom pogledu i zlatnom lап­СјСи. Опај koji drzi do sebe jтajo� i medaljon s odgovara­јисјт znakom zodijaka i masivnu srebmu паrиkvјси s рlосјсот па kojoj kиrzivom pj�e "Stipe" јlј "Ive". Da Ы postigli �to уесј utisak па zene, neki galebovi imitiraju Мј§и Коуаса i nose pozlaceni prsten s сrniт kamenom, tzv. meteoritom. То је Ыlо zgodno, јег pomaze kod zapo-

123

6пјanја konverzacije ("Schau, scbau, mејп Scbmuck aus Нimmel mit ејп Meteorit kommen

").

Prsten, narukvica i ogrlica idealno se slafu s Ьеlјm рап­talonama i roze strukiranom ko§uljom. Poseban efekat ро­sti�e se otkop�avanjem gomjib sedam dugmadi kako Ьј se dlake uplitale i �u8tale па ve�emjem povetarcu. Takode se preporu�uje i tetov�a sa stilizovanim sidrom ispod kojeg pj�e "JNA" јlјјО8 Ьоlје, "JRМ". 1 naravno, duga�ak nokat па mаlоm prstu. То �епе vole.

Zvonimir Rogoz, covek koji је skinuo Hedi Lamar

Zvonimir Rogoz Ыо је jugoslovenski Porfirio Rubiro­za i Starac Vujadin u istoj osobi. Svetsku slavu stekao је u Штu "Ekstaza" jer se Hedi Lamar skinula gola 6т ga је videla. То је Ыо prvi Шт u istoriji svetske kinematografi­је u kome su gledaoci mogli da vide оЬпа�епо �ensko tel0. Rogozov uspeb Ыо је tim уе6ј jer је u vreme snimanja "Ekstaze" оп уе6 Ыо starij i �ovek, koji је iza sebe јmао stotine uloga u austrougarskim, eshaezijskim i �ehoslo­va�kim filmovima. Hedi је pak Ыlа mIada, neiskusna i ve­ота stidljiva.

Kasnije, posle I I svetskog rata, s перипјЬ 90, Rogoz је nastavio da igra romanti�ne ljubavnike. А ј08 kasnije se istakao u ulogamakod Vrdoljaka kadje оуај Ыо u fazi па­prednog pisca Miroslava Кrle�e. Rogoz tada jedino пјје igrao Ьаnшiсu Kasteli jer пјје јтао sise. Ostao је ират-6еп ро fantasti�nim erotskim podubvatima i ро tome 8to је u 1 1 3 . godini rodio blizance.

1 24

u oblasti polnog op§tenja Rogozje јтао konkиrenciju jedino u 1iku i delu druga Tita. Od svih Jugoslovena, Tito је raspolagao пајуееот mu§kom snagom. Prema nekim biografima, Ыо је о�епјеп 1 7 puta i јтао уј§е stotina dece i unuka. О njegovim uspesima ispredaju se legende: po�ey od toga kako је па prvu godi§njicu Oktobarske revolucije §allnirao Pelagiju Bjelousovu pleSuCi "maтuSku" s bala­lajkom u zubima 1 fla§om votke па glavi, do toga kako је па klaviru svirao be�ke valcere ispod prozora Herte Has u Salcburgu.

Lijepe zene prolaze kroz grad

Najveea lјиЬау druga Tita i najraskoSnije otelovUenje jugoslovenskog sna Ыlаје lepotica iz Like ро јтепи Јоуап­ka Broz. ЈоУankа је Ыlа poznata ро izuzetnoj eleganciji, i §to se toga ti�e, mogla је da јој konkuri§e samo kraljica ЕН­zabeta i ponekad, za rodendan, пјепа тата. Zbog toga su јој zavideli i svaSta napri�a1i Starom, раји је оуај, nakon iz­vesnog oklevanja, па kraju ipak oterao. Odmah su је se svi odrekli, ukljueujuei poslugu, pudlice i Nikolu Ljubibla.

Posle Јоуankе, narod је пајуј§е уоlео Fahretu Јаше (пот de guerre: "Lepa Brena"). Оуа vilendorfska Venera iz Br�kog postavila је krajem proSlog veka standarde kla­si�ne dinarske lepote, stila i duha. "Lepa Brena" је nastala slu�ajno, posle poku§aja jednog voditelja da se naruga 10-�eт ukusu ТУ gledalaca. PokuSaj пјје uspeo, аlј su gledao­сј kolektivno k�njeni time §to i danas paтte опо Sto nor­malan �ovek пе sme da ddi u glavi: "Ca�ak, Ca�ak, §ита­dijski rock'n'roll, to је �ivot тој i tvoj, ој Moravo, ој . . . "

125

Potpunu suprotnost Lepe Brene predstavljala је Ber­narda Marovt. Vitka i ne::>:na, ona је svojom шЬanоm, ро­таlо melanholi�nom lepotom Ьасјlа па kolena 6tavu ge­neraciju �italaca zagreba�kog magazina "Start". Ubrzo posle duplerice u "Startu", ranih osamdesetih, Ветје је aklamacijom izabrana za mis Jugoslavije. Iz razloga koje 6taoci ovog magazina nikada nisu mogli da shvate, nije postala i mis sveta. Ali, �to se njih ti�e, kao da jeste.

Tako mlada, а vec Slovenka

Bilo је pl!no toga u SFRJ oko �ega Srbi, Нrvati i ostali Bosanci nisu mogli da se slo::>:e. Ali, svi su se slagali u jed­nom: da је zemlja okrugla, voda mokra i Slovenke lake. Кrilata izreka "tako mlada, а уе6 Slovenka" ponavljana је �irom SFRJ kao biser narodne mudrosti i aksiom prime­njene etnopsihologije. Obi�no iza pete runde, kada razgo­vor u nekoj seoskoj kafani sa fudbala prede па fundamen­talna pitanja filozofije marksizma. Jer, kao �to је za razu­mеуапје svetske revolucije neophodno poznavanje jeda­naeste teze о Fojerbahu, tako је i za razumevanje seksual­ne revolucije naroda i narodnosti Jugoslavije neophodno razшnеvапје оуе klasi�ne teze о Slovenkama.

Jo� od pre II svetskog rata, za razliku od ::>:ena u nekim drugirn delovirna zemlje, Slovenke уј§е niko nije trampio za koze i vre6e bra§na. One su u NOB i оruvшu revoluciju u�le kao уе6 етanсјроуanе ::>:ene, koje su znale §т Ь06е, i koje se nisu ustezale da kafu �т је to. Оуо је ostavilo dubok utisak па partizane, pogotovo �to su to ve6inom bili seljaci iz patrijarhalnih sredina, koji su pre rata do ::>:ena dolazili ret-

126

ko i te�ko, uglavnorn putern оtшicе. Posle demobilizacije •

оni su se vratili шсата рuni neverovatnih prita о preduzi-mljivim Slovenkarna i о torne kako su se sa пјirnа borili ra­те uz rame i spavali bok uz bok. Ili kako уеС.

Najvecu slavu stekla је slovenatka partizanka ро јте­nu Spela Rozin. Опа је уес krajem �ezdesetih oti�la и раг­tizane, gde јије narodni Ьеroј Veljko ВиЈајјс litno nautio da иЫја Nemce i domace izdajnike s leda. Та Arnazonka sa Triglava nosilaje koznujaknu, kozne visoke 6zme i ы­Ја је opasana koznirn remenjern. Iша ko voli.

Cudo nevideno

Medutim, iako popularne, Slovenke dugo nisu vazile za neke ribe. Smatralo se da su пајЬоЈје ribe ЫЈе u Beogra­du, i и torne su se uglavnorn svi slagali, а najyj�e Beogra­danke. Znalo se da ne�to dobrih riba јта i и Zagrebu i Sa­rajevu, а takode i duz dalmatinske оЬаЈе. Narotito kad Се­hinje dodu па more. S drиge strane, и Sloveniji пјје ЫЈо пј Jo�Љ riba. Kako је to moguce, objasnile su rnato-[а§ј­stitke svinje, prema kojima rиznih zena пе moze biti sve dok imа dovoljno cviteka. Као dokaz navodili su 6пјепј­си da Slovenci рunо рјји i da se retko trezne.

Ne§to kasnije, kada је, otvoreno reteno, za ЈјиЬау уес ЫЈо kasno, i kada su Srbi уес poteli da bojkotuju Fructalo­уе sokove (koje su kao ра рјlј), а Srpkinje da bojkotuju Zorana Predina (dotle је ЫЈо do�lo!), pojavila se Savina Ger�ak. Опа је dokazala da Slovenke nisu Ыlе samo Јере, уес i fatalne, i to bukvalno. U filmu Zivka Nikolica "Smrt gospodina Goluze" Savina niје htela da progovori пј ret

1 27

sa Ljubi�om SamardZi6em Uer se pravila da ne zna уе6 samo hrvatski), zbog �ega se оуај па kraju Ьасјо s sta u reku.

U pam6enju publike ostala је i antologijska scena iz та "Cudo nevideno", u kojoj zanosna Savina igra ples па kafanskom stolu u nekoj cmogorskoj • па �ta lokalni рор, otac Makari ј е (Eata Zivotinj а, ka�e: "Оуо је, �to Ы na� narod rekao, dobra pi�ka."

Posle је Srpska pravoslavna crkva zahtevala da se zabrani, а Savina uhapsi. Аlј, narod nije dao.

,

•

128

NACIONALNA KUHINJA

Vegeta

Nacionalno jugoslovensko јеlо zove se vegeta. Vegetuje izmislio Stevo Karapandza. Jo� kao pitomac

rednje kиhaтske и Varazdinu, Stevo se isticao и sitnom Neckanju povr6a. Toliko је usavr�io tu ve�tinu da su se pod 11jegovom sataтom i brzim rukama mrkvice, pa�kanat i рег�јп pretvaтali и prah i ререо. Po�to to nije moglo da se jede, а пјје smelo пј da se Ьасј, Stevo је, и strahu od direk­lога �kole, tako isitnjeno роуг6е po�eo da upotrebljava kao dodatakjelima. Tako је rodena "vegeta".

Karapandzaje Ыо prvi Balkanac koj i j e uspeo da do­kaze da meso пјје dovoljno samo baciti па zar nego da ва prethodno treba "potu6i bati6em", 6те је izvr�io ko­pernikanski obrt и jugoslovenskoj gastronomiji . Tako­('Је је dokazao da dobra klopa пе mora uvek da pliva и te­gkim mastima i da �ak postoje nekajela и koja se пе sta­vlja zapr�ka.

Kaтapandza је iznad svega Ыо dobar �ovek i uvek је l1Гапјо Оlјуега Мlakaтa. Ovaj је sa svoje strane паи�јо ТУ pubIiku da se и hrani moze uzivati i bez spektakulamih zvu�nih efekata, а da se pohvala опоте ko је ргјргетјо је-

129

10 пе mora iskazivati 1uрапјет ро rarnenu uz "stric тј је tko mi trbиh паЫје

".

Stevo је kasnije s koferom vegete oti�ao и Pariz da и�j Francиze kako se pekи kroasani, za �taje dobio orden 1egi­је �asti sa zlatnim �lj�jcaтa.

Istorija: tackice, pasulj i Unirini paketi

Pri�a о Jugos10venskoj kиhinјј јта skroman po�etak. Pre II svetskog rata narod је �jyeo toliko te�ko da је sve osim hleba i vode smatrano za kиlinarskи ekstravaganciju. ОЫ�ап svet se prvi put po�teno пајео tek nakon oslobode­пја, i to zahvaljujuci dr�avnom sistemu snabdevanja ро­znatom kao "ta�kice".

Najmanje ta�kica dobijale su domacice (D-З), а пајуј­�e rudari (R- l ), ра su zato Ы1ј odli�ni kandidati za �enid­Ьи. Sanse da dodu do �епа јтаlј su i �inovnici (R-2), ра �ak i penzioneri (R-З), jer su dobija1i ро dup10 sledovanje pasu1ja. Naime, pasu1j je u to vreme Ыо па posebnoj сепј.

Svaki narod и SFRJ јmа svoj specijalitet od pasu1ja. Srbi, па primer, kao уеота hrabar narod, пајуј�е уо1е уој­ni�ki pasulj . Hrvati svoj pasu1j zovu grah, da Ы se razliko­уаlј od Srba. Prde, medutim, podjednako glasno. U Make­doniji se za pasulj k�e "tav�e па grav�e". Zanimljivo је da Makedonci jedu samo grav�e, dok tav�e орети i vrate и kredenac za drugi put, i пе prde nego риуаји, jer su �tedlji­уј. Ve1iki doprinos razvoju pasulja dali su Slovenci koji su izmis1i1i pasulj s kranjskom kobasicom. А �to se prdenja ti�e опј su Ы1ј civilizovani ра to nisu radili. Као ni Bosan­сј. А Cmogorce је mrze10.

1 30

Pored pasulja, Jugosloveni se hrane i Unrinim paketi­та. U svakom paketu su obavezno bile dve stvari : Truma­поуа јаја i mleko u prahu. U luksuznijim је Ыl0 i kikiri­ki-putera, zatim konzerva mesa s jabukama i јеdnа ping-pong loptica. Ni§ta od toga пјје moglo da se jede. Unrine pakete dobijali su svi gradani SFRJ, iako rukovod­stvo FNRJ nikad пјје pristalo da primi ротос od trulog

Zapada.

, Cevapcici

СеуарСјсј su пајрориlarnјје i najdemokratskije lokal­по poslu.zenje, u svoje vreme pristupa15no 15ak i penzione­rima. Као пасјопаlпо jugoslovensko jelo, сеуарСјсј (izgo­vara se "chey-wahp-chee-chee") osvojili su 6tav svet, а naro6to Вliski i Srednji istok, gde su јт razni Turci i Лrа­рј promenili iше u kebab. Originalnijugoslovenski сеуар­сјСј (prisnije: сеуарј) Ые medutim па cufte (kiofta), ali пј­su okrugli i јтаји druga6ji ukus.

Сеуарј se u Jugoslaviji tradicionalno sluZe s bogatim i ma§tovitim prilozima u vidu lеЬа i luka. Лkо је neko ba� besan, poru6ce i paradajz salatu. Сеуарј se mogu jesti па razne па6пе, npr. no�eт i vilju§kom, 15a15kalicom ili prsti­та. Uz пјјЬ odli(5no ide rakija, рјуо i §pricer, а za decu то­�e i vitasok.

lnа(5е, prestonica svih сеуара је Sarajevo - пе toliko zbog пјјЬ samih koliko zbog somuna, а јо§ уј§е zbog raje, jer se сеуарј isklju(5ivo jedu u dru§tvu. Pored sarajevske, па сепјје i leskova(5ka §kola, poznata ро tome §to сеуарсј-

131

се, za razliku od ostalihjela, пе spremaju kuvari nego тај­stori.

Po�to је re� о vrhunskom dometu kulinarstva, сеуарсј­се treba razlikovati od ne�ega �to se рј§е "tsche­vaptschitschi" i �to Dalmo�i nemilosrdno uvaljuj u �yaba­та za skupe pare.

Burek i rekbu

Као �to postoji engleski, tako postoj i i jugoslovenski doru�ak. Re� је о bureku (�yajc.: "muesli"), bez koga se u Jugoslaviji пе тo�e zamisliti nijedan osvit novog dana.

Najbolji burek u SFRJ тo�e se пасј u Cabaravdica ("mrtva Ы ga ustajela"), i generalno, u SR BiН, gde posto­јј velika tradicija pe�enja bureka i pita ("Мата, тата, Нато сора pite !" - "Neka сора, kurac се za veceru!"), mada se i u Beogradu mogao пасј odblan burek pod nazi­уот "rekbu".

Burek se deli па burek sa sirom, burek s mesom i burek bez i�ega (tzv. "prazan" burek). Postoje jo� i neke moder­пјје verzije s уосет, аlј to пета veze s mozgom_ Burek se pravi od testa zvanogjufka koje se razvu�e preko stola, sa­ујје i zatim pe�e u okrugloj tepsiji па 250 stepeni _ Burek se тo�e jesti svuda, npr. kod kuce (tzv. "burek za poneti"), mada је najzdravije da se jede u samoj buregd�inici, i to s nogu.

Burekje mastan ра se zato slшi s hartijom, ај ede iskri­vljenom i slabo opranom vilju�kom direktno sa musavog drvenog pulta. Prilikom izbora buregd�inice treba voditi ra�lIna da оуа bude u blizini �elezni�ke ili autobuske sta-

1 32

niсе. Iz nekog razloga пајЬоlјј bureci rastu upravo u okoli­пј takvih objekata.

NOIlIlalno ljudsko Ысе pojede za dоruбаk burek od 250 grama и tri zalogaja, а ako је bas gladno тo�e i 300 u dva. Povratnici, ешigranti i gastosi u poseti starош kraju jedu za dоruбak od 750 grama navise, а ako im пјје dosta maznu i par poga6ca s бvаrсimа.

Uz burek se рјје isklju6vo jogurt, пајЬоlје опај vod­njikavi u belo-roze pakovanju. Као sto se burek jede iz hartije, tako se i jogurt рјје direktno iz tetrapaka.

Posle toga se usta obrisu rukom, а ruka о pantalone. IIi kosu, ako hoces da se sjaji.

Decja usta

U SFRJ пета McDonaldsa, Burger Kinga i Kentucky Fried Chickena. Alј, to пе znабi da su jugoslovenska deca gladna. Nisu gladna, jer jedu уЫ]е iz kioska.

Virsle se u kioscima kuvaju u velikim sеrpаша i slше u zетiбkаmа sa senfom, koji tetka sipa iz рlаstiбпе 6пјје kasikom za supu. Prvi kiosk Ыо је kod Vuka, а пајЬоlје virsle Ыlе su па Tasu kod okretnice tramvaja,jer је tu i уо­zic ра se mo�da ogrebes za yo�njи. Pored virSli u kioscima је Ы]о i kobasica, ako si bas шпоgо gladan. Uz vir§le se рј­је vitasok od kajsije. Лkо si Ьјо dobar тоМа i kokta, аl tek па kraju, kad sve pojedes. Pitanje od беgа se prave virsle Ыlо је па stalnom dпеvпош redu u nasoj иlјсј i predsta­vljalo је dobru ye�bи za dебјu mastu ("а је l ' zna neko sta па аmеriбkоm zna6 hot dog?").

IЗЗ

Slatki zivot jugoslovenskih рјопјга

Posle virШ, па red dolazi "Zivotinjsko carstvo", sa sli-6сот. Ili, jo� bolje, cokoladne Ьanапјсе. Deca narocito vole da ib jedu рте rucka, kad se пе sme.

Вanапјсе su inасе poznate ро tome �to тo�e� da роје­de� pedeset а uvek dobije� samo јеdnи ili dve. Zato se raz­vila posebna tehnika konzumiranja (da ti dше traje), koja se sastoji и grickanju �to manjih zalogaja. Na taj nacinjed­па bananica тo�e da traje i 1 5 minuta, а ЬјО је jedan �to је dr�ao rekord od sat i ро.

Kad пета Ьапапјса, dobre su i ЬотЬопе. NajboUe su опе koje proizvodi "Sumi" iz Ljubljane. Prednost tih Ьот­Ьоца nad ostalima је и tome �to posle тo�e� da izvuce� "visoko С" ko Miroslav Cangalovic. Pored tih, па сепј su bile i "kiki" ЬотЬопе i "negro - od�acar", mada пј опе ka­ramele s okusom Ije�njaka nisu bile lok

Pioniri i pionirke jedino пе znaju �ta da rade sa "kra� bajaderama" jer ib dobijaju samo јеdnот и sto godina: da lј da ih сиуаји za kasnije ili da ih pojedu odmah? Iz nekog tajanstvenog razloga, ta dilema nikad пјје trajala du�e od dve sekunde.

Od himbersafta do cedevite

МаЈј Jugosloveni уеота уоlе oran�adu i himbersaft. Starija dece pamte klaker i bozu, а mlada "cedevitu". Ро­sle destilisane vode to је bilo naj6stije рјсе па svetu. Kako је proizvodacu po�lo za rиkoт da и pra�ak пе ude ni jedan gram bilo cega iz prirode, ostala је tajna. Roditelji su naro-

1 34

�ito bili impresionirani nalepnicom "ingredients", па ko­

ј ој је bila prikazana Mendeljejevljeva tabela hemijskih elemenata. А nј deca se nisu bиnila, jer је cedevita bila ukиsna i jer је svetlucala и rnraku.

•

1 35

Kako putovati,

ili kako stici i u teci

Vremenske zone Ш Joke About Time

u JugoslavUu је пајЬоlје putovati sedamdesetih godi­па pro§log veka. Mada пј §ezdesete пisuШе lо§е, pogoto­уо па moru,jer је voda bila �ista, ribajeftina i Iliko пјје ри­сао s brda. Prilikom рlanиanја putovanja и Jugoslaviju, v1ltno је imati па ити da u SFRJ vate�ve razlitite vre­menske zone. Jedna је оЫ�па а druga ЈАТ-оуа. Оуа ро­slednja sluti kao dokaz da је sve u zivliU relativno, ра i red letenja. \

Iako је ЈАТ pre svega патепјеп za prevoz pilota, stju­ardesa i �Ianoya пјЉоуш porodica, u аујоnе, ako ima те­sta, primaju i neke �obane (Jat.: "рах"). Oni su stalno glad­ni i tedni ј uvek ne§to traze. Po§to smeuju, stjuardese ih vezuju kai§evima za sedi1:ita i paze da sene oslobade i ро­begnu u kJozet. Zato ЈАТ-оуо kabinskoosobtie mora da bude strogo, аН pravi�no. Svakom риtшки sleduje ,,�aj, kafa?" izgovoreno s visine od 30.000 fitaiplasti�na kutija sa zemi�kom, prozimom §nitom parizen i јеdnот zele­пот maslinom. Мо је putnik dobar, tj. ako сијј i spava, па kraju dobije i ЬотЬоп. АIi, ako је nernran, ра npr. tr1lti

1 36

jo� jednu �a�и vode, onda prvo dobije verbalni ukor ("go­spodine, da znate za ubuduce: avion njje kafana"), а ako ргеде sve granice i postavi pitanje za§to sчuагdеsе krkaj u

ketering iz biznisa pred риtniсiша iz ekonomske, onda ga Ьасе kroz prozor. ЈАТ је ina�e јтао yj�e zaposlenih ncgo Рап Ат, ВОАе i Aeroflot zajedno. Zato �to је Ыо najveci па svetu.

Vozovi i vlakovi

Istorija JugosJovenske �eleznice (JZ) poCinje prugom Br�ko - BanoviCi koju su izgradiJi "akcija�i", Ч. pripadni­сј omladjnskih radnih brigada. Vatreni konj "Cira" oti§ao је tada и ve�na lovi§ta i filтоуе о bosanskom poglavici Vinetuu, а umesto njega su do§le §ik-moderne narand�a­ste lokomotive па dizel i struju.

Jugoslovenski �elezni�ki sistem deli se па:

а)Рlауј voz. Ь )Sve ostalo.

РЈауј voz је Јер jer izgleda onako kako је таЈј Jo�a zз­тj�ljao Orijent ekspres u svojim sisa�kim snovima. 0(1 ostalih vozova, najvafuiji је vlak Sava ekspres, u komc sc za nekih �etiri sata udobno putuje izmedu Beograda u Za­greba i (о bez mina, snajpera i balvana.

РориЈаrnј su i tzv. "ku§eti", naroCito теди mladima, i (о leti kad se ide па more, jer se и kabinama (bcz ra s­hl.adnih шедаја), nakon ritualne razmene hladnc p i lc t l ne i barenih јаја, guralo, znojilo i hrkalo Ьаг ро SCS(OI O putnika.

1 1 7

Fica, covek s tockovima

Zbog оЫlја prirodnih lepota, Jugoslavijuje тоМа пај­Ьоlје upoznati putujuci kroz пјепе predele automobilom. Dva su razloga za to: prvo, опај ko putuje automobilom mote kad god Ьосе da se zaustavi i рорјје hladno рјуо ili trgne duplu ljutu u jednom od rnnogobrojnih usputnih то­tela i kafana. Drugi razlog је taj da se za уоlапот тоМа najbrte mote upoznati pitomi mentalitet i blaga narav sta­.novnika Jugoslavije. Narocito kad ih u saobracaju neko pretekne.

Sami Jugosloveni za putovanja .nајсе§се koriste "ficu", prevozno sredstvo s tockovima, koje velikodu§.niji ljudi zovu "automobil". Za ficu se пе zna tacno kako funkcioni­se, аlј veruje se da radi па cumur. Iako је predviden z a рте­voz omanjih putnika па kratkim relacijama, ficom su cita­уе familije (s koferima, strinama i lопсет punjenih papri­ka za usput) putovale u posetu rodacima па drugi kraj ze­mlје. Kupovina fice је БО-ih godina Ыо izuzetan dogadaj, ро znacaju i posledicama ravan rodenju јlј sm, tnom sluca­ји u porodici.

lпјсјјасјја novog fice vrsila se tako Мо Ы vlasnik ukr­сао veliku koliCinu odu§evljene susedske dece i provozao ih ро kraju. Zatim Ы pristupio sledecem obredu: ritualno pranje, namestanje nalepnice "YU" i ukrasava.nje enterije­ra minijatumim kopackama ili bokserskim rukavicama. U meduvremenu Ы drugarica sasila zastitnu ceradu, .па kojoj Ы vlasnik Љјсlот izvukao registarski broj s оЬе strane, napred, nazad i - za svaki slucaj - .па krovu.

1 38

1 taman kada su voza6 fica zaklju�ili da је �ivot lep, pojavila se "zastava 1 300". Vlasnici tih drumskih zveri su, kao dodatnu pakost, uveli presvlake za sedi�ta (za ficu ih niko nije pravio). Najcenjenije su bile presvlake od ve­�ta�kog kr.llla, па �ta su voza�i fica jedino Џ10gli da odgo­vore dlakavom presvlakom za volan.

Posebnu zavist izaz,ivala је prostrana platfoIlna iza zad­njih sedi�ta zastave 1 300 (kod fice је nema), па koju su ko­motno mogla da se smeste bar dva ukrasna jastu�ica (FK "Partizan") i pas koji klirna glavom. Poku�aji voza�a fice da па to odgovore nalepnicama (tigrovi koji se sudaraju glavama uz upozorenje ,'рзzј!"), ,,zavesicama" za zadnje to�kove (levo "stop", desno bela strelica za preticanje) i иnutra�njirn retrovizorima "рanоraшiс", nisu bili uspe�ni.

r ; - ,

, 1 39

Ipak, voza6 su do kraja branili svoj integritet, ра та­kar i fica stradao: poznatje slш3ај penzionisanog zastavni­ka iz Novog Beograda koji је, sa prozora, iz ru�nog Ьаса­�a, razneo jednog starijeg maloletnika kadje оуај pok:u�ao da ти mazne brisa�e.

Titanik

Spektakulama lepota Jadranske оЬаlе пајЬоlје se vidi sa mora. Zato, ako ste u mogucnosti, putujte brodom. Naj­уесј jugoslovenski putni�ki brodovi su "Liburnija" i "Ga­lеЬ". Razlika је u tome §to оуај prvi prevozi уј§е stotina, а оуај drugi uglavnom j ednog putnika.

Pored vozova i vlakova,jo§jedan od velikih snova та­lenoga Jo�e Ыlј su brodovi. Kasnije, kada је porastao, drug Tito је dosta �tedeo, ра је па kraju ostvario svoju �e­lји iz detinjstva i kupio jahtu "Galeb". Po§to је Ыо skro­тап �ovek, njegov brod пјје Ыо veliki kao Queen E lisa­betb п. Za razliku od engleske kraljice, drug Tito је уоlео da deli lере trenutke s оЫ�пјm ljudima, ра је svuda vodio sa sobom generala Ljubi6ca, i pred gostima ga oslovlja­уао sa "Mr Smee".

Galeb је Ыо пе samo luksuzna jabta уес i §kolski brod, па kome је lj�no drug Tito и�jo mlade momare kako se уе­zuju cvorovi i та§е signalnim zastavicama. Na tom brodu је drug Tito орlоујо �itav svet, а kada se vracao u jugoslo­venske teritorijalne vode, celokupno priobalno stanovni­§tvo Ы ти isplovljavalo u susret па svojim brodicama i �аmсјта, јlј Ы iza§lo па rivu i mаЬаlо ЬеЈјm maramicama.

14()

Galeb, za razliku od Titanika пјје potonuo, aLi zemlja u kojoj је Ыо registrovan, jeste. 1 to уеота duboko.

Troka i ропј •

Deca u Jugoslaviji јтаји svoja posebna prevozna sred­stva. Najpopularnija је "troka", neka vrsta de�jih sanki za asfalt, а zapravo domaca varijanta skejtborda. S tom razli­kom �to se troka пе kupuje u radnji nego se ргауј od dasa­ka (пајсепјепјје su опе od "dva cola") i "kuglagera". Уо­zilo se zove "troka" valjda zbog tri takva kugblna letaja­dva nazad, jedan napred. Za razliku od trotineta па troci эе пе stoji nego sedi i пе postoji mogucnost upravUanja, оэirп kod tehni�ki savr§enijih modela, gde је prednji to�ak Шс­siran па рорге�пи dasku sa zglobom, ali takvi aparati bili su уеота retki.

Bez mogucnosti skretanja i ko�enja, smisao votnje је da эе паде najstrmija ulica u kraju, da se razvije §to уеса brzina i da se §to glasnije ујknе ,,�иyaaaj", kako Ы se pri­vukla §to уеса ратја. Јег, troka је bila пе samo prevozno sredstvo nego i statusni simbol. Zato эе nikad пе ispu§ta iz ruku: рге i posle spusta nosi эе ispod mi§ke, upadljivo пе­тато. Vгhппskе troke zahtevaju posebno odrtavanje, kuglageri эе тогаји podmazivati Ьаг tri puta dnevno, ozbiljnog izraza lјса, i obavezno kad druga deca gledaju.

Posle troke пајуесј uspeh u tivotu је bicikl "ропј". Кrajeт БО-ih "Rog" Ljubljana proizveo је pod tim јте­пот prvi ВМХ па svetu, па kome su se па§ј klinci vozili iznad zemlje rnnogo рге onih iz ЕТ-јја. Ропј је Ыо neodre­denog roda - neki эи ga zvali "bicikl", neki "bicikla" а пе-

1 4 1

ki �ak "biciklo"

. Ропј је Ыо lep jer је јтао dinamo, рllШрU i alat u torbici. Коте је to malo, mogao је da zaka6 retro­vizore i doda motor - ise�e se traka od kantice za pavlaku i zaka�i §tipaljkom, tako da u уо�пјј �jce od to�ka prelaze preko i 6пе "пrпr". Po�to poni vozi omladina и dobu pro­budenog interesa za suprotni pol, slu�io је i kao prvi lju­bavni katalizator. Upotreba ропјја omogucavala је da se и roku od pola sata 60 puta prozuji pored devoj6ca, naravno potpuno nezainteresovano, i bez ruku. Altemativno, kad devoj�ica vozi ропј, onda obavezno treba iskoristiti prili­ku i vik:nuti, "vrti ti se to�ak

". Лkо stane da pogleda, zna�i

dajoj se svida� i ondaje zgodno da se ka�e, "noga ti do ze­mlje

". IIi, јо§ bolje, "ispalo ti oko

".

142 I

Prakticni saveti i turisticke

informacije

Putne isprave

Za ulazak и Jugoslaviju dovoljanje paso§. Ulazne vize nisu neophodne, osim ako пе dolazite iz neke таlе i egzo­ti�ne zemlje, poput SAD-a ili Sovjetskog Saveza. Ukoliko ste drtavljanin neke od Jugoslaviji susednih zemalja kao §to su Italija ili АustЩа, za prelazak granice је dovoljno da imate li�nu kartu i, naravno, поуас, jer Jugosloveni уоlе da im to donesete.

Vakcine ј zdravstvo osiguranje

Zdravstvena za§tita u Jugoslaviji funkcioni§e bespre­korno, pogotovo ako ste zdravi. Prethodna vakcinacija пј­је potrebna, izuzev ako пе putujete u vreme epidemije уе­likih boginja па Kosovu. Kakva је to bolest mote se videti i и filmu "Variola Vera". Pored variole, najstra§nija bolest u Jugoslavijije tifus, personifikovan и likи Fabijana Sova­govica ("Za тпот, tifusari!").

Ukoliko se tokom boravka u Jugoslaviji razbolite, prvo §to morate da uradite nije da odete kod doktora, nego da

143

overite zdravstvenu knјШсu. Zato se nemojte iznenaditi kad vam u urgentnom odeljenju (gde ste se па kraju sami dovukJi nakon uzaludnog tekanja "hitne ротоСј") prvo trate "overu па uvid".

Po§to је proces overavanja izuzetno komplikovan, mnogi Jugosloveni uop§te пе idu kod doktora, nego se таШ jednom specijalnom kremom koja se zove "Saljice­va mast". Ret је о tudotvomom теlети koji је prona§ao narodni iscelitelj Mile Saljic и jednom tbиnu kad је brao lekovitu travu.

Prita se da је i drug Tito, kada se jednom slu�ajno оре­kao ("majku ti botju i опот таlот Fidelu i njegovim сј­garama") odmah poslao helikopter ро Saljica. Ovaj ти је litno namazao nos i rastopio olovo iznad glave. Drug Tito se ubrzo oporavio, а Saljic је za nagradu postavljen za di­rektora Кlinitkog centra u LjubIjani. Saljiceva mast jedi­по пе pomate kad boli zиb. Zato Jugosloveni uop§te пе idu kod zиbara.

Ako vas tokom boravka и SFRJ zaboli zub, onda је пајЬоlје da kupite litar rakije (npr. "еЬеlепсјја" od 55 ste­репј) i uz to popu§ite paklu ,,zete". Od toga sve prolazi.

Soping tuzna prica о drvenim capljama

Kad ste vec do§li и Jugoslaviju, treba da kupite i neki suvenir. Najpopulamiji lokalni suveniri su drvene �aplje.

Drvena tapljaje skupni naziv za razne ukrase od drve­ta �jjи svrbu postojanja Jugosloveni Ijubomomo kriju od drugih naroda. Ne zna se tatno ni gde ove �aplje tive, пј time se Ьгanе, ni ko ih lovi. Tek, pojave se, u velikimjati-

144

та, za vreme turisti�ke sezone па platama i u izlozima 10-kalnih prodavnica "Narodne radinosti

". Уес sam pogled

па �aplje navodi па rаzтШјапје о prolaznosti lepote i krh­kosti ljudskog duha uop�te. Po�to izazivaju teskobu, �a­рlје se �иyajи u ostavi, i iznose samo kada u goste dolaze oni od kojih ste ih dobili.

Pored �apJjj, u "Narodnoj radinosti" motete kupiti i tzv. "lutkice", таlе, ru�no pravljene figurice u raznimju­goslovenskim narodnim по�пјата. Takve lutkice se pro­izvode u posebnim porodi�nim pogonima, od kojihje naj­poznatiji опај u Dalmatinskoj 66 u Beogradu.

Sta poneti od odece ј оЬисе

Ukoliko putujete u Jugoslaviju па odmor, dovoljno је da ponesete kupace gacice, ра! far!l1erki i sandale (mote i ,japanke"). Лkо putujete zimi, onda тоЫа ne Ы Ыlо lo�e da ne�to i ogrnete, pogotovo ako dolazite па skijanje. U slu�aju poslovnog putovanja пајЬоlје је da obu�ete tzv. "teget" odelo s braon сјреlата i crvenom kravatom па ko­јој pj�e "Z01 84". Za ye�eтje izlaske preporu�ljivo је oka6ti i neku zna�ku. Uostalom, та kako se obukli, Jugo­sloveni, i naro�ito Jugoslovenke, Ысе uvek lер§е obи�enj od vas. То iш, naime, dosta zna6.

Bonton: oslovljavanje, iIi nismo тј па ti

Stanovnici SFRJ medusobno se oslovljavaju sa "dru­te" (ako је re� о mu�karcima) ili "drugarice" (ako је re� о damama). То је uobi�ajen па6п obracanja prilikom otva-

145

ranja рагЩskih sastanaka, likovnih izlоЉi i pu�tanja и ро­gon поујћ proizvodnib kapaciteta.

Retima "drug" i "drugarica" iskazuje se po§tovanje ("d.ruZe desetare", "dru1;e ambasadore") јlј grade efektna litna Јmепа: ,,Drug Stari", "Drug Стј", "Drugarica Сanа", аН to је rezervisano samo za пајшi krиg dru§tvene elite.

U formalnirn i slu1;benim prilikama oslovUavanje sa "drug" i "drugarica" najyj�e neguju dnavni slшЬепiсi ("drug ВиЬаlо је и Komitetu, zovite и ponedeljak") i pri­padnici saobracajne mјlјСЈје ("d.ruZe, jesi ti slep Јlј lud?"). Jedno vreme tak se govorilo i "drugarice u6teljice", аli od toga se odustalo jer su deca upadala и krize identiteta. U svakodnevnom govoru taj se па6п obracanja nikada ПЈје ukorenio, §to zbog navike, §to zbog opasnosti da kom§ini­си s treceg пе udari srtka jer su јој, "ionako sve oduzeli а sad је јо§ i vredaju". Zato је i dalje и �irokoj upotrebi osta-10 tradicionalno oslovljavanje sa "gospodine", "gospodo" i naroblo "еј ti".

U restoranu: kako praviJno upotrebiti cackalicu

Jugosloveni rado sede ро kafanama. Atmosfera па tim mestima је krajnje neformalna, kao i ропа§апје gostiju, а о kelnerima i da пе govorimo. Izuzetak је jedino folшаlni obred isplate гаtппа. Тај drevni ritual пе trpi improvizaci­је i od prisutnih za stolom zahteva strogu disciplinu. Sva­ko od njih шоrа da izvede nekoliko standardnih radnji -izmedu ostalog, da se §irokim pokretom ruke mа§ј za поу­tanik и zadnjem d1;epu, poku�avaju6i da drugom rukom kelneru оtше ratun, а trecom odgurne onoga �to sedi ро-

1 46

red i radi to isto. Pri tom, svi veoma glasno i ирото ропа­vljaju, "pusti те", ј, ,ја си". Tek kad gosti za susednim stolovima роспи da se okrecu i brinu da lј се pocete da lete fla�e, s ovim se prestaje, a racun plati onaj па kogaje јопа­ko red. Posle toga bonton nala�e da se osobi koja је platila ka�e, "sramota", ј, "та, јеЫ se".

Od posetioca kafane ocekuje se i da zna da cacka zиbe. То se radi ротоси cackalice, instrumenta za oddavanje oralne higijene koji se sastoji od drvenog �tapica nao�tre­nog s оЬе strane. Cackalice najyj�e koriste zemljoradnici i direktori.

1 47

\

lma yj�e stilova �a�kanja, а osnovno pravilo је da se �a�ka\ica prvo mаlо sisa, jer је onda elasti�nija. Nakon to­ga pristupa se kopanju ро тЫта. Zatvoreno kopanje је kad pokrije� jednom �aketinom drugu i pravi� grimase, а otvoreno kad zine§ da ti se vide krajnici i dvanaestopa­la�no crevo. Ono prvo је otmeno, ра tako rade samo pri­padnici vЉh slojeva, diplomate i njihove drugarice, па primer. А najotmenije је kad zajedno s ostatkom hrane iz �upljeg тЬа izvu�e� i onaj poseban visok ton zbog koga se u kafani �ak i kelner okrece. Zanimljivo је da jugoslo­venski studenti, recimo, uop§te пе �a�kaju тЬе, jer im је to selja�ki. Oni umesto toga koriste �a�ka\icu da o�iste поЬе, ali је оdшаЬ zatim vrate па mesto.

148

DODATAK:

sta piju . . . Jugosloveni

Najbolje рјсе u SFRJ zove se vinjak:. То је te�nost mr­ke Ьоје, fannaceutskog mirisa i slаduлјаvоg ukusa. Pri­mепјије se u cilju pomra�enja svesti i trajnog sni�avanja koeficijenta inteligencije. Zbog toga, kao i zbog niske се­пе, vinjak:je уеоmа popularan u narodu.

Poreklo vinjak:aje opskurno, mada уесјпа autora sma­tra da је nastao ро uzoru па rak:iju koju peku francuski se­ljaci u pokrajini Konjak:. Domaci pak: vinjak: dolazi iz la­boratorija "Rubin", "Badel" i "Zve�evo". U SFRJ se pro­daju i uvozne varijante vinjak:a pod nazivima "Napoleon", "Stock" i "Уессја Romagna", ali nisu tak:o dobre.

KOnZllmiranje vinjak:a оЬј�по se obavlja ро bifeima, grupno ili samostalno, pre, posle i u toku radnog vremena. Po§to vinjak пјје паmепјеп seka-persama, рјје se isklju6-уо ,,6st" -jedino је dozvoljena �a§a "kisele" sa strane, iz humanih razloga.

Кisela voda је standardni dodatak: пе samo иz vinjak: уее i иz sva ostala domaca ,,�estoka" рјса, iz razloga koji su sva­kome ko ih је рroЬао роtpuло razumljivi. Za§to se оуа voda zove ,,kisela" niје medutim jasno, jer uop§te niје kisela.

149

Pojedinim vrstama "kiselih" voda su и svoje vreme pripisivane lekovite, ра i magi�ne moci, kao �to је Ыо slu­�aj s �иуепош "mu�kom vodom" iz Кladnja и BiН. Zbog glasina da od jedne �a�e "mu�ke vode" опа stvar poraste 5 ст, probudene su velike nade medu Jugoslovenima i, па­ro�ito, Jugoslovenkama, а reklarnna kampanja vodena је pod sloganom, "tri srca da se Ьоlје prca".

Na bazi kisele vode pravi se i pice zvano "gemi�t" (ро­lа kisela / роlа vino), а jo� је Ьоlје ako se umesto kisele ko­risti soda. Takav napitak zove se ,,�pricer", odnosno "па­me�тj".

Prema jednoj teoriji re� "name�taj" poti�e od toga §to konobar "name�ta" razne predrnete pred kafanskog gosta, tj. : �a§и od dva deci (ро mogucstvu s tragovima masnih usta i1i jeftinog katmina), bokal�ic s te�no�cu za koju ро­stoji precutni sporazum da је zovemo "ујпо", i mиtnи fla­�u sa sodom, ventilom i "ЬотЫсоm".

Prema drugoj teoriji etimologiju re6 "name�taj" treba tra�iti и �јпјеniсј da se mnogi potro�a� nakon primene ovog napitka "иШvепј" tj . da i sam postane komad kafan­skog name�taja. Napokon, treci ka�u da se asocijativni tok kojim је оуо рјсе dobilo ime "name§taj", uop§te пе тo�e rekonstruisati jer da је to luрјlа neka рјјапа budala. Dobar "name§taj" se nikada пе pravi od ујпа. Najbolji rezultati posti�u se ubrizgavanjem sode и te�nost liferovanu pod nazivom "banatski rizling".

Neko voli vino, а neko рјуо. Prema dugogodi�njim is­tra�ivanjima Kolar�evog centra za vrenje i fеппепtaсiјu, пајЬоlје pivo и Jugoslavijije "Nik§icko". Zanimljivo је da kvalitet tog рјуа zavisi od fla�e, а пе od onoga §to је unи-

1 50

•

•

tra. Smatra se пајmе da рјуо јmа Ьоlјј ukus ako dolazi iz zelene, а пе smede Ьосе (dr G. Bogdanovic, "Ambal�a рјуа i psihozajetre

", Beograd, 1 982.).

Drugi pak ukazuju па korelaciju izmedu kvaliteta i kvantiteta, pri �еши dolazi do efekta postepenog prosve­tljenja ("intervala lucida"): prva fl�a је dobra, treca od­li�na, а nakon sedme nastaje skrи�eno cutanje pred veli�i-

151

пот Boga koji је stvorio to рјуо, kelneri6ne sise i sve •

ostale lере stvari и �ivotu. Pored Nik�i6kog, рunо se tro§i-10 Lav i Ofujsko, ра �ak i ne§to па �eтu је pisalo ВiP.

Rakija

. . . and now уоu try something very special ! This is "ra­Юја" . . . "rakija" is "рl1Јт brandy" in English. It is very very strong, so Ье careful, it has sixty degrees . . . what? Тоо strong? Hahaha! Ј ат joking: eighty degrees! Haha­haha! . . . Only very strong реорlе d.rink rakija. We drink гаюја every day . . . But this опе is very special because it is private, we make rakija јп home . . . everybody make гаюја in village јп Yugoslavia . . . . what? No, of course not for­bidden. In ту country nothing forbidden, уоu have ТУ at home or not? . . . Very important: уоu look in eyes when уоu say "cheers". Јп Yugoslavian cheers: "ziveli!". So, zi­уеlј and we1come! . . . ghhh . . . Уоu like it? 1 know уоu like it . . . Опе more . . . . What по? У es! У оu must! У оu must! . . . Thats better . . . and don't worry, this is medicine. Му grandfather drinks rakija еуегу morning, he has ninety years and he has two girlfriends. Hahahaha! And aIso when we are sick we put rakija оп our legs . . . No problem! . . . Look те in eyes!

•

1 52

SPECIJALNI DODATAK:

sta su sve izmislili Jugosloveni

Jugosloveni su pametan narod koji sva�ta izmiЮја. Оу­de сето ukratko upoznati 6taoca s пајуаtпјјјт jugoslo­venskim pronalascima i pronalaza6ma.

Elektricna struja

Najveci jugoslovenski pronalaza� Ыо је Nikola Tesla. Roden је u li�kom mestu Gospic od оса elektri�ara i тај­ke domacice. Teslaje Ыо dobar u�enik, раје dobio stipen­diju za Prinston, gde је doktorirao па temu "strujni aku­mulatori: od gurke do kabIova". Vlasnik je velikog broja otkrica i patenata, pored ostalog prona�ao је struju, E>er­dap i elektri�nu stolicu. Nikad se пјје rukovao, po�to је imao fobiju od stati�kog elektriciteta. Panj�no se pla�io mllnja i gппUаviпе. Poklanjao је veliku pa:tnju svom raz­deljku i �e�Uao se пајтапје sedam puta dnevno. Вјо је 'ер, раје zbog sli�nosti s glumcem Radetom Serbed:tijom о пјети snimljen Шт i ТУ serija. Tesla је kasnije postao simbol bratstva i jedinstva, jer је Ыо jedan od retkih koga su prisvajali i Srbi i Hrvati. Zato �to је Ыо Amerikanac.

1 53

Kaladont

Posle 1I svetskog rata "Kaladont" је bila najpopularni­ја pasta za zube u Jugoslaviji. Valjda zato §to niје bilo dru­gih. Proizvodio se samo u јеdnој уојпој fabrici i odatle slao u tubama od 1 ОО grama §irom SFRJ. Posle se pojavila "Нigija", ali su i пји iz nekog razloga zvali kaladont. Higi­ји su уј§е volele devoj6ce jer је тапје §tipala za 06 kad se peru zubi. Imala је i lep§i miris, ра su u svoje vreme svi poljupci u JugoslavUi јmаН isti ukus. То је па kraju dosa­dilo drugu Titu koji se јеdnоm okrenuo prema Jovanki i procedio: "Ра dobro, Jovanka, majku ti Ьођи, zar пета§ kakav drugi kaladont?" Jovanka је zbunjeno slegla rame­пјта, а drug Tito је za sutra ujutro sazvao zajedni�ku sed­пјси Saveznog izvr§nog уеса i Savezne direkcije za robne rezerve i naredio da se odmah uveze interventna koli�ina raznih pasta za zube i vodica za ispiranje grla. Tako su u Jugoslaviju stigle prve strane paste za zube "Signal" i "Kolynos". Penzionerima se, medutim, пајуј§е dopala "Kukident" te�nost za �иyanje lатЉ zuba, а deca su пај­уј§е volela zubnu pastu "Paperinos". Zahvaljujuci toj ро­slednjoj �akje i Cira Blato iz drugog dva po�eo da pere zu­Ье, i to bez Ьа tina.

Digitron

Kada је Мilan Kи�an ј§ао u ye�ernjи partijsku §kolu па Univerzitetu "Bo�idar A�jja"и Beogradu, jednom se sa svojom tada§njom devojkom slu�ajno zatekao па FEST -и.

1 54

Gledali su film Stenlija Kjubrika "Odiseja и svemiru". Filmje па mladog Milana ostavio sna�an utisak.

Ubrzo zatim Кш3апје dobio preme�taj па mesto sekre­tara OSK и Вuјата, ра је и skladu s partijskom discipli­пот morao da ostavi svoju devojku (koja је ЫЈа и drugom stanju) i da ode iz Beograda. Сјтје stigao и Вије, Kи�an је sazvao sednicu ОО SK i prisutnim nau�njcjтa - �lano­ујта partije - postavio direktno pitanje: "Mo�eтo lј, dru­govi?" опј su odgovorili: "Mo�eтo!" Onda ih је оп opet pitao: "А hocemo Јј, drugovi?", па �ta su опј odgovorili da hoce. "Е, onda svi па svoje zadatke", rekao је Kи�an i oti­�ao da telefonira devojci. Tako је, па njegovu inicijativu, rodena ideja о "digitronu" - najsavrsenijem proizvodu јu­goslovenske elektronske industrije. Spravica "digitron" pokazala se toliko uspesnom da је uskoro postala sinonim za elektronski kalkulator uopste, а Вј] Gejts (koji је и to vreme Ыо u�enik srednje �kole) toliko se nasekirao sto пј­је оп to smislio, da је рао па popravni iz fiskulture.

Pljeskavica

Pljeskavicu је izmislio Albert Ajnstajn. Iako оп пјје Ыо jugoslovenskog porekla, njegova supruga Мilепа је­ste, а to је glavno.

Jednog dana trebalo је da Albertu i Mileni dode па ru­�ak Luj Adami� sa suprugom i decom. Albert је hteo da pomogne svojoj �enj i ode па рјјаси da kupi krompir. Zna­јuсј koliko је zaboravan, Мјleпа је odlubla da ipak ode sama, а Albertu је rekla da isece meso ("izvadi пајуесе par�e, znas kolko skotovi jedu").

1 5 5

Мјlепа је tako oti§la па рјјаси, а Albert је po�eo da se­�e �nicle. Ubrzo se ne§to zamislio -jer је Ыо pametan - i па kraju se u mislima potpllno zaneo. Trgao se kad је уес Ыlо kasno: pred пјјтје Ыlа gomila sitno iseckanog mesa, а опје, и panici da ga tena пе grdi, kako-tako slepio masu i oblikovao је и раlа�inkе. Kad se Мјlепа vratila, Albert је slagao kako se setio svoje тате Hedvige koja ти је pra­ујlа takve §пјсlе kad је Ьјо таlј и Harnburgu. Мilепа је ы­lа dirnuta §to se Albert tako potrudio oko ru�ka, i kad su do§\i gosti ponudila ih је "specijalitetom Albertove тате koji se zove hamburger".

Luj Adami�, koji је Ыо rodeni Amerikanac, samo se irоniбпо nasmejao i rekao: ,,мј to pravirno уес 4.000 go­dina. Ali, daj оуато da vidirno . . . "

Koka-kola: рјсе vase i nase mladosti

Najpoznatij i jugoslovenski pronalazak zove se "ko­ka-kola". Nju su izmislili pioniri - бlanоvi sekcije mladih hernicara osnovne §kole "Starina Novak" iz Beograda i dalijoj јте "kokta". Napitakje Ыо visoko осепјеп od stra­пе пјшоуш kolega - pionira iz бitаvе Jugoslavije.

Коktз је Ыlа odli�na stvar: slatka, rezi а јо§ је i таlо opasna ("polako, осе§ и bolnicu da te vodim"). То је опо §to konobar donese kad ти se kate, "dva deci i koktu". Рј­(апје �ega dva i kojoj deci - kad si o6g1edno jedino dete и kafani - ostajalo је da lebdi и vazduhu sve dok se kelner пе vrati, а tada nastaje druga, mnogo уеса briga: da \i се usle­diti опо grozno, "samo bez leda, mali irnа osetljivo grlo". Zato se kokta рјје isklju�ivo u jednom cugu i to 6т kelner

1 56

spusti ба§u па sto. Pored potrebe da se preduhitri ono za led - а led је уеота уата stvar - koktu treba smazati odmah i zbog toga §to ti onda porastu §anse da dobije§ јо§ jednu. А i zato §to је super i ne mote§ da беkа§. Kasnije su Amerikan­сј poslali §pijune da пат ukradu tajni recept za koktu i IIZЩU sve рме. Оуј su izvclili svoj prljavi posao i uskoro је kokta робеlа da se proizvodi u Oklahomi pod nazivom ,,1<0-ka-kola". Лli, nije јmаlа tako lери fla§icu i etiketu.

Iako smo bili ljuti па Amerikance, уе6јпа nas је kasnije ipak pre§la sa kokte па koka-kolu. А јо§ kasnije па dva de­сј. А neki i па vik

•

157

BESPLATNI DODATAK:

naucite jugoslovenski

za pet sekundi

Gde se nalazi l1ајЬЫј hotel I ро�tз I menjatnica?

�ta се оуа тиуа u тојој supi?

Zelite lј da ovu пос provedemo zajedno?

Нуаlа

Моlјт-

lzvinite

1 58

а?

,

SТYLOS DOO SТYLOS IZDAVASТVO

Novi Sad, Matice srpskE 1 ТеЈ: 021/451-367, 451-475, Fax: 021/451-475

Beograd, FrancLlska 61-65 ТеЈ: 01l/20-27-500, Рах: 011/20-27-502

e-mail: izdavastvo@StyJos.co.yu

NARUCIТE BESPl.AТAN КAТALOC SA PREKO 300 IZDANJA NA TELEFONE 021/ 451-367, 451-475 Ји NA e-mail: izdavastvo@StyJos.co.yu

Ako Vas nesto posebno interesuje о turistickam vodicu SFRJ ZA PONA VИАСЕ posetite nas па adresi www.cyberotpisani.com