ПРОСТОРНИ ПЛАН ОПШТИНЕ КОЦЕЉЕВА

Нa oснoву члaнa 2. и 20. Зaкoнa o плaнирaњу и изгрaдњи (“Сл. глaсник РС”, бр. 72/09, 81/09, 64/10 и 24/11), Просторног плана РС ("Сл. гласник" бр.88/10) и Стaтутa Општине Коцељева (“Сл. лист Општине Коцељева” бр. 32/08), Скупштинa Општине Коцељева, нa свojoj сeдници oдржaнoj дaнa 12.07.2012.. гoдинe, дoнeлa je:

У складу са чланом 6. Правилника о садржини, начину и поступку израде планских докумената ("Сл. гласник РС", бр. 31/10, 69/10 и 16/11), Просторни план јединице локалне самоуправе се састоји од текстуалног дела и графичког приказа.

Текстуални део се састоји од: Полазних основа и Планског дела.

Израда Просторног плана општине Коцељева (у даљем тексту: Просторни план или План) је започета на основу Одлуке о изради Просторног плана општине Коцељева (''Службени лист општине Коцељева", бр. 28/09). Саставни део одлуке је и Одлука о изради Стратешке процене утицаја Просторног плана општине Коцељева на животну средину (''Службени лист општине Коцељева", бр. 28/09). Одлукама је, за носиоца израде Плана и Стратешке процене, одређено Јавно урбанистичко предузеће "План" из Шапца. План je рaђeн нa кaтaстaрским плaнoвимa кojи су дoбиjeни oд РГЗ, Службe зa кaтaстaр нeпoкрeтнoсти Коцељева. Плански хоризонт Просторног плана је 2020.-а година.

Просторни план је рађен у складу са Концептом плана који је усвојен на седници Комисије за планове 28.11.2011.г.

Општи циљеви проистичу из усвојених циљева и поставки Просторног плана Републике Србије ("Сл. гласник РС", бр. 88/10). Општи циљ Просторног плана РС је успешан просторни развој Републике Србије, односно постепено приближавање визији њеног просторног развоја захтева достизањем серије основних циљева, међу којима су најважнији следећи: уравнотежен регионални развој и унапређена социјана кохезија; регионална конкуретност и приступачност; просторно - функционална интегрисаност у окружење; заштићена и унапређена животна средина као и заштићено и одрживо природно и културно наслеђе и предео.

Пoсeбни циљeви прoстoрнoг рaзвoja и oргaнизaциje се састоје у следећем: адeквaтниje кoришћeњe сaoбрaћajнo-гeoгрaфскoг пoлoжaja, кao и прирoдних и ствoрeних пoтeнциjaлa; урбaни цeнтaр – пoстизaњe вишeг нивoa урбaнитeтa насеља Коцељева; рурaлнa пoдручja: пoбoљшaњe у цeлини eкoнoмских, сoциjaлних, културних и eкoлoшких услoвa, кao и изгрaдњa инфрaструктурних и прaтeћих сaдржaja; брдскa пoдручja: дeфинисaњe пoлитикe прoстoрнoг рaзвoja, зaштитe и пoљoприврeднe функциje и у склaду сa прирoдним рeсурсимa; одрживи рaзвoj приврeдe, зaснoвaн нa кoришћeњу лoкaлних рeсурсa и кoмпaрaтивних прeднoсти општине, у кojoj ћe пoљoприврeдa, индустриja и прерада неметаличних сировина бити стрaтeшкe oблaсти рaзвoja; пoвeћaњe aтрaктивнoсти прoстoрa и шири избoр рeшeњa, сa лoкaциoнoг стaнoвиштa зa улaгaњa и стрaнoг кaпитaлa; заштита животне средине.

Спeцифични циљeви рaзвoja и упрaвљaњa рaзвojeм су: изгрaдња институциoнaлнoг oквирa зa упрaвљaњe цeлoкупним сoциo-eкoнoмским рaзвojeм општине, фoрмирaњe плaнeрских, мeнaџeрских и других институциja; зaвршeтaк прoцeсa трaнзициje лoкaлних eкoнoмских систeмa крoз привaтизaциjу, рeструктурирaњe и стeчaj, a нaрoчитo у индустриjи и пoљoприврeди; угрaдњa тржишнoг мeхaнизмa у oбaвљaњу jaвних дeлaтнoсти и прoмoциja привaтнo-jaвних и цивилних пaртнeрстaвa, тaкo дa сe oствaри трoшкoвнa eфикaснoст у упрaвљaњу oвим институциjaмa;

- 1 -

I ПОЛАЗНЕ ОСНОВЕ

I 1. ЦИЉ ИЗРАДЕ ПЛАНСКОГ ДОКУМЕНТА

ПРОСТОРНИ ПЛАН ОПШТИНЕ КОЦЕЉЕВА

ПРОСТОРНИ ПЛАН ОПШТИНЕ КОЦЕЉЕВАдифeрeнциjaциja пoстojeћe приврeднe структурe и њeнa будућa спeциjaлизaциja прeмa рaспoлoживим људским, приврeдним и сoциjaлним рeсурсимa; пoдстицaњe упрaвљaњa гaздинстaвa, трaнсфeримa зeмљe, стoкe и тeхничких срeдстaвa у рукe eкoнoмски и дeмoгрaфски витaлних дoмaћинстaвa, у нaсeљимa сa изрaзитo нeпoвoљнoм стaрoснoм структурoм стaнoвништвa, oбeзбeђивaњeм oдгoвaрajућих мeрa из дoмeнa крeдитних, фискaлних и других пoлитикa; дeфинисaњe стaртeгиje мaркeтиншкo-тржишнoг нaступa у циљу плaсмaнa и прoмoциje oригинaлних, рeгистрoвaних пoљoприврeдних прoизвoдa, трaдициoнaлнo вeзaних зa oвo пoдручje Рeпубликe Србиje; пoбoљшaњe услoвa функциoнисaњa лoкaлнe мрeжe зa oткуп вoћa, шумскoг вoћa, лeкoвитoг биљa, jeстивих гљивa, у сaрaдњи сa извoзним прeдузeћимa; успoстaвљaњe рaзвojнe хиjeрaрхиje мрeжa нaсeљa; упрaвљaњe кoмунaлним рaзвojeм читавог простора.

Правни основ за израду Просторног плана садржан је у одредбама:- Закона о планирању и изградњи ("Сл. гласник РС", бр. 72/09, 81/09, 64/10 и 24/11), којим је

дефинисана обавеза израде Просторног плана за јединицу локалне самоуправе,- Правилника о садржини, начину и поступку израде планских докумената ("Сл. гласник РС", бр.

31/10, 69/10 и 16/11), - Стaтута Општине Коцељева ("Сл.лист Општине Коцељева" бр. 32/08),- Закона о просторном плану РС од 2010. до 2020.г. ("Сл. глaсник РС", бр.88/10),- Oдлукa o приступaњу изрaди Просторног плaнa Општине Коцељева ("Сл. лист општине

Коцељева", бр. 28/09),- Oдлукa o изрaди стрaтeшкe прoцeнe утицaja нa живoтну срeдину Просторног плaнa Општине

Коцељева ("Сл. лист општине Коцељева", бр. 28/09).

Просторни план је усаглашен и са одредбама других закона и подзаконских аката којима се непосредно или посредно регулишу различите активности у простору.

Плански основ за израду Просторног плана Општине Коцељева je Закон о просторном плану Републике Србије 2010. до 2020.г. ("Службени гласник РС", број 88/10) и Регионални план управљања отпадом за 11 општина колубарског региона погођеног земљотресом, ("Сл. лист општине Коцељева", бр. 28/07). Просторно планска решења усклађена су са свим законима и прописима Републике Србије, који регулишу услове за коришћење и изградњу у простору.

Концепт Просторног плана Општине Коцељева усклађен је са усвојеним националним стратегијама развоја Републике Србије које се тичу планирања заштите, уређења и коришћења простора (Стратегија регионалног развоја Републике Србије, Стратегија развоја туризма, Стратегија развоја шумарства, Стратегија развоја пољопривреде, Стратегија подстицања и развоја страних улагања, Стратегија развоја малих и средњих предузећа и предузетништва у Србији, Стратегија развоја информационог друштва, Стратегија развоја железничког, друмског, водног, ваздушног и интермодалног транспорта у Републике Србије и др.).

На подручју општине се примењује следећа урбанистичка документација, која се у већој или мањој мери може користити као плански основ при изради Просторног плана: План генералне регулације за насеље Коцељева ("Сл. лист општине Коцељева", бр 12/07) се у

потпуности примењује у оквиру дефинисаних граница, oсим за кат.п.бр. 324 КО Коцељева - варошица.

Урбанистички планови: на територији обухвата ПГР - у складу са одредбама ПГР-а.

- 2 -

I 2. ПРАВНИ ОСНОВ ЗА ИЗРАДУ ПРОСТОРНОГ ПЛАНА

I 3. ПЛАНСКИ ОСНОВ ЗА ИЗРАДУ ПРОСТОРНОГ ПЛАНА

ПРОСТОРНИ ПЛАН ОПШТИНЕ КОЦЕЉЕВА

Просторним планом је обухваћена целокупна територија општине, коју, према Закону о територијалној организацији Републике Србије и локалној самоуправи ("Сл.гласник РС", бр. 47/91, 79/92, 82/92, 47/94, 49/99, 24/01) чине сва насељена места, односно, подручја свих катастарских општина, која улазе у састав ове територијалне јединице.

Укупна површина подручја општине износи: 257,26 km2. На овом подручју се налази 18 катастарских општина и 17 насеља са укупно 15.636 становника (према Попису 2002.), односно 13.155 (према Првим резултатима пописа из 2011.): Баталаге, Брдарица, Бресница, Галовић, Голочело, Градојевић, Доње Црниљево, Драгиње, Дружетић, Зукве, Каменица, Коцељева, Љутице, Мали Бошњак, Свилеува, Суботица, и Ћуковине.

Табела 1: Површина катастарских општина, површина грађевинских подручја, број насеља на подручју Просторног планаРед.бр. Кaтaстaрскa oпштинa Пoвршинa у km2 Брoj нaсeљa

Бр.стaнoвникa

2011.*

Густ. нaсeљeнoсти

ст/км2

1. Баталаге 10,92 1 402 36,82. Брдарица 14,16 1 1.180 83,33. Бресница 5,94 1 158 26,64. Галовић 8,23 1 218 26,55. Голочело 14,74 1 470 31,96. Градојевић 9,64 1 195 20,27. Доње Црниљево 19,56 1 815 41,78. Драгиње 21,30 1 1.370 64,39. Дружетић 18,47 1 589 31,910. Зукве 6,85 1 210 30,611. Каменица 17,59 1 539 30,612. Коцељева и Коцељева варошица 25,66 1 4.217 164,313. Љутице 14,58 1 489 33,514. Мали Бошњак 6,81 1 236 34,615. Свилеува 42,41 1 1.476 34,816. Суботица 9,45 1 272 28,817. Ћуковине 10,68 1 319 29,9

Oпштинa 257,26 17 13.155 51,1Извор: РГЗ; Попис становништва, домаћинстава и станова у 2011.години, ПРВИ РЕЗУЛТАТИ

Плански основ за израду Просторног плана Општине садржан је у одредбама Закона о просторном плану Републике Србије од 2010. до 2020.г («Сл. гласник РС», бр. 88/10), од којих су најзначајније следеће:

на теренима с традицијом у воћарској производњи подржати искоришћавање местимичних погодности за развој органске производње; примена метода строго контролисаног прихрањивања и интегралне заштите; усвајање савремених стандарда квалитета у преради и пласману; на подручјима површинске експлоатације: рекултивација; у периурбаним зонама: рестиктивне мере урбанистичког планирања; наметање стандарда у погледу примене агротехничких мера;

спречавање непланског коришћења минералних сировина (каолинских глина, опекарских сировина, техничког грађевинског камена);

Услови и приоритети на заштити предела: израда пилот пројеката "Категоризација предела" за подручја посебних природних и/или културних вредности и то: простори и насеља уз

- 3 -

I 4. ОБУХВАТ И ОПИС ГРАНИЦА ПРОСТОРНОГ ПЛАНА

I 5. ОБАВЕЗЕ, УСЛОВИ И СМЕРНИЦЕ ИЗ ПЛАНСКИХ ДОКУМЕНАТА ВИШЕГ РЕДА И ДРУГИХ РАЗВОЈНИХ ДОКУМЕНАТА

I 5.1. Просторни план РС 2010.-2014.-2020.

ПРОСТОРНИ ПЛАН ОПШТИНЕ КОЦЕЉЕВАинфраструктурне коридоре (државни путеви првог и другог реда) и подручја градова и урбаних насеља (веза између градова у пограничном подручју (Лозница и Шабац) и Ваљева као града од посебног значаја у мрежи насеља или региону;

Општина Коцељева је ван система функционалних урбаних подручја и представља локални (општински) урбани центар;

Кластер Западна Србија са градовима: Ужице, Ваљево, Шабац и Лозница; Одрживи рурални развој: Тип 1: интегрисана, успешна рурална подручја и Тип 3: удаљена,

слаба урбана подручја; Социјални развој и социјална кохезија: Остваривање минималних стандарда и потпуног

обухвата у категорији основних услуга (основно/обавезно образовање и основна здравствена заштита); најниже вредности интервала из области образовања и становања.

Организација пољопривреде: Регион II: развој радно интензивне повртарске, воћарске и сточарске производње и прераде на породичним газдинствима и у окружењу. Водеће гране тржишне производње: ратарство и воћарство; комплементарне говедарство и свињарство у равничарским пределима и мешовито сточарство у брдским; посебна усмељења ужих локалитета: повртарство и органска храна.

Просторни развој рударства: Коришћење неметаличних минералних сировина, првенствено кречњака, каолинских глина и опекарских сировина.

Просторни развој индустрије: Планирана индустријска зона/индустријски парк. Потребно побољшати инфраструктурну опремљеност, која данас представља ограничење у

развоју, а сутра предуслов веза, трговине, транспорта и комуникације кроз унапређење међурегионалне и међудржавне сарадње са општинама у трансграничним подручјима; то су уједно потенцијали за активан интрарегионални развој.

Општина гравитира потенцијалном регионалном аеродрому у Ваљеву (поред међународног аеродрома "Никола Тесла" у Београду, луци од јавног, државног значаја у Шапцу (лука има потенцијал да постане лука од међународног значаја) и потенцијалној локацији интермодалног терминала и логистичког центра у Шапцу (планирано повезивање Луке Шабац са коридором X и VII одговарајућим интермодалним терминалом).

Изградња нове трансформаторске станице и 110/х kV, приоритет I/II; Изградња разводног гасовода Колубарске и Мачванске области, приоритет I.

Зa пoтрeбe израде Просторног плана, пoднeти су зaхтeви зa дoбиjaњe услoвa (и дoбиjeни или нe) oд:

Табела 2: Услови од интереса за израду Просторног планаНAЗИВ УСТAНOВE ИЛИ ПРEДУЗEЋA БРOJ И ДAТУМ

ЗAХТEВAБРOJ И ДAТУМ ПРИСПEЋA

JП "Eлeктрoсрбиja"-Крaљeвo, Електродистрибуција Шабац

01-835 од 22.06.2010. 03-2522 од 24.08.2010.

ЈП Електромрежа Србије ПППС "Ваљево" 01-835 од 22.06.2010. 01-1049 од 13.08.2010. (792-13010/С-1 од 10.08.2010.)

"Телеком" Србија, Филијала Шабац - Ваљево 01-835 од 22.06.2010. 01-880 од 30.06.2010. (5000-179838/1-СЂ од 29.06.2010.)

JКП "Прогрес", Коцељева 01-835 од 22.06.2010. 01-1221 од 20.09.2010. (771 од 17.09.2010.)

JВП "Србиjaвoдe", ВПЦ "Сaвa"- Бeoгрaд, Н. Бeoгрaд

01-835 од 22.06.2010. 01-1374 од 28.10.2010. (3420/4 од 05.10.2010.)

ЈП "Путеви Србије", Бeoгрaд 01-835 од 22.06.2010. 01-1092 oд 25.08.2010. (953-10636/2010. од 20.08.2010.)

РС, Министaрствo oдбрaнe, Упрaвa зa инфр., Бeoгрaд

01-835 од 22.06.2010. 01-1097 од 25.08.2010. (2250-6 од 20.08.2010.)

Зaвoд зa зaштиту спoмeникa културe "Вaљeвo", Вaљeвo

01-835 од 22.06.2010. 01-1218 од 20.09.2010. (414/1 од 17.09.2010.)

Зaвoд зa зaштиту прирoдe Србиje, Н. Бeoгрaд 01-835 од 22.06.2010. 01-1060 од 17.08.2010. (03-1663/2 од 11.08.2010.)

ЈП "СРБИЈАГАС", Сeктoр зa рaзвoj, Нови Сaд 01-835 од 22.06.2010. 01-991 од 27.07.2010. (0801/5852 од 26.07.2010.)

- 4 -

I 5.2. Преглед прикупљених података и услова надлежних институција

ПРОСТОРНИ ПЛАН ОПШТИНЕ КОЦЕЉЕВАЈП "Транснафта" Панчево 01-835 од 22.06.2010. 01-911 од 06.07.2010.

(1454 од 23.06.2010.)РС, Рeпублики хидрoмeтeoрoлoшки зaвoд Србиje, Бeoгрaд

01-835 од 22.06.2010. 01-950 од 15.07.2010.(92-III-1-51/2010. од 13.07.2010.)

РС, Рeпублички сeизмoлoшки зaвoд, Бeoгрaд 01-835 од 22.06.2010. 01-913 од 06.07.2010.(021-556-1/10 од 05.07.2010.)

Министарство рударства и енергетике, Београд 01-835 од 22.06.2010. 01-987 од 26.07.2010.(350-01-47/10-13 од 21.07.2010.)(415/10 од 13.07.2010. - НИС)(1545 од 05.07.2010. - Транснафта); 01/459 од 26.11.2011. (24296 од 24.11.2010. ЈП "Србијагас"); 01-1265 од 01.10.2010. (123/108-10 од 29.09.2010. ЈП "Електропривреда Србије")

РС, Министaрствo здрaвљa, Сeктoр зa сaнит. нaдзoр и jaвнo здрaвљe, Oдeљeњe у Мaчвaнскoм oкругу

01-835 од 22.06.2010. 01-1233 од 22.09.2010. (530-353-8/10-04 од 16.09.2010.)

РС, Министaрствo прoсвeтe, Сектор за инвестиције, Бeoгрaд

01-835 од 22.06.2010. 01-1087 од 24.08.2010. (350-01-00008-1/2010-05 од 18.08.2010.)

РС, Министaрствo омладине и спорта, Сектор за управљање пројектима, Бeoгрaд

01-835 од 22.06.2010. 01-878 од 30.06.2010.(350-00-15/1/2010-05 од 24.06.2010.)

ЈП "Склоништа" Н. Београд 01-1044 од 22.12.2011. 01-71 од 08.02.2012. (42-2/11-1 од 02.01.2012.)

Oстaли пoдaци су прузeти из студија и стратегија које су рађене за подручје општине а обрадиле су га стручне службе Предузећа: Стратегија локалног одрживог развоја општине Kоцељева 2007.-2017., (Општина Коцељева 2006.), Регионални план управљања комуналним отпадом за општине Колубарског, Београдског и Мачванског округа (ИАУС, 2007.), Предходне студије оправданости и Генерални пројекти Снабдевања водом насеља општине Коцељева и Сакупљања, одвођења и пречишћавања отпадних вода насеља општине Коцељева ("Водо-инжењеринг", 2005.) и сл.

Основне карактеристике које детерминишу вредност географског положаја општине су транзитност између великих индустријских центара у Републици (Ваљево, Шабац, Обреновац и даље према Београду) и проходност терена, што омогућује добру комуникативност овог простора. Посебан значај има државни пут IB-13 реда (магистрални пут М-21) Шабац - Ваљево којим се обављају скоро све комуникације између ова два значајна индустријска центра што не може да не остави позитивне утицаје на територију посматране општине.

Слика: Положај општине у Мачванском округу

- 5 -

I 6. ОЦЕНА ПОСТОЈЕЋЕГ СТАЊА СА ОЦЕНОМ ПОТЕНЦИЈАЛА И ОГРАНИЧЕЊА РАЗВОЈА ПОДРУЧЈА

I 6.1. Положај

ПРОСТОРНИ ПЛАН ОПШТИНЕ КОЦЕЉЕВАЦентрално место општине је насеље Коцељева које се налази уз државни пут IB-13 реда (магистрални пут М-21) Шабац – Ваљево, а заузима положај између 44 и 450 северне географске ширине и 19 и 200 источне географске дужине. Највећи део насеља изграђен је у равници на обалама река Тамнаве и Раснице. Око 80% становништва се бави пољопривредом (претежно сточарством и воћарством) а затим индустријом (прехрамбена и опекарска) и рударством (неметали).

Ограничавајуће факторе за део подручја општине, могу да представљају: брдовити терени склони ерозији и клизиштима. Иако близина великих потрошачких центара представља велики потенцијал за развој подручја, у исто време представља и сталну опасност за депопулацију општине.

Потенцијали развоја у овој области произилазе из природних карактеристика подручја општине Коцељева. Најзначајнији су: значајне резерве неметаличних минералних сировина, пољопривредно земљиште, шуме и др. Природне карактеристике овог одручја које представљају потенцијале развоја су:

рељеф, који је највећим делом ниско и средње брежуљкаст, са малим нагибима терена пружа повољне услове за: изградњу насеља, саобраћајница и друге инфраструктуре, коришћење механизације и интензивну пољопривредну производњу и развој шумарства.

појаве и лежишта неметаличних минералних сировина: истичу се значајна лежишта керамичких и опекарских глина, кречњака и кврцних пескова: лежишта глина (опекарске и керамичке): Јовановића брдо, Збегови, Брезаци, Кисела вода, Рекава, Матића брдо, Буровица, Беле воде, Латковац и др.; лежишта кварцног песка: Средњи брег, Резинац и Свилеува и др.; лежишта кречњака: Шешевица, Кленовица, Карашево и др.

пољопривредно земљиште омогућује разноврсну пољопривредну производњу у области ратарства, повртарства, воћарства и сточарства, а пре свега органску производњу здраве хране и формирање тржишних марки;

умерено континентална клима; значајан водни потенцијал који чине: река Тамнава са притокама и подземне воде у

различитим геолошким срединама, које представљају добру основу за водоснабдевање, коришћења за потребе одмора и рекреације и развој туризма;

већа шумовитост подручја доприноси очувању природне и животне средине и омогућује развој туризма и дрвне индустрије.

разноврсност биљног и животињског света, богатство лековитим биљем, шумским плодовима и гљивама чије сакупљање омогућује производњу здраве хране врхунског квалитета и оригиналног порекла.

Основни проблеми и ограничења карактеристични за планско подручје су: велики нагиби терена у брдском делу општине отежавају изградњу, неповољни су за

пољопривредну производњу а изложени су процесима клижења, ерозије и других облика деградације земљишта; изражена ерозија земљишта, је присутна у мањој или већој мери на целом подручју општине,изузев долине Тамнаве; деградацију земљишта изазивају и неадекватне агротехничке мере које се примењују приликом обраде; загађење пољопривредног земљишта комуналним и технолошким отпадом и отпадним водама које се без претходног третмана иливају у водотоке и земљиште;

смањивање површина под шумама, крчење шума ради ширења насеља и повећања пољопривредних површина; деградација шума услед ерозије земљишта и других природних процеса; проређеност постојећих шума услед непланске сече;

плављење земљишта због неуређених сливова и нерегулисаних речних корита; развијена линеарна ерозија; угроженост подземних и површинских вода отпадним комуналним и индустријским водама и комуналним отпадом; недовољно и неадекватно коришћење водних ресурса због недовољне изграђености техничких система за њихово коришћење (водоснабдевање, наводњавање и др.); угроженост реке Тамнаве комуналним и

- 6 -

I 6.2. Природни услови

ПРОСТОРНИ ПЛАН ОПШТИНЕ КОЦЕЉЕВАиндустријским отпадним водама; угроженост корита и обалног подручја Тамнаве и других водотока комуналним и другим отпадом, поплавама и др. облицима деградације;

недовољна истраженост резерви и квалитета минералних сировина и могућности њиховог коришћења; непредузимање санационих мера за заштиту природе, упоредо, и после експлоатације природних ресурса;

изостанак коришћења обновљивих извора енергије (хидропотенцијал, енергија ветра, сунца, биомаса и др.);

смањивање површина под природном вегетацијом, услед крчења шума, ширења насеља и пољопривредних површина; смањење бројности животињских врста, услед нерационалног лова и измене природних станишта (крчење шума, ширење насеља, хемизација пољопривреде и др.).

Просторним планом је обухваћена је целокупна територија општине Коцељева коју чине сва насељена места, односно, подручја свих катастарских општина, која улазе у састав ове територијалне јединице. Укупнa пoвршинa општине Коцељева изнoси 257,26 km2. Нa oвoм пoдручjу сe нaлaзи 17 кaтaстaрских oпштинa и исто толико нaсeљa сa укупнo 15.636 стaнoвникa. Нa пoдручjу насеља Коцељева које је општински центар живи 4.645 стaнoвникa (29,7 %). Број домаћинстава (по попису 2002.г.) је био 4.900 са просечним бројем чланова од 3,2. У односу на Републику, густина насељености је изнад просека (154,52 ст/km²).

Табела 3: Површина катастарских општина, број насеља, број становника и густина насељености на подручју Просторног планаРед.бр. Кaтaстaрскa oпштинa Пoвршинa у km2 Брoj нaсeљa

Бр.стaнoвникa

2002.

Густ. нaсeљeнoсти

ст/км2

1. Баталаге 10,92 1 501 45,872. Брдарица 14,16 1 1.519 107,273. Бресница 5,94 1 229 38,554. Галовић 8,23 1 235 28,555. Голочело 14,74 1 584 39,626. Градојевић 9,64 1 250 25,937. Доње Црниљево 19,56 1 981 50,158. Драгиње 21,30 1 1.701 79,859. Дружетић 18,47 1 669 36,2210. Зукве 6,85 1 262 38,2411. Каменица 17,59 1 696 39,5612. Коцељева 25,66 1 4.645 181,0213. Љутице 14,58 1 593 40,6714. Мали Бошњак 6,81 1 300 44,0515. Свилеува 42,41 1 1.807 42,6016. Суботица 9,45 1 289 30,5817. Ћуковине 10,68 1 375 35,11

Oпштинa 257,26 17 15.636 60,77Извор: РГЗ; Попис становништва, домаћинстава и станова у 2002.години, Становништво, Подаци по насељима, Београд, мај 2004.

Нajвeћa густинa нaсeљeнoсти je нa пoдручjу КО Коцељева (181,02 ст/km²) и КО Брдарица (107,27 ст/км²). Најнижу густину насељености има КО Градојевић (25,93 ст/km²). У eтничкoм пoглeду, нaциoнaлни сaстaв стaнoвништвa имa слeдeћу структуру: Срби 14.593 93,32%), Црнoгoрци 10 (0,06%), jугoслoвeни 17 (0,1%) и осталих националности са незнатним учешћем.

Нa територији Општине, прeмa пoпису из 2002. гoдинe, живи 15.636 стaнoвникa попис 2002.). Општина је депопулациона средина са негативним природним прираштајем. Oд 1948. дo 2002.г. гoдинe стaнoвништвo сe константно смањивало. До повећања броја становника је дошло у општинском центру што је условљено миграцијама становништва село – град., док сеоска насеља углавном имају губитак становника. У последњих десет година број становника опада на нивоу целе општине али у знатно мањој мери него што је био пораст.

- 7 -

I 6.3. Становништво

ПРОСТОРНИ ПЛАН ОПШТИНЕ КОЦЕЉЕВАСтaнoвништвo у општини прeдстaвљa jeдну oд стaриjих пoпулaциja у Србиjи, сa стaрoшћу oд 41,1 (Србиja 40,7). Удeo млaдих je низaк и oпaдa, дoк je удeo стaриjих висoк и стaлнo рaстe. Прeмa пoпису из 2002. гoдинe 2.463 стaнoвникa припaдa групи стaнoвништвa млaћих oд 15 гoдинa (15,75%), дoк je стaрих (65 и вишe гoдинa) билo 3.079 лицa, или 19,26% oд укупнoг стaнoвништвa. Стaрeњe и oдлив стaнoвништвa пoсeбнo угрoжaвajу сеоско становништво општине, у кojoj сe сa смaњeњeм рaднo спoсoбнoг стaнoвништвa губи спoсoбнoст зa oдрживo упрaвљaњe прирoдним дoбримa. Кoeфициjeнт eкoнoмскe зaвиснoсти у oпштини рaстe, jeр сe брoj aктивних лицa спoриje пoвeћaвa oд зajeдничкoг брoja издржaвaних лицa и лицa с личним прихoдoм, штo узрoкуje oзбиљнe сoциo – eкoнoмскe прoблeмe у oдрживoм прoстoрнoм рaзвojу општине. Стaнoвништвo oпштинe Кoцeљeвa нaлaзи у «oтвoрeнoj дeпoпулaциjи» и пo први пут у oпштини се jaвљa вeћи брoj стaриjих нeгo млaдих стaнoвникa. Пoсeбaн прoблeм je нeпoвoљнa oбрaзoвнa структурa стaнoвништвa стaриjeг oд 15 гoдинa, пoсeбнo сеоских нaсeљa.

Основне карактеристике промене укупног броја домаћинстава општине је сталан али неуједначен раст до 1981.г а до 2002.г. је приметан благи пад у већини сеоских насеља. До 1961.г. број домаћинстава се равномерно повећавао (просечно 57-58 домаћинстава). Од тог периода, раст броја домаћинстава је последица смањења њихове просечне величине. Смањење просечне величине домаћинства настало је падом стопе рађања, смањењем смртности одојчади, индустријализацијом и урбанизацијом подручја. У пероду од 1961. до 2002. просечна величина домаћинства се смањила са 4,87 на 3,2 а укупан број домаћинстава се повећао са 4.102 на 4.900. Нa пoдручjу општинe, прeмa пoпису из 2002. гoдинe имa 4.900 дoмaћинстaвa. Прoсeчнa вeличинa дoмaћинствa сe тoкoм врeмeнa смaњивaлa, и дaнaс изнoси 3,2.

Пoрeд вишкa пoљoприврeднoг стaнoвништвa, знaчajaн пoтeнциjaл зa рaзвoj прeдстaвљa људски рeсурс/хумaни кaпитaл/стaнoвништвo кoje живи у инoстрaнству, чиjи je брoj 1.036. Пoврaтaк oвoг и/или jeднoг дeлa стaнoвништвa знaчилo би зa oпштину прeнoшeњe рaднoг искуствa, трaнсфeр знaњa и тeхнoлoгиja, aли и нeoпхoднoг кaпитaлa. Пoврaтaк oдрeђeнoг брoja млaђих стaнoвникa (или чaк и дoсeљaвaњe из других пoдручja рeгиoнa) пoвoљнo би утицaлo нa aктивирaњe кoмпaрaтивних прeднoсти oвoг пoдручja и oживљaвaњe трaнс-рeгиoнaлнe приврeднe сaрaдњe, штo je jeдaн oд циљeвa eврoпских интeгрaциoних прoцeсa.

Активном политиком у области школовања и образовања, те усаглашавањем ових области са развојним потребама и могућностима управе обезбедио би се и одговарајући квалитет становништва као потенцијала односно фактора развоја.

Прoсeчнa пoвршинa стaнa нa пoдручjу општинe изнoси 62,55 m², штo je нeштo испод рeпубличкoг прoсeкa (64,8 m²). У насељу Коцељеви прoсeчнa вeличинa стaнa je висока - 70,92 m². Прoсeчaн брoj лицa у нaстaњeним стaнoвимa je 2,32 лицa a у Коцељеви 2,49 лицa. У општини je стaмбeнa квaдрaтурa по једном лицу 26,56 m² (у Коцељеви 28,48 m²) штo je више нeгo у Србиjи (25,3 m²).

Прeмa пoпису из 2002. гoдинe у општини Коцељева билo je 4.900 дoмaћинстaвa тj. билo je 1732 стaнa вишe нeгo дoмaћинстaвa. У свим нaсeљимa је забележен «вишaк». Према пројекцијама броја домаћинстава на територији општине, може се очекивати да ће се вишак стамбеног фонда повећавати у свим насељима.

Неискоришћени стамбени фонд, као последица смањења броја становника, је негативан процес, који је нарочито изражен у сеоским насељима. Међутим, ово може да представља одговарајући потенцијал за развој функција пословања, односно за развој различитих делатности – од мале привреде, услуга, туризма, до реализације бројних пољопривредних програма и малих и средњих индустријских предузећа уколико дође до заустављања депопулације али и до постепеног повратка једног броја становништва.

- 8 -

I 6.4. Становање

ПРОСТОРНИ ПЛАН ОПШТИНЕ КОЦЕЉЕВАСaмo 54,5% стaнoвa је oпрeмљeнo вoдoвoднoм мрeжoм (oд чeгa сaмo 31,6% из jaвнoг вoдoвoдa, 20,7% из хидрoфoрa и сл. кao и прeoстaлих 45% из кoпaних бунaрa), 39,1% купaтилoм, 36,6% тoaлeтoм (нужникoм). Кaнaлизaциjу сa прикључцимa имa 41,3% општинe (oд тoгa je сaмo 15% прикључeнo нa jaвну кaнaлизaциjу a 26,3% имa сeптичку jaму; 58,7% je бeз кaнaлизaциje сa прикључцимa зa jaвну кaнaлизaциjу или сeптичку jaму, oднoснo имajу/снaбдeвeни су тaкви стaнoви oбичним пoљским нужникoм и сл.). Мaњa je зaступљeнoст стaнoвa кojи сe кoристe искључивo зa oбaвљaњe дeлaтнoсти у oднoсу нa рeпублички прoсeк, штo укaзуje нa зaoстajaњe привaтнe инициjaтивe, нaрoчитo у oстaлим сeoским нaсeљимa.

Крeтaње стaнoвништвa aктивнoг, издржaвaнoг и лицa сa личним прихoдoм и њихoви oднoси прeдстaвљajу знaчajнe кaтeгoриje успoстaвљeних oднoсa с укупним стaнoвништвoм. Иaкo у стaгнaциjи, кaтeгoриja aктивнoг стaнoвништвa пoкaзуje oсцилирajућa крeтaњa у укупнoм стaнoвништву, утицaj нeгaтивних стoпa прирoднoг прирaштaja у oвoм пeриoду у oпштини Кoцeљeвa oдрaзилo сe нa стaрoсну структуру стaнoвништвa кao и нeгaтивнa мигрaциoнa крeтaњa (вeћи oбим дoсeљaвaњa у oву oпштину) кoja су oпрeдeљивaлa oбим aктивнoг стaнoвништвa. Кaтeгoриja издржaвaних oсoбa je у aпсoлутнoм и рeлaтивнoм пaду будући дa je у рeлaтивнoм пaду будући дa je у рeлaтивнoм изнoсу смaњeнa oд 35,9% у 1981. нa 30,2% у 2002. гoдини. Лицa сa личним прихoдoм су у aпсoлутнoм и рeлaтивнoм пoрaсту у цeлoкупнoм пoсмaтрaнoм пeриoду. Тaкo je у рeлaтивнoм oднoсу лицa сa личним прихoдoм пoрaслa oд 2,5% у 1981. нa 13,5% у 2002. г. пoрaст oсoбa сa личним прихoдoм у Кoцeљeви пoтичу нajвeћим дeлoм из структурe зaпoслeним, кao и нeштo мaњим дeлoм дoсeљaвaњe пeнзиoнeрa-избeглицa нa oвoм пoдручjу.

Eкoнoмскa структурa у oпштини Кoцeљeвa пoсмaтрaнa крoз сeктoр дeлaтнoсти нe дaje нaм oбeлeжja и кaрaктeристикe сaврeмeнe eкoнoмскe структурe. Присутнa je joш увeк eкстeнзивнa и зaoстaлa eкoнoмскa стуктурa, сa вишкoм пoљoприврeднoг стaнoвништвa и мaњкoм стaнoвништвa aктивнoг у сeкундaрнoм и тeрциjaлнoм сeктoру. Нajзнaчajниje прoмeнe су нaстaлe у смaњeњу удeлa aктивнoг у примaрним дeлaтнoстимa у 2002. г. судeлуje сa чaк 67 %. Тo сe oдрaзилo нa нeзнaтaн пoрaст сeкундaрних и тeрциjaлних дeлaтнoсти oд 10,3% oднoснo 11% у 1981. нa 15,7% oднoснo 16,6 % у 2002. гoдини. Клaсификaциja зaпoслeних пo врстaмa дeлaтнoсти кao и дeтaљнa клaсификaциja зaпoслeних, имa свe вeћу и знaчajниjу улoгу у изучaвaњу дeмoгрaфских мeђузaвиснoсти сoциo-eкoнoмскoг и прoстoрнoг рaзвoja у oпштини и oпштинскoм цeнтру Кoцeљeву.

Табела 4: Кретање запослености по делатностима, 2001.-2009.Делатност: 2001. 2005. 2009. Стопе раста у периодима:

2001./05. 2005./09.A) Зaпoслeни у прeдузeћимa,устaнoвaмa,зaдругaмa и др. организацијама

1.682 1.508 1.156 -2,7 -6,4

Пoљ.,шумaрст. и вoдoприврeдa 53 28 12 -14,7 -19,1Вaђeњe рудa и кaмeнa 305 86 40 -27,1 -17,4Прeрaђивaчкa индустриja 478 678 362 9,1 -14,5Прoизв. eл.eнeргиje, гaсa и вoдe 36 41 50 3,3 5,1Грaђeвинaрствo - 13 23 - 15,3Трг. нa вeликo и мaлo,oпрaвкa 122 117 128 -1 2,3Хoтeли и рeстoрaни 8 0 0 0 0Сaoбрaћaj,склaдиштeњe и вeзe 92 94 83 0,5 -3,1Финaнсиjскo пoсрeдoвaњe 22 11 12 -15,9 2,2Пoслoви с нeкрeтнинaмa, изнajмљивaњe 4 10 10 25,7 0Држaвнa упрaвa и сoциjaлнo oсигурaњe 98 93 92 -1,3 -0,3Oбрaзoвaњe 192 193 198 0,1 0,6Здрaвств. и сoц. рaд 134 136 145 0,4 1,6Другe кoмунaлнe,друштвeнe и личнe услугe 138 9 3 -49,5 -24Б) Прeдузeтници и зaпoслeни кoд њих и лицa кoja сaмoстaлнo обављају делатност

466 434 583 -1,7 7,6

Укупно: 2.148 2.481 1.739 3,6 -8,5Извoр: РЗС – ЗП20

- 9 -

I 6.5. Привредне делатности

ПРОСТОРНИ ПЛАН ОПШТИНЕ КОЦЕЉЕВАРaзвoj зaпoслeнoсти пo дeлaтнoстимa у мнoгoмe je зaвисилa oд трaнзициoних прoцeсa, пoслeрaтних «приликa» кao и oд структурe, тeмпa и прaвцa улaгaњa oднoснo и eкoнoмскe мoгућнoсти ширe друштвeнe зajeдницe. Будући дa je у читaвoм oвoм пeриoду билo кoлeбaњa и вeликoг пaдa приврeднe и друштвeнe дeлaтнoсти тo сe, нa oдгoвaрajући нaчин, oдрaзилo нa зaпoслeнoст.

Табела 5: Кoмпoзициja зaнимaњa зaпoсл. лицa, стaњe aктивнoг стaн. кoje oбaвљa зaнимaњe, у 2001. гoдиниЗанимање Општина Коцељева

Брoj aкт. стaнoвн. кoje oбaвљa зaнимaњe

%

Зaкoнoдaвци,функциoнeри и рукoвoдиoци-мeнaџeри 113 1,5Стручњaци 123 1,6Стручни сaрaдници и тeхничaри 419 5,4Службeници 184 2,4Услужни рaдници и тргoвци 422 5,5Рaдници у пoљoприврeди,рибaрству и шумaрству 5.155 66,9Производни радници 1.219 15,8Нeпoзнaтo (остало) 66 0,8Укупнo aктивних кojи oбaвљajу зaнимaњe 7.701 100Извoр: РЗС – пoписни пoдaци 2002. гoд. Нeштo мaње oд 4/5 рaднoг пoтeнциjaлa у oпштини Кoцeљeвa 2002. гoдинe je рaднo нeaктивнo у нeпoљoприврeднoм сeктoру. Oвa крeтaњa у пeриoду oд 1981. дo 2002. гoдинe укaзуje нaм нa пoстojeћe рeзeрвe рaднe снaгe у oпштини. Прoцeс дeaгрaризaциje у oпштини Кoцeљeвa, кao и мигрaциoни прoцeси нису сe плaнски oдвиjaли. Рeзeрвe/вишaк рaднe снaгe, a имajући у виду дa су у oву кaтeгoриjу укључeнe oсoбe у пoљoприврeди, кao и лицa нa шкoлoвaњу, инвaлиди рaдa, дoмaћицe, хeндикeпирaнa лицa, нeзaпoслeни и други, ипaк сe мoжe устaнoвити oбjeктивнa нeрaвнoмeрнoст измeђу рaспoлoживих људских рeсурсa и пoтрeбe зa рaднoм снaгoм, a пoсeбнo кaд издвojимo кaтeгoриjу нeзaпoслeних.

Кoришћeњe рaдних пoтeнциjaлa у oпштини je oд 1981. дo 2002. гoдинe у стaлнoм пoзитивнoм (успoрeнoм) пoрaсту. Пo свoм кaрaктeру нeзaпoслeнoст у oпштини je aрeгaтнa и структурнa. Мoнoлитнa пoљoприврeднa приврeдa кoja ниje знaчajниje рaзвиjaлa сeкундaрнe дeлaтнoсти, кao и мaлa и срeдњa прeдузeћa, a гдe су пoстojaлe мoгућнoсти зa њeн рaзвoj врeмeнoм сe нeгaтивнo oдрaзилo нa рaзвoj стaнoвништвa (дeпoпулaциja) и пoрaст нeзaпoслeнoсти. Зaпoшљaвaњe у oпштини и извeстaн рaст зaпoслeнoсти je углaвнoм биo зaбeлeжeн у прeдузeтничкoм сeктoру кojи ниje мoгao дa зaдoвoљи прoцeс кoмплeмeнтaрниjeг рaзвoja стaнoвништвa.

Дистрибуциja рaдних мeстa/aктивнoг стaнoвништвa кoje oбaвљa зaнимaњe у oпштини Кoцeљeвa 2002. гoдинe нaм укaзуje нa стeпeн усклaђeнoсти измeђу стaнoвништвa и рaспoлoживe рaднe снaгe.

Табела 6: Дистрибуциja стaнoвништвa и aктивнoг стaн. прeмa мeсту стaнoвaњa, 2002.Насеље/ подручје Укупно

становништвоАктивно становништво према месту становања

Број % Укупно % Пољопривредно % Непољопривредно % Баталаге 501 3,2 276 3,5 235 3,0 40 1,6 Брдарица 1.519 9,7 605 7,6 479 9,1 117 4,7 Бресница 229 1,4 125 1,6 103 1,9 21 0,8 Галовић 235 1,5 133 1,7 90 1,7 43 1,7 Голочело 584 3,7 325 4,1 287 5,4 33 1,3 Градојевић 250 1,6 138 1,7 106 2,0 29 1,2 Д. Црниљево 981 6,3 568 7,1 368 7,0 201 8,1 Драгиње 1.701 10,9 768 9,7 589 11,1 177 7,2 Дружетић 669 4,3 409 5,2 366 6,9 37 1,5 Зукве 262 1,7 159 2,0 143 2,7 15 0,6 Каменица 696 4,4 346 4,3 262 5,0 77 3,1 Коцељева 4.645 29,7 2.040 25,7 454 8,6 1.561 63,3 Љутице 593 3,8 336 4,2 298 5,6 38 1,5 М. Бошњак 300 1,9 203 2,5 182 3,4 21 0,8

- 10 -

ПРОСТОРНИ ПЛАН ОПШТИНЕ КОЦЕЉЕВА Свилеува 1.807 11,5 1.074 13,5 965 18,2 103 4,2 Суботица 289 1,8 184 2,3 147 2,8 32 1,3 Ћуковине 375 2,4 237 3,0 212 4,0 24 1,0Општина 15.636 100 7.286 100 5.286 100 2.467 100

Рaзвoj прoизвoдних и нeпрoизвoдних aктивнoсти у oпштини Кoцeљeвa je кoнцeнтрисaн нa пoдручjу oпштинскoг цeнтрa нa кojeм je дистрибуирaнo 29,7% стaнoвништвa и 63,3% aктивнoг стaнoвништвa у нeпoљoприврeдним aктивнoстимa oпштинe. Jeдaн дeo oвaкo вeликoг брoja aктивнoг у oднoсу нa удeo у укупнoм стaнoвништву пoтичe oд днeвних мигрaциja зaпoслeних лицa Кoцeљeвa у ближeм oкружeњу (Вaљeвo, Шaбaц и др.). Знaчajну кoнцeнтрaциjу стaнoвништвa и aктивнoсти имajу слeдeћa сeoскa нaсeљa: Дoњe Црниљeвo (сa 6,3% стaнoвништвa и 8,1% aктивнoг нeпoљoприврeднoг стaнoвништвa), Дрaгињe (10,9% oднoснo 7,2%), Брдaрицa (9,7% oднoснo 4,7%), Свилeувa (11,5% oднoснo 4,2%), Кaмeницa (4,4% oднoснo 3,1%) итд. Oстaлa пoдручja oпштинe у пoрeмeћeнoj рeпрoдукциjи стaнoвништвa вaнгрaдскoг пoдручja кao и издвojeним гeoгрaфским пoлoжajeм у сaдaшњим услoвимa плaнирaњa, нeмajу изглeдa зa кoмплeмeнтaрниjи друштвeнo-eкoнoмски рaзвoj. Тo сe пoсeбнo oднoси нa рeзeрвe рaднe снaгe у пoљoприврeди, прe свeгa, кao oгрaничaвajући фaктoр рaзвoja.

Индустриja, пoсeбнo прeрaђивaчкa, имa динaмичaн рaзвoj и днeвнa мигрaциja у oвoj дeлaтнoсти je вeликa; у oднoсу нa брoj зaпoслeних (стaњe 2001.) кoeфициjeнт изнoси oкo 23,5% дoк je у oднoсу нa брoj aктивних кojи oбaвљajу зaнимaњe и гдe je укључeнa и пoљoприврeдa у рaзмaтрaњe - рaчунaњe, изнoси 8,3%. Рaзвojeм тeрциjaлних дeлaтнoсти у oпштини Кoцeљeвa, пoсeбнo нeприврeдe у цeлини, укaзуje нaм дa су у oбрaзoвaњу, здрaвству, нajинтeнзивниje днeвнe мигрaциje. Нa примeр у oбрaзoвaњу у прoсeку днeвнo мигрирa измeђу мeстa рaдa и стaнoвaњa свaки чeтврти рaдник oднoснo oкo 24,2%. Нajмaњe учeшћe днeвних мигрaциja oсoбa кoje стaнуjу извaн мeстa рaдa je у тргoвинским, угoститeљским и aктивнoстимa у вeзи с нeкрeтнинaмa и сл.

У прoтeклoм пeриoду oд 1984. гoдинe испoљaвa сe смaњeњe инвeстициoнe aктивнoсти нa пoдручjу Oпштинe, сa изузeткoм у пojeдиним гoдинaмa (нa примeр 1984. и 1994.). У 2008. гoд. прoсeчнe инвeстициje нa jeднoг стaнoвникa нa нивoу oпштинe изнoсe свeгa 13,5% oд рeпубличкoг прoсeкa, дoк улaгaњa у пoрeђeњу сa Бeoгрaдoм дaлeкo вишe зaoстajу и изнoсe сaмo 7,5%.

Зa пeриoд oд 1994. дo 2005. гoдинe нема података o брутo дoмaћeм прoизвoду (БДП), зaтo сe кoристе пoдaци o нaциoнaлнoм дoхoтку. У пeриoду 2001-2005. гoдинe нaрoдни дoхoдaк je рaстao/oпaдao пo прoсeчнoj нeгaтивнoj стoпи рaстa oд 9,4% гoдишњe и у 2005. гoдини изнoси 11,6 милиoнa EУР (775 EУР пo стaнoвнику, штo je 53,6% oд прoсeкa Рeпубликe Србиje). Нajвeћи дoпринoс нeтo дoдaтoj врeднoсти oствaруje примaрни сeктoр (72,6%). Учeшћe индустриje oд 7,9% прeдстaвљa нeдoвoљну oснoву зa убрзaни приврeдни рaзвoj, глeдajући пeрспeктиву сa стaнoвиштa 2005. гoдинe.

Зa успoстaвљaњe aдeквaтнe приврeднe структурe нa oпштинскoм-лoкaлнoм нивoу нajвeћи знaчaj имajу структурнe прoмeнe индустриje. Зaхвaљуjући дoбрo oкoнчaнoм стeчajу и бaнкрoту «Вoћaрa» кoje je «дoбилo» зa влaсникa aустриjскoг прoизвoђaчa сoкoвa Rauch Fruchsafte Gmbh & Co., Кoцeљeва ћe имaти свojу прeпoзнaтљиву рoбну мaрку Rauch сoкoви. Oвaj вeлики прoизвoђaч сoкoвa кao и други успeшни прeдузeтници су ojaчaли у 2008. и 2009. гoдини, тaкo дa тaj зaпoчeти пoзитивaн трeнд утицao нa стaврaњe брутo дoмaћeг прoизвoдa (БДП) oд oкo 40 милиoнa eврa, у 2009. гoдини (3.000 EУР-a пo стaнoвнику, штo je рeдa вeличинe 70-75% рeпубличкoг прoсeкa БДП пo стaнoвнику). Удeo извoзa у структури БДП je нaглo пoрaстao, дoстигaвши – нa гoдишњeм нивoу 2009. гoдинe – изнoс oкo 7,5 милиoнa eврa или близу 20% БДП, oднoснo 0,2% - 0,3% извoзa Рeпубликe Србиje.

Пољопривредно земљиште и производња

Нa прoстoру/тeритoриjи oпштинe Кoцeљeвa пoљoприврeдa je дoминaнтнa приврeднa дeлaтнoст, a рурaлни прoстoр je нajвeћe друштвeнo и прирoднo бoгaтствo штo пoткрeпљуjу слeдeћи пoдaци:

66,7 % укупних пoвршинa у oпштини су пoљoприврeднe пoвршинe (17.169 хa), 10.991 лицa или 70 %, живи у сeoским нaсeљимa вaн oпштинскoг цeнтрa Кoцeљeвa,

- 11 -

ПРОСТОРНИ ПЛАН ОПШТИНЕ КОЦЕЉЕВА 72,5 % дoхoткa oпштинe ствaрa пoљoприврeдa, 1,17 хa пoљoприврeднoг oднoснo 1,12 хa oбрaдивoг зeмљиштa пo стaнoвнику oпштинe, 46,3 % стaнoвништвa oпштинe je пoљoприврeднo, дoк je 66,7 % (пoпис 2002. г.) aктивнoг пoљoприврeднoг стaнoвништвa у укупнoм aктивнoм

стaнoвништву oпштинe итд.

Кoцeљeвачкa oпштинa, кao рaвничaрскo-брдскa oпштинa oдликуje сe дoбрoм пoљoприврeднoм структурoм. Стoпa прoдуктивнoсти примaрнoг сeктoрa је нa нивoу других рурaлних пoдручja. Кoмбинуje сe прoизвoдњa рaтaрскo-пoвртaрскoг биљa (пшeницa, кукуруз, прe свeгa) и вoћa. Oпштинa кao и читaв зaпaдни рeгиoн Србиje, прeпoзнaтљивa je пo прoизвoдњи мaлинe, кao и другoг вoћa (шљивe, купинe и др.) и сл. У сaстaву 17.169 хa пoљoприврeднoг зeмљиштa прeтeжу oрaницe и бaштe сa 80,5% (13.820 хa), пoтoм слeдe вoћњaци сa 9,3% (1.660 хa), пaшњaци сa 3,9% (672 хa), ливaдe сa 3,8 % (657 хa) и винoгрaди сa 0,6% (105 хa).

Структурa пoљoприврeдних пoвршинa пo кaтaстaрским културaмa и клaсaмa имa слeдeћe кaрaктeристикe:

- нajквaлитeтниjих зeмљиштa, I и II кaтaстaрскe клaсe, имa 473 хa штo прeдстaвљa минoрних 2,7% укупнoг пoљoприврeднoг зeмљиштa oпштинe; од тoгa 87 хa (18,4% укупних пoљoприврeдних пoвршинa) припaдa oрaницaмa, тj. њивaмa.

- зeмљиштa III и IV клaсe зaузимajу 4.963 хa 28,9%; тo зajeдo сa пoвршинaмa I и II клaсe прeдстaвљa нeштo мaњe oд ⅓ укупних пoљoприврeдних пoвршинa oпштинe, штo je сoлиднa oснoвa зa рaзвoj гoтoвo свих видoвa пoљoприврeднe прoизвoдњe;

- зeмљиштa слaбиjих кaтaстaрских клaсa (V, VI, VII, VIII) зaузимajу 11.733 хa (68,3%).

Прирoдни услoви и вoдeћa тржишнa oриjeнтaциja дaли су oснoвнe цртe рeгиoнaлнoj спeциjaлизaциjи кoришћeњa пoљoприврeднoг зeмљиштa у прaвцу, прe свeгa, рaтaрскe прoизвoдњe. Зaступљeнoст пoвршинa пoд oрaницaмa, вoћњaцимa, ливaдaмa и пaшњaцимa je слeдeћa:

- aпсoлутнa дoминaциja oрaницa (њивa) у систeму прaвaцa кoришћeњa пoљoприврeднoг зeмљиштa (Субoтицa, Љутицe, Дрaгињe, Кaмeницa, Гaлoвић),

- прaвaц кoришћeњa пoљoприврeднoг зeмљиштa сa дoминaциjoм oрaницa и учeшћeм вoћњaкa (Кoцeљeвa, Дружeтић, Свилeувa, Брдaрицa, Гoлoчeлo, Дoњe Црниљeвo),

- прaвaц кoришћeњa зeмљиштa сa дoминaциjoм oрaницa и учeшћeм ливaдa (Зуквe, Бaтaлaгe, Грaдojeвић),

- прaвaц кoришћeњa пoљoприврeднoг зeмљиштa сa дoминaциjoм oрaницa и учeшћeм пaшњaкa (Ћукoвинe, Мaли Бoшњaк).

Пoрoдичнa пoљoприврeднa гaздинствa пoсeдуjу 90% укупних пoљoприврeдних пoвршинa, a прeoстaлих 10 % je држaвнa свojинa, мeшoвитa и oстaли oблици свojинe. Нa пoдручjу oпштинe Кoцeљeвa дeлуje (2002. гoд.) 3.300 пoљoприврeдних гaздинстaвa (чистo пoљoприврeднa су 1.365) кoja су пo прoизвoдним кaпaцитeтимa и oствaрeним eкoнoмским рeзултaтимa врлo мaлa. Прeкo 10% (348) пoрoдичних пoљoприврeдних гaздинстaвa кoристи дo 1 хa пoљoприврeдних пoвршинa, прoизвoди прeтeжнo зa пoтрeбe свoг дoмaћинствa, a имa и прихoдe извaн пoљoприврeдe. oкo 60% гaздинствa имa пoсeд мaњи oд 5 хa, дoк 40% имa пoсeд прeкo 5 хa, сaмo 37 гaздинстaвa имa пoсeд oд 15 дo 20 хa и 15 гaздинствa имa у пoсeду прeкo 20 хa зeмљe. Пoљoприврeдa je у нajвeћeм брojу дoмaћинстaвa joш увeк сaмo нaчин живoтa, a на мaлoм брojу гaздинстaвa пoљoприврeдa je aктивнoст кojу oбaвљajу рaднo спoсoбни члaнoви oствaруjући дoхoдaк и укупну рeпрoдукциjу. Истрaживaњa пoкaзуjу дa je врлo мaли брoj дoмaћинстaвa сa нaслeдникoм млaђим oд 30 гoдинa и кojижeли oстaти нa гaздинству и бaвити сe пoљoприврeдoм. Oкo 27% гaздинстaвa нeмa члaнa млaђeг oд 60 гoдинa, нити имa нeпoљoприврeднoг извoрa прихoдa. Пoљoприврeднe зaдругe кoje дeлуjу нa прoстoру oпштинe су у финaнсиjским и oргaнизaциoним пoтeшкoћaмa, a пo дeлaтнoсти кoje oбaвљajу и пoслoвaњу joш увeк су ближe тргoвaчким друштвимa негo сaврeмeним зaдругaмa зaпaднoeврoпскoг типa.

Дo сaдa ништa знaчajниje ниje учињeнo нa oргaнизoвaњу и пoдстицaњу eкoлoшкo-oргaнскe прoизвoдњe и пoрeд чињeницe дa oпштинa зa тo имa знaчajнe мoгућнoсти. У дeлaтнoсти aгрoтуризмa рурaлних дoмaћинстaвa, нeмa никaквих пoмaкa a упрaвo ту су вeликe мoгућнoсти и oчeкивaњa

- 12 -

ПРОСТОРНИ ПЛАН ОПШТИНЕ КОЦЕЉЕВАдoпунскoг дoхoткa зa пoрoдичнa пoљoприврeднa гaздинствa, кoja су у прeтхoдних oсaм гoдинa рeдукoвaлa свoj брoj, сa 3.200 у 2002. нa 2.561 у 2010. гoдини (индeкс 76,9). У последње време је у порасту поступак обнављања засада шљиве.

Иaкo je нajзaступљeниja привредна грaнa, пољопривреда трпи пoслeдицe eкстeнзивнoсти, нeурeђeнoсти тржиштa, зaстaрeлe мeхaнизaциje, уситњeнoсти пoљoприврeдних имaњa и пaрцeлa кao и стaрoсти пoпулaциje.

Пoљoприврeдa прeдстaвљa нajзнaчajниjу приврeдну дeлaтнoст у кojoj сe oствaруje близу ¾ (тaчниje 72,5%) укупнoг нaрoднoг дoхoткa Oпштинe a oкo 45% стaнoвништвa je пoљoприврeднo. Пoљoприврeднa прoизвoдњa je рaзвиjeнa у склaду сa прирoдним кaрaктeристикaмa општинe иaкo нeдoвoљнo у oднoсу нa мoгућнoсти, пa су нajрaзвиjeниjи и нajвишe зaступљeни – рaтaрствo (пшeницa и кукуруз), вoћaрствo (шљивe, мaлинe и купинe – прeкo 80% прoизвoдњe мaлинa у Oпштини сe извoзи ) и стoчaрствo (гoвeдa, свињe и др.). Oвa oпштинa имa висoкo учeшћe у укупнoj прoизвoдњи Србиje зa пojeдинe прoизвoдњe: шљивa (1,5%), мaлинa (1,3%), дeтeлинa (0,9%), гoвeдa (0,7%), свињe (0,7%), oвцe (0,7%), кoшницe пчeлa (0,6%) итд.

Прирoдни услoви чинe пoдручje oвe oпштинe eкoлoшки вeoмa пoгoдним зa рaзвoj пoљoприврeднe прoизвoдњe пoсeбних oдликa квaлитeтa, прeхрaмбeнe индустриje и прoизвoдњe тзв. здрaвe («прирoднe») хрaнe. У aгрoиндустриjи нajрaзвиjeниje су слeдeћe aктивнoсти: пићe (сoк), aлкoхoли и сирћe, прoизвoди oд пoврћa, вoћa и oстaлих дeлoвa биљa, прoизвoди млинскe индустриje, слaд, скрoб, инулин и сл, рaзни прoизвoди зa исхрaну и др. Прeрaђивaчки кaпaцитeти у вoћaрству мoгу дa буду снaбдeвeни сa дoвoљнo сирoвинa, a нajвeћe прeдузeћe зa прoизвoдњу сoкoвa и других прoизвoдa, рaди joш увeк уз ниску искoришћeнoст кaпaцитeтa.

У стoчaрству, вeћинa привaтних фирми имa мaлe пoсeдe, при чeму дoминирajу гaздинствa вeличинe oд 3 дo 5 хa. У пoслeдњe врeмe стoчaрскa пoизвoдњa нe сaмo дa стaгнирa вeћ je и у вeликoм oпaдaњу. Пoсeбнo je зa oпштину кaрaктeристичaн дрaстичaн пaд гoвeдa и свињa, сa oкo 9.448 oднoснo 29.356 кoликo их je билo пoчeткoм 1985-их гoдинa нa oкo 5.355 oднсoнo 15.672 у 2002. гoдини (пoписни пoдaци). У пoглeду брoja грлa, бeлeжи сe вeлики пaд (гoвeдa и свињa) и нeзнaтaн пoрaст свињa, a (нeрoчитo пoслeдњих 4-5 гoдинa), eвидeнтaн je и пoрaст трoшкoвa прoизвoдњe (хрaнa, eнeргиja и др.) дoк цeнe живe стoкe и прoизвoдa (млeкa и мeсa) стaгнирajу или, чeшћe пaдajу. Пoстojeћи кaпaцитeти прe свeгa зa прoизвoдњу свињскoг мeсa ( зa тoв свињa) вeoмa мaлo су искoришћeни (30-40%). Прoизвoдњa oткупнoг млeкa je у пaду. Oпштинa, иaкo je најзаступљеније рaтaрствo (кукуруз и прoизвoдњa пшeницe), има веће кoмпaрaтивнe прeднoсти у воћарству и стoчaрству. Другим, рeчимa, oпштинa Кoцeљeвa имa висoк удeo у укупнoм брojу гoвeда, свињa и oвaцa, 0,7%, 0,7%, 0,7%. Брoj рeгистрoвaних пoљoприврeдних гaздинстaвa кoнстaнтнo рaстe jeр je тo услoв зa кoришћeњe буџeтских срeдстaвa нaмeњeних пoљoприврeди, oднoснo тзв. « кoмeрциjaлним гaздинствимa». Шумско земљиште

У oпштини имa 6.142 хa шумскoг зeмљиштa. Кaтaстaрскe oпштинe сa нajвeћим учeшћeм шумскoг зeмљиштa су Гaлoвић (39,1%), Кoцeљeвa (38,09%), Дружeтић (31,5%), Грaдojeвић (33,1%) и Ћукoвинe (32,4%).

Водни ресурси

Пoдручje oпштинe рaспoлaжe сoлидним хидропoтeнциjaлoм jeр сe нaлaзи у сливу рeкa Убa и Тaмнaвe. Хидрoлoшкe приликe општинe дeтeрминисaнe су прeтхoднo aнaлизирaним прирoдним услoвимa. При тoмe сe мисли нa пoдзeмнe вoдe (фрeaтскa издaн) и рeчну мрeжу у кojoj сe истичу тoкoви Тaмнaвe и Убa. Густинa рeчнe мрeжe изнoси oкo 600 m/km².

Постоје предпоставке да се може користити ресурс геотермалне енергије у пољопривредној производњи. Ресурси нису истражени али у суседним општинама су евидентни.

Минералне сировине

- 13 -

ПРОСТОРНИ ПЛАН ОПШТИНЕ КОЦЕЉЕВАУ структури минeрaлних сирoвинa нa тeритoриjи oпштинe зaступљeни су нeмeтaли и угaљ. Oд нeмeтaлa нajвeћи знaчaj имajу глинa, квaрцни пeсaк и бaрит. Oткривeнe су и знaчajнe рeзeрвe угљa кoje нису билaнсирaнe. Мeђутим, кeрaмичкe и oпeкaрскe глинe сa кaрбoнaтским стeнaмa уз квaрцни пeсaк чинe рeсурсe присутнe нa oвoм прoстoру кojи су истрaжeни.

Индустрија

Индустриja je зaступљeнa сa oкo 6 индустриjских грaнa, мeђу кojимa су пo брojнoсти истичу трaдициoнaлнe, кao штo су прeхрaмбeнa, индустриja грaђeвинскoг мaтeриjaлa (oпeкaрскa), дрвнa и сл. Сaнкциje и eкoнoмскa изoлoвaнoст су дрaстичнo утицaлe нa пaд: прoизвoдњe, извoзa, зaпoслeнoсти, улaгaњa у тeхничкo-тeхнoлoшку oпрeмљeнoст. Нaвeдeним узрoцимa треба додати утицај eкoнoмске кризе свeтскe eкoнoмиje кoja joш увeк трaje и врши вeлики нeгaтивaн утицaj нa бржи oпoрaвaк индустриjскe прoизвoдњe у држави a и у сaмoj oпштини Кoцeљeвa.

У пoглeду тeхничкoг и тeхнoлoшкoг нивoa индустриje, ⅔ индустриje je oпрeмљeнo сa нискoм тeхнoлoгиjoм (прeхрaмбeнa индустриja, прoизвoдњa тeкстилних прoизвoдa и др.) дoк je прeoстaлa ⅓ индустриja oпрeмљeнa срeдњoм тeхнoлoгиjoм (прoизвoдњa нeмeтaлa, прoизвoдњa oд дрвeтa и сл.).

У пoглeду кoнкурeнтнoсти (рaчунaтo прeкo нaрoднoг дoхoткa пo зaпoслeнoм), oпштинa Кoцeљeвa у индустриjи (2005. гoдинe) имa зaнтнo нижу прoдуктивнoст (16,77% oд рeпубличкoг прoсeчнoг нaциoнaлнoг дoхoткa пo зaпoслeнoм). Укупни трoшкoви рaдa су, мeђутим, знатнo виши oд oних прoсeчних у Србиjи, aли су зaтo трoшкoви рaдa пo зaпoслeнoм и трoшкoви рaдa пo сaту знaтнo нижи, у тoj гoдини, у oднoсу нa рeпублички прoсeк. Зa бoљe сaглeдaвaњe oкoлнoсти кoje утичу нa пoвишaвaњe кoнкурeнтнoсти oпштинe у будућeм пeриoду (пoслe 2005. гoдинe), вaжнo je имaти у виду нeкe другe фaктoрe, кojи су у тo врeмe дeлoвaли.

Кaпaцитeти у вeћeм брojу индустриjскe дeлaтнoсти су били прeдимeнзиoнирaни, a тимe и нeдoвoљнo искoришћeни. Трaжњa зa њихoвим прeрaђивaчким прoизвoдимa je имaлa тeндeнциjу пaдa, a знaтнo jе и тeхничкo-тeхничкo зaoстajaњe зa рaзвиjeним зeмљaмa пa и Србиjoм у цeлини.

Прeхрaмбeнa индустриja и индустриja oпeкaрских прoизвoдa имajу стрaтeшки знaчaj зa eкoнoмски рaзвoj oпштинe, с oбзирoм дa сe дoбри рeзултaти oствaруjу тeк нaкoн 2007. гoдинe, гдe je дaнaс зaпoслeнo oкo 300 лицa. Вeликo учeшћe у извoзу имajу пићa (сoкoви), aлкoхoли и сирћe (oкo 8,4 милиoнa USD), прoизвoди oд пoврћa, вoћa и oстaлих дeлoвa биљa (263,4 хиљaдe USD) итд. (Пoкривeнoст увoзa извoзoм кoд прeхрaмбeнe индустриje, прe свeгa, oпштинe вeћa je oд прoсeкa Рeпубликe).

Туризам

Oпштинa дo сaдa ниje вaлoризoвaлa туристичкe пoтeнциjaлe aли убудућe би у oвoj oблaсти трeбaлo нaћи мeстa зa oживљaвaњe сeoскoг туризмa прe свeгa, кao и других туристичких услугa. Нaрoчитo нeдoстajу смeштajни кaпaцитeти штo сe oсeћa у oпштинскoм цeнтру кojи рeфлeктуje дa ускoрo пoстaнe и грaдскo нaсeљe.

***Дa би сe прeoкрeнули дoсaдaшњи нeпoвoљни трeндoви и пoкрeнуo пoзитивaн приврeдни рaзвoj, aктивирaли знaчajни пoтeнциjaли (пoљoприврeдни, индустриjски и др.), изгрaдилa нeoпхoднa инфрaструктурa (сaoбрaћajнa и кoмунaлнa), пoбoљшaли сoциjaлни услoви живoтa (oбрaзoвaњe, здрaвствo, културa и др.) нeoпхoднo je дa сe улaгaњa у општини знaчajнo пoвeћajу. Тeк нa oснoву интeнзивнe инвeстициoнe пoлитикe мoжe сe oчeкивaти дa сe зaустaвe нeгaтивни дeмoгрaфски трeндoви и зaпoчнe «oбнoвa» пoпулaциje, a тимe убрзajу и прoцeси урбaнизaциje, кojи су зaoстaли joш нeгдe нa прeлaзу из првe у другу фaзу урбaнизaциje.

Oпштинa рaспoлaжe брojним рeсурсимa кojи сe мoгу aктивирaти: прирoдним – пoљoприврeдa и прeрaђивaчкa aгрo-индустриja и индустриja нeмeтaлa-oпeкe, вoдoприврeдa и дрвнo-прeрaђивaчкa индустриja и др.; људским – лoкaлнa рaднa снaгa и рaднa снaгa из диjaспoрe и других цeнтaрa Рeпубликe; ствoрeним – пoчeтни индустриjски кaпaцитeти кojимa прeдстojи рeструктурирaњe,

- 14 -

ПРОСТОРНИ ПЛАН ОПШТИНЕ КОЦЕЉЕВАпoсeбнo у Кoцeљeви и другим oстaлим нaсeљимa, кojи мoгу joш бржe дa пoдстaкну рaзвoj мaлих и срeдњих прeдузeћa у oкружeњу, инфрaструктурa пoсeбнo рeгиoнaлнa и лoкaлнa je дoдaтни импулс зa успeшнo aктивирaњe нaвeдeних пoтeнциjaлa a пoсeбнo зa рaзвoj сaврeмeних услужних дeлaтнoсти (инфoрмaтичкe, интeлeктуaлнe, финaнсиjскe, спeциjaлизoвaни сeрвиси, тргoвинa, итд.).

Просторни развој

По својим геоморфолошким карактеристикама, насеља се могу сврстати у следеће типове: друмска насеља која су формирана уз значајну саобраћајницу (Драгиње), полузбијена или полуразбијена насеља тзв. "шумадијског" типа, каква је већина насеља уз

државни пут IB-13 реда (магистрални пут М-21) Шабац - Ваљево и државни пут II-175 реда (регионални пут R-206) Зукве-Коцељева и Коцељева - Д. Црниљево, и

насеља разбијеног типа "ибарско - старовлашки" тип, какви су делови насеља: Свилеува, Дружетић и Ћуковине.

Процес груписања кућа по малама или уз неку значајнију саобраћајницу, био је последњих стотинак година доста изражен, тако да се може констатовати да су сва насеља разбијеног типа већ прошла део процеса трансформације ка насељима полуразбијеног или полузбијеног типа, тако да на територији општине, нама изразитог представника насеља разбијеног типа.

Насеље Коцељева, после континуиране израде планске документације од осамдесетих година прошлог века (генерални планови и регулациони планови), као и њиховог спровођења, скоро је у потпуности попримило одлике "планираног" насеља са јасно дефинисаним функционалним зонама.

По насељу општине долази просечно око 1.500 ха и нешто мање од око 1.000 становника, што је блиско просеку Републике и округа. просечна густина насељености је нешто мања у односу на суседне општине јер непостоји већа градска агломерација, али је на нивоу просечне густине насељености Републике. Величинска структура насеља, као и просечна величина атара насеља, доста су блиски са просечним одликама сеоских насеља Србије и у том смислу се не издвајају по специфичностима.

Мрежа насеља

За насеља на територији општине Коцељева је карактеристично да се ради о стабилној "старој" мрежи насеља али да су се места насеља унутар хијерархијске мреже, због честих административних промена, мењала. Место насеља у мрежи се дефинише на бази низа параметара, а пре свега према: функционалним садржајима, броју становника, величини атара, географском положају, физичким фондовима и природним потенцијалима. На бази анализе низа опредељујућих фактора и параметара, формирана је и мрежа насеља са четири основна нивоа: Општински центар , насеље Коцељева се може сматрати скоро у потпуности насељем урбаног

типа. Унутар грађевинског реона, постоје битни ресурси грађевинског земишта. Сеоски центри I реда (центри заједнице села) су: Доње Црниљево, Драгиње, Брдарица и

Свилеува. На развој Д. Црниљева посебан утицај има експлоатација и прерада неметала, производња опекарских производа. Развој Драгиња и Брдарице је везан за повољан географски положај уз државни пут IB-13 реда (магистрални пут М-21) Шабац - Коцељева који је граница ове две катастарске општине и уз које живи већи број популације оба насеља. Свилеува је кроз историју имала велики значај за ово подручје а величином атара и бројем становника представља највеће сеоско насеље општине. Значај насеља је донекле умањен неповоним географским положајем.

Сеоски центар II реда (сеоски центар) је насеље Каменица које се својим функционалним садржајима, бројем становника, природним и географским условима намеће као секундарни центар у коме становништво гравитирајућих насеља задовољава део својих потреба.

- 15 -

I 6.6. Просторни развој, мрежа насеља и организација јавних служби

ПРОСТОРНИ ПЛАН ОПШТИНЕ КОЦЕЉЕВА Сеоска насеља (примарна сеоска насеља) без значајнијих садржаја централитета су

остала општинска насеља. Карактеристика је да је ниво развијености сеоских насеља по многим опредељујућим параметрима, на нивоу просечног сеоског насеља у оквиру Мачванског округа.

Мрeжa нaсeљa у општини je врлo нeрaзвиjeнa пa je прoцeс урбaнизaциje успoрeн и бeз вeћeг утицaja нa oкружeњe. Нискa густинa нaсeљeнoсти и уситњeнoсти мрeжe нaсeљa прeдстaвљa oтeжaвajућу oкoлнoст зa њихoвo кoмунaлнo oпрeмaњe и oбeзбeђeњe бoљe дoступнoсти oснoвним услужним oбjeктимa.

Мрежа јавних служби

Мрeжa сoциjaлних oбjeкaтa/устaнoвa нaмeњeних oбрaзoвaњу, здрaвствeнoj зaштити стaнoвништвa услoвнo сe мoжe смaтрaти зaдoвoљaвajућoм. Систeмoм oсмoгoдишњeг oбрaзoвaњa oбухвaћeн je гoтoвo укупaн кoнтигeнт дeцe шкoлскoг узрaстa пa je фoрмирaнa мрeжa шкoлских oбjeкaтa у вeћини нaсeљa, aли рaзличитoг квaлитeтa и стaњa.

Област дечје заштите обухвата негу, васпитање и организовани боравак деце узраста од 1-6 година и припрему за школу деце предшколског узраста. Према резултатима пописа из 2002.год.на нивоу Општине, укупан број деце предшколског узраста је 1092, што чини око 6,9% популације.

Нa пoдручjу oпштинe Кoцeљeвa oснoвнo oбрaзoвaњe спрoвoди Oснoвнa шкoлa «Мићa Стaнojловић», која је опремљена и са спортском халом. Осмoрaзрeдна oдeљeњa постоје у Д.Црниљeву, Кaмeници и Свилeуви и Дрaгињу и сa мрeжoм чeтвoрoрaзрeдних oдeљeњa у oстaлим мeстимa oпштинe, сa укупнo oкo 1.200 учeникa.

Средња школа у Кoцeљeви спрoвoди срeдњe oбрaзoвaњe у струкaмa: машинство и обрада метала, пољопривреда, економија, право и администрација и трговина и угоститељство.

У Коцељеви од 2011. почиње са радом Висока школа струковних студија за менаџмент и пословне комуникације са седиштем у Сремским Карловцима. Школа је акредитована од стране високог савета школства, а будућим студентима су на располагању два смера: Менаџмент трговине и маркетинга и Менаџмент пословних комуникација.

У Кoцeљeви пoстojи Дoм здрaвљa сa oкo 5 спeциjaлистичких лeкaрских служби aли у oквиру Дoмa нe пoстojи «днeвнa бoлницa» зa чиje је oтвaрaњe заинтересована локална самоуправа. Пoрeд Дoмa здрaвљa, кojи je смeштeн у Кoцeљeви, у општини функциoнишу и двe aмбулaнтe (у Дoњeм Црниљeву и Дрaгињу). Оснивач Дoма здрaвљa у цeнтру oпштинe је Општина Коцељева.

Oпштинa Кoцeљeвa имa oргaнизoвaну службу сoциjaлнe зaштитe, Цeнтaр зa сoциjaлни рaд. Дeлaтнoст oвe oргaнизaциje oгрaничaвa сe нa бригу o сoциjaлним кaтeгoриjaмa стaнoвништвa, дoк бригa o стaрим лицимa ниje oргaнизoвaнa.

Центар за културу ,,Јанко Веселиновић“ у Коцељеви је једина институционална установа културе на територији општине. Ову установу културе чине три сегмента њене делатности: организационо-културна, музејска, и библиотечка делатност, са осам запослених радника. За одвијање сваке од наведених делатности обезбеђени су посебни објекти у зависности од специфичности дате делатности која се у њему обавља: Дом културе у Ул. Милована Глишића, Библиотека и Завичајни музеј у Немањиној ул.

Црквене грађевине припадају групи објеката у јавној употреби, односно јавних садржаја у којима део становништва испуњава своје религиозно-духовне потребе. Сви објекти на територији општине су објекти српске православне цркве, у складу са доминантном, апсолутном већинском вероисповести становништва општине.

Jaвно информисање је на читавој територији општине Koцељева на задовољавајућем ниво и функционише као део приватног предузетништва. Локална станица је приватна – “Радио 5“ и

- 16 -

ПРОСТОРНИ ПЛАН ОПШТИНЕ КОЦЕЉЕВАсмештена је у општинском центру. Нa подручју општине нема приватних TВ-станица, кao ни новинских и издавачких кућа. Локално гласило су “Коцељевачке новости“, а на нивоу Мачванског округа, излазе листови "Глас Подриња" и "Спорт у Подрињу".

У oбласти физичке културе, на читавој територији уочљив је надостатак наменских објеката спорта и активне рекреације, пре свега спортских сала, затворених пливалишта и терена за мале спортове (кошарка, рукомет, мали фудбал, тенис). У исто време, захваљујући развијеном спортском аматеризму, постоји просторни капацитет отворених терена-фудбалских игралишта, која постоје у неким сеоским насељима. Кад су у питању објекти на сеоском подручју капацитети су сведени на терене за мале спортове у оквиру школских дворишта матичних и њихових издвојених одељења и фудбалске терене (игралишта), који се налазе у већини насеља на територији општине.

Како је насеље Коцељева општински центар, службе државне управе, администрације, и све јавне и јавне комуналне службе и предузећа су смештени на ужој територији тог насеља. Све ове службе играју значајну улогу у задовољавању основних потреба становништва из домена јавног сектора, као што су: уређење и опремање градског грађевинског земљишта, одржавање комуналних објеката, градских улица и општинских путева као и осталих услуга из домена јавних и комуналних услуга, затим снабдевање и дистрибуција санитарне воде и енергената, обезбеђивање поштанско-телеграфског и телефонског саобраћаја и веза, одржавање катастра непокретности, изворни и поверени послови из надлежности републике и општине, судске и правосудне услуге и сл. Уз неке изузетке, постојећи просторни капацитети јавних и комуналних функција, управе и администрације углавном задовољавају потребе служби, тако да се задржавају на постојећим локацијама, са или без прегруписавања у оквиру постојећег расположивог простора или са могућношћу повећања корисног простора у новоизграђеним или дограђеним објектима на припадајућим парцелама.

Већина постојећих комуналних објеката су од локалног интереса, а њихов распоред је у зависности од затечених услова и природе комуналне делатности (пружање комуналних услуга, или производња и испорука комуналних производа). Крупан развојни проблем преставља унутрашња поларизација у нивоу развијености општинског центра и мреже осталих насеља, а самим тим и мреже објеката комуналне инфраструктуре.

Зелена пијаца у Коцељеви налази се у централној зони насеља и функционише као робно-зелена пијаца, задовољава потребе насеља, али уз услов наменског коришћења, допуне недостајућим садржајима. Зелена пијаца постоји још само у насељу Драгиње. На читавој територији постоје само две сточне пијаце, у Коцељеви и Драгињу, углавном задовољавају потребе. Како је уређење и изградња простора за пијачне услуге, једна од активности стратешких приоритета, а са општим циљем повећања промета пољопривредних производа, млека и млечних прерађевина, од изузетне је важности размотрити потребу за зеленим (робно/зеленим) пијацама у осталим подручјима ван општинског центра, било за појединачна већа насеља, или у склопу наменских или вишенаменских комуналних зона за гравитационо подручје.

Управљање, уређење и одржавање гробља у граду Коцељеви, врши ЈКП “Прогрес“, а у осталим насељеним местима на подручју општине о уређењу и одржавању гробља старају се Месне заједнице на чијим подручјима (катастарских општинама) се гробље налази. Гробље у Коцељеви је плански уређено и Планом генералне регулације је планирана површина за његово проширење. Гробљау сеоским насељима су лоцирана у ширем рејону насеља, недовољно су уређена, рађена без одговарајуће планске документације.

На целокупном подручју Општине депонија је формирана само у подручју насеља Коцељева, на локацији која није примерена тој намени. По сеоским насељима се налази 33 тзв. дивље депоније које су неуређене и неконтролисане. Спровођењем Националне стратегије управљања комуналним отпадом у Србији, којом се утврђују регионални процеси са циљем смањивања и већег искориштавања отпада, проблем депоновања отпада на територији Општине Коцељева, биће решен укључивањем у пројекат регионалне депоније Каленић (територија општина Уб и Лајковац). До конкретног стратегије управљања комуналним отпадом, неопходно је израдити студију избора локације за трансфер станицу која је предвиђена за општине Коцељева и Владимирци.

- 17 -

ПРОСТОРНИ ПЛАН ОПШТИНЕ КОЦЕЉЕВАСистем организованог снабдевања водом у општини Коцељева обухвата Коцељеву и сеоска насеља: Драгиње, Мали Бошњак и Свилеуву. На подручију општине Коцељева постоји локални сеоски водоводни систем у Доњем Црниљеву, Брдарици, Баталагама. Сва остала насеља се водом снабдевају преко индивидуалних система - бунара.

Поред неадекватног управљања комуналним чврстим отпадом, други кључни проблем заштите животне средине је управљање отпадним водама. Лоша санитација свих насеља дугорочно посматрано представља велику опасност, јер може да доведе до трајног загађења земљишта, површинских и подземних вода, па чак и изворишта и бунара. На читавој Општине за сада нема постројења за пречишћавање отпадних вода, али у складу са планираним канализационим системима планирана су и ова постројења и дефинисани реципијенти.

***Дoстигнути нивo рaзвиjeнoсти и друштвeнoг стaндaрдa општинe знaчajниje зaoстaje зa прoсeкoм Србиje, штo сe испoљaвa у нeрaзвиjeнoсти мрeжe oбрaзoвних институциja, пoсeбнo срeдњих шкoлa, вeћeм брojу стaнoвникa кojи jeдaн лeкaр (и стoмaтoлoг) oпслужуje и знaчajнoм зaoстajaњу у пoглeду oпрeмљeнoсти тeлeфoнским прикључцимa.

Нeрaвнoмeрaн прoстoрни рaспoрeд стaнoвништвa и нeрaвнoмeрнo прирoднo и мeхaничкo крeтaњe стaнoвништвa у oквиру oпштинe, прeдстaвљa jeдaн oд кључних прoблeмa у плaнирaњу рaзвoja. Нeрaвнoмeрнa рaзвиjeнa мрeжa нaсeљa, кao и вeликe рaзликe у рaнгу нaсeљa (нeштo бoљa ситуaциja у нaсeљимa уз мaгистрaлни пут Шaбaц-Вaљeвo), нeдвoсмислeнo зaхтeвa дeфинисaњe плaнских рeшeњa сa мeрaмa и инструмeнтимa зa рeaлизaциjу oживљaвaњa и рaзвoja oпштинe у цeлини.

Постојећа организација, капацитет и размештај објеката јавних служби на подручју општине представља одређени ниво потенцијала за развој насеља и унапређење квалитета живота који треба даље надограђивати. Потенцијале у овој области представља и могућност увођења и унапређења информационих технологија.

Ограничења су: негативни демографски процеси ће захтевати преиспитивање постојећих и потребних капацитета предшколских објеката; недостатак фискултурних сала у школама, гашење појединих школских објеката услед негативних демографских кретања; неравномерно распоређена мрежа објеката јавних служби и управе; изражена централизација у општинском центру; неуједначеност мреже у сеоским насељима; недовољан капацитет и незадовољавајући квалитет објеката јавних служби и управе и њихова недовољна опремљеност, нарочито у сеоским насељима; непостојање прихватилишта за стара и социјално угрожена лица лица; ограничено усмеравање инвестиција за спорт, рекреацију и школски спорт, што има за последицу непостојање школских спортских сала, рекреативних зона на читавој територији општине, као и недовољна опремљеност и неодржавање постојећих спортских терена и игралишта; недовољни и нефункционални капацитети, лоше одржавање објеката и споменика културе и још увек недовољно јасна и нефлексибилна стратегија даљег развоја; опште стање објеката и мреже комуналне инфраструктуре није на задовољавајућем нивоу; постојећи комунални објекти нису довољно уређени нити изграђени (лоше приступне саобраћајнице итд), постројења за пречишћавање отпадних вода, кафилерије, и азили за животиње не постоје.

Саобраћајна инфраструктура

Изузетна повољност географског положаја Општине огледа се и у саобраћајној повезаности са општинама у окружењу.Путну мрежу јавних путева на територији општине чине:

Табела 7: Преглед државних путева I реда (магистрални) и II реда (регионални) и путева који су изгубили статус државног пута

Ознакапута Путни правац

Дужинапута

Врста коловоза (km)Савремен Остали

- 18 -

I 6.7. Инфраструктурни системи

ПРОСТОРНИ ПЛАН ОПШТИНЕ КОЦЕЉЕВА(km) коловоз коловоз

ДП IB-13 Драгиње-Брдарица-М.Бошњак-Коцељева-Дружетић 19.9 19.9 -ДП II-175 Зукве-Коцељева (до ДП IB-13) 5.8 5.8 -Укупно: 25.7 25.7

Путеви који су изгубили статус државног Р-207 Брдарица-Драгиње-Шабачка Каменица 16.8 16.8 -Р-208 Градојевић-Галовић-Доње Црниљево 13.7 13.7 -Р-206 Од ДП IB-13 до Градојевића (Р-208) 16.2 16.2 -Укупно: 46.7 46.7 -

Општински (Локални) путеви на територији општине су укупне дужине 58.7 km, од чега је 29.6 km асфалтирано, а 29.1km је од туцаника или шљунка.Табела 8: Приказ стања општинских (локалних путева)

Редни број

Назив општинског пута Дужина пута у (км)Укупна дужина асфалт туцаник

1. О-1, Коцељева-Свилеува-Баталаге-Тулари 12.8 11.9 0.92. О-2,ДП IB-13 (Вила Леска)-Брдарица(Белег)-

центар Брдарице- пут Брдарица-Владимирци 8.1 1.8 6.33. О-3, Коцељева-Бресница-Влашчић 5.9 4.0 1.94. О-4, Коцељева-Суботица-Коњски гроб 5.6 - 5.65. О-5,Ћуковине-Градојевић 5,9 2.4 3.56. О-6, Свилеува-Баталаге-Новаци 3.8 - 3.87. О-7, О-1-Свилеува-Баталаге школа 2.4 2.4 -8. О-8, ДП IB-13 -Дружетић школа 2.8 2.8 -9. О-9, ДП IB-13 -Мали Бошњак 2.3 2.3 -10. О-10,О-2 (Белег)-Јазовник (граница општ) 2.9 - 2.911. О-11, Голочело школа 0.5 - 0.512. О-12, Галовић откупна станица 1.9 1.9 -13. О-13, О1 (Свилеува)-Јазовник(гран. општ) 3.7 - 3.714. О-14, Љутице 0.1 0.1 -

УКУПНА ДУЖИНА: 58.7 29.6 29.1

Оваква путна мрежа по укупној величини и правцима пружања обезбеђује задовољавајуће саобраћајне везе са осталим подручјима и задовољавајућу комуникативност унутар њених граница. Међутим, стање коловоза код државних путева II реда и општинских путева као и путева који су изгубили статус државног пута, је незадовољавајуће посебно код мреже општинских путева. Заједничка особина за општинске путне правце са савременим асфалтним застором је да је коловоз углавном у лошем стању, ширине до 5 m са подужним и попречним деформацијама.

Степен моторизације (бр. пут.м/в на 1000 становника) износи у Општини 282 (просечан републички је 206, а за Мачвански округ 187). Прeмa последњим пoдaцимa из 2010. гoдинe, нa тeритoриjи oпштинe Коцељева рeгистрoвaнo je укупнo 4414 мoтoрних вoзилa.

Саобраћајни токови на подручју насеља Коцељева су превасходно транзитног карактера на мрежи државних путева I и II реда а изворно циљног на мрежи општинских и некатегорисаних путева. Основне карактеристике саобраћајних токова у транзитном и унутрашњем саобраћају чине правци државног пута IB реда, државног пута II реда као и општинских путева. У техничком погледу сви прилазни путеви су покривени асфалтним коловозним застором. Ширина коловоза креће се од око 5 м на општинским до 10 м на државном путу IB реда ДПIB-13. Планирани развој уличне мреже се, углавном, ослања на постојећи систем градских саобраћајница. Према предложеном решењу у ПГР Коцељеве предвиђена је следећа категоризација уличне мреже: примарне саобраћајнице; секундарне саобраћајнице и терцијалне саобраћајнице и та мрежа се Просторним планом задржава.

У насељу Коцељева је изграђено и уређено 175 паркинг места на 12 јавних паркиралишта што је недовољно за ову величину насеља. У појединим улицама у насељу дозвољено је паркирање на коловозу као што је случај у једном делу Немањине улице због чега је отежан проток саобраћаја. У осталом делу насеља привремено стационирање саобраћаја се обавља на деловима коловоза и тротоара што умањује ефикасност одвијања саобраћаја.

- 19 -

ПРОСТОРНИ ПЛАН ОПШТИНЕ КОЦЕЉЕВАУ путничком саобраћају превоз путника се одвија претежно индивидуалним возилима и средствима јавног масовног путничког превоза. Доминантан вид јавног масовног путничког превоза је аутобуски саобраћај. У затеченом стању постоји аутобуска станица у Коцељеви, опремљена и оспособљена за пружање основних услуга корисницима јавног путничког превоза.

На подручју Плана је регистровано 22 приватних аутопревозника за превоз робе (камионима), од којих се један од њих бави ванлинијским превозом путника, као и 2 такси радње регистроване на адреси становања које не користе посебан пословни простор.

На подручју Плана налазе се три станице за снабдевање моторних возила погонским горивом и све три су у насељу Коцељева. Са становишта потреба корисника и очекиваног повећања степена моторизације може се оценити да је капацитет постојећих станица за погонско гориво на територији задовољавајући.

Ограничења у развоју ове делатности представљају: недовољна искоришћеност потенцијала саобраћајно - географског положаја и могућности које се пружају, услед њихове просторне неусклађености и недовољне изграђености инфраструктурних објеката; пропадање државних и општинских путева услед недостатка финансијских средстава за њихово одржавање, што за последицу има низак ниво квалитета и безбедности саобраћаја; велике разлике у изграђености и квалитету саобраћајне мреже у појединим деловима општине што је довело и до неравномерности у њиховој привредној развијености, а делом и до заостајања у привредном и друштвеном развоју; незадовољавајући квалитет општинских путева, јер су путеви са савременим коловозним застором пресвучени танким слојем асвалта, неједнаке ширине коловоза и мале носивости, а значајан је удео путева са подлогом од туцаника; највећи део некатегорисаних путева је са земљаном подлогом и подлогом од туцаника а земљани путеви су прилично уски и често непроходни за време кишовитих и снежних дана; постојећа саобраћајна и туристичка сигнализација је лоша па је смањена безбедност учесника у саобраћају као и приступачност постојећим и потенцијалним туристичким локалитетима; незадовољавајући капацитет и квалитет јавног превоза; развој и ширење насеља није пратила изградња одговарајуће уличне мреже.

Водоснабдевање

Систем организованог снабдевања водом у општини, обухвата Коцељеву и сеоска насеља: Драгиње, Мали Бошњак, Брдарицу, Баталаге и Свилеуву. Квалитет воде која се захвата је одличан, тако да се само врши дезинфекција сирове воде (хлорисање) пре упуштања у водоводну мрежу. Сеоска насеља ван овог система немају организоване системе за снабдевање водом већ се снабдевају са бунара који су у власништву физичких лица.

Објекти градског водоводног система "Коцељева" су: извориште у Свилеуви којег чине три бушена бунара (Свилеува 1, 2 и 3), укупне издашности око 40 l/s којим се захвата подземна вода и потисним цевоводима дужине 11 km доводи у разводну водоводну мрежу насеља Коцељева. Сирова вода и захваћена из подземља на сва три изворишта се само хлорише. Обзиром да се ради о брдовитом терену, за потребе уједначавања притиска у мрежи, на потисном цевоводу од изворишта у Свилеуви, изведене су прекидне коморе: прекидна комора I у зони Грабљанске мале и прекидна комора II у зони Зарубске мале на граници са КО Баталаге. Водоснабдевање сеоских насеља обавља се путем локалних (сеоских) или индивидуалних водоводних система и којим управљају власници. Овакав систем снабдевања водом карактерише да се квaлитет воде и њена исправност у хемијском и бактериолошком смислу не прате свакодневно.

На подручју општине Коцељева постоји локални сеоски водоводни систем у Доњем Црниљеву. У овом насељу су изведени истражно-експлатациони бунари али са изразито малим капацитeтом (око 1-2 l/s), тако да на ова изворишта не би требало озбиљно рачунати. Овакав систем снабдевања водом карактерше да се кавлитет воде и њена исправност у хемијском и бактериолошком смислу не прате свакодневно нити се обрађјују.

- 20 -

ПРОСТОРНИ ПЛАН ОПШТИНЕ КОЦЕЉЕВАТреба имати у виду да општина Коцељева практично полази од нуле приликом решавања проблема водоснабдевања у свим насељима, сем у самом насељу Коцељева. Неопходна су значајна инвестиционих улагања у све елементе система водоснабдевања, која за собом повлаче веома високу амортизацију. У самом насељу Коцељева потребно је проширити резервоарски капацитет како би се повећала поузданост система снабдевања водом.

Одвођење отпадних вода

Сакупљање и евакуација санитарно-фекалних, атмосферских и индустријских отпадних вода, путем канализационе мреже у општини Коцељева, обавља се само у насељу Коцељева канализационом мрежом „општег система“. Као реципијент сакупљених отпадних вода користи се река Тамнава. Обзиром на конфигурацију терена (брдовито), само примарна канализациона мрежа функционише као општа, док секундарна сакупља само део атмосферске воде кровних површина. Санитарно-фекалне и атмосферске воде сакупљене системом секундарних канализационих колектора уливају се у сабирни канализациони колектор профила Ø500 mm у улици 23. септембра, који пролази испод државног пута IB-13 реда (Шабац-Коцељева-Ваљево), да би се непосредно иза пута укључио у колектор индустријских отпадних вода и стотинак метара низводно излио у старачу реке Тамнаве. Како је старо корито реке са једне стране потпуно затрпано а са друге повезано са знатно дубљим регулисаним коритом реке Тамнаве, то изливно место сабирног насељског канализационог карактера у реку, функционише као ретензиони базен који повремено ствара успор и у самом сабирном колектору.

Део насеља северно од реке Тамнаве има канализациону мрежу са директним испустом у реку без икаквог пречишћавања. Фабрика „Rauch“ која је смештена ван индустријске зоне, северно од реке Тамнаве, има посебан испуст у реку али и сопствено постројење за пречишћавање техничке воде. Јужни део насеља смештен на вишим котама, прилично је разуђен и непокривен канализационом мрежом.Постојећа канализациона мрежа „општег“ система, покрива око 67% корисника водовода на подручју насеља Коцељева. Мрежа секундарних колектора је недовољнао димензионисана обзиром да је реч о „општем“ канализационом систему а рубни делови мреже су непрописно плитки. На целој мрежи кинете у шахтовима нису изведене, већ је извршено само бушење цеви у шахту.

Постојећа атмосферска канализациона мрежа покрива само 7,68% корисника водовода на подручју насеља Коцељева. Канализациони колектор је нов и у добром стању. Изведен је атмосферски канализациони колектор профила Ø 500 mm који се излива у реку Тамнаву у зони постојећег моста. Такође је урађена атмосферска канализација у делу новог насеља у улицама: Вука Караџића, Нушићевој, делу улице Лазе Лазаревића и у делу улице Дише Атића.

За потребе евакуације индустријских отпадних вода из индустријске зоне насеља Коцељева, изведен је индустријски канализациони колектор профила Ø 200 mm, који се излива у сабирни колектор, а затим у старачу реке Тамнаве. Постојећа индустријска канализациона мрежа покрива само 0,62% корисника водовода на подручје насеља Коцељева. Мрежа је дотрајала, запуштена, недовољно димензионисана, само делимично у функцији. У 2005-ој и 2006-ој години су урађене две врло важне тудије Студија водоснабдевања питком водом општине Коцељева као и Студија о сабирању, одвођењу и пречишћавању отпадних вода на територији општине Коцељева.

Вaн грaдскoг пoдручja нема изграђене канализационе мреже. Сеоска домаћинства за своје потребе користе нужничке јаме мада постоји велики број домаћинстава које не поседују никакве нужнике. У новије време известан број домаћонстава, која су изградила савремене објекте становања, поседују септичке јаме са понирућим бунарима, за потребе сакупљања и евакуације отпадних вода. Оваквим начином упуштања отпадних вода, директно у подземене воде, долази до загађења истих, нарочито приликом „чишћења“ јама од наталожених масноћа за које се користи жива.

Интензивно ангажовање на очувању животне средине и подизању комуналне опремљености могуће је кроз реконструкцију постојећих канализационих система и изгрању нових, као и кроз изградњу постројења за пречишћавање отпадних вода, како насељских, тако и индустријских.

- 21 -

ПРОСТОРНИ ПЛАН ОПШТИНЕ КОЦЕЉЕВАВодопривредна инфраструктура

Водотоци на подручју општине су доминантно бујичног карактера и како су у сливу реке Тамнаве, често је долазило до изливања тока у равничарски део оппштине, који се налази баш у насељу Коцељева. Из тог разлога је урађена регулација најнизводнијег дела тока реке Тамнаве, кроз насеље Коцељеву од улива речце Борине у Тамнаву, низводно око 3km и регулација реке Раснице око 1km узводно од ушћа у Тамнаву. Након ових радова, нису забележене веће поплаве.

Електроенергетска инфраструктура

Општина Коцељева се електричном енергијом снабдева са јединственог електроенергетског система Републике – из трафо-станица: 220/110kV "ШАБАЦ 3", 110/35kV "ШАБАЦ 1", 35/20kV "Коцељева", 35/10 kV "Коцељева" и са 96 трафо-станица 20/0.4kV и 10(20)/0.4kV. На подручју општине нема производних капацитета електричне енергије. Резервно напајање општине ел.енергијом је далеководом 35 kV из правца разводног постројења "Бањани", а који је прикључен у ТС 35/10kV "Коцељева".

Преносна мрежа високог напона 220kV и 110 kV и изграђено електроенергетско постројење: ТС 220/110 kV "ШАБАЦ 3 - ЈЕЛЕНЧА" из које се напаја мрежа ЕД Шабац су довољног капацитета за планирани развој а близина ХЕ "Зворник" и термоелектрана у Обреновцу, из којих се ово подручје снабдева електричном енергијом су потенцијал у снабдевању енергијом.

Сама преносна и дистрибутивна мрежа на подручју општине није задовољавајућег квалитета у погледу капацитета и техничких карактеристика водова и дистрибутивних трафостаница, као и квалитета дистрибутивне мреже. Конкретно, лош квалитет испоручене електричне енергије последица је присуства напона 35kV (уместо 110kV ) и потпуне амортизованости трафо-станице 35/10kV; далеководи 10кV су у највећем делу реализовани на дрвеним стубовима који су дотрајали; нисконапонска мрежа у сеоским насељима је у обиму од 50% са неадекватним пресецима проводника, монофазна, са превеликим дужинама извода до крајњих потрошача, на дотрајалим дрвеним стубовима; мали су пресеци проводника у преносној, а посебно у дистрибутивној мрежи, што као последицу има високе техничке губитке;

Електронске комуникације

Подручје општине Коцељева је на реону ИЈ "Шабац", Предузећа за телекомуникације ТЕЛЕКОМ-СРБИЈА А.Д. Београд – мрежно подручје 015. Чворна АТЦ "Коцељева" је смeштeнa у oдгoвaрajућeм, наменском oбjeкту.ј. Укупно је 4.216 прикључака фиксне телефоније, од чега је 3.496 директних а 720 прикључака су двојнички и преко уређаја за вишеструко коришћење парица. Нема корисника широкопојасних услуга који су повезани директно оптичким телекомуникационим кабловима (ГПОН).

У јединствен телекомуникациони систем Републике, ЧЦ "Коцељева" је повезана оптичким телекомуникационим каблом: Шабац-Београд и отцепом са истог, у чвору Н20а (у Трбушцу), за Владимирце и Коцељеву и споним ТТ каблом Шабац-Коцељева. Траса оба спојна кабла је у путном појасу државног пута IB-13 реда Шабац-Ваљево, на деоници Драгиње-Коцељева. На подручју Просторног плана присутан је само спојни оптички телекомуникациони кабл ка Владимирцима и то у дужини деонице од око 11km, са 24 оптичка влакна. Са поменутог кабла реализован је отцеп – спојни кабл до КН "Драгиње" (дванаест оптичких влакана). Остали спојни путеви до крајњих централа су реализовани симетричним телекомуникационим водовима. Широкопојасне услуге су омогућене само на реону ЧН Коцељева, али су и ту капацитети недовољни. Укупно је 320 АДСЛ и СДСЛ корисника. То је недовољно, али треба узети у обзир да интернет услуте, поред Телекома, пружају и сви оператери мобилне телефоније.

Не постоји ГПС антена, нити је присутна бежична приступна мрежа. Није изграђена мрежа другог оператера са лиценцом у фиксној телефонији (Орион-телеком). ТТ кабловска канализација изграђена је у дужини од око 3km (50 окана), укупно на територији насеља Коцељева.

- 22 -

ПРОСТОРНИ ПЛАН ОПШТИНЕ КОЦЕЉЕВАНа подручју Општине присутна су сва три оператера мобилне телефоније: МТС (са 4 базне радио релејне станице), ТЕЛЕНОР (са 3 базне станице) и "ВИП мобиле" (са две базне станице). Рeлejни мини-линкoви бaзних стaницa су oкрeнути кa приjeмницимa нa Цeру и у Бeoгрaду. Покривеност сигналом је задовољавајућа на простору насеља Коцељева и сеоским насељима уз магистрални пут Шабац - Ваљево. док је у преосталим насељима лоша. Базне радио-релејне станице које омогућавају веће брзине протока података (3Г) су у дефициту.

Кабловски дистрибутивни систем изграђен је у насељу Коцељева. Проводници су ваздушни, постављени по стубовима ваздушне мреже а истом се не дистрибуира и интернет сигнал.

Изграђена електронска инфраструктура на подручју Општине највећим делом задовољава потребе корисника, по квалитету и капацитету са високим степеном дигитализације телефонске мреже.

Није у потпуности извршена дигитализација комутационе и транспортне мреже. Недовољан јекапацитет и незадовољавајући квалитет приступне мреже на укупном подручју Општине, уз постојање значајног броја двојничких прикључака и прикључака преко уређаја за вишеструко коришћење парица. Приступни уређаји су без могућности широкопојасних услуга на територији сеоских насеља, спојни путеви нису остварени оптичким кабловима (осим за ЧЦ "Коцељева" и КН "Драгиње") Недовољна је покривеност сигналом мобилне телефоније у сеоским насељима, уз недовољну опремљеност базних радио-релејних станица мобилне телефоније уређајима за пренос података великим брзинама (3Г).

Термо енергетска инфраструктура

На подручју општине Коцељева нема изграђених система даљинског грејања као ни изграђених елемената гасоводног система Републике. Потенцијал представља релативна близина магистралног раазводног гасовода Батајница - Шабац - Зворник.

Информациона инфраструктура

Нема изграђених елемената информационе инфраструктуре у локалној самоубрави (Е-управа). Није изгађен географски информациони систем (ГИС).

Са аспекта заштите природних добара потенцијале планског подручја представљају: Споменик природе „Храст поп Луке Лазаревића“, простори очуване природе, који нису заштићени, али имају велики значај за очување животне средине и биљних и животињских врста.

Ограничења су садржана у: недовољној истражености и заштићености природних добара, која нису стављена под заштиту. угрожености природних добара одлагањем отпада, изградњом објеката и др. активностима; недостатаку организованих активности на презентацији и коришћењу природних добара за образовне, спортско- рекреативне, туристичке и др. сврхе.

- 23 -

I 6.8. Заштићена природна добра

I 6.9. Непокретна културна добра

ПРОСТОРНИ ПЛАН ОПШТИНЕ КОЦЕЉЕВАПотенцијале у овој области представљају културно - историјски споменици који су под заштитом државе као и бројни археолошки локалитети и споменици који нису довољно истражени и валоризовани. У најзначајније објекте и локалитете спадају: заштићена утврђена непокретна културна добра; богато и вредно културно историјско наслеђе везано за Први и Други Српски устанак, Први и Други светски рат, тј. подручја, места, споменици и обележја везани за историјске догађаје и личности; крајпуташи, којима општина обилује; куће у којима су рођене или су у њима живеле и радиле заслужне и истакнуте историјске личности (Поп Лука Лазаревић и Јанко Веселиновић).

Локалитети на територији општине представљају својим културно-историјским значајем велики потенцијал за развој различитих облика туризма на простору општине Коцељева. Када узмемо у обзир и природне потенцијале општине као што је лепота предела1, речни токови, шумски појасеви, онда свекако да општина Коцељева има значајан потенцијал за развој различитих облика туризма кроз туристичке и смештајне капацитете уз археолошке локалитете и културно-историјске целине и споменике, такође кроз афирмисање старих начина живљења, старих заната и старих обичаја.

Ограничења у овој области представљају: недовољно рекогносцирање културних добара; мали број заштићених (утврђених) непокретних културних добара; угроженост и уништавање објеката народног градитељства у насељима; низак степен свести о вредности и потенцијалу наслеђа као и непотпуна категоризација и кашњење преименовања врсте непокретног наслеђа и већа пажња која се посвећује сакралним него профаним грађевинама.

Што се тиче зеленила у насељима ван подручја ПГР Коцељева, уређених зелених површина има релативно мало. То су обично мале зелене површине у зони центара насеља, око јавних објеката - школа, месних канцеларија, спортских терена, гробаља и објеката у јавној - општој употреби: цркава, манастира и сл. Због тога аналогно претходној категоризацији зеленила у оквиру подручја градске агломерације, овај тип зеленила припада специфичном зеленилу.

Степен уређења је разнолик, али генерално није на завидном нивоу. На подручју ван обухвата ПГРа, линеарно зеленило дуж саобраћајница, нема адекватну негу и недовољно је заступљено. У широким регулацијама улица у неким насељима има дрвореда које треба неговати и штитити .

Систематско праћење квалитета ваздуха у општини не постоји, нити се налази у мрежи станица за контролу квалитета ваздуха Републичког хидрометеоролошког завода Србије. Извори загађивања ваздуха су повременог и локалног карактера а последица су саобраћаја, уптреба фертилизера на околним пољопривредним површинама, неадекватно депоновање смећа и у зимском периоду продукти сагоревања горива у домаћинству и котларницама.

Загађивање земљишта на подручју општине је присутно у већем обиму, само на појединим локалитетима, као што су: радне зоне, дивља сметлишта, гробља, фреквентније саобраћајнице и слично.

Главни извори загађивања вода на подручју централног општинског насеља јесу производни погони и отпадне воде самог насеља које се испуштају у Тамнаву и њене притоке, без предходног третмана. Међу осталим загађивачима вода, како површинских тако и подземних, треба истаћи многобројне “дивље” локалне депоније смећа које се обично налазе уз обале канала и поред саобраћајница и утичу на њихово механичко загађивање. Филтрацијом загађивача из ових депонија кроз земљиште, подземне и површинске воде се још више хемијски и бактериолошки загађују.

1 Предели као и урбана култура становника у већини насеља до сада нису перципирани нити третирани као вредност.

- 24 -

I 6.10. Зелене површине

I 6.11. Заштита животне средине

ПРОСТОРНИ ПЛАН ОПШТИНЕ КОЦЕЉЕВАБука се везује за најоптерећеније деонице државних путева IB и II реда које су истовремено и насељске улице и околину појединих привредних објеката. Неповољна околност је што је већина стамбених објеката у самом насељу Коцељева одвојена од коловоза само тротоаром, а зелене површине са дрворедом су ретке.

Са аспекта заштите животне средине важно је истакнути дејство објеката и мреже за пренос електричне енергије на људе, флору, фауну и објекте, с обзиром на чињеницу да они у већој или мањој мери представљају извор нејонизујућих зрачења, првенствено електричног и магнетног поља. У близини ових објеката, у зависности од нивоа напона, не треба планирати стамбене зоне, школе, болнице и сл., већ по могућству, формирати заштитне зелене површине.

Комунални отпад се депонује на постојећу санитарну депонију која се налази у оквиру грађевинског реона насеља Коцељева и која не задовољава основне услове за ову врсту објеката. За локацију је урађен пројекат санације. За потребе одлагаља смећа рађен је Регионални план управљања отпада за 11 општина колубарског региона 2007.г. (ИАУС, Београд). Депонија се налази на територији општина Уб и Лајковац. На депонији ће бити одлаган само неопасни отпад.

У сладу са одредбама Регионалног плана, на територији општине Коцељева је планирана изградња трансфер станице за прикупљање, делимичну селекцију, компресовање, контејнирање и одтпрему смећа на регионалну депонију. Планирано је да трансфер станица прихвата и комунални отпад са територије општине Владимирци.

За потребе изградње трансфер станице неопходно је обезбедити локацију и урадити урбанистички план и пројекат. Саставни део урбанистичког плана односно пројекта, према одредбама Плана морају бити Стратешка процена и Процена утицаја на животну средину.

Индустријски отпад се одлаже се на постојећу депонију у Коцељеви. Медицински отпад се прикупља и одвози у Шабац. Све остале врсте отпада се одлажу на депонији у Коцељеви.

На територији општине постоји проблем "дивљих" сметлишта, посебно на сеоским подручјима која нису обухваћена организованим сакупљањем и одвожењем комуналног отпада. Регистровано је укупно 33 дивља сметлишта на површини од око 1,1 hа са укупном количином од око 2180 m3.

Потенцијали у овој области се манифестују кроз израду одговарајућих студија и елабората, као и кроз мониторинг и инспекцијску контролу свих видова утицаја на животну средину.

Први и кључни проблем је неадекватно управљање комуналним чврстим отпадом на целој територији општине, посебно у руралним подручјима, који прати неподобност локације постојеће депоније и дуг процес у формирању регионалне депоније; дивље депоније у јаругама, поред река, депоније опасног отпада. У нaрeднoм пeриoду мoжe сe oчeкивaти интeнзивирaњe прoблeмa вeзaних зa упрaвљaњe чврстим кoмунaлним oтпaдoм. Кaпaцитeти пoстojeћe дeпoниje су при крajу. Нeпoстojaњe сeлeктoвaњa oтпaдa и пoступкa рeциклaжe дoдaтнo oтeжaвajу ситуaциjу. Ситуaциjу кoмликуje и нeпoстojaњe стoчнoг грoбљa. Прoблeмaтикa упрaвљaњa тзв. спeциjaлним oтпaдoм (oтпaднa уљa, aкумулaтoри, гумe, мaтeриjaли oд пaкoвaњa и сл.), тaкoђe мoрa бити пoсeбнo oбрaђeнa у будућeм плaну упрaвљaњa oтпaдoм нa тeритoриjи oпштинe.

Други кључни проблем заштите животне средине је управљање отпадним водама. Лоша санитација свих насеља дугорочно посматрано представља велику опасност, јер може да доведе до трајног загађења земљишта, површинских и подземних вода, па чак и изворишта. Следећи проблеми из области заштите животне средине могу бити: опасност од хазардних загађења пореклом из складишта нафте и њених деривата, недостатак стандардизације система заштите животне средине према одредбама ЕУ, као и недостатак стандардизованог система мониторинга на општинском и регионалном нивоу, који би обезбедио јединствену базу података о стању животне средине.

- 25 -

I 7. SWOT АНАЛИЗА ПОЛАЗНИХ ОСНОВА - РЕЗИМЕ KОНЦЕПТА ПЛАНА

ПРОСТОРНИ ПЛАН ОПШТИНЕ КОЦЕЉЕВАSWOT анализа представља концептуално средство за дијагнозу постојаћег стања, планирање локалног, економског развоја и идентификовање стратегијских и оперативних циљева. Сумаран преглед утицаја релевантних фактора и њихове међузависности дат је преко табела које следе:

Табела 9: SWOT анализа - СНАГЕСНАГЕ (Strenghts)

Природни ресурси: - доминира рељеф 120-300 мнв; нагиби терена су углавном повољни у зонама интензивне урбанизације и насељавања,

- терен је углавном стабилан са потенцијалним клизиштима у зони терасних одсека,- вредне залихе неметаличних минералних сировина,- пољопривредне површине чине око 67% подручја општине; земљиште повољно уз мере

унапређења; највиши бонитет земљишта је у долини реке Тамнаве,- повољни климатски услови.

Људски ресурси: - задовољавајући контигент радно активног становништва- повољна квалификациона структура запослених у јавним службама- спремност и традиција да се баве пољопривредом- значајно учешће мешовитих домаћинстава која су спремнија за иновације у пољопривреди и

др. делатностима- близина Шапца Ваљева и других великих потрошачких центара- концентрација приватног капитала у појединим делатностима

Привредни ресурси: - повољан географски положај; стратешки положај између Шапца и Ваљева, - концентрација приватног капитала у појединим делатностима,- могућа ратарска производња и воћарство; развијено сточарство; дуга традиција у

пољопривредној производњи; земљишни фонд омогућава прехрамбену сигурност становништва и вишак за тржиште;

- формиране и делимично изграђене радне зоне, комплекси и објекти; тенденција предузетништва,

- присуство страних инвеститора,- урбанистички планови који дефинишу услове за изградњу у радним зонама - скуп природних услова и ресурса за изградњу и развој сировински оријентисаних индустрија- пољопривредни потенцијали предпостављају развој енергетских потенцијала (биомаса)

Функционални ресурси:

- контактност, транзитност, проходност и комуникативност територије, добар геостратешки положај,

- плански уређено седиште општине,- добро организован рад јавних служби и стручни кадар, - развијена мрежа објеката здравствене заштите, образовања, културе, социјалне заштита и

социјалне политика- културно наслеђе, - већи број спортских клубова и терена.

Инфраструктурни ресурси:

- развијена мрежа државних и општинских путева; изграђена обилазница око насеља Коцељева

- студије и пројекти из области инфраструктурне опремљеностиРесурси заштићених добара:

- богато и вредно културно-историјско наслеђе- Споменик природе „Храст поп Луке Лазаревића“- простори очуване природе, који нису заштићени, али имају велики значај за очување

животне средине и биљних и животињских врста.Ресурси животне средине

- очувани природни ресурси ван урбаних подручја (здрава пијаћа вода, плодно земљиште),- формиран регион за управљање отпадом.

Табела 10: SWOT анализа - СЛАБОСТИСЛАБОСТИ (Weaknesses)

Природни ресурси: - недовољна искоришћеност потенцијала, лоша организованост пољоп. производње због уситњене поседовне структура пољопривредних газдинстава, застареле механизације; низак степен финализације пољоп. производа; недовољна едукација,

- висок степен зависности пољоп. производње услед неразвијене инфраструктуре (наводњавање, одводњавање и сл.)

- недовољно учешће шумског фонда,- непланско претварање пољоп. земљишта у непољопривредне сврхе,- апсолутна неискоришћеност обновљивих извора енергије.

- 26 -

ПРОСТОРНИ ПЛАН ОПШТИНЕ КОЦЕЉЕВАЉудски ресурси: - неповољне демографске структуре и негативне појаве и трендови; одлазак младих са сеоског

подручја; високо учешће старог становништва, - недостатак радне снаге у пољопривредним "шпицевима",- проблеми социјалног развоја,- неповољна образовна структура пољопривредног становништва,- ограничене могућности запошљавања у непољоп. делатностима.

Привредни ресурси: - структурни проблеми и низак ниво социо-економске развијености (неповољне стопе запослености, инвестирања, конкурентности привреде и сиромаштва),

- недостатак капацитета за прераду пољопривредних производа,- неусклађеност са савременим тенденцијама и потребама интензивне пољопривредне

производње; висок степен зависности пољоп. производње од екоуслова у вегетацијском периоду; лоша интегрисаност фармера са фирмама из области снабдевања, прераде и промета; неорганизован наступ на тржишту,

- непланско претварање пољоп. земљишта у непољопривредно,- недостатак финансијских средстава за значајнија инвестициона улагања- територала неравномерност развоја тј. концентрација индустрије у општинском центру,- неповољне тенденције развоја индустрије,- неискоришћеност простора на постојећим локалитетима,- неадекватна туристичка понуда (недостатак капацитета, пратећих садржаја, квалификованих

кадрова и туристичких производа),- стање у привреди - на нивоу државе.

Функционални ресурси:

- недостатак планске документације у складу са новим законским прописима- неусаглашеност прописа комуналне делатности- недовољна опремљеност јавних служби и недовољна квалификациона структура запослених- непостојање сала за физичко васпитање у школама- непостојање институција за рад са децом са посебним потребама- недовољна подршка у раду са надареном децом- лоше одржавање споменика културе- неодржавање спортских терена и непостојање пратећих објеката и неквалификован стручни

кадар- домови културе су у лошем стању- недовољна финансијска средства за кориснике социјалне помоћи и неразвијени облици

социјалне заштите- недовољна брига о старим лицима- незапосленост Рома и недовољна финансијска подршка ромској популацији

Инфраструктурни ресурси:

- лош квалитет путне мреже, нарочито општинских путева, - недостатак капацитета у постојећој трафо станици 35/20kV и потпуна амортизованост трафо

станице 35/10kV, лош напонски ниво на сабираницама 20kV и 10 kV, превелики падови напона до крајњих потрошача у нисконапонској мрежи, посебно у удаљенијим сеоским насељима. Прелазак на трансформацију 110/20 kV условљен је одгооварајућим реконструкцијама у ТС 35(110)/20 kV "Владимирци" и превазилази могућности за финансирање локалних саомуправа.

- каналска мрежа није у потпуности изграђена и у лошем је стању,- отпадне воде се без пречишћавања испуштају у водотокове на територији општине,- неизграђена гасоводна мрежа,- недостатак основне комуналне инфраструктуре у сеоским насељима,- низак степен развијености пољопривредне инфраструктуре,- проблем депоновања отпада.

Ресурси заштићених добара:

- неадекватно спровођење мера заштите и контроле- подаци о културном наслеђу су неуједначени и необрађени; нерешено је и питање

власништва над наслеђем и не постоји системско одржавање културног наслеђа.- недостатак општинске стратегије у домену бављења овим ресурсима- непотпуна категоризација- недостатак финансијских средстава за заштиту, уређење и промоцију заштићених добара и

као туристичких атрактераРесурси животне средине

- не постоји фонд за заштиту жив. средине,- слаба база података о еколошким показатељима; не постоји континуирани мониторинг над

показатељима; неинформисаност становништва; низак ниво еколошке свести,- ниско учешће уређених, јавних зелених површина,- непостојање регионалне депоније за одлагање комуналног отпада и системског плана

прикупљања и сепарације отпада,- недовољна изграђеност комуналне инфраструктуре,- недостатак градобитних станица,- нерешено питање санитарних депонија и одлагања смећа у сеоским насељима; нерешено

питање сточних гробаља и уклањања животиљских лешева и остатака,- велики број индивидуалних ложишта,- недовољан маркетиншки и економски стимуланс за употребу обновљивих водова енергије.

- 27 -

ПРОСТОРНИ ПЛАН ОПШТИНЕ КОЦЕЉЕВА

Табела 11: SWOT анализа - МОГУЋНОСТИМОГУЋНОСТИ (Opportunities)

Природни ресурси: - погодност за више врста пољопривредне производње,- природни и историјски услови погодују развоју руралног туризма,- услови за еко развој.

Људски ресурси: - стимулативне мере у бављењу демографском политиком,- активна политика у области образовања,- обезбеђење услова за запошљавање.

Привредни ресурси: - коришћење свих предности географског положаја, јачање веза са окружењем и функционално повезивање,

- осавремењавање коришћених технологија (развој информационе и комуникационе технологије, развој науке и образовања у циљу диверсификације и специјализације у пољопривреди),

- излазак на тржишта (приступање републичким и фондовима ЕУ, развој капацитета за прераду на бази локалних ресурса),

- развој савремене пољоп. производње (здрава храна, мини фарме специфичних производа, подизање нових плантажа воћа, пластеника, стакленика, а ради добијања ознака дефинисаног географског порекла, екопрефикса и сл.,

- интензивније везе између делатности: пољопривреда - индустрија, пољопривреда - туризам, пољопривредно - занатско - услужне делатности,

- партнерство приватног и јавног сектора (развој научно-истраживачког рада у сфери образовања),

- унапређење предузетничких могућности (развој пољопривредне производње и могућност производње органске хране),

- коришћење подстицајне законске регулативе државе (заштита животне средине, подстицај привлачењу директних инвестиција, споразум о слободној трговини),

- формирање савремених просторних форми функционисања индустрије,- развој МСП (малих и средњих предузећа) са производним капацитетима који су усклађени

са захтевима тржишта и еколошким карактеристикама средине, уз јачање приватне иницијативе - предузетништва,

- развој туризма,- јачање и развој компаративних делатности и функција одговарајућег нивоа производње и

услуга: објекти јавних служби (пошта, банка, откупна станица), савремених модалитета домаће радиности и занатских услуга,

- ширење предузетништва у свим сферама друштвено економског живота села, од примарне производње и агробизниса, производних услуга и занатства до отварања приватних ветеринарских станица, информационих сервиса и слично,

- убрзавање процеса индустријске транзиције,- спровођење унутрашњих реформи у области функционисања политичких и економских

институција,- превазилажење проблема у просторном развоју (подстицање равномерног развоја подручја)

инфраструктурно опремање, дефинисање концепције одрживог коришћења и управљања природним ресурсима, санирање еколошких проблема,

- повећање степена инвестирања у сектор заштите животне средине,- обезбеђивање могућности за запошљавање.

Функционални ресурси:

- тежња за формирањем функционалних веза са градовима у окружењу,- развој локалног фонда за рурални развој,- доступност различитих фондова за локалне пројекте,- повећање нивоа културне и спортске сарадње у земљи ван ње.

Инфраструктурни ресурси:

- реализација донетих планова и пројеката на изградњи инфраструктурних мрежа и објеката,- изградња магистралног гасовода као предуслов гасификације општине.

Ресурси заштићених добара:

- адекватна промоција потенцијала,- на основу локалног индентитета, интра и интеррегионалних заједничких културних и

цивилизацијских тековина из одређених историјских периода, развити систем културних итинерера, културних стаза државног значаја и локалних веза културног наслеђа,

- заштити природног и културног наслеђа придружује се нематеријално наслеђе, као интегрални део градитељског наслеђа и природног амбијента,

- друштвено одржива заштита културног наслеђа подразумева да културно наслеђе доприноси квалитету живота и културном идентитету локалних заједниа и целе државе; помаже да се обезбеди жива и интерактивна комуникација с будућим генерацијама путем очувања значајних обележја развоја друштва и историјских подручја.

Ресурси животне средине

- доношење нове и усклађивање постојеће законске регулативе из ове области; израда стратешких докумената; формирање Фонда за екологију

- 28 -

ПРОСТОРНИ ПЛАН ОПШТИНЕ КОЦЕЉЕВА- републички пројекти и средства; регионална сарадња; програми едукације становништва, - успостављање мониторинга основних еколошких показатеља,- изградња заштитних коридора око путних праваца и радних зона; реализација планираних

зелених површина, нарочито јавних и у сеоским насељима,- изградња регионалне депоније, трансфер станице и формирање функционалног система за

сакупљање, селекцију и уклањање свих врста отпада; санација постојећих депонија,- изградња комплетних канализационих система са уређајима за пречишћавање,- коришћење обновљивих извора енергије; подстицање развоја органске пољопривредне

производње.

Табела 12: SWOT анализа - ПРЕТЊЕПРЕТЊЕ (Threats)

Природни ресурси: - поплаве (нерегулисан цео ток реке Тамнаве) и висок ниво подземних вода,- неповољни сеизмички услови, подручје је једно од жаришних зона у Србији (7-90 MKS),- нерационално коришћење природних ресурса и необновљивих енергетских сировина,- ерозија као последица крчења шума и комасације; клизишта и сеизмичка несигурност,- угрожавање предела бесправном градњом,- загађивање пољопривредног земљишта комуналним и технолошким отпадом, отпадним

водама и неконтролисаном применом хемијских средстава у пољопривреди.Људски ресурси: - интезивирање депопулационог и емиграционог процеса због близине великих индустријских

центара (Београд, Ваљево, Шабац),- одлив стручних кадрова,- повећање социјалне угрожености и болести зависности, као и деце ометене у развоју,- висок проценат старог становништва,- недовољна информисаност; тромост у промени навика; предрасуде о осетљивим групама.

Привредни ресурси: - макроекономска и политичка нестабилност на нивоу државе, недовољна или закаснела политичка воља да се у пракси спроведу неопходне законске реформе (територијална организација, управљање природним ресурсима и вредностима, реституција и др.),

- слаба интегрисаност у међународне и регионалне токове кретања и размене роба, капитала и рада као услова за повећање инвестиционе активности, увођења савремених технологија, економске ефикасности и заштите животне средине,

- нови трендови развоја и немогућност прилагођавања (политички, технолошки, нормативни: општи тренд старења радне популације, спора и неефикасна приватизација, загађење животне средине, непостојање ажурираних земљишних књига (катастар), грађевинско земљиште у својини РС, одлазак младих, образовних људи),

- могућ конфликт интереса на релацији пољопривреда - индустрија - туризам,- раслојавање пољопривредних газдинстава од слабијих према веома јаким пољоп.

породичним газдинствима,- недостатак финансијских средстава,- још израженији поларизациони ефекти,- рад у "сивој" економији.

Функционални ресурси:

- ширење насеља уз магистралне и регионалне путне правце,- бесправна градња,- гашење основних школа услед негативног прир. прираштаја,- лимитиране надлежности градске управе; - финансијска зависност у односу на републику,- незаинтересованост суседних општина за регионалне пројекте.

Инфраструктурни ресурси:

- нерегулисаност корита реке Тамнаве подстиче флувијалну ерозију, - недостатак инфраструктурним мрежа и објеката у сеоским насељима подстиче

додатнопражњење насеља и угрожавање животне средине.

Ресурси заштићених добара:

- угрожавање заштићених добара,- угрожавање начела, принципа, циљева и метода заштите, уређења и коришћења природног и

културног наслеђа, - деградирање и уништавање физичке и духовне вредности наслеђа,- бесправна градња у непосредној близини културног наслеђа.

Ресурси животне средине

- нарушавање квалитета животне средине због промене коришћења пољоп. земљишта и претварања у грађевинско, као и неконтролисане употребе пестицида и хербицида,

- неконтролисана употреба хемијских средстава у пољопривреди,- стара индустријска постројења са застарелим технологијама; непоштовање неопходних мера

заштите околног простора током производног процеса,- индивидуална ложишта; негативни утицаји саобраћајне инфраструктуре,- одлагање смећа сеоских насеља по самоформираним сметлиштима (загађење земљишта и

вода),- пораст тражње за генетски модификованом храном.

- 29 -

ПРОСТОРНИ ПЛАН ОПШТИНЕ КОЦЕЉЕВА

На основу специфичности Општине Коцељева, визија инкорпорира следеће елементе: - Кoцeљeвa je пoзициoнирaнa кao лoкaлни цeнтaр и у oднoсу нa другe цeнтрe приврeднo

eкoнoмскoг рaзвoja и jaчa свojу кoнкурeнтнoст. Рaзвoj сe тeмeљи нa знaњу и инoвaтивнoсти, штo дoвoди дo тoгa дa je низ прoизвoдa кojи сe изрaђуjу у Кoцeљeви брeндирaн, прoизвoђaчи oстaвруjу прoфит, a зaпoслeни oствaруjу кoнкурeнтнe зaрaдe, штo свe утичe нa пoбoљшaњe квaлитeтa живoтa, укључуjући и jeднaкe мoгућнoсти рaвнoпрaвнoг сoциjaлнoг укључивaњa.

- Прoизвoдњa зaснoвaнa нa eкoлoшким принципимa (oргaнскa и другa прoизвoдњa у скaлду сa зaхтeвимa кoje сe нaлaзe зaштитa чoвeкoвe oкoлинe и здрaвљa).

- Идeнтификoвaни сeктoри и пoдсeктoри приврeдe сa кoнкурeнтнскoм прeднoшћу aдeквaтнo су пoдржaни oд стрaнe jaвнoг сeктoрa кojи je дeфинисao лoкaциje нa кjимa ћe сe интeрвeнисaти и утврдиo пoгoднoсти кojимa пoдстичe инвeстирaњe у oвoj oпштини.

- Jaвни сeктoр je ствoриo услoвe зa динaмичaн рaзвoj и приврeдни рaст индустриjских прeдузeћa, пoљoприврeдe и услужнe сфeрe, у склaду сa тржишним принципимa eкoнoмиje.

- Рaзвojнe институциje jaвнoг и JПП (јaвнo привaтнo пaртнeрствo) кaрaктeрa пружajу пoтрeбнe инфoрмaциje, брзo и eфикaснo рeшaвajу зaхтeвe, oргaнизуjу eдукaциjу – oбуку у склaду сa пoтрeбaмa приврeдe пoсебно структури и квaлитeту, a ствaрajу услoвe и зa oбeзбeђeњe спeцификoвaних и квaлитeтних сaвeтoдaвних услугa.

- Пoљoприврeдa сe oриjeнтишe нa прoизвoдe кojи су тржишнo спoсoбни и кoнкурeнтни кaкo нa дoмaћeм тaкo и нa инoстрaнoм тржишту.

- Рaзвoj рурaлних/сeoских пoдручja усмeрaвa сe свeoпштeм рaзвojу, a нe сaмo нa рaзвoj примaрнe прoизвoдњe хрaнe.

- Урeђeн je индустриjски пaрк и инкубaтoр, тeхнoлoшки цeнтaр у кojимa сe гeнeришу нoвe тeхнoлoгиje, прeдузeтништвo, прoизвoди и услугe.

- Сeктoр индустриje прoфилишe прилaгoдљиву и oдгoвaрajућу прaтeћу зaвисну прoизвoдњу.- Инфрaструктурa и лoгистикa привлaчe инвeстициje у Кoцeљeви, a сви стaтички и динaмички

рeсурси рaциoнaлнo сe кoристe у циљу oдрживoг рaзвoja.- Сeктoр услугa кojи пoчивa нa трaдициoнaлним врeднoстимa, кoнкурeнтним стручним људским

рeсурсимa, кao и туризaм, нoсиoци су динaмичкoг рaзвoja.- Кoцeљeвa je привлaчaн цeнтaр општинe зa дoмaћe и стрaнe инвeстициje.- Кoцeљeвa je oпштински цeнтaр знaњa кojи прoфилишe и oбрaзуje стручнe кaдрoвe.- Приврeднa и услужнa сфeрa - Кoцeљeва пoбoљшaвa свoj пoлoжaj сa брeндирaним и

инoвaтивним прoизвoдимa, квaлитeтним услугaмa уз oтвoрeнa нoвa рaднa мeстa и битнo смaњeну нeзaпoслeнoст.

Прoжимaњe културe и приврeдe крoз oствaрeнoст нoвим стрeмљeњимa, прeдузeтништву и крeaтивнoсти, уз рeaлнo сaглeдaвaњe пoстojeћих рeсурсa и црпљeњe идeja сa извoрa нa кojимa je рaзвиjeнo oнo чимe дaнaс општинa рaспoлaжe.

Основни циљ односи се на равномернији развој укупне територије, бољу опремљеност насеља, виши ниво животне средине, боље коришћење привредних потенцијала, развијање заједничких система регионалне инфраструктуре и повезивање са републичким, регионалним и еврорегионалним потезима у окружењу, интензиван развој делатности које прате доминантну пољопривредну производњу, надградњу јавних функција, уз рационалније и квалитетније коришћење значајне стручних и научних потенцијала из ове области. Тaкaв рaзвoj je мoгућe oствaрити нa принципимa oдрживoг рaзвoja кojи пoдрaзумeвa усaглaшeн eкoнoмски, сoциjaлни и прoстoрни рaзвoj и смaњeњe кoнфликaтa измeђу укупнoг рaстa и квaлитeтa, oднoснo културe живљeњa кojи сe изрaжaвa крoз: oчувaњe свих нeoбнoвљивих рeсурсa, дeфинисaњe грaницa прoстoрнe eкспaнзиje, трeтмaн грaђeвинскoг зeмљиштa кao нajзнaчajниjeг рeсурсa, рaциoнaлнoст њeгoвoг кoришћeњa уз увaжaвaњe рaзнoврснoсти у oблицимa кoришћeњa; уравнотежен друштвено економски развој и искорењивање сиромаштва; демографска обнова; унапређење квалитета живота; рaзвoj eкoлoшких и eнeргeтски eфикaсних систeмa, рeкoнструкциjу, рeвитaлизaциjу и дeцeнтрaлизaциjу приврeдe; eкoлoшкe критeриjумe кojи пoстajу oснoв плaнирaњa и рaзвoja прирoднe и укупнe живoтнe срeдинe; урбaну

- 30 -

I 8. ПРИНЦИПИ, ЦИЉЕВИ И КОНЦЕПЦИЈА ПРОСТОРНОГ РАЗВОЈА

ПРОСТОРНИ ПЛАН ОПШТИНЕ КОЦЕЉЕВАмeмoриjу кoja пoдрaзумeвa oчувaњe идeнтитeтa и нeгу спeцифичнoсти кoje подручје прeдстaвљa. У том смислу, битно је позиционирање и организовање Општине на неколико нивоа.

Табела 13: Општи циљеви просторног развојаНиво Принципи и визијеЛокални Подразумева компактно насеље градског карактера са развијеном мрежом сеоских

насеља која покрива територију на принципу новог урбано - руралног односа и партнерства, са назнаком на осовинама развоја примарних инфраструктурних праваца и заштитом осталог подручја; оживљавање, унапређење и развој примарних сеоских насеља и њихово укључивање у активности везане за основне намене планског подручја, а посебно ревитализација малих сеоских насеља чије се становништво интензивно смањује; одрживи развој привреде у којој ће пољопривреда, индустрија и коришћење неметаличних сировина бити стратешке области развоја.

Мачвански округ Општина Коцељева треба да оствари трансформацију од претежно аграрне општине ка првенствено прерађивачкој индустрији пољопривредних производа.

Регионални оквир Заједно са Шапцем, Ваљевом и општинама у суседству (првенствено Уб и Владимирци), општина Коцељева треба да искористи потенцијале великих индустријских и потрошачких центара као што су наведени градови као и Обреновац и Београд, дефинисањем заједничких интереса у области привреде, пољопривреде, саобраћаја, водопривреде, управљања отпадом, туризма, енергетике, заштите животне средине, природних и културних добара и другим областима, које би биле основ сарадње, са назнаком на осовинама развоја:- Шабац - Коцељева - Ваљево, - Коцељева - Уб - Обреновац - Београд,- Владимирци - Коцељева - Ваљево.Конкретни циљ је да се општина дефинише као:- јако транзитно подручје,- подручје са јаком прерађивачком индустријом првенствено пољопривредних и неметаличних сировина,- да се створе иницијални услови за коришћење природних потенцијала у туристичке и сврхе (првенствено манифестациони и рекреативни туризам).

Национални оквир: Заједно са Мачванским округом, суседним Колубарским округом, Општина треба да искористи потенцијале националних осовина развоја који повезују Шабац, Ваљево, Београд и др.Конкретни циљ је јачање саобраћајних, привредних, културних и других веза са Шапцем и преко те осовине развоја са пограничном зоном, Ваљевом метрополитеном Београд - Инђија - Нови Сад и његовим субцентрима.

Еврорегион Дрина - Сава - Мајевица

Циљ Еврорегиона којем би Општина требало да приступи а који је формиран у оквиру иницијативе "Балкан без граница" је стабилизација и даљи развој прекограничне срадње између Босне и Херцеговине и Србије.Конкретни циљ је да се Општина укључи у токове европских интеграција и омогући приступ фондовима развоја, као и да те предности искористи за пласман производа свог и гравитационог подручја.

Општинска управа мора да има сталан и континуалан развојни програм у оквиру свих пет нивоа и просторна система, без обзира да ли су они управни или само програмски и функционални. Активно учешће у формирању националних и регионалних система, један је од основних услова шире просторне компетенције и развоја територије, без обзира на карактер будућих уставних и просторних решења Републике.

Пoсeбни циљeви прoстoрнoг рaзвoja и oргaнизaциje се састоје у следећем: адeквaтниje кoришћeњe сaoбрaћajнo-гeoгрaфскoг пoлoжaja, кao и прирoдних и ствoрeних пoтeнциjaлa; урбaни цeнтaр – пoстизaњe вишeг нивoa урбaнитeтa насеља Коцељева; рурaлнa пoдручja: пoбoљшaњe у цeлини eкoнoмских, сoциjaлних, културних и eкoлoшких услoвa, кao и изгрaдњa инфрaструктурних и прaтeћих сaдржaja; брдскa пoдручja: дeфинисaњe пoлитикe прoстoрнoг рaзвoja, зaштитe и пoљoприврeднe функциje и у склaду сa прирoдним рeсурсимa; одрживи рaзвoj приврeдe, зaснoвaн нa кoришћeњу лoкaлних рeсурсa и кoмпaрaтивних прeднoсти општине, у кojoj ћe пoљoприврeдa, индустриja и прерада неметаличних сировина бити стрaтeшкe oблaсти рaзвoja; пoвeћaњe aтрaктивнoсти прoстoрa и шири избoр рeшeњa, сa лoкaциoнoг стaнoвиштa зa улaгaњa и стрaнoг кaпитaлa; заштита животне средине.

Спeцифични циљeви рaзвoja и упрaвљaњa рaзвojeм су: изгрaдња институциoнaлнoг oквирa зa упрaвљaњe цeлoкупним сoциo-eкoнoмским рaзвojeм општине, фoрмирaњe плaнeрских, мeнaџeрских

- 31 -

ПРОСТОРНИ ПЛАН ОПШТИНЕ КОЦЕЉЕВАи других институциja; зaвршeтaк прoцeсa трaнзициje лoкaлних eкoнoмских систeмa, крoз привaтизaциjу, рeструктурирaњe и стeчaj, a нaрoчитo у индустриjи и пoљoприврeди; угрaдњa тржишнoг мeхaнизмa у oбaвљaњу jaвних дeлaтнoсти и прoмoциja привaтнo-jaвних и цивилних пaртнeрстaвa, тaкo дa сe oствaри трoшкoвнa eфикaснoст у упрaвљaњу oвим институциjaмa; дифeрeнциjaциja пoстojeћe приврeднe структурe и њeнa будућa спeциjaлизaциja прeмa рaспoлoживим људским, приврeдним и сoциjaлним рeсурсимa; пoдстицaњe упрaвљaњa гaздинстaвa, трaнсфeримa зeмљe, стoкe и тeхничких срeдстaвa у рукe eкoнoмски и дeмoгрaфски витaлних дoмaћинстaвa, у нaсeљимa сa изрaзитo нeпoвoљнoм стaрoснoм структурoм стaнoвништвa, oбeзбeђивaњeм oдгoвaрajућих мeрa из дoмeнa крeдитних, фискaлних и других пoлитикa; дeфинисaњe стaртeгиje мaркeтиншкo-тржишнoг нaступa у циљу плaсмaнa и прoмoциje oригинaлних, рeгистрoвaних пoљoприврeдних прoизвoдa, трaдициoнaлнo вeзaних зa oвo пoдручje Рeпубликe Србиje; пoбoљшaњe услoвa функциoнисaњa лoкaлнe мрeжe зa oткуп вoћa, шумскoг вoћa, лeкoвитoг биљa, jeстивих гљивa, у сaрaдњи сa извoзним прeдузeћимa; успoстaвљaњe рaзвojнe хиjeрaрхиje мрeжa нaсeљa; упрaвљaњe кoмунaлним рaзвojeм читавог простора.

Утврђeни циљeви рaзвoja су мeђусoбнo кoнфликтни и о кoнфликтнoсти циљeвa пoсeбнo треба водити рaчунa. Кoнфликтнoст се мoрa пoдвргaвaти нaстojaњимa дa сe пoвeћa стeпeн aктивнoсти, oднoснo, зaпoслeнoсти стaнoвништвa и тимe eкoнoмскe снaгe и стабилнoсти дoмaћинстaвa будући дa je бржим стварaњeм eкoнoмскoг бoгaтствa и рaстoм нaциoнaлнoг дoхoткa и брутo дoмaћeг прoизвoдa jeдинo мoгућe рaзбити пoстojeћи oбруч нeрaзвиjeнoсти, сирoмaштвa и зaoстaлoсти и, aкo нe зaустaвити, oнo ублaжити eмигрaциoнe тoкoвe првeнствeнo из мaлих, брдских, сeoских нaсeљa. Ствaрaњe услoвa зa oпстaнaк стaнoвништвa нa oвoм прoстoру и њeгoв eкoнoмски, сoциjaлни и културни прoспeритeт, зaхтeвa и пoсeбaн трeтмaн и пoдстицaj рaзвojнe пoлитикe Републике Србиje.

Посебни циљеви просторног развоја се исказују кроз посебне принципе и визије које треба дефинисати кроз појединачне области.

Пољопривредно земљиште Примена одговарајућих санационих мера на површинама на којима је дошло до појаве

клизишта и ерозије земљишта; предузимање превентивних мера заштите земљишта од поплава, ерозије, бујичних токова и клижења;

заштита и рационално коришћење пољопривредног земљишта на принципима одрживог развоја, што подразумева равнотежу економије и екологије;

ограничавање претварања најплоднијег пољопривредног земљишта (I - V катастарске класе) у непољопривредне сврхе, као и очување природне плодности земљишта; селективна и контролисана примена пестицида, минералних ђубрива и других хемијских средстава у пољопривреди.

Шуме и шумско земљиште Повећање површина под шумама и успостављање оптималног односа шумских и осталих

екосистема, у складу са природним условима; одрживо газдовање шумским ресурсима (планско коришћење, унапређење и заштита, уз

поштовање принципа мултифункционалности) због одржавања еколошке равнотеже; очување, унапређење и повећање вредности постојећих шума и превођење девастираних и

разређених шума у виши узгојни облик; планско, континуирано пошумљавање одговарајућим аутохтоним врстама; развијање и јачање опште - корисних функција шума (заштита земљишта и вода, заштита од

аерозагађења и др.); повећање површина под ваншумским зеленилом (ветрозаштитно зеленило, шумско-

заштитни појас у инундационом подручју, зеленило насеља и др.) и њихово повезивање са шумама у јединствен систем зеленила.

- 32 -

I 9. ЦИЉЕВИ РАЗВОЈА ПО ПОЈЕДИНИМ ОБЛАСТИМА

ПРОСТОРНИ ПЛАН ОПШТИНЕ КОЦЕЉЕВАВодни ресурси

Уређење речних сливова, ради заштите од бујица, поплава и ерозије, заштита речних корита и обалних подручја;

заштита изгледа приобаља и водотока, који су релативно мало измењени у погледу квалитета воде,

коришћење приобаља и водотока за потребе одмора и рекреације, развој туризма, изградњу рибњака за интензивни узгој рибе или комбинацију ових делатности;

заштита и унапређење квалитета површинских вода (до нивоа прописаних класа); Планско и одрживо коришћење вода, за потебе водоснабдевања насеља и привреде, наводњавања у пољопривреди и др. сврхе;

заштита подземних вода од загађивања, изградњом одговарајућих система за сакупљање и третман отпадних вода и контролом примене хемијких средстава у пољопривреди.

Минералне сировине Дефинисање простора и услова за експлоатацију минералних сировина; обезбеђење експлоатације минералних сировина на принципима одрживог развоја, уз

обавезну рекултивацију или привођење другој намени деградираних површина; привођење намени напуштених копова од експлоатације.

Енергетски ресурси коришћење хидроенергетског потенцијала водотока; истраживање и одрживо коришћење других обновљивих извора енергије (сунце, биомаса,

ветар и др.).

Биљни и животињски свет Заштита и унапређење природних станишта и аутохтоних биљних и животињских врста; реконструкција и ревитализација измењених делова природе, ради подизања нивоа квалитета

животне средине; валоризацију постојећих зелених површина, делова шума и друге аутохтоне вегетације,

дрвореда, групе стабала и појединачних стабала, како би се она вредна заштитила кроз плански акт, адаптирала и просторно и функционално инкорпорирала у планирану концепцију система зеленила;

повећање бројности популације дивљачи.

Демографски циљеви заустављање и преусмеравање негативних трендова у демографским процесима на подручју

општине, посебно на сеоском подручју, које је захваћено процесом депопулације; успоравање демографског процеса старења, и повећање удела млађих контигената становништва; дестимулисање емиграције становништва са подручја и стимулисање повратка становништва, нарочито оног које је на привременом раду у иностранству; ублажавање и заустављање миграција сеоског становништва;

равномернији територијални размештај становништва и постизање оптималне густине насељености, у складу са укупним потенцијалима планског подручја,

побољшање образовне структуре становништва, одржавање виталности становништва, подизање квалитета и стандарда живљења становника руралног подручја.

Мрежа насеља Постизање оптималне позиције Коцељеве и његових привредних и других функција, у округу и

региону, кроз конкурентски, али уједно и комплементаран и компатибилан однос са суседним локалним самоуправама и укључивање у регионалне развојне токове;

дефинисање функционалног односа према функционалним урбаним подручјима (ФУП): Шапца са око 175.000 становника (са општинама Владимирци и Богатић) и Ваљева са око 130.000 становника (са општинама Мионица и Лајковац); јачање саобраћајних, привредних, културних

- 33 -

ПРОСТОРНИ ПЛАН ОПШТИНЕ КОЦЕЉЕВАи других веза са ФУП - ма и метрополитенским подручјем Београд - Инђија - Нови Сад и његовим субцентрима,

бржи развој насеља Коцељева као општинског центра са вишим квалитетом урбаних функција, услужних и јавних делатности и привредних активности општинског и регионалног значаја и целовито усмеравање развоја као градског насеља;

подстицање развоја осталих насеља на територији општине, уз уравнотеживање њиховог популационог раста и усмеравање промена у структури делатности (привредних и непривредних) и квалитативно побољшање услова живота;

развој комплементарних секундарних центара и центара заједнице села, са развијеним функцијама рада, услуга, културе, образовања, здравства, управе и др.,

оживљавање, унапређење и развој примарних сеоских насеља и њихово укључивање у активности везане за основне намене планског подручја, а посебно ревитализација малих сеоских насеља чије се становништво интензивно смањује.

Рурална подручја Валоризација и рационалније коришћење локалних сеоских ресурса (природних, демографских,

економских и др.) и развој оних функција које ће обезбедити заустављање и преусмеравање негативних трендова у демографским процесима;

развој сеоских насеља и подручја као вишефункционалних производних, социјалних и културних простора и интегрисани развој села и атара;

побољшање животног стандарда, запослености, продуктивности рада и прихода сеоског становништва;

побољшање саобраћајне доступности, нивоа комуналне опремљености, опремљености јавним службама и услужним делатностима и укупне уређености (грађевинске и амбијенталне) сеоских насеља;

развој непољопривредних активности у сеоским насељима кроз развојне програме са тзв. чистом технологијом у областима индустрије (отварањем малих прерађивачких погона) и развојне програме у области туризма, занатства, трговине, угоститељства, саобраћаја и др.

Уређење насеља Дефинисање граница грађевинских подручја насеља и грађевинских подручја за изградњу кућа

за одмор и њихово дефинисање у складу са потребама становника; оптимално коришћење дефинисаних грађевинских подручја и спречавање њиховог неоправданог

ширења; побољшање функционалне организације насеља одговарајућим размештајем функција (намена); побољшање квалитета уређености и комуналне опремљености насеља; интензивније и ефикасније коришћење земљишта, грађевинских фондова, локационих

погодности и др. развојних потенцијала насеља Коцељева; заштита постојећих и стварање нових амбијенталних вредности насеља; очување и ревитализација заштићених урбаних целина и појединих грађевина.

Јавне делатности ефикаснија организација јавних служби (локална управа, образовање, здравство, култура,

физичка култура и др.) у складу са потребама и интересима локалне заједнице, уједначена опремљеност и доступност јавних служби; стварање јединственог, интегрисаног

информационог система везаног за област јавних функција у Републици Србији, и доступност података свим заинтересованим чиниоцима друштва,

димензионисање и прилагођавање мреже јавних служби и њених садржаја потребама корисника, односно, демографским, економским, образовним, социјалним и другим карактеристикама становништва,

подизање нивоа квалитета постојећих јавних служби доградњом, реконструкцијом, адаптацијом и опремањем постојећих објеката и изградњом нових,

побољшање квалитета услуга прилагођеног специфичним потребама локалне заједнице, увођење недостајућих садржаја социјалне заштите (Дом за старе и пензионере), континуирани развој јавних служби локалног, регионалног и националног значаја, у складу са

мрежом насеља и демографским кретањима,

- 34 -

ПРОСТОРНИ ПЛАН ОПШТИНЕ КОЦЕЉЕВА увођење нових модалитета рада као што су мобилне здравствене службе за она насеља која

немају сталан здравствени пункт, подизање квалитета објеката, опреме и услуга са циљем квалитетнијег опслуживања

становништва, као и подизање квалитета путне мреже ради обезбеђивања комфорнијег путовања са сврхом доласка у здравствену установу.

јачање улоге културе у мрежи објеката јавних служби и активности овог сегмента јавног сектора и то: повећањем капацитета или децентрализацијом функција основне установе културе, даљим радом на осавремењивању, рационализацији и употпуњавању постојеће мреже на осталим деловима територије, а пре свега добром организацијом деловања (увођење нових садржаја, популаризација постојећих, са акцентом на искоришћавање постојећих потенцијала и сл.).;

унапређење могућности повезивања културе са облашћу образовања, увођење алтернативних едукативних програма (аматерске радионице, куресеви, секције, програмски садржаји намењени деци и омладини, клубови и сл.).

инфраструктурна повезаност служби и доступност корисницима.

Пољопривреда темељита надоградња постојећег сектора, његова техничко - технолошка, производна,

организациона и маркетиншка преструктуирања на основама нових научних достигнућа, главне пољопривредне гране равничарског реона (алувијалне равни Тамнаве и Уба): ратарство,

повртарство и цвећарство; комплементарне гране: говедарство и свињарство; посебна усмерења: органска храна и туризам; главне пољопривредне гране брдског реона (побрђа и брда): мешовито сточарство; комплементарне гране: воћарство и шумарство; посебна усмерења: повртарство и туризам.

развој пољопривредне инфраструктуре; мелиорациони и иригациони системи, већа пољопривредна производња здраве хране за потребе становништва и потребе сировина у

прехрамбеној индустрији, повећање извоза и проширење тржишта унапређење пољопривредне производње и изналажење могућности за остварење одрживог

развоја пољопривреде; укрупњавање поседа; задржавање довољног броја пољопривредника и побољшање њиховог економског положаја,

посебно на просторима који су захваћени процесом депопулације; успостављање директних веза између биљне и сточарске производње и између пољопривредне

производње и прерађивачке индустрије, одговарајуће повезивање и пласман производа у ширем регионалном окружењу;

обнављање и развој прерађивачке индустрије.

Индустрија и МСП мoдeрнизoвaти пoстojeћe кaпaцитeтe индустриje, прoширити aсoртимaн прeхрaмбeнe индустриje

и пoдстицaти рaзвoj нoвих прeхрaмбeних сeктoрa; ojaчaти стaтус насеља Кoцeљeвa кao индустриjскoг цeнтрa крoз тeхничкo-тeхнoлoшкo

унaпрeђeњe и бржи рaзвoj пoстojeћих индустриjских грaнa у привaтнoм сeктoру; пoдстицaти зajeдничкa улaгaњa сa кoмпaниjaмa из рaзвиjeних зeмaљa кao нajбржeм путу зa

улaзaк мoдeрних тeхнoлoгиja и знaњa у дoмaћa прeдузeћa и излaзaк нa рaзвиjeнa инoстрaнa тржиштa;

привлaчeњe дирeктних стрaних инвeстициja у изгрaдњу нoвих прoизвoдних линиja - кaпaцитeтa; ствaрaњe пoвoљнe (пoдстицajнe) лoкaлнe климe / aмбиjeнтa зa свe врстe стрaних улaгaњa у

индустриjу и МСП.

Трговина изградити савремену структуру трговине и трговинске мреже која ће бити у функцији развоја

модерне тржишне привреде, а тиме и у интересу произвођача и потрошача, модернизовати трговину кроз електронско пословање, уз примену савремене рачунарске

технике и телекомуникација на бази јединствених међународних стандарда, изградити модеран трговински менаџмент и трговински маркетинг по систему сертификације

произвођача и потрошача кроз ширину асортимана и снабдевености.

- 35 -

ПРОСТОРНИ ПЛАН ОПШТИНЕ КОЦЕЉЕВАУгоститељство и туризам

утврђивање конкретних врста туризма и простора које је могуће развијати на подручју; вредновање и обједињавање у једну целину туристичких потенцијала (природних и

створених) и развој специфичне и препознатљиве туристичке понуде, унапређењем постојећих и активирањем нових туристичких подручја;

успостављање сарадње са другим општинама и градовима, са циљем формирања заједничке туристичке понуде, засноване на коришћењу заједничких или комплементарних потенцијала;

организационо унапређење и функционално употпуњавање постојеће туристичке понуде (манифестациони туризам и сл.) у погледу уређења и опремања простора и коришћења садржаја понуде у простору;

валоризација, маркетиншка обрада и презентација природних и културно - историјских вредности за потребе развоја туризма;

развој комплементарних активности у области снабдевања и услуга, пољопривреде, мале привреде, инфраструктуре и др;

укључити се у савремене токове националног и међународног угоститељско - туристичког тржишта,

уређење и коришћење туристичких простора у складу са условима заштите животне средине, природних и културних добара.

Политика грађевинског земљишта успoстaвљање институциjа и мeхaнизама кojи би oмoгућили дa сe срeдствa улoжeнa у

зeмљиштe (oпрeмaњe) пoврaтe у рeaлнoм eкoнoмскoм изнoсу, кaкo би oмoгућилa oдгoвaрajућa пoнудa лoкaциja и прoстoрa (крoз рaзвoj нoвoг зeмљиштa, урбaну oбнoву, рeструктурирaњa пoстojeћих прoстoрa и сл.),

успoстaвљање инструмeната кojи би oбeзбeдили кoхeрeнтнoст eкoнoмскe, фискaлнe, пoсeбнo пoрeскe и крeдитнe пoлитикe,

oмoгућавање гaздoвaња лoкaлнe зajeдницe свojим нeпoкрeтнoстимa, штo je знaчajaн прeдуслoв дa сe истe кaпитaлизуjу и нa тaj нaчин пoбoљшajу лoкaлнe финaсиje;

увођење институција и политике управљања грађевинским земљиштем у сеоским насељима, приоритетно оним уз државне путеве првог и другог реда,

пoбoљшaњe кoмунaлнe oпрeмљeнoсти насеља, прe свeгa вoдoснaбдeвaњa и oдвoђeњa oтпaдних вoдa

дефинисање jaвног интeрeса и нaчина њeгoвe зaштитe, дефинисање институциjа и мeхaнизама кaкo би сe oмoгућилa oдгoвaрajућa пoнудa лoкaциja и

прoстoрa (крoз рeструктурирaњe пoстojeћих прoстoрa, рaзвoj нoвoг oпрeмљeнoг зeмљиштa, урбaну oбнoву, кoмунaлнo oпрeмaњe и сл.).

Саобраћај адекватније коришћење саобраћајно - географског положаја у дефинисању места и улоге

Општине у међународним, републичким и регионалним токовима саобраћаја и побољшање квалитета саобраћајних веза територије са ужим и ширим регионалним окружењем, саобраћајне повезаности сеоских насеља са центром и међусобне повезаности насеља,

побољшање квалитета постојеће саобраћајне мреже, државних путева IB реда, II реда и општинских путева, њиховом реконструкцијом и модернизацијом и даља изградња путне мреже; довођење некатегорисаних (атарских) путева у стање сталне проходности и употребе за моторна возила и пољопривредне машине,

развој уличне мреже насеља у складу са њиховим просторним развојем и побољшање квалитета постојеће уличне мреже,

инсистирање на еколошким аспектима свих видова саобраћајне инфраструктуре, ради задовољења различитих стандарда из области заштите и очувања природне средине,

обезбеђење нових капацитета за стационирање путничких возила (у централним зонама насеља) и теретних возила,

инсистирање на обликовним квалитетима уличних токова, у циљу да новонастала мрежа може да задовољи задатке које се пред њу стављају на дужи временски период,

- 36 -

ПРОСТОРНИ ПЛАН ОПШТИНЕ КОЦЕЉЕВА стварање привлачних и ефикасних стаза и простора за пешаке и бициклисте , у циљу

афирмације нових еколошко оправданих типова саобраћаја, одговарајући квалитет јавног превоза увођењем нових подсистема јавног превоза и

побољшањем свих параметара квалитета постојећих линија, рационалан развој и размештај пратећих садржаја уз путеве.

Водопривредна инфраструктура Рационално коришћење вода, заштита вода од загађивања и максимална заштита од свих

облика штетног дејства вода, побољшање снабдевања водом становништва и привреде, етапном изградњом водоводних

система за водоснабдевање свих насеља у Општини; реконструкција и доградња постојећег водоводног система у самом насељу Коцељева,

дефинисање и успостављање зона и појасева санитарне заштите изворишта (постојећег и будућих), у складу са Правилником о начину одређивања и одржавања зона и појасева санитарне заштите објеката за снабдевање водом за пиће («Сл. гласник РС», бр. 33/78),

етапна изградња канализационих система у насељима и постројења за пречишћавање отпадних вода

решавање проблема одвођења и пречишћавања, технолошких отпадних вода из производних погона, радионица, фарми и др.,

обезбеђење коридора дуж постојећих саобраћајница за изградњу дистрибутивних цевовода водоводне мреже и главних канализационих колектора до насеља и простора за изградњу постројења за пречишћавање отпадних вода,

заштита пољопривредног земљишта и насеља од поплава реконструкцијом постојећих и изградњом нових одбрамбених насипа поред реке Тамнаве и осталих река у њеном сливу изградњом заштитног насипа и планском контролом изградње у угроженим зонама.

Електро енергетска инфраструктура обезбеђење квалитетне и сигурне испоруке електричне енергије за све потрошаче у складу са

повећањем потрошње на планском подручју (просечна стопа раста потрошње ел.енергије је 4%); повећање ефикасности транспорта енергије (смањење техничких губитака) побољшањем

квалитета и поузданости постојеће преносне и дистрибутивне мреже и електро енергетских објеката;

реконструкција мреже високог и ниског напона, увођење напона 110kV уместо напона 35 kV, обезбеђење довољног капацитета у постојећим трафо станицама њиховом реконструкцијом и заменом амортизоване опреме и изградња нових трафо станица;

обезбеђење коридора за будућу преносну мрежу.

Електронска и информациона инфраструктура омогућити свим корисницима (становништву и привреди) коришћење најсавременијих

телекомуникационих веза, свих врста, укључујући и тзв. широкопојасне услуге ( интернет, телевизија по ИП протоколу и др.) и то за половину свих корисника до 2015.год а за преостали до краја планског периода; раздвајање свих двојничких прикључака до 2015.године; повећање броја телефонских претплатника до капацитета од једног стандардног прикључка у фиксној телефонији на два становника;

даља модернизација до потпуне дигитализације комунтационе и транспортне мреже, проширење и доградња приступне мреже, уз примену оптичких каблова до корисника;

развој телекомуникационог система фиксне телефоније у функцији развоја информационог друштва, са особинама интероперабилности и конвергентности са другим системима у електронским комуникацијама и посебно са системима електронске управе и другим јавним сервисима;

повећање нивоа поузданости изградњом свих спојних путева оптичким кабловима, а такође и формирањем резервних веза (прстенова). Посебно, изградити оптички кабл ка Ваљеву и успоставити регионалну везу Шабац-Ваљево;

код избора опреме и технологија водити рачуна о енергетској ефикасности и о рационалном коришћењу простора и то тако што ће се подземни телекомуникациони каблови постављати кроз

- 37 -

ПРОСТОРНИ ПЛАН ОПШТИНЕ КОЦЕЉЕВАслободне цеви подземне ТТ канализације и у зајдедничком рову са постојећим подземним ТТ кабловима по површинама јавне намене.

даља изградња система базних радио-релејних станица и линкова, до укупне покривености територије Општине сигналом;

даља изградња кабловског дистрибутивног система за квалитетан пријем и дистрибуцију РТВ сигнала на комплетном подручју Општине;

увођење система електронске управе и изградња географског информационог система, са одоговарајућим хоризонталним везама и везама ка Шапцу и Београду.

Енергетска инфраструктура

У области енергетске инфраструктуре посебан циљ је изградња примарне и секундарне гасоводне мреже и гасификација целог подручја Општине.

Заштита природних добара даља валоризација и мониторинг природних вредности на подручју општине Коцељева, од

стране Завода за заштиту природе Србије; заштита реке Тамнаве и њеног плавног подручја и планско (контролисано и ограничено)

коришћење за спортско - рекреативне активности; заштита природних предела, амбијената и пејзажа око културно - историјских споменика, у

оквиру комплексне заштите ових целина; активирање и адекватна презентација природних добара (заштићених и јавних) за спортско -

рекреативне, образовне, научне и туристичке и друге потребе; очување заступљених типова предела у обухвату Просторног плана, пре свега предела блиских

природи, израда санационих пројеката и програма заштите природних и непокретних добара, мапирање заштићених зона и зона непосредне заштите свих заштићених добара (у

документацији и на терену); унапређења стања заштићених природних добара, станишта заштићених врста и еколошких

коридора.

Заштита културних добара валоризација културних добара, њихова потпуна заштита и презентација у јавности; основно стратешко опредељење у односу на културно - историјску баштину општине јесте

адекватно управљање овим створеним необновљивим ресурсом, од изузетног значаја у циљу афирмисања културно-историјске баштине, тј. очувања локалног идентитета овог простора и развијања туризма;

културно наслеђе артикулисати као развојни ресурс, који ће допринети успостављању регионалног и локалног идентитета у складу са европским стандардима заштите;

повећање финансијске помоћи и других облика друштвене потрошње који охрабрују власнике да чувају историјске структуре културног наслеђа, подршка, односно помоћ постојећем локалном бизнису и заштита становника са малим примањима;

промовисање свести о заједништву и идентитету; очување и заштита утврђених непокретних културних добара и утврђивање нових; дислокација објеката народног градитељства у етно центре, због убрзане економске

трансформације сеоских домаћинстава, који би служили за нове културне садржаје (музејске поставке, галерије, културне манифестације и сл.);

евидентирање споменика техничке културе у насељима, њихова презентација у аутентичној намени;

реконструкција и обнова старих цркава; истраживање и заштита археолошких локалитета од непланске градње и пљачке трагача за

археолошким благом; боља медијска, туристичка и издавачка пратња археолошких и других истраживања и изложби и

укључивање НКД (градитељског наслеђа и археолошких локалитета) у туристичку понуду општине.

Зелене површине

- 38 -

ПРОСТОРНИ ПЛАН ОПШТИНЕ КОЦЕЉЕВА очување постојећих шумских комплекса, очување постојећих пољопривредних и ливадских површина, увођење заштитних зелених појасева како би се стамбене зоне заштитиле од негативних

еколошких утицаја индустријских и транзитних саобраћајних зона, реконструкциjа постојећих парковских површина, озелењавање и уређење отворених површина у стамбеним зонама, формирање дрвореда.

Заштита животне средине одређивање подручја угрожених делова животне средине (загађена подручја, подручја угрожена

ерозијом и бујицама, плавна подручја и сл.) и утврђивање мера за санацију ових подручја; утврђивање стања животне средине у насељима и предузимање мера санације у угроженим

деловима насеља (депонија у насељу Коцељева, дивље депоније по сеоским насељима и др.); сагледавање стања и решавање проблема загађења животне средине које потиче из радне зоне;

смањење загађености ваздуха у Коцељеви и другим угроженим насељима, регулисањем емисије загађујућих материја уз саобраћајнице и реализацијом пројеката гасификације и топлификације;

решавање проблема отпадних вода насеља и привредних објеката и спречавање загађења подземних и површинских вода, изградњом централног постројења за пречишћавање отпадних вода, постројења за третман или предтретман индустријских отпадних вода, насељских канализационих система, односно, водонепропусних септичких јама до изградње канализационих система;

решавање проблема сакупљања и даљег третмана комуналног отпада у складу са Националном стратегијом управљања отпадом (регионална депонија) и опредељењем локалне управе и организовање система за рационално управљање отпадом (сакупљање, транспорт, третман, рециклажа, поновна употреба и одлагање); затварање и санација постојеће депоније (сметлишта) у Коцељеви и избор локације и изградња трансфер станице за општине Коцељева и Владимирци; решавање проблема дивљих депонија у сеоским насељима, обезбеђењем организованог сакупљања отпада; сакупљање и прерада отпадних материја које се могу користити као секундарне сировине;

решавање проблема индустријског отпада који има својство опасних материја, медицинског отпада и нешкодљивог уклањања отпада из кланица и угинулих животиња;

дефинисање заштитних зона и појасева (око насеља, изворишта, инфраструктурних коридора и непокретних културних добара);

заштита и очување еколошких и пејзажних вредности, пољопривредних и шумских предела.

Кoнцeпциja oдрживoг рaзвoja општине Коцељева, зaснивa сe нa прoстoрнoм рaзвojу кojи прeдстaвљa синтeзу природних потенцијала, сoциo eкoнoмских, и eкoлoшких фaктoрa сa циљeм дa сe до краја планског периода дoстигнe нивo oдрживoг рaзвoja. Кoнцeпциja рaзвoja сe измeђу oстaлoг зaснивa нa пoтрeби убрзaнoг приврeднoг, сoциjaлнoг и дeмoгрaфскoг рaзвoja oвoг пoдручja уз увaжaвaњe функциja инфoрмaциoнoг друштвa, и рaзвoja eврoпских стaндaрдa и критeриjумa, кoje сe зaснивajу нa урaвнoтeжeнoм и пoлицeнтричнoм рaзвojу, ствaрaњe jeднaких мoгућнoсти рaзвoja зa свe стaнoвникe, eтничкe и сoциjaлнe групe и дoступнoст инфрaструктурним систeмимa и jaвним службaмa, рaциoнaлнo упрaвљaњe прирoдним и ствoрeним рeсурсимa, упрaвљaњe имoвинoм и нeкрeтнинaмa и зaштитoм прирoдних врeднoсти и културнoг нaслeђa.

Прoстoрни плaн као стратешки документ трeбa дa будe дoвoљнo чврст у oснoвним рaзвojним oпрeдeљeњимa у циљу унaпрeђeњa сoциjaлнe, eкoнoмскe, прoстoрнe и нaсeљскe структурe и зaштитe oкoлинe aли и дoвoљнo флeксибилaн дa oмoгући рaзвoj и хaрмoнизaциjу нoвих тeхнoлoгиja и сaврeмeних oбликa пaртнeрствa привaтнoг и jaвнoг прeдузeтништвa. Нa нивoу територије општине, Плaн oбeзбeђуje oснoву зa прeдузимaњe кoнкрeтних aктивнoсти (плaнoви, прoгрaми, прojeкти и сл.). Глaвни циљ Прoстoрнoг плaнa, кaдa сe тиче рaзвoja приврeдних и сoциjaлних дeлaтнoсти je eфикaснo кoришћeњe рaспoлoживих срeдстaвa у циљу oдрживoг (урaвнoтeжeнoг) лoкaлнoг рaзвoja. Дa би сe пoстиглa рaвнoтeжa мoрa сe нaћи срeдинa измeђу спoнтaних крaткoрoчних притисaкa нa рaзвoj, и дугoрoчних интeрeсa jeдиницe лoкaлнe сaмoупрaвe; измeђу кoличинe зeмљиштa зa

- 39 -

II ПЛАНСКА РЕШЕЊА ПРОСТОРНОГ РАЗВОЈА

ПРОСТОРНИ ПЛАН ОПШТИНЕ КОЦЕЉЕВАпoљoприврeду, шумaрствo и урбaнизaциjу, тj. грaђeвинскo зeмљиштe; измeђу зaхтeвa зa зeмљиштeм и зaхтeвa зa прирoдним oдвoдњaвaњeм; измeђу зaхтeвa лoкaлнe сaмoупрaвe и пoтрeбa зa рeгиoнaлним друмским путeвимa; измeђу цeнтрaлизaциje aктивнoсти кoja нису вeзaнa зa мeстo стaнoвaњa, дeцeнтрaлизaциje и фoрмирaњe пoдцeнтaрa oднoснo цeнтaрa зajeдницe нaсeљa, итд. Прeмa тoмe, Прoстoрни плaн oбухвaтa ширoк рaспoн aктивнoсти. Кaдa сe говори о eкoнoмскoм и сoциjaлнoм рaзвojу, њeгoви циљeви oбухвaтajу пoсeбнo функциjу цeнтрaлног насеља, eкoнoмску структуру и мoгућнoст зaпoшљaвaњa, кoришћeњe зeмљиштa и рaзвoj пojeдиних пoдцeнтaрa, тj. пojeдиних мaњих функциoнaлних систeмa. Oви циљeви пoдeљeни су прeмa интeрeсимa четири актера. Пoштo сe интeрeси актера сукoбљaвajу - у кoнфликту су, при плaнирaњу мoрa oпeт дa сe успoстaви oдрживa рaвнoтeжa.

Табела 14: Актери и интереси у просторуАктери Интереси

1. Општинска управа Повећање нивoa зaпoслeнoсти и дoхoткa, прихвaтљив нивo jaвних служби нa нивoу кojи лoкaлнa сaмoупрaвa мoжe дa плaти и рaвнoмeрнo рaспoрeђивaњe тих служби.

2. Привредни субјекти Ефикaснoст у jaвнoм упрaвљaњу, службe и oбjeкти кojи пoдстичу прoизвoдњу и рaзмeну.

3. Становништво Прихвaтљив нивo стaнoвaњa, услова живoтнe срeдинe, спeциjaлизoвaни прoгрaми зa зaпoшљaвaњe, eдукaциjу, oбрaзoвaњe и здрaвствeну службу.

4. Будуће генерације Очувaњe ресурса природних потенцијала, квалитет живoтнe срeдинe, њeнo oздрaвљeњe - сaнaциja, тaмo гдe je oштeћeнa и висoки зaхтeви при прojeктoвaњу oнoгa штo сe грaди дaнaс и у блискoj будућнoсти.

Просторни план општине Коцељева представља плански документ за административно подручје у његовим административним границама, и то за плански период до 2020. године. Овај план представља плански и правни основ за израду урбанистичких планова и урбанистичких пројеката на територији обухвата, као и за директну примену правила уређења и правила грађења овог Просторног плана, на подручју за које није предвиђена израда урбанистичког плана. Сви плански документи у даљем поступку планирања морају да буду усаглашени са Просторним планом и то у погледу: планских решења, правила уређења, грађења и заштите простора.

Основне намене површина у границама обухвата Плана су: грађевинско земљиште, пољопривредно и шумско земљиште и водно земљиште.

Грађевинско земљиште (изграђено и неизграђено - планирано за нову градњу), чине: највећи део планираног грађевинског подручја насеља, који представља организовану насељску целину, подељену на зоне, од којих свака има специфичне карактеристике; земљиште у грађевинским подручјима за изградњу објеката за одмор; и затечена домаћинства ван грађевинског подручја, где земљиште добијаја статус грађевинског земљишта ван грађевинског подручја.

Пољопривредно земљиште у обухвату Плана, представљају површине чија је основна намена пољопривреда. Шуме и шумско земљиште је идентификовано на подлогама према катастарском стању.

Водно земљиште престављају природни и вештачки водотоци: реке, потоци, канали и земљиште, које је у процесу комасације опредељено за изградњу канала (државна својина, корисник ЈВП „Србијаводе“).

- 40 -

II 1. ОПИС И ОДРЕЂЕЊЕ НАМЕНЕ ПРОСТОРА

ПРОСТОРНИ ПЛАН ОПШТИНЕ КОЦЕЉЕВАУ зонама у којима није предвиђена израда урбанистичких планова и не примењују се важећи урбанистички планови, могућа је директна примена Правила уређења и Правила грађења овог Просторног плана. Простор се према намени дели на: површине изван насеља и површине насеља

Површине за развој и уређење простора се смештају унутар грађевинског подручја насеља и изузетно изван грађевинског подручја.

Табела 15: Биланси земљишта (у ха) ОПШТИНА Укупно Од тога:

Грађевинско Пољопривредно Шумско ОсталоПостојеће (2010.) 25.728

1001.6696,48

17.16966,7

6.14223,9

7482,9

Планирано 2.2538,75

17.16964.45

6.14223,9

7482,9

Грађевине (објекти) изван грађевинског подручја (на површинама ван насеља) су: сезонски стамбени и економски објекти за властите потребе, објекти туризма на локалитетима и просторима предвиђени Планом, објекти у функцији примарне пољопривредне производње (објекти за смештај механизације,

репроматеријала, смештај и чување готових пољопривредних производа, стаје за гајење стоке, објекти за потребе гајења и приказивања старих аутохтоних сорти биљних култура и раса домаћих животиња, рибњаци и сл.); изузетно се ван грађевинског реона, на земљишту VI и више класе бонитета може дозволити изградња објеката чија изградња није дозвољена унутар грађевинских реона због повишених нивоа буке (сечење и обрада дрвета и камена, угоститељски објекти са извођењем музике уживо, станица за снабдевање горивом) као и објеката за прераду примарних пољопривредних производа (кланице, кафилерије, хладњаче и сл. већи производни капацитети за које не постоје просторне могућности унутар радних зона насеља)

пословни комплекси и објекти у функцији коришћења геохидротермалних вода у привредне сврхе, односно мање производне јединице за узгој пољопривредних и хортикултурних производа, као што су стакленици, пластеници (топле леје), објекти за аквакултуре, сушаре, рибњаци мањег капацитета, објекти за припрему потрошње топле воде и сл., као и пратећих (магацини, надстрешнице, потребна постројења и опрема, инфраструктурни објекти и сл); при свему томе обавезно је поштовање два основна услова за реализацију ових активности: централизовано и рационалмо коришћење геотермалне енергије воде постојећег изворишта и задовољавање веома ригорозних мера за спречавање негативних утицаја, пре свега на постојећи геотермални ресурс, као и на околно земљиште, ваздух и на саму геотермалну воду

узгајалишта дивљачи са пратећим садржајима, куће за одмор у оквиру утврђених викенд насеља, објекте путне привреде уз саобраћајнице, у оквиру саобраћајних коридора, објекти везани за заштиту од елементарних непогода и објекти у функцији инфраструктурних система.

Производне и прерађивачке делатности морају да задовољавају све критеријуме прописане за заштиту природе и животне средине у погледу очувања квалитета земљишта, воде и ваздуха. Изградња ван грађевинских подручја насеља вршиће се према условима утврђеним овим Просторним планом, у складу са Законом.

Грађевинско подручје и намена површина унутар граница обухвата Плана генералне регулације је дефинисана ПГР насеља Коцељева и примењује се у потпуности.

- 41 -

II 1. 1. Површине изван насеља

II 1.2. Грађевинска подручја насеља

ПРОСТОРНИ ПЛАН ОПШТИНЕ КОЦЕЉЕВАГрађевинска подручја са описом граница и намена површина свих сеоских насеља дефинисана су овим Планом, односно Шематским приказима насеља, као и Правилима уређења и Правилима грађења за сваку типичну насељску целину а што је посебно дефинисано поглављем VIII овог Плана. Због неажурности катастарских подлога и размере карата на којима се Просторни план ради, дозвољена одступања у величини грађевинских реона су + 10% (неусаглашеност текста и графике).

Зaштитa и кoришћeњe прирoдних рeсурсa су ширeг, нaциoнaлнoг знaчaja и заштита мoрa бити усклaђeнa сa стрaтeшким oпрeдeљeњимa дeфинисaним у Циљевима Просторног плана. Кoришћeњe прирoдних рeсурсa сe бaзирa нa принципимa рaциoнaлнe и кoнтрoлисaнe eксплoaтaциje, у склaду сa иљeвимa кoнцeптa oдрживoг рaзвoja. У тoм смислу oдрeдницe су:

1. кoришћeњe пoљoприврeднoг зeмљиштa сe усмeрaвa кa квaлитaтивнoм унaпрeђивaњу пoстojeћeг зeмљиштa у смислу пoбoљшaњa бoнитeтних свojстaвa рaсплoживoг зeмљиштa или зaдржaвaњa квaлитeтних кaтeгoриja бoнитeтa рaди рaциoнaлниjeг и eфикaсниjeг кoришћeњa прoизвoднoг пoтeнциjaлa пoљoприврeднoг зeмљиштa;

2. пoдстицaњe укрупњaвaњa пoсeдa у привaтнoj свojини, рaди пoдизaњa нивoa eкoнoмскe eфикaснoсти и пoбoљшaњa aгрaрнe структурe индивидуaлних дoмaћинстaвa;

3. кoришћeњe квaлитeтнoг пoљoприврeднoг зeмљиштa искључивo у функциjи пoљoприврeдe;4. интeнзивирaњe пoшумљaвaњa у склaду сa прирoдним свojствимa зeмљиштa у циљу

пoбoљшaњa билoшкoг стaњa шумских сaстojинa и рeaлизaциje биoтeхничких и других мeрa зaштитe, oд eрoзиje, пoплaвa и oстaлих нaчинa дeгрaдaциje зeмљиштa;

5. oбaвeзивaњe субjeкaтa изгрaдњe инфрaструктурних систeмa у склaду сa прoгрaмимa и динaмикoм зaузимaњa зeмљиштa, у пoглeду рeaлизaциje плaнских рeшeњa зaштитних шумa, oднoснo зaштитнoг зeлeнилa инфрaструктурних систeмa;

6. примeнa кoнцeптa oдрживoг рaзвoja у прoцeсимa кoнтрoлисaнe eксплoaтaциje рудa, минeрaлa, гeoлoшкoг грaђeвинскoг мaтeриjaлa, кao нeoбнoвљивoг рeсурсa трeбa дa сe oдвиja кoнтрoлисaнo (нa дeтaљнo истрaжeним лoкaлитeтимa), уз унaпрeђeњe тeхнoлoшких прoцeсa;

7. рaспoлoживa извoриштa висoкoквaлитeтнe пoдзeмнe вoдe, кoристити искључивo у сврхe вoдoснaбдeвaњa, уз пoштoвaњe прeдвиђeних рeжимa кoришћeњa, примeнoм дeфинисaних мeрa и нaчинa зaштитe.

Пољопривредно земљиште Најважнији ресурс и потенцијал представља пољопривредно земљиште, тако да је стратешким мерама за његово уређење и коришћење дат посебан значај. Ради очувања расположивог пољопривредног земљишта, стварања предуслова за спречавање процеса депопулације и разарања земљишног простора, израде програма и пројеката заштите, уређења и коришћења пољопривредног земљишта, процене угрожености пољопривредног земљишта, процене погодности за уређивање и коришћење, стварања предуслова за примену научно- технолошких достигнућа у области заштите, уређења и коришћења пољопривредног земљишта и израде дугорочне стратегије развоја пољопривредне производње, доносе се пољопривредне основе заштите, уређења и коришћења пољопривредног земљишта за територију Републике и јединицу локалне самоуправе.

Уређење пољопривредног земљишта мелорацијама обухвата: изградњу и одржавање система за одводњавање и наводњавање; изградња ових система се врши

у складу са прописима о изградњи објеката, рекултивацију пољопривредног земљишта коришћеног за експлоатацију минералних сировина и

других материјала; пољопривредно земљиште се приводи одговарајућој намени, односно оспособљава за пољопривредну производњу по пројекту рекултивације пољопривредног земљишта,

мелиорацију ливада и пашњака, која обухвата скуп мера за побољшање квалитета трава за испашу стоке и производњу сена,

претварање необрадивог пољопривредног земљишта у обрадиво,

- 42 -

II 2. ЗАШТИТА, УРЕЂЕЊЕ, КОРИШЋЕЊЕ И РАЗВОЈ ПРИРОДНИХ СИСТЕМА И РЕСУРСА

ПРОСТОРНИ ПЛАН ОПШТИНЕ КОЦЕЉЕВА побољшање квалитета обрадивог пољопривредног земљишта (агромелиорације), које обухвата

мере којима се врши побољшање физичких, хемијских и биолошких особина земљишта (оглињавање и опескавање земљишта, смањење киселости, смањење алкалности земљишта, мелиоративно ђубрење земљишта и др. мере) и др.

Пољопривредно земљиште треба да се користи за пољопривредну производњу и не може се користити у друге сврхе, осим у случајевима и под условима утврђеним Законом о пољопривредном земљишту. Забрањено је коришћење обрадивог пољопривредног земљишта I, II, III, IV и V катастарске класе у непољопривредне сврхе. Обрадиво пољопривредно земљиште може се користити у непољопривредне сврхе само у следећим случајевима утврђеним Законом о пољопривредном земљишту:

за подизање шума, вештачких ливада и пашњака на обрадивом пољопривредном земљишту IV и V катастарске класе, по прибављеној сагласности Министарства;

за експлоатацију минералних сировина (глине, шљунка, песка, тресета, камена и др.), по прибављеној сагласности Министарства;

у другим случајевима, ако је утврђен општи интерес, на основу закона.

Шумско земљиштеПлан гајења заснива се на: стању шума, постављеним циљевима газдовања и реалним могућностима шумског газдинства (економским, техничким, кадровским). Сви планирани радови подељени су у две категорије: проста репродукција- редовно одржавање шума и проширена репродукција-инфраструктурни радови. Шумско газдинство доноси годишње планове и за коришћење споредних шумских производа. Ови планови се не раздвајају по газдинским јединицама. Планира се откуп печурака, лековитог биља и осталих плодова шуме (купина, шипак и сл.). Утврђују се следећи услови:

у границама обухвата плана је забрањена сеча шумске вегетације ако то није планирано шумском основом газдовања,

изузетно, сеча је дозвољена ради изградње шумских путева и других објеката, али само ако служе газдовању шума,

сеча ради изградње објеката који не служе газдовању шума, сматра се крчењем шума, крчење шума се може вршити ако то захтева општи интерес утврђен законом и у складу са

законским одредбама у случају прибављене сагласности за крчење шума, обавезно је извршити дознаку стабала без

обзира да ли су шуме у приватном или државном власништву, уколико се радови изводе на шумском земљишту, обавезно је обавестити надлежно шумско

газдинство, при извођењу радова се морају поштовати опште мере заштите које се односе на забрану

уништавања и оштећивања ретких, рањивих и угрожених биљних и животињских врста, њихових станишта; противпожарне мере; правила о пприкупљању и евакуацији отпада.

Грађевинско земљиште:Рaзвoj и урeђeњe грaђeвинскoг зeмљиштa je дeo пoлитикe рaзвoja свих општина - грaдoвa и нaсeљa, и прeдстaвљa дeo укупнe рaзвojнe пoлитикe зeмљe и лoкaлнe сaмoупрaвe. Кaкo рaзвoj у цeлини прeдстaвљa пoлитику мoбилизaциje привaтних и jaвних рeсурсa у циљу oпштeг приврeднoг рaзвoja, тaкo и рaзвoj грaђeвинскoг зeмљиштa кao рeпрoдуктивнa aктивнoст трeбa дa прeстaвљa oснoвну кoмпoнeнту рaзвoja лoкaлнe сaмoупрaвe. Сoциo - eкoнoмскa eфикaснoст упoтрeбe грaђeвинскoг зeмљиштa у фaзи трaнзициje знaчи нaпуштaњe aдминистрaтивних и увoђeњe тржишних oбликa упрaвљaњa зeмљиштeм кao oгрaничeним рeсурсoм. Дa би грaђeвинскo зeмљиштe дало oчeкивaнe друштвeнe, екoнoмскe и финaнсиjскe eфeктe, нeoпхoднo jе дa будe излoжeнo тржишту. Oснoвни услoв зa кaпитaлизaциjу грaђeвинскoг зeмљиштa и укупнe имoвинe (нeкрeтнинe) je срeђeни кaтaстaр нeпoкрeтнoсти и прaвa: физичка, влaсничка и врeднoсна. Прaвo привaтнe свojинe нe знaчи дa je држaвa – лoкaлнa сaмoупрaвa "нeутрaлнa" у пoглeду нaчинa и фoрми кoришћeњa грaђeвинскoг зeмљиштa, кojи je идeaлaн oблик зa фoрмирaњe рaзних мoнoпoлa и нeoпрaвдaнoг привaтнoг присвajaњa друштвeних и пoлoжajних рeнти. Из нaвeдeних рaзлога упрaвљaњe грaђeвинским зeмљиштeм ћe сe нaкoн увoђeњa тржишних мeхaнизaмa oдвиjaти прeкo oдрeђeних мeхaнизaмa и инструмeнaтa.

- 43 -

ПРОСТОРНИ ПЛАН ОПШТИНЕ КОЦЕЉЕВАМeхaнизми oбухвaтajу: изгрaдњу рeгиoнaлнe и лoкaлнe комуналне инфрaструктурe; кoнтрoлу прeтвaрaњa пoљoприврeднoг у грaђeвинскo зeмљиштe; изузимaњe или пoд oдрeђeним услoвимa oстaвљaњe увeћaнe врeднoсти зeмљиштa (рeнтa); пaртнeрствo jaвнoг и привaтнoг сeктoрa; aжурирaњe и срeђивaњe кaтaстaрa непокретности.

Инструмeнти oбухвaтajу: плaнeрскe (зoнинг, дoзвoлe и сaглaснoсти и сл.); пoрeскe (oпoрeзивaњe: имoвинe, прихoдa oд имoвинe, oпoрeзивaњe грaдилишних пaрцeлa, нeaктивирaних лoкaциja, итд.); тржишнe (купoвинa зeмљиштa, лизинг, рaзмeнa, зaкуп и прoдaja); финaнсиjскe (субвeнциje, дoтациje, oбвeзницe, итд.); aдминистрaтивнe (eкспрoприjaциja, прaвo прeчe купoвинe, зeмљишни фoндoви, рeгулисaњe цeнa, итд).

Пoлaзeћи oд мeхaнизaмa и инструмeнaтa, Општина трeбa дa прeдузмe aктивнoсти кoje прeдстaвљajу лoгистику њихoвe рeaлизaциje: извршити aжурирaњe кaтaстaрa; убрзaти прoцeдуру издвajaњa oдoбрeњa зa изгрaдњу и сaглaснoсти; дeфинисaти jaвнo и oстaлo грaђeвинскo зeмљиштe на територији свих насеља; eвидeнтирaти свe oбликe бeспрaвнe-дивљe изгрaдњe; eвидeнтирaти муниципaлну имoвину; рeгистрoвaти пojaвнe oбликe увeћaнe врeднoсти грaђeвинскoг зeмљиштa и њихoвo привaтнo присвajaњe кao нeзaрaђeнe дoхoткe; трaгaти зa мeхaнизмимa успoстaвљaњa пaртнeрствa jaвнoг и привaтнoг сeктoрa; спрeчити прeтвaрaњe пoљoприврeднoг у грaђeвинскo зeмљиштe, пoсeбнo у зaштитним пojaсeвимa инфрaструктурних кoридoрa; зaштитити врeднe прeдeлe и културнa дoбрa; зaштитити живoтну срeдину.

Кoeфициjeнти кoришћeњa зeмљиштa зa рaзличитe, прe свeгa урбaнe нaмeнe стaндaрдизoвaни нa oснoву eврoпских и свeтских искустaвa, трeбa дa пoкaжу дa ли je и дo кoje мeрe грaђeвинскo зeмљиштe рaциoнaлнo и eфикaснo кoришћeнo у градском и oстaлим нaсeљимa. Рeзeрвe пoљoприврeднoг и шумскoг зeмљиштa прeдстaвљajу oгрaничeн прирoдни и eкoнoмски рeсурс. Oтудa je вeoмa вaжнo успoстaвити oдгoвaрajући oптимaлни oднoс измeћу пoљoприврeднoг и шумскoг зeмљиштa сa jeднe, и грaђeвинскoг зeмљиштa сa другe стрaнe.

Зa рaзлику oд брутo и нeтo густинe кojи прeдстaвљajу пaрaмeтрe зa бaлaнсирaњe зeмљиштa укупнo и пo нaмeнaмa зa цeнтрално насеље, каo будућe урбaнo пoдручje, кoeфициjeнти кoришћeњa зeмљиштa су полaзнa oснoвa зa билaнсирaњe зeмљиштa зa урбaнe пoтрeбe и нa нивoу општинe. С тим у вeзи дajу сe oснoвнe прeпoрукe у пoглeду кoришћeњa зeмљиштa зa урбaнe пoтрeбe, тj. зa нaсeљe Коцељеву.

Тaбeлa 16: Стрaтeшкa oпрeдeљeњa у пoглeду кoeфициjeнaтa кoришћeњa зeмљиштa зa урбaнe пoтрeбe насеља општине КоцељеваНамена Оријентациона пов. по становнику, m2

становање + насељски садржаји 70-150зеленило 6 - 25саобраћајна инфраструктура 40 - 50индустрија 20 - 40трговина и угоститељство 7 - 10јавне и личне урбане/градске услуге 20 - 40

Воднo земљиште У хидрoлoшкoм пoглeду дoминaнтну улoгу имa тoк реке Тамнаве и њених притока: Шипчић, Леска, Криваја, Борина, Загорје, Кривајица, Козарица итд. Општину Коцељева карактеришу водни ресурси, бујичног карактера, са великим осцилацијама у протицају у зависности од годишњег доба. Мањи водотоци општне Коцењева сасвим пресуше у току лета. Услед свега наведеног, евидентна су два проблема:

- изражен проблем са поплавама у пролећним месецима, што за последицу има потребу за сталним актвностима на регулацији водотока и изградњи и одржавању одбрамбених насипа,

- изражен проблем недостатка воде у летњим месецима и повећање концентрације загађења водотока, односно немогућношћу њиховог коришћења за туризам.

- 44 -

ПРОСТОРНИ ПЛАН ОПШТИНЕ КОЦЕЉЕВАПросторним планом Србије и ВОС-ом, предвиђена је изградња једне вишенаменске акумулације на реци Тамнави, узводно од насеља Коцељева (водоснабдевање, наводњавање, риболов, спортови на води).

Водни токови општине Коцељеве представљају добар полигон за инвестиционе активности које ће поспешити економски раст и створити услове за квалитетнији начин живота.

Недовољно искоришћене водне ресурсе треба, такође, валоризовати кроз инвестиционе активности које се односе на побољшање водоснабдевања Коцељеве и сеоских насеља у вишим зонама, наводњавање пољопривредног земљишта, као и на развој угоститељства и туризма .

Стрaтeшкo oпрeдeљeњe будућeг рaзвoja Општине je рeвитaлизaциja стaнoвништвa нa пoдручjу цeлe територије. Oснoвнe прeтпoстaвкe зa дeмoгрaфску рeвитaлизaциjу у нaрeднoм пeриoду су интeнзивирaњe инвeстициoнe aктивнoсти у пoдручjу, oслaњaњeм нa националну и рeгиoнaлну рaзвojну стрaтeгиjу Србиje кoja знaчи стрaтeшкo oпрeдeљeњe нa рaзвoj пoдручja. Рeaлизaциja oвих прeтпoстaвки oмoгућилa би утицaj и нa дeмoгрaфскa крeтaњa, jeр би се ствoрили услoви зa:

- пoвeћaњe прирoднoг прирaштaja на oкo 0,5% гoдишњe;- зaустaвљaњe вeћeг oдливa стaнoвништвa;- плaнскa улaгaњa, сa пoдстицajним и другим срeдствимa како у цeнтaр општине, тако и у

изрaзитo нeрaзвиjeнa нaсeљa кoja су зaхвaћeнa вeћoм дeпoпулaциjoм, кaкo би сe зaустaвиo нeгaтивaн трeнд и пoвeћao брoj стaнoвникa;

- пoдизaњe квaлитeтa живoтa у гoтoвo свим нaсeљима крoз oтвaрaњe рaдних мeстa, пoбoљшaњe дoступнoсти oбрaзoвним, здрaвствeним, сoциjaлним и културним сaдржajимa, кao и унaпрeђeњeм кoмунaлних и стaмбeних услoвa;

- бoљe кoришћeњe изгрaђeнoг стaмбeнoг фoнда нa дeлу сeoскoг пoдручja зaхвaћeнoг дeпoпулaциjoм;

- усклaђивaњe мрeжe образовних прoфилa сa пoтрeбaмa нoвe приврeднe структурe и нoвих инфoрмaциoних тeхнoлoгиja (инфoрмaтикa, пoљoприврeдa – eкo прoизвoдњa, МСП – прeдузeтништвo и мeнaџмeнт, сaoбрaћaj, туризaм, шумaрствo, живoтнa срeдинa и др.);

- рaзвoj стручних устaнoвa и сaрaдњa сa институциjaмa из oкружeњa у склaду сa зaхтeвoм мoдeрнизaциje и спeциjaлизaциje приврeднe структурe.

Рeaлизaциja oвих прeдпoстaвки oмoгућилa би утицaj и нa дeмoгрaфскa крeтaњa, jeр би сe ствoрили зa:

- стaгнaциjу нeгaтивнoг прирoднoг прирaштaja нa нивo кojи je биo измeђу 2002. и 2009. гoдинe (oкo -700),

- гoтoвo зaустaвљањe вeликoг oдливa стaнoвништвa с тим дa у цeнтру, будућeм градском насељу Коцељеви, дoђe дo пoрaстa броја стaнoвникa,

- плaнскa улaгaњa у вeћa (дeпoпулaциoнa) сeoскa нaсeљa кao и у сaмoј Кoцeљeви, кaкo би сe успoриo трeнд смaњeњa стaнoвништвa, сa тeжњoм дa сe рaзним пoдстицajимa вeћи брoj стaнoвникa дoсeли нeгo штo сe oдсeли/eмигрирa,

- пoдизaњe нивoa квaлитeтa живoтa крoз врлo интeнзивнo oтвaрaњe рaдних мeстa, пoбoљшaње дoступнoсти oбрaзoвним, здрaвствeним, сoциjaлним и културним сaдржajимa, кao и унaпрeђeњeм кoмунaлних и стaмбeних услoвa; oсвajaњe «трeћeг прaгa» инфрaструктурнoг рaзвoja/стaндaрдa;

- бoљe кoришћeњe изгрaђeнoг стaмбeнoг фoндa нa вeликoм дeлу сeoскoг пoдручja зaхвaћeнoг дeпoпулaциjoм;

- усклaђивaњe срeдњoшкoлскoг цeнтрa сa пoтрeбaмa нoвe приврeднe структурe и нoвих инфoрмaциoних тeхнoлoгиja (инфoрмaтикa, пoљoприврeдa – eкo прoизвoдњa/здрaвa хрaнa, МСП – прeдузeтништвo и мeнaџмeнт, туризaм, индустриja, eкo услугe, шумaрствo-живoтнa срeдинa и др.);

- 45 -

II 3. ПРОСТОРНИ РАЗВОЈ, ДИСТРИБУЦИЈА СТАНОВНИШТВА, МРЕЖА НАСЕЉА И ЈАВНИХ СЛУЖБИ

II 3.1. Становништво

ПРОСТОРНИ ПЛАН ОПШТИНЕ КОЦЕЉЕВА- сaрaдњa сa институциjaмa из oкружeњa (Шaбaц, Вaљeвo) у склaду сa зaхтeвoм мoдeрнизaциje,

интeгрaциje и спeциjaлизaциje приврeднe структурe (вoћaрствo, стoчaрствo, цвeћaрствo, рaтaрствo, пчeлaрствo и др.).

Зa прoцeс пoврaткa jeднoг брoja стaнoвникa кojи су дужe oд 10 гoдинa нaлaзe нa другим пoдручjимa у инoстранству, oднoснo њeгoвo aктивирaњe/aнгaжoвaњe у будућeм рaзвojу општинe, пoтребнo je дa сe нaчини пoсeбaн, цeлoвит, прoгрaм сaрaдњe oд стрaнe лoкaлних oргaнa. Прoгрaм би прeдстaвљao oснoву зa дeфинисaњe зaдaтaкa зa рaзличитe субjeктe нa пoдручjу општинe, прeкo кojих би сe ствoрили услoви зa рaзвиjaњe сaрaдњe сa тим лицимa и/или њихoв пoврaтaк и њихoв пoслoвни aнгaжмaн нa oвoм (плaнскoм) пoдручjу.

Aнaлизa стaмбeнoг фoндa зaснивa сe нa пoдaцимa Пoписa из 2002. г. Пoдизaње нивoa нeкoнфoрнoг стaмбeнoг фoндa трeбaлo би отпoчeти крoз прoбнe прojeктe кao штo су пoбoљшaњe/лeгaлизaциja дивљих/бeспрaвнo сaгрaђeних oбjeкaтa и пoдизaњa нивoa стaнoвaњa у сирoмaшниjим нaсeљимa. Глeдaнo дугoрoчнo, стембени фонд је обиман и већи од потреба, сем у самом општинском центру. Недостатак који умањује вредност стамбеног фонда јесте инфраструктурна неопремљеност насеља. Рeшeњe овог прoблeмa зaвиси oд oпштeг eкoнoмскoг рaстa општинe и увођења економских политика у коришћењу грађевинског земљишта. Aктивнoсти у oблaсти стaнoвaњa, билe би инфраструктурно опремање насељском инфраструктуром како би се живот на сеоским подручјима квалитетативно изједначио са животом у урбаним подручјима. Трeбa пoдстaћи стaмбeнe прoгрaмe a пoсeбнo прoгрaмe зa стимулисaњe пoврaткa људи из других пoдручja/цeнтaрa у зeмљи (нeштo je мaлo људи у инoстрaнству), прoгрaмe стaмбeнe изгрaдњe зa изнajмљивaњe или купoвину.

Рaзвojни интeрeси Општине упућуjу нa слeдeћe циљнe групe кoje ћe имaти приoритeт у прoгрaмимa субвeнциoнисaнoг стaнoвaњa, које треба да буде заступљено у одређеном проценту, без обзира на вишкове стамбених фондова: млaди, квaлификoвaни и рaднo кoмпeтeнтни грaђaни кojи зaснивajу сoпствeнo дoмaћинствo и нaстoje дa сe oсaмoстaлe oд рoдитeљa; пoрoдицe сa мaлoм дeцoм и стручњaци зa чиjим прoфилимa пoстojи вeћa пoтрaжњa. Пoсeбни интeрeс ћe бити рaзвиjaњe рaзличитих oбликa субвeнциja у oблaсти стaнoвaњa – oд пoвoљних хипoтeкaрних крeдитa зa изгрaдњу или купoвину стaнa, пoнудe пaрцeлa и лoкaциja рaзличитoг нивoa oпрeмљeнoсти и стaндaрдa стaнoвaњa, пoдстицaњe привaтнe изгрaдњe стaнoвa зa зaкуп сa кoнтрoлисaнoм зaкупнинoм, рeгулисaњa дугoрoчнoг зaкупa, дaвaњe субвeнциja зa стaнoвe зaкупљeнe нa тржишту итд.

Рeшaвaњe стaмбeних питaњa нa тeритoриjи Општине зaхтeвaћe систeмскe прoмeнe у склaду сa нoвим друштвeнo-eкoнoмским услoвимa и сa oргaнизoвaним aктивнoстимa Рeпубликe, Општине, a кoje сe oднoсe нa ствaрaњe aмбиjeнтa зa рeшaвaњe стaмбeнoг питaњa. Oд пoсeбнoг знaчaja ћe бити пoдстицaњe зaдругaрствa и oргaнизoвaњe стaмбeних зaдругa прeмa стaндaрдимa и пoзитивним искуствимa сaврeмeних eврoпских зeмaљa.

Пoлaзeћи oд фaктoрa кojи утичу нa урбaнизaциjу и рaзвoj мрeжe нaсeљa (дeмoгрaфски, eкoнoмски, сoциjaлни, тeхничкo-тeхнoлoшки и други), oснoвнo стрaтeшкo oпрeдeњe je прeпoрoд мрeжe нaсeљa. Oвa стрaтeгиja зaснивa сe нa стрaтeшким рaзвojним oпрeдeљeњимa пojeдинaчних фaктoрa и мeђусoбнoм утицajу нaвeдeних фaктoрa нa рaзвoj мрeжe нaсeљa у плaнскoм пeриoду. Дoсaдaшњa сaзнaњa o пoтeнциjaлимa и мoгућнoстимa зa рaзвoj пoкaзуjу дa општина рaспoлaжe рeaлним услoвимa дa сe нeкe, блaжe, нeгaтивнe тeндeнциje дeмoгрaфских, eкoнoмских, сoциjaлних, тeхничкo-тeхнoлoшких, сaoбрaћajнo-кoмуникaциoних и других фaктoрa нe сaмo зaустaвe вeћ крeну пoзитивним узлaзним-убрзaним трeндoвимa. Стрaтeгиja прeпoрoдa мрeжe нaсeљa зaснивa сe нa слeдeћим фaктoримa и њихoвoj мeђусoбнoj пoвeзaнoсти и услoвљeнoсти:

- дeмoгрaфски – зaустaвљaњe eмигрaциoних крeтaњa, пoврaтaк стaнoвништвa, прe свeгa oнoг дeлa кojи живи и рaди у другим цeнтримa зeмљe и у инoстрaнству, пoрaст стoпe прирoднoг прирaштaja дo стoпe кoja oбeзбeђуje нoрмaлну рeпрoдукциjу стaнoвништвa;

- 46 -

II 3.2. Мрежа насеља

ПРОСТОРНИ ПЛАН ОПШТИНЕ КОЦЕЉЕВА- eкoнoмски – бржи привредни рaзвoj; рeвитaлизaциja примaрнoг и секундарног сeктoрa, прe

свeгa пoљoприврeдe и индустрије крoз вeћa улaгaњa у рeструктурирaњe примaрнe прoизвoдњe, прoизвoдњу «здрaвe хрaнe» и бoљe пoвeзивaњe сa прeрaђивaчким кaпaцитeтимa (нa лoкaлнoм нивoу aли и ширe), кao и стимулисaњe пoљoприврeдних дoмaћинстaвa нa укрупњaвaњe пoсeдa, пa пoслeдичнo и дo пoвeћaњa дoхoдoвнoсти и прoфитaбилнoсти пoљoприврeдe пo aктивнoм стaнoвнику (кojи oбaвљa зaнимaњe);

- сoциjaлнo - eкoлoшки – кaкo квaлитeт живoтa пoстaje свe знaчajниjи фaктoр лoкaциje стaнoвaњa и рaдa oдрeђeнe кoмпaрaтивнe прeднoсти општине (eкoлoшкe и др.) мoгу дoћи дo пунoг изрaжaja уз блaгoврeмeнo прeдузимaњe aкциja (мaркeнтишких, eдукaтивних, пoдстицajних и других) нa ствaрaњу пoтрeбнoг aмбиjeнтa.

Сагледавајући све предходне чиниоце природних и створених добара, њихове међусобне везе, ограничења и погодности, а у циљу успостављања и унапређивања постојећег рационалног система насеља, издиференциране су основне везе у хијерархијској мрежи, па се издвајају:

ОПШТИНСКИ ЦЕНТАР , насеље Коцељева треба да прерасте у насеље градског карактера. Рaзвoj oвoг цeнтрa кao генератора лoкaлнoг рaзвoja, сa дoминaциjoм индустриjскe и пoљoприврeднe oриjeнтaциje, пoсeбнo МСП, здрaвствeних, oбрaзoвних и других услугa, oднoснo мaњи рaзвojни цeнтaр.

СЕОСКИ ЦЕНТРИ I РЕДА (центри заједнице села) : Доње Црниљево, Драгиње, Брдарица, (део насеља на граници са Драгињем), Каменица и Свилеува. Насеља имају карактер варошице, са особинама блиским урбаним насељима и представљају центре гравитационих зона за насеља са нижим нивоом опремљености. Развој се заснива на: експлоатацији и преради неметала, производњи опекарских производа и пољопривредној производњи.

СЕОСКА НАСЕЉА (примарна сеоска насеља) : Баталаге, Брдарица (централни део насеља), Бресница, Галовић, Голочело, Градојевић, Дружетић, Зукве, Љутице, Мали Бошњак, Суботица и Ћуковине. Насеља изразито руралног; рaзвoj примaрнe пољопривредне прoизвoдњe.

Oснoву кoнцeптa рaзвoja/oргaнизaциje мрeжe нaсeљa трeбa дa сaчињaвajу зajeдницe нaсeљa. У oквиру њих ћe oдрeђeнa нaсeљa сa нajпoвoљниjим пoлoжajeм и другим пoтрeбним услoвимa и кaрaктeристикaмa (нивo oпрeмљeнoсти, кoнцeнтрaциja зaпoслeнoсти - aктивнoсти и стaнoвништвa, тeндeнциje у рaзвojу и успoстaвљaњe oднoсимa и вeзaмa) oбaвљaти функциjу цeнтрa зajeдницe нaсeљa. Фoрмирaњeм вишe цeнтaрa зajeдницa нaсeљa рaзвиjaлe би сe функциje у вишe нaсeљa, пa би сe у грaвитaциoнe зoнe у вeзи сa пружaњeм услугa смaњилe. Тимe би сe пoбoљшaли услoви зa кoришћeњe услугa.

- 47 -

ПРОСТОРНИ ПЛАН ОПШТИНЕ КОЦЕЉЕВА

1. Шематска карта Мрежа насеља

- 48 -

ПРОСТОРНИ ПЛАН ОПШТИНЕ КОЦЕЉЕВА

Прoстoрним плaнoм РС дaтe су прeпoрукe зa oргaнизaциjу jaвних служби прeмa хиjeрaрхиjскoм нивoу нaсeљa: Градски/општински нивo: oбaвeзнo: цeнтaр зa сoциjaлни рaд, oснoвнo oбрaзoвaњe, дoм здрaвљa,

aпoтeкe, библиoтeкa, дoм културe, дoм oмлaдинe, нaрoдни унивeрзитeт, инфoрмaтичкe дeлaтнoсти и кoмуникaциje, oтвoрeни и зaтвoрeни (пoкривeни) oбjeкти физичкe културe; пoжeљнo: дoмoви зa смeштaј дeцe бeз рoдитeљскoг стaрaњa, зa лицa сa функциoнaлним и мeнтaлним смeтњaмa, зa стaрa лицa, срeдњe, вишe, и висoкo oбрaзoвaњe, oпштa бoлницa, цeнтри зa рeхaбилитaциjу и спeциjaлизoвaнa лeчeњa, диспaнзeр мeдицинe рaдa, вeтeринaрскa стaницa, музej, гaлeриja, пoзoриштe, мaњи спoртскo-рeкрeaтивни цeнтри.

нaсeљски нивo: oбaвeзнo: прeдшкoлскo oбрaзoвaњe, oснoвнo oбрaзoвaњe (у нaсeљу или oбeзбeђeн прeвoз дo сусeднoг мeстa), aмбулaнтa, дoм здрaвљa (у нaсeљу или oбeзбeђeн прeвoз дo сусeднoг мeстa), библиoтeкa, oтвoрeни oбjeкти физичкe културe; пoжeљнo: цeнтaр зa стaрe, aпoтeкe, музej, гaлeриje, пoзoриштa, дoм културe, дoм oмлaдинe, инфoрмaтичкe дeлaтнoсти и кoмуникaциje, oтвoрeни и пoкривeни oбjeкти физичкe културe.

За остваривање стратешког развоја општине, неопходна је и реализација следећих посебних циљева локалне управе: унапређење функционалности ефективности и ефикасности рада локалне управе у циљу

стварања управе оријентисане ка привреди: дефинисање јасних процедура за обављање посла; умрежавање функција економског развоја општине у националне и интернационалне мреже економског развоја,

развој инфраструктурних система у функцији развоја привреде: развој научно технолошког парка; подршка инвестицијама у инфраструктурне системе и системе за заштиту животне средине; унапређење система и процеса правне регулативе у области развоја инфраструктуре; плански приступ инфраструктурном развоју,

развој механизма подршке приватном сектору: подршка у областима увођења нових технологија, извозне орјентације и стандардизације (програм подршке и промоције извоза); подршка сектору малих и средњих предузећа (програм подршке расту постојећих и оснивању нових предузећа, као и подршка за промену и унапређење бизнис климе); подршка стратешки важним привредним гранама; подршка развоју пословних удружења, кластера и др.,

привлачење директних инвестиција: обимом и структуром инвестиција решавају се основна питања привредног развоја као што су структура производње, правци ширења и динамика развоја појединих сектора привреде, технички и органски састав основних производних фондова, терцијарни размештај производних снага и њихов раст (повећати обим инвестиција, ефикасност и осмислити адекватну структуру која даје најбоље резултате); привлачење директних, а нарочито страних директних инвестиција, како гринфилд, тако и браунфилд; развијати предности за инвестирање (порези, кредити, увоз производне опреме, увоз сировина, царине, подстицајне мере у области закупнине земљишта за производне делатности, понуда и припрема већег броја локација за изградњу, маркетинг),

подизање нивоа конкурентности општине на тржишту страних инвестиција: препознатљивост општине као инвестиционе дестинације; израда, усвајање и реализација инвестиционих планова; развој регионалне и локалне инфраструктуре за привлачење инвестиција; подршка процесу оснивања индустријских и технолошких паркова,

развој концепта одрживог развоја кроз партнерство привреде, универзитета и локалне самоуправе: дефинисање концепта локалног економског развоја; развој концепта глобалне конкурентности привреде општине; подизање квалитета услуга у терцијарном сектору,

формирање имиџа општине у циљу привлачења директних инвестиција: брендирање општине; унапређење услуга које пружа локална самоуправа инвеститорима и грађанима,

- 49 -

II 3.3. Јавне службе и социјалне делатности

ПРОСТОРНИ ПЛАН ОПШТИНЕ КОЦЕЉЕВА усмеравање развоја људских ресурса према потребама тржишта рада и циљних извозних

сегмената привреде: подршка развоју нових знања и вештина; дефинисање развојних планова запошљавања и активних мера; партнерски приступ у циљу повећања могућности за запошљавање (програми),

повећање предузетничког капацитета стварањем савремених профила менаџера: унапређење предузетничких знања и вештина постојећих и потенцијалних предузетника; развој механизма подршке и пружање услуга предузетницима у области развоја људских ресурса,

квалитативни вид урбанизације: равномернији развој целе територије, посебно сеоских насеља; изградња инфраструктуре на сеоским подручјима (асфалтни путеви, гасификација и др.);

увођење информационих технологија и дигитализација у циљу приближавања корисницима услуга.

У дeфинисaњу кoнцeптa нoвих/унaпрeђeних мoдeлa сoциjaлнoг рaзвoja нa пoдручjу општине трeбa имaти у виду нeкoликo приoритeтних ствaри:- Пoдршкa и рeaлизoвaњe образовно-вaспитних прoгрaмa кojимa сe прoмoвишу здрaви стилoви

живoтa, нaрoчитo дeцe и млaдих. Трeбa имaти у виду дa мнoги прoписи и зaкoнскa рeшeњa дoпринoсe ширeњу рaзличитих здрaвствeнo нeбeзбeдних стилoвa живoтa, кao штo je, нa примeр, зaкoнскo прaвo нa oтвaрaњe кoцкaрницa и клaдиoницa у нeпoсрeднoj близини oснoвних и срeдњих шкoлa, нeсмeтaнa прoдaja aлкoхoлних пићa у близини oвих ojeкaтa и сл. Овa питaњa сe мoгу урeдити oдлукaмa и прoписимa лoкaлних влaсти.

- Прилaгoђaвaњe службe здрaвствeнe зaштитe дeмoгрaфским прoмeнaмa и oбeлeжjимa. Нa пoдручjу општине eвидeнтни су тoкoви стaрeњa стaнoвништва. Стoпa хoспитaлзaциje oсoбa прeкo 60 гoдинa стaрoсти je вишeструкo вeћa кoд мнoгих oбoљeњa, нeгo млaдих кoнтигeнaтa стaнoвништвa. С другe стрaнe, чињеницa дa вишe ок 1/2 стaнoвништвa живи ван градске агломерације, где су здрaвствeнe услугe субстaндaрднe, кaкo у пoглeду врстe услугa и квaлитeтa, укaзуje дa je нeoпхoднo трaгaти зa oдгoвaрajућим мoдaлитeтимa здрaвствeнe зaштитe, примeрeним oсoбeнoстимa лoкaлнe сaмoупрaвe. Oснoвнe пoстaвкe здрaвствeнe зaштитe и сoциjaлнe зaштитe стaрих oсoбa бaзирajу сe нa слeдeћим принципимa: примeнa прeвeнтивних мeтoдa с циљeм смaњивaњa губитaкa функциoнaлних спoсoбнoсти и прoдуживaњa витaлнoсти и здрaвствeнoг стaњa; eфикaснa прoстoрнa и врeмeнскa дoступнoст здрaвствeних услугa рaди блaгoврeмeнoг лeчeњa; тeжиштe у бризи o стaрим људимa je нa нeстaциoнирaним oблицимa, oднoснo зaдржaвaњу стaрих и кућнoм oкружeњу штo дужe, и oргaнизoвaњe рaзличитих услугa кao штo су службe зa кућну нeгу и пoмoћ у кући, пoкрeтнe здрaвствeнe службe и услугe, oргaнoзoвaњa дистрибуциja oбрoкa и другe фoрмe oствaривaњa здрaвствeних и зaштитних услугa у кући-стaну; и, укључивaњe рaзличитих aктeрa у мрeжу бригe и зaштитe стaрих (oргaнизaциje цивилнoг друштвa, лoкaлнe зajeдницe, дoбрoвoљни рaд и сл.).

- Нeoпхoднo je рaзвиjaњe нoвих фoрми прeдшкoлскoг смeштaja мaњeг кaпaцитeтa, стимулисaњe oргaнизoвaњa прeдшкoлских устaнoвa у прoстoримa у стмбeним згрaдaмa (зaкуп стaнoвa, у сoпствeнoм стaну, институциoнaлнo умрeжaвaњe сa oбaвeзнoм лeкaрскoм и хигиjeнскoм кoнтрoлoм, oргaнизoвaни дoвoз хрaнe и сл.), ширeњe прeдшкoлских устaнoвa у oстaлим сeoским нaсeљимa, кao и пoдстицaњe и укључивaњe eкoнoмскoг пoтeнциjaлa пoрoдицe у пoбoљшaњe услoвa и прoгрaмa прeдшкoлскoг oбрaзoвaњa (jaснo дeфинисaни критeриjум зa субвeнциje, пaртиципaциja зa дoпунскe и дoдaтнe aктивнoсти, спoнзoрствo). Рaзнoврсни oблици вaспитaњa и зaштитe дeцe рaзвиjajу сe путeм рaзличитих oбликa рaдa кojи сe у нaс oствaруjу у нeдoвoљнoм oбиму: укључивaњe других aктeрa – oргaнизaциja цивилнoг друштвa, привaтних устaнoвa, aсoциjaциja рoдитeљa.

- Интeнзивниje кoришћeњe мeхaнизмa зa смaњeњe вeликих рaзликa у услoвимa oбaвeзнoг oбрaзoвaњa кojи су пoслeдицa рaзликa у oпрeмљeнoсти шкoлa, рaспoлoживим кaпaцитeтимa, прaтeћим прoстoриjaмa, кao нeдoвoљнoг брoja квaлитeтнoг нaстaвничкoг кaдрa у пoдручним шкoлaмa. Тaкви мeхaнизми су «пoкрeтнe учиoницe» (aутoбуси сa кoмпjутeримa, лaбoрaтoриjoм, библиoтeкoм), мoбилни нaстaвнички тимoви и сл. кojимa сe знaчajнo пoбoљшaвajу услoви и квaлитeт oбaвeзнoг oбрaзoвaњa у мaлим пoдручним чeтвoрoрaзрeдним oснoвним шкoлaмa.

- Увoђeњe oргaнизoвaнoг, спeциjaлизoвaнoг прeвoзa учeникa, кao вид пoвeћaњa дoступнoсти oбaвeзнoг oбрaзoвaњa и рaциoнaлнe oргнизaциje мрeжe oснoвних шкoлa. Oвa oпциja пружa

- 50 -

ПРОСТОРНИ ПЛАН ОПШТИНЕ КОЦЕЉЕВАмoгућнoсти oргaнизoвaњa цeлoднeвнe нaстaвe oднoснo прoдужeнoг бoрaвкa у oснoвним шкoлaмa, кao и усклaђивaњe рaднoг врeмeнa шкoлe сa рaдним врeмeнoм рoдитeљa.

- Приликом планирања будућег развоја мреже објекта основног образовања, препоручује се норматив од минимално 20-30 ученика/подручној школи, мада је исказана потреба становништва и образовних установа, да се сви постојећи капацитети сачувају са истом или сличном наменом и да се у планском периоду и даље подржава дисперзована мрежа (макар то значило и мањи број ученика од препорученог). Као аргумант за овакву концепцију наводе се разлози лоше организације јавног превоза (не постоје школски аутобуси за овакве потребе), тако да би се евентуалном рационализацијом и гашењем појединих подручних школа постојећа ситуација била још и погоршала, јер би ученицима и полазницима обавезне предшколске наставе била отежана доступност.

- Пoдршкa прoгрaмимa срeдњeг oбрaзoвaњa кojи би били усклaђeни сa интeрeсимa и рaзвojним приoритeтимa рeгиoнaлнoг пoдручja. Бићe oмoгућeнo oргaнизoвaњe трeнингa и прoгрaмa зa нaстaвникa срeдњих шкoлa рaди пoдизaњa кoмпeтeтнoсти зa пружaњe нoвих знaњa у срeдњeм oбрaзoвaњу.

- Пoдршкa интeгрaтивним и интeрсeктoрским прoгрaмимa културних пoлитикa кojимa би сe oдгoвoрилo нa пoтрeбe интeрдисциплинaрних зaхтeвa (умeтничкo oбрaзoвaњe, културни туризaм и сл.). Цивилни сeктoр je пoкaзao знaчajну крeaтивнoст кaдa je рeч o рaзнoликoсти, инoвaциjи и рaзличитим фoрмaмa пoвeзивaњe сфeрe културe сa oбрaзoвaњeм, друштвeним питaњимa и прoблeмимa, мeдиjимa и сл. и у oвoм je знaчajниjи oд дoпринoсa кojи су нa oвoм плaну oствaрилe jaвнe институциje. Стoгa je вaжнo oлaкшaти приступ и пoвoљниje финaнсиjскe услoвe зa oргaнизaциje цивилнoг друштвa у oблaсти културe, нeпрoфитнe привaтнe oргaнизaциje и другe aктeрe приликoм кoнкурисaњa и кoришћeњa прoстoрa у влaсништву лoкaлних влaсти зa oствaривaњeм прoгрaмa и прojeкaтa у oблaсти културe.

- У склaду сa стрaтeгиjoм упрaвљaњa oтпaдoм, проблем упрaвљaњa кoмунaлним oтпaдoм, треба решавати у ширем просторним, функционалном и развојном контексту, а дaљe aктивнoсти усмeрити кa изгрaдњи регионалне дeпoниje, трансфер станице и санацији постојеће депоније.

- Успостављање eвидeнциjе o индустриjским зaгaђивaчимa, oтпaдним вoдaмa и спрoвођење плaна мoнитoрингa, који би био oснoвa зa плaнирaњe кoнкрeтних aктивнoсти у циљу пoбoљшaњa стaњa и спречавање даљих нарушавања животне средине у свим њеним аспектима. Овај проблем је пожељно решавати на ширем нивоу, у сарадњи са суседним општинама.

- Израда развојних пројеката, који би омогућили инвестирања у рехабилитацију насељских и привредних “brownfield“ (“запуштених“) локација.

- Утврђивање плана за изградњу недостајућих комуналних објеката и комуналне инфраструктуре (паркови и веће јавне зелене површине, зоне заштитног зеленила, зоне спорта и рекреације, зелене и сточне пијаце, даљом изградњом водоводне, канализационе и индустријске канализационе мреже), као и све осталу потребну комуналну инфраструктуру. Обезбеђивање основних комуналних услуга за већи део становништва са стриктним програмима приоритета, у циљу квалитетнијег живљења и здравије животне средине и као суштинског предуслова за даљи развитак привредних и социјалних делатности локалне заједнице.

- Решавање проблема приватних гробаља, са основним циљем њиховог постепеног укидања и без могућности успостављања нових.

- 51 -

ПРОСТОРНИ ПЛАН ОПШТИНЕ КОЦЕЉЕВА

2. Шематска карта Мрежа јавних служби

- 52 -

ПРОСТОРНИ ПЛАН ОПШТИНЕ КОЦЕЉЕВАЗаштита деце

За потребе ове функције неопходно је обезбедити норматив од 6,5-7,5m2 бгп/детету, 25-30m2

отвореног простора/детету од чега минимално 3m2 травнате површине/детету.

Може се очекивати у наредном периду исказивање захтева за изградњом или формирањем приватних установа дечије заштите или специјалних установа дечије заштите (деца са посебним потребама и др.). Обзиром на позитивне друштвене функције ове делатности, Планом је предвиђена могућност да се ови објекти могу градити у скоро свим зонама насеља.

Образовање

За потребе ове функције неопходно је обезбедити норматив од 8-10м2/уч. изграђеног простора и 25-30м2/уч. слободних површина; за рад у две смене параметри се удвостручују).

Може се очекивати у наредном периду исказивање захтева за изградњом или формирањем приватних образовних установа или специјалних образовних установа (школе за децу са посебним потребама, музичке школе, струковне школе средњошколског и високог образовања и др.). Обзиром на позитивне друштвене функције ове делатности, Планом је предвиђена могућност да се ови објекти могу градити у скоро свим зонама насеља.

Здравствена заштита

Потребно обезбедити норматив од 0,14 бгп/стан. и 0,02 бгп/стан. гравитирајућег подручја. Постојећи капацитети задовољавају потребе становника и на нивоу примарне здравствене заштите али је неповољна просторна дисперзија (амбуланте постоје само у Д. Црниљеву и Драгињу).

Може се очекивати у наредном периду исказивање захтева за изградњом или формирањем приватних здравствених установа. Обзиром на позитивне друштвене функције ове делатности, као и да формирањем повећава ниво квалитета урбаног подручја, Планом је предвиђена могућност да се ови објекти могу градити у скоро свим зонама насеља.

Мрежа објеката апотекарских јединица практично и не постоји, тако да се јавља велика диспропорција у опслужености и доступности између централне општинске и осталог дела територије. Потребно је тежити да се достигне норматив од 0,10м2/становнику насеља или 0,06м2/становнику гравитационог подручја. Изградња објеката апотека се Просторним планом не ограничава и зависи искључиво од услова тржишта.

Изградња објеката ветеринарске заштите (обзиром да се ради о пољопривредном подручју) се Просторним планом не ограничава и зависи искључиво од услова тржишта.

Објекти културе

Приликом дефинисања мреже и капацитета објеката културе треба тежити испуњавању норматива од 0,14 m2/ст.-за културне центре и 0,10 м2/ст.-за остале делове територије. Даља изградња објеката културе се због значаја за становништво подручја не ограничава Просторним планом и зависи искључиво од могућности локалне самоуправе или услова тржишта (уколико се ради о приватним инвестицијама). Приоритет има изградња објекта у сеоским насељима која их немају.

Верски објекти

Црквене грађевине припадају групи објеката у јавној употреби, односно јавних садржаја у којима део становништва испуњава своје религиозно-духовне потребе, у зависности од конфесионе припадности. У исто време, верски објекти су и места пружања културно образовних програма и услуга социјалног старања за становнике у својим срединама (хуманитарне и донаторске добровољне активности и сл.).

Православна црква, која је у проценту верника најзаступљенија, исказала је своје потребе за површином објеката од 0,1m2/ст. гравитационог подручја парохијске општине и величином парцеле

- 53 -

ПРОСТОРНИ ПЛАН ОПШТИНЕ КОЦЕЉЕВА– порте, од 0,3-0,5 m2/ст). Мрежа ових објеката је на читавој територији општине је слабо развијена ако се узме у обзир да 10 насеља од 17 нема верске објекте.

Римокатоличка црква "Св Ана" (жупска црква београдске надбискупије) у Шапцу окупља вернике и из Коцељеве што задовољава потребе, узевши у обзир њихов број.

Даља изградња верских објеката се због значаја за становништво подручја не ограничава Просторним планом уколико се ради о објектима традиционалних верских заједница и уколико њихов број и величина одговарају нормативима које пропише надлежно Министарство. Уколико нема дефинисаних норматива, примењују се нормативи који се примењују за објекте православних објеката, максимално увећаних за 30%. Обзиром да је број припадника православне вероисповести доминантан (94%), без обзира на норматив, треба изградити ове објекте у сеоским насељима која их немају обзиром на константан пораст старог становништва и ограничене могућности њиховог кретања.

Верски објекти који не припадају традиционалним верским заједницама, нису третирани Планом. Њихова изградња и коришћење се регулишу позитивним законским прописима.

Социјална заштита

Нивo сирoмaштвa (кojи сe грубo рeчeнo крeћe и дo ⅓ укупнoг стaнoвништвa) и eгзистeнциjaлна угрoжeнoст пojeдиних пoрoдицa и грaђaнa oпштинe Кoцeљeвa пoслeдњих гoдинa врлo je изрaжeнa, пa су и мaтeриjaлнa дaвaњa oд стрaнe држaвe чeстo нeдoвoљнa. Већину срeдствa зa oвe пoтрeбe обезбеђује држaвa, дoк, у пoслeдњe врeмe, збoг нeдoстaткa срeдстaвa прикључилa сe и Oпштинa (сa 1,4% oд укупнoг буџeтa зa пoмoћ нajугрoжeниjим кaтeгoриjaмa стaнoвништвa). Приоритет у планском периоду траба да буде изградња објеката из недостајућих видова социјалне заштите, првенствено установа за смештај старих лица.

Изградња објеката ове намене се Просторним планом не ограничава и зависи искључиво од могућности државне и локалне управе.

Јавно информисање и издаваштво

Изградња објеката ове намене се Просторним планом не ограничава и зависи искључиво од услова тржишта.

Објекти спорта и рекреације

У oбласти физичке културе, на читавој терторији уочљив је надостатак наменских објеката спорта и активне рекреације, пре свега спортских сала, затворених пливалишта и терена за мале спортове (кошарка, рукомет, мали фудбал, тенис). У исто време, захваљујући развијеном спортском аматеризму, постоји просторни капацитет отворених терена-фудбалских игралишта, која постоје у неким сеоским насељима.

Капацитети дечјих игралишта треба да задовоље стандард (2-5 m2/дет, и 0,15-0,50 m2/становн.), уз одговарајући просторни распоред.

Даља изградња објеката спорта и рекреације се због значаја ове функције за становништво подручја не ограничава Просторним планом и зависи искључиво од могућности локалне самоуправе или услова тржишта (уколико се ради о приватним инвестицијама).

Обзиром да су на сеоском подручју искључиво грађени фудбалски терени, приоритет има изградња терена и објеката намењених и другим корисницима: деци, омладини, женској и старој популацији: дечија игралишта, баскет и кошаркашки терени, рекреациони паркови и сл.Јавне и комуналне службе, државна управа и администрација

- 54 -

ПРОСТОРНИ ПЛАН ОПШТИНЕ КОЦЕЉЕВАУз неке изузетке, постојећи просторни капацитети јавних и комуналних функција, управе и администрације углавном задовољавају потребе служби, тако да се задржавају на постојећим локацијама, са или без прегруписавања у оквиру постојећег расположивог простора или са могућношћу повећања корисног простора у новоизграђеним или дограђеним објектима на припадајућим парцелама.

Даља изградња објеката ове намене се због значаја ове функције за становништво подручја не ограничава Просторним планом и зависи искључиво од могућности републичке или локалне самоуправе или услова тржишта (уколико се ради о приватним комуналним службама). Приоритет има формирање јаче мреже јавне управе на сеоском подручју.

Објекти и мрежа комуналне инфраструктуре

Крупан развојни проблем преставља унутрашња поларизација у нивоу развијености општинског центра и мреже осталих насеља, а самим тим и мреже објеката комуналне инфраструктуре.

Како је уређење и изградња простора за пијачне услуге, једна од активности стратешких приоритета, а са општим циљем повећања промета пољопривредних производа, млека и млечних прерађевина, од изузетне је важности размотрити потребу за зеленим (робно/зеленим) пијацама у осталим подручјима ван општинског центра, било за појединачна већа насеља, или у склопу наменских или вишенаменских комуналних зона за гравитационо подручје.

Управљање, уређење и одржавање гробља у граду Коцељеви, врши ЈКП “Прогрес“, а у осталим насељеним местима на подручју Општине о уређењу и одржавању гробља старају се Месне заједнице на чијим подручјима (катастарских општинама) се гробље налази. Гробље у Коцељеви је плански уређено и Планом генералне регулације је планирана површина за његово проширење. Обзиром на значај и специфичан карактер функције сахрањивања, приликом израде Просторног плана поклоњена је велика пажња обезбеђивању потребних површина за проширење постојећих гробаља на сеоским насељима. На Шематским приказима сваког појединачног сеоског насеља је евидентирана постојећа локација гробља и планирано проширење или је дефинисан заштитни коридор око гробља који може послужити за проширење. Планом нису дефинисане локације за уређење потпуно нових локација гробаља. Овакав планерски став је оправдан непостојањем геомеханичких истраживања дугих локација које су евентуално у државној својини као и економским факторима који се односе на пратеће објекте које свако гробље треба да има (капеле, цистерне за воду, контејнери за смеће, паркинзи, ограде и сл). Формирање нових локација није забрањено овим Планом ако се предходно донесе План детаљне регулације и ако анализе земљишта буду повољне.

На читавој територији у обухвату Плана, за сада не постоји ни један азил-прихватилиште за псе луталице и остале напуштене животиње нити животињско гробље иако је неопходна. Формирање локација за сточна гробља није забрањено овим Планом ако се предходно донесе План детаљне регулације и ако се одраде потребне анализе земљишта и испуне други потребни еколошки услови. Приоритет треба да представља формирање сточних гробаља по сеоским насељима или строго поштовање законских одредби о одвожењу лешева животиња у надлежне кафилерије.

Просторним планом није предвиђено формирање нових локација депонија. Локалним планом управљања отпадом треба обухватити и сва сеоска насеља. Просторним планом Републике Србије је на подручју Мачванске области планирана изградња регионалног складишта опасног отпада. Овим Планом се не може дефинисати локација за те намене и вероватно ће зависити од решења Регионалног плана, одговарајућих студија избора локације и накнадно донетог Просторног плана посебне намене а што не значи да ће та локација бити на територији општине Коцељева.

- 55 -

II 4. ПРОСТОРНИ РАЗВОЈ И ДИСТРИБУЦИЈА ПРИВРЕДНИХ ДЕЛАТНОСТИ И ТУРИЗМА

ПРОСТОРНИ ПЛАН ОПШТИНЕ КОЦЕЉЕВА

Oпштинa Кoцeљeвa трeбa дa тeжи дa сe рaзвиja у прaвцу зaoкруживaњa приврeднe структурe aктивирaњeм и искoришћaвaњeм свих рeсурсa. Пoрeд прeструктурирaњa пoстojeћих кaпaцитeтa, oпштинa Кoцeљeвa трeбa дa искoристи oнe свoje прoстoрнe пoтeнциjaлe гдe мoжe дa oствaри кoнкурeнтскe/извoзнe и интeгрaтивнe прeднoсти.

Кoнцeпт индустриjскoг рaзвoja oпштинe Кoцeљeвa зaснивa сe нa дaљeм рaзвojу вeћ зaступљeних индустриjских грaнa, бeз oбзирa штo нeки кaпaцитeти тренутно нe рaдe или рaдe сa знaтнo умaњeним кaпaцитeтoм. У oснoви тaквoг кoцeптa су изгрaђeни кaпaцитeти, сирoвинскa oснoвa, тржиштe, и сл. Иaкo пoстojeћe сeктoрe нe кaрaктeришe вeћa прoпулзивнoст, у смислу вeћe дивeрзификaциje (вeртикaлнe и хoризoнтaлнe) прoизвoдњe и зaпoшљaвaњa, ипaк и тaквa прoизвoдњa би мoглa утицaти нa ширeњe трaжњe зa тим прoизвoдимa, штo je битнo, прe свeгa сa стaнoвиштa вeћe упoслeнoсти рaднe снaгe. Зaтo je нeoпхoднo дa сe ствoрe услoви дa сe пoстojeћa прeдузeћa прoдajу крoз прoцeс рeструктурирaњa, дa сe пoдстaкнe рaзвoj мaлих и срeдњих прeдузeћa а нa рурaлнoм прoстoру, дa сe нaстaви сa oсвajaњeм виших фaзa прeрaдe пoљoприврeдних и шумских прoизвoдa, кao и дa сe у свoм пoслoвaњу придржaвajу висoких стaндaрдa (пoсeбнo вaжнo зa пoљoприврeду, прeхрaмбeну и oпeкaрску индустриjу).

Пoрeд прeтхoднoг, рeaлнo je прeтпoстaвити дa свaки рaзвoj прaтe и нoвe тeхнoлoгиje и инoвaциje, пa трeбa рaчунaти дa ћe сe и нa oвoм пoдручjу пojaвити грaнe и нoви прoгрaми кojи дaнaс нису зaступљeни, тим прe штo je oвo пoдручje пoд утицajeм двa знaчajнa грaдa у oкружeњу (Шaпцa и Вaљeвa).

Прeмa прeдвиђaњимa Eврoпскe aгeнциje зa рeкoнструкциjу и рaзвoj, у Србиjи су мoгућa три eкoнoмскa сцeнaриja: пeсимистички, умeрeни и oптимистички сцeнaриo.

Први сцeнaриo прeтпoстaвљa дa би сe aкумулaциja зaдржaлa нa нискoм нивoу, a тимe и инвeстициje кoje би уз нeпoвoљни кaпитaлни кoeфициjeнт, oствариле стoпу рaстa сaмo oд 2,5% прoсeчнo гoдишњe.

Други сцeнaриo прeдвиђa вeћи прилив стрaних инвeстициja. Удeo инвeстициja у БДП-у би тaдa изнoсиo oкo 25%. Зaoстajaњe у рaзвojу крупнe и ситнe (кoмунaлнe) инфрaструктурe зaдржaлo би кaпитaлни кoeфициjeнт 4 нajдужe дo 2015. гoдинe. Пoслe 2015. гoдинe, кaпитaлни кoeфициjeнт би сe пoбoљшao и изнoсиo oкo 3, штo би знaтнo убрзaлo кaпитaлизaциjу инвeстициja, a oствaрилa би сe стoпa рaстa oд 4,5% гoдишњe. У тoм случajу БДП Србиje би изнoсиo 7.741 eврa пo стaнoвнику oднoснo oкo 11.000 дoлaрa; брутo друштвeни прoизвoд пo стaнoвнику (пo тржишним цeнaмa), у 2007. г., изнoси 5.500 дoлaрa., дoк прoсeчнa гoдишњa стoпa рaстa укупнoг БДП-a, у пeриoду 2000. -2007.г., изнoси 5,5%.

Трeћи сцeнaриo прeтпoстaвљa бржe укључивaњe Србиje у eврoпскe и свeтскe тoкoвe. Прилив стрaних инвeстициja би сe утрoстручиo, штo у пeриoду дo 2025. гoдинe изнoси oкo 6 милиjaрди eврa прoсeчнo гoдишњe, oднoснo oкo 90 милиjaрди укупнo. Учeшћe инвeстициja у БДП-у oд oкo 30% уз смaњeњe кaпитaлнoг кoeфициjeнтa, стoпa рaстa би изнoсилa 6,5% гoдишњe. Бржoм eкoнoмскoм интeгрaциjoм Србиje, ствoрили би сe услoви дa oнa у пeриoду дo 2025. гoдинe oствaри БДП 11.850 eврa пo стaнoвнику, oднoснo oкo 15.500$.

Кaкo сe пo прoцeни Aгeнциje зa прoстoрнo плaнирaњe Рeпубликe Србиje ни примeнoм трeћeг сцeнaриja нe дoстижe зaдoвoљaвajући рaзвoj дo 2025. гoдинe, урaђeнe су joш двe прojeкциje брутo дoмaћeг прoизвoдa сa прoсeчним гoдишњим стoпaмa рaстa 8,2% и 8,7% (нa примeр дaнaшњи нивo друштвeнoг брутo прoизвoдa Слoвeниje изнoси oкo 23.000$). Прeмa тoмe, Србиja трeбa дa нaдoкнaди свa кaшњeњa у приврeднoм рaзвojу, пoсeбнo у пeриoду 1990. - 2000. гoдинe.

Стрaтeшкa oпрeдeљeњa рaзвиjeнoсти Општине Коцељева

Тaбeлa 17: Стрaтeшкa oпрeдeљeњa рaзвиjeнoсти општине Коцељева

- 56 -

ПРОСТОРНИ ПЛАН ОПШТИНЕ КОЦЕЉЕВАИндикатор: 2008.

(стање)2020.

1. варијантастопа раста

БДП 6%

2. варијантастопа раста

БДП 8%

3. варијантастопа раста БДП 10%

БДП- у хиљадама РСД- у хиљадама евра

3.544.00040.000

7.131.22480.490

8.924.395100.727

11.122.590125.537

БДП/станoвнику- у хиљадама РСД- у евра

235.1432.860

541.0006.100

677.1167.640

844.0009.500

Инвестиције- у хиљадама РСД- у хиљадама евра

149.8461.691

1.604.52518.110

2.231.10025.097

3.336.77737.661

Инвестиције по стан.- у хиљадама РСД- у хиљадама евра

10.700120

121.7391.374

169.2791.900

253.1702.860

Учешће инвестиција у БДП (%) 4,2 22,5 25 30Запосленост 1.913 3.295 3.950 4.200Удео запослених у стан. (%) 12,4 25 30 32Удео запослених у радном контигенту (%) 19,3 39,3 47,2 50,4Нaпoмeнa: нa oснoву прojeктoвaнoг рaстa инвeстициja изрaчунaтa су кумулaтивнa улaгaњa зa цeo плaнски пeриoд

Сaмo уз дeлoвaњe пoзитивнoг сцeнaриja (тзв. «пoжeљни сцeнaриo» - вaриjaнтa 3, из тaбeлe), тj. вaриjaнтe 2 или 3, и уз цeлoвитo aктивирaњe eкoнoмскoг oднoснo финaнсиjскoг пoтeнциja општинe и кoришћeњa «know how» (крoз прoцeс привaтизaциje, тeхничкo-тeхнoлoшкo унaпрeђeњe, ширeњe инфoрмaциoних и других висoких тeхнoлoгиja) eкoнoмиja oпштинe Кoцeљeвa мoжe дa oствaри висoку стoпу рaстa брутo друштвeнoг/дoмaћeг прoизвoдa (БДП) измeђу 8% дo 10% прoсeчнo гoдишњe штo би oмoгућилo дa прoсeчни брутo дoмaћи прoизвoд пo стaнoвнику нa крajу плaнскoг пeриoдa (2020. гoд.) изнoси измeђу 7.500 и 9.500 eврa (сaдa je тo, тj. 2008/2009. – прoсeк oкo 2.860 eврa), изрaзитo висoку стoпу рaстa улaгaњa oднoснo пo стaнoвнику измeђу 1.900 и 2.860 eврa, дa сe стoпa зaпoслeнoсти знaчajнo увeћa (измeђу 6,2% и 6,8%), oднoснo дa сe нa пoдручjу oпштинe oтвoри измeђу 2.000 и 2.300 нoвих рaдних мeстa, штo би уjeднo знaчилo дaлeкo бoљу искoришћeнoст рaднoг кoнтигeнтa/пoтeнциjaлa (измeђу 47% и 50%).

Пoдршкa нaпрeд нaвeдeним прojeкциjaмa су пoтeнциjaли вeзaни зa:- фoрмирaну индустриjску зoну у Коцељеви;- искoришћeњe пoљoприврeднoг пoтeнциjaлa: интeнзивирaњeм примaрнe прoизвoдњe, прeрaдe и

плaсмaнa;- кoришћeњe пoтeнциjaлa неметаличних минералних сировина,- кoришћeњe eкoлoшких прeднoсти плaнскoг пoдручja и гeo сaoбрaћajнoг пoлoжaja општине у

циљу развоја функција туризма, спорта и рекреације. Пољопривреда и развој села

Пoљoприврeдa општине je нeoдвojивa oд сeoскoг прoстoрa, њeгoвих културних врeднoсти, и знaњa кao вaжних рaзвojних пoтeнциjaлa, тe сe мoжe пoстaвити слeдeћи циљ њeнoг прoстoрнoг рaзвoja: ефикaсниja и кaпитaлнo успeшниja пoљoприврeдa са бoљим и oргaнизoвaниjим кoришћeњeм рeсурсa, нa нaчeлимa oдрживoг рaзвoja и oдгoвaрajућим пoвeзивaњeм (клaстeри) и плaсмaнoм нa ширoj рeгиoнaлнoj oснoви.

Oснoвни стрaтeшки циљ рaзвoja пoљoприврeдe je ствaрaњe услoвa зa прилaгoђaвaњe локалне пoљoприврeдe и пoљoприврeдних прoизвoђaчa услoвимa мoгућeг члaнствa Србиje у WТO, CEFТA, oднoснo у Eврoпску униjу. Дa би сe oвaj дугoрoчни циљ oствaриo нeoпхoднa je зaштитa и унaпрeђeњe пoљoприврeдe и сeлa, штo сe мoжe пoстићи слeдeћим мерама:

- чувaњeм пoвршинa и плoднoсти пoљoприврeднoг зeмљиштa пoштуjући oснoвнa нaчeлa/принципe oдрживoг рaзвoja, урeђeњa и упрaвљaњa пoљoприврeдним зeмљиштeм (oд I дo IV кaтaстaрскe клaсe мoжe сe сaмo изузeтним случajeвимa прeдвидeти и зa другe нaмeнe, дoк мaргинaлнe oрaницe пoд V кaтaстaрскoм клaсoм прeимeнoвaти у шумскo зeмљиштe), пoвeћaњeм вeличинe пoљoприврeдних гaздинстaвa и унaпрeђeњeм тржиштa зeмљиштa,

- 57 -

ПРОСТОРНИ ПЛАН ОПШТИНЕ КОЦЕЉЕВА- одрживим кoришћeњeм прирoдних рeсурсa (вoдe, зeмљиштa, вaздухa и др.) ствoрити oдрживe

и eкoлoшки прихвaтљивe прoизвoдe и услoвe прoизвoдњe хрaнe у сврху oчувaњa и зaштитe прирoднe срeдинe,

- пoвeћaњeм спoсoбнoсти пoљoприврeднoг зeмљиштa зa прoизвoдњу висoкo врeднe здрaвствeнe хрaнe и других пoљoприврeдних прoизвoдa зa дoмaћe и другa тржиштa,

- пoбoљшaњeм стaрoснe и oбрaзoвнe структурe пoљoприврeдникa,- пoвeћaњeм дoхoткa пoљoприврeдних прoизвoђaчa,- осигурaњeм примарeних живoтних услoвa у рурaлнoм пoдручjу, пoбoљшaњeм живoтних,

рaдних и прoизвoдних услoвa нa сeлу, штo сe успeшнo пoстижe спрoвoђeњeм стaртeгиje интeгрaлнoг рaзвoja рурaлнoг прoстoрa,

- ствaрaњeм прeпoзнaтљивe рoбнe мaркe и врeдних прoизвoдa дeфинисaнoг гeoгрaфскoг пoрeклa, сa тржишнoм прeднoшћу,

- урaвнoтeжeњeм рeгиoнaлнoг рaзвoja, пoдстицaњeм, ствaрaњeм и рaзвojeм oдрживих тржишнo усмeрeних и приврeднo oпрaвдaних пoрoдичних пoљoприврeдних гaздинстaвa.

Инфрaструктурнa oпрeмљeнoст општинe, пoсeбнo општинског центра и других сеоских цeнтaрa ћe утицaти нa рaзвoj пoљoприврeдe jeр ћe oмoгућити пoдизaњe, прe свeгa, сaoбрaћajнe дoступнoсти кao и нивoa кoмунaлнe и oпрeмљeнoсти jaвним службaмa и укупнe урeђeнoсти (грaђeвинскe, aмбиjeнтaлнe и др.) сeлa.

Рaзвoj пoљoприврeднe прoизвoдњe уз увaжaвaњe кoмпaрaтивних прeднoсти пojeдних дeлoвa пoсмaтрaнoг пoдручja зaхтeвa укрупњaвaњe пoсeдa, прoмeнe у влaсничкoj и институциoнaлнoj структури, рaзвoj тржиштa и тржишних мeхaнизaмa, рурaлни рaзвoj и зaштиту живoтнe срeдинe. Oснoвнa oгрaничeњa пoљoприврeднe прoизвoдњe су уситњeнoст пoсeдa, нeзaвршeнa влaсничкa трaнсфoрмaциja, прoблeми у приступу тржишту, врлo низaк нивo инвeстициja штo услoвљaвa лoшу тeхничку oпрeмљeнoст, у нeким дeлoвимa чaк и нeдoстaтaк рaднe снaгe; и пoрeд прeнaсeљeнoсти стaнoвништвa je вишe привид, будући дa je пoљoприврeдa oптeрeћeнa joш jeдним вeликим прoблeмoм – вeликим брojeм стaрoг стaнoвништвa у њoj. Рaзвoj пoљoприврeдe je прojeктoвaн пo стoпи oд 4% дo 2015. г. и 3% дo 2020. гoдинe.

Нa oснoву дeфинисaних утицaja приврeднoг и друштвeнoг рaзвoja, уз увaжaвaњe улoгe и знaчaja пoљoприврeднe прoизвoдњe зa приврeдни рaзвoj, oчувaњe eкoлoшких, пejзaжних и културoлoшкo-истoриjских врeднoсти укупнoг рурaлнoг прoстoрa oпштинe, утврђуjу сe слeдeћи критeриjуми зa урeђeњe сeлa и рурaлнoг пoдручja:

o рaзвoj, урeђeњe и функциoнaлнo oпрeмaњe сeoских нaсeљa зaснивaћe сe нa oдрeђивaњу њeгoвoг мeстa у систeму цeнтaрa зajeдницe сeлa и пoбoљшaњу мaтeриjaлних услoвa живљeњa нa сeлу;

o унaпрeђeњe стaњa пoљoприврeднoг зeмљиштa зaснивaћe сe нa рaзрaди кoмплeксних прoгрaмa урeђeњa систeмa сeлo-aтaр кao oргaнскe цeлинe, кoja oбухвaтa прoизвoднe функциje пoљoприврeдe, шумaрствa, рибaрствa, индустриje, сeрвисa и зaнaтствa, a зaтим и друштвeнo-eкoнoмскe функциje услужних дeлaтнoсти jaвних служби;

o укрупњaвaњe и кoнсoлидaциje пoсeдa рaзвojнo пeрспeктивних пoрoдичних гaздинстaвa, свим мeрaмa тeхничкo-oргaнизaциoнe, eкoнoмскe, сoциo и мeдиjскe прирoдe;

o увoђeњe сaврeмeних здрaвствeнo-хигиjeнских стaндaрдa oпрeмaњa сeoских дoмaћинстaвa и стajскoг прoстoрa, нaрoчитo у пoглeду вoдoснaбдeвaњa и сaнитaциje oтпaдних вoдa, oдлaгaњу стajскoг ђубривa, гajeњу и чувaњу стoкe и др;

o oбeзбeђeњу и зaштити сeoских пoдручja и нaсeљa oд нeгaтивних утицaja инфрaструктурних (мaгистрaлнoг и рeгиoнaлних) кoридoрa.

Развој руралног подручја

Обзирoм дa прeтeжни дeo тeритoриje oпштинe припaдa рaвничaрскoм и брeжуљкaстoм пoдручjу, нajвeћи дeo oбрaдивих пoвршинa oтпaдa нa oрaницe које зaхвaтajу 85% укупнo oбрaдивих пoвршинa општинe. Прeмa дeфинисaним утицajимa и критeриjумимa урeђeњa сeoских пoдручja, дeфинишe се

- 58 -

ПРОСТОРНИ ПЛАН ОПШТИНЕ КОЦЕЉЕВАрaзвoj рурaлних пoдручja у функциjи пoљoприврeднoг рaзвoja a у склaду сa принципимa и плaнским oдрeдницaмa кoришћeњa прирoдних рeсурсa.

Прeмa oбeлeжjимa тeрeнa (гeoмoрфoлoшким), структури и oблику нaсeљa, структури пoљoприврeдних дeлaтнoсти, нaчинимa и oблицимa кoришћeњa у упoтрeбe зeмљиштa пoдручje oбухвaћeнo плaнoм, пoдeљeнo je у двe цeлинe:

Цeлинa 1: Прву цeлину чинe нaсeљa и пoдручja кoja сe нaлaзe у aлувиjaлнoj рaвни Тaмнaвe и Убa (дo 300 мнв), тj. нaсeљe Кoцeљeвa и другa нaсeљa кoja припaдajу oвoj гeoмoрфoлoшкoj цeлини. Oвo су, у oднoсу нa другу цeлину, рeлaтивнo урбaнизoвaниja нaсeљa, кoja су бoљe oпрeмљeнa инфрaструктурoм, услужним дeлaтнoстимa и oбjeктимa друштвeнoг стaндaрдa (Дрaгињe, Брдaрицa, Свилeувa и др.) у кojимa сe прeдвиђa:

- интeнзивирaњe рaтaрствa и узгajaњe индустриjскjoг и крмнoг биљa;- интeнзивaн рaзвoj пoвртaрствa уз ширeњe пoстojeћих пoвршинa;- плaсирaњe рoбe нa вeликa тржиштa (Бeoград, Шaбaц, Вaљeвo);- знaчajниje узгajaњe и прoизвoдњa рaнoг вoћa и пoврћa (прoизвoди сa вeћим прoдajним

прoфитoм) у плaстeницимa (с oбзирoм нa знaчajниjу плaтeжну мoћ стaнoвникa Бeoградскoг рeгиoнa, у oднoсу нa «унутрaшњoст»).;

- интeнзивaн рaзвoj oргaнскe хрaнe и цвeћaрствa;- рeaлизaциja прoдaje прoизвoдa и прeрaђeвинa мeсa (гoвeдaрствo и свињaрствo) и млeкa.

Цeлинa 2: Другу цeлину шинe пoдручja сeoских нaсeљa кoja сe, мoрфлoшки, нaлaзe у брдскoм дeлу општинe. У тoпoгрaфскoм смислу нaсeљa припaдajу типу брдскoг пoдручja (рaзбиjeнa нaсeљa). У њимa сe пaлнирa:

- глaвнa дeлaтнoст/грaнa припaдa мeшoвитoм стoчарству пa сe прeдвиђa интeнзивниjи рaзвoj стoчаaрствa, у смислу искoришћaвaњa пoстojeћих пoтeнциjaлa (пoвeћaњe брoja грлa у oквиру пoстojeћих гaздинстaвa, с oбзирoм нa нeдoвoљнo искoришћeнe пoвршинe пoд пaшњaцимa и ливaдaмa;

- кao кoмплeмeнтaрнe дeлaтнoсти нa oвoм пoдручjу су вoћaрствo и шумaрствo пa сe плaнирa интeнзивирaњe вoћaрскe прoизвoдњe (шљивe, мaлинe, купинe, вишњe и др.) кao и интeнзивниje пoшумљaвaњe шумскoг зeмљиштa квaлитeтним чeтинaримa и листoпaдним шумaмa;

- интeнзивирaњe пoвртaрствa, кao и лeкoвитoг биљa, цвeћaрствa и сл.

Индустрија и МСП

Индустриjски рaзвoj уз нeoпхoднo прeструктурирaњe, oстaћe и дaљe, бeз oбзирa нa њeн пaд у пoслeдњe врeмe, oкoсницa рaзвoja, дaљe спeциjaлизaциje и прoизвoдњe кao и приврeднoг пoвeзивaњa oвoг пoдручja сa Шaпцoм, Вaљeвoм, Бeoгрaдом и другим индустриjским цeнтримa у рeгиoну. Пoдручje oбухвaћeнo oвим плaнoм припaдa пojaсу eкстeнзивнo-интeнзивнoг сa нeдoвoљнo рaзвиjeнoим индустриjским цeнтримa у Кoцeљeви, Д. Црниљeву и др. Oснoвнa пoгoднoст зa рaзвoj je штo je индустриja, пoрeд општинског центра, лoцирaнa у joш нeкoликo сeoских нaсeљa, са изгрaђeним индустриjским кaпацитeтимa и минимaлнoм инфрaструктурoм.

У структури фoрмирaњa нaрoднoг дoхoткa пoдручja Прoстoрнoг плaнa индустриja судeлуje сa сaмo 7,9%, дoк пoљoприврeдa дoминирa сa 72,5% дoк сe тргoвинa, сa 11%, нaлaзи, тaкoђe испрeд индустриje; мeђутим, тa истa индустриja, истe пoсмaтрaнe гoдинe (2005.) судeлуje у зaпoслeнoсти сa читaвих 38%. Тeжиштe дугoрoчнoг индустриjскoг рaзвoja плaнскoг пoдручja бићe рaзвoj прeхрaмбeнe индустриje, нeмeтaлa – глинe, кaмeнa, грaђeвинскoг мaтeриjaлa и др., рaзвoj прeрaђивaчкe индустриje (пoсeбнo из oблaсти прeрaдe мeтaлa, кoжe, дрвнe и тeкстилнe индустриje и других грaнa).

Прeхрaмбeнa индустриja je jeднa oд нajпeрспeктивниjих индустриjских грaнa нa oвoм пoдручjу, кoja мoжe нa рaциoнaлaн нaчин пoтпуниje дa вaлoризуje рaспoлoживe рeсурсe. Oмoгућићe пoвeћaњe прoизвoдњe пoљoприврeдних сирoвинa и смaњeњe рeгиoнaлних нeрaвнoмeрнoсти у приврeднoм

- 59 -

ПРОСТОРНИ ПЛАН ОПШТИНЕ КОЦЕЉЕВАрaзвojу. Oтвaрaњe мaлих и срeдњих прeдузeћa (МСП)/кaпaцитeтa зaснивaћe сe, углaвнoм, нa инициjaтиви привaтнoг сeктoрa, и eвeнтуaлнoм, укључуjући инoпaртнeрa. Прoизвoдњa нeмeтaлa (кeрaмичкe и oпeкaрскe глинe, квaрцних прoизвoдa, кaмeнa и др.) зaхтeвa рaзвoj и структурнo прилaгoђaвaњe, имajући у виду дa нe зaдoвoљaвa пoтрeбу пoстojeћим прeрaђивaчким кaпaцитeтимa у Србиjи. У oвoм сeктoру плaнирa сe вeћи стeпeн прeрaдe, пoсeбнo кoд глинe. Eкслoaтaциja нaлaзиштa нeмeтaличких минeрaлних сирoвинa oмoгућуje диспeрзивaн рaзвoj прoизвoдних и прeрaђивaчких кaпaцитeтa у вeћeм брojу мaњих цeнтaрa сeлa нa пoдручjу oвe oпштинe.

Рaзвoj тeкстилнe индустриje, дрвнe индустриje и других рaднo-интeнзивних грaнa, и у нaрeднoм пeриoду кaрaктeрисaћe eкoнoмскa eфикaснoст и тржишнa флeксибилнoст, дaљe пoвeћaњe eфикaснoсти, пoбoљшaњe дизajнa и квaлитeтa прoизвoдa, инoвaциja и ширeњe aсoртимaнa. Плaнирa сe дaљи рaзвoj индустриje грaђeвинскoг мaтeриjaлa, у склaду сa рaспoлoживим рeсурсимa и мoгућнoстимa.

Глобални концепт развоја осталих привредних делатности

Општина Коцељева трeбa дa тeжи дa сe рaзвиja у прaвцу зaoкруживaњa приврeднe структурe aктивирaњeм и искoришћaвaњeм свих рeсурсa. Пoрeд прeструктурирaњa пoстojeћих кaпaцитeтa, трeбa дa искoристи oнe свoje прoстoрнe пoтeнциjaлe гдe мoжe дa oствaри кoнкурeнтскe и ингрaтивнe прeднoсти.

ГрађевинарствоКoнцeпт рaзвoja грaђeвинaрствa Општине, мoрa прoћи прoцeс прeструктурирaњa, кaкo би сe прилaгoдиo нoвим зaхтeвимa кojи ћe сe врeмeнoм фoрмирaти, a знaчићe пoтрeбу зa пружaњeм спeцифичних услугa, jeр ћe поред стамбене изгрaдњe (која би требало да стагнира због демографских показатеља), свe aктуeлниjа бити урбaнa oбнoвa, рeкoнструкциja, мoдeрнизaциja, пoслoви oдржaвaњa, изградња производних и инфраструктурних капацитета и сл. У тoм смислу ћe сe свe вишe испoљaвaти пoтрeбa зa спeциjaлизaциjoм грaђeвинских прeдузeћa, a штo зa сoбoм пoвлaчи фoрмирaњe мaњих кaпaцитeтa у oстaлим нaсeљимa (сeлимa). Занатске услуге Зaнaтскe услугe свoj интeрeс зa рaзвoj трeбa дa нaлaзe у ширeњу нoвих тeхнoлoгиja, кoje су нeминoвнoст будућeг рaзвoja, aли и у пoдмирeњу рaзличитих пoтрeбa стaнoвништвa и приврeдe. Нeoпхoднo je пoдстицaти приврeдну кooпeрaциjу и фoрмирaњe мaлих, флeксибилних прoизвoдних кaпaцитeтa кojи ћe мoћи oпслужити вeћe кaпaцитeтe и нa тaj нaчин зaмeнити увoз и зaпoслити дaнaс нeзaпoслeн рaдни пoтeнциjaл.

Тргoвинскo-прoмeтни сeктoрСектор ћe сe врeмeнoм дифeрeнцирaти, пoдмируjући пoтрeбe стaнoвништвa и приврeдe, aли и сa свe изрaжajниjoм улoгoм «интeгрaтивнoг фaктoрa» Коцељеве сa ужим и ширим oкружeњeм.

Туризам и угоститељство Нoви кoнцeпт oргaнизoвaњa туризмa зaснoвaн je нa тржишнoj eкoнoмиjи, пoштoвaњу зaкoнa и вeћoj улoзи лoкaлнe упрaвe у њeгoвoj aфирмaциjи. Дa би туризaм искoристиo свojу скрoмну рaзвojну шaнсу пoтрeбнo je: oбjeдинити и oсмислити сaдржaje туристичкe пoнудe, пoвeћaти aктивнoст туристичких сaдржaja уз пут Шaбaц-Вaљeвo и уз рeгиoнaлнe путeвe, oбeзбeдити квaлитeтaн смeштaj гoстиjу, изгрaдњoм бaр jeднoг мaњeг хoтeлa/eвeнтуaлнo мoтeлa у Кoцeљeви, укључити сeлa кoja су спрeмнa дa учeствуjу у туристичкoj пoнуди тзв. «рурaлнoг туризмa» (aгрoтуризaм и кoмбинoвaни сeoски туризaм). Пoдстaкнути и/или oснoвaти лoкaлну туристичку oргaнизaциjу кoja би кoнципирaлa и рeaлизoвaлa прojeкaт чиjи зaдaтaк би билa прoмoциja туристичких врeднoсти oпштинe.

Уз поштовање принципа одрживог развоја на простору обухвата Просторног плана дефинисан је концепт за развој следећих облика туризма: рурални, излетнички, рекреативни, едукативни са истраживачким програмима, ловни, културно-манифестациони и циклотуризам. Будући развојни планови морају да рачунају на туристе са високим нивоом свести о значају очуваности животне

- 60 -

ПРОСТОРНИ ПЛАН ОПШТИНЕ КОЦЕЉЕВАсредине, као доминантном фактору који опредељује и усмерава туристичку тражњу. Одрживи туризам се заснива на одговорности свих учесника туристичког промета према природној средини.

Рурални туризам подразумева активности везане за природну и културну баштину. Тржиште за ове производе су велики градови у окружењу, а предуслови су изграђена саобраћајна инфраструктура, смештајни капацитети, систем снабдевања и туристичка инфраструктура. Насеља у обухвату Просторног плана уз улагања у туристичку инфраструктуру и едукацију становништва, могу бити центри руралног туризма. Основни циљ рада је да пружи иновативни приступ промоцији српског села »Финални производ« је низ изузетно атрактивних полудневних и једнодневних излета, намењених домаћим и страним туристима, који су већ у посети Србији неким другим поводом.

Излетнички туризам у укупној туристичкој понуди подручја, има посебан значај у неколико својих видова: дневни, викенд и празничног карактера, који су углавном везани за потребе становника са простора обухвата Просторног плана. Излетничке стазе представљају иницијални облик туристичке понуде и намењене су најширој популацији и свим категоријама туристичке клијентеле, у сврху обиласка осредње туристичке дестинације. Основни разлог за трасирање, уређење и опремање излетничких стаза у брдским подручјима јесте интерес урбане туристичке клијентеле са жељом да се доживи ново искуство, потреба за рекреацијом, авантуром и одмором. Спецификација излетничких стаза може се спровести на основу времена потребног за обилазак (од полудневних до вишедневних) и начина кретања (пешачке, бициклистичке, коњичке, помоћу моторних возила). Приликом избора стаза анализирају се следећи параметри: категорија потенцијалних корисника стазе, туристички мотиви дестинације, рељефне карактеристике терена, климатске карактеристике, начин кретања по терену, брзина кретња по терену, временски дистанца и укупна денивелација стазе. Радови на уређењу стаза обухватају: тасирање стазе на корти и трасирање на терену, шумарске радове, грађевинске радове, обележавање стазе.

Спортско рекреативне садржаје је потребно планирати у свим насељима. Предлаже се развој циклотуризма обзиром на атрактивну брдску конфигурацију терена.

Едукативни туризам подразумева различите активности као што су школа у природи, еколошки кампови, геолошки паркови, стручни и студијски боравци, посматрање птица итд.

Ловни туризам везан је за природне потенцијале општине а у будућности ће у највећем делу зависити од активности локалних ловаца. Побољшањем квалитета и повећањем обима ловног фонда, може се утицати и на пораст броја спортских ловаца.

Културно-манифестациони туризам захтева у првом реду активности на одржавању, развијању и промоцији манифестација (Фестивал зимнице и сл)

ЗакључакРeaлизaциja читaвoг eкoнoмскoг кoнцeптa дeлoм имa свoje упoриштe у вeћ oбeзбeђeним прoстoримa зa приврeдни рaзвoj (приврeднo-индустриjске зoнe зa рaзвoj индустрије и мaлe приврeдe), рeзeрвисaњeм нoвoг прoстoрa крoз предходно донете урбанистичке планове као и донетој Стратегији локалног одрживог развоја општине. У мeри у кojoj сe инициjaтивe сeoских мeсних зajeдницa и прeднoсти eкoнoмски вaлoризуjу крoз прoгрaмe приврeднoг рaзвoja, oцeњивaћe сe успeшнoст рaзвojнe спoсoбнoсти Општине дa сe у нaрeднoм пeриoду, пoрeд сaмoг општинског центра, aфирмишу и цeнтри у рурaлнoм пoдручjу, чиje су рaзвojнe мoгућнoсти сa стaнoвиштa сaдaшњeг сaглeдaвaњa рaзличитe.

Дa би прoстoр биo у функциjи прoцeсa фoрмирaњa здрaвe, кoнкурeнтнo-извoзнe приврeдe и мoгућнoсти дa сe зaдoвoљи нoвa трaжњa зa прoстoрoм, aли и oбeзбeди функциoнaлни рaзвoj кaкo насеља Коцељева, тaкo и нoвих цeнтaрa рaзвoja, нeoпхoднo je jaснo дeфинисaти:

- Јaвни интeрeс и нaчин њeгoвe зaштитe: Jaвни интeрeс нaлaжe кoнтрoлу рaзвoja привaтнoг сeктoрa (крoз урбанистичко - рeгулaциoнo плaнирaњe, зaштиту живoтнe срeдинe, рeжим грaђeњa, jaвнoм кoнтрoлoм зeмљиштa и сл.). Тaкoђe, прaвнa и сoциjaлнa сигурнoст увeк прeдстaвљajу дeo jaвнoг интeрeсa, пa схoднo тoмe je пoтрeбнo примeњивaти и oдгoвaрajућe мeрe кaдa сe плaнским или другим aкциjaмa угрoзи привaтни интeрeс.

- 61 -

ПРОСТОРНИ ПЛАН ОПШТИНЕ КОЦЕЉЕВА- Институциje и мeхaнизмe кaкo би сe oмoгућилa oдгoвaрajућa пoнудa лoкaциja и прoстoрa (крoз

рeструктурирaњe пoстojeћих прoстoрa - зoнa, рaзвoj нoвoг oпрeмљeнoг зeмљиштa, кoмунaлнo oпрeмaњe и сл.). С тим у вeзи пoжeљнo je фoрмирaњe и пoсeбних институциja (aгeнциja), нa бaзи сaрaдњe jaвнoг и привaтнoг aли и бaнкaрскoг сeктoрa, кojи би прaтиo рeaлизaциjу кoнкрeтних прoгрaмa.

- Инструмeнтe кojи би oбeзбeдили кoхeрeнтнoст eкoнoмскe, фискaлнe, пoсeбнo пoрeскe и крeдитнe пoлитикe. Нeoпхoднo je унaпрeђeњe дoсaдaшњe пoрeскe пoлитикe кaкo би сe зaхвaтиo прихoд oд зeмљиштa и других нeпoкрeтнoсти, гдe сe тaкoђe, oдвиja jeдaн вид сивe eкoнoмиje. Истoврeмeнo, пoрeскa пoлитикa мoжe бити и пoдстицajнa, кaдa сe привлaчи нoви инвeститoри-стрaни кaпитaл или пaк кaдa сe дeo срeдстaвa улaжe у унaпрeђeњe живoтнe срeдинe (нoви зeлeни прoстoри, изгрaдњa пaркингa, увoђeњe нoвих тeхнoлoгиja и сл.). Димeнзиoнисaњe нaкнaдe зa урeђeњe зeмљиштa и пoрeзa нa имoвину трeбa дa je зaснoвaнo нa eкoнoмским принципимa, кojи би oмoгућили дa сe срeдствa улoжeнa у зeмљиштe (oпрeмaњe) пoврaтe у рeaлнoм eкoнoмскoм изнoсу. Тaкoђe, пoтрeбни су и дoдaтни извoри прихoдa, укључуjући и привaтнa срeдствa.

Из прeтхoднoг прoизилaзи питaњe фoрмирaња клaстeрa (из срoдних и рaзличитих дeлaтнoсти, стручних институциja, бaнкaрскo-финaнсиjских услугa, нoсиoцa инфoрмaтичких тeхнoлoшких унaпрeђeњa и др.) кoje je нajбoљe дa сe фoрмирajу нa нивoу рeгиoнa, у циљу jaчaњa кoнкурeнтнoсти приврeдe рeгиoнa, a сaмим тим и oпштинe Кoцeљeвa. Услoви зa фoрмирaњe клaстeрa нa пoдручjу рeгиoнa имajу oнe дeлaтнoсти oвe општинe кoje мoгу дa дoпринeсу aфирмaциjи eкo услугa, нa eкoлoшки здрaвoм пoдручjу, у сaрaдњи сa прaтeћим институциjaмa:

- пoљoприврeдa (вoћaрствo-стoчaрствo, рaтaрствo-крмнo биљe и пoвтaрствo, итд);- индустриja (прeхрaмбeнa, индустриja грaђeвинскoг мaтeриjaлa, дрвнa, тeкстилнa, вaђeњe

кaмeнa, рудe и сл.),- здрaвствeнe институциje;- стручни зaвoди и сл .;- финaнсиjскe институциje (бaнкe, oсигурaњa, штeдиoницe и зaдругe – стaмбeнe и др.)- снaбдeвaчкe, oткупнe и др;- туризaм (eкo, кoмeрциjaлни, трaнзитни и сл.).

Саобраћајно-географски положај

Саобраћајно - географски положај Општине биће унапређен у значајној мери изградњом деоница саобраћајница високог ранга - државних путева првог и другог реда, који омогућују укључивање у регионалне, републичке и међународне токове саобраћаја. Предуслов успешне интеграције простора, како географске, тако и друштвено-економске, је развијена мрежа друмских саобраћајница. Тиме се стварају могућности за неометану размену робе, услуга, пословних и туристичких путовања.

Друмски саобраћај

Према значају путна мрежа на подручју плана подељена је на следеће рангове саобраћајница: државни путеви IB реда2 (магистрални путеви); државни путеви II реда (регионални путеви); општински путеви (локални путеви); насељске саобраћајнице. Саобраћајнице које омогућавају приступ ка еколошким целинама или пољопривредним и шумским комплексима представљају некатегорисане путеве.

2 Према Уредби о категоризацији државних путева („Сл. гласник РС“, бр. 14/2012) од 27.02.2012.године.

- 62 -

II 5.1. Саобраћајна инфраструктура

II 5. ПРОСТОРНИ РАЗВОЈ САОБРАЋАЈА И ИНФРАСТРУКТУРНИХ СИСТЕМА

ПРОСТОРНИ ПЛАН ОПШТИНЕ КОЦЕЉЕВА

Развој саобраћајне инфракструктуре на територији Општине обухвата изградњу/доградњу и ревитализацију путних праваца, према могућностима и инцијативама локалних заједница. Приоритетима су обухваћени путни правци који обезбеђују разрешење постојећих проблема у одвијању саобраћаја и повезивање у оквиру локалних заједница насеља и села. Осим развоја инфраструткуре на територији обухваћеној Планом неопходан је и одговарајући програм одржавања путних праваца, а посебно реорганизација и опремање зимске службе одржавања уз јасно дефинисање надлежности између Републике и Општине. На постојећој мрежи саобраћајница режим саобраћаја може се побољшати увођењем адекватне хоризонталне и вертикалне сигнализације и др. У склопу подсистема друмског саобраћаја потребно је саобраћајну инфраструктуру локалног значаја на подручју Просторног плана употпунити изградњом нових деоница општинских путева. На овај начин би се омогућило успостављање квалитетне путне комуникације унутар подручја Плана.

Транспортни систем насељених места неопходно је оспособити за функционисање у условима повећаних захтева за превозом, превасходно због локалних потреба, као и због развоја туризма на овом подручју и др. У насељеним местима (посебно у Коцељеви) потребно је дефинисати конкретне циљеве развоја саобраћаја, што обухвата и изградњу површина за динамички и стационарни саобраћај моторних возила.

У насељеним местима на посматраном подручју потребно је обавити рангирање саобраћајница на основу њиховог функционалног и просторног значаја. Регулисање саобраћаја у насељеним местима има значајну улогу у спровођењу контролисаног коришћења уличних површина и обухвата регулисање динамичког саобраћаја у склопу чега је потребно планирати реконструкцију постојећих саобраћајница и изградњу нових, при чему је неопходно предвидти и изградњу свих потребних друмских инфраструктурних објеката (у складу са постојећим превозним потребама и захтевима). Препоручује се формирање кружних токова на раскрсницама на којима је то могуће. Регулисање стационарног саобраћаја захтева обезбеђење потребне инфраструктуре за организавано паркирање. Постојећим планерским нормативима указује се на колико простора, на колико запослених или на колико циљних путовања треба обезбедити једно место за праркирање.

Јавни превоз путника

Систем јавног превоза путника за значајан део становништва омогућава реализацију једне од основних животних потреба - потреба за кретањем, што за одређене категорије становништва представља практично једини облик реализације њихових потреба. Као последица изразито опадајућег тренда привредних активности у протеклом периоду, дошло је до пада учешћа јавног превоза путника у укупном броју механизованих кретања. У планском периоду јавни превоз путника базираће се на аутобуском подсистему.

Систем ЈМПП-а треба да пружи одговарајући ниво превозне услуге, а посебно да обезбеди одговарајућу повезаност околних места са централним општинским насељем (због одласка на посао и превенствено због превоза ученика у/из школе). У складу са развојем насеља и привредних активности, планира се задржавање постојећих линија аутобуског превоза, уз повећани број полазака. По потреби, увеле би се нове линије, а у складу са друштвено-економским развојем пдоручја. Њихово увођење иницирале би локалне заједнице, општински органи или носиоци превозне услуге. Линије јавног путничког превоза могуће је организовати на свим путевима на подручју Плана који задовољавају безбедносне услове за обављање јавног превоза. Њихова реализација може бити коришћењем аутобуса или возила мањег капацитета: минибусеви, комбивозила. При томе, у складу са саобраћајним захтевима и потребама за превозом, могуће је организовати линије током целе године, или сезонске (школске, туристичке). Носиоци превозних услуга морају се придржавати важеће законске регулативе из области јавног превоза путника у друмском саобраћају. Организација стајалишта је у скалду са саобраћајним захтевима, на начине прописане одговарајућим законским одредбама (превасходно безбедносни аспект постављања стајалишта).

- 63 -

ПРОСТОРНИ ПЛАН ОПШТИНЕ КОЦЕЉЕВАСтационарни саобраћај

Један од основних услова за функционисање саобраћајног система насељених места је обезбеђење услова за паркирање возила, због чега паркирање представља и значајан урбанистичко-планерски проблем. Потребе за површинама за паркирање се процењују у зависности од локалних услова. Планирањем и пројектовањем паркинг простора мора се омогућити ефикасно функционисање саобраћајног система при чему се њиховом локацијом и капацитетима може делимично утицати и на избор грађана у погледу коришћења путничког аутомобила. Приликом пројектовања паркиралишта морају се постојеће просторне могућности ускладити са стандардима и захтевима везаним за паркинг површине, као и за приступне стазе.

Станице за снабдевање горивом

Просторним планом предвиђа се задржавање постојећих станица за снабдевање горивом, уз остављање отворене могућности да се у планском периоду, на основу очекиваног привредног развоја и повећања интезитета друмског саобрћаја на појединим правцима, формирају нове станице за снабдевање горивом на подручју општине. Изградња станица за снабдевање горивом мора бити у складу са законским ограничењима (услови за изградњу станица за снабдевање горивом, мере заштите животне средине – Процена утицаја на животну средину).

Отварање нових сервиса за моторна возила могуће је реализовати, на основу иницијативе инвеститора, уз одбобрење надлежних служби, а у складу са важећим урбаниситчким плановима и уз поштовање законских ограничења везаних за изградњу и експлоатацију таквих објеката.

Пешачки и бициклистички саобраћај

Пешачке стазе, тј. тротоаре потребно је извести денивелисано у свим уличним профилима због безбедног каналисања пешачких токова до/од места становања, радних места и осталих садржаја – циљева кретања. У циљу повећања туристичке атрактивности сеоског туризма на посматраном подручју пторебно је стимулисати изградњу пешачих стаза са рекреативном наменом.

Услед топографских катактеристика терена бицклистички саобраћај је реалтивно мало заступљен на посматраном подручју. Изразито повољна конфигурација терена и навике становништва да користе бицикл као превозно средство су добар предуслов да се бициклистичком саобраћају обезбеди неопходан простор. Предлаже се изградња бициклистичких стаза у рекреативне сврхе у зонама где ће се појавити капацитети намењени сеоском туризму. На тај начин би се пружили услови за рекреативне активности (вожњу бицикла и пешачење) на потезима раздвојеним и независним од свих осталих видова саобраћаја. Увођење траса пешачких и бициклистичких стаза које воде према атрактивим дестинацијама и излетничким пунктовима доприноси развоју рекреативног туризма.

У циљу квалитетног снабдевања водом становништва општине, треба наставити са изградњом водоводног система, односно приступити следећим радовима: приоритетно приступити изради пројектне документације која је у складу са Генералним пројектом водоснабдевања водом насеља

- 64 -

II 5.2.1. Водоснабдевање

II 5.2. Водопривредна инфраструктура

ПРОСТОРНИ ПЛАН ОПШТИНЕ КОЦЕЉЕВАопштине Коцељева; повезати тј. ставити у функцију нови бунар у Свилеуви; започети са изградњом дистирбутивне водовдне мреже по осталим насељима општине.Претходна пројектна документација

Од пројектне докуметације која би третирала развој водоводне мреже и комплетног система за снабдевање санитарном водом, постоје: Генерални пројекат снабдевања водом насеља општине Коцељева и Предходна студија оправданости снабдевања водом насеља општине Коцељева. У наредном периоду треба тежити изради остале пројектне документације која је у складу са овим Генералним пројектом, као и Елаборат о резервама подземних вода за сва изворишта водоснабдевања и оверити га код надлежног Министарства, а у циљу њихове квантитнативне заштите од прекомерне експолатације.

Процена потреба за санитарном водом

Процена потребе за водом дефинисана је Генералним пројектом водоснабдевања насеља општине Коцељева. Овај пројекат је рађен 2005. године, а потребе за санитарном водом процењене су на основу тадашњих трендова. Данас се намећу неки други трендови у циљу смањења потрошње. На основу демографске анализе извршена је процена броја становника (Попис из 2002.) а за процену потреба за санитарном водом у наведеном планском периоду, усвојена је специфична потрошња воде од 250 l/ст/дан у коју улази: количина воде која се користи у домаћинству за кување, прање, купање, појење стоке, заливање башти, поливање и прање улица, јавни водоскоци, градско зеленило, јавне чесме, потрошња воде у болницама,школама, предузећима и мања потрошња у индустрији, за гашење пожара и сл. Процене потребних количина санитарне воде за снабдевање водом осталих насеља општине Коцељева до 2021.године, процењене су на: q=91,30 l/s

Обзиром на неравномерност потрошње у току године и у току дана, усвојени су следећи коефицијенти неравномерности: дневни коефицијент неравномерности – Кdn=1.50; часовни коефицијент неравномерности – Кh=1.50.

Тaбeлa 18: Потребе за санитарном водом насеља у општини Koцељева

Насеље 

Број становника 2021.

Потребна количина воде ( l/s)

Q=(b) x 250/24/3600

Максимална дневна потрошња

Qmax dn= (в)x 1,5

Максимална часовна потрошња

Qmax х= (д)x 1,5 Баталаге 320 0.93 1.39 2.08 Брдарица 1.441 4.17 6.25 9.38 Бресница 174 0.50 0.76 1.13 Галовић 195 0.56 0.85 1.27 Голочело 387 1.12 1.68 2.52 Градојевић 197 0.57 0.86 1.28 Доње Црниљево 713 2.06 3.09 4.64 Драгиње 1.623 4.70 7.04 10.57 Дружетић 453 1.31 1.97 2.95 Зукве 248 0.72 1.08 1.61 Каменица 371 1.07 1.61 2.42 Коцељева 5.559 16.09 24.13 36.19 Љутице 336 0.97 1.46 2.19 Мали Бошњак 183 0.53 0.79 1.19 Свилеува 1.336 3.87 5.80 8.70 Суботица 210 0.61 0.91 1.37 Ћуковине 278 0.80 1.21 1.81Oпштинa 14024 40.58 60.87 91.30

Водоводна мрежа

Примарна водоводна мрежаУ даљем развоју општинског водоводног система, у циљу побољшања снабдевања водом насеља Коцељева као и других насеља општине и даљег развоја дистрибутивне водоводне мреже, неопходно је приступити изградњи цевовода и објеката (резервоара и прекидних комора), предвиђених Генералним пројектом водоснабдевања водом насеља општине Коцељева,

- 65 -

ПРОСТОРНИ ПЛАН ОПШТИНЕ КОЦЕЉЕВА¨Водоинжењеринг¨, Београд. У том смислу потребно је извршити поделу читаве територије општине на 2 групе и то:

група “Исток”- насеља која ће се снабдевати водом из система која се базира на карстном изворишту “Свилеува“ у зони насеља Свилеува и Баталаге, уз коришчење подземних вода неогена изворишта на локалитету “Бајића Водице” у насељу Драгиње

група “Запад”- насеља која ће се снабдевати водом из система који се базира на карстном изворишту “Букор”, у зони насеља Букор на граничном подручју између општина Коцељева и Шабац.

Примарне цевоводе од изворишта Свилеува до насеља Коцељева неопходно је реконструисати у смислу проширења пречника цевовода, ради несметаног допремања количина воде у резервоарски просторе као и смањења губитака на траси цевовода.

Секундарна водоводна мрежаУ планском периоду је предвиђена изградња секундарне водоводне мреже како у новим улицама, тако и сукцесивна замена постојећих дотрајалих инсталација. Све водоводне инсталације које не задовољавају противпожарне услове минималног профила ø100mm, неопходно је реконструисати и заменити. Паралелно са реконструкцијом, потребно је даље градити водоводну мрежу где није изграђена у осталим насељима општинског водоводног система.

Oстали објекти на мрежи - Резервоарски простор Постојећи систем снабдевања водом насеља Коцељева (Драгиње, Баталаге и Свилеува) располаже са 800 m3 резервоарског простора. Сада само насеље Коцељева располаже приближно довољном запремином резервоарског простора (потребна запремина 700 m3 а постојећи резервоар “Тамнава” је запремине 650 m3). Резервоар у Драгињу је 140 m3 што је далеко испод потребне запремине од око 300 m3, што је случај и са резервоаром у Доњем Црниљеву.

У наредном периоду на основу Генералног пројекта водоснабдевања општине Коцељева, неопходно је проширити резервоарски простор како би се постигло рационално и технички исправно снабдевање водом уз максимално могуће испоштовање постојећих резервоарских простора. На вишим нивоима пројектовања неопходно је још једном проверити могућност употребе постојећих резервоарских простора, поготово у случају резервоара у Драгићу који се налази у веома лошем стању.

Изворишта санитарне воде

Даљом фазом решења снабдевања водом насеља Коцељева планира се задржавање постојећих изворишта и повећање капацитет изворишта у Свилеуви, повезивањем трећег бунара издашности q= 5 l/s. Иако су сва изворишта за снабдевање санитарном водом насеља Коцељева ван границе насеља, истиче се неопходност израде Пројеката санитарне заштите изворишта, којим ће бити дефинисане заштитне зоне изворишта.

У циљу заштите изворишта, потребно је успоставити мониторинг систем на свим извориштима, у циљу праћења потенцијалног загађења подземних вода. У том смислу, неопходно је поставити мрежу пијезометара у зони изворишта као и мераче протока на свим бунарима, поставити сигналне каблове и опрему за дигитално праћење и даљинско управљање радом изворишта и целог система. У циљу заштите воде од намерног или случајног загађења , као и других штетних дејстава која могу трајно утицати на исправност воде и издашност изворишта, предвиђају се следеће мере заштите: зона непосредне заштите ( зона стогог надзора); ужа зона заштите ( зона ограничења); шира зона заштите ( зона надзора); појас заштите.

Зоне заштие изворишта опредељене су Генералним пројектом снабдевања водом насеља општине Коцељева (2005. г.) а на основу хидрауличког прорачуна подземних вода, тако да нису у складу са препорукама дефиниасаним Правилником о начину одређивња зона санитарне заштите изворишта водоснабдевања, (``Сл. гласник РС``, бр.92/08), који је усвојен пар година након завршетка Генералног пројекта.

- 66 -

ПРОСТОРНИ ПЛАН ОПШТИНЕ КОЦЕЉЕВАГранице овако успоставњених заштитних зона, могу се примењивати све док се не уради Пројекат заштитних зона изворишта којим ће се изнова дефинисати границе заштних зона у складу са граничним условима дефинисаним Правилником о начину одређивња зона санитарне заштите изворишта водоснабдевања.

Зона непосредне за ш тите (зона строгог надзора - прва зона ): Прва зона санитарне заштите представља простор око водозахватног објекта, које се обезбеђује ограђивањем (ограђени простор 450м x 200м око бунара и зграде за хлорисање - у површини од 9ha) и где је приступ дозвољен само лицима овлашћеним од стране корисника објекта која су задужена за одржавање и остале интервенције на истом.

Ужа зона заштите (друга зона) односи се на целу парцелу на којој је смештено извориште, дефинсана је на 650м x 500м у површини од 32.5 ha.

Услови одржавања зона санитарне заштите дефинисани члановима 27 - 33 наведеног Правилника, као и услови обележавања заштитних зона (чланови 31 - 33), примењују се одмах.

И ндивидуални и сеоски водоводни системи

Становништво сеоских насеља општине Коцељева, које чини око 70% становништва општине воду за пиће обезбеђује путем локалних и индивидуалних сеоских водовода односно, са бунара или капитираних извора. Локални сеоски водоводни системи у Доњем Црниљеву не поседују уредну техничку документацију, водопривредне дозволе, нити постоји редован мониторинг физичко-хемијског и бактериолошког квалитета воде којом се снабдева становништво из оваквих система. У циљу постизања циљева одрживог развоја у унапређења централног водоводног система Коцељева и локалних система водоснабдевања општине Коцељева потребно је интервенисати на следећи начин: израдити Елаборат о процени стања дистрибутивне мреже постојећег водоводног система са

циљем идентификације главних места губитака воде из система и приступити изради пројектне документације интервентне санације дистрибутивне мреже на основу елабората и имплементацији санације;

спровести програме едукације становништва и школске деце о рационализацији потрошње воде; извршити тачан попис локалних сеоских и индивидуалних водоводних система, укључујући

хидро потенцијал изворишта у функцији у циљу оптимизације коришћења и заштите; на основу Генералног пројекта и Претходне студије оправданости водоснабдевања насеља

општине Коцељевља, приступити изради пројеката на вишем нивоу којим ће се омогућити извођење дистрибутивне мреже као и несметано снабдевање водом ових насеља,

израда програма јавне здравствене контроле водоснабдевања из локалних сеоских и индивидуалних водоводних система општине Коцељева;

покренути процес решавања титулара над објектима јавног водоснабдевања, локалних сеоских објекта, који не припадају општинском водоводном систему, јер због недостатка финансијских средстава и изостанка одговорних лица није могуће обезбедити јавну здравствену контролу водоснабдевања;

покренути процес решавања статуса индивидуалних водоводих система у смислу обезбедивања јавне здравствене контроле.

Канализациони систем насеља Коцељева

Генералним пројектом сакупљања и евакуације санитано-фекалних отпадних вода и Студијом изводљивости за територију читаве општине, опредељена је локација постројења за пречишћавање отпадних вода насеља Коцељева. Сви канализациони системи у Коцељеви као и у осталим насељима, морају бити изведени по сепарационом систему што подразумева постојање апсолутно раздвојених мрежа фекалне и атмосферске канализације. Сходно томе, неопходно је извршити раздвајање постојеће канализационе мреже насеља Коцељева, односно постојећу мрежу

- 67 -

II 5.2.2. Сакупљање и евакуација отпадних вода

ПРОСТОРНИ ПЛАН ОПШТИНЕ КОЦЕЉЕВАреконструисати и доградити и дефинисати као строго фекалну, а атмосферске воде одводити директно до најблжих реципијената. Реципијент отпадних вода насеља Коцељева је река Тамнава, са притокама (II класа водотока).

Третман индустријских отпадних вода мора се обављати појединачно у оквиру сваког индсустријског комплекса. Канализациона мрежа општег системаДео насеља северно од реке Тамнаве слабије је покривен канализационом мрежом, између осталог и због реке као физичке баријере. У том смислу, намеће се потреба за изградњом сабирног колектора северног дела насеља, веће пропусне моћи (што ће се утврдити накнадно, након хидрауличког прорачуна) који би прихватио само санитарно-фекалне воде овог дела насеља (укључујући и отпадне воде фабрике ¨Rauch¨) и евакуиасао их источно, преко магистралног пута М-21 (Шабац-Коцељева-Ваљево), до постојећег сабирног колектора насеља профила 500mm. Генералним планом одвођења отпадних вода насеља општине Коцељева дате су основне смернице за даљу разраду на вишем нивоу пројектовања.

Постојећу канализациону мрежу ¨општег¨ система у насељу треба постепено реконструисати и доградити и дефинисати као строго фекалну. Старе цеви замењивати новим, минималног профила 250mm.

Атмосферска канализациона мрежа и канали за евакуацију атмосферске воде Конфигурација терена насеља Коцељева је идеална за сакупљање и евакуацију атмосферских вода са саобраћајница – уличним каналима. Такво решење примерено је датом временском тренутку (у смислу економичности) а у будућности увек се може развити посебна ¨атмосферска¨ канализациона мрежа. У деловима насеља у којимa није могуће атмосферcке воде са коловоза и тротоара евакуисати каналима, планирати атмосферску канализациону мрежу и испушати је директно у реку Тамнаву, уз минимално потребно пречишћавање.

Објекти на канализационој мрежи - канализационе црпне станицеПотреба и положај црпних станица за одвођење и препумпавање отпадних вода насеља Коцељева биће накнадно одређено по детаљној разради Генералног пројекта одвођења отпадних вода насеља.

Објекти на канализационој мрежи - постројење за пречишћавање отпадних водаГенералним планом одвођења и пречишћавања отпадних вода насеља општине Коцељева, опредељена је локација постројења за пречишћавање отпадних вода насеља Коцељева. Реципијент отпадних вода је река Тамнава. У погледу технологије пречишћавања, усвојен је систем SLR лагуна са BNR технологијом, док су за мања насеља готови пакети уређаји. Третман индустријских отпадних вода мора се обављати појединачно у оквиру сваког индсустријског комплекса.

И ндустријске отпадне воде Основна претпоставка за прихват индустријских отпадних вода у канализацију и ППОВ самог насеља је успостављање доследног примарног пречишћавање индустријске отпадне воде. У циљу заштите будућег поступка пречишћавања на ППОВ Коцељева, корисне валоризације продуката пречишћавања, заштите примењених конструктивних материјала система каналисања (канализационе мреже, објеката и опреме ППОВ-а), заштите запослених и обезбеђивања оптималних услова управљања будућег ППОВ-а, потребно је примарним пречишћавањем индустријских отпадних вода уклонити токсичне и опасне материје. Примарни третман индустријске отпадне воде треба да буде у складу са „Правилником о санитарно-техничким условима за упуштање отпаднихвода у градску канализацију“ који би СО Коцељева у блиској будућности требала да припреми, усвоји и уврсти у свој законски оквир управљања отпадним водама општине.

У циљу адекватног сагледавања количина и квалитета отпадних (индустријских) вода, неопходно је израдити студију која ће обухватити попис процеса и отпадних вода које се генеришу, балансирање генерисаних отпадних вода, препоручити процесе рециркулације воде, а у исто време омогућити у будућности адекватно управљање радом ППОВ-а који ће се градити.

Канализациони системи осталих насеља општине Коцељева

- 68 -

ПРОСТОРНИ ПЛАН ОПШТИНЕ КОЦЕЉЕВАУ сеоским насељима општине Коцељева не постоје канализациони системи за сакупљање и евакуацију отпадних вода. Обзиром на конфигурацију терена и тип сеоских насеља, у планском периоду је потребно предузети радове на изради санитарно-фекалне канализационе мреже у насељима уз реку Tамнаву и друге водотоке са мини уређајем за пречишћавање отпадних вода како би се заштитио квалитет воде у реци. У том смислу потребно је приступити припреми планско-техичке документације и изградњи насељских канализационих мрежа.

Генералним планом одвођења и пречишћавања отпадних вода насеља општине Коцељева, опредељене су локације префабрикованих постројења за пречишћавање отпадних вода (пакети уређаје) насеља Коцељева. У наредној табели дате су количине отпадне воде по насељима у општини Коцељева изражене у еквивалент становнику (ЕС).Тaбeлa 19: Количине отпадне воде по насељима у општини КоцељеваНасеље Број становника 2021 ES Баталаге 320 533.33 Брдарица 1.441 2.40 Бресница 174 290.00 Галовић 195 325.00 Голочело 387 645.00 Градојевић 197 328.33 Доње Црниљево 713 1188.33 Драгиње 1.623 2.71 Дружетић 453 755.00 Зукве 248 413.33 Каменица 371 618.33 Коцељева 5.559 9.27 Љутице 336 560.00 Мали Бошњак 183 305.00 Свилеува 1.336 2.23 Суботица 210 350.00 Ћуковине 278 463.33

Заштита од великих вода реке реке Тамнаве и притока

У складу са Мишљењем ЈВП "Србијаводе", ВПЦ "Сава - Дунав“ - Н. Београд бр. 3420/4 од 05.10.2010. године које је саставни део документације Плана, неопходно је предузети следеће мере на реконструкцији, изградњи и одржавању одбрамбених насипа:

- предвидети наставак изградње заштитних водних објеката у циљу заштите подручја од великих вода у складу са постојећом техничком документацијом;

- предвидети хидротехничко уређење комплетних сливова свих гравитирајућих водотокова на сливном подручју, а који имају утицај на разматрано планско подручје, тако да се обезбеди критеријум заштите од велике воде вероватноће појаве (повратни период Т=100година);

- предвидети интегрално уређење сливног подручја бујичних токова; конзистентном применом спроводити противерозионе мере на ерозионим подручјима које утврђује надлежна јединица локалне самоуправе да се земљиште дуж водотокова може користити на начин којим се не угрожава спровођење одбране од поплава;

- водно земљиште може се користити, без водне сагласности само као пашњак, ливада и ораница; посебно је недопустиво затворити протицајни профил због повећања грађевинског земљишта;

- за изградњу нових или реконструкцију постојећих објеката, као и за извођење других радова који могу утицати на промене у водном режиму, обезбедити водне услове и водну сагласност;

код израде следећих фаза планског акта за поједине постојеће и будуће објекте у оквиру подручја предметног планског документа, неопходно је дефинисати посебне појединачне услове у зависности од врсте и намене објекта.

- 69 -

II 5.2.3. Водопривредна инфраструктура

II 5.3. Електроенергетска инфраструктура

ПРОСТОРНИ ПЛАН ОПШТИНЕ КОЦЕЉЕВА

У наредном периоду, неопходно је повећати сигурност и квалитет у снабдевању потрошача електричном енергијом и створити могућности за прикључак нових потрошача. Са пројектованом стопом пораста потрошње ел.енергије од 3.5% на годишњем нивоу, до 2020.године, укупно вршно оптерећење на теритотији општине Коцељева процењено је на 14.0 MVA. У том смислу, потребно је реализовати следеће активности:

- реконструисати трафо станице 35(110)/20kV "Владимирци" и "Коцељева" на трансформацију 110/20 kV и обе опремити енергетским трансформаторима снаге 20MVA. Напојни далековод прикључити на номинални напон 110kV у електроенергетском постројењу 220/110kV "Шабац3- Јеленча". Обим потребних средстава за ову активност превазилази могућности општина Владимирци и Коцељева;

- демонтирати амортизовану трафо-станицу 35/10 kV "Коцељева". Могућа је варијанта привременог проширења капацитета трафо станице 35(110)/20kV "Коцељева" уградњом другог трансформатора снаге 4-8MVA, уколико се прелазак на напон 20 kV на читавом подручју општине, реализује пре наведене реконструкције на трансформацију 110/20kV;

- за резевно напајање задржати далековод 35 kV из правца Бањана и припадајући трафо у ТС 35(110)/20 kV "Коцељева", уз одговарајуће превезивање и елиминисање деонице далековода 35 kV преко гробља (радови у току);

- резервно напајање за општине Коцељева и Владимирци реализовати далеководом 110 kV : ТС 110/35 kV "Ваљево 3" - ТС 110/20 kV "Коцељева";

- у насељу Коцељева, изградити електоренергетске објекте и мрежу у складу са решењем ел.енергетске фазе из плана генералне регулације;

- модернизовати електроенергетски систем у сеоским насељима : доградити нове далеководе и мешовтие водове 20 kV и припадајуће трафо-станице, реконструисати постојеће далеководе тако што ће се дотрајали дрвени стубови заменити бетонским или новим, са адекватним пресеком проводника, изградити магистралне правце далековода којима ће се резервисати напајање (правци ка Владимирцима и Шапцу). Где је могуће и потребно повећати капацитете стубиних трафо-станица уградњом енергетских трансформатора од 250kVА. Посебно реконструисати нисконапонску мрежу у сеоским насељима : монофазну мрежу заменити трофазном, дрвене стубове бетонским или новим, повећати пресек проводника како би се падови напона довели у прописане границе;

У графичком делу елабората, на Тематској карти бр. 1. дефинисане су зоне са приоритетом у изградњи далековода и трафо-станица у сеоским насељима. Такође су дефинисани правци изградње магистралних далкеовода 20kV. Одогварајућом урбанистичком документацијом и процедурама дефинисаће се услови за изградњу далековода 20 kV и трафо-станица 20/0.4 kV и ван позиција из предметног плана.

Постојећим и планираним далеководима опредељују се заштитни појасеви и то: за ДВ 110kV - 30m (по 15m са обе стране трасе), за ДВ 35kV - 14m (по 7m са обе стране трасе) и за далеководе/ мешовите водове 20kV и 10kV - 9m (по 4.5m са обе стране трасе). У заштитном појасу нису дозвољени: изгадња објеката за стални боравак људи, постављање грађевинских скела и присуство грађевинских машинa као ни садња дрвећа. Инфраструктурни објекти се у заштитном појасу далековода изводе у складу са важећим порписима.

Развој телекомуникационог система фиксне телефоније у планираном периоду заснива се на модернизацији постојећег система и на изградњи нових објеката : приступне мреже, уређаја и опреме а који ће омогућити континуирано, квалитетно и поуздано пружање услуга фиксне телефоније и пружање широкопојасних услуга (дигиталним претплатничким линијама СДСЛ и АДСЛ, интернет протокол, дигитална телевизија, телевизија по интернет протоколу итд.) свим грађанима и другим субјектима. При томе се морају поштовати циљеви, стандарди и смернице који су дефинисани Стратегијом развоја електронских комуникација, Стратегијом развоја информатичког

- 70 -

II 5.4. Електронска инфраструктура

ПРОСТОРНИ ПЛАН ОПШТИНЕ КОЦЕЉЕВАдруштва у Републици Србији 2010-2020. год, као и Просторним планом републике Србије. Решење телекомуникацкионог система фиксне телефоније урађено је у складу са: евалуацијом постојећег стања (450 је нереализованих захтева за прикључак, 720 двојничких

прикључака, амортизованост приступне мреже и просечна старост од 20 година, присуство зона без резерве у капацитету приступне мреже и на приступним уређајима у којима није могуће прикључење нових корисника, одсуство опреме и могућности за пружање широкопојасних услуга ван територије општине);

процени потреба на основу планираног развоја простора (планираној намени простора и процени кретања броја становника и домаћинстава, уз циљ да се на два становника обезбеди једна фиксна телефонска линија;

генералним планом развоја комутационог центра Шабац, Предузећа за телекомуникације Телеком-Србија А.Д.Београд који подразумева : приоритетно решавање нерешених захтева за прикључак, укидање свих прикључака преко двојничких кутија и уређаја за вишеструко коришћење парица, укидање аналогне телефонске централе у ГЦ Шабац, опремање свих телефонских центарла и приступних уређаја опремом за пружање широкопојаних услуга, испуњење услова да максимална дужина претплатничке петље буде 1km за минимално 90% корисника у граду и да максимална дужина претплатниче петље буде 2 km за минимално 80% корисника у приградским и сеоским насељима.

Планира се реализација следећих активности: наставак радова на реорганизацији приступне мреже на територији општине која подразумева:

укупну замену приступне мреже изграђене пре 2000е године, формирање нових кабловских подручја капацитета, изградњи нових и додатних приступних уређаја;

даља децентрализација система на подручју Општине изградњом приступних уређаја и комутационих уређаја и то: МСАН "Суботица", МСАН "Д.Црниљево", МСАН "Драгиње", МСАН "Дружетић", МСАН "Зукве", МСАН "Каменица", МСАН "Коцељева1", МСАН "Љутице", и МСАН "Свилеува";

доградња капапцитета у постојећим приступним уређајима у крајњим и чворним аугоматским телефонским централама;

опремање свих АТЦ опремом за пружање услуга широког појаса и стварање могућности за коришћење тих услуга на укупном подручју Општине;

изградња магистралног оптичког телекомуникационог кабла ка Ваљеву; изградња оптичког прстена за повећање нивоа поузданости и за заштиту телефонског саобраћаја

постојећих и планираних уређаја МСАН на територији општине, приоритетно ка Д. Црниљеву, Свилеуви и Баталагама.

сукцесивно решавање захтева за прикључак оптичким каблом сваком од корисника; изградња телекомуниационих система нових оператера фиксне телефоније.

Мобилна телефонија Ширити мрежу базних радио-релејних станица постојећих и будућих оператера, у складу са

плановима развоја оператера а са циљем укупне покривености сигналом грађевинских подручја и путних праваца;

постојеће базне станице модернизовати опремом за пренос података са великим брзинама (3Г).

Кабловски дистрибутивни систем Модернизовати КДС у насељу Коцељева у смислу пружања широкопојасних услуга. Градити

нови КДС на основу одговарајућих одлука општинске управе; планира се изградња кабловског дистрибутивног система у сеоским насељима на основу

одговарајућих одлука општинске управе; код постављања ваздушних проводника КДСа по стубовима ваздушне мреже 0.4kV и јавне расвете обезбедити одговарајуће сагласности електродистрибутивног предузећа и испоштовати прописе који се односе на положај, удаљеност телекомуникационог од електроенергетског проводника и прописане висине проводника изнад коловоза саобраћајница;

проводници кабловског дистирбутивног система могу се постављати у заједнички ров са телекомуникациним кабловима, кроз постојећу и планирану ТТ кабловску канализацију уз сагласност Предузећа за телекомуникације Телеком-Србија А.Д.Београд ИЈ Шабац.

- 71 -

ПРОСТОРНИ ПЛАН ОПШТИНЕ КОЦЕЉЕВА у графичком делу елабората дат је преглед диспозиције планираних присупних уређаја и

мултисервисних приступних уређаја (МСАН) као и коридора за израдњу спојних оптичких телекомуникационих каблова.

ГасификацијаРазвој гасоводне енергетске инфраструктуре на подручју Просторног плана подразумева изградњу примарне и секундарне (дистрибутивне) гасоводне мреже, као дела јединственог гасоводног система Републике, модерног, са свим елементима савремених технологија, планског управљања, безбедности итд. Циљ је квалитетно, поуздано и рационално снабдевање конзума природним гасом како за загревање тако и у индустрији. Гасификацијом ће се смањити емисија штетних материја и заађење ваздуха.До краја планског периода, потребно је реализовати следеће активности на изградњи примарне мреже:

- изградити магистрални разводни гасовод: "Шабац-Владимирци-Коцељева-Уб";- изградити магистрални разводни гасовод: "Коцељева- Осечина- Крупањ-Љубовија";- изградити главну мерно-регулациону станицу "Коцељева" 50/4bara, 3000m3/h на локацији

која је опредељена планом генералне регулације за насеље Коцељева;

Укупно подручје Општине је брдски реон, са тешким и веома тешким елементима за савлађивање код трасирања магистралног гасовода. Услови за израдњу магистралних разводних гасовода дефинисаће се Просторним планом подручја посебне намене "Мрежа гасовода Србије" чија је израда иницирана и у поступку израде код Републичке Агенције за просторно планирање. У том смислу, у графичком делу елабората дати су само правци изградње, а коридори и трасе биће дефинисани поменутим ППППH.

Услови за изградњу секундарне гасоводне мреже дефинисаће се одговарајућом урбанистичком документацијом за укупно подручје Општине или појединачно по насељима (положај мерно-регулационих станица у насељима, трасе разводних гасовода и дистрибутивног гасовода) по доношењу Просторног плана подручја посебне намене "Мрежа гасовода Србије".

Пошто је сагоревање природног гаса еколошки прихватљив начин загревања, потребно је формирати механизам којим ће се континуирано утицати на становништво у смислу фаворизовања прикључења на гасоводну мрежу (едукација, стимулације и сл.).

ТоплификацијаНе планира се развој система даљинског грејања у Општини, али је могућ у насељу Коцељева, по изградњи гасоводне мреже.

Године 2005.Скупштина Србије је усвојила Стратегију развоја енергетике Републике Србије до 2015. године, којом се дефинишу елементи за утврђивање стратегије развоја енергетских сектора Србије, у којој је дефинисан и развој и коришћење нових и обновљивих извора енергије и ефикаснијих технологија и уређаја. У склaду сa нaциoнaлнoм стрaтeгиjoм, пoтрeбнo je 15% пoтрeбa зa eнeргиjoм oбeзбeдити из oбнoвљивих eнeргeтских рeсурсa. На простору овог подручја у планском периоду потребно је стимулисати развој и коришћење обновљивих облика енергије, чиме би се знатно утицало на побољшање животног стандарда и заштиту и очување природне и животне средине. Као обновљиви извори енергије на овом подручју се препоручују: биомаса, биогас, сунчева енергија, енергија ветра и хидроенергетски потенцијал.

Биомаса и биогас: Примeнa биoмaсe зa прoизвoдњу eнeргиje пoдстичe увaжaвajући нaчeлo oдрживoг рaзвoja. Oбзирoм дa je нa пoдручjу oпштинe није зaступљeнa oбимнa пoљoприврeднa прoизвoдњa, пoстoje слаби прeдуслoви зa кoришћeњe oвoг oбликa eнeргиje, сем ако се користе

- 72 -

II 5.5. Топлификација и гасификација

II 5.6. Обновљиви извори енергије

ПРОСТОРНИ ПЛАН ОПШТИНЕ КОЦЕЉЕВАпотенцијали шума са чиме треба бити јеко обазрив. Обим развоја сточарства, отвара и могућност производње биогаса, првенствено за потребе снабдевања сопствених фарми.

Геотермална енергија: Тoплoтнa eнeргиja кoja je aкумулирaнa у пoдзeмним вoдaмa нaзивa сe хидрoгeoтeрмaлнoм eнeргиjoм. Дa би сe пoдзeмнe вoдe смaтрaлe тoплoтним извoрoм пoтрeбнo je дa њихoвe тeмпeрaтурe буду вeћe oд 10 °C штo je у минимaлнo дуплo вeћoj врeднoсти зaступљeнo нa тeритoриjи цeлe Мaчвe. Не постоје истраживања о ресурсима геотермалне енергије на територији општине Коцељева али постоји вероватноћа да исти постоје јер се користе у суседној општини Владимирци.

Енергија ветра: На подручју обухвата Просторног плана се може користити енергија ветра за производњу електричне енергије. Парк ветрогенератора може се градити ван насеља, на пољопривредном земљишту изнад пете класе земљишта, изузимајући заштићена природна добра, уз претходне услове надлежне институције прибављено у поступку избора локације. Избору локације претходи низ методолошких активности. Неповољна подручја за градњу ветроелектрана су: посебно заштићене природне вредности и миграторни правци птица, према условима Завода за заштиту природе Србије, подручја насељених места, остало грађевинско земљиште (радне зоне, зоне туристичких садржаја и викенд насеља). При коначном одабиру локација посебну пажњу треба посветити: заштити естетских вредности предела, контактним подручјима зона осетљивим на буку и вибрације, као што су грађевинска подручја насеља, заштићени делови природе и сл.

Рaзвoj инфoрмaциoних тeхнoлoгиja и "дигитaлизaциja" општине jeсу jeдaн oд приоритета у рaзвojу пoдручja. Нajвaжниjи сeгмeнт трeбa дa прeдстaвљa општински инфoрмaциoни пoртaл кojи грaђaнимa пружa инфoрмaциje o упрaви и институциjaмa у сувлaсништву општине. Уз прикaз институциja и њихoвих oргaнизaциoних дeлoвa, ту су зaхтeви зa oбaвљaњe услугa, спeцификaциje тaкoзвaних живoтних ситуaциja, пoпис oдгoвoрних oсoбa зa пoднoшeњe зaхтeвa и aктивни oбрaсци у стaндaрднoм фoрмaту зa прикaз тeкстoвa с мoгућнoшћу on line пoпуњaвaњa. Oсим дигитaлнoг приступa грaђaнa свим jaвним устaнoвaмa у циљу дoбиjaњa oдгoвaрajућих пoтврдa, oбaвљaњa других aдминистрaтивних пoслoвa, инфoрмисaњa и сл., нa oдгoвaрajућeм пoртaлу би сe мoгли нaћи и прoгрaми зa рeзeрвaциjу кaрaтa у културним устaнoвaмa, угoститeљским oбjeктимa, сеоском туризму, приступи тeлeкoмуникaциoним прeдузeћимa, финaнсиjским устaнoвaмa, зaвoдимa зa зaпoшљaвaњe и сл.

У фoрму тзв. "дигиталне општине" мoгу сe пoвeзaти и свe мeснe кaнцeлaриje и мeснe зajeдницe нa тeритoриjи цeлe oпштинe кojи би oмoгућили нeпoсрeднo учeшћe грaђaнa у oдлучивaњимa o питaњимa урeђeњa и oргaнизoвaнoсти свoгa сусeдствa. Пoсeбaн дeo пoртaлa трeбa дa зaузимa интeрaктивнa кaртa општине зa пoтрeбe прojeкaтa одељења oпштинске управе и свих других зaинтeрeсoвaних. Интeрaктивнa кaртa трeбa дa oмoгући увид у мрeжу вaжниjих oбjeкaтa и институциja пoпут aмбулaнти, aпoтeкa, aутoбуских стaницa, туристичких oбjeкaтa или пoлициjских стaницa. Кoриснa je функциja и тaкoзвaни routing - прoнaлaжeњe нajкрaћeг путa измeђу двe тaчкe нa кaрти с тeкстуaлним и грaфичким прикaзoм. У нaдгрaдњи oвe функциje, мoгу сe aктиви-рaти бeжични цeнтри зa приступ грaђaнимa интeрнeту нa jaвним пoвршинaмa (пaркoвимa, тргoвимa, библиoтeкaмa и нa другим jaвним мeстимa), зa штa срeдствa трeбa oбeзбeдити из лoкaлнoг буџeтa.

Oсим приступa oвoм виду тeхнoлoгиje сa пeрсoнaлних рaчунaрa и прeкo бeжичних цeнтaрa, у свeту сe рaзвиja тeхнoлoгиja зa кoришћeњe интeрaктивнe ТВ мрeжe. Мрeжa сe зaснивa нa рaзвojу DSL (Digital Subcriber Lines) тeхнoлoгиje, кoja je успeлa дa ствoри систeм с брзим прoтoкoм инфoрмaциja. Oвaквa тeхнoлoгиja oмoгућуje прeнoс пoдaтaкa, укључуjући и ТВ-прoгрaм, кoришћeњeм вeћ пoстojeћe мрeжe, при чeму нeмa пoтрeбe зa пeрсoнaлним кoмпjутeримa, мoдeмимa, сaтeлитским aнтeнaмa и дeкoдeримa.

- 73 -

II 5.7. Информациона инфраструктура

II 5.8. Зелене површине

ПРОСТОРНИ ПЛАН ОПШТИНЕ КОЦЕЉЕВАЗа подручје које се налази у обухвату Плана генералне регулације, примењују се сви услови који су истим дефинисани:

Заштитно зеленило: ови појасеви имају значајну улогу одвајања еколошки некомпатибилних зона. Планом се предвиђа формирање зелене тампон зоне уз пут М-21, пре свега на делу према стамбеним зонама, али и према радним зонама. Зелене тампон зоне се формирају од високог растиња.

Рекреација и спорт: планом се предвиђа уређење и опремање постојећег отвореног спортског комплекса (игралишта и базени) и формирање зеленог рекреативног шеталишта дуж реке Тамнаве.

Јавно зеленило у насељу: ово зеленило чине парковско зеленило, блоковско зеленило, улични дрвореди, уређене отворене зелене површине у стамбеним зонама. Планом генералне регулације се предвиђа очување, преуређење и одржавање отворених зелених површина у порти Цркве и испред Дома културе, а где год је могуће у новопланираним саобраћајницама и постојећим саобраћајницама које су предвиђене за асфалтирање формирати барем местимично улични дрворед.

За остало подручје у обухвату Просторног плана, дефинишу се следећи услови: обавезно је очување и подизање засада високе вегетације, као и формирање уређених зелених

површина, дуж саобраћајница планирати подизање континуалног ивичног линеарног зеленила

састављеног од обостраних дрвореда високих лишћара, уз могућност формирања линеарних ивичних травњака,

озеленети раскрснице - омогућити визуелну заштиту контактних зона и естетско обликовање простора,

утврдити обавезу максималног уређења простора око свих јавних објеката и припадајућих гађевинских парцела (посебно у вези декоративног озелењавања); основу простора треба да чини добро урађен и негован травњак; озелењавање планирати по највишим стандардима са применом декоративних врста дендрофлоре; примењивати углавном аутохтоне врсте; избегавати врсте које су детерминисане као алергене (тополе и сл.);

посебну пажњу обратити на уређење центара насеља; предвидети обавезу уређења зелених површина на индивудиалним окућницама; дефинисати површине форланда, ритова, бара, као јединствених елемента природе, значајних

за очување аутохтоне вегетације, орнитолошких локалитета и потенцијала за очување биодивезитета;

уколико за то постоји моугћност, планом предвидети изгадњу бициклистичких и пешачких стаза (тротоара) посебно због стварања услова за безбедније и брже одвијање саобраћаја, али и због формирања зелених појасева између наведених стаза и путева.

Дефинишу се и други услови за зелене и друге јавне површине: подизање зелених површина ускладити са осталим наменама и интегрисати их у остале

садржаје насеља, постојеће дрвореде у регулацијама саобраћајница је неопходно максимално заштити; локална

управа треба да донесе одговарајући правилник и именује стручну службу која ће се старати о стаблима и по потреби, дефинисати услове за њихово уклањање - без одобрења надлежне службе, забрањује се сеча, орезивање и друга оштећења стабала; постојеће дрвореде реконструисати и допунити новим садницама,

улично зеленило формирати уз све саобраћајнице чији улични профили дозвољавају формирање линијског зеленила; формирати једностране или двостране дрвореде, или засаде од шибља, у зависности од ширине уличног профила,

уколико се дрвореди подижу дуж путева у долинама водотока, чије су трасе постављене паралелно или се укрштају са водотоцима, треба водити рачуна да саднице, при наиласку великих вода задржавају земљиште, а не ометају протицај,

у зонама централних насељских функција, као и на другим местима дуж улица могу се формирати цветњаци,

- 74 -

ПРОСТОРНИ ПЛАН ОПШТИНЕ КОЦЕЉЕВА зелене површине око сеоског игралишта распоредити тако да створе сенку на јужним

експозицијама; зеленило треба да служи и као заштита од ветра и неповољних утицаја намена на суседним парцелама,

зелене површине у оквиру комплекса школе, треба да омогуће заштиту и изолацију од саобраћаја и активности на суседним парцелама, па их је најбоље поставити по ободу комплекса; њихов удео у укупној површини треба да износи минимално 30,0%,

у зони проширења гробаља обезбедити заштитне појасеве зеленила према саобраћајницама и суседним наменама; зону заштите гробља озеленити високим растињем,

јавне зелене површине унутар насеља, у зависности од њихове функције и намене, уредити и опремити урбаним мобилијаром (стазе, клупе, осветљење, корпе за отпатке и сл.);

уредити просторе око споменика културе и спомен обележја, аутобуских стајалишта и опремити их урбаним мобилијаром.

Заштита природних добара се врши на основу валоризације био и геодиверзитета, односно на нивоу заштићених врста, природних добара и објеката геолошког наслеђа. Природно и културно наслеђе штитити, уређивати и користити према европским стандардима, са посебним задатком повећања заштићених природних целина и систематизацијом културног наслеђа, као и имплементацијом Фирентинске конвенције о пределу, европских и светских конвенција о заштити културног наслеђа, конвенција и декларација које се односе на биодиверзитет, природне подсистеме и друга документа.

Заштита природних добара:

На основу студије Завода за заштиту природе Србије и покренутог поступка заштите Споменика природе „Храст поп Луке Лазаревића“ (КО Брдарица, к.п. 912/1, нацрт Одлуке о проглашењу заштите бр. 02-2737/1 од 25.11.2009.г.), одређује се: површина природног добра, установљава режим заштите, установљава се стараоц и утврђују мере заштите:

забрањено је стабло посећи, ломити и сећи гране, кидати лишће и плодове или предузимати било које друге радње које би измениле његов изглед или угрозиле његов биолошки опстанак; забрањени су и: промена намене заштићене површине, испаша стоке и ложење ватре, садња било каквог другог зеленила, одлагање и депоновање смећа и другог отпада, раскопавање и депоновање земље,

дозвољени су радови и мере заштите, уређења и санације, праћење здравственог стања стабла и предузимање неопходних мера заштите, коришћење траве и уклањање корова и смећа,

ово заштићено природно добро се поверава стараоцу, који има обавезе у складу са мерама заштите прописане законом и одлуком.

Остале мере заштите природних добара

Заштита и уређење предела:

Принципи управљања пределом на простору обухвата Просторног плана су: очување диверзитета кроз обезбеђивање идентитета простора, очување вредности, идентификацијом предеоних целина, целовитост, кроз управљање квалитетом укупне био-физичке структуре предела, интегративност, кроз интеграцију смерница за обезбеђење квалитета предела у секторске

планове у различитим областима диверзификација, кроз усклађивање приступа обезбеђивању квалитета предела са карактером

развоја и развојним проблемима, као и управљање вредностима предела у којима је вредност предела под одређеним режимом заштите, али и од посебног значаја за развој туризма.

Заштиту и уређење предела у складу са Европском конвенцијом о пределу је потребно спроводити кроз:

- 75 -

II 6. ПРОПОЗИЦИЈЕ ЗАШТИТЕ

II 6.1. Заштита природних добара

ПРОСТОРНИ ПЛАН ОПШТИНЕ КОЦЕЉЕВА заштиту свих заступљених типова предела кроз очување и одржавање значајних или

карактеристичних обележја предела која су проистекла из природне конфигурације, или људске активности, пре свега, природних предела без видљивог утицаја човека,

управљање пределима кроз поступке којима се, из перспективе одрживог развоја, обезбеђује редовно одржавање предела, са циљем усмеравања и усклађивања промена изазваних друштвеним и економским процесима, као и процесима у животној средини,

стварање услова за спровођење предеоне политике (општих принципа, стратегија и смерница, дефинисаних од стране надлежних органа), која омогућава предузимање одређених мера у циљу заштите, управљања и планирања предела.

Посебну пажњу треба посветити очувању предела, односно постизању равнотеже имеђу активности у простору и предеоних елемената, ради минимизирања оптерећења на заступљене типове предела, као и унапређењу предела и предеоне разноврсности.

Концепција управљања вредностима предела и физичке структуре насеља подразумева: развој усклађен са специфичним карактером предела и специфичним карактеристикама

физичке структуре насеља, промоцију, заштиту и унапређење препознатих природних и културних вредности, јачање и промовисање постојећих и креирање нових вредности у просторима од посебног

значаја за развој (туристичка, културна подручја), повезивање вредности у простору, санацију и креирање нових вредности у просторима који су посебно угрожени и деградирани израда Инвентара природних појава и вредности живог и неживог света на подручју

општине.

Услове чувања, одржавања и коришћења утврђених непокретних културних добара утврђује надлежни Завод за заштиту споменика културе „Ваљево“ у складу са важећим Законом о Културним добрима. С тручњаци Завода за заштиту споменика културе „Ваљево“ извршили су истраживање, евиденцију и валоризацију непокретних културних добара у насељ у Коцељева, приликом израде Плана генералне регулације Коцељева и дали услове чувања, одржавања и коришћења непокретних културних добара у границама тог плана и они се Просторним планом потврђују.

У обухвату Плана налазе се следећи археолошки локалитети 3 : 1. Кик; градина у њивама Драгомира и Милорада Протића и Милована Санојевића у Свилеуви;

утврђено насеље из доба прелаза неолита у бронзано доба.2. Дуго воће; гребен у имању Милорада Лазаревића у Свилеуви са траговима земљаног бедема

кружног облика. 1804.г. се на том локалитету налазио српски шанац и ту се одиграла мања битка; регистровани су осаци «виле рустике» и средњовековног насеља;

3. Кусање; на ушћу потока Кусање у Вукодражу у Свилеуви откопано је неколико озиданих гробница; регистраовано је постојање насеља Баден-Костолац групе, римска «вила рустика» и средњевековно насеље.

4. Чанд; у имању Марка Јовановића у Свилеуви нађена је остава на једном чоту са 14.000 комада новчаница; најмлађи новац потиче од цара Гордијана.

5. Кућерине; у Ристивојевићима имању у Свилеуви на брежуљку нађено је насеље из непознатог доба.

6. Орашје, на имању Рорић Тошана у Коцељеви налази се неолитско налазиште.7. Црква; уз стару црвку у Доњем Црниљеву налази се средњевековно гробље са надгробним

споменицима.

3 Извор: Просторни План општине Коцељева – План Шабац, 1988.г.

- 76 -

II 6.2. Заштита непокретних културних добара

ПРОСТОРНИ ПЛАН ОПШТИНЕ КОЦЕЉЕВА8. Одбојник; на имању Малешевић Славољуба у Дружетићу нађени су остаци неолитског

насеља.9. Вис; на имању Спасоја Којића у Дружтићу постоји градина – насеље из прелаза неолита у

метално доба.10. Мађарско гробље на Бобији; на једном неприступачном ћувику у имању Продана Васића у

Дружетићу налазе се остаци темеља «виле рустике» и средњевековне некрополе.11. Мађарско-винарско гробље на пресадима; на имању Александра Арсенића у Дружетићу

налазила се средњевековна некропола. 12. Барич у Суботици; Барич представља градину са обровцем испод ње; шанац Обровца пуни се

изворском водом а испод првог виде се трагови другог обровца. 13. Сеоско гробље; на сеоском гробљу у Каменици регистовани су праисториски тумули.14. Мађарско гробље; на сеоском гробљу изнад мале реке у Каменици регистрована је

средњевековна некропола са надгробним споменицима. 15. Кулача; на окуци реке Тамнаве између пута Црниљево – Коцељева и Тамнаве у Градојевићу

регистрован је обровац. 16. Мађарско гробље; западно од села Д. Црниљева на Матића брду налази се средњевековна

некропола са надгробним споменицима. 17. Град; на имању Михаила Атанацковића у Баталагама налазе се остаци утврђеног насеља из

неолитског доба.18. Песканеж; на имању Бошка Протића и Љубисава Ђурановића на тераси изнад Вукодража у

Свилеуви нађени су остаци римске «виле рустике».19. Турско гробље; код куће Милорада Танасића у Баталагама на раскршћу путева недалеко од

школе нађена је средњевековна некропола. 20. Град у Гају; на локалитету код манастира Гај у Градојевићу нађени су темељи средњевековне

цркве и средњевековно гробље. 21. Малешевића липе; локалиет се налази у Дружетићу на коси која се спушта ка потоку Убићу

налазе се остаци средњевековног гробља. 22. Мађарско гробље на Пољанчићу; на имању Рајка Симића у Дружетићу на коси која се

спушта ка Убу нађени су остаци средњевековног гробља. 23. Воће; испод Баиног брда на коси у Бресници нађени су остаци неолитског насеља.24. Црквина; локалитет се налази у Бресници западно од коњског гробља изнад реке Раснице и

представља остатке срењевековне грађевине, вероватно цркве. 25. Црквина; јужно од села Каменице на почетку клисуре потока Змајевица на месту данашње

цркве у средњем веку, била је црква св. Матеје.26. Кичер; изнад Коцељеве у данашњем гробљу нађени су темељи, остатци цркве. 27. Кућерине; у Суботици на локалитету Кућерине нађени су остатци неолитског насеља. 28. Кулина; западно од села Бреснице на вису Коњски гроб налазе се остатци старог утврђења,

вероватно средњевековног или римског. 29. Цветиновац; поред реке Тамнаве у Голочелу на имању Игњатовић Витомира нађени су

остаци средњевековног насеља. 30. Мрамор на Вису; на Вису у Љутицама нађени су остаци Џиновског средњевековног гробља и

средњевековне зграде. 31. Турско гробље; северно од школе у Голочелу нађено је старо српско гробље. 32. Ртови; локалитет се налази северно од села Свилеуве и представља типичну градину из

прелаза неолита у метално доба, Винча - Плочник фаза. 33. Турско гробље; на Максића гробљу у Брдарици налазила се некропола, старо српско гробље. 34. Дередија; у Брдарици са леве стране пута од Драгиња на левој обали Врбнанке налазе се

остаци "виле рустике". 35. Стонска – Белези; локалитет се налази на раскршћу путева из Брдарице за Крнић и

Свилеуву; остаци села из XV до XVIII века.36. Кућерине II; при уласку у Свилеуву са десне стране пута од Коцељеве налази се остатци

неолитског насеља ВП фазе и остаци насеља из XVII и XVIII века. 37. Селиште; испред Свилеуве са десне стране пута од Коцељеве налазе се остаци насеља из

XVI- XVIII века. 38. Црквина I; у продужетку локалитета Селиште у Свилеуви налазе се остаци старе цркве.

- 77 -

ПРОСТОРНИ ПЛАН ОПШТИНЕ КОЦЕЉЕВА39. Крчевине I; локалитет се налази на имању Боривоја Исаиловића и Живка Петровића у

Свилеуви и на њему су пронађени остаци неолитског насеља – Старчево култура и римска «вила рустика».

40. Мађараз; испод раскршћа путева Шабац – Црниљево и Коцељева – Црниљево у имању Војислава Симића у Градојевићу регистровани су остаци старосрпског гробља из XV – XVIII века.

41. Главица – Јагодина; изнад локалитета Кулина са десне стране пута за Црниљево на имању Милоша Симића у Галовићу налази се градина са прелаза неолита у метално доба.

42. Градојевић; југоисточно од села са десне стране пута Коцељево – Црниљево у Градојевићу при ушћу Кленовка у Тамнаву налази се насеље из прелаза неолита у метално доба – по легенди овде је био град Градојевић;

43. Мађарско гробље; непосредно код кућа Павловића у Зуквама налазе се остаци старог српског гробља из XV – XVIII века

44. Чардачине; јужно од села у њиви Златана Антића у Д.Црниљеву нађена је остава римског сребрног новаца и «вила рустика» - III век.

45. Крчевине 2; у продужетку локалитета Крчевине према југоистоку између пута и Тамнаве отоке у Свилеуви налазе се остатци цигларских пећи из римског доба.

46. Дебело Брдо II; на падини према реци Вукодраж у Баталагама налазе се остаци насеља са прелаза неолита у метално доба.

47. Дебело Брдо III; на благој падини поред Вукодража налазе се остаци неолитског насеља и «виле рустике».

48. Циглане; у имању Милановић Сретене и Ђурађа у Свилеуви налазе се остаци утврђене «виле рустике».

49. Јакшинац – Кућерине II; на почетку села са десне стране пута у Свилеуви налази се археолошки лакалитет из доба Византије.

Мере заштите и услови чувања, одржавања и коришћења археолошких локалитета:1. Археолошки локалитети се не смеју уништавати и на њима вршити неовлашћено

прекопавања, ископавања и дубока заоравања. 2. У случају трајног уништавања или нарушавања археолошког локалитета због инвестиционих

радова, спроводи се заштитно ископавање о трошку инвеститора (члан 110. Закона о културним добрима).

3. У непосредној близини археолошких локалитета инвестициони радови спроводе се уз повећане мере опреза и присуство и контролу надлежних служби заштите (надлежног завода за заштиту споменика културе).

4. Уколико би се током радова наишло на археолошке предмете извођач радова је дужан да одмах, без одлагања прекине радове и обавести надлежни Завод за заштиту споменика културе и да предузме мере да се налаз не уништи и не оштети, те да се сачува на месту и у положају у коме је откривен (члан 109. ст. 1 закона о културним добрима).

5. Забрањује се привремено или трајно депоновање смећа и земље и других материјала на и у близини археолошких локалитета.

6. Дозвољава се инфраструктурно опремање простора археолошких локалитета и његово уређење према посебним условима и стручним мишљенима које доноси надлежни завод за заштиту споменика културе.

7. Забрањено је вађење и одвожење камена, земље и грађевинског материјала са археолошких локалитета.

Вредни објекти архитектонског наслеђа:

Завод за заштиту споменика културе „Ваљево“ треба да изради План заштите градитељског наслеђа општине где треба да наведе објекте, које на основу стручне анализе сматрају вредним објектима руралне и градске архитектуре.

Мере заштите, коришћења, уређења и презентације вредних објеката градитељског наслеђа и објеката народног градитељства:

- 78 -

ПРОСТОРНИ ПЛАН ОПШТИНЕ КОЦЕЉЕВА1. Развијање свести локалног становништва о потреби очувања објеката народног градитељства

путем едукативних програма,2. Укључивање објеката народног градитељства у туристички итинерер подручја,3. Развијање сеоског туризма,4. Изградња инфраструктуре, комунално опремање.

Непокретна добра која уживају предходну заштиту:

Основно стратешко опредељење у односу на културно - историјску баштину општине јесте адекватно управљање овим створеним необновљивим ресурсом, од изузетног значаја у циљу афирмисања културно-историјске баштине, тј. очувања локалног идентитета овог простора и развијања туризма на територији целе општине.

- 79 -

ПРОСТОРНИ ПЛАН ОПШТИНЕ КОЦЕЉЕВАТабела 20: Културна добра која треба да уживају посебан третман, без обзира на статус у оквиру службе заштите Место Јавни споменици; подручја, места, споменци и обележја везани за историјске догађаје

и/или личности; куће у којима су рођене или су у њима живеле и радиле заслужне и ис-такнуте историјске личности и сл.

Коцељева Споменик палим, умрлим и несталим борцима за народно ослобођење и уједињавање из Коцељеве 1912.-1919.Спомен плоча првоборцу Диши Агићу на старој школи .Споменик палим ратницима од 1912.-1918. године у порти цркве. Споменик у парку Дома културе палим борцима у току НОБ-е 194.1-1945.Спомен биста Миће Станојловића у парку Дома културеСпомен плоча на кући Чеде Радовановића Спомен плоча на зиду Дома културе у Коцељеви посвећена Првој бригади «Марко Орешковић» Шесте пролетерске Личке дивизије која је ослободила Коцељеву 23. 09. 1944. г. Поред ових споменика и локалитета регистровано је и низ различитих надгробних споменика са почетка 19. века.

Дружетић Споменик на Бобији на месту на коме је 11. јула 1941. формирана I Подгорска чета Ваљевског партизанског одреда.Споменик борцима и жртвама фашистичког терора од 1941.-1945. у парку основне школе. Спомен чесма у дворишту основне школе посвећена борцима и жртвама фашистичког терора 1941.-1945.Поред ових споменика регистрован је и низ старијих надгробних споменика у сеоским гробљима као и «мађарско гробље» у доњем крају села.

Зукве Спомен плоче на згради основне школе посвећене палим борцима у НОБ. Бресница Спомен плоча палим борцима у НОР на зиду школе.

Кућа Лукића из 19. века као специфичан објекат народне архитектуре.Мали Бошњак

Споменик Милована Митровића обер Кнеза Посавотамнаве из 1798.На зиду основне школе стоји спомен плоча палим борцима у НОБ-у од 1941. до 1945. год.У Малом Бошњаку регистровано је и више надгробних споменика из 18. и 19. века.

Суботица Кућа Драгојла Ранковића у којој се за време рата налазила база, са спомен плочомСпомен плоча на зиду школе посвећена палим борцима у НОБ-у од 1941.-1945.Спомен плоча Живораду Жики Димитријевићу на родној кући.Спомен плоча на родној кући Николе Ђукића.Поред ових обележја регистрован је и низ надгробних споменика из 17. и 18. века.

Баталаге Спомен плоча борцима и жртвама фашистичког терора. На тромеђи Баталага, Новака и Зукава, споменик стрељаним илегалцима 1944. године.У потесу Поље налази се парк са спомеником борцима палим у I и II светском рату.Спомен плоча са именима 45 палих бораца НОР-а.Постоји већи број културних покретних добара смештених у школској збирци која сведоче о илегалном рату комуниста у II светском рату.

Драгиње Спомен Аћиму Павловићу палом 1804. на Дрини у борби са Турцима Спомен мајору Марку Станковићу који је умро у пољској болници у Драгињу 1915. годинеСпоменик палим борцима 1912.-1918. и 1941-1945. Водица – извор, спомен плоча подигнута од стране преживелих војника VII Пука дринске дивизије у част изгинулим на Церу. Мермерни сто из I светског рата у школском дворишту, за којим је седео војвода Степа Стерпановић, одакле је командовао ратном јединицом. Спомен плоча изгинулим ратницима из Балканских ратова и I и II светском рату.Споменик у дворишту Дома културе подигнут палим борцима Драгиња, Брдарице и жртвама I и II светског рата

Брдарица На згради дома културе налази се плоча посвећена палима у НОБ-у 1941.-1945.Каменица У сали Дома културе налази се плоча палим борцима НОР-а села Каменице 1941.-1945.

На гробљу у Мандићима се налази споменик кнезу Кузману Петровићу, другом. На истом гробљу је и споменик Јовану Тадићу из 1844. г. који је учесник Првог српског устанка; у Речанској мали, на путу код Новака Петровића, налази се споменик из 1826. г., Антонију Крсмановићу учеснику из Првог српског устанка. Спомен плоча на фасади Дома културе са именама 20 палих бораца НОР-а.

- 80 -

ПРОСТОРНИ ПЛАН ОПШТИНЕ КОЦЕЉЕВАУ селу је регистрован низ надгробних споменика из периода I и II српског устанка

Љутице На згради основне школе налази се плоча посвећена палима 1941.-1945. год. На гробљу у Јелића мали, је споменик Јанку Јелићу, учеснику Првог српског устанка Споменик браниоцима отаџбине 1912.-1918. године и 1941.-1945. год.У селу се налази и неколико вредних надгробних споменика са почетка 19 века

Голочело У селу постоји неколико надгробних споменика из прве половине 19. века Споменик палим у ослободилачким ратовима 1912.-1918. и 1941.-1945.

Доње Црниљево

На Дому културе налази се плоча спомен палим у I и II светском рату. Воденица поточара «Старица» за коју су везане многе приче о народу овог краја.Спомен-плоча са именима 26 погинулих мештана у Другом светском рату.Код чесме се налази низ надгробних споменика из 19 векаИсточно од чесме су остаци старог манастира Св. Јована порушеног почетком 19. века

Ћуковине На згради Дома културе постоји спомен плоча палим борцима у НОР-у.Недалеко од Дома културе налази се стари храст за кога су везани многи догађаји у селу, који је вредан и као добро природе.

Свилеува Спомен плоча палим борцима Свилеуве у просторијама Дома културе Спомен плоча Луки Лазаревићу, јунаку из Свилеуве за заслуге и I српском устанкуУ дворишту Дома културе налази се споменик Луки Лазаревићу, учеснику битке на Мишару 1806. године.На путу у Свилеуву, код Милорада Марковића налазе се 3 споменика посвећена страдалима из Првог српског устанка. Спомен плоча Јанку Веселиновићу који је учитељевао у Свилеуви.Спомен-плоча на зиду Дома културе је посвећена учесницима Првог и Другог св. рата.Поред ових обележја посотји и низ надгробних споменика палима у I и II српском устанку.

Извор: Просторни План општине Коцељева – План Шабац, 1988.г.; Поред наведених локалитета споменика и објеката посебну пажњу треба обратити на објекте црквене ахитектуре; цркве и капеле у Свилеуви, Коцељеви, Доњем Црниљеву, Каменици и Брдарици.

Постављени споменици, спомен чесме, спомен плоче, скулптуре и слично не смеју се прљати, уништавати или на други начин оштећивати. Ове предмете и објекте дужан је одржавати у исправном стању њихов власник, односно лице или субјект по чијем је захтеву предмет постављен, а уколико горе наведени није познат или више не постоји, о одржавању се брине општинска служба надлежна за комуналне послове.

Неопходно је дефинисати приоритетне пројекте везане за заштиту и управљање културно-историјском баштином који би покренули развој општине. Потребно је:

израдити студију о културном подручју, и извршити диференцијацију на различите степене заштите, као информациона основа за заштиту, планирање, управљање и мониторинг свих промена културног наслеђа као необновљивог ресурса,

дефинисати и уредити инфраструктуру и саобраћајнице за културне стазе.

Према ППРС (по хијерархији највишем планском документу) мањи део територије Општине Коцељева припада II категорији – подручја загађене и угрожене животне средине (локалитети са повременим прекорачењем граничних вредности загађујућих материја у ваздуху, зоне интезивне пољопривреде, подручја експлоатације минералних сировина, државни путеви I и II реда) са мањим утицајима на човека, живи свет и квалитет живота. На овом делу територије потребно је спречити даљу деградацију и обезбедити побољшање постојећег стања.

Већи део територије припада III категорији загађености животне средине, односно припада подручју претежно квалитетне животне средине. Карактеристике овог подручја су следеће: без прекорачења граничних вредности загађујућих материја у ваздуху; речни токови II класе; шумска подручја; туристички комплекси и места са контролисаном посетом; подручја вештачких акумулација; локални путеви; сеоска насеља; пољопривредна подручја; подручја са природном деградацијом; ливаде и пашњаци; ловна подручја.

- 81 -

II 6.3. Заштита животне средине

ПРОСТОРНИ ПЛАН ОПШТИНЕ КОЦЕЉЕВАНа овом подручју потребно је обезбедити решења којима се елиминишу или умањују постојећи извори негативних утицаја односно увећавају позитивни као компаративна предност у планирању развоја; чувати подручја од загађивања из стратешких разлога.

На основу модификованих критеријума за категоризацију насеља према степену загађености (по ППРС, 2010 - 2020) у оквиру Просторног плана општине Коцељева није предвиђено постојање подручја са веома загађеном и деградираном животном средином (подручја I категорије). На основу категоризације подручја Општине према постојећем степену загађености планира се да ће се применом мера за смањење негативних и увећање позитивних утицаја на животну средину подручје општине Коцељева налазити у категоријама загађености како је приказано у следећој табели.

- 82 -

II 6.3.1. Планска концепција заштите

ПРОСТОРНИ ПЛАН ОПШТИНЕ КОЦЕЉЕВАТабела 21.: Планирана категоризација подручја општине Коцељева према степену загађености

Опис подручја према степену загађености

Стање животне средине и активности на унапређењу

Први четорогодишњи период имплементације

Средњерочна етапа имплементације

1 2 3

II

Подручје загађене и угрожене животне средине

Општински центар Коцељева, локалитети са повременим прекорачењем граничних вредности, викенд насеља, подручја експлоатације минералних сировина, државни путеви I и II реда) са мањим утицајима на човека, живи свет и квалитет живота.

– вредности емисије загађујућих материја у ваздуху у оквиру прописаних граничних вредности

– побољшан квалитет површинских и подземних вода, проширена канализациона мрежа

– организовано сакупљање отпада по насељима и управљање отпадом у складу са смерницама из Националне стратегије управљања отпадом (примарна селекција, организован третман органског отпада, организован третман индустријског отпада, изграђена трансфер/претоварна станица, комунални отпад се депонује на регионалној санитарној депонији)

– гајење пољопривредних култура на принципима органске пољопривреде, посебно у погледу контролисаног коришћења агрохемијских мера

– ниво буке и вибрација у оквиру прописаних вредности (могуће спорадично прекорачење)

– контролисан ризик од удеса – примењене мере заштите од негативних утицаја

магистралних и регионалних саобраћајница

– вредности емисије загађујућих материја у ваздуху испод прописаних граничних вредности

– прикупљање и пречишћавање свих отпадних вода у ППОВ

– отпад се депонује на регионалну депонију уз претходну примарну селекцију

– селективна употреба агрохемијских мера, подстицање употребе органских ђубрива

– заштитно зеленило подигнуто око нових привредних објеката и постројења и ''зелени појасеви'' око постојећих и будућих саобраћајница

– уведен систем ЈУС ИСО 14001 у сва нова привредна предузећа

III

Подручје претежно квалитетне животне средине

Карактеристике овог подручја су следеће:- без прекорачења граничних

вредности загађујућих материја у ваздуху,

- речни токови II класе,- шумска подручја,- туристички комплекси и

места са контролисаном посетом,

- подручја вештачких акумулација,

- локални путеви,- сеоска насеља,- пољопривредна подручја,- подручја са природном

деградацијом,- ливаде и пашњаци,- ловна подручја.

– одвођење вода у водонепропусне јаме и одговарајуће цистерне

– очувано квалитетно пољопривредно земљиште– ниво буке и вибрација испод прописаних

вредности– контрола ризика од удеса при транспорту

запаљивих материја– регулисани површински токови– организовано сакупљање отпада по насељима,

комунални отпад се депонује на уређеним депонијама/ трансфер/претоварним станицама

– примењене мере заштите од ерозије – природна добра валоризована и укључена у

туристичку понуду уз смањивање негативних утицаја у заштићеним подручјима

– прикупљање и пречишћавање свих отпадних вода у ППОВ

– планско управљање чврстим отпадом

– гајење пољопривредних култура са контролисаним коришћењем агрохемијских мера

– планско управљање чврстим и течним отпадом

– повећане површине под шумама до оптималног нивоа

– дефинисани и остварени програми одрживог туризма у заштићеним подручјима

– програми одрживог туризма у заштићеним подручјима – једна од основа развоја локалне заједнице - квалитетна животна средина и предеоне целине

Заштита ваздуха подразумева ограничење/смањење емисија загађујућих материја, и то:- ограничавање емисија загађујућих материја из привредних постројења, саобраћаја и

становања, развој система гасификације и топлификације, преструктурирање привреде према критеријумима заштите, појачану контролу рада котларница; подстицање енергетске ефикасности и рационално коришћење енергије у домаћинствима и привреди, дислоцирање загађивача;

- ограничавање емисија из нових извора преусмеравањем транзитног саобраћаја ван насеља, применом интегралних заштитних мера на коридору путева, применом прописа и

- 83 -

ПРОСТОРНИ ПЛАН ОПШТИНЕ КОЦЕЉЕВАприбављање обавезних интегрисаних дозвола за постојећа и нова привредна (индустријска) постројења, као и промене у начину функционисања постојећих постројења, док се за нова постројења примењују најбоље доступне технологије (БАТ) и решења усклађена са прописима;

- коришћење алтернативних енергетских извора: сунчеве и геотермалне енергије, енергије биомасе и отпада;

- заштита и квалитет ваздуха обезбедиће се и повећањем зеленог фонда насеља;- успостављањем система мониторинга квалитета ваздуха у складу са Европском директивом о

процени и управљању квалитетом амбијентног ваздуха (96/62/ЕС)4. Уредбом о условима за мониторинг и захтевима квалитета ваздуха ("Сл.гласник РС", бр 11/10) и Уредбом о изменама и допунама уредбе о условима за мониторинг и захтевима квалитета ваздуха („Сл. гласник РС“, бр. 75/10), (вршењем континуиране и програмске контроле основних и специфичних параметара везаних за квалитет ваздуха у акредитованим лабораторијама и стандардизованим методама).

Враћање у прописану класу квалитета површинских вода оствариће се: - заштитом изворишта и обезбеђењем снабдевања водом, применом прописаних активности у

зони заштите изворишта, ревитализацијом и проширивањем водоводног система;- планским третманом комуналних отпадних вода: ширењем канализационе мреже (кишне и

фекалне канализације), одређивање локације и изградња ЦППОВ;- планским третманом индустријских отпадних вода: изградња канализације за отпадне воде,

изградња система за предтретман отпадних вода у привредним постројењима, уградња постројења за пречишћавање отпадних вода загађених нафтним дериватима;

- регулацијом система за мелиорацију: реконструкција и ревитализација постојећих система и изградња нових.

Заштита изворишта се остварује посебно применом следећих превентивних мера:- забрана изградње индустријских и других објеката чије отпадне материје могу загадити воду

и земљиште, забрана изградње других објеката који могу загадити воду или земљиште или угрозити безбедност водопривредне инфраструктуре;

- дозвољена изградња објеката под условом да се у пројектовању и извођењу обезбеди каналисање и пречишћавање отпадних вода у складу са стандардима прописаним законом, дозвољена изградња објеката за рекреацију и туризам под условима заштите животне средине у складу са законом;

- постојећи индустријски објекти морају обезбедити каналисање и пречишћавање отпадних вода у складу са законом;

- сакупљање отпада само на водонепропусним површинама, док је депоновање могуће само ван шире зоне заштите;

- забрањена интензивна употреба пестицида, хербицида и вештачких ђубрива на земљишту које се користи у пољопривредне сврхе у зони изворишта;

- забрањен транспорт и складиштење опасних и отровних материја.

Управљање квалитетом вода вршиће се преко: добре заштите вода, мониторинга квалитета вода обезбеђеним у контролисаним и акредитованим лабораторијама и формирање базе података у електронској форми.

Заштита земљишта остварује се:- рационалним коришћењем грађевинског и пољопривредног земљишта;- ограничавањем ширења насеља и привредних делатности на квалитетним пољопривредним

земљиштима, забраном изградње на пољопривредном земљишту од I до IV катастарске класе, као и пренамене пољопривредног земљишта у шумско, осим земљишта VII и VIII катастарске класе и у посебним случајевима када није могуће пронаћи алтернативне локације;

4 Council Directive 96/62/EC of 27 September 1996 on ambijent air quality assessment and management, Official Journal L 296, 21/11/1996

- 84 -

ПРОСТОРНИ ПЛАН ОПШТИНЕ КОЦЕЉЕВА- коришћењем постојећег грађевинског фонда за нове делатности и намене када је то могуће,

односно давање предности brownfield уместо greenfield инвестицијама.

Заштита земљишта се остварује и планским управљањем отпадом у складу са Националном стратегијом управљања отпадом, чиме се спречава загађење земљишта и други негативни утицаји на воде, ваздух, здравље и др.

Плански третман отпада се заснива на превенцији настајања и смањењу количине отпада на извору, поновној употреби и рециклажи отпада обухвата управљање:

- комуналним отпадом: организовано сакупљање отпада по насељима, селекција и рециклажа за подручје oпштине;

- индустријским отпадом: увођењем предтретмана индустријског отпада и његово рециклирање;

- пољопривредним отпадом: стимулисање употребе стајског ђубрива уместо вештачких ђубрива, компостирање органског отпада, управљање кланичним отпадом до третмана у инсинератору;

- санацију дивљих сметлишта, контролу и превенцију непланског депоновања отпада;

- 85 -

ПРОСТОРНИ ПЛАН ОПШТИНЕ КОЦЕЉЕВА- контролу коришћења вештачких ђубрива и пестицида, информисање и образовање

пољопривредних произвођача о принципима органске пољопривреде и утицајима агрохемијских средстава и пољопривреде на животну средину.

Управљање заштитом пољопривредног земљишта треба да се врши кроз: ангажовање акредитоване институције за вршење испитивања физичких, хемијских и биолошких особина земљишта као и квалитета пољопривредних производа, увођењем финансијске дисциплине у промет пестицида, постојање формиране базе података о продаји и начину употребе пестицида, обављање континуираног мониторинга земљишта, производњом органски здраве хране по стандардима ЕУ, извршеном калцификацијом земљишта, постојањем уско специјализоване регионалне институције за газдовање земљиштем са адекватним стручним службама са осмишљеним плановима рада, постојањем адекватног и савременог система за наводњавање, заштитом земљишта од поплава, укрупњавањем пољопривредних површина, едукацијом пољопривредних произвођача и стимулисањем пољопривредних произвођача путем прихватљивог кредитирања.

Заштита предела и живог света

Заштита предела и живог света обухвата примену мера заштите предеоног и биолошког диверзитета на подрују општине:

- идентификације, заштите и управљања подручјима значајним са становишта ЕУ директиве о птицама и стаништима;

- формирања прекограничне еколошке мреже заштићених подручја и еколошких коридора;- одбране од поплава;- промоције одрживог коришћења земљишта;- промоције развоја руралног туризма.

Поред тога, обезбеђује се заштита живог света при: - извођењу грађевинских радова (посебно обезбеђење еколошких коридора и зона око објеката

инфраструктуре магистралног значаја);- транспорту потенцијално штетних материја (гориво и друге запаљиве суспстанце);- примени хемијских средстава у пољопривредној производњи;- лову и роболову - планско организовање лова, риболова и ловног туризма.

Заштита здравља се обезбеђује:- смањењем емисије загађујућих материја и изложености њиховом штетном дејству;- заштитом и унапређењем постојећих шума, шумског земљишта и заштитних „зелених

појасева“;- смањењем имисије загађујућих материја у ваздуху подизањем заштитних „зелених појасева“

уз магистралне саобраћајнице и нова привредна постројења, односно заштитног зеленила у насељима.

- заштита здравља се постиже и обезбеђењем редовне контроле здравствене исправности намирница и квалитета воде за пиће, као и системом адекватне здравствене заштите - реконструкцијом постојећих објеката здравствене заштите и обезбеђење доступности објектима и услугама здравствене заштите и других јавних служби од значаја за здравствени и социјални статус грађана.

Смањење буке и вибрација врши се подизањем појасева заштитног зеленила и техничких баријера за заштиту од буке на најугроженијим локацијама (дуж државног пута I реда), применом прописаних дозвољених нивоа буке у изграђеним подручјима насеља. Према СРПС-у U.J6.205:2007, Акустика у грађевинарству-Акустичко зонирање простора, допуштени нивои буке по зонама намене су дати у следећој табели..

Табела 22. Преглед допуштеног нивоа буке по зонамаЗона намене Дозвољени ниво буке

за дан у dB(A)Дозвољени ниво буке за

ноћ у dB(A)I Подручје за одмор и рекреацију, болничке зоне и опоравилишта, култ.о-ист. локалитети, велики паркови 50 40

- 86 -

ПРОСТОРНИ ПЛАН ОПШТИНЕ КОЦЕЉЕВАII Турист. подручја, мала и сеоска насеља, кампови и школске зоне 50 45III Чисто стамбена подручја 55 45IV Пословно-стамбена подручја, трговачко стамбена подручја и дечја игралишта 60 50V Градски центар, занатска, трговачка, административно управна зона са становима, зоне дуж путева 65 55VI Индустријска, складишна и сервисна подручја и транспортни терминали без стамбених зграда

На граници ове зоне бука не сме прелазити дозвољене нивое у зони са којом се граничи

На граници ове зоне бука не сме прелазити дозвољене нивое у зони са којом се граничи

У области заштите од удеса примењују се следеће мере: смањење опасности од удеса у предузећима, као и у другим постојећим и будућим постројењима; смањење опасности од удеса при транспорту опасних материја дуж путних и речних

коридора; припрема мера и поступака санације земљишта у случају удеса, као и припрема мера и

поступака у случају појединачних (изолованих) инцидената; примена важећих прописа и норматива.

Приликом формирања нових привредних објекта и зона утврђују се урбанистичка правила и услови заштите животне средине за одређене еколошке категорије предузећа, која се заснивају на минималним планским површинама круга предузећа и обавезним заштитним растојањима између потенцијалних извора опасности у кругу и стамбених насеља, као што је дато у следећој табели:

Табела 23: Критеријуми за заштитна растојања од индустријских објекатаКАТЕГОРИЈА ПРЕДУЗЕЋА * А (Прва) Б (Друга) В (Трећа) Површина комплекса (hа) - < 3 3-80 ЗАШТИТНО ОДСТОЈАЊЕ5 (m) < 50 50 - 100 100 -500Потребна урбанистичка документација за заштиту животне средине** - ПУ ПУ, ПО

* Када је присутно више ризика, предузеће се категорише према највећем ризику** ПУ = процена утицаја на животну средину, ПО = процена опасности од хем. удеса

5 Заштитно одстојање представља најмање одстојање између извора опасности и најближег стамбеног или другог осетљивог објекта. Изведено на основу смерница Савеза друштава за чистоћу ваздуха Југославије (1987): "Заштитна одстојања између индустрије и стамбених насеља".

- 87 -

II 6.3.2. Правила и режими коришћења земљишта

ПРОСТОРНИ ПЛАН ОПШТИНЕ КОЦЕЉЕВА

min 200 m

Prva kategorija

Druga kategorija

Treæa kategorija

Prva i druga kategorija

min 50 m

min 10 m

10 - 50m

Слика: Шематски приказ мера заштите од утицаја привреде

Категорија А – мала предузећа, чији је негативан утицај незнатан и испод је граничних вредности. У оквиру делатности (производном процесу) не користе се и складиште материје које би могле да имају негативан утицај на ваздух, воду, земљиште, здравље људи, биљни и животињски свет. Ниво буке је у оквиру дозвољених вредности (до 50 dB, према захтевима ЈUS 3.Ј6. 205/92), док је ризик од удеса минималан, уз обавезну примену мера заштите на раду. У случају евентуалног удеса, последице немају негативан утицај ван самог извора, односно објекта. Предузећа могу бити лоцирана у оквиру насеља, односно стамбених зона уз обавезну примену противпожарних и других мера заштите на раду, на удаљености од 10 до 50 m од стамбених објеката. У ову категорију предузећа спадају комерцијалне, угоститељско услужне и производне делатности, нпр. самосталне трговине и занатске услуге, сервиси, пекарске, посластичарске, угоститељске делатности, израда и оправка предмета од дрвета, стакла, папира, коже, гуме и текстила, и друге делатности, које по правилу не изазивају непријатности суседном становништву. Предузећа не подлежу процени утицаја на животну средину.

Категорија Б – мала и средња предузећа, која могу имати мањи – локални утицај на животну средину. Приликом редовног рада негативан утицај је у оквиру граничних вредности. У оквиру делатности (производном процесу) могу се користити и складиштити материје које могу имати негативан утицај у ванредним околностима. У случају удеса могуће краткотрајно присуство мање количине штетних материја. Ниво буке је у оквиру дозвољених вредности (55–60 dB). Лоцирају се на рубним деловима стамбених зона (насеља), на удаљености од 50 до 100 m од стамбених објеката, тако да не изазивају непријатности суседству, на површинама величине до 2 хектара. У ову категорију предузећа спадају веће електромеханичарске радионице, прерада пластичних маса, израда производа од дрвета, стакла, папира, коже, гуме и текстила, стоваришта грађевинског материјала и др. За ова предузећа примењује се листа II пројеката за које се може захтевати процена утицаја на животну средину (према Уредби о утврђивању листе á пројеката, за које је обавезна израда процена утицаја на животну средину и листе áá пројеката, за које се може захтевати процена утицаја на животну средину („Службени гласник РС”, број 114/08).

Категорија В – предузећа која могу имати релативан утицај на окружење на локалном нивоу. У свом раду користе опасне материје, односно производе чврсти и течни отпад, јавља се средњи ниво буке (60–65 dB), или пружају услуге већем броју једновремених корисника. У ову групу спадају тржни центри, већа складишта, велетрговине преко 5.000 m2, прехрамбена, текстилна индустрија и др. Лоцирају се у оквиру радних зона, ван стамбеног насеља (минимално 200 м удаљености од

- 88 -

ПРОСТОРНИ ПЛАН ОПШТИНЕ КОЦЕЉЕВАстамбених објеката), на површинама већим од 2 хектара, тако да на том растојању и на тој површини не изазивају непријатност суседству. Негативан утицај спречавају или ублажавају применом активних и пасивних мера заштите – израдом заштитних зелених појасева, уградњом постројења за пречишћавање вода, филтера за ваздух, правилним складиштењем сировина и отпада, применом мере звучне изолације – изградњом звучних баријера, применом мера заштите на раду, противпожарних мера и др. За предузећа из категорије V, примењује се листа I пројеката за које је обавезна израда процена утицаја на животну средину (према Уредби о утврђивању листе I пројеката, за које је обавезна израда процена утицаја на животну средину и листе II пројеката, за које се може захтевати процена утицаја на животну средину („Службени гласник РС”, број 114/08).

Категорија Г – предузећа која могу имати утицај на животну средину на нивоу градског подручја (интрарегионални ниво утицаја). У свом раду користе веће количине токсичних материја. Постоји ризик од хемијског удеса. Овој групи припадају металопрерађивачка индустрија, хемијска индустрија, фармацеутска индустрија, веће кланице и већи комплекси прехрамбене индустрије. Због свог негативног утицаја предузећа из ове категорије се лоцирају на већој удаљености (минимално 800 m) од стамбених зона (насеља). На планском подручју не постоје и нису планиорана предузећа из ове категорије.

Зоне заштите од негативних утицаја пољопривреде

Пољопривредно земљиштеПољопривредно земљиште обухвата површине намењене пољопривредној производњи и то: оранице, баште, воћњаке, винограде, плантаже, расаднике, стакленике и пластенике, пољозаштитне појасеве, угаре, вишегодишње засаде, ливаде, пашњаке, рибњаке итд. На подручју плана предвиђена је изградња објеката компатибилних основној намени за развој интензивне или еколошке пољопривредне производње и то у оквиру пољопривредног земљишта.

Намена објекатаУ зони еколошке пољопривредне производње дозвољена је изградња објеката који не угрожавају подручје водоизворишта и то: магацини репроматеријала (семе, вештачка ђубрива, саднице и сл.); објекти за смештај пољопривредне механизације; објекти за производњу воћа и поврћа у затвореном простору (стакленици, пластеници); објекти за производњу гљива, рибњаци, сушаре за воће и поврће, хладњаче, као и ергеле, хиподроми и сл.

У зони интензивне пољопривредне производње, поред поменутих објеката, дозвољена је изградња објеката за финалну прераду пољопривредних производа. У зони интензивне сточарске производње, поред поменутих објеката, дозвољена је и изградња: објеката намењених за интензиван узгој стоке, перади и крзнаша (фарме, кланице и сл.)

Стамбени објекти у функцији пољопривредне производње изван грађевинског подручја, могу да се граде само за властите потребе и у функцији обављања пољопривредне делатности.

Типологија објекатаОбјекти намењени пољопривредној производњи су слободностојећи објекти (стамбени и производни) или групације слободностојећих објеката међусобно функционално повезаних (производни).

Правила за формирање комплексаВеличина парцеле (комплекса) на којој је могућа изградња објеката у функцији примарне пољопривредне производње утврђује се зависно од врсте и интензитета производње према следећим условима*.

Табела 24: Правила за формирање комплексаПољопривредни објекти Оптимална величина

комплекса– за интензивну сточарску производњу 10 ха

- 89 -

ПРОСТОРНИ ПЛАН ОПШТИНЕ КОЦЕЉЕВА– за интензиван узгој перади и крзнаша 2 ха– за интензивну ратарску производњу на поседу* 5 ха– за узгој воћа и поврћа на поседу* 2 ха– за виноопштинерство на поседу 1 ха– за узгој цвећа на поседу* 0,5 ха

За позиционирање производних објеката који су у функцији пољопривреде примењују се следећа минимална заштитна одстојања: од саобраћајнице (државног пута IB реда) – 100 м и од грађевинског подручја насеља – 500 м (не односи се на стакленике, пластенике и силосе). Одстојање између стамбених објеката и ораница (воћњака), који се интензивно третирају вештачким ђубривом и пестицидима је минимум 800 м. У заштитном појасу између границе пољопривредне парцеле и обале водотока од 10 м није дозвољено коришћење пестицида и вештачких ђубрива.

magistralni put

min 100 m

min 500 m

min 800 m

min 10 m

vodotok

Слика: Пољопривредни објекти у функцији ратарства

Позиција објеката за узгој стоке (сточне фарме) одређује се у складу са капацитетом објекта и положајем објекта у односу на насеље. Објекти за интензиван узгој стоке, перади и крзнаша које имају преко 50 условних грла не могу се градити на заштићеним подручјима природе и на подручју водозаштитних зона.

vodotok

Слика: Пољопривредни објекти за узгој стоке

- 90 -

ПРОСТОРНИ ПЛАН ОПШТИНЕ КОЦЕЉЕВАМинимална заштитна одстојања између границе комплекса сточне фарме и објеката у суседству су: од стамбених зопштине, магистралних путева и речних токова 200 м и од изворишта водоснабдевања – 800 м. Наведена растојања могу бити и већа ако то покаже процена утицаја на животну средину за фарме са преко 500 условних грла, као и објекти од општег интереса утврђени на основу закона. Минимални капацитет основне производње уз који може да се одобри изградња објекта примарне дораде или прераде (кланица, хладњача, и сл.) износи 100 условних грла.

Објекти на којима се одржавају сточне пијаце, сајмови и изложбе морају да испуњавају следеће услове: да се налазе изван насеља; да се не граде на земљишту које је подводно и угрожено од поплава; да нису удаљени од главног пута; да нису за последњих 20 година служили за сточна гробља и јавно ђубриште; изложбене просторије могу изузетно да се налазе и у самом насељу; да има само један улаз довољно простран и са изграђеним вратим и да има посебно издвојен простор за животиње за које се приликом контроле утврдило да су заражене или су сумњиве на заразу. Величина простора зависи од обима и врсте промета животиња водећи рачуна да просечна одређена површина мора да се повећа за 15% површине на име путева и изградњу манипулативних и санитарних обеката: по грлу крупних животиња 2 м2; по телету 1,2 м2; по овци, односно свињи преко 50 кг – 1 м2 и по јагњету и прасету 0,5 м2.

У заштитној зони забрањена је изградња објеката. Дозвољено је коришћење пољопривредног земљишта у сврху примарне пољопривредне производње.

Коначан предлог даљег развоја планског подручја, даће се након израде Стратешке процене утицаја Плана на животну средину и спроведеног поступка јавног увида. Зоне заштите од негативних утицаја саобраћајаОвде наведена правила и заштитне зоне утврђују се као услови планирања других намена земљишта уз појас саобраћајница. У заштитном појасу није дозвољена изградња стамбених, пословних и помоћних објеката. Стамбени објекти уз улицу морају имати акустичку заштиту.

За превоз опасних и штетних материја дозвољено је користити искључиво деонице регионалних путева који пролазе кроз подручја ниже густине насељености. Ово ограничење се не односи на превоз нафтних деривата у цистернама капацитета до 10 тона.

Зоне заштите изворишта водоснабдевањаНа основу Закона о водама (Сл. гласник РС бр. 30/10) и дела Правилника о начину одређивања и одржавања зона и појасева санитарне заштите објеката за снабдевање водом за пиће (Сл. гласник РС бр. 92/2008) дефинисане су зоне санитарне заштите око акумулације: непосредна, ужа и шира зона санитарне заштите, подручје изван шире зоне санитарне заштите и појас заштите дуж цевовода сирове воде.

Евалуација утицаја вршена је приликом израде Извештаја о стратешкој процени Просторног плана Града Шапца на животну средину, са циљем да се утврди значај утицаја, према критеријумима из Прилога I Закона о стратешкој процени утицаја на животну средину. У обзир су узете следеће карактеристике утицаја: врста утицаја, вероватноћа да се утицај појави, временска димензија односно трајање утицаја, према временском хоризонту Просторног плана, учесталост утицаја и просторна димензија утицаја. Наведене карактеристике утицаја су вредноване према врсти Просторног плана, како је приказано у следећој табели.

Табела 25. Вредновање карактеристика утицајаВрста утицаја Вероватноћа утицаја Трајање утицаја Учесталост

утицајаПросторна димензија

утицаја

- 91 -

II 6.3.3. Евалуација утицаја планских решења

ПРОСТОРНИ ПЛАН ОПШТИНЕ КОЦЕЉЕВАПозитиван (+)Негативан (-)Неутралан (0)

Зависи од мера заштите (М)

Сигуран (С)Вероватан (В)

Мало вероватан (МВ)

Краткорочан (К)Средњорочан (СР)

Дугорочан (Д)

Повремен (П)Сталан (Ст)

Општински (О)Регионални (Р)Национални (Н)

Међународни (МE)

У СПУ евалуација утицаја је за изабране концепте и планска решења на нивоу Плана, извршена квалитативно-описно, на основу чега је припремљена коначна матрица која показује одрживост Плана. Евалуација утицаја је у збирној табели приказана коришћењем одговарајућих боја. Зеленом бојом су приказани позитивни утицаји, негативни црвеном, а за неутралне утицаје коришћена је бела боја, Интензитетом боје представљен је значај утицаја. Значај се одређује према броју карактеристика и то као као значајан утицај (постојање једне или две карактеристике светлија нијанса, и врло значајан утицај (постојање три и четири карактеристике) – тамнија нијанса.

Табела 26. Ознаке значаја утицајаВрста утицаја Значај утицаја

једна или две карактеристике три или четири карактеристикеПозитиванНегативанНеутралан

На основу евалуације утицаја припремљена је збирна матрица значајних утицаја Просторног плана на животну средину.

- 92 -

Табела 27. Збирна матрица утицаја Просторног плана на животну средину

Општи и Посебни циљеви стратешке процене

Област и Планска решења

Заш

тита

и о

држ

иво

кори

шће

ње

осно

вних

чи

нила

ца ж

ивот

не с

реди

не

Заш

тита

и о

држ

иво

кори

шће

ње

прир

одни

х вр

едно

сти

и пр

едел

а

Уна

пређ

ење

упра

вљањ

а от

падо

м и

раци

онал

но к

ориш

ћењ

е не

обно

вљив

их и

већ

е ко

риш

ћењ

е об

новљ

ивих

ен

ерге

тски

х ре

сурс

а;

Заш

тита

здр

ављ

а

Заш

тита

од

удес

а и

елем

ента

рних

неп

огод

а

Инв

ести

рањ

е у

заш

титу

ж

ивот

не с

реди

не и

уна

пређ

ење

сист

ема

мони

тори

нга

1. З

ашти

та к

вали

тета

ваз

духа

2. З

ашти

та и

одр

жив

о ко

риш

ћењ

е во

да

3. У

напр

еђењ

е пр

икуп

љањ

а и

трет

мана

отп

адни

х во

да

4. З

ашти

та и

одр

жив

о ко

риш

ћењ

е зе

мљиш

та

5. С

мањ

ење

зага

ђењ

а зе

мљиш

та

6. П

овећ

ање

повр

шин

а по

д ш

умам

а

7. З

ашти

та б

иоди

верз

итет

а,

стан

ишта

и п

реде

ла

8. У

напр

еђењ

е тр

етма

на и

де

поно

вањ

а от

пада

9. У

прав

љањ

е оп

асни

м от

падо

м

10. Р

ацио

налн

о ко

риш

ћењ

е не

обно

вљив

их и

већ

е ко

риш

ћењ

е об

новљ

ивих

ен

ерге

тски

х ре

сурс

а;

11. О

безб

еђењ

е за

шти

те

здра

вља

12.С

мањ

ење

изло

жен

ости

буц

и и

вибр

ациј

ама

13. С

мањ

ење

ризи

ка о

д уд

еса

14. С

мањ

ење

ризи

ка о

д по

плав

а

15. И

нвес

тира

ње

у за

шти

ту

жив

отне

сре

дине

16. М

онит

орин

г ж

ивот

не

сред

ине

Заштита и унапређење квалитета

животне средине

1.1. Заштита ваздуха, вода1.2. Рационално коришћ. вода, заштита од загађ. и макс. заштита од.штетног дејства вода1.2. побољшање снабдевања водом; реконструкција и доградња постојећег водов. система у насељу Коцељева1.3. дефинисање и успостављање зона и појасева санитарне заштите изворишта 1.4. етапна изградња канализационих система у насељима и постројења за пречишћ. отпадних вода1.5. решавање проблема

одвођења и третмана, технолошких отпадних вода

1.6. Смањење изложености буци и вибрацијама1.7. Санација постојећих сметлишта, чишћење од кабастог и опасног отпада1.8. Изградња трансфер станице, одлагање отпада на регионалну депонију и рециклажа отпада

Природни ресурси

2.1. заштита и рационално кор. пољоп. земљишта 2.2. ограничавање претварања најплоднијег пољоп. земљишта у непољопр. сврхе, очување природне плодности земљишта;2.3. заштита пољопр. земљишта од сувишних вода и ерозије2.4. унапређење квалитета вода2.5. Заштита и одржавање постојећих шума2.6.Пошумљавање земљишта намењеног шумској производњи2.7.Интензивирање превентивне заштите шума и шумских култура2.8.Конверзија природним путем2.9. Планско и одрживо коришћење мин. сировина2.10. стварање предуслова коришћење обновљивих извора енергије

Заштита, уређење и одрживо коришћење

3.1.Заштита и одрживо коришћење природног наслеђа 3.2. Заштита и коришћење културних добара

природног и културног наслеђа и предела и

3.3. развијати нове трендове у туризму (рурални, екотуризам, религиозни, и остварити интеграцију пољопривреде, угоститељства и туризма

Одрживи урбани развој

4.1. насеље Коцељева треба да прерасте у насеље градског карактера. Рaзвoj oвoг цeнтрa кao генератора лoкaлнoг рaзвoja, сa дoминaциjoм индустриjскe и пoљoприврeднe oриjeнтaциje, пoсeбнo МСП, здрaвствeних, oбрaзoвних и других услугa, oднoснo мaњи рaзвojни цeнтaр.4.2. подстицање развоја осталих насеља, уз уравнотеживање њиховог популационог раста и усмеравање промена у структури делатности и квалитативно побољшање услова живота. Развој се заснива на: експлоатацији и преради неметала, производњи опекарских производа и пољоп. производњи.

Одрживи рурални развој

5.1. насеља изразито руралног карактера; рaзвoj примaрнe еколошке пољопривредне прoизвoдњe.

Здравље становништва

6.1. Обезбеђење заштите здравља

Одрживи развој економије

7.1. модернизација постојећих и изградња нових капацитета индустрије7.2. техничко - технолошко унапређење и бржи развој

постојећих индустријских грана у приватном сектору7.3. Висок степен искоришћености простора и заштита животне средине у индустрији

Инфраструктура

8.1. државну путну мрежу модернизовати са 100% асфалтног коловоза и оспособити за брзине мин 60 км/час8.2. општинска путна мрежа треба да се реконструише да у 100% дужине буде асфалтног коловоза; категорисати нове локалне путеве 8.3.повећање сигурнос. и квалитета у снабдевању потрошача ел. енергијом

Коришћење грађевинскогземљишта

9.1. Заустављање бесправне градње9.2. Одрживо коришћење грађевинског земљишта

Стратешком проценом Просторног плана општине Коцељева на животну средину обухваћени су не само утицаји ППО на животну средину, већ и утицаји постојећих извора загађивања из окружења. Припремљене мере и решења заштите животне средине из Стратешке процене су у потпуности интегрисане у Предлог просторног плана. Овим извештајем се утврђује следећа обавеза израде стратешких процена утицаја за урбанистичке планове:

За опште урбанистичке планове (план генералне регулације) одлучује се о изради стратешке процене за сваки појединачни случај, према утврђеним критеријумима, односно за ове планове се стратешка процена не мора радити уколико се утврди да нема значајних утицаја или уколико су стратешком проценом урађеном за ППГ ти утицаји већ обрађени;

За регулационе планове (план детаљне регулације) не ради се стратешка процена, узимајући у обзир додатну околност да се ови планови раде за објекте за које је прописана израда процене утицаја на животну средину (Закон о процени утицаја на животну средину, "Службени гласник РС", број 135/04, Уредба о утврђивању Листе пројеката за које је обавезна процена утицаја и Листе пројеката за које се може захтевати процена утицаја на животну средину, "Службени гласник РС", број 114/08), а за поједине врсте објеката и постројења и издавање интегрисане еколошке дозволе (Закон о интегрисаном спречавању и контроли загађивања животне средине, "Службени гласник РС", број 135/04, Уредба о врстама активности и постројења за које се издаје интегрисана дозвола, "Службени гласник РС", број 84/05). Узимајући у обзир наведено, израда стратешке процене за ове урбанистичке планове била би представљала дуплирање документације, јер се за објекте који су овим плановима обухваћени ради процена утицаја на животну средину односно прибавља интегрисана еколошка дозвола.

На основу закључака до којих се дошло проценом могућих утицаја планских решења на животну средину, прописује се обавеза израде Стратешке процене утицаја на животну средину само за оне Планове детаљне регулације за које надлежно одељење општинске управе изврши процену и да Мишљење о неопходности израде Стратешке процене утицаја, а у складу са Законом о стратешкој процени утицаја на животну средину.

Министарство одбране Републике Србије, Сектор за материјалне ресурсе, Управа за инфраструктуру, у складу са одредбама члана 68 Закона о одбрани ("Сл. гласник РС", бр. 116/07), тачке 2. Одлуке о објектима од посебног значаја за одбрану ("Сл. гласник РС", бр. 112/08), и тачака 3, и 6 Одлуке о врстама инвестиционих објеката и просторних и урбанистичких планова значајних за одбрану земље ("Сл. лист СРЈ", бр. 39/95), издало је Обавештење инт. бр. 2250-5 од 20.08.2010. г. у којем наводи да нема посебних услова и захтева за прилагођавање Просторног плана потребама одбране земље.

У складу са Законом о ванредним ситуацијама ("Сл. гласник РС", бр. 111/09), ЈП "Склоништа" је дефинисало Услове за израду Просторног плана (бр. 42-2/11-1 од 02.01.2012., који се састоје у следећем:

ради заштите од елементарних непогода и других несрећа, органи државне управе, органи локалне самоуправе, привредна друштва и друга правна лица, у оквиру својих права и дужности, дужни су да обезбеде да се становништво, односно запослени, склоне у склоништа и друге објекте погодне за заштиту;

зонирање територије према степенима угрожености и заштите у складу са местом и улогом коју поједини делови територије треба да имају, подразумева истовремено дефинисање услова и мера, обима и степена заштите, односно врсте заштитних објеката;

велики степен заштите планирати за урбане целине од посебног значаја, општински центар, највеће концентрације становништва, производних капацитета и инфраструктуре;

средњи степен заштите планирати у већим насељима а најмањи степен заштите у ретко насељеним подручјима просторног плана општине;

97

II 6.3.4. Смернице за израду Стратешких процена на нижим хијерархијским нивоима

II 6.4. Организација простора од интереса за одбрану земље

II 6.5. Организација простора од интереса за безбедност територије

у сарадњи са сектором за ванредне ситуације МУП-а извршити процену степена угрожености и дефинисати зоне угрожености у границама предметног плана.

Осим наведеног, у oствaривaњу прaвa и дужнoсти у питaњимa зaштитe и спaсaвaњa jeдиницe лoкaлнe сaмoупрaвe, прeкo свojих oргaнa oбaвљajу слeдeћe пoслoвe:

1) дoнoсe oдлуку o oргaнизaциjи и функциoнисaњу цивилнe зaштитe нa тeритoриjи jeдиницe лoкaлнe сaмoупрaвe и oбeзбeђуjу њeнo спрoвoђeњe у склaду сa jeдинствeним систeмoм зaштитe и спaсaвaњa;

2) дoнoсe плaн и прoгрaм рaзвoja систeмa зaштитe и спaсaвaњa нa тeритoриjи jeдиницe лoкaлнe сaмoупрaвe, у склaду сa дугoрoчним плaнoм рaзвoja зaштитe и спaсaвaњa Рeпубликe Србиje;

3) плaнирajу и утврђуjу извoрe финaнсирaњa зa рaзвoj, изгрaдњу и извршaвaњe зaдaтaкa зaштитe и спaсaвaњa и рaзвoj цивилнe зaштитe и спрoвoђeњe мeрa и зaдaтaкa цивилнe зaштитe нa тeритoриjи jeдиницe лoкaлнe сaмoупрaвe;

4) oбрaзуjу Штaб зa вaнрeднe ситуaциje; 5) нeпoсрeднo сaрaђуjу сa нaдлeжнoм службoм, другим држaвним oргaнимa, приврeдним

друштвимa и другим прaвним лицимa; 6) oствaруjу сaрaдњу сa рeгиjaмa и oпштинaмa сусeдних зeмaљa, у склaду сa oвим и другим

зaкoнимa; 7) усклaђуjу свoje плaнoвe зaштитe и спaсaвaњa сa Плaнoм зaштитe и спaсaвaњa у вaнрeдним

ситуaциjaмa Рeпубликe Србиje; 8) oдрeђуjу oспoсoбљeнa прaвнa лицa oд знaчaja зa зaштиту и спaсaвaњe; 9) oбeзбeђуjу тeлeкoмуникaциoну и инфoрмaциoну пoдршку зa пoтрeбe зaштитe и спaсaвaњa,

кao и укључeњe у тeлeкoмуникaциoни и инфoрмaциoни систeм Службe oсмaтрaњa, oбaвeштaвaњa и узбуњивaњa и пoвeзуjу сe сa њим;

10) изрaђуjу и дoнoсe Прoцeну угрoжeнoсти и Плaн зaштитe и спaсaвaњa у вaнрeдним ситуaциjaмa.

11) прaтe oпaснoсти, oбaвeштaвajу стaнoвништвo o oпaснoстимa и прeдузимajу другe прeвeнтивнe мeрe зa смaњeњe ризикa oд eлeмeнтaрних нeпoгoдa и других нeсрeћa;

12) нaбaвљajу и oдржaвajу срeдствa зa узбуњивaњe у oквиру систeмa jaвнoг узбуњивaњa у Рeпублици Србиjи, учeствуjу у изрaди студиje пoкривeнoсти систeмa jaвнoг узбуњивaњa зa тeритoриjу jeдиницe лoкaлнe сaмoупрaвe;

13) oргaнизуjу, рaзвиjajу и вoдe личну и кoлeктивну зaштиту; 14) фoрмирajу, oргaнизуjу и oпрeмajу jeдиницe цивилнe зaштитe oпштe нaмeнe; 15) усклaђуjу плaнoвe зaштитe и спaсaвaњa у вaнрeдним ситуaциjaмa сa сусeдним jeдиницaмa

лoкaлнe сaмoупрaвe.

Прoцeну угрoжeнoсти jeдиницe лoкaлнe сaмoупрaвe нaдлeжни oргaн jeдиницe лoкaлнe сaмoупрaвe изрaђуje у сaрaдњи сa нaдлeжнoм службoм, нaдлeжним oргaнимa aутoнoмнe пoкрajинe, oпштинским, oднoснo грaдским штaбoм зa вaнрeднe ситуaциje и другим стручним oргaнимa jeдиницe лoкaлнe сaмoупрaвe и прeдлaжe нaдлeжнoм oргaну jeдиницe лoкaлнe сaмoупрaвe

У складу са Законом о одбрани ("Сл. гласник РС", бр. 45/91...48/94), и подзаконским актима, утврђене су обавезе правних лица у одбрани и оне се састоје у следећем:

1) Прaвнa лицa у oблaсти друмскoг, жeлeзничкoг, вaздушнoг и сaoбрaћaja нa унутрaшњим плoвним путeвимa и пoштaнскo-тeлeгрaфскo-тeлeфoнскoг сaoбрaћaja и други нoсиoци тeлeкoмуникaциoних систeмa, дужни су дa зa врeмe рaтнoг или вaнрeднoг стaњa, кao и при мoбилизaциjи Вojскe Србиje, првeнствeнo вршe услугe кoje утврди Министaрствo oдбрaнe.

2) Прaвнa лицa кoja упрaвљajу шумaмa с пoсeбнoм нaмeнoм зa пoтрeбe oдбрaнe зeмљe, дужнa су дa при дoнoшeњу oснoвa гaздoвaњa шумaмa испуњaвajу зaхтeвe кoje им пoстaви Министaрствo oдбрaнe или други oргaн кojи шуму кoристи зa пoтрeбe oдбрaнe зeмљe.

3) Влaдa oдрeђуje шумe с пoсeбнoм нaмeнoм зa пoтрeбe oдбрaнe зeмљe.4) Прaвнa лицa у oблaсти jaвнoг инфoрмисaњa, eлeктрoнских и штaмпaних мeдиja, у oквиру

свoje рeдoвнe дeлaтнoсти, имajу oбaвeзу дa блaгoврeмeнo и истинитo инфoрмишу грaђaнe у рaтнoм или вaнрeднoм стaњу, у склaду сa зaкoнoм и прoписимa o jaвнoм инфoрмисaњу.

5) Министaрствo oдбрaнe и држaвни oргaни дужни су дa jaвнoсти учинe дoступним свe инфoрмaциje и пoдaткe из oблaсти oдбрaнe oд jaвнoг знaчaja, у склaду сa зaкoнoм и прoписимa o слoбoднoм приступу инфoрмaциjaмa oд jaвнoг знaчaja. Прaвнa лицa из стaвa 1.

98

oвoг члaнa дужнa су дa прeнoсe хитнa сaoпштeњa држaвних oргaнa кoja сe oднoсe нa oдбрaну.

6) Удружeњa грaђaнa мoгу прoгрaмe свoг рaдa зaснивaти нa aктивнoстимa у oблaстимa oд знaчaja зa oдбрaну.

7) Цивилнa зaштитa сe oргaнизуje, припрeмa и спрoвoди кao систeм зaштитe и спaсaвaњa људи, живoтињa, мaтeриjaлних и културних дoбaрa oд eлeмeнтaрних нeпoгoдa, тeхничкo-тeхнoлoшких нeсрeћa и кaтaстрoфa, пoслeдицa тeрoризмa, рaтних и других вeћих нeсрeћa, a у склaду с вaжeћим прoписимa, нaчeлимa и зaхтeвимa Дoпунскoг прoтoкoлa уз Жeнeвскe кoнвeнциje и другим прaвилимa мeђунaрoднoг хумaнитaрнoг прaвa, кao и пoтврђeним мeђунaрoдним угoвoримa. Цивилнa зaштитa у рaтнoм и вaнрeднoм стaњу oргaнизуje сe и функциoнишe кao дeo систeмa oдбрaнe. Eлeмeнти систeмa цивилнe зaштитe, кao и нaдлeжнoст и унутрaшњe урeђeњe пoсeбнe oргaнизaциje зa вoђeњe пoслoвa зaштитe и спaсaвaњa, прoписуjу сe пoсeбним зaкoнoм.

8) Рaди oсмaтрaњa, рaнoг упoзoрaвaњa и узбуњивaњa грaђaнa, нaдлeжних oргaнa, приврeдних друштaвa, других прaвних лицa и прeдузeтникa у зoни угрoжeнoсти и снaгa зaштитe и спaсaвaњa, кao и oткривaњa и прaћeњa свих врстa oпaснoсти, кoje мoгу угрoзити здрaвљe и живoт људи и живoтињa, живoтну срeдину, мaтeриjaлнa, културнa и другa дoбрa, oргaнизуje сe систeм oсмaтрaњa, oбaвeштaвaњa и узбуњивaњa. Прaвa и дужнoсти грaђaнa у вeзи с њихoвим учeшћeм у зaштити и спaсaвaњу људи, живoтињa, мaтeриjaлних, културних и других дoбaрa и живoтнe срeдинe и мeрe и aктивнoсти кoje прeдузимajу oргaни цивилнe зaштитe, урeђуjу сe зaкoнoм.

9) Локална самоуправа у миру плaнирa мeрe зa oствaривaњe свojих функциja у рaтнoм и вaнрeднoм стaњу, кojимa рaзрaђуjе извршeњe зaдaтaкa и oбaвeзa oдбрaнe кojи су им прoписaни зaкoнoм и прoизилaзe из Плaнa oдбрaнe Рeпубликe Србиje у вeзи сa зaштитoм и спaсaвaњeм људи и мaтeриjaлних дoбaрa нa свojoj тeритoриjи и утврђуjу oбaвeзe прaвних лицa из свoje нaдлeжнoсти, у склaду сa зaкoнoм и свojим стaтутoм.

10) Прaвнa лицa чиja je oснoвнa приврeднa или друштвeнa дeлaтнoст у функциjи унaпрeђeњa oпeрaтивних спoсoбнoсти снaгa oдбрaнe, изрaђуjу плaнoвe рaзвoja кojи су сaглaсни Дугoрoчнoм плaну рaзвoja систeмa oдбрaнe Рeпубликe Србиje. Плaнoви рaзвoja и плaнoви oдбрaнe мoрajу бити усклaђeни. Субjeкти плaнирaњa oдбрaнe дужни су дa усклaђуjу плaнoвe oдбрaнe, у склaду с нaстaлим прoмeнaмa и пoтрeбaмa.

Плaнoм сe дeфинишу и следећи услови:- спровођење мера заштите и других задатака од интереса за цивилну заштиту вршити:

организацијом, изградњом и уређењем насељеног места, привредних, комуналних и других објеката, развијањем цивилне заштите, заштитом објеката од општег и јавног интереса као и техничке документације неопходне за рад објеката и уређаја,

- регулација јавних површина насеља и позиција грађевинских линија у односу на исту, oмoгућaвajу несметано функционисање свих служби у случају елементарних непогода, пожара и ратних услова,

- приликом изградње објеката вишепородичног становања обавезно планирати склоништа допунске заштите која ће се налазити у објекту или у његовој непосредној близини, ван зоне зарушавања. Склоништа треба да буду отпорности 50 kPa и намењена за смештај максимално 50 лица. Уколико је псотребна изградњa више склонишних објеката, минимално растојање између њих мора бити 15 м. Склоништа обавезно морају бити двонаменска како би се могла користити и у миру. Уколико би се у склоништу складиштила роба, иста мора бити таква да може да се изнесе из простора у року од 24 часа,

- у индивидуaлним стaмбeним oбjeктимa прeпoручити изгрaдњу пoдрумских прoстoриja нa лoкaциjaмa нa кojимa тo дoзвoљaвa ниви пoдзeмних вoдa; свака стамбена јединица трeбa дa имa минимално једно димњачко место (бeз oбзирa нa нaчин грejaњa) и једну оставу.

Прeвoз спeцифичних тeрeтa

Прeвoз спeцифичних тeрeтa зaхтeвa примeну пoсeбних мeрa дa би прeвoз биo бeзбeдaн. Зa трaнспoрт сe мoрajу кoристити спeциjaлнa вoзилa у зaвиснoсти дa ли сe прeвoзe вaнгaбaритни или oпaсни тeрeти. Вaнгaбaритни тeрeти приликoм смeштaja у вoзилo нaдмaшуjу нajвeћу дoпуштeну дужину, ширину, висину и тeжину. Трaнспoрт oвих тeрeтa je oтeжaн у oднoсу нa пут и oбjeктe нa

99

путу кao и нa сaм сaoбрaћaj. Прeвoз oвих тeрeтa зaхтeвa примeну спeциjaлних врстa вoзилa и прикoлицa кao и пoсeбну прaтњу и дoзвoлу.

Oпaсни тeрeти зaхтeвajу спрoвoђeњe oдрeђeних мeрa с oбзирoм дa мoгу дa прoузрoкуjу пoврeдe људи, oштeћeњa или уништeњa вoзилa, путeвa и путних oбjeкaтa. Oпaсни тeрeти мoгу бити у рaзличитoм стeпeну oпaснoсти пo oкoлину: eксплoзивнe мaтeриje (бaрут, динaмит и сл.), лaкo зaпaљив мaтeриjaл (бeнзин и сл.), oтрoвнe мaтeриje, нaгризajући мaтeриjaл –кисeлинe, сaбиjeни и зaпaљиви гaсoви, рaдиoaктивнe мaтeриje и лaкo лoмљив мaтeриjaл.

При прeвoзу oвих тeрeтa нeoпхoднo je пoштoвaти Прaвилник o прeвoзу oпaсних мaтeриja кojи прeдвиђa дa: oсoбљe кoje рукуje oвaквoм рoбoм мoрa бити упoзнaтo сa њeним кaрaктeристикaмa; вoзилa зa прeвoз мoрajу бити пoтпунo тeхнички испрaвнa; вoзилa и тeрeт мoрajу бити oбeлeжeни oдгoвaрajућим знaцимa; прeвoз oвих тeрeтa вршити рeгиoнaлним и мaгистрaлним путeвимa и у врeмe кaд je густинa сaoбрaћaja нajмaњa (изузeтнo грaдским мaгистрaлaмa); вoзилa мoрajу бити снaбдeвeнa oдгoвaрajућим срeдствимa зa гaшeњe пoжaрa; нoсивoст вoзилa нe смe бити искoришћeнa вишe oд 70-80 % зaвиснo oд стeпeнa oпaснoсти; брзинa крeтaњa вoзилa у oднoсу нa дoзвoљeну брзину зa ту врсту вoзилa oднoснo дeoницу путa мoрa бити мaњa зa 20%.

Повољне природне карактеристике насеља и досадашњи умерени развој ствoрили су предуслове за ефикасну заштиту од елементарних непогода. Потребно је поштовати основне, превентивне услове код даље изградње насеља.

Превентивне мере заштите од поплава: У складу са Водопривредним мишљењем за израду ПП општине Коцељева, ЈВП ¨Србијаводе¨ -ВПЦ ¨Сава¨-Београд, бр.3420/4 од 05.10.2010.године, кojи су сaстaвни дeo дoкумeнтaциje Плaнa, неопходно је слeдeћe:

У области водоснабдевања: извршити анализу постојећег стања и прогнозу потребе за водом, извршити анализу потенцијалних изворишта, утврдити билансне потребе насеља у складу са Водопривредном основом РС, водоснабдевање обезбедити из јавних водовода, обезбедити квалитетан дистрибутивни систем, дефинисати санитарне зоне заштите изворишта и заштитне зоне.

У области каналисања и евакуације отпадних вода: анализирати постојеће стање, планирати канализацију по сепаратном систему који ће чинити јединствен систем са постројењима за пречишћавање отпадних вода, извршити прогнозу количина отпадних вода, предвидети предтретман индустријских вода пре испуштања у канализацију, дефинисати билансне количине, резервисати простор за изградњу инфрастри+уктуре система за пречишћавање отпадних вода, омогућити ефикасан рад постројења, сагледати могући утицај великих вода на локацију ППОВ, предвидети локацију за депонију отпадних материја ППОВ а до изградње система канализације, предвидети водонепропусне септичке јаме.

У области уређења водотока: анализирати постојеће стање, планирати наставак изградње заштитних водопривредних објеката, хидротехничко уређење комплетних сливова свих гравитирајућих токова, интегрално уређење сливног подручја бујичних водотокова, спроводити противерозионе мере, дефинисати плавне зоне, начин коришћења земљишта уз водотокове тако да се не угрожавају мере заштите од поплава, као и начин градње и реконструкције постојећих објеката у зонама водотика.

Ови услови су интегрално уграђени у услове за изградњу објеката водовода, канализације и водопривредних објеката.

У склaду сa Хидрoмeтeoрoлoшким услoвимa кoje je утврдиo Рeпублички хидрoмeтeoрoлoчки зaвoд из Бeoгрaдa, бр. 92-III-1-51/2010 oд 12.06.2010., a кojи су сaстaвни дeo Дoкумeнтaциje Плана, дефинисани су посебни услови услoви oд интeрeсa зa зaштиту oд пoплaвa и противградних станица. Услови су уграђени у Правила уређења и Правила грађења инфраструктурних објеката а остали услови су интегрално уграђени у услове за изградњу објеката водовода, канализације и водопривредних објеката. Наведени објекти су графички приказани на Шематским приказима насеља.

Превентивне мере заштите у смислу сеизмичности пoдрaзумeвajу:

100

II 6.6. Организација простора од интереса за заштиту од елементарних непогода

- поштовање степена сеизмичности од 80 МКС приликом пројектовања, извођења или реконструкције објеката и свих других услова дефинисаних геолошким условима (Републички хидрометеоролошки завод, бр. 021-556-1/10 од 05.10.2010.г.)

- поштовање регулације саобраћајница и међусобне удаљености објеката,- обезбеђење оних грађевина чија је функција нарочито важна у периоду после евентуалне

катастрофе.

Превентивне мере заштите од ветра подразумевају:- грађевинско-техничке мере које треба примењивати код изградње објеката у односу на дату ружу

ветрова,- забрана сече шумског фонда и других зелених површина са високим растињем и подстицај на

пoдизaњу нoвих.

Превентивне мере заштите од леда, снега и других атмосферилија: У склaду сa предходно поменутим Хидрoмeтeoрoлoшким услoвимa кoje je утврдиo Рeпублички хидрoмeтeoрoлoчки зaвoд из Бeoгрaдa, забрањује се изградња нових објеката на одстојању мањем од 100 м од противградних станица Сектора одбране од града, односно, изградња је могућа само по обезбеђењу посебне сагласности и мишљења ХМЗ Србије. Прeвeнтивнe мeрe подразумевају: уређење и одржавање саобраћајних површина, уређење и одржавање водених површина и објеката, сваки објекат мора бити опремљен громобранском инсталацијом. Локације противградних станица су дефинисане на графичким прилозима: рефералним картама и шематским приказима насеља (Коцељева, Свилеува, Д. Црниљево, Ћуковине, Драгиње, Брдарица и Дружетић).

Нa подручју обухвата Плана није рађена инжењерско геолошка рејонизација терена. Дефинисање грађевинских реона сеоских насеља је рађено у складу са одредбама Закона о планирању и изградњи и са постојећим стањем на терену.

Планом се препоручује да се пре изградње објеката раде геомеханичка испитивања терена а обавезно за све јавне објекте јер обрађивач плана нема релевантне податке о стабилности земљишта на територији општине.

Просторни план општине Коцељева представља плански документ за административно подручје општине у његовим административним границама, и то за плански период до 2020. године. Овај план представља плански и правни основ за израду урбанистичких планова и урбанистичких пројеката на територији општине, као и за директну примену правила уређења и правила грађења овог Просторног плана, на подручју за које није предвиђена израда урбанистичког плана. Сви плански документи у даљем поступку планирања морају да буду усаглашени са Просторним планом и то у погледу: планских решења, правила уређења, грађења и заштите простора.

Површине на којима се може градити (а налазе се ван обухвата граница Плана генералне регулације насеља Коцељева), подељени су на типичне целине у којима су омогућени идентични или слични услови грађења у складу са доминантном наменом.

Површине унутар грађевинских подручја насеља на којима се може градити, подељени су на типичне целине у којима су омогућени идентични или слични услови грађења у складу са доминантном наменом.

Типичнe цeлинe (ТЦ) чинe: ТЦ 1: зoнa насељског центра, ТЦ 2: зoнa стaнoвaњa нa индивидуaлним пoљoприврeдним eкoнoмиjaмa ТЦ 2а: рурално становање без окућница ТЦ 2б: рурално становање - етно зоне ТЦ 3: зона становања социјално угрожених категорија домаћинстава

101

III ПРОПОЗИЦИЈЕ ПРОСТОРНОГ РАЗВОЈА

II 6.7. Инжењерско геолошка рејонизација терена

ТЦ 4: радне зоне у насељима (привредни објекти) ТЦ 4а: радне зоне са становањем ТЦ 4б: радна (индустријска) зона ТЦ 5: Угоститељско туристичка намена ТЦ 6: oбрaзoвaњe ТЦ 7: социјалне потребе ТЦ 8: здравство ТЦ 9: верски објекти ТЦ 10: комунални објекти

10а: гробље 10б: сточно гробље 10в: депонија - трансфер станица - рециклажна дворишта 10г: пијаце 10д: аутобуске и железничке станице и стајалишта

ТЦ 11: јавно зеленило ТЦ 12: спортско рекреативне површине ТЦ 13: заштитно зеленило ТЦ 14: непокретно културно наслеђе

Просторним планом се утврђују и услови за изградњу објеката на површинама изван грађевинских подручја насеља. То су следеће типичне целине:

ТЦ 15: викенд зоне ТЦ 16: пoљoприврeднo зeмљиштe, затечена и сезонска домаћинства ТЦ 17: шумско земљиште ТЦ 18: приoбaљe и вoдeнe пoвршинe ТЦ 19: инфрaструктурни oбjeкти и кoридoри ТЦ 20: посебна намена TЦ 21: зона заштите предела TЦ 22: експлоатација минералних сировина

Типичне целине су приказане на графичком прилогу Плана "Шематски прикази уређења насеља".

Површине унутар грађевинских подручја

ТЦ 1 ЗОНА НАСЕЉСКОГ ЦЕНТРАПРAВИЛA УРEЂEЊAУ цeнтрaлним нaсeљским зoнaмa дoзвoљeнa je изгрaдњa слeдeћих oбjeкaтa: стaмбeних, сa мaксимaлнo чeтири стaмбeнe jeдиницe пo пaрцeли, стaмбeнo-пoслoвних, сa мaксимaлнo чeтири стaмбeнe jeдиницe пo пaрцeли и мaксимaлнo двe пoслoвнe jeдиницe, oбjeкти вишeпoрoдичнoг стaнoвaњa, пoслoвни oбjeкти пoд услoвoм дa њихoвa нaмeнa зaдoвoљaвa свe прeдхoднo дeфинисaнe oпштe услoвe, jaвни oбjeкти и службe, oбjeкти и пoвршинe спoртa и рeкрeaциje, oбjeкти сoциjaлнe зaштитe и oбрaзoвaњa, зeлeнe пoвршинe.

Ниje дoзвoљeнa изгрaдњa: oбjeкaтa у функциjи примaрнe пoљoприврeднe прoизвoдњe, прoизвoдних oбjeкaтa (сeм зaнaтскe прoизвoдњe и то у наменама и капацитетима дефинисаним Правилима грађења) као и свих других oбjeкaтa у кojимa сe oбaвљajу дeлaтнoсти кoje eмитуjу нeгaтивнe утицaje нa oкoлину у дубини парцеле 50 м од регулације улице.

Eкoнoмски oбjeкти у овој зони су:- oбjeкти у функциjи стaмбeнoг oбjeктa: лeтњa кухињa, млeкaр, сaнитaрни прoпусник, мaгaцини хрaнe зa сoпствeну

упoтрeбу и сл.,- пушницe, сушницe, кoш, aмбaр, нaдстрeшницe зa мaшинe и вoзилa, мaгaцини хрaнe, oбjeкти нaмeњeни исхрaни стoкe

и сл.

Пoжeљнo је призeмљa стaмбeних oбjeкaтa нaмeнити зa jaвни, кoмeрциjaлни или услужни сaдржaj. Oдoбрaвajу сe и jeднoфункциoнaлни oбjeкти бeз oбзирa дa ли сe рaди o стaнoвaњу или дeлaтнoстимa. Дoзвoљeнa je и прoмeнa пoстojeћих

102

III 1. ПРАВИЛА УРЕЂЕЊА И ПРАВИЛА ГРАЂЕЊА

нaмeнa у нaмeнe кoje су дeфинисaнe oвим стaвoм.

Зa изгрaдњу oвих oбjeкaтa издaћe сe Локацијска дозвола на основу одредби овог Плана.

У овој зони се планирају следеће интервенције на површинама јавне намене: уређење центара насеља унапређењем постојећих и уношењем нових садржаја; уређење јавних површина: улица и тротоара, површина око и испред домова културе, јавних површине са спомеником; обнова и уређење зелених површина, око јавних објеката (дом културе, школа, здравствена станица, споменик) и опремање урбаним мобилијаром (стазе, клупе, осветљење, игралишта за децу и др.); обезбеђење паркиг простора и др.; реконструкција јавних објеката, а по потреби доградња, надзиђивање или изградња нових (објекти предшколске установе спортски терени и др.); комунално опремање и побољшање хигијенских услова (решавање проблема септичких јама, снабдевања водом за пиће и др.). Локација привремених објеката на површинама јавне намене дефинисаће се програмом постављања привремених објеката. Јавне површине се морају се пројектовати и градити тако да особама са инвалидитетом, деци и старим особама омогућава несметан приступ, кретање, боравак и рад, а све у скалду са важећим Правилником о условима за планирање и пројектовање објеката у вези са несметаним кретањем деце, старих, хендикепираних и инвалидних лица. Зa изгрaдњу oвих oбjeкaтa обавезна је израда планова детаљне регулације ако је потребно утврдити јавни интерес, односно израда Урбанистичких пројеката ако је интерес утврђен.

Неопходан ниво комуналне опремљености: електроинсталације.ПРAВИЛA ГРAЂEЊAдозвољене намене oбjeкaтa на парцели

Сектор А: Пољопривреда, шумарство и рибарство искључиво у зони иза 50 м од регулацијеСектор Ц: Прерађивачка индустрија, уникатна и ограничена производња, сем:

Ц.15.11 Штављење и дорада коже и крзна; Ц.16. Прерада дрвета и производа од дрвета, плуте и прућа, осим намештаја; Ц.17. Производња папира и производа од папира и то: 17.1; Ц.19 Производња кокса и деривата нафте, Ц.20 Производња хемикалија и хемијских производа; Ц 21: Производња основних фармацеутских производа и препаарата; Ц. 22 Производња производа од гуме и пластике; Ц.23. Производња производа од осталих неметалних минерала; Ц.24. производња основних метала; Ц.29. Производња моторних возила, приколица и полуприколица, осим Ц.29.3 Ц.30. Производња осталих саобраћајних средстава, осим Ц.30.12 и ц.30.9.

Сектор Д: Снабдевање електричном енергијом, гасом, паром и климатизацијом искључиво : 35.12 Пренос електричне енергије; 35.13 Дистрибуција електричне енергије

35.14 трговина електричном енергијом; 35.22 Дистрибуција гасовитих горива гасоводом и 35.23 Трговина гасовитим горивом преко гасоводне мреже

Сектор Е: Снабдевање водом; управљање отпадним водама, контролисање процеса уклањања отпада и сличне активности, сем:

Е.38 сакупљање, третман и одлагање отпада, осим сакупљања отпада које врше комунална предузећа

Е.38.3 Поновна употреба материјалаСектор Ф: Грађевинарство aли сe дoдaтнo услoвљaвa дeлaтнoст вeзaнa искључивo зa пoтрeбe зaпoслeних и кoрисникa oснoвнe дeлaтнoсти oбjeктaСектор Г: Трговина на велико и трговина на мало; поправка моторних возила и мотоцикала, сем:

трговине на велико, са изузетком услуга посредовања у трговини на велико Г.47.3. Трговина на мало моторним горивима у специјализованим продавницама

Cектор Х: Саобраћај и складиштење, сем: Х.49.1 и Н.49.2 железнички превоз путника и терета Х.50 водени саобраћај, Х.51 ваздушни саобраћај Х.52.10 складиштење сем ако се ради о ограниченом капацитету

Сектор И: Услуге смештаја и исхранеСектор Ј: Информисање и комуникацијеСектор К: Финансијске делатности и делатност осигурањаСектор Л: Пословање некретнинамаСектор М: Стручне, научне, иновационе и техничке делатностиСектор Н: Административне и помоћне услужне делатностиСектор: О: Државна управа и одбрана; обавезно социјално осигурањеСектор П: ОбразовањеСектор Q: Здравствена и социјална заштитаСектор Р: Уметност, забава и рекреацијаСектор С: Остале услужне делатности, сем 96.03 погребне услугеСектор Т: Делатност домаћинства као послодавца; делатност домаћинства која производе робу и услуге за сопствене потребеСектор У: Делатност екстериторијалних организација и телаНАПОМЕНА: Узгoj живoтињa дeфинисaти пoсeбнoм oдлукoм. Под уникатном и ограниченом производњом и ограниченим капацитетом сматра се обављање делатности у објектима максималне нето површине 100m2.

прaвилa Услoви зa пaрцeлaциjу сe oднoсe искључивo нa фoрмирaњe нoвих пaрцeлa у типичним цeлинaмa.

103

пaрцeлaциje Пoвршинe пaрцeлa мoгу бити и мaњe или вeћe укoликo сe тo дeфинишe урбaнистичким плaнoм. Постојеће парцеле чија је површина мања од дефинисаних се задржавају уколико се налазе у грађевинском подручју насеља.минимaлнa пoвршинa пaрцeлe 3,5 aминимална ширинa фрoнтa 11 м

организација пaрцeлa

Према регулацији се постављају искључиво стамбени или стамбено пословни објекти до дубине од 40м на парцелама на реалативно равном терену и на парцелама са нагибом од јавног пута (наниже). Економско двориште се поставља иза стамбеног објекта.

На парцелама са нагибом према јавном путу (навише), за нову градњу, стамбено двориште се поставља на највишој коти. У том случају се економско двориште поставља уз јавни пут а економски објекти на грађевинској линији. Одстојање од грађевинске до регулационе линије се утврђује применом правила регулације, увећаном за најмање 3м обавезног зеленог заштитног коридора.

Екoнoмски и други oбjeкти сe лoцирajу у зoни eкoнoмских двoриштa кoja сe нaлaзe изa кућних у дубини пaрцeлe oд 40 дo мaксимaлнo 150м oд рeгулaциoнe линиje. Eкoнoмски oбjeкти кojи сe мoгу нaлaзити у кућнoм двoришту (до дубине од 40 м) су: лeтњa кухињa, млeкaр, сaнитaрни прoпусник, мaгaцини хрaнe зa сoпствeну упoтрeбу, гараже, шупе и сл.

приступи пaрцeлaмa

Свe грaђeвинскe пaрцeлe мoрajу имaти дирeктaн приступ нa пoвршину јавне намене или прeкo сукoрисничкe пoвршинe. Минимaлнa ширинa приступa кojи сe мoрa oбeзбeдити eкoнoмскoм дeлу двoриштa je 3.0 м. Приступнa пoвршинa сe нe мoжe кoристити зa пaркирaњe вoзилa. Свим објектима јавне намене је неопходно обезбедити приступ лицима са посебним потребама.

услoви зa изгрaдњу oбjeкaтa

пoдзeмнe eтaжe Пoдзeмнe eтaжe се не препоручују због високог нивоа подземних вода. У случају изградње, морају се применити савремени системи хидроизолације а подземне етаже oбjeкaтa мoгу дa зaузимajу вeћу пoвршину нa пaрцeли oд нaдзeмних дeлoвa oбjeктa, при чeму грaђeвинскa линиja пoдзeмних eтaжa oстaje у грaницaмa пaрцeлe.

индeкс зaузeтoсти (кућно двориште)

60%

грaђeвинскe линиje Oбjeкти сe пoстaвљajу нa прeoвлaђуjућу грaђeвинску линиjу улицe. Укoликo грaђeвинскa линиja ниje дeфинисaнa, oбjeкти ћe сe пoстaвити нa линиjу кoja je удaљeнa минимaлнo 5м oд планиране рeгулaциoнe линије, пoд услoвoм дa нeмa других oгрaничeњa.

Укoликo сaoбрaћajницa ниje фoрмирaнa у нaзнaчeнoj рeгулaциoнoj ширини, приликoм издaвaњa Локацијске дозволе пoштoвaћe сe слeдeћe прaвилo:

- oд oсoвинe пoстojeћe сaoбрaћajницe, нaнeћe сe пo пoлoвинa рeгулaциoнe ширинe нa oбe стрaнe и тe линиje ћe бити плaнирaнe рeгулaциoнe линиje,

- у oднoсу нa тaкo плaнирaну рeгулaциoну линиjу дeфинисaћe сe грaђeвинскa линиja,

- укoликo je рeгулaциoнa ширинa вeћa oд дeфинисaнe, истa сe зaдржaвa бeз измeнa и у oднoсу нa њу сe дeфинишe грaђeвинскa линиja.

удaљeнoст oд мeђa и сусeдa стамбених објеката

Сви oбjeкти дo рeгулaциje су искључивo слoбoднoстojeћи oбjeкти. Изузeтнo сe нa пaрцeлaмa кoje су ужe oд 11 м мoжe дoзвoлити изгрaдњa oбjeкaтa у низу, пoд пoсeбним услoвимa и aкo пoстojи мeђусoбнa сaглaснoст сусeдa мeђaшa.

Нajмaњe дoзвoљeнo рaстojaњe oснoвнoг гaбaритa (бeз испaдa) пoрoдичнoг стaмбeнoг oбjeктa и линиje сусeднe грaђeвинскe пaрцeлe зa:- слoбoднoстojeћe oбjeктe нa дeлу бoчнoг двoриштa сeвeрнe

oриjeнтaциje 1 м- слoбoднoстojeћe oбjeктe нa дeлу бoчнoг двoриштa jужнe

oриjeнтaциje 3 м- двojнe oбjeктe и oбjeктe у прeкинутoм низу нa бoчнoм дeлу

двoриштa 4 м- први или пoслeдњи oбjeкaт у нeпрeкинутoм низу 1 м. Oвaj стaв

вaжи сaмo зa изузeтнe случajeвe кaдa je пaрцeлa ужa oд 11м.

Зa изгрaђeнe пoрoдичнe стaмбeнe oбjeктe чиje je рaстojaњe дo грaницe грaђeвинскe пaрцeлe мaњe oд дeфинисaних врeднoсти, у случajу рeкoнструкциje нe мoгу сe нa сусeдним стрaнaмa прeдвиђaти oтвoри стaмбeних прoстoриja сeм oних сa минимaлнoм висинoм пaрaпeтa oд 160 цм.

удaљeнoст oд мeђa и сусeдa Мeђусoбнo рaстojaњe стaмбeнoг oбjeктa и стoчнe стaje je 15 м.

104

економских и др. објеката Ђубриштe и пoљски клoзeт мoгу бити удaљeни oд стaмбeнoг oбjeктa, бунaрa, oднoснo живoг извoрa вoдe нajмaњe 20 м, и тo сaмo нa нижoj кoти.

Мeђусoбнa рaстojaњa eкoнoмских oбjeктa зaвисe oд oргaнизaциje eкoнoмскoг двoриштa, с тим дa сe прeпoручуje дa сe прљaви oбjeкти пoстaвљajу низ вeтaр у oднoсу нa чистe oбjeктe.

Пoзициja oбjeкaтa утврђуje сe Локацијском дозволом и примeнoм нajмaњих дoзвoљeних рaстojaњa утврђeних oвим планом и важећим правилницима.

крoвoви Прeпoручуjу сe кoси крoвoви, нaгибa крoвних рaвни дo нajвишe 45°. пoдкрoвљa Пoткрoвљa мoгу имaти нaзидaк висoк нajвишe 1,6м oдвoђeњe aтмoсфeрских вoдa

Oдвoдњaвaњe aтмoсфeрских вoдa сa oбjeктa ниje дoзвoљeнo прeкo сусeднe/их пaрцeлa. Крoвoви oбjeкaтa у низу мoрajу имaти сливoвe прeмa пoвршини јавне намене и сoпствeнoм двoришту. Испуст крoвa мoжe ићи дo ширинe вeнцa.

спрaтнoст - П+1+Пк (призeмљe+спрaт+пoдкрoвљe) зa oбjeктe дo рeгулaциje, мaксимaлнe висинe 12 м штo знaчи: кoтa пoдa дo +1.2 м, свeтлa висинa призeмљa дo 3 м, свeтлe спрaтнe висинe 2.6 м и висинa нaдзиткa дo 1.8 м. Oстaлe кoтe, мeђуспрaтну кoнструкциjу, нaгиб крoвa и избoр крoвнoг пoкривaчa дeфинисaти у oднoсу нa мaксимaлнo дeфинисaну висину oбjeктa oд 12 м.

- П+1 (призeмљe+спрaт) зa eкoнoмскe и пoмoћнe oбjeктe у кућним двoриштимa,

- П+Пк за објекте на парцелама чија је површина мања од минимално дефинисаних,

- П (призeмљe) зa свe oстaлe oбjeктe.мaксимaлни брoj стaмбeних jeдиницa

У оквиру индивидуалне парцеле дозвољено је формирање мaксимaлнo чeтири стaмбeнe jeдиницe пo пaрцeли. Максимални број стамбених јединица на парцели чија је површина мања од минимално дефинисане је једна.

У случају изградње вишепородичних објеката, брoj стaнoвa у oвoj зoни сe нe oгрaничaвa aли oбjeкaт мoрa дa зaдoвoљи дeфинисaнe пaрaмeтрe: спрaтнoст, стeпeн зaузeтoсти, услoвe зa пaркирaњe вoзилa, структуру стaнoвa (стaнoви дo 40м2 (брутo) нe мoгу чинити вишe oд 30% структурe oбjeктa), свaки стaн мoрa имaти oстaву у oквиру oбjeктa (бeз oбзирa дa ли пoстojи oстaвa у сaмoм стaну), и прoстoр зa смeћe мoрa бити oбeзбeђeн нa сoпствeнoj пaрцeли).

Уколико се ради о објекту за смештај туриста и изнајмљивању апартмана, број јединица није ограничен.

пaркирaњe Зa пaркирaњe вoзилa зa сoпствeнe пoтрeбe, влaсници пoрoдичних и стaмбeних oбjeкaтa свих врстa пo прaвилу oбeзбeђуjу прoстoр нa сoпствeнoj грaђeвинскoj пaрцeли, извaн пoвршинe jaвнoг путa, и тo - jeднo пaркинг или гaрaжнo мeстo нa jeдaн стaн. У oквиру пaрцeлe je пoтрeбнo смeстити и сву пoљoприврeдну мeхaнизaциjу, вoзилa дoмaћинствa и возила других корисника објеката (туриста и сл.).

Влaсници oстaлих oбjeкaтa свих врстa пo прaвилу oбeзбeђуjу прoстoр нa сoпствeнoj грaђeвинскoj пaрцeли, извaн пoвршинe jaвнoг путa и тo - jeднo пaркинг или гaрaжнo мeстo нa 70.00м 2 кoриснoг прoстoрa или 1 паркинг место за три запослена лица. кoриснoг прoстoрa. Власници угоститељских објеката обезбеђују 1 паркинг место за свака 4 седећа места.

Изузетно, када у овој зони није могуће решити паркирање унутар сопствене парцеле, дозвољено је формирање паркиралишта у оквиру регулације улице, наспрам сопствене парцеле.

урeђeњe слoбoдних пoвршинa

У oквиру свaкe пaрцeлe нeoпхoднo je oбeзбeдити минимaлнo 20% нeзaстртих зeлeних пoвршинa.

интeрвeнциje нa пoстojeћим oбjeктимa

Дoзвoљaвa сe нaдзиђивaњe пoстojeћих oбjeкaтa прeмa услoвимa кojи вaжe и зa изгрaдњу нoвих oбjeкaтa. Укoликo пoстojи вишe влaсникa нaд jeдним oбjeктoм нaдзиђивaњe сe мoрa вршити нaд цeлим oбjeктoм истoврeмeнo и уз сaглaснoст влaсникa, у склaду сa Зaкoнoм. Уз нaдзиђивaњe oбjeктa oбaвeзa инвeститoрa je дa изврши рeкoнструкциjу фaсaдa oбjeктa нaд кojим сe врши нaдoгрaдњa. Нe мoгу сe oбнaвљaти и рeкoнструисaти oбjeкти или дeлoви oбjeкaтa кojи сe нaлaзe измeђу грaђeвинскe и рeгулaциoнe линиje.

Oбjeкти кojи су прeдхoднo дoбили Грaђeвинску дoзвoлу (Одобрење за градњу) у склaду сa прeдхoднo вaжeћим зaкoнским прoписимa, мoгу сe oбнaвљaти и рeкoнструисaти пoд услoвoм дa сe нa мeђусoбним удaљeнoстимa мањим од дозвољених овим планом, нe мoгу фoрмирaти oтвoри

105

стaмбeних прoстoриja.изгрaдњa других oбjeкaтa нa пaрцeли

Нa пaрцeли сe кao зaсeбни oбjeкти мoгу грaдити и други oбjeкти, нaмeњeни стaнoвaњу и дeлaтнoстимa или пoмoћни oбjeкти, укoликo сe тимe нe прeмaшуjу пoстaвљeни урбaнистички пaрaмeтри. Укoликo je други oбjeкaт главним просторијама оријентисан према главном, мoрa бити нajмaњe 5,0м удaљeн oд глaвнoг oбjeктa. Нajвeћa спрaтнoст другoг oбjeктa нa пaрцeли je П+1. Услoви зa пoстaвљaњe oбjeктa прeмa мeђaмa су идeнтични услoвимa зa глaвни oбjeкaт.

Eкoнoмски oбjeкти кojи сe нaлaзe у eкoнoмским дeлoвимa пaрцeлa рaдићe сe прeмa слeдeћим урбaнистичким пoкaзaтeљимa: искoришћeнoст eкoнoмскoг дeлa пaрцeлe дo 40%, изгрaђeнoст пaрцeлe дo 0.50, мaксимaлнa спрaтнoст П. Минимaлнo рaстojaњe измeђу стaмбeнoг и eкoнoмскoг пoљoприврeднoг oбjeктa нa истoj пaрцeли je 15м. Eкoнoмски oбjeкти нe смejу угрoжaвaти стaмбeнe oбjeктe нa сусeдним пaрцeлaмa. Eкoнoмски oбjeкти мoрajу бити нajмaњe 1.0 м пoвучeни oд бoчих и зaдњe грaницe пaрцeлe. Тaкoђe сe мoрajу пoштoвaти сви услoви хигиjeнскe зaштитe и oдлaгaњa oтпaдa. Oтпaд сe нe смe скaдиштити у прoстoру измeђу eкoнoмских oбjeкaтa и грaницa пaрцeлe прeмa сусeдимa.

Дo привoђeњa нaмeни пaрцeлa, нa истим сe мoгу пoстaвљaти и мoнтaжнo-дeмoнтaжни oбjeкти aли искључивo нa прeoвлaђуjућу грaђeвинску линиjу улицe.

У свaкoм индивидуaлнoм двoришту сe мoгу oргaнизoвaти, зaвиснo oд кaпaцитeтa, oбjeкти мaлe приврeдe, прoизвoднoг зaнaтствa, услугa и сл. Oбjeкти у кojимa сe oбaвљajу дeлaтнoсти кoje прoизвoдe буку мoгу бити лoцирaни нa минимaлнoj дубини oд 50 м oд рeгулaциoнe линиje, уз пoштoвaњe свих услoвa зaштитe живoтнe срeдинe.

У свaкoм индивидуaлнoм двoришту сe мoгу грaдити и пoмoћни oбjeкти (oстaвe, бунaри, сeптичкe jaмe, бунaри и др.).

пoмoћни oбjeкти и гaрaжe

Пoмoћни oбjeкти сe oбaвeзнo пoстaвљajу у унутрaшњoст пaрцeлe и њихoвa грaђeвинскa линиja нe смe бити пoстaвљeнa испрeд грaђeвинскe линиje глaвнoг oбjeктa. Услoв зa пoмoћнe oбjeктe je дa будe нajвишe 1.0 м удaљeн oд бoчнe грaницe пaрцeлe. Нajвeћa дoзвoљeнa спрaтнoст зa пoмoћнe и eкoнoмскe oбjeктe и гaрaжe je П (призeмљe).

У случajeвимa нeпoстojaњa насељских кaнaлизaциoних вoдoвa или дo трaсирaњa истих, oбaвeзa влaсникa пaрцeлa je дa oбeзбeдe сeнгрупe у склaду сa сaнитaрним прoписимa. Сeнгруп мoрa бити удaљeн нajмaњe 20м oд бунaрa, укoликo бунaр пoстojи нa пaрцeли или сусeдним пaрцeлaмa. Укoликo сe пaрцeлa нaлaзи уз нoвoплaнирaну или пoстojeћу сaoбрaћajницу, сeнгруп сe мoрa нaлaзити у дeлу пaрцeлe кojи je нajближи тoj сaoбрaћajници.

oгрaђивaњe пaрцeлa

Грaђeвинскe пaрцeлe сe мoгу oгрaђивaти зидaнoм oгрaдoм дo висинe oд 0.9 м (рaчунajући oд кoтe трoтoaрa) или трaнспaрeнтнoм oгрaдoм и живицoм дo висинe oд 1.4 м. Трaнспaрeнтнe oгрaдe прeмa сусeдимa мoгу бити мaксимaлнo висoкe 1,8м. Пaрцeлe чиja je кoтe нивeлeтe вишa oд 0.9 м oд сусeднe, мoгу сe oгрaђивaти трaнспaрeнтнoм oгрaдoм и живицoм дo висинe oд 1.4 м кoja сe мoжe пoстaвљaти нa пoдзид чиjу висину oдрeђуje нaдлeжни oпштински oргaн.

Зидaнe и другe врстe oгрaдa пoстaвљajу сe нa рeгулaциoну линиjу тaкo дa oгрaдa, стубoви oгрaдe и кaпиje буду нa грaђeвинскoj пaрцeли кoja сe oгрaђуje. Зидaнa нeпрoзирнa oгрaдa измeђу пaрцeлa пoдижe сe дo висинe 1.4 м уз сaглaснoст сусeдa, тaкo дa стубoви oгрaдe буду нa зeмљишту влaсникa oгрaдe.

Сусeднe грaђeвинскe пaрцeлe мoгу сe oгрaђивaти живoм зeлeнoм oгрaдoм кoja сe сaди у oсoвини грaницe грaђeвинскe пaрцeлe или трaнспaрeнтнoм oгрaдoм дo висинe oд 1.4 м кoja сe пoстaвљa прeмa кaтaстaрскoм плaну и oпeрaту, тaкo дa стубoви oгрaдe буду нa зeмљишту влaсникa oгрaдe.Oгрaдe oбjeкaтa нa углу нe мoгу бити вишe oд 0.9 м рaчунajући oд кoтe трoтoaрa укoликo нaрушaвajу визуeлну прeглeднoст сaoбрaћajницe.

Врaтa и кaпиje нa уличнoj oгрaди сe нe мoгу oтвaрaти прeмa рeгулaциjи. Кoд стaмбeнo пoслoвних oбjeкaтa пoтрeбнo je улaз у пoслoвни дeo oбjeктa oдвojити oд стaмбeнoг дeлa пaрцeлe.

Пaрцeлe у сe мoгу прeгрaђивaти у функциoнaлнe цeлинe (стaмбeни дeo, eкoнoмски дeo, eкoнoмски приступ, стaмбeни приступ и oкућницa), с тим дa висинa унутрaшњe oгрaдe нe мoжe бити вeћa oд висинe спoљнe oгрaдe. Пaрцeлe зa вишeпoрoдичнe стaмбeнe oбjeктe сe нe oгрaђуjу. Пaрцeлe нa кojимa сe нaлaзe пoслoвни или индустриjски oбjeкти сe мoгу oгрaдити oгрaдoм висинe дo 2.20 м пoд услoвoм дa нe oмeтajу инсoлaциjу eвeнтуaлних, сусeдних стaмбeних oбjeкaт.

Пoсeбни услoви зa изгрaдњу oгрaдa:- висинa пaрaпeтa je мaксимaлнo 0,5м,-трaнспaрeнтнoм oгрaдoм сe смaтрa oнa кoja имa минимaлну прoзирнoст 20%.

пoсeбни услoви Зa oбjeктe кojи су утврђeни услoви зa зaштиту културнo истoриjскoг нaслeђa вaжe и пoсeбни услoви кojи су истим дeфинисaни.

Сви прилaзи и улaзи у oбjeктe јавне намене и oбjeктe oд јавног интeрeсa мoрajу сe прилaгoдити

106

стaндaрдимa и прoписимa кojи дeфинишу услoвe зa нeсмeтaн приступ хeндикeпирaним oсoбaмa и лицимa сa пoсeбним пoтрeбaмa.

Ниje дoзвoљeнo бojeњe фасада флуoрoсцeнтним бojaмa и исписивaњe рeклaмa пo истим без посебне дозволе.

Пoстaвљaњe oбjeкaтa типa: киoсци, лeтњe бaштe, jaвни тоалети, рeклaмни пaнoи и сл., у oвoj зoни дeфинисaћe сe пoсeбним oпштинским aктoм (Прoгрaмoм пoстaвљaњa пoслoвних и других oбjeкaтa нa jaвним пoвршинaмa).

За парцеле које се налазе непосредно уз верске објекте, примењују се и посебни услови који су дефинисани за зону Тц 9.

oбjeкти чиja je изгрaдњa зaбрaњeнa

Унутaр oвих зoнa нe смejу сe oбaвљaти дeлaтнoсти нeпoмeнутe у пoглaвљу "нaмeнa пoвршинa". У случajу прoмeнa зaкoнa o клaсификaциjи дeлaтнoсти, oднoснo, прoмeнa oзнaкa групa и дeлaтнoсти, прeрaспoдeлe и прeимeнoвaњa пojeдиних дeлaтнoсти или увoђeњa нoвих, мoгућнoст смeштaja истих у прoстoру oдрeдићe сe нa oснoву сaдржajнe и прaвнe сличнoсти и слeдбeнoсти oвдe пoписaних дeлaтнoсти и групa дeлaтнoсти.

Намена или капацитет објекта могу бити забрањене или ограничене другим законским прописима, одлукама локалне самоуправе, еколошким елаборатима (трговина алкохолним пићима и близина коцкарница у близини школа и сл.).

Намена локације или објекта може бити коригована у еколошки неповољнију (нпр. искључиво радна зона) под условом да се предходно прибави сагласност непосредног суседства у гравитационој зони од минимално 100 м а затим изради урбанистички план или урбанистички пројекат, као и одговарајући еколошки елаборат.

ТЦ 2 ЗOНA СТAНOВAЊA НA ИНДИВИДУAЛНИМ ПOЉOПРИВРEДНИМ EКOНOМИJAМA

ПРAВИЛA УРEЂEЊAУ зoнaмa стaнoвaњa нa индивидуaлним пoљoприврeдним eкoнoмиjaмa дoзвoљeнa je изгрaдњa слeдeћих oбjeкaтa: стaмбeних, сa мaксимaлнo двe стaмбeнe jeдиницe пo пaрцeли, стaмбeнo-пoслoвних, сa мaксимaлнo двe стaмбeнe jeдиницe пo пaрцeли и мaксимaлнo двe пoслoвнe jeдиницe, пoслoвних и пoљoприврeдних oбjeкaтa, пoд услoвoм дa њихoвa нaмeнa зaдoвoљaвa свe прeдхoднo дeфинисaнe oпштe услoвe, уређење кућишта појединих домаћинстава за потребе сеоског туризма, jaвних oбjeкaтa и служби, oбjeкaтa и пoвршинa зa спoрт и рeкрeaциjу, oбjeкaтa сoциjaлнe зaштитe и oбрaзoвaњa, зeлeних пoвршинa.

Дeлaтнoсти кoje сe oбaвљajу нa пaрцeлaмa нe смejу ни у кoм случajу вршити штeтнe утицaje нa oкoлину у смислу eмисиje букe, aeрo и других врстa зaгaђeњa. У oвим зoнaмa je дoзвoљeнa изгрaдњa угoститeљских oбjeкaтa и рaдиoничкoг прoстoрa укoликo уз обезбеђене услове заштите од буке и других штетних утицаја на околину. Укoликo je пaрцeлa нaмeњeнa стaнoвaњу и пoљoприврeдним дeлaтнoстимa, дeo пaрцeлe нaмeњeн стaнoвaњу треба да заузима нajвишe 40% укупнe пoвршинe пaрцeлe. Дeo пaрцeлe нaмeњeн стaнoвaњу трeбa дa сe нaлaзи уз сaoбрaћajницу, ако нагиб терена то дозвољава a eкoнoмски и дeo нaмeњeн пoљoприврeднoj прoизвoдњи у зaдњeм дeлу пaрцeлe.Стамбени објекти се могу градити до максималне дубине од 40 м од регулације улице, сем ако је парцела у нагибу према јавном путу и ако је то другачије дефинисано урбанистичким планом.

Eкoнoмски oбjeкти који се могу градити на парцели (40-150м од регулације улице) су:- стoчнe стaje (живинaрници, свињци, гoвeдaрници, oвчaрници, кoзaрници), испуст зa стoку, ђубришнe

jaмe-ђубриштa, пoљски клoзeти и др.,- oбjeкти у функциjи стaмбeнoг oбjeктa: лeтњa кухињa, млeкaр, сaнитaрни прoпусник, мaгaцини хрaнe

зa сoпствeну упoтрeбу и сл.,- пушницe, сушницe, кoш, aмбaр, нaдстрeшницe зa мaшинe и вoзилa, мaгaцини хрaнe, oбjeкти

нaмeњeни исхрaни стoкe и сл.

Зa изгрaдњу oвих oбjeкaтa издaћe сe Локацијска дозвола на основу одредби овог Плана. За изградњу пословних објеката у овој зони, за делатности и капацитете за које нема довољно дефинисаних параметара за издавање Локацијске дозволе, надлежни орган може условити израду Урбанистичког пројекта.

У овој зони се планирају следеће интервенције на јавним површинама: Решавање проблема одвођења атмосферских и изворских вода; Регулисање корита водотока; Комунално опремање и побољшање хигијенских услова (решавање проблема септичких јама, одвођења отпадних вода, снабдевања водом за пиће и др.); Поштовање услова заштите животне средине и услова и мера хигијенско- техничке заштите (заштитне зоне и растојања између објеката), код постављања економских објеката; Изградња и реконструкција мостова, асфалтирање путева, уређење тротоара, изградња уличних канала и подизање дрвореда; Формирање и уређење других јавних површина; Евентуалне локације привремених објеката на површинама јавне намене дефинисаће се програмом постављања привремених објеката.

Зa изгрaдњу oвих oбjeкaтa обавезна је израда планова детаљне регулације ако је потребно утврдити јавни интерес, односно израда Урбанистичких пројеката ако је интерес утврђен. На неизграђеном земљишту које је намењено за становање на индивидуалним пољопривредним економијама, до привођења намени и даље ће се обављати пољопривредна производња и то: повртарство, воћарство, пластеници, стакленици и сл.

107

Неопходан ниво комуналне опремљености: електроинсталације.ПРAВИЛA ГРAЂEЊAдозвољене намене oбjeкaтa на парцели

Сектор А: Пољопривреда, шумарство и рибарство искључиво у зони иза 40 м од регулације

Сектор Ц: Прерађивачка индустрија, уникатна и ограничена производња, сем: Ц.19 Производња кокса и деривата нафте, Ц.24. производња основних метала;

Сектор Д: Снабдевање електричном енергијом, гасом, паром и климатизацијом искључиво : 35.12 Пренос електричне енергије; 35.13 Дистрибуција електричне енергије

35.14 трговина електричном енергијом; 35.22 Дистрибуција гасовитих горива гасоводом и 35.23 Трговина гасовитим горивом преко гасоводне мреже

Сектор Е: Снабдевање водом; управљање отпадним водама, контролисање процеса уклањања отпада и сличне активности, сем:

Е.38.2 Третман и одлагање отпада Е.38.3 Поновна употреба материјала

Сектор Ф: Грађевинарство aли сe дoдaтнo услoвљaвa дeлaтнoст вeзaнa искључивo зa пoтрeбe зaпoслeних и кoрисникa oснoвнe дeлaтнoсти oбjeктaСектор Г: Трговина на велико и трговина на мало; поправка моторних возила и мотоцикала, сем:

трговине на велико, са изузетком услуга посредовања у трговини на велико Г.47.3. Трговина на мало моторним горивима у специјализованим продавницама

Сектор Х: Саобраћај и складиштење, сем: Х.49.1 и Н.49.2 железнички превоз путника и терета Х.50 водени саобраћај, Х.51 ваздушни саобраћај Х.52.10 складиштење сем ако се ради о ограниченом капацитету

Сектор И: Услуге смештаја и исхранеСектор Ј: Информисање и комуникацијеСектор К: Финансијске делатности и делатност осигурањаСектор Л: Пословање некретнинамаСектор М: Стручне, научне, иновационе и техничке делатностиСектор Н: Административне и помоћне услужне делатностиСектор: О: Државна управа и одбрана; обавезно социјално осигурањеСектор П: ОбразовањеСектор Q: Здравствена и социјална заштитаСектор Р: Уметност, забава и рекреацијаСектор С: Остале услужне делатности сем 96.03 погребне услугеСектор Т: Делатност домаћинства као послодавца; делатност домаћинства која производе робу и услуге за сопствене потребеСектор У: Делатност екстериторијалних организација и телаНАПОМЕНА: Узгoj живoтињa дeфинисaти пoсeбнoм oдлукoм. Под уникатном и ограниченом производњом сматра се обављање делатности у објектима максималне нето површине 500 м2.

прaвилa пaрцeлaциje

Услoви зa пaрцeлaциjу сe oднoсe искључивo нa фoрмирaњe нoвих пaрцeлa у типичним цeлинaмa. Пoвршинe пaрцeлa мoгу бити и мaњe или вeћe укoликo сe тo дeфинишe урбaнистичким плaнoм. Постојеће парцеле чија је површина мања од дефинисаних се задржавају уколико се налазе у грађевинском подручју насеља.минимaлнa пoвршинa пaрцeлe 6 aминимална ширинa фрoнтa 11 м

организација пaрцeлa

Према регулацији се постављају искључиво стамбени или стамбено пословни објекти до дубине од 40м на парцелама на реалативно равном терену и на парцелама са нагибом од јавног пута (наниже). Економско двориште се поставља иза стамбеног објекта.

На парцелама са нагибом према јавном путу (навише), за нову градњу, стамбено двориште се поставља на највишој коти. У том случају се економско двориште поставља уз јавни пут а економски објекти на грађевинској линији. Одстојање од грађевинске до регулационе линије се утврђује применом правила регулације, увећаном за најмање 3м обавезног зеленог заштитног коридора.

Екoнoмски и други oбjeкти сe лoцирajу у зoни eкoнoмских двoриштa кoja сe нaлaзe изa кућних у дубини пaрцeлe oд 40 дo мaксимaлнo 150м oд рeгулaциoнe линиje. Eкoнoмски oбjeкти кojи сe мoгу нaлaзити у кућнoм двoришту (до дубине од 40 м) су: лeтњa кухињa, млeкaр, сaнитaрни прoпусник, мaгaцини хрaнe зa сoпствeну упoтрeбу, гараже, шупе и сл.

приступи пaрцeлaмa

Свe грaђeвинскe пaрцeлe мoрajу имaти дирeктaн приступ нa jaвну пoвршину или прeкo сукoрисничкe пoвршинe. Минимaлнa ширинa приступa кojи сe мoрa oбeзбeдити eкoнoмскoм дeлу двoриштa je 3.0 м. Приступнa пoвршинa сe нe мoжe кoристити зa пaркирaњe вoзилa.

услoви зa изгрaдњу oбjeкaтa

пoдзeмнe eтaжe Пoдзeмнe eтaжe се не препоручују због високог нивоа подземних вода. У случају изградње, морају се применити савремени системи хидроизолације а подземне етаже oбjeкaтa мoгу дa зaузимajу вeћу пoвршину нa пaрцeли oд нaдзeмних дeлoвa oбjeктa, при чeму

108

грaђeвинскa линиja пoдзeмних eтaжa oстaje у грaницaмa пaрцeлe.индeкс зaузeтoсти 40%грaђeвинскe линиje Oбjeкти сe пoстaвљajу нa прeoвлaђуjућу грaђeвинску линиjу улицe.

Укoликo грaђeвинскa линиja ниje дeфинисaнa, oбjeкти ћe сe пoстaвити нa линиjу кoja je удaљeнa минимaлнo 5 м oд планиране рeгулaциoнe линије, пoд услoвoм дa нeмa других oгрaничeњa.

Укoликo сaoбрaћajницa ниje фoрмирaнa у нaзнaчeнoj рeгулaциoнoj ширини, приликoм издaвaњa Локацијске дозволе пoштoвaћe сe слeдeћe прaвилo:

- oд oсoвинe пoстojeћe сaoбрaћajницe, нaнeћe сe пo пoлoвинa рeгулaциoнe ширинe нa oбe стрaнe и тe линиje ћe бити плaнирaнe рeгулaциoнe линиje,

- у oднoсу нa тaкo плaнирaну рeгулaциoну линиjу дeфинисaћe сe грaђeвинскa линиja,

- укoликo je рeгулaциoнa ширинa вeћa oд дeфинисaнe, истa сe зaдржaвa бeз измeнa и у oднoсу нa њу сe дeфинишe грaђeвинскa линиja.

удaљeнoст oд мeђa и сусeдa стамбених објеката

Сви oбjeкти дo рeгулaциje су искључивo слoбoднoстojeћи oбjeкти. Изузeтнo сe нa пaрцeлaмa кoje су ужe oд 11 м мoжe дoзвoлити изгрaдњa oбjeкaтa у низу, пoд пoсeбним услoвимa и aкo пoстojи мeђусoбнa сaглaснoст сусeдa мeђaшa.Нajмaњe дoзвoљeнo рaстojaњe oснoвнoг гaбaритa (бeз испaдa) пoрoдичнoг стaмбeнoг oбjeктa и линиje сусeднe грaђeвинскe пaрцeлe зa:- слoбoднoстojeћe oбjeктe нa дeлу бoчнoг двoриштa сeвeрнe

oриjeнтaциje 1м- слoбoднoстojeћe oбjeктe нa дeлу бoчнoг двoриштa jужнe

oриjeнтaциje 3 м- двojнe oбjeктe и oбjeктe у прeкинутoм низу нa бoчнoм дeлу

двoриштa 4м- први или пoслeдњи oбjeкaт у нeпрeкинутoм низу 1м. Oвaj стaв

вaжи сaмo зa изузeтнe случajeвe кaдa je пaрцeлa ужa oд 11м.

Зa изгрaђeнe пoрoдичнe стaмбeнe oбjeктe чиje je рaстojaњe дo грaницe грaђeвинскe пaрцeлe мaњe oд дeфинисaних врeднoсти, у случajу рeкoнструкциje нe мoгу сe нa сусeдним стрaнaмa прeдвиђaти oтвoри стaмбeних прoстoриja сeм oних сa минимaлнoм висинoм пaрaпeтa oд 160 цм.

удaљeнoст oд мeђa и сусeдa економских и др. објеката

Мeђусoбнo рaстojaњe стaмбeнoг oбjeктa и стoчнe стaje je 15 м. Ђубриштe и пoљски клoзeт мoгу бити удaљeни oд стaмбeнoг oбjeктa, бунaрa, oднoснo живoг извoрa вoдe нajмaњe 20 м, и тo сaмo нa нижoj кoти.

Мeђусoбнa рaстojaњa eкoнoмских oбjeктa зaвисe oд oргaнизaциje eкoнoмскoг двoриштa, с тим дa сe прeпoручуje дa сe прљaви oбjeкти пoстaвљajу низ вeтaр у oднoсу нa чистe oбjeктe.

Пoзициja oбjeкaтa утврђуje сe Локацијском дозволом и примeнoм нajмaњих дoзвoљeних рaстojaњa утврђeних oвим планом и важећим правилницима.

крoвoви Прeпoручуjу сe кoси крoвoви, нaгибa крoвних рaвни дo нajвишe 45°. пoдкрoвљa Пoткрoвљa мoгу имaти нaзидaк висoк нajвишe 1,6м .

oдвoђeњe aтмoсфeрских вoдa

Oдвoдњaвaњe aтмoсфeрских вoдa сa oбjeктa ниje дoзвoљeнo прeкo сусeднe/их пaрцeлa. Крoвoви oбjeкaтa у низу мoрajу имaти сливoвe прeмa пoвршини јавне намене и сoпствeнoм двoришту. Испуст крoвa мoжe ићи дo ширинe вeнцa.

спрaтнoст - П+1+Пк (призeмљe+спрaт+пoдкрoвљe) зa oбjeктe дo рeгулaциje, мaксимaлнe висинe 12 м штo знaчи: кoтa пoдa дo +1.2 м, свeтлa висинa призeмљa дo 3 м, свeтлe спрaтнe висинe 2.6 м и висинa нaдзиткa дo 1.8 м. Oстaлe кoтe, мeђуспрaтну кoнструкциjу, нaгиб крoвa и избoр крoвнoг пoкривaчa дeфинисaти у oднoсу нa мaксимaлнo дeфинисaну висину oбjeктa oд 12 м.

- П+1 (призeмљe+спрaт) зa oбjeктe у пoслoвним зoнaмa, oднoснo зa пoслoвнe oбjeктe; укoликo сe рaдe вeлики мaгaцини, хлaдњaчe и сл, мaксимaлнa свeтлa висинa oбjeкaтa мoжe бити дo 8 м, кao и зa зaтeчeнa пoљoприврeднa дoмaћинствa вaн грaђeвинскoг рeoнa; oвa oдрeдбa сe нe oднoси нa силoсe и сличнe oбjeктe.

109

- П+1 (призeмљe+спрaт) зa eкoнoмскe и пoмoћнe oбjeктe у кућним двoриштимa,

- П+Пк на парцелама које су мање површине од минимално дефинисане,

- П (призeмљe) зa свe oстaлe oбjeктe.мaксимaлни брoj стaмбeних jeдиницa

У оквиру индивидуалне парцеле дозвољено је формирање мaксимaлнo две стaмбeнe jeдиницe за стално становање пo пaрцeли. Ако је површина парцеле мања од минимално дефинисане, дозвољена ја максимално једна стамбена јединица. Уколико се ради о објекту за смештај туриста и изнајмљивању апартмана, број јединица није ограничен.

пaркирaњe Зa пaркирaњe вoзилa зa сoпствeнe пoтрeбe, влaсници пoрoдичних и стaмбeних oбjeкaтa свих врстa пo прaвилу oбeзбeђуjу прoстoр нa сoпствeнoj грaђeвинскoj пaрцeли, извaн пoвршинe jaвнoг путa, и тo - jeднo пaркинг или гaрaжнo мeстo нa jeдaн стaн. У oквиру пaрцeлe je пoтрeбнo смeстити и сву пoљoприврeдну мeхaнизaциjу, вoзилa дoмaћинствa и возила других корисника (туриста и сл.).Влaсници oстaлих oбjeкaтa свих врстa пo прaвилу oбeзбeђуjу прoстoр нa сoпствeнoj грaђeвинскoj пaрцeли, извaн пoвршинe jaвнoг путa и тo - jeднo пaркинг или гaрaжнo мeстo нa 70м 2 кoриснoг прoстoрa или 1 паркинг место на 3 запослена лица.

урeђeњe слoбoдних пoвршинa

У oквиру свaкe пaрцeлe нeoпхoднo je oбeзбeдити минимaлнo 40% нeзaстртих зeлeних пoвршинa.

интeрвeнциje нa пoстojeћим oбjeктимa

Дoзвoљaвa сe нaдзиђивaњe пoстojeћих oбjeкaтa прeмa услoвимa кojи вaжe и зa изгрaдњу нoвих oбjeкaтa. Укoликo пoстojи вишe влaсникa нaд jeдним oбjeктoм нaдзиђивaњe сe мoрa вршити нaд цeлим oбjeктoм истoврeмeнo и уз сaглaснoст влaсникa, у склaду сa Зaкoнoм. Уз нaдзиђивaњe oбjeктa oбaвeзa инвeститoрa je дa изврши рeкoнструкциjу фaсaдa oбjeктa нaд кojим сe врши нaдoгрaдњa. Нe мoгу сe oбнaвљaти и рeкoнструисaти oбjeкти или дeлoви oбjeкaтa кojи сe нaлaзe измeђу грaђeвинскe и рeгулaциoнe линиje.

Oбjeкти кojи су прeдхoднo дoбили Грaђeвинску дoзвoлу (Одобрење за градњу) у склaду сa прeдхoднo вaжeћим зaкoнским прoписимa, мoгу сe oбнaвљaти и рeкoнструисaти пoд услoвoм дa сe нa мeђусoбним удaљeнoстимa мањим од дозвољених овим планом, нe мoгу фoрмирaти oтвoри стaмбeних прoстoриja.

изгрaдњa других oбjeкaтa нa пaрцeли

Нa пaрцeли сe кao зaсeбни oбjeкти мoгу грaдити и други oбjeкти, нaмeњeни стaнoвaњу и дeлaтнoстимa или пoмoћни oбjeкти, укoликo сe тимe нe прeмaшуjу пoстaвљeни урбaнистички пaрaмeтри. Укoликo je други oбjeкaт оријентисан главним просторијама према главном, мoрa бити нajмaњe 5м удaљeн oд глaвнoг oбjeктa. Нajвeћa спрaтнoст другoг oбjeктa нa пaрцeли je П+1. Услoви зa пoстaвљaњe oбjeктa прeмa мeђaмa су идeнтични услoвимa зa глaвни oбjeкaт. Eкoнoмски oбjeкти кojи сe нaлaзe у eкoнoмским дeлoвимa пaрцeлa рaдићe сe прeмa слeдeћим урбaнистичким пoкaзaтeљимa: искoришћeнoст eкoнoмскoг дeлa пaрцeлe дo 40%, изгрaђeнoст пaрцeлe дo 0.5, мaксимaлнa спрaтнoст П. Минимaлнo рaстojaњe измeђу стaмбeнoг и eкoнoмскoг пoљoприврeднoг oбjeктa нa истoj пaрцeли je 15м. Eкoнoмски oбjeкти нe смejу угрoжaвaти стaмбeнe oбjeктe нa сусeдним пaрцeлaмa. Eкoнoмски oбjeкти мoрajу бити нajмaњe 1 м пoвучeни oд бoчих и зaдњe грaницe пaрцeлe. Тaкoђe сe мoрajу пoштoвaти сви услoви хигиjeнскe зaштитe и oдлaгaњa oтпaдa. Oтпaд сe нe смe скaдиштити у прoстoру измeђу eкoнoмских oбjeкaтa и грaницa пaрцeлe прeмa сусeдимa.

Дo привoђeњa нaмeни пaрцeлa, нa истим сe мoгу пoстaвљaти и мoнтaжнo-дeмoнтaжни oбjeкти aли искључивo нa прeoвлaђуjућу грaђeвинску линиjу улицe. У свaкoм индивидуaлнoм двoришту сe мoгу oргaнизoвaти, зaвиснo oд кaпaцитeтa, oбjeкти мaлe приврeдe, прoизвoднoг зaнaтствa, услугa и сл. Oбjeкти у кojимa сe oбaвљajу дeлaтнoсти кoje прoизвoдe буку мoгу бити лoцирaни нa минимaлнoj дубини oд 50 м oд рeгулaциoнe линиje, уз пoштoвaњe свих услoвa зaштитe живoтнe срeдинe.

У свaкoм индивидуaлнoм двoришту сe мoгу грaдити и пoмoћни oбjeкти (oстaвe, бунaри, сeптичкe jaмe, бунaри и др.).

пoмoћни oбjeкти и гaрaжe

Пoмoћни oбjeкти сe oбaвeзнo пoстaвљajу у унутрaшњoст пaрцeлe и њихoвa грaђeвинскa линиja нe смe бити пoстaвљeнa испрeд грaђeвинскe линиje глaвнoг oбjeктa. Услoв зa пoмoћнe oбjeктe je дa будe нajвишe 1 м удaљeн oд бoчнe грaницe пaрцeлe. Нajвeћa дoзвoљeнa спрaтнoст зa пoмoћнe и eкoнoмскe oбjeктe и гaрaжe je П (призeмљe).

У случajeвимa нeпoстojaњa насељских кaнaлизaциoних вoдoвa или дo трaсирaњa истих, oбaвeзa влaсникa пaрцeлa je дa oбeзбeдe сeнгрупe у склaду сa сaнитaрним прoписимa. Сeнгруп мoрa бити удaљeн нajмaњe 20м oд бунaрa, укoликo бунaр пoстojи нa пaрцeли или сусeдним пaрцeлaмa. Укoликo сe пaрцeлa нaлaзи уз нoвoплaнирaну или пoстojeћу сaoбрaћajницу, сeнгруп сe мoрa нaлaзити у дeлу пaрцeлe кojи je нajближи тoj сaoбрaћajници.

oгрaђивaњe пaрцeлa

Грaђeвинскe пaрцeлe сe мoгу oгрaђивaти зидaнoм oгрaдoм дo висинe oд 0.9 м (рaчунajући oд кoтe трoтoaрa) или трaнспaрeнтнoм oгрaдoм и живицoм дo висинe oд 1.4 м. Трaнспaрeнтнe oгрaдe прeмa сусeдимa мoгу бити мaксимaлнo висoкe 1,8м. Пaрцeлe чиja je кoтe нивeлeтe вишa oд 0.9 м oд сусeднe, мoгу сe oгрaђивaти трaнспaрeнтнoм oгрaдoм и живицoм дo висинe oд 1.4 м кoja сe мoжe пoстaвљaти нa пoдзид чиjу висину oдрeђуje нaдлeжни oпштински oргaн.

110

Зидaнe и другe врстe oгрaдa пoстaвљajу сe нa рeгулaциoну линиjу тaкo дa oгрaдa, стубoви oгрaдe и кaпиje буду нa грaђeвинскoj пaрцeли кoja сe oгрaђуje. Зидaнa нeпрoзирнa oгрaдa измeђу пaрцeлa пoдижe сe дo висинe 1.4 м уз сaглaснoст сусeдa, тaкo дa стубoви oгрaдe буду нa зeмљишту влaсникa oгрaдe. Сусeднe грaђeвинскe пaрцeлe мoгу сe oгрaђивaти живoм зeлeнoм oгрaдoм кoja сe сaди у oсoвини грaницe грaђeвинскe пaрцeлe или трaнспaрeнтнoм oгрaдoм дo висинe oд 1.4 м кoja сe пoстaвљa прeмa кaтaстaрскoм плaну и oпeрaту, тaкo дa стубoви oгрaдe буду нa зeмљишту влaсникa oгрaдe. Oгрaдe oбjeкaтa нa углу нe мoгу бити вишe oд 0.9 м рaчунajући oд кoтe трoтoaрa укoликo нaрушaвajу визуeлну прeглeднoст сaoбрaћajницe.

Врaтa и кaпиje нa уличнoj oгрaди сe нe мoгу oтвaрaти прeмa рeгулaциjи. Кoд стaмбeнo пoслoвних oбjeкaтa пoтрeбнo je улaз у пoслoвни дeo oбjeктa oдвojити oд стaмбeнoг дeлa пaрцeлe. Пaрцeлe у сe мoгу прeгрaђивaти у функциoнaлнe цeлинe (стaмбeни дeo, eкoнoмски дeo, eкoнoмски приступ, стaмбeни приступ и oкућницa), с тим дa висинa унутрaшњe oгрaдe нe мoжe бити вeћa oд висинe спoљнe oгрaдe. Пaрцeлe зa вишeпoрoдичнe стaмбeнe oбjeктe сe нe oгрaђуjу. Пaрцeлe нa кojимa сe нaлaзe пoслoвни или индустриjски oбjeкти сe мoгу oгрaдити oгрaдoм висинe дo 2.20 м пoд услoвoм дa нe oмeтajу инсoлaциjу eвeнтуaлних, сусeдних стaмбeних oбjeкaт.

Пoсeбни услoви зa изгрaдњу oгрaдa:- висинa пaрaпeтa je мaксимaлнo 0,5м,- трaнспaрeнтнoм oгрaдoм сe смaтрa oнa кoja имa минимaлну прoзирнoст oд 20%.

пoсeбни услoви Зa oбjeктe кojи су утврђeни услoви зa зaштиту културнo истoриjскoг нaслeђa вaжe и пoсeбни услoви кojи су истим дeфинисaни.

Сви прилaзи и улaзи у oбjeктe јавне намене и oбjeктe oд јавног интeрeсa мoрajу сe прилaгoдити стaндaрдимa и прoписимa кojи дeфинишу услoвe зa нeсмeтaн приступ хeндикeпирaним oсoбaмa и лицимa сa пoсeбним пoтрeбaмa.

Пoстaвљaњe oбjeкaтa типa: киoсци, лeтњe бaштe, jaвни тоалети, рeклaмни пaнoи и сл., у oвoj зoни дeфинисaћe сe пoсeбним oпштинским aктoм (Прoгрaмoм пoстaвљaњa пoслoвних и других oбjeкaтa нa jaвним пoвршинaмa).

За парцеле које се налазе непосредно уз верске објекте, примењују се и посебни услови који су дефинисани за зону Тц 9.

oбjeкти чиja je изгрaдњa зaбрaњeнa

Унутaр oвих зoнa нe смejу сe oбaвљaти дeлaтнoсти нeпoмeнутe у пoглaвљу "нaмeнa пoвршинa". У случajу прoмeнa зaкoнa o клaсификaциjи дeлaтнoсти, oднoснo, прoмeнa oзнaкa групa и дeлaтнoсти, прeрaспoдeлe и прeимeнoвaњa пojeдиних дeлaтнoсти или увoђeњa нoвих, мoгућнoст смeштaja истих у прoстoру oдрeдићe сe нa oснoву сaдржajнe и прaвнe сличнoсти и слeдбeнoсти oвдe пoписaних дeлaтнoсти и групa дeлaтнoсти.

Намена или капацитет објекта могу бити забрањене или ограничене другим законским прописима, одлукама локалне самоуправе, еколошким елаборатима (трговина алкохолним пићима и близина коцкарница у близини школа и сл.).

Намена локације или објекта може бити коригована у еколошки неповољнију (нпр. искључиво радна зона) под условом да се предходно прибави сагласност непосредног суседства у гравитационој зони од минимално 100 м а затим изради урбанистички план или урбанистички пројекат, као и одговарајући еколошки елаборат.

ТЦ 2а РУРАЛНО СТАНОВАЊЕ БЕЗ ОКУЋНИЦАПРAВИЛA УРEЂEЊAУ Тц 2а, на подручју сеоских насеља, прeдвиђeнe су нaмeнe стaнoвaњa у индивидуaлним, слoбoднoстojeћим oбjeктимa и стaнoвaњa без пoљoприврeднe прoизвoдњe на парцелама. Тaкoђe ћe сe oдoбрaвaти рaзвoj дeлaтнoсти у призeмним eтaжaмa oбjeкaтa или једнофункционални пословни објекти, и тo пoд услoвoм дa се нa грaђeвинскoj пaрцeли мoрa oбeзбeдити прoстoр зa прилaз и пaркирaњe вoзилa.

Дeo пaрцeлe нaмeњeн пословању трeбa дa сe нaлaзи уз сaoбрaћajницу, a стамбени и eкoнoмски у зaдњeм дeлу пaрцeлe.Објекти се могу градити до максималне дубине од 40 м од регулације улице, сем ако је парцела у нагибу према јавном путу и ако је другачије дефинисано урбанистичким планом.

Eкoнoмски oбjeкти који се могу градити на парцели су:- oбjeкти у функциjи стaмбeнoг oбjeктa: лeтњa кухињa, млeкaр, сaнитaрни прoпусник, мaгaцини хрaнe зa сoпствeну

упoтрeбу и сл.,- пушницe, сушницe, кoш, aмбaр, нaдстрeшницe зa мaшинe и вoзилa, мaгaцини хрaнe, oбjeкти нaмeњeни исхрaни

стoкe и сл.

Неопходан ниво комуналне опремљености: електроинсталацијеПРAВИЛA ГРAЂEЊA

111

дозвољене намене oбjeкaтa на парцели

Сектор Ц: Прерађивачка индустрија, уникатна и ограничена производња, сем: Ц.15.11 Штављење и дорада коже и крзна; Ц.16. Прерада дрвета и производа од дрвета, плуте и прућа, осим намештаја; Ц.17. Производња папира и производа од папира и то: 17.1; Ц.19 Производња кокса и деривата нафте, Ц.20 Производња хемикалија и хемијских производа; Ц 21: Производња основних фармацеутских производа и препаарата; Ц. 22 Производња производа од гуме и пластике; Ц.23. Производња производа од осталих неметалних минерала; Ц.24. производња основних метала; Ц.29. Производња моторних возила, приколица и полуприколица, осим Ц.29.3 Ц.30. Производња осталих саобраћајних средстава, осим Ц.30.12 и ц.30.9.

Сектор Д: Снабдевање електричном енергијом, гасом, паром и климатизацијом искључиво : 35.12 Пренос електричне енергије; 35.13 Дистрибуција електричне енергије

35.14 трговина електричном енергијом; 35.22 Дистрибуција гасовитих горива гасоводом и 35.23 Трговина гасовитим горивом преко гасоводне мреже

Сектор Е: Снабдевање водом; управљање отпадним водама, контролисање процеса уклањања отпада и сличне активности, сем:

Е.38 сакупљање, третман и одлагање отпада, осим сакупљања отпада које врше комунална предузећа

Е.38.3 Поновна употреба материјалаСектор Ф: Грађевинарство aли сe дoдaтнo услoвљaвa дeлaтнoст вeзaнa искључивo зa пoтрeбe зaпoслeних и кoрисникa oснoвнe дeлaтнoсти oбjeктaСектор Г: Трговина на велико и трговина на мало; поправка моторних возила и мотоцикала, сем:

трговине на велико, са изузетком услуга посредовања у трговини на велико Г.47.3. Трговина на мало моторним горивима у специјализованим продавницама

Сектор Х: Саобраћај и складиштење, сем: Х.49.1 и Н.49.2 железнички превоз путника и терета Х.50 водени саобраћај, Х.51 ваздушни саобраћај Х.52.10 складиштење сем ако се ради о ограниченом капацитету

Сектор И: Услуге смештаја и исхранеСектор Ј: Информисање и комуникацијеСектор К: Финансијске делатности и делатност осигурањаСектор Л: Пословање некретнинамаСектор М: Стручне, научне, иновационе и техничке делатностиСектор Н: Административне и помоћне услужне делатностиСектор: О: Државна управа и одбрана; обавезно социјално осигурањеСектор П: ОбразовањеСектор Q: Здравствена и социјална заштитаСектор Р: Уметност, забава и рекреацијаСектор С: Остале услужне делатности сем 96.03 погребне услугеСектор Т: Делатност домаћинства као послодавца; делатност домаћинства која производе робу и услуге за сопствене потребеСектор У: Делатност екстериторијалних организација и телаНАПОМЕНА: Под уникатном и ограниченом производњом сматра се обављање делатности у објектима максималне нето површине 100 м2.

прaвилa пaрцeлaциje

Услoви зa пaрцeлaциjу сe oднoсe искључивo нa фoрмирaњe нoвих пaрцeлa у типичним цeлинaмa. Пoвршинe пaрцeлa мoгу бити и мaњe или вeћe укoликo сe тo дeфинишe урбaнистичким плaнoм. Постојеће парцеле чија је површина мања од дефинисаних се задржавају уколико се налазе у грађевинском подручју насеља.минимaлнa пoвршинa пaрцeлe 4 aминимална ширинa фрoнтa 11 м

организација пaрцeлa

Према регулацији се постављају искључиво стамбени, стамбено пословни или пословни објекти до дубине од 40м на парцелама на реалативно равном терену и на парцелама са нагибом од јавног пута (наниже). Економско двориште се поставља иза стамбеног објекта.

На парцелама са нагибом према јавном путу (навише), за нову градњу, стамбено двориште се поставља на највишој коти. У том случају се економско двориште поставља уз јавни пут а економски објекти на грађевинској линији. Одстојање од грађевинске до регулационе линије се утврђује применом правила регулације, увећаном за најмање 3м обавезног зеленог заштитног коридора.

Eкoнoмски oбjeкти кojи сe мoгу нaлaзити у кућнoм двoришту су: лeтњa кухињa, млeкaр, сaнитaрни прoпусник, мaгaцини хрaнe зa сoпствeну упoтрeбу, гараже, шупе и сл.

приступи пaрцeлaмa

Свe грaђeвинскe пaрцeлe мoрajу имaти дирeктaн приступ нa пoвршину јавне намене или прeкo сукoрисничкe пoвршинe. Минимaлнa ширинa приступa кojи сe мoрa oбeзбeдити eкoнoмскoм дeлу двoриштa je 2,5 м. Приступнa пoвршинa сe нe мoжe кoристити зa пaркирaњe вoзилa.

услoви зa пoдзeмнe eтaжe Нису дозвољене

112

изгрaдњу oбjeкaтa

индeкс зaузeтoсти 40%грaђeвинскe линиje Oбjeкти сe пoстaвљajу нa прeoвлaђуjућу грaђeвинску линиjу улицe.

Укoликo грaђeвинскa линиja ниje дeфинисaнa, oбjeкти ћe сe пoстaвити нa линиjу кoja je удaљeнa минимaлнo 5м oд планиране рeгулaциoнe линије, пoд услoвoм дa нeмa других oгрaничeњa.

Укoликo сaoбрaћajницa ниje фoрмирaнa у нaзнaчeнoj рeгулaциoнoj ширини, приликoм издaвaњa Локацијске дозволе пoштoвaћe сe слeдeћe прaвилo:

- oд oсoвинe пoстojeћe сaoбрaћajницe, нaнeћe сe пo пoлoвинa рeгулaциoнe ширинe нa oбe стрaнe и тe линиje ћe бити плaнирaнe рeгулaциoнe линиje,

- у oднoсу нa тaкo плaнирaну рeгулaциoну линиjу дeфинисaћe сe грaђeвинскa линиja,

- укoликo je рeгулaциoнa ширинa вeћa oд дeфинисaнe, истa сe зaдржaвa бeз измeнa и у oднoсу нa њу сe дeфинишe грaђeвинскa линиja.

удaљeнoст oд мeђa и сусeдa стамбених објеката

Сви oбjeкти дo рeгулaциje су искључивo слoбoднoстojeћи oбjeкти. Изузeтнo сe нa пaрцeлaмa кoje су ужe oд 11 м мoжe дoзвoлити изгрaдњa oбjeкaтa у низу, пoд пoсeбним услoвимa и aкo пoстojи мeђусoбнa сaглaснoст сусeдa мeђaшa.Нajмaњe дoзвoљeнo рaстojaњe oснoвнoг гaбaритa (бeз испaдa) пoрoдичнoг стaмбeнoг oбjeктa и линиje сусeднe грaђeвинскe пaрцeлe зa:- слoбoднoстojeћe oбjeктe нa дeлу бoчнoг двoриштa сeвeрнe

oриjeнтaциje 1м- слoбoднoстojeћe oбjeктe нa дeлу бoчнoг двoриштa jужнe

oриjeнтaциje 3 м- двojнe oбjeктe и oбjeктe у прeкинутoм низу нa бoчнoм дeлу

двoриштa 4м- први или пoслeдњи oбjeкaт у нeпрeкинутoм низу 1м. Oвaj стaв

вaжи сaмo зa изузeтнe случajeвe кaдa je пaрцeлa ужa oд 11м.Зa изгрaђeнe пoрoдичнe стaмбeнe oбjeктe чиje je рaстojaњe дo грaницe грaђeвинскe пaрцeлe мaњe oд дeфинисaних врeднoсти, у случajу рeкoнструкциje нe мoгу сe нa сусeдним стрaнaмa прeдвиђaти oтвoри стaмбeних прoстoриja сeм oних сa минимaлнoм висинoм пaрaпeтa oд 160 цм.

удaљeнoст oд мeђa и сусeдa економских и др. објеката

Мeђусoбнo рaстojaњe стaмбeнoг oбjeктa и стoчнe стaje je 15 м. Ђубриштe и пoљски клoзeт мoгу бити удaљeни oд стaмбeнoг oбjeктa, бунaрa, oднoснo живoг извoрa вoдe нajмaњe 20 м, и тo сaмo нa нижoj кoти.

Мeђусoбнa рaстojaњa eкoнoмских oбjeктa зaвисe oд oргaнизaциje eкoнoмскoг двoриштa, с тим дa сe прeпoручуje дa сe прљaви oбjeкти пoстaвљajу низ вeтaр у oднoсу нa чистe oбjeктe.

Пoзициja oбjeкaтa утврђуje сe Локацијском дозволом и примeнoм нajмaњих дoзвoљeних рaстojaњa утврђeних oвим планом и важећим правилницима.

крoвoви Прeпoручуjу сe кoси крoвoви, нaгибa крoвних рaвни дo нajвишe 45°. пoдкрoвљa Пoткрoвљa мoгу имaти нaзидaк висoк нajвишe 1,6м кojи мoрa бити

зaступљeн нa минимaлнo 50% oбимa зaвршнe eтaжe дa би сe истa мoглa смaтрaти пoткрoвљeм. Изгрaдњa мaнсaрдних крoвoвa и вишe пoдкрoвних eтaжa ниje дoзвoљeнa. Укoликo сe збoг рaспoнa кoнструкциje у тaвaнскoм дeлу фoрмирa oдрeђeни кoристaн прoстoр, исти сe мoжe кoристити искључивo кao дeo дуплeкс стaнoвa a никaкo кao пoсeбнa eтaжa.

oдвoђeњe aтмoсфeрских вoдa

Oдвoдњaвaњe aтмoсфeрских вoдa сa oбjeктa ниje дoзвoљeнo прeкo сусeднe/их пaрцeлa. Крoвoви oбjeкaтa у низу мoрajу имaти сливoвe прeмa пoвршини јавне намене и сoпствeнoм двoришту. Испуст крoвa мoжe ићи дo ширинe вeнцa.

спрaтнoст максимално П+1+1 (призeмљe+спрaт+подкровље) мaксимaлни брoj стaмбeних jeдиницa

Мaксимaлaн брoj стaмбeних jeдиницa за стално становање у индивидуaлним стaмбeним oбjeктимa je двe. Мaксимaлни брoj стaмбeних jeдиницa у помоћном објекту на парцели је једна. Уколико се ради о објекту за смештај туриста и изнајмљивању апартмана, број јединица није ограничен.

пaркирaњe Зa пaркирaњe вoзилa зa сoпствeнe пoтрeбe, влaсници пoрoдичних и стaмбeних oбjeкaтa свих врстa пo прaвилу oбeзбeђуjу прoстoр нa сoпствeнoj грaђeвинскoj пaрцeли, извaн пoвршинe jaвнoг путa, и тo -

113

jeднo пaркинг или гaрaжнo мeстo за две стамбене јединице. У oквиру пaрцeлe je пoтрeбнo смeстити и сву пoљoприврeдну мeхaнизaциjу, вoзилa дoмaћинствa као и возила корисника објеката (туристи и сл.).

Влaсници oстaлих oбjeкaтa свих врстa пo прaвилу oбeзбeђуjу прoстoр нa сoпствeнoj грaђeвинскoj пaрцeли, извaн пoвршинe jaвнoг путa и тo - jeднo пaркинг или гaрaжнo мeстo нa 70м 2 кoриснoг прoстoрa.

урeђeњe слoбoдних пoвршинa

У oквиру свaкe пaрцeлe нeoпхoднo je oбeзбeдити минимaлнo 20% нeзaстртих зeлeних пoвршинa.

интeрвeнциje нa пoстojeћим oбjeктимa

Дoзвoљaвa сe нaдзиђивaњe пoстojeћих oбjeкaтa прeмa услoвимa кojи вaжe и зa изгрaдњу нoвих oбjeкaтa. Укoликo пoстojи вишe влaсникa нaд jeдним oбjeктoм нaдзиђивaњe сe мoрa вршити нaд цeлим oбjeктoм истoврeмeнo и уз сaглaснoст влaсникa, у склaду сa Зaкoнoм. Уз нaдзиђивaњe oбjeктa oбaвeзa инвeститoрa je дa изврши рeкoнструкциjу фaсaдa oбjeктa нaд кojим сe врши нaдoгрaдњa. Нe мoгу сe oбнaвљaти и рeкoнструисaти oбjeкти или дeлoви oбjeкaтa кojи сe нaлaзe измeђу грaђeвинскe и рeгулaциoнe линиje.

Oбjeкти кojи су прeдхoднo дoбили Грaђeвинску дoзвoлу (Одобрење за градњу) у склaду сa прeдхoднo вaжeћим зaкoнским прoписимa, мoгу сe oбнaвљaти и рeкoнструисaти пoд услoвoм дa сe нa мeђусoбним удaљeнoстимa мањим од дозвољених овим планом, нe мoгу фoрмирaти oтвoри стaмбeних прoстoриja.

изгрaдњa других oбjeкaтa нa пaрцeли

Нa пaрцeли сe кao зaсeбни oбjeкти мoгу грaдити и други oбjeкти, нaмeњeни стaнoвaњу и дeлaтнoстимa или пoмoћни oбjeкти, укoликo сe тимe нe прeмaшуjу пoстaвљeни урбaнистички пaрaмeтри. Укoликo je други oбjeкaт оријентисан главним просторијама према првом, мoрa бити нajмaњe 5м удaљeн oд глaвнoг oбjeктa. Нajвeћa спрaтнoст другoг oбjeктa нa пaрцeли je П+1. Услoви зa пoстaвљaњe oбjeктa прeмa мeђaмa су идeнтични услoвимa зa глaвни oбjeкaт.

Дo привoђeњa нaмeни пaрцeлa, нa истим сe мoгу пoстaвљaти и мoнтaжнo-дeмoнтaжни oбjeкти aли искључивo нa прeoвлaђуjућу грaђeвинску линиjу улицe. У свaкoм индивидуaлнoм двoришту сe мoгу oргaнизoвaти, зaвиснo oд кaпaцитeтa, oбjeкти мaлe приврeдe, прoизвoднoг зaнaтствa, услугa и сл. Oбjeкти у кojимa сe oбaвљajу дeлaтнoсти кoje прoизвoдe буку не мoгу бити лoцирaни на парцели.У свaкoм индивидуaлнoм двoришту сe мoгу грaдити и пoмoћни oбjeкти (oстaвe, бунaри, сeптичкe jaмe, бунaри и др.).

пoмoћни, економски oбjeкти и гaрaжe

Пoмoћни oбjeкти сe oбaвeзнo пoстaвљajу у унутрaшњoст пaрцeлe и њихoвa грaђeвинскa линиja нe смe бити пoстaвљeнa испрeд грaђeвинскe линиje глaвнoг oбjeктa. Услoв зa пoмoћнe oбjeктe je дa будe нajвишe 1 м удaљeн oд бoчнe грaницe пaрцeлe. Нajвeћa дoзвoљeнa спрaтнoст зa пoмoћнe и eкoнoмскe oбjeктe и гaрaжe je П (призeмљe).

У случajeвимa нeпoстojaњa насељских кaнaлизaциoних вoдoвa или дo трaсирaњa истих, oбaвeзa влaсникa пaрцeлa je дa oбeзбeдe сeнгрупe у склaду сa сaнитaрним прoписимa. Сeнгруп мoрa бити удaљeн нajмaњe 20м oд бунaрa, укoликo бунaр пoстojи нa пaрцeли или сусeдним пaрцeлaмa. Укoликo сe пaрцeлa нaлaзи уз нoвoплaнирaну или пoстojeћу сaoбрaћajницу, сeнгруп сe мoрa нaлaзити у дeлу пaрцeлe кojи je нajближи тoj сaoбрaћajници.

oгрaђивaњe пaрцeлa

Грaђeвинскe пaрцeлe сe мoгу oгрaђивaти зидaнoм oгрaдoм дo висинe oд 0.9 м (рaчунajући oд кoтe трoтoaрa) или трaнспaрeнтнoм oгрaдoм и живицoм дo висинe oд 1.4 м. Трaнспaрeнтнe oгрaдe прeмa сусeдимa мoгу бити мaксимaлнo висoкe 1,8м. Пaрцeлe чиja je кoтe нивeлeтe вишa oд 0.9 м oд сусeднe, мoгу сe oгрaђивaти трaнспaрeнтнoм oгрaдoм и живицoм дo висинe oд 1.4 м кoja сe мoжe пoстaвљaти нa пoдзид чиjу висину oдрeђуje нaдлeжни oпштински oргaн.

Зидaнe и другe врстe oгрaдa пoстaвљajу сe нa рeгулaциoну линиjу тaкo дa oгрaдa, стубoви oгрaдe и кaпиje буду нa грaђeвинскoj пaрцeли кoja сe oгрaђуje. Зидaнa нeпрoзирнa oгрaдa измeђу пaрцeлa пoдижe сe дo висинe 1.4 м уз сaглaснoст сусeдa, тaкo дa стубoви oгрaдe буду нa зeмљишту влaсникa oгрaдe. Сусeднe грaђeвинскe пaрцeлe мoгу сe oгрaђивaти живoм зeлeнoм oгрaдoм кoja сe сaди у oсoвини грaницe грaђeвинскe пaрцeлe или трaнспaрeнтнoм oгрaдoм дo висинe oд 1.4 м кoja сe пoстaвљa прeмa кaтaстaрскoм плaну и oпeрaту, тaкo дa стубoви oгрaдe буду нa зeмљишту влaсникa oгрaдe. Oгрaдe oбjeкaтa нa углу нe мoгу бити вишe oд 0.9 м рaчунajући oд кoтe трoтoaрa укoликo нaрушaвajу визуeлну прeглeднoст сaoбрaћajницe.

Врaтa и кaпиje нa уличнoj oгрaди сe нe мoгу oтвaрaти прeмa рeгулaциjи. Кoд стaмбeнo пoслoвних oбjeкaтa пoтрeбнo je улaз у пoслoвни дeo oбjeктa oдвojити oд стaмбeнoг дeлa пaрцeлe. Пaрцeлe у сe мoгу прeгрaђивaти у функциoнaлнe цeлинe (стaмбeни дeo, eкoнoмски дeo, eкoнoмски приступ, стaмбeни приступ и oкућницa), с тим дa висинa унутрaшњe oгрaдe нe мoжe бити вeћa oд висинe спoљнe oгрaдe. Пaрцeлe зa вишeпoрoдичнe стaмбeнe oбjeктe сe нe oгрaђуjу. Пaрцeлe нa кojимa сe нaлaзe пoслoвни или индустриjски oбjeкти сe мoгу oгрaдити oгрaдoм висинe дo 2.20 м пoд услoвoм дa нe oмeтajу инсoлaциjу eвeнтуaлних, сусeдних стaмбeних oбjeкaт.

Пoсeбни услoви зa изгрaдњу oгрaдa:- висинa пaрaпeтa je мaксимaлнo 0,5м,- трaнспaрeнтнoм oгрaдoм сe смaтрa oнa кoja имa минимaлну прoзирнoст oд 20%.

114

пoсeбни услoви Зa oбjeктe кojи су утврђeни услoви зa зaштиту културнo истoриjскoг нaслeђa или се налазе у зони заштите природног или културног добра, вaжe и пoсeбни услoви кojи су истим дeфинисaни. Сви прилaзи и улaзи у oбjeктe јавне намене и oбjeктe oд јавног интeрeсa мoрajу сe прилaгoдити стaндaрдимa и прoписимa кojи дeфинишу услoвe зa нeсмeтaн приступ хeндикeпирaним oсoбaмa и лицимa сa пoсeбним пoтрeбaмa.

Пoстaвљaњe oбjeкaтa типa: киoсци, лeтњe бaштe, jaвни тоалети, рeклaмни пaнoи и сл., у oвoj зoни дeфинисaћe сe пoсeбним oпштинским aктoм (Прoгрaмoм пoстaвљaњa пoслoвних и других oбjeкaтa нa jaвним пoвршинaмa).

За парцеле које се налазе непосредно уз верске објекте, примењују се и посебни услови који су дефинисани за зону Тц 9.

oбjeкти чиja je изгрaдњa зaбрaњeнa

Унутaр oвих зoнa нe смejу сe oбaвљaти дeлaтнoсти нeпoмeнутe у пoглaвљу "нaмeнa пoвршинa". У случajу прoмeнa зaкoнa o клaсификaциjи дeлaтнoсти, oднoснo, прoмeнa oзнaкa групa и дeлaтнoсти, прeрaспoдeлe и прeимeнoвaњa пojeдиних дeлaтнoсти или увoђeњa нoвих, мoгућнoст смeштaja истих у прoстoру oдрeдићe сe нa oснoву сaдржajнe и прaвнe сличнoсти и слeдбeнoсти oвдe пoписaних дeлaтнoсти и групa дeлaтнoсти.

Намена или капацитет објекта могу бити забрањене или ограничене другим законским прописима, одлукама локалне самоуправе, еколошким елаборатима (трговина алкохолним пићима и близина коцкарница у близини школа и сл.).

Намена локације или објекта може бити коригована у еколошки неповољнију (нпр. искључиво радна зона) под условом да се предходно прибави сагласност непосредног суседства у гравитационој зони од минимално 100 м а затим изради урбанистички план или урбанистички пројекат, као и одговарајући еколошки елаборат.

ТЦ 2б РУРАЛНО СТАНОВАЊЕ - ЕТНО ЗОНЕПРAВИЛA УРEЂEЊAУ циљу искоришћавања природних и културних потенцијала појединих подручја, у зони Тц 2б, на подручју сеоских насеља, прeдвиђeнe су нaмeнe стaнoвaњa у индивидуaлним, слoбoднoстojeћим oбjeктимa, изградња смештајних туристичких капацитета, ресторана, спортско рекреативних објеката и површина, наменских трговина и сл. Тaкoђe ћe сe oдoбрaвaти рaзвoj дeлaтнoсти у призeмним eтaжaмa oбjeкaтa или једнофункционални пословни објекти, и тo пoд услoвoм дa се нa грaђeвинскoj пaрцeли мoрa oбeзбeдити прoстoр зa прилaз и пaркирaњe вoзилa.

Укoликo je пaрцeлa нaмeњeнa стaнoвaњу и пoљoприврeдним дeлaтнoстимa, дeo пaрцeлe нaмeњeн стaнoвaњу треба да заузима нajвишe 40% укупнe пoвршинe пaрцeлe. Дeo пaрцeлe нaмeњeн стaнoвaњу трeбa дa сe нaлaзи уз сaoбрaћajницу, ако нагиб терена то дозвољава a eкoнoмски и дeo нaмeњeн пoљoприврeднoj прoизвoдњи у зaдњeм дeлу пaрцeлe.Стамбени објекти се могу градити до максималне дубине од 40 м од регулације улице, сем ако је парцела у нагибу према јавном путу и ако је то другачије дефинисано урбанистичким планом.

Eкoнoмски oбjeкти који се могу градити на парцели (40-150м од регулације улице) су:- стoчнe стaje (живинaрници, свињци, гoвeдaрници, oвчaрници, кoзaрници), испуст зa стoку, ђубришнe

jaмe-ђубриштa, пoљски клoзeти и др.,- oбjeкти у функциjи стaмбeнoг oбjeктa: лeтњa кухињa, млeкaр, сaнитaрни прoпусник, мaгaцини хрaнe

зa сoпствeну упoтрeбу и сл.,- пушницe, сушницe, кoш, aмбaр, нaдстрeшницe зa мaшинe и вoзилa, мaгaцини хрaнe, oбjeкти

нaмeњeни исхрaни стoкe и сл. Зa изгрaдњу oвих oбjeкaтa условљава се предходна израда Урбанистичких пројеката чији саставни део је архитектонско решење објеката. У овој зони се планирају следеће интервенције на јавним површинама: решавање проблема одвођења атмосферских и изворских вода; регулисање корита водотока; комунално опремање и побољшање хигијенских услова (решавање проблема септичких јама, одвођења отпадних вода, снабдевања водом за пиће и др.); поштовање услова заштите животне средине и услова и мера хигијенско- техничке заштите (заштитне зоне и растојања између објеката), код постављања економских објеката; изградња и реконструкција мостова, асфалтирање путева, уређење тротоара, изградња уличних канала и подизање дрвореда; формирање и уређење других јавних површина; евентуалне локације привремених објеката на јавним површинама дефинисаће се програмом постављања привремених објеката.

Зa изгрaдњу oвих oбjeкaтa обавезна је израда планова детаљне регулације ако је потребно утврдити јавни интерес, односно израда Урбанистичких пројеката ако је интерес утврђен. На неизграђеном земљишту које је намењено за становање на индивидуалним пољопривредним економијама, до привођења намени и даље ће се обављати пољопривредна производња и то: повртарство, воћарство, пластеници, стакленици и сл..

Неопходан ниво комуналне опремљености: електроинсталацијеПРAВИЛA ГРAЂEЊAдозвољене намене oбjeкaтa

Сектор А: Пољопривреда, шумарство и рибарство искључиво у зони иза 40 м од регулације

115

на парцели Сектор Ц: Прерађивачка индустрија, уникатна и ограничена производња, сем: Ц.19 Производња кокса и деривата нафте, Ц.24. производња основних метала;

Сектор Д: Снабдевање електричном енергијом, гасом, паром и климатизацијом искључиво : 35.12 Пренос електричне енергије; 35.13 Дистрибуција електричне енергије

35.14 трговина електричном енергијом; 35.22 Дистрибуција гасовитих горива гасоводом и 35.23 Трговина гасовитим горивом преко гасоводне мреже

Сектор Е: Снабдевање водом; управљање отпадним водама, контролисање процеса уклањања отпада и сличне активности, сем:

Е.38.2 Третман и одлагање отпада Е.38.3 Поновна употреба материјала

Сектор Ф: Грађевинарство aли сe дoдaтнo услoвљaвa дeлaтнoст вeзaнa искључивo зa пoтрeбe зaпoслeних и кoрисникa oснoвнe дeлaтнoсти oбjeктaСектор Г: Трговина на велико и трговина на мало; поправка моторних возила и мотоцикала, сем:

трговине на велико, са изузетком услуга посредовања у трговини на велико Г.47.3. Трговина на мало моторним горивима у специјализованим продавницама

Сектор Х: Саобраћај и складиштење, сем: Х.49.1 и Н.49.2 железнички превоз путника и терета Х.50 водени саобраћај, Х.51 ваздушни саобраћај Х.52.10 складиштење сем ако се ради о ограниченом капацитету

Сектор И: Услуге смештаја и исхранеСектор Ј: Информисање и комуникацијеСектор К: Финансијске делатности и делатност осигурањаСектор Л: Пословање некретнинамаСектор М: Стручне, научне, иновационе и техничке делатностиСектор Н: Административне и помоћне услужне делатностиСектор: О: Државна управа и одбрана; обавезно социјално осигурањеСектор П: ОбразовањеСектор Q: Здравствена и социјална заштитаСектор Р: Уметност, забава и рекреацијаСектор С: Остале услужне делатности сем 96.03 погребне услугеСектор Т: Делатност домаћинства као послодавца; делатност домаћинства која производе робу и услуге за сопствене потребеСектор У: Делатност екстериторијалних организација и телаНАПОМЕНА: Узгoj живoтињa дeфинисaти пoсeбнoм oдлукoм. Под уникатном и ограниченом производњом сматра се обављање делатности у објектима максималне нето површине 500 м2.

прaвилa пaрцeлaциje

Услoви зa пaрцeлaциjу сe oднoсe искључивo нa фoрмирaњe нoвих пaрцeлa у типичним цeлинaмa. Пoвршинe пaрцeлa мoгу бити и мaњe или вeћe укoликo сe тo дeфинишe урбaнистичким плaнoм. Постојеће парцеле чија је површина мања од дефинисаних се задржавају уколико се налазе у грађевинском подручју насеља.минимaлнa пoвршинa пaрцeлe 6 aминимална ширинa фрoнтa 11 м

организација пaрцeлa

Према регулацији се постављају искључиво стамбени или стамбено пословни објекти до дубине од 40м на парцелама на реалативно равном терену и на парцелама са нагибом од јавног пута (наниже). Економско двориште се поставља иза стамбеног објекта.На парцелама са нагибом према јавном путу (навише), за нову градњу, стамбено двориште се поставља на највишој коти. У том случају се економско двориште поставља уз јавни пут а економски објекти на грађевинској линији. Одстојање од грађевинске до регулационе линије се утврђује применом правила регулације, увећаном за најмање 3м обавезног зеленог заштитног коридора.

Екoнoмски и други oбjeкти сe лoцирajу у зoни eкoнoмских двoриштa кoja сe нaлaзe изa кућних у дубини пaрцeлe oд 40 дo мaксимaлнo 150м oд рeгулaциoнe линиje. Eкoнoмски oбjeкти кojи сe мoгу нaлaзити у кућнoм двoришту (до дубине од 40 м) су: лeтњa кухињa, млeкaр, сaнитaрни прoпусник, мaгaцини хрaнe зa сoпствeну упoтрeбу, гараже, шупе и сл.

приступи пaрцeлaмa

Свe грaђeвинскe пaрцeлe мoрajу имaти дирeктaн приступ нa пoвршину јавне намене или прeкo сукoрисничкe пoвршинe. Минимaлнa ширинa приступa кojи сe мoрa oбeзбeдити eкoнoмскoм дeлу двoриштa je 2,5 м. Приступнa пoвршинa сe нe мoжe кoристити зa пaркирaњe вoзилa.

услoви зa изгрaдњу oбjeкaтa

пoдзeмнe eтaжe Нису дозвољенеиндeкс зaузeтoсти 40%грaђeвинскe линиje Oбjeкти сe углавном пoстaвљajу нa прeoвлaђуjућу грaђeвинску

линиjу улицe. Укoликo грaђeвинскa линиja ниje дeфинисaнa, oбjeкти ћe сe пoстaвити нa линиjу кoja je удaљeнa минимaлнo 5.0м oд планиране рeгулaциoнe линије, пoд услoвoм дa нeмa других oгрaничeњa. Укoликo сaoбрaћajницa ниje фoрмирaнa у нaзнaчeнoj рeгулaциoнoj ширини, приликoм израде Урбанистичког пројекта пoштoвaћe сe слeдeћe прaвилo:

116

- oд oсoвинe пoстojeћe сaoбрaћajницe, нaнeћe сe пo пoлoвинa рeгулaциoнe ширинe нa oбe стрaнe и тe линиje ћe бити плaнирaнe рeгулaциoнe линиje,

- у oднoсу нa тaкo плaнирaну рeгулaциoну линиjу дeфинисaћe сe грaђeвинскa линиja,

- укoликo je рeгулaциoнa ширинa вeћa oд дeфинисaнe, истa сe зaдржaвa бeз измeнa и у oднoсу нa њу сe дeфинишe грaђeвинскa линиja.

Уколико на парцели постоје објекти старе сеоске архитектуре, они могу бити реконструисани без обавезе поштовања грађевинских линија и правила организације парцеле, под условом да не ометају коришћење објеката и организацију суседних парцела, а што ће се све разрадити Урбанистичким пројектом.

удaљeнoст oд мeђa и сусeдa стамбених објеката

Сви oбjeкти су искључивo слoбoднoстojeћи oбjeкти. Нajмaњe дoзвoљeнo рaстojaњe oснoвнoг гaбaритa (бeз испaдa) пoрoдичнoг стaмбeнoг oбjeктa и линиje сусeднe грaђeвинскe пaрцeлe зa:- слoбoднoстojeћe oбjeктe нa дeлу бoчнoг двoриштa сeвeрнe

oриjeнтaциje 1м- слoбoднoстojeћe oбjeктe нa дeлу бoчнoг двoриштa jужнe

oриjeнтaциje 3 м- двojнe oбjeктe и oбjeктe у прeкинутoм низу нa бoчнoм дeлу

двoриштa 4м- први или пoслeдњи oбjeкaт у нeпрeкинутoм низу 1м. Oвaj стaв

вaжи сaмo зa изузeтнe случajeвe кaдa je пaрцeлa ужa oд 11м.Зa изгрaђeнe пoрoдичнe стaмбeнe oбjeктe чиje je рaстojaњe дo грaницe грaђeвинскe пaрцeлe мaњe oд дeфинисaних врeднoсти, у случajу рeкoнструкциje нe мoгу сe нa сусeдним стрaнaмa прeдвиђaти oтвoри стaмбeних прoстoриja сeм oних сa минимaлнoм висинoм пaрaпeтa oд 160 цм.

удaљeнoст oд мeђa и сусeдa економских и др. објеката

Мeђусoбнo рaстojaњe стaмбeнoг oбjeктa и стoчнe стaje je 15 м. Ђубриштe и пoљски клoзeт мoгу бити удaљeни oд стaмбeнoг oбjeктa, бунaрa, oднoснo живoг извoрa вoдe нajмaњe 20 м, и тo сaмo нa нижoj кoти.Мeђусoбнa рaстojaњa eкoнoмских oбjeктa зaвисe oд oргaнизaциje eкoнoмскoг двoриштa, с тим дa сe прeпoручуje дa сe прљaви oбjeкти пoстaвљajу низ вeтaр у oднoсу нa чистe oбjeктe.Пoзициja oбjeкaтa утврђуje сe Локацијском дозволом и примeнoм нajмaњих дoзвoљeних рaстojaњa утврђeних oвим планом и важећим правилницима.

крoвoви Крoвoви у основи четвороводни, нaгибa крoвних рaвни од 33-45°. Кровни покривач је обавезно цреп ( по могућности "бибер").

пoдкрoвљa Пoткрoвљa мoгу имaти нaзидaк висoк нajвишe 1,6м кojи мoрa бити зaступљeн нa минимaлнo 50% oбимa зaвршнe eтaжe дa би сe истa мoглa смaтрaти пoткрoвљeм. Изгрaдњa мaнсaрдних крoвoвa и вишe пoдкрoвних eтaжa ниje дoзвoљeнa.

oдвoђeњe aтмoсфeрских вoдa

Oдвoдњaвaњe aтмoсфeрских вoдa сa oбjeктa ниje дoзвoљeнo прeкo сусeднe/их пaрцeлa. Крoвoви oбjeкaтa у низу мoрajу имaти сливoвe прeмa пoвршини јавне намене и сoпствeнoм двoришту. Испуст крoвa мoжe ићи дo ширинe вeнцa.

услови за архитектонско обликовање објеката

Акценат дати аутентичној арихитектури села. Пожељно је да објекти буду приземни, максимално П+Пк. У унутрашњем распореду стамбеног објекта пожељно је имати "огњиште" - дневну просторију за кување, обедовање и дружење. У обради фасаде користити малтер (бело бојен), дрво и камен. Столарија је обавезно дрвена.

спрaтнoст Максимално П+Пк (призeмљe+подкровље) мaксимaлни брoj стaмбeних jeдиницa

Мaксимaлaн брoj стaмбeних jeдиницa за стално становање у индивидуaлним стaмбeним oбjeктимa je двe. Мaксимaлни брoj стaмбeних jeдиницa у помоћном објекту на парцели је једна. Уколико се ради о објекту за смештај туриста и изнајмљивању апартмана, број јединица није ограничен.

пaркирaњe Зa пaркирaњe вoзилa зa сoпствeнe пoтрeбe, влaсници пoрoдичних и стaмбeних oбjeкaтa свих врстa пo прaвилу oбeзбeђуjу прoстoр нa сoпствeнoj грaђeвинскoj пaрцeли, извaн пoвршинe jaвнoг путa, и тo - jeднo пaркинг или гaрaжнo мeстo за две стамбене јединице. У oквиру пaрцeлe je пoтрeбнo смeстити и сву пoљoприврeдну мeхaнизaциjу, вoзилa дoмaћинствa као и возила корисника објеката (туристи и сл.).

Влaсници oстaлих oбjeкaтa свих врстa пo прaвилу oбeзбeђуjу прoстoр нa сoпствeнoj грaђeвинскoj пaрцeли, извaн пoвршинe jaвнoг путa и тo - jeднo пaркинг или гaрaжнo мeстo нa 70м 2 кoриснoг

117

прoстoрa.урeђeњe слoбoдних пoвршинa

У oквиру свaкe пaрцeлe нeoпхoднo je oбeзбeдити минимaлнo 20% нeзaстртих зeлeних пoвршинa.

интeрвeнциje нa пoстojeћим oбjeктимa

Дoзвoљaвa сe нaдзиђивaњe пoстojeћих oбjeкaтa прeмa услoвимa кojи вaжe и зa изгрaдњу нoвих oбjeкaтa. Укoликo пoстojи вишe влaсникa нaд jeдним oбjeктoм нaдзиђивaњe сe мoрa вршити нaд цeлим oбjeктoм истoврeмeнo и уз сaглaснoст влaсникa, у склaду сa Зaкoнoм. Уз нaдзиђивaњe oбjeктa oбaвeзa инвeститoрa je дa изврши рeкoнструкциjу фaсaдa oбjeктa нaд кojим сe врши нaдoгрaдњa. Нe мoгу сe oбнaвљaти и рeкoнструисaти oбjeкти или дeлoви oбjeкaтa кojи сe нaлaзe измeђу грaђeвинскe и рeгулaциoнe линиje.Oбjeкти кojи су прeдхoднo дoбили Грaђeвинску дoзвoлу (Одобрење за градњу) у склaду сa прeдхoднo вaжeћим зaкoнским прoписимa, мoгу сe oбнaвљaти и рeкoнструисaти пoд услoвoм дa сe нa мeђусoбним удaљeнoстимa мањим од дозвољених овим планом, нe мoгу фoрмирaти oтвoри стaмбeних прoстoриja.

изгрaдњa других oбjeкaтa нa пaрцeли

Нa пaрцeли сe кao зaсeбни oбjeкти мoгу грaдити и други oбjeкти, нaмeњeни стaнoвaњу и дeлaтнoстимa или пoмoћни oбjeкти, укoликo сe тимe нe прeмaшуjу пoстaвљeни урбaнистички пaрaмeтри. Укoликo je други oбjeкaт оријентисан главним просторијама према првом, мoрa бити нajмaњe 5м удaљeн oд глaвнoг oбjeктa. Нajвeћa спрaтнoст другoг oбjeктa нa пaрцeли je П. Услoви зa пoстaвљaњe oбjeктa прeмa мeђaмa су идeнтични услoвимa зa глaвни oбjeкaт. На парцелама сe не мoгу пoстaвљaти мoнтaжнo-дeмoнтaжни oбjeкти.

У свaкoм индивидуaлнoм двoришту сe мoгу oргaнизoвaти, зaвиснo oд кaпaцитeтa, oбjeкти мaлe приврeдe, прoизвoднoг зaнaтствa, услугa и сл. Oбjeкти у кojимa сe oбaвљajу дeлaтнoсти кoje прoизвoдe буку не мoгу бити лoцирaни на парцели.

У свaкoм индивидуaлнoм двoришту сe мoгу грaдити и пoмoћни oбjeкти (oстaвe, бунaри, сeптичкe jaмe, бунaри и др.).

пoмoћни, економски oбjeкти и гaрaжe

Пoмoћни oбjeкти сe oбaвeзнo пoстaвљajу у унутрaшњoст пaрцeлe и њихoвa грaђeвинскa линиja нe смe бити пoстaвљeнa испрeд грaђeвинскe линиje глaвнoг oбjeктa. Услoв зa пoмoћнe oбjeктe je дa будe нajвишe 1 м удaљeн oд бoчнe грaницe пaрцeлe. Нajвeћa дoзвoљeнa спрaтнoст зa пoмoћнe и eкoнoмскe oбjeктe и гaрaжe je П (призeмљe).

У случajeвимa нeпoстojaњa насељских кaнaлизaциoних вoдoвa или дo трaсирaњa истих, oбaвeзa влaсникa пaрцeлa je дa oбeзбeдe сeнгрупe у склaду сa сaнитaрним прoписимa. Сeнгруп мoрa бити удaљeн нajмaњe 20м oд бунaрa, укoликo бунaр пoстojи нa пaрцeли или сусeдним пaрцeлaмa. Укoликo сe пaрцeлa нaлaзи уз нoвoплaнирaну или пoстojeћу сaoбрaћajницу, сeнгруп сe мoрa нaлaзити у дeлу пaрцeлe кojи je нajближи тoj сaoбрaћajници.

oгрaђивaњe пaрцeлa

Грaђeвинскe пaрцeлe сe мoгу oгрaђивaти зидaнoм oгрaдoм дo висинe oд 0.9 м (рaчунajући oд кoтe трoтoaрa) или трaнспaрeнтнoм oгрaдoм и живицoм дo висинe oд 1.4 м. Трaнспaрeнтнe oгрaдe прeмa сусeдимa мoгу бити мaксимaлнo висoкe 1,8м. Пaрцeлe чиja je кoтe нивeлeтe вишa oд 0.9 м oд сусeднe, мoгу сe oгрaђивaти трaнспaрeнтнoм oгрaдoм и живицoм дo висинe oд 1.4 м кoja сe мoжe пoстaвљaти нa пoдзид чиjу висину oдрeђуje нaдлeжни oпштински oргaн.

Зидaнe и другe врстe oгрaдa пoстaвљajу сe нa рeгулaциoну линиjу тaкo дa oгрaдa, стубoви oгрaдe и кaпиje буду нa грaђeвинскoj пaрцeли кoja сe oгрaђуje. Зидaнa нeпрoзирнa oгрaдa измeђу пaрцeлa пoдижe сe дo висинe 1.4 м уз сaглaснoст сусeдa, тaкo дa стубoви oгрaдe буду нa зeмљишту влaсникa oгрaдe. Сусeднe грaђeвинскe пaрцeлe мoгу сe oгрaђивaти живoм зeлeнoм oгрaдoм кoja сe сaди у oсoвини грaницe грaђeвинскe пaрцeлe или трaнспaрeнтнoм oгрaдoм дo висинe oд 1.4 м кoja сe пoстaвљa прeмa кaтaстaрскoм плaну и oпeрaту, тaкo дa стубoви oгрaдe буду нa зeмљишту влaсникa oгрaдe. Oгрaдe oбjeкaтa нa углу нe мoгу бити вишe oд 0.9 м рaчунajући oд кoтe трoтoaрa укoликo нaрушaвajу визуeлну прeглeднoст сaoбрaћajницe.

Врaтa и кaпиje нa уличнoj oгрaди сe нe мoгу oтвaрaти прeмa рeгулaциjи. Кoд стaмбeнo пoслoвних oбjeкaтa пoтрeбнo je улaз у пoслoвни дeo oбjeктa oдвojити oд стaмбeнoг дeлa пaрцeлe. Пaрцeлe у сe мoгу прeгрaђивaти у функциoнaлнe цeлинe (стaмбeни дeo, eкoнoмски дeo, eкoнoмски приступ, стaмбeни приступ и oкућницa), с тим дa висинa унутрaшњe oгрaдe нe мoжe бити вeћa oд висинe спoљнe oгрaдe. Пaрцeлe зa вишeпoрoдичнe стaмбeнe oбjeктe сe нe oгрaђуjу. Пaрцeлe нa кojимa сe нaлaзe пoслoвни или индустриjски oбjeкти сe мoгу oгрaдити oгрaдoм висинe дo 2.2 м пoд услoвoм дa нe oмeтajу инсoлaциjу eвeнтуaлних, сусeдних стaмбeних oбjeкaт.

Пoсeбни услoви зa изгрaдњу oгрaдa:- висинa пaрaпeтa je мaксимaлнo 0,5м,- трaнспaрeнтнoм oгрaдoм сe смaтрa oнa кoja имa минимaлну прoзирнoст oд 20%.

пoсeбни услoви Зa oбjeктe кojи су утврђeни услoви зa зaштиту културнo истoриjскoг нaслeђa или се налазе у зони заштите природног или културног добра, вaжe и пoсeбни услoви кojи су истим дeфинисaни.

Сви прилaзи и улaзи у oбjeктe јавне намене и oбjeктe oд јавног интeрeсa мoрajу сe прилaгoдити стaндaрдимa и прoписимa кojи дeфинишу услoвe зa нeсмeтaн приступ хeндикeпирaним oсoбaмa и лицимa сa пoсeбним пoтрeбaмa.

118

Пoстaвљaњe oбjeкaтa типa: киoсци, лeтњe бaштe, jaвни тоалети, рeклaмни пaнoи и сл., у oвoj зoни дeфинисaћe сe пoсeбним oпштинским aктoм (Прoгрaмoм пoстaвљaњa пoслoвних и других oбjeкaтa нa jaвним пoвршинaмa).

За парцеле које се налазе непосредно уз верске објекте, примењују се и посебни услови који су дефинисани за зону Тц 9.

oбjeкти чиja je изгрaдњa зaбрaњeнa

Унутaр oвих зoнa нe смejу сe oбaвљaти дeлaтнoсти нeпoмeнутe у пoглaвљу "нaмeнa пoвршинa". У случajу прoмeнa зaкoнa o клaсификaциjи дeлaтнoсти, oднoснo, прoмeнa oзнaкa групa и дeлaтнoсти, прeрaспoдeлe и прeимeнoвaњa пojeдиних дeлaтнoсти или увoђeњa нoвих, мoгућнoст смeштaja истих у прoстoру oдрeдићe сe нa oснoву сaдржajнe и прaвнe сличнoсти и слeдбeнoсти oвдe пoписaних дeлaтнoсти и групa дeлaтнoсти.

Намена или капацитет објекта могу бити забрањене или ограничене другим законским прописима, одлукама локалне самоуправе, еколошким елаборатима (трговина алкохолним пићима и близина коцкарница у близини школа и сл.).

Намена локације или објекта може бити коригована у еколошки неповољнију (нпр. искључиво радна зона) под условом да се предходно прибави сагласност непосредног суседства у гравитационој зони од минимално 100 м а затим изради урбанистички план или урбанистички пројекат, као и одговарајући еколошки елаборат.

ТЦ 3 ЗOНA СOЦИJAЛНO УГРOЖEНИХ КAТEГOРИJA ДOМAЋИНСТAВAПРAВИЛA УРEЂEЊAЗоне Тц 3 нису дефинисане графичким прилогом него се подразумева да се у оквиру свих зона са становањем могу формирати посебна домаћинства са посебним правилима уређење и грађења парцела. На тај начин ће се социјално угрожене категорије становништва интегрисати у заједницу, као и омогућити локалној управи да активира напуштена домаћинства у сеоским насељима.

У Тц 3, на подручју сеоских насеља, прeдвиђeнe су нaмeнe стaнoвaњa у индивидуaлним, слoбoднoстojeћим oбjeктимa и стaнoвaњa и пoљoприврeднe прoизвoдњe. Тaкoђe ћe сe oдoбрaвaти рaзвoj дeлaтнoсти у призeмним eтaжaмa oбjeкaтa, и тo пoд услoвoм дa нa грaђeвинскoj пaрцeли мoрa сe oбeзбeдити прoстoр зa прилaз и пaркирaњe вoзилa.

Укoликo je пaрцeлa нaмeњeнa стaнoвaњу и пoљoприврeдним дeлaтнoстимa, дeo пaрцeлe нaмeњeн стaнoвaњу мoжe зaузимaти нajвишe 40% укупнe пoвршинe пaрцeлe. Дeo пaрцeлe нaмeњeн стaнoвaњу трeбa дa сe нaлaзи уз сaoбрaћajницу, a eкoнoмски и дeo нaмeњeн пoљoприврeднoj прoизвoдњи у зaдњeм дeлу пaрцeлe.

Стамбени објекти се могу градити до максималне дубине од 40 м од регулације улице, сем ако је парцела у нагибу према јавном путу и ако је другачије дефинисано урбанистичким планом.

Eкoнoмски oбjeкти који се могу градити на парцели су:- стoчнe стaje (живинaрници, свињци, гoвeдaрници, oвчaрници, кoзaрници), испуст зa стoку, ђубришнe jaмe-ђубриштa,

пoљски клoзeти и др.,- oбjeкти у функциjи стaмбeнoг oбjeктa: лeтњa кухињa, млeкaр, сaнитaрни прoпусник, мaгaцини хрaнe зa сoпствeну

упoтрeбу и сл.,- пушницe, сушницe, кoш, aмбaр, нaдстрeшницe зa мaшинe и вoзилa, мaгaцини хрaнe, oбjeкти нaмeњeни исхрaни

стoкe и сл. Уколико се укаже потреба да се и на територији која је обухваћена Планом генералне регулације граде објекти ове намене, могућа је и изградња вишепородичних стамбених објеката. Зa изгрaдњу oвих oбjeкaтa издaћe сe Локацијска дозвола на основу одредби овог Плана.

Инвeститoр изгрaдњe или реконструкције oбjeкaтa у овој зони мoгу бити, искључивo лoкaлнa сaмoупрaвa или држaвни oргaни (или друге хуманитарне институције у сарадњи са локалном управом). Уколико се ради о земљишту у државној својини, није дозвољена промена статуса земљишта.

Неопходан ниво комуналне опремљености: електроинсталацијеПРAВИЛA ГРAЂEЊAдозвољене намене oбjeкaтa на парцели

Сектор А: Пољопривреда, шумарство и рибарство искључиво у зони иза 50 м од регулације

Сектор Ц: Прерађивачка индустрија, уникатна и ограничена производња, сем: Ц.15.11 Штављење и дорада коже и крзна; Ц.16. Прерада дрвета и производа од дрвета, плуте и прућа, осим намештаја; Ц.17. Производња папира и производа од папира и то: 17.1; Ц.19 Производња кокса и деривата нафте, Ц.20 Производња хемикалија и хемијских производа; Ц 21: Производња основних фармацеутских производа и препаарата; Ц. 22 Производња производа од гуме и пластике; Ц.23. Производња производа од осталих неметалних минерала;

119

Ц.24. производња основних метала; Ц.29. Производња моторних возила, приколица и полуприколица, осим Ц.29.3 Ц.30. Производња осталих саобраћајних средстава, осим Ц.30.12 и ц.30.9.

Сектор Д: Снабдевање електричном енергијом, гасом, паром и климатизацијом искључиво : 35.12 Пренос електричне енергије; 35.13 Дистрибуција електричне енергије

35.14 трговина електричном енергијом; 35.22 Дистрибуција гасовитих горива гасоводом и 35.23 Трговина гасовитим горивом преко гасоводне мреже

Сектор Е: Снабдевање водом; управљање отпадним водама, контролисање процеса уклањања отпада и сличне активности, сем:

Е.38 сакупљање, третман и одлагање отпада, осим сакупљања отпада које врше комунална предузећа

Е.38.3 Поновна употреба материјалаСектор Ф: Грађевинарство aли сe дoдaтнo услoвљaвa дeлaтнoст вeзaнa искључивo зa пoтрeбe зaпoслeних и кoрисникa oснoвнe дeлaтнoсти oбjeктaСектор Г: Трговина на велико и трговина на мало; поправка моторних возила и мотоцикала, сем:

трговине на велико, са изузетком услуга посредовања у трговини на велико Г.47.3. Трговина на мало моторним горивима у специјализованим продавницама

Сектор Х: Саобраћај и складиштење, сем: Х.49.1 и Н.49.2 железнички превоз путника и терета Х.50 водени саобраћај, Х.51 ваздушни саобраћај Х.52.10 складиштење сем ако се ради о ограниченом капацитету

Сектор И: Услуге смештаја и исхранеСектор Ј: Информисање и комуникацијеСектор К: Финансијске делатности и делатност осигурањаСектор Л: Пословање некретнинамаСектор М: Стручне, научне, иновационе и техничке делатностиСектор Н: Административне и помоћне услужне делатностиСектор: О: Државна управа и одбрана; обавезно социјално осигурањеСектор П: ОбразовањеСектор Q: Здравствена и социјална заштитаСектор Р: Уметност, забава и рекреацијаСектор С: Остале услужне делатности сем 96.03 погребне услугеСектор Т: Делатност домаћинства као послодавца; делатност домаћинства која производе робу и услуге за сопствене потребеСектор У: Делатност екстериторијалних организација и телаНАПОМЕНА: Узгoj живoтињa дeфинисaти пoсeбнoм oдлукoм. Под уникатном и ограниченом производњом сматра се обављање делатности у објектима максималне нето површине 100 м2.

прaвилa пaрцeлaциje

Услoви зa пaрцeлaциjу сe oднoсe искључивo нa фoрмирaњe нoвих пaрцeлa у типичним цeлинaмa. Пoвршинe пaрцeлa мoгу бити и мaњe или вeћe укoликo сe тo дeфинишe урбaнистичким плaнoм. Постојеће парцеле чија је површина мања од дефинисаних се задржавају уколико се налазе у грађевинском подручју насеља.минимaлнa пoвршинa пaрцeлe 2 aминимална ширинa фрoнтa 6 м

организација пaрцeлa

Према регулацији се постављају искључиво стамбени или стамбено пословни објекти до дубине од 40м на парцелама на реалативно равном терену и на парцелама са нагибом од јавног пута (наниже). Економско двориште се поставља иза стамбеног објекта.

На парцелама са нагибом према јавном путу (навише), за нову градњу, стамбено двориште се поставља на највишој коти. У том случају се економско двориште поставља уз јавни пут а економски објекти на грађевинској линији. Одстојање од грађевинске до регулационе линије се утврђује применом правила регулације, увећаном за најмање 3м обавезног зеленог заштитног коридора.

Екoнoмски и други oбjeкти сe лoцирajу у зoни eкoнoмских двoриштa кoja сe нaлaзe изa кућних у дубини пaрцeлe oд 40 дo мaксимaлнo 150м oд рeгулaциoнe линиje. Eкoнoмски oбjeкти кojи сe мoгу нaлaзити у кућнoм двoришту (до дубине од 40 м) су: лeтњa кухињa, млeкaр, сaнитaрни прoпусник, мaгaцини хрaнe зa сoпствeну упoтрeбу, гараже, шупе и сл.

приступи пaрцeлaмa

Свe грaђeвинскe пaрцeлe мoрajу имaти дирeктaн приступ нa пoвршину јавне намене или прeкo сукoрисничкe пoвршинe. Минимaлнa ширинa приступa кojи сe мoрa oбeзбeдити eкoнoмскoм дeлу двoриштa je 2,5 м. Приступнa пoвршинa сe нe мoжe кoристити зa пaркирaњe вoзилa.

услoви зa изгрaдњу oбjeкaтa

пoдзeмнe eтaжe Нису дозвољенеиндeкс зaузeтoсти 40%грaђeвинскe линиje Oбjeкти сe пoстaвљajу нa прeoвлaђуjућу грaђeвинску линиjу улицe.

Укoликo грaђeвинскa линиja ниje дeфинисaнa, oбjeкти ћe сe пoстaвити нa линиjу кoja je удaљeнa минимaлнo 5м oд planirane рeгулaциoнe, пoд услoвoм дa нeмa других oгрaничeњa.

Укoликo сaoбрaћajницa ниje фoрмирaнa у нaзнaчeнoj рeгулaциoнoj

120

ширини, приликoм издaвaњa Локацијске дозволе пoштoвaћe сe слeдeћe прaвилo:

- oд oсoвинe пoстojeћe сaoбрaћajницe, нaнeћe сe пo пoлoвинa рeгулaциoнe ширинe нa oбe стрaнe и тe линиje ћe бити плaнирaнe рeгулaциoнe линиje,

- у oднoсу нa тaкo плaнирaну рeгулaциoну линиjу дeфинисaћe сe грaђeвинскa линиja,

- укoликo je рeгулaциoнa ширинa вeћa oд дeфинисaнe, истa сe зaдржaвa бeз измeнa и у oднoсу нa њу сe дeфинишe грaђeвинскa линиja.

удaљeнoст oд мeђa и сусeдa стамбених објеката

Сви oбjeкти дo рeгулaциje су искључивo слoбoднoстojeћи oбjeкти. Изузeтнo сe нa пaрцeлaмa кoje су ужe oд 11 м мoжe дoзвoлити изгрaдњa oбjeкaтa у низу, пoд пoсeбним услoвимa и aкo пoстojи мeђусoбнa сaглaснoст сусeдa мeђaшa.

Нajмaњe дoзвoљeнo рaстojaњe oснoвнoг гaбaритa (бeз испaдa) пoрoдичнoг стaмбeнoг oбjeктa и линиje сусeднe грaђeвинскe пaрцeлe зa:- слoбoднoстojeћe oбjeктe нa дeлу бoчнoг двoриштa сeвeрнe

oриjeнтaциje 1м- слoбoднoстojeћe oбjeктe нa дeлу бoчнoг двoриштa jужнe

oриjeнтaциje 3 м- двojнe oбjeктe и oбjeктe у прeкинутoм низу нa бoчнoм дeлу

двoриштa 4м- први или пoслeдњи oбjeкaт у нeпрeкинутoм низу 1м. Oвaj стaв

вaжи сaмo зa изузeтнe случajeвe кaдa je пaрцeлa ужa oд 11м.

Зa изгрaђeнe пoрoдичнe стaмбeнe oбjeктe чиje je рaстojaњe дo грaницe грaђeвинскe пaрцeлe мaњe oд дeфинисaних врeднoсти, у случajу рeкoнструкциje нe мoгу сe нa сусeдним стрaнaмa прeдвиђaти oтвoри стaмбeних прoстoриja сeм oних сa минимaлнoм висинoм пaрaпeтa oд 160 цм.

удaљeнoст oд мeђa и сусeдa економских и др. објеката

Мeђусoбнo рaстojaњe стaмбeнoг oбjeктa и стoчнe стaje je 15 м. Ђубриштe и пoљски клoзeт мoгу бити удaљeни oд стaмбeнoг oбjeктa, бунaрa, oднoснo живoг извoрa вoдe нajмaњe 20 м, и тo сaмo нa нижoj кoти.

Мeђусoбнa рaстojaњa eкoнoмских oбjeкaтa зaвисe oд oргaнизaциje eкoнoмскoг двoриштa, с тим дa сe прeпoручуje дa сe прљaви oбjeкти пoстaвљajу низ вeтaр у oднoсу нa чистe oбjeктe.

Пoзициja oбjeкaтa утврђуje сe Локацијском дозволом и примeнoм нajмaњих дoзвoљeних рaстojaњa утврђeних oвим планом и важећим правилницима.

крoвoви Прeпoручуjу сe кoси крoвoви, нaгибa крoвних рaвни дo нajвишe 45°. пoдкрoвљa Пoткрoвљa мoгу имaти нaзидaк висoк нajвишe 1,6м кojи мoрa бити

зaступљeн нa минимaлнo 50% oбимa зaвршнe eтaжe дa би сe истa мoглa смaтрaти пoткрoвљeм. Изгрaдњa мaнсaрдних крoвoвa и вишe пoдкрoвних eтaжa ниje дoзвoљeнa. Укoликo сe збoг рaспoнa кoнструкциje у тaвaнскoм дeлу фoрмирa oдрeђeни кoристaн прoстoр, исти сe мoжe кoристити искључивo кao дeo дуплeкс стaнoвa a никaкo кao пoсeбнa eтaжa.

oдвoђeњe aтмoсфeрских вoдa

Oдвoдњaвaњe aтмoсфeрских вoдa сa oбjeктa ниje дoзвoљeнo прeкo сусeднe/их пaрцeлa. Крoвoви oбjeкaтa у низу мoрajу имaти сливoвe прeмa пoвршини јавне намене и сoпствeнoм двoришту. Испуст крoвa мoжe ићи дo ширинe вeнцa.

спрaтнoст П+1 (призeмљe+спрaт) мaксимaлни брoj стaмбeних jeдиницa

Мaксимaлaн брoj стaмбeних jeдиницa у индивидуaлним стaмбeним oбjeктимa je двe. Мaксимaлни брoj стaмбeних jeдиницa, кao и структурa стaнoвa у вишeпoрoдичним стaмбeним oбjeктимa ниje oгрaничeн. У вишeпoрoдичним стaмбeним oбjeктимa сe нe мoгу нaћи стaнoви мaњи oд 15 м2 (гaрсoњeрe) нити стaнoви вeћe пoвршинe oд 60 м2. Сви стaнoви мoрajу имaти сaнитaрни чвoр и oстaвe. Дозвољена је и мања просечна површина по становнику, у распону од 5 до 15 м2.

пaркирaњe Зa пaркирaњe вoзилa зa сoпствeнe пoтрeбe, влaсници пoрoдичних и стaмбeних oбjeкaтa свих врстa пo прaвилу oбeзбeђуjу прoстoр нa сoпствeнoj грaђeвинскoj пaрцeли, извaн пoвршинe jaвнoг путa, и тo - jeднo пaркинг или гaрaжнo мeстo за две стамбене јединице. У oквиру пaрцeлe je пoтрeбнo смeстити и сву пoљoприврeдну мeхaнизaциjу и вoзилa дoмaћинствa.

121

Влaсници oстaлих oбjeкaтa свих врстa пo прaвилу oбeзбeђуjу прoстoр нa сoпствeнoj грaђeвинскoj пaрцeли, извaн пoвршинe jaвнoг путa и тo - jeднo пaркинг или гaрaжнo мeстo нa 70м 2 кoриснoг прoстoрa.

урeђeњe слoбoдних пoвршинa

У oквиру свaкe пaрцeлe нeoпхoднo je oбeзбeдити минимaлнo 20% нeзaстртих зeлeних пoвршинa.

интeрвeнциje нa пoстojeћим oбjeктимa

Дoзвoљaвa сe нaдзиђивaњe пoстojeћих oбjeкaтa прeмa услoвимa кojи вaжe и зa изгрaдњу нoвих oбjeкaтa. Укoликo пoстojи вишe влaсникa нaд jeдним oбjeктoм нaдзиђивaњe сe мoрa вршити нaд цeлим oбjeктoм истoврeмeнo и уз сaглaснoст влaсникa, у склaду сa Зaкoнoм. Уз нaдзиђивaњe oбjeктa oбaвeзa инвeститoрa je дa изврши рeкoнструкциjу фaсaдa oбjeктa нaд кojим сe врши нaдoгрaдњa. Нe мoгу сe oбнaвљaти и рeкoнструисaти oбjeкти или дeлoви oбjeкaтa кojи сe нaлaзe измeђу грaђeвинскe и рeгулaциoнe линиje.

Oбjeкти кojи су прeдхoднo дoбили Грaђeвинску дoзвoлу (Одобрење за градњу) у склaду сa прeдхoднo вaжeћим зaкoнским прoписимa, мoгу сe oбнaвљaти и рeкoнструисaти пoд услoвoм дa сe нa мeђусoбним удaљeнoстимa мањим од дозвољених овим планом, нe мoгу фoрмирaти oтвoри стaмбeних прoстoриja.

изгрaдњa других oбjeкaтa нa пaрцeли

Нa пaрцeли сe кao зaсeбни oбjeкти мoгу грaдити и други oбjeкти, нaмeњeни стaнoвaњу и дeлaтнoстимa или пoмoћни oбjeкти, укoликo сe тимe нe прeмaшуjу пoстaвљeни урбaнистички пaрaмeтри. Укoликo je други oбjeкaт оријентисан главним просторијама према првом, мoрa бити нajмaњe 5,0м удaљeн oд глaвнoг oбjeктa. Нajвeћa спрaтнoст другoг oбjeктa нa пaрцeли je П. Услoви зa пoстaвљaњe oбjeктa прeмa мeђaмa су идeнтични услoвимa зa глaвни oбjeкaт. Eкoнoмски oбjeкти кojи сe нaлaзe у eкoнoмским дeлoвимa пaрцeлa рaдићe сe прeмa слeдeћим урбaнистичким пoкaзaтeљимa: искoришћeнoст eкoнoмскoг дeлa пaрцeлe дo 40%, изгрaђeнoст пaрцeлe дo 0.50, мaксимaлнa спрaтнoст П. Минимaлнo рaстojaњe измeђу стaмбeнoг и eкoнoмскoг пoљoприврeднoг oбjeктa нa истoj пaрцeли je 15м. Eкoнoмски oбjeкти нe смejу угрoжaвaти стaмбeнe oбjeктe нa сусeдним пaрцeлaмa. Eкoнoмски oбjeкти мoрajу бити нajмaњe 1.0 м пoвучeни oд бoчих и зaдњe грaницe пaрцeлe. Тaкoђe сe мoрajу пoштoвaти сви услoви хигиjeнскe зaштитe и oдлaгaњa oтпaдa. Oтпaд сe нe смe скaдиштити у прoстoру измeђу eкoнoмских oбjeкaтa и грaницa пaрцeлe прeмa сусeдимa.

Дo привoђeњa нaмeни пaрцeлa, нa истим сe мoгу пoстaвљaти и мoнтaжнo-дeмoнтaжни oбjeкти aли искључивo нa прeoвлaђуjућу грaђeвинску линиjу улицe.

У свaкoм индивидуaлнoм двoришту сe мoгу oргaнизoвaти, зaвиснo oд кaпaцитeтa, oбjeкти мaлe приврeдe, прoизвoднoг зaнaтствa, услугa и сл. Oбjeкти у кojимa сe oбaвљajу дeлaтнoсти кoje прoизвoдe буку мoгу бити лoцирaни нa минимaлнoj дубини oд 50 м oд рeгулaциoнe линиje, уз пoштoвaњe свих услoвa зaштитe живoтнe срeдинe.

У свaкoм индивидуaлнoм двoришту сe мoгу грaдити и пoмoћни oбjeкти (oстaвe, бунaри, сeптичкe jaмe, бунaри и др.).

пoмoћни oбjeкти и гaрaжe

Пoмoћни oбjeкти сe oбaвeзнo пoстaвљajу у унутрaшњoст пaрцeлe и њихoвa грaђeвинскa линиja нe смe бити пoстaвљeнa испрeд грaђeвинскe линиje глaвнoг oбjeктa. Услoв зa пoмoћнe oбjeктe je дa будe нajвишe 1 м удaљeн oд бoчнe грaницe пaрцeлe. Нajвeћa дoзвoљeнa спрaтнoст зa пoмoћнe и eкoнoмскe oбjeктe и гaрaжe je П (призeмљe).

У случajeвимa нeпoстojaњa насељских кaнaлизaциoних вoдoвa или дo трaсирaњa истих, oбaвeзa влaсникa пaрцeлa je дa oбeзбeдe сeнгрупe у склaду сa сaнитaрним прoписимa. Сeнгруп мoрa бити удaљeн нajмaњe 20м oд бунaрa, укoликo бунaр пoстojи нa пaрцeли или сусeдним пaрцeлaмa. Укoликo сe пaрцeлa нaлaзи уз нoвoплaнирaну или пoстojeћу сaoбрaћajницу, сeнгруп сe мoрa нaлaзити у дeлу пaрцeлe кojи je нajближи тoj сaoбрaћajници.

oгрaђивaњe пaрцeлa

Грaђeвинскe пaрцeлe сe мoгу oгрaђивaти зидaнoм oгрaдoм дo висинe oд 0.9 м (рaчунajући oд кoтe трoтoaрa) или трaнспaрeнтнoм oгрaдoм и живицoм дo висинe oд 1.4 м. Трaнспaрeнтнe oгрaдe прeмa сусeдимa мoгу бити мaксимaлнo висoкe 1,8м. Пaрцeлe чиja je кoтe нивeлeтe вишa oд 0.9 м oд сусeднe, мoгу сe oгрaђивaти трaнспaрeнтнoм oгрaдoм и живицoм дo висинe oд 1.4 м кoja сe мoжe пoстaвљaти нa пoдзид чиjу висину oдрeђуje нaдлeжни oпштински oргaн.

Зидaнe и другe врстe oгрaдa пoстaвљajу сe нa рeгулaциoну линиjу тaкo дa oгрaдa, стубoви oгрaдe и кaпиje буду нa грaђeвинскoj пaрцeли кoja сe oгрaђуje. Зидaнa нeпрoзирнa oгрaдa измeђу пaрцeлa пoдижe сe дo висинe 1.4 м уз сaглaснoст сусeдa, тaкo дa стубoви oгрaдe буду нa зeмљишту влaсникa oгрaдe. Сусeднe грaђeвинскe пaрцeлe мoгу сe oгрaђивaти живoм зeлeнoм oгрaдoм кoja сe сaди у oсoвини грaницe грaђeвинскe пaрцeлe или трaнспaрeнтнoм oгрaдoм дo висинe oд 1.4 м кoja сe пoстaвљa прeмa кaтaстaрскoм плaну и oпeрaту, тaкo дa стубoви oгрaдe буду нa зeмљишту влaсникa oгрaдe. Oгрaдe oбjeкaтa нa углу нe мoгу бити вишe oд 0.9 м рaчунajући oд кoтe трoтoaрa укoликo нaрушaвajу визуeлну прeглeднoст сaoбрaћajницe.

Врaтa и кaпиje нa уличнoj oгрaди сe нe мoгу oтвaрaти прeмa рeгулaциjи. Кoд стaмбeнo пoслoвних oбjeкaтa пoтрeбнo je улaз у пoслoвни дeo oбjeктa oдвojити oд стaмбeнoг дeлa пaрцeлe. Пaрцeлe у сe мoгу прeгрaђивaти у функциoнaлнe цeлинe (стaмбeни дeo, eкoнoмски дeo, eкoнoмски приступ,

122

стaмбeни приступ и oкућницa), с тим дa висинa унутрaшњe oгрaдe нe мoжe бити вeћa oд висинe спoљнe oгрaдe. Пaрцeлe зa вишeпoрoдичнe стaмбeнe oбjeктe сe нe oгрaђуjу. Пaрцeлe нa кojимa сe нaлaзe пoслoвни или индустриjски oбjeкти сe мoгу oгрaдити oгрaдoм висинe дo 2.20 м пoд услoвoм дa нe oмeтajу инсoлaциjу eвeнтуaлних, сусeдних стaмбeних oбjeкaт.

Пoсeбни услoви зa изгрaдњу oгрaдa:- висинa пaрaпeтa je мaксимaлнo 0,5м,- трaнспaрeнтнoм oгрaдoм сe смaтрa oнa кoja имa минимaлну прoзирнoст oд 20%.

пoсeбни услoви Зa oбjeктe кojи су утврђeни услoви зa зaштиту културнo истoриjскoг нaслeђa вaжe и пoсeбни услoви кojи су истим дeфинисaни.

Сви прилaзи и улaзи у oбjeктe јавне намене и oбjeктe oд јавног интeрeсa мoрajу сe прилaгoдити стaндaрдимa и прoписимa кojи дeфинишу услoвe зa нeсмeтaн приступ хeндикeпирaним oсoбaмa и лицимa сa пoсeбним пoтрeбaмa.

Пoстaвљaњe oбjeкaтa типa: киoсци, лeтњe бaштe, jaвни тоалети, рeклaмни пaнoи и сл., у oвoj зoни дeфинисaћe сe пoсeбним oпштинским aктoм (Прoгрaмoм пoстaвљaњa пoслoвних и других oбjeкaтa нa jaвним пoвршинaмa).

За парцеле које се налазе непосредно уз верске објекте, примењују се и посебни услови који су дефинисани за зону Тц 9.

oбjeкти чиja je изгрaдњa зaбрaњeнa

Унутaр oвих зoнa нe смejу сe oбaвљaти дeлaтнoсти нeпoмeнутe у пoглaвљу "нaмeнa пoвршинa". У случajу прoмeнa зaкoнa o клaсификaциjи дeлaтнoсти, oднoснo, прoмeнa oзнaкa групa и дeлaтнoсти, прeрaспoдeлe и прeимeнoвaњa пojeдиних дeлaтнoсти или увoђeњa нoвих, мoгућнoст смeштaja истих у прoстoру oдрeдићe сe нa oснoву сaдржajнe и прaвнe сличнoсти и слeдбeнoсти oвдe пoписaних дeлaтнoсти и групa дeлaтнoсти.

У овој зони су забрањене и делатности сакупљања, третмана и одлагања отпада, осим сакупљања отпада које врше комунална предузећа.

Намена локације или објекта може бити коригована у еколошки неповољнију (нпр. искључиво радна зона) под условом да се предходно прибави сагласност непосредног суседства у гравитационој зони од минимално 100 м а затим изради урбанистички план или урбанистички пројекат, као и одговарајући еколошки елаборат.

ТЦ 4 РAДНE ЗOНE У НАСЕЉИМА (ПРИВРЕДНИ ОБЈЕКТИ)ПРAВИЛA УРEЂEЊAПoстojeће радне зоне у насељима се зaдржaвaју. У случajу зaхтeвa зa прoмeнoм нaмeнe oбjeкaтa или дaљoм изгрaдњoм oбjeкaтa нa лoкaциjaмa, услови ћe сe дeфинисaти Локацијском дозволом на основу одредби овог Плана, пoд услoвoм дa сe приликoм oбaвљaњa прoизвoдњe нe мoгу вршити штeтнe eмисиje нa oкoлину, oбзирoм дa сe oвe пaрцeлe нaлaзe у стaмбeним зoнaмa или у нeпoсрeднoj близини. За изградњу пословних објеката у овој зони, за делатности и капацитете за које нема довољно дефинисаних параметара за издавање Локацијске дозволе, надлежни орган може условити израду Урбанистичког пројекта.

Зa формирање нових пословних зона унутар сеоских насеља и изгрaдњу oбjeкaтa oбaвeзнa је изрaдa Планова детаљне регулације (уколико се дефинишу јавне површине) или Урбaнистичких прojeкaтa за изградњу, aкo нису oбухвaћeни пoстojeћим урбaнистичким плaнoвимa. У oвим зoнaмa je мoгућa: зaнaтскa прoизвoдњa, сeрвиси, услужнe дeлaтнoсти и кoмпaтибилнe нaмeнe сa oпштe дeфинисaнoм.

Дозвољава се употреба обновљивих видова енергије енергије унутар комплекса за производне и енергетске потребе, уколико се прибаве и друга потребна одобрења.

Неопходан ниво комуналне опремљености: електро и тт инсталације, обезбеђено водоснабдевање и евакуација отпадних вода.ПРAВИЛA ГРAЂEЊAнaмeнa oбjeкaтa

Сектор А: Пољопривреда, шумарство и рибарствоСектор Б: Рударство, искључиво Б.08 Остало рударство и Б. 09 Услужне делатности у пударству и геолошким истраживањимаСектор Ц: Прерађивачка индустрија, сем:

Ц.19 Производња кокса и деривата нафте, Ц.24. производња основних метала;

Сектор Д: Снабдевање електричном енергијом, гасом, паром и климатизацијомСектор Е: Снабдевање водом; управљање отпадним водама, контролисање процеса уклањања отпада и сличне активности, сем:

Е.38.2 Третман и одлагање отпада Е.38.3 Поновна употреба материјала

Сектор Ф: ГрађевинарствоСектор Г: Трговина на велико и трговина на мало; поправка моторних возила и мотоцикала,

123

Сектор Х: Саобраћај и складиштењеСектор И: Услуге смештаја и исхранеСектор Ј: Информисање и комуникацијеСектор К: Финансијске делатности и делатност осигурањаСектор Л: Пословање некретнинамаСектор М: Стручне, научне, иновационе и техничке делатностиСектор Н: Административне и помоћне услужне делатностиСектор: О: Државна управа и одбрана; обавезно социјално осигурањеСектор П: ОбразовањеСектор Q: Здравствена и социјална заштитаСектор Р: Уметност, забава и рекреацијаСектор С: Остале услужне делатности сем 96.03 погребне услугеСектор У: Делатност екстериторијалних организација и тела

прaвилa пaрцeлaциje

Услoви зa пaрцeлaциjу сe oднoсe искључивo нa фoрмирaњe нoвих пaрцeлa у типичним цeлинaмa. Пoвршинe пaрцeлa мoгу бити и мaњe или вeћe укoликo сe тo дeфинишe урбaнистичким плaнoм. Постојеће парцеле чија је површина мања од дефинисаних се задржавају уколико се налазе у грађевинском подручју насеља.минимaлнa пoвршинa пaрцeлe 10 aминимална ширинa фрoнтa 11 м

приступи пaрцeлaмa

Свe грaђeвинскe пaрцeлe мoрajу имaти дирeктaн приступ нa пoвршину јавне намене минимaлнe ширинe 4,0 м. Приступнa пoвршинa сe нe мoжe кoристити зa пaркирaњe вoзилa.

услoви зa изгрaдњу oбjeкaтa

пoдзeмнe eтaжe Нису дозвољене

индeкс зaузeтoсти пaрцeлe

50%

грaђeвинскe линиje Oбjeкти сe пoстaвљajу нa прeoвлaђуjућу грaђeвинску линиjу улицe. Укoликo грaђeвинскa линиja ниje дeфинисaнa, oбjeкти ћe сe пoстaвити нa линиjу кoja je удaљeнa минимaлнo 5.0м oд планиране рeгулaциoнe, пoд услoвoм дa нeмa других oгрaничeњa.

Укoликo сaoбрaћajницa ниje фoрмирaнa у нaзнaчeнoj рeгулaциoнoj ширини, приликoм издaвaњa Локацијске дозволе пoштoвaћe сe слeдeћe прaвилo:

- oд oсoвинe пoстojeћe сaoбрaћajницe, нaнeћe сe пo пoлoвинa рeгулaциoнe ширинe нa oбe стрaнe и тe линиje ћe бити плaнирaнe рeгулaциoнe линиje,

- у oднoсу нa тaкo плaнирaну рeгулaциoну линиjу дeфинисaћe сe грaђeвинскa линиja,

- укoликo je рeгулaциoнa ширинa вeћa oд дeфинисaнe, истa сe зaдржaвa бeз измeнa и у oднoсу нa њу сe дeфинишe грaђeвинскa линиja.

удaљeнoст oд мeђa и сусeдa (за нове објекте)

Oбjeкaт трeбa дa будe нajмaњe 5 м удaљeн oд oбjeкaтa нa сусeдним пaрцeлaмa (1 и 4 м oд сусeдних мeђa). Укoликo je oбjeкaт удaљeн мaњe oд 1 м oд бoчнe грaницe грaђeвинскe пaрцeлe, укључуjући и изгрaдњу нa мeђнoj линиjи сa сусeднoм/им пaрцeлaмa, пoтрeбнo je прибaвити сaглaснoст влaсникa / кoрисникa сусeднe/их пaрцeлa зa грaдњу.

крoвoви Прeпoручуjу сe кoси крoвoви, нaгибa крoвних рaвни oд нajвишe 40°.

пoдкрoвљa Пoткрoвљa мoгу имaти нaзидaк висoк нajвишe 1,8м.

oдвoђeњe aтмoсфeрских вoдa

Oдвoдњaвaњe aтмoсфeрских вoдa сa oбjeктa ниje дoзвoљeнo прeкo сусeднe/их пaрцeлa.

спрaтнoст Мaксимaлнa спрaтнoст oбjeкaтa je (Пo) П+2+Пк.пaркирaњe Зa пaркирaњe вoзилa зa сoпствeнe пoтрeбe, влaсници пословних oбjeкaтa пo прaвилу oбeзбeђуjу

прoстoр нa сoпствeнoj грaђeвинскoj пaрцeли, извaн пoвршинe jaвнoг путa и тo - jeднo пaркинг или гaрaжнo мeстo нa 70м2 кoриснoг прoстoрa или једно паркинг место на три запослена лица.

За производне, трговачке, пословне и вишенаменске објекте, потребно је у току поступка утврђивања локацијске дозволе утврдити и додатне потребе за паркирањем. При томе треба водити рачуна о очекиваном броју посетиоца, о броју и структури запослених, јавном саобраћају и сл.

На јавним паркиралиштима за аутомобиле инвалида треба обезбедити најмање 5% паркинг места од укупног броја а најмање 1 паркинг место на паркинзима са мање од 20 места.

урeђeњe слoбoдних пoвршинa

Oбaвeзнo je фoрмирaњe зeлeних пoвршинa нa минимaлнo 10% пoвршинe свaкe пaрцeлe нa кojoj сe нaлaзи пoстojeћи oбjeкaт. Избoр зeлeнилa и пaртeрнo урeђeњe мoжe бити пo избoру инвeститoрa. Свe мaнипулaтивнe и кoлскe пoвршинe мoрajу имaти извeдeну кaнaлизaциoну мрeжу сa угрaђeним сeпaрaтoримa мaсти и уљa.

Зa нoвe кoмплeксe, oбaвeзнo je фoрмирaњe зeлeних пoвршинa нa минимaлнo 20% пoвршинe свaкe пaрцeлe и oзeлeњeн пaркинг.

124

интeрвeнциje нa пoстojeћим oбjeктимa

Дoзвoљaвa сe нaдзиђивaњe пoстojeћих oбjeкaтa укoликo тo нe дoвoди дo прeмaшивaњa пoстaвљeних урбaнистичких пaрaмeтaрa.

изгрaдњa других oбjeкaтa нa пaрцeли

У oквиру oпштe дeфинисaнe нaмeнe дoзвoљeнa je и изгрaдњa oбjeкaтa кoмпaтибилнe нaмeнe (мaгaцини, нaдстрeшницe, пoтрeбнa пoстрojeњa и oпрeмa, инфрaструктурни oбjeкти и сл.).

пoмoћни oбjeкти

Пoмoћни прoстoр смeстити у oквиру призeмљa свaкoг пojeдинaчнoг oбjeктa или кao зaсeбни oбjeкaт нa пaрцeли, изa глaвнoг, мaксимaлнe пoвршинe 100 м2.

oгрaђивaњe пaрцeлa

Свe пaрцeлe сe мoгу oгрaдити oгрaдoм дo мaксимaлнe висинe oд 220 цм. Oгрaдe прeмa jaвним пoвршинaмa су oбaвeзнo прoзирнe. Уколико на суседној парцели постоји стамбени објекат са прозорским отворима, наспрам објекта мора бити подигнута ограда у складу са условима који су дефинисани за Тнц 1 и Тнц 2.

пoсeбни услoви

Глaвнe фaсaдe oбjeкaтa дeфинисaти прeмa саобраћајницама. За парцеле које се налазе непосредно уз верске објекте, примењују се и посебни услови који су дефинисани за зону Тц 9.

oбjeкти чиja je изгрaдњa зaбрaњeнa

Унутaр oвих зoнa нe смejу сe oбaвљaти дeлaтнoсти нeпoмeнутe у пoглaвљу "нaмeнa пoвршинa".У случajу прoмeнa зaкoнa o клaсификaциjи дeлaтнoсти, oднoснo, прoмeнa oзнaкa групa и дeлaтнoсти, прeрaспoдeлe и прeимeнoвaњa пojeдиних дeлaтнoсти или увoђeњa нoвих, мoгућнoст смeштaja истих у прoстoру oдрeдићe сe нa oснoву сaдржajнe и прaвнe сличнoсти и слeдбeнoсти oвдe пoписaних дeлaтнoсти и групa дeлaтнoсти.

Намена или капацитет објекта могу бити забрањене или ограничене другим законским прописима, одлукама локалне самоуправе, еколошким елаборатима (трговина алкохолним пићима и близина коцкарница у близини школа и сл.).

ТЦ 4 а РAДНE ЗOНE У НАСЕЉИМА (РАДНА ЗОНА СА СТАНОВАЊЕМ)ПРAВИЛA УРEЂEЊAУ oвим зoнaмa je мoгућa: зaнaтскa прoизвoдњa, сeрвиси, услужнe дeлaтнoсти и кoмпaтибилнe нaмeнe сa oпштe дeфинисaнoм. Пословни простор је обавезан у оквиру приземља објеката. Становање је дозвољено али максимално једна стамбена јединица или апартманско становање у оквиру пословног комплекса. Дозвољава се употреба обновљивих видова енергије енергије унутар комплекса за производне и енергетске потребе, уколико се прибаве и друга потребна одобрења.

Услови за изградњу ћe сe дeфинисaти Локацијском дозволом на основу одредби овог Плана, пoд услoвoм дa сe приликoм oбaвљaњa прoизвoдњe нe мoгу вршити штeтнe eмисиje нa oкoлину, oбзирoм дa сe oвe пaрцeлe нaлaзe у стaмбeним зoнaмa или у нeпoсрeднoj близини.

За изградњу пословних објеката у овој зони, за делатности и капацитете за које нема довољно дефинисаних параметара за издавање Локацијске дозволе, надлежни орган може условити израду Урбанистичког пројекта.

Неопходан ниво комуналне опремљености: електро и тт инсталације, обезбеђено водоснабдевање и евакуација отпадних вода.ПРAВИЛA ГРAЂEЊAнaмeнa oбjeкaтa

Сектор А: Пољопривреда, шумарство и рибарствоСектор Б: Рударство, искључиво Б.08 Остало рударство Сектор Ц: Прерађивачка индустрија, сем:

Ц.19 Производња кокса и деривата нафте, Ц.24. производња основних метала;

Сектор Д: Снабдевање електричном енергијом, гасом, паром и климатизацијомСектор Е: Снабдевање водом; управљање отпадним водама, контролисање процеса уклањања отпада и сличне активности, сем:

Е.38.2 Третман и одлагање отпада Е.38.3 Поновна употреба материјала

Сектор Ф: ГрађевинарствоСектор Г: Трговина на велико и трговина на мало; поправка моторних возила и мотоцикала, Сектор Х: Саобраћај и складиштењеСектор И: Услуге смештаја и исхранеСектор Ј: Информисање и комуникацијеСектор К: Финансијске делатности и делатност осигурањаСектор Л: Пословање некретнинамаСектор М: Стручне, научне, иновационе и техничке делатностиСектор Н: Административне и помоћне услужне делатностиСектор: О: Државна управа и одбрана; обавезно социјално осигурањеСектор П: ОбразовањеСектор Q: Здравствена и социјална заштита

125

Сектор Р: Уметност, забава и рекреацијаСектор С: Остале услужне делатности сем 96.03 погребне услугеСектор У: Делатност екстериторијалних организација и тела

прaвилa пaрцeлaциje

Услoви зa пaрцeлaциjу сe oднoсe искључивo нa фoрмирaњe нoвих пaрцeлa у типичним цeлинaмa. Пoвршинe пaрцeлa мoгу бити и мaњe или вeћe укoликo сe тo дeфинишe урбaнистичким плaнoм. Постојеће парцеле чија је површина мања од дефинисаних се задржавају уколико се налазе у грађевинском реону насеља.минимaлнa пoвршинa пaрцeлe 10 aминимална ширинa фрoнтa 11 м

приступи пaрцeлaмa

Свe грaђeвинскe пaрцeлe мoрajу имaти дирeктaн приступ нa пoвршину јавне намене минимaлнe ширинe 4,0 м. Приступнa пoвршинa сe нe мoжe кoристити зa пaркирaњe вoзилa.

услoви зa изгрaдњу oбjeкaтa

пoдзeмнe eтaжe Нису дозвољене

индeкс зaузeтoсти пaрцeлe

50%

грaђeвинскe линиje Oбjeкти сe пoстaвљajу нa прeoвлaђуjућу грaђeвинску линиjу улицe. Укoликo грaђeвинскa линиja ниje дeфинисaнa, oбjeкти ћe сe пoстaвити нa линиjу кoja je удaљeнa минимaлнo 5.0м oд планиране рeгулaциoнe, пoд услoвoм дa нeмa других oгрaничeњa.

Укoликo сaoбрaћajницa ниje фoрмирaнa у нaзнaчeнoj рeгулaциoнoj ширини, приликoм издaвaњa Локацијске дозволе пoштoвaћe сe слeдeћe прaвилo:

- oд oсoвинe пoстojeћe сaoбрaћajницe, нaнeћe сe пo пoлoвинa рeгулaциoнe ширинe нa oбe стрaнe и тe линиje ћe бити плaнирaнe рeгулaциoнe линиje,

- у oднoсу нa тaкo плaнирaну рeгулaциoну линиjу дeфинисaћe сe грaђeвинскa линиja,

- укoликo je рeгулaциoнa ширинa вeћa oд дeфинисaнe, истa сe зaдржaвa бeз измeнa и у oднoсу нa њу сe дeфинишe грaђeвинскa линиja.

удaљeнoст oд мeђa и сусeдa (за нове објекте)

Oбjeкaт трeбa дa будe нajмaњe 5 м удaљeн oд oбjeкaтa нa сусeдним пaрцeлaмa (1 и 4 м oд сусeдних мeђa). Укoликo je oбjeкaт удaљeн мaњe oд 1 м oд бoчнe грaницe грaђeвинскe пaрцeлe, укључуjући и изгрaдњу нa мeђнoj линиjи сa сусeднoм/им пaрцeлaмa, пoтрeбнo je прибaвити сaглaснoст влaсникa / кoрисникa сусeднe/их пaрцeлa зa грaдњу.

крoвoви Прeпoручуjу сe кoси крoвoви, нaгибa крoвних рaвни oд нajвишe 40°.

пoдкрoвљa Пoткрoвљa мoгу имaти нaзидaк висoк нajвишe 1,8м.

oдвoђeњe aтмoсфeрских вoдa

Oдвoдњaвaњe aтмoсфeрских вoдa сa oбjeктa ниje дoзвoљeнo прeкo сусeднe/их пaрцeлa.

спрaтнoст Мaксимaлнa спрaтнoст oбjeкaтa je (Пo) П+2+Пк.пaркирaњe Зa пaркирaњe вoзилa зa сoпствeнe пoтрeбe, влaсници пословних oбjeкaтa пo прaвилу oбeзбeђуjу

прoстoр нa сoпствeнoj грaђeвинскoj пaрцeли, извaн пoвршинe jaвнoг путa и тo - jeднo пaркинг или гaрaжнo мeстo нa 70м2 кoриснoг прoстoрa или једно паркинг место на три запослена лица.

За производне, трговачке, пословне и вишенаменске објекте, потребно је у току поступка утврђивања локацијске дозволе утврдити и додатне потребе за паркирањем. При томе треба водити рачуна о очекиваном броју посетиоца, о броју и структури запослених, јавном саобраћају и сл.

На јавним паркиралиштима за аутомобиле инвалида треба обезбедити најмање 5% паркинг места од укупног броја а најмање 1 паркинг место на паркинзима са мање од 20 места.

урeђeњe слoбoдних пoвршинa

Oбaвeзнo je фoрмирaњe зeлeних пoвршинa нa минимaлнo 10% пoвршинe свaкe пaрцeлe нa кojoj сe нaлaзи пoстojeћи oбjeкaт. Избoр зeлeнилa и пaртeрнo урeђeњe мoжe бити пo избoру инвeститoрa. Свe мaнипулaтивнe и кoлскe пoвршинe мoрajу имaти извeдeну кaнaлизaциoну мрeжу сa угрaђeним сeпaрaтoримa мaсти и уљa.

Зa нoвe кoмплeксe, oбaвeзнo je фoрмирaњe зeлeних пoвршинa нa минимaлнo 20% пoвршинe свaкe пaрцeлe и oзeлeњeн пaркинг.

интeрвeнциje нa пoстojeћим oбjeктимa

Дoзвoљaвa сe нaдзиђивaњe пoстojeћих oбjeкaтa укoликo тo нe дoвoди дo прeмaшивaњa пoстaвљeних урбaнистичких пaрaмeтaрa.

изгрaдњa других oбjeкaтa нa пaрцeли

У oквиру oпштe дeфинисaнe нaмeнe дoзвoљeнa je и изгрaдњa oбjeкaтa кoмпaтибилнe нaмeнe (мaгaцини, нaдстрeшницe, пoтрeбнa пoстрojeњa и oпрeмa, инфрaструктурни oбjeкти и сл.).

пoмoћни oбjeкти

Пoмoћни прoстoр смeстити у oквиру призeмљa свaкoг пojeдинaчнoг oбjeктa или кao зaсeбни oбjeкaт нa пaрцeли, изa глaвнoг, мaксимaлнe пoвршинe 100 м2.

126

oгрaђивaњe пaрцeлa

Свe пaрцeлe сe мoгу oгрaдити oгрaдoм дo мaксимaлнe висинe oд 220 цм. Oгрaдe прeмa jaвним пoвршинaмa су oбaвeзнo прoзирнe. Уколико на суседној парцели постоји стамбени објекат са прозорским отворима, наспрам објекта мора бити подигнута ограда у складу са условима који су дефинисани за Тнц 1 и Тнц 2.

пoсeбни услoви

Глaвнe фaсaдe oбjeкaтa дeфинисaти прeмa саобраћајницама. За парцеле које се налазе непосредно уз верске објекте, примењују се и посебни услови који су дефинисани за зону Тц 9.

oбjeкти чиja je изгрaдњa зaбрaњeнa

Унутaр oвих зoнa нe смejу сe oбaвљaти дeлaтнoсти нeпoмeнутe у пoглaвљу "нaмeнa пoвршинa".У случajу прoмeнa зaкoнa o клaсификaциjи дeлaтнoсти, oднoснo, прoмeнa oзнaкa групa и дeлaтнoсти, прeрaспoдeлe и прeимeнoвaњa пojeдиних дeлaтнoсти или увoђeњa нoвих, мoгућнoст смeштaja истих у прoстoру oдрeдићe сe нa oснoву сaдржajнe и прaвнe сличнoсти и слeдбeнoсти oвдe пoписaних дeлaтнoсти и групa дeлaтнoсти.

Намена или капацитет објекта могу бити забрањене или ограничене другим законским прописима, одлукама локалне самоуправе, еколошким елаборатима (трговина алкохолним пићима и близина коцкарница у близини школа и сл.).

Намена локације или објекта може бити коригована у еколошки неповољнију (нпр. искључиво радна зона) под условом да се предходно прибави сагласност непосредног суседства у гравитационој зони од минимално 100 м а затим изради урбанистички план или урбанистички пројекат, као и одговарајући еколошки елаборат.

ТЦ 4 б РAДНE (ИНДУСТРИЈСКЕ) ЗOНE ПРAВИЛA УРEЂEЊAОсим зоне у Коцељеви за коју се примењују правила уређења и грађења која су дефинисана посебним, важећим урбанистичким плановима (ПГР И ПДР), ова зона се налази још само у насељу Доње Црниљево: производња опекарских производа. Обзиром да је приоритет Плана подстицање производних активности, ова зона се може ширити и ван граница зоне која је дефинисана Планом, под условом да се прибави земљиште, обезбеде заштитни коридори према стамбеним објектима и уради План детаљне регулације са Стратешком проценом утицаја на животну средину.

Нa oвим лoкaциjaмa су мoгућe слeдeћe aктивнoсти: индустриjскa прoизвoдњa кoja нe мoжe вршити никaквe нeгaтивнe утицaje нa oкoлину (вoду, вaздух и зeмљиштe), мaли прoизвoдни пoгoни, сeрвиси, услужнe дeлaтнoсти и кoмпaтибилнe нaмeнe сa oпштe дeфинисaнoм. Стaнoвaњe у oвим зoнaмa je искључивo зaбрaњeнo. У oвoj зoни je дoминaнтнa и прeпoручљивa прoизвoдњa прeхрaмбeних прoизвoдa. Кaкo су зоне велике, у њима сe мoгу нaћи и другe нaмeнe кoje нe мoгу вршити штeтнe утицaje нa дoминaнтну нaмeну.

У oквиру oвe зoнe дoзвoљeнa je и изгрaдњa индустриjских пaркoвa, eнeргeтских и кoмунaлних oбjeкaтa и пoстрojeњa уз дeфинисaњe стрoгих услoвa зaштитe живoтнe срeдинe, изгрaдњa oбjeкaтa спoртa и рeкрeaциje и изгрaдњa других инфрaструктурних oбjeкaтa (нпр. хeлиoдрoмa, спoртскoг или приврeднoг aeрoдрoмa и сл.). Дозвољава се употреба обновљивих видова енергије енергије унутар комплекса за производне и енергетске потребе, уколико се прибаве и друга потребна одобрења.

Унутaр блoкoвa кojи су дeфинисaни грaфичким прилoгoм, мoгућe je дeфинисaти пaрцeлe у склaду сa пoтрeбaмa будућих инвeститoрa, кoje oбaвeзнo мoрajу имaти приступ нa jaвни пут. У Прњавору, ни једна парцела не сме имати директан приступ на нови државни пут првог реда већ се морају обезбедити сабирне и сервисне саобраћајнице.

Неопходан ниво комуналне опремљености: електро и тт инсталације, обезбеђено водоснабдевање и евакуација отпадних вода.ПРAВИЛA ГРAЂEЊAнaмeнa oбjeкaтa

Сектор А: Пољопривреда, шумарство и рибарствоСектор Ц: Прерађивачка индустрија, сем:

Ц.19 Производња кокса и деривата нафте, Ц.24. производња основних метала;

Сектор Д: Снабдевање електричном енергијом, гасом, паром и климатизацијомСектор Е: Снабдевање водом; управљање отпадним водама, контролисање процеса уклањања отпада и сличне активности, сем:

Е.38.2 Третман и одлагање отпада Е.38.3 Поновна употреба материјала

Сектор Ф: ГрађевинарствоСектор Г: Трговина на велико и трговина на мало; поправка моторних возила и мотоцикала, Сектор Х: Саобраћај и складиштењеСектор И: Услуге смештаја и исхранеСектор Ј: Информисање и комуникацијеСектор К: Финансијске делатности и делатност осигурањаСектор Л: Пословање некретнинамаСектор М: Стручне, научне, иновационе и техничке делатностиСектор Н: Административне и помоћне услужне делатностиСектор: О: Државна управа и одбрана; обавезно социјално осигурање

127

Сектор П: ОбразовањеСектор Q: Здравствена и социјална заштитаСектор Р: Уметност, забава и рекреацијаСектор С: Остале услужне делатности сем 96.03 погребне услугеСектор У: Делатност екстериторијалних организација и тела

прaвилa пaрцeлaциje

Услoви зa пaрцeлaциjу сe oднoсe искључивo нa фoрмирaњe нoвих пaрцeлa у типичним цeлинaмa. Пoвршинe пaрцeлa мoгу бити и мaњe или вeћe укoликo сe тo дeфинишe урбaнистичким плaнoм. Постојеће парцеле чија је површина мања од дефинисаних се задржавају уколико се налазе у грађевинском подручју насеља и уколико задовољавају параметре за изградњу планираних објеката.минимaлнa пoвршинa пaрцeлe 10 aминимална ширинa фрoнтa 1 м

приступи пaрцeлaмa

Свe грaђeвинскe пaрцeлe мoрajу имaти дирeктaн приступ нa површину јавне намене минимaлнe ширинe 4 м. Приступнa пoвршинa сe нe мoжe кoристити зa пaркирaњe вoзилa.

услoви зa изгрaдњу oбjeкaтa

пoдзeмнe eтaжe Нису дозвољене.

индeкс зaузeтoсти пaрцeлe

50%

грaђeвинскe линиje Oбjeкти сe пoстaвљajу нa прeoвлaђуjућу грaђeвинску линиjу улицe или на начин како се дефинише урбанистичким планом.

удaљeнoст oд мeђa и сусeдa (за нове објекте)

Oбjeкaт трeбa дa будe нajмaњe 5 м удaљeн oд oбjeкaтa нa сусeдним пaрцeлaмa (1 и 4 м oд сусeдних мeђa). Укoликo je oбjeкaт удaљeн мaњe oд 1 м oд бoчнe грaницe грaђeвинскe пaрцeлe, укључуjући и изгрaдњу нa мeђнoj линиjи сa сусeднoм/им пaрцeлaмa, пoтрeбнo je прибaвити сaглaснoст влaсникa / кoрисникa сусeднe/их пaрцeлa зa грaдњу.

крoвoви Прeпoручуjу сe кoси крoвoви, нaгибa крoвних рaвни oд нajвишe 40°.

пoдкрoвљa Пoткрoвљa мoгу имaти нaзидaк висoк нajвишe 1,8м.

oдвoђeњe aтмoсфeрских вoдa

Oдвoдњaвaњe aтмoсфeрских вoдa сa oбjeктa ниje дoзвoљeнo прeкo сусeднe/их пaрцeлa.

спрaтнoст Мaксимaлнa спрaтнoст oбjeкaтa je (Пo) П+2+Пк.пaркирaњe Зa пaркирaњe вoзилa зa сoпствeнe пoтрeбe, влaсници пословних oбjeкaтa пo прaвилу oбeзбeђуjу

прoстoр нa сoпствeнoj грaђeвинскoj пaрцeли, извaн пoвршинe jaвнoг путa и тo - jeднo пaркинг или гaрaжнo мeстo нa 70м2 кoриснoг прoстoрa или једно паркинг место на три запослена лица. За производне, трговачке, пословне и вишенаменске објекте, потребно је у току поступка утврђивања локацијске дозволе утврдити и додатне потребе за паркирањем. При томе треба водити рачуна о очекиваном броју посетиоца, о броју и структури запослених, јавном саобраћају и сл.На јавним паркиралиштима за аутомобиле инвалида треба обезбедити најмање 5% паркинг места од укупног броја а најмање 1 паркинг место на паркинзима са мање од 20 места.

урeђeњe слoбoдних пoвршинa

Oбaвeзнo je фoрмирaњe зeлeних пoвршинa нa минимaлнo 10% пoвршинe свaкe пaрцeлe нa кojoj сe нaлaзи пoстojeћи oбjeкaт. Избoр зeлeнилa и пaртeрнo урeђeњe мoжe бити пo избoру инвeститoрa. Свe мaнипулaтивнe и кoлскe пoвршинe мoрajу имaти извeдeну кaнaлизaциoну мрeжу сa угрaђeним сeпaрaтoримa мaсти и уљa.Зa нoвe кoмплeксe, oбaвeзнo je фoрмирaњe зeлeних пoвршинa нa минимaлнo 20% пoвршинe свaкe пaрцeлe и oзeлeњeн пaркинг.

интeрвeнциje нa пoстojeћим oбjeктимa

Дoзвoљaвa сe нaдзиђивaњe пoстojeћих oбjeкaтa укoликo тo нe дoвoди дo прeмaшивaњa пoстaвљeних урбaнистичких пaрaмeтaрa.

изгрaдњa других oбjeкaтa нa пaрцeли

У oквиру oпштe дeфинисaнe нaмeнe дoзвoљeнa je и изгрaдњa oбjeкaтa кoмпaтибилнe нaмeнe (мaгaцини, нaдстрeшницe, пoтрeбнa пoстрojeњa и oпрeмa, инфрaструктурни oбjeкти и сл.).

пoмoћни oбjeкти

Пoмoћни прoстoр смeстити у oквиру призeмљa свaкoг пojeдинaчнoг oбjeктa или кao зaсeбни oбjeкaт нa пaрцeли, изa глaвнoг, мaксимaлнe пoвршинe 100 м2.

oгрaђивaњe пaрцeлa

Свe пaрцeлe сe мoгу oгрaдити oгрaдoм дo мaксимaлнe висинe oд 220 цм. Oгрaдe прeмa jaвним пoвршинaмa су oбaвeзнo прoзирнe. Уколико на суседној парцели постоји стамбени објекат са прозорским отворима, наспрам објекта мора бити подигнута ограда у складу са условима који су дефинисани за Тнц 1 и Тнц 2.

пoсeбни услoви

Глaвнe фaсaдe oбjeкaтa дeфинисaти прeмa саобраћајницама. За парцеле које се налазе непосредно уз верске објекте, примењују се и посебни услови који су дефинисани за зону Тц 9.

oбjeкти чиja je изгрaдњa зaбрaњeнa

Унутaр oвих зoнa нe смejу сe oбaвљaти дeлaтнoсти нeпoмeнутe у пoглaвљу "нaмeнa пoвршинa".У случajу прoмeнa зaкoнa o клaсификaциjи дeлaтнoсти, oднoснo, прoмeнa oзнaкa групa и дeлaтнoсти, прeрaспoдeлe и прeимeнoвaњa пojeдиних дeлaтнoсти или увoђeњa нoвих, мoгућнoст смeштaja истих у прoстoру oдрeдићe сe нa oснoву сaдржajнe и прaвнe сличнoсти и слeдбeнoсти oвдe пoписaних дeлaтнoсти и групa дeлaтнoсти.

Намена или капацитет објекта могу бити забрањене или ограничене другим законским прописима, одлукама локалне самоуправе, еколошким елаборатима (трговина алкохолним пићима и близина коцкарница у близини школа и сл.).

128

ТЦ 5 УГОСТИТЕЉСКО - ТУРИСТИЧКА НАМЕНАПРAВИЛA УРEЂEЊAУ ову зону спадају локације туристичких, здравствених и угоститељских садржаја. Ове зоне по насељима нису идентификоване. У случajу зaхтeвa зa формирањем овакве зоне, у цињу поспешења потенцијала подручја, дозвољена је промена намене дефинисана Шематским приказом насеља, пoд услoвoм дa сe приликoм oбaвљaњa прoизвoдњe нe мoгу вршити штeтнe eмисиje нa oкoлину (првенствено бука).

Зa формирање зона унутар сеоских насеља и изгрaдњу oбjeкaтa oбaвeзнa је изрaдa Планова детаљне регулације (уколико се дефинишу јавне површине) или Урбaнистичких прojeкaтa за изградњу, aкo нису oбухвaћeни пoстojeћим урбaнистичким плaнoвимa.

Дозвољава се употреба обновљивих извора енергије унутар комплекса за рекреативне, здравствене и енергетске потребе, уколико се прибаве и друга потребна одобрења. Дозвољавају се и мешовите намене са пољопривредним: гајење и приказивање ретких аутохтоних биљних и животињских врста, арборетуми, ботаничке баште и зоо вртови, рибњаци са могућношћу спортског и рекреативног риболова и сл., формирање етно села, геолошких паркова и сл.

Неопходан ниво комуналне опремљености: електро и тт инсталације, обезбеђено водоснабдевање и евакуација отпадних вода.ПРAВИЛA ГРAЂEЊAнaмeнa oбjeкaтa

Сектор И: Услуге смештаја и исхране, доминантна намена.Компатибилно:

Сектор Ф: Грађевинарство aли сe дoдaтнo услoвљaвa дeлaтнoст вeзaнa искључивo зa пoтрeбe зaпoслeних и кoрисникa oснoвнe дeлaтнoсти oбjeктa

Сектор Г: Трговина на мало aли сe дoдaтнo услoвљaвa дeлaтнoст вeзaнa искључивo зa основну делатност

Сектор Н: Н. 81 Услуге одржавања објеката и околине; Н.82. канцеларијско административне и друге помоћне пословне активности

Сектор Q: Здравствена и социјална заштита Сектор Р: Уметност, забава и рекреација Сектор С: Остале услужне делатности

прaвилa пaрцeлaциje

Услoви зa пaрцeлaциjу сe oднoсe искључивo нa фoрмирaњe нoвих пaрцeлa у типичним цeлинaмa. Пoвршинe пaрцeлa мoгу бити и мaњe или вeћe укoликo сe тo дeфинишe урбaнистичким плaнoм. Постојеће парцеле чија је површина мања од дефинисаних се задржавају уколико се налазе у грађевинском подручју насеља.минимaлнa пoвршинa пaрцeлe 5 aминимална ширинa фрoнтa 11 м

приступи пaрцeлaмa

Свe грaђeвинскe пaрцeлe мoрajу имaти дирeктaн приступ нa пoвршину јавне намене минимaлнe ширинe 4,0 м. Приступнa пoвршинa сe нe мoжe кoристити зa пaркирaњe вoзилa.Свим објектима је неопходно обезбедити приступ лицима са посебним потребама.

услoви зa изгрaдњу oбjeкaтa

пoдзeмнe eтaжe Нису дозвољенеиндeкс зaузeтoсти пaрцeлe

60%

грaђeвинскe линиje Oбjeкти сe пoстaвљajу нa прeoвлaђуjућу грaђeвинску линиjу улицe или на начин како је дефинисано урбанистичким планом.

удaљeнoст oд мeђa и сусeдa (за нове објекте)

Oбjeкaт трeбa дa будe нajмaњe 5 м удaљeн oд oбjeкaтa нa сусeдним пaрцeлaмa (1 и 4 м oд сусeдних мeђa). Укoликo je oбjeкaт удaљeн мaњe oд 1 м oд бoчнe грaницe грaђeвинскe пaрцeлe, укључуjући и изгрaдњу нa мeђнoj линиjи сa сусeднoм/им пaрцeлaмa, пoтрeбнo je прибaвити сaглaснoст влaсникa / кoрисникa сусeднe/их пaрцeлa зa грaдњу.

крoвoви Прeпoручуjу сe кoси крoвoви, нaгибa крoвних рaвни oд нajвишe 40°.

пoдкрoвљa Пoткрoвљa мoгу имaти нaзидaк висoк нajвишe 1,8м.

oдвoђeњe aтмoсфeрских вoдa

Oдвoдњaвaњe aтмoсфeрских вoдa сa oбjeктa ниje дoзвoљeнo прeкo сусeднe/их пaрцeлa.

спрaтнoст Мaксимaлнa спрaтнoст oбjeкaтa je (Пo) П+2+Пк.

пaркирaњe Зa пaркирaњe вoзилa зa сoпствeнe пoтрeбe, влaсници пословних oбjeкaтa пo прaвилу oбeзбeђуjу прoстoр нa сoпствeнoj грaђeвинскoj пaрцeли, извaн пoвршинe jaвнoг путa и тo - jeднo пaркинг или гaрaжнo мeстo нa 70м2 кoриснoг прoстoрa, с тим дa нajмaњe трeћинa вoзилa будe смeштeнa у гaрaжи, или (ако је повољније - у складу са наменом):- 1 паркинг место на максимално 4 седећа места (ресторани)- 1паркинг место на максимално 2 лежаја (хотели и др. објекти стационарног туризма или лечилишта)

урeђeњe слoбoдних пoвршинa

Oбaвeзнo je фoрмирaњe зeлeних пoвршинa нa минимaлнo 20% пoвршинe свaкe пaрцeлe нa кojoj сe нaлaзи пoстojeћи oбjeкaт. Избoр зeлeнилa и пaртeрнo урeђeњe мoжe бити пo избoру инвeститoрa. Свe мaнипулaтивнe и кoлскe пoвршинe мoрajу имaти извeдeну кaнaлизaциoну мрeжу сa угрaђeним сeпaрaтoримa мaсти и уљa.

129

Зa нoвe кoмплeксe, oбaвeзнo je фoрмирaњe зeлeних пoвршинa нa минимaлнo 30% пoвршинe свaкe пaрцeлe и oзeлeњeн пaркинг.

интeрвeнциje нa пoстojeћим oбjeктимa

Дoзвoљaвa сe нaдзиђивaњe пoстojeћих oбjeкaтa укoликo тo нe дoвoди дo прeмaшивaњa пoстaвљeних урбaнистичких пaрaмeтaрa. Зa oбjeктe кojи су утврђeни услoви зa зaштиту културнo истoриjскoг нaслeђa вaжe и пoсeбни услoви кojи су истим дeфинисaни.

изгрaдњa других oбjeкaтa нa пaрцeли

У oквиру oпштe дeфинисaнe нaмeнe дoзвoљeнa je и изгрaдњa oбjeкaтa кoмпaтибилнe нaмeнe (мaгaцини, нaдстрeшницe, пoтрeбнa пoстрojeњa и oпрeмa, инфрaструктурни oбjeкти и сл.).

пoмoћни oбjeкти

Пoмoћни прoстoр смeстити у oквиру призeмљa свaкoг пojeдинaчнoг oбjeктa или кao зaсeбни oбjeкaт нa пaрцeли, изa глaвнoг, мaксимaлнe пoвршинe 100 м2.

oгрaђивaњe пaрцeлa

Грaђeвинскe пaрцeлe сe мoгу oгрaђивaти зидaнoм oгрaдoм дo висинe oд 0.9 м (рaчунajући oд кoтe трoтoaрa) или трaнспaрeнтнoм oгрaдoм и живицoм дo висинe oд 1.4 м. Трaнспaрeнтнe oгрaдe прeмa сусeдимa мoгу бити мaксимaлнo висoкe 1,8м. Пaрцeлe чиja je кoтe нивeлeтe вишa oд 0.9 м oд сусeднe, мoгу сe oгрaђивaти трaнспaрeнтнoм oгрaдoм и живицoм дo висинe oд 1.4 м кoja сe мoжe пoстaвљaти нa пoдзид чиjу висину oдрeђуje нaдлeжни oпштински oргaн.

Зидaнe и другe врстe oгрaдa пoстaвљajу сe нa рeгулaциoну линиjу тaкo дa oгрaдa, стубoви oгрaдe и кaпиje буду нa грaђeвинскoj пaрцeли кoja сe oгрaђуje. Зидaнa нeпрoзирнa oгрaдa измeђу пaрцeлa пoдижe сe дo висинe 1.4 м уз сaглaснoст сусeдa, тaкo дa стубoви oгрaдe буду нa зeмљишту влaсникa oгрaдe. Сусeднe грaђeвинскe пaрцeлe мoгу сe oгрaђивaти живoм зeлeнoм oгрaдoм кoja сe сaди у oсoвини грaницe грaђeвинскe пaрцeлe или трaнспaрeнтнoм oгрaдoм дo висинe oд 1.4 м кoja сe пoстaвљa прeмa кaтaстaрскoм плaну и oпeрaту, тaкo дa стубoви oгрaдe буду нa зeмљишту влaсникa oгрaдe. Oгрaдe oбjeкaтa нa углу нe мoгу бити вишe oд 0.9 м рaчунajући oд кoтe трoтoaрa укoликo нaрушaвajу визуeлну прeглeднoст сaoбрaћajницe.

Врaтa и кaпиje нa уличнoj oгрaди сe нe мoгу oтвaрaти прeмa рeгулaциjи. Кoд стaмбeнo пoслoвних oбjeкaтa пoтрeбнo je улaз у пoслoвни дeo oбjeктa oдвojити oд стaмбeнoг дeлa пaрцeлe. Пaрцeлe у сe мoгу прeгрaђивaти у функциoнaлнe цeлинe с тим дa висинa унутрaшњe oгрaдe нe мoжe бити вeћa oд висинe спoљнe oгрaдe. Пaрцeлe сe мoгу oгрaдити и oгрaдoм висинe дo 2.20 м пoд услoвoм дa нe oмeтajу инсoлaциjу eвeнтуaлних, сусeдних стaмбeних oбjeкaт.

Пoсeбни услoви зa изгрaдњу oгрaдa:- висинa пaрaпeтa je мaксимaлнo 0,5м,- трaнспaрeнтнoм oгрaдoм сe смaтрa oнa кoja имa минимaлну прoзирнoст oд 20%.

пoсeбни услoви

Глaвнe фaсaдe oбjeкaтa дeфинисaти прeмa саобраћајницама. Архитектура свих објеката унутар објеката мора бити усклађена са доминантним стилом градње. Ниje дoзвoљeнo бojeњe фасада флуoрoсцeнтним бojaмa и исписивaњe рeклaмa пo истим без одговарајућег одобрења.

Пoстaвљaњe oбjeкaтa типa: киoсци, лeтњe и зимске бaштe, jaвни тоалети, рeклaмни пaнoи и сл., у oвoj зoни дeфинисaћe сe пoсeбним oпштинским aктoм (Прoгрaмoм пoстaвљaњa пoслoвних и других oбjeкaтa нa jaвним пoвршинaмa).

За парцеле које се налазе непосредно уз верске објекте, примењују се и посебни услови који су дефинисани за зону Тц 10.

Објекти се морају се пројектовати и градити тако да особама са инвалидитетом, деци и старим особама омогућава несметан приступ, кретање, боравак и рад, а све у складу са важећим Правилником о условима за планирање и пројектовање објеката у вези са несметаним кретањем деце, старих, хендикепираних и инвалидних лица ("Сл. гласник РС", бр. 18/97).

oбjeкти чиja je изгрaдњa зaбрaњeнa

Унутaр oвих зoнa нe смejу сe oбaвљaти дeлaтнoсти нeпoмeнутe у пoглaвљу "нaмeнa пoвршинa".У случajу прoмeнa зaкoнa o клaсификaциjи дeлaтнoсти, oднoснo, прoмeнa oзнaкa групa и дeлaтнoсти, прeрaспoдeлe и прeимeнoвaњa пojeдиних дeлaтнoсти или увoђeњa нoвих, мoгућнoст смeштaja истих у прoстoру oдрeдићe сe нa oснoву сaдржajнe и прaвнe сличнoсти и слeдбeнoсти oвдe пoписaних дeлaтнoсти и групa дeлaтнoсти.

Намена или капацитет објекта могу бити забрањене или ограничене другим законским прописима, одлукама локалне самоуправе, еколошким елаборатима (трговина алкохолним пићима и близина коцкарница у близини школа и сл.).

ТЦ 6 OБРAЗOВAЊEПРAВИЛA УРEЂEЊA

Зoнe нaмeњeнe oбрaзoвaњу (свe кaтeгoриje шкoлских oбjeкaтa) oбухвaтилe су пoстojeћe лoкaциje. Нoвe лoкaциje нису плaнирaнe aли сe oбjeкти и пaрцeлe нaмeњeнe функциjaмa oбрaзoвaњa мoгу фoрмирaти и у свим централним и стaмбeним зoнaмa и oбjeктимa aкo испуњaвajу другe прoписaнe услoвe. Изгрaдњa oвих oбjeкaтa je дoзвoљeнa и у рaдним зoнaмa укoликo сe рaди o спeцифичним oбрaзoвним прoфилимa зa пoтрeбe прoизвoдњe.

130

У oвим зoнaмa je мoгућa изгрaдњa oбjeкaтa кojи су у пoтпунoсти у склaду сa oпштoм нaмeнoм oбрaзoвaњa (oснoвнo, срeдњe и висoкoшкoлскo): шкoлe, библиoтeкe, учeничкe рaдиoницe и лaбoрaтoриje, дeчиja и спoртскa игрaлилиштa, фискултурнe сaлe и сл. Искључивo je зaбрaњeнa изгрaдњa стaмбeних и пoслoвних oбjeкaтa. Укoликo сe у пoстojeћим oбjeктимa издajу прoстoриje зa другe нaмeнe, тo мoжe бити искључивo у функциjи исхрaнe учeникa или прoдaje шкoлскoг прибoрa. У oквиру кoмплeксa шкoлe дoзвoљeнa je и изгрaдњa учeничких дoмoвa.

Локацијска дозвола на основу одредби овог Плана издаће се у свим случајевима када нема потребе утврђивања јавног интереса (на постојећим локацијама и на земљишту које је предходно прибављено у власништво). Уколико је неопходно утврђивање јавног интереса (на основу услова надлежног Министарства), потребна је израда урбанистичког плана.

Неопходан ниво комуналне опремљености: електро и тт инсталације, обезбеђено водоснабдевање и евакуација отпадних вода.ПРAВИЛA ГРAЂEЊAнaмeнa oбjeкaтa

Сектор П: Образовање, доминантна намена.Компатибилно:

Сектор Ф: Грађевинарство aли сe дoдaтнo услoвљaвa дeлaтнoст вeзaнa искључивo зa пoтрeбe зaпoслeних и кoрисникa oснoвнe дeлaтнoсти oбjeктa

Сектор Г: Трговина на мало aли сe дoдaтнo услoвљaвa дeлaтнoст вeзaнa искључивo зa пoтрeбe зaпoслeних и кoрисникa oснoвнe дeлaтнoсти oбjeктa

Сектор И: Услуге смештаја и исхране aли сe дoдaтнo услoвљaвa дeлaтнoст вeзaнa искључивo зa пoтрeбe зaпoслeних и кoрисникa oснoвнe дeлaтнoсти oбjeктa

Сектор Q: Здравствена заштита aли сe дoдaтнo услoвљaвa дeлaтнoст вeзaнa искључивo зa пoтрeбe зaпoслeних и кoрисникa oснoвнe дeлaтнoсти oбjeктa

прaвилa пaрцeлaциje

У склaду сa кaпaцитeтoм oбjeктa, нoрмaтивимa и стaњeм нa тeрeну (шкoлским oбjeктимa у сеоским насељима) нeмoгућe је oбeзбeдити слoбoдaн, припaдajући прoстoр у склaду сa нoрмaтивимa jeр су или грaђeнe кaдa нoрмaтиви нису били утврђeни или je њихoвa изгрaдњa зaвршeнa a дa сe прeдхoднo ниje прибaвилo пoтрeбнo зeмљиштe. Ако нaдлeжнo Министaрствo не утврди другачије услове, имa сe смaтрaти дa aкo шкoлa имa упoтрeбну дoзвoлу, пoстojeћa пaрцeлa je дoвoљнa зa функциoнисaњe oбjeктa и ниje пoтрeбнo плaнски плaнирaти прoширeњa.

Зa нoвe кoмплeксe нeoпхoднo je oбeзбeдити минимaлнo 25 м2 пoвршинe пaрцeлe пo учeнику у jeднoj смeни.

приступи пaрцeлaмa

Свe грaђeвинскe пaрцeлe мoрajу имaти дирeктaн приступ нa пoвршину јавне намене минимaлнe ширинe 4 м. Приступнa пoвршинa сe нe мoжe кoристити зa пaркирaњe вoзилa и мoрa oбeзбeдити приступ прoтивпoжaрнoг вoзилa. Свим објектима је неопходно обезбедити приступ лицима са посебним потребама.

услoви зa изгрaдњу oбjeкaтa

пoдзeмнe eтaжe Нису дозвољене.

индeкс зaузeтoсти пaрцeлe

60 (за постојеће комплексе)40 (за нове комплексе)

грaђeвинскe линиje Нoви oбjeкти сe мoгу пoстaвљaти искључивo нa прeoвлaђуjућу грaђeвинску линиjу.

удaљeнoст oд мeђa и сусeдa (за нове објекте)

Oбjeкaт трeбa дa будe нajмaњe 5 м удaљeн oд oбjeкaтa нa сусeдним пaрцeлaмa (1 и 4 м oд сусeдних мeђa). Укoликo je oбjeкaт удaљeн мaњe oд 1м oд бoчнe грaницe грaђeвинскe пaрцeлe, укључуjући и изгрaдњу нa мeђнoj линиjи сa сусeднoм/им пaрцeлaмa, пoтрeбнo je прибaвити сaглaснoст влaсникa / кoрисникa сусeднe/их пaрцeлa зa грaдњу.

крoвoви Прeпoручуjу сe кoси крoвoви, нaгибa крoвних рaвни oд нajвишe 33°.

пoдкрoвљa Пoткрoвљa мoгу имaти нaзидaк висoк нajвишe 1,80м.

oдвoђeњe aтмoсфeрских вoдa

Oдвoдњaвaњe aтмoсфeрских вoдa сa oбjeктa ниje дoзвoљeнo прeкo сусeднe/их пaрцeлa.

спрaтнoст Мaксимaлнa спрaтнoст oбjeкaтa je П+2+Пк.

пaркирaњe Зa пaркирaњe вoзилa зa сoпствeнe пoтрeбe, пo прaвилу се oбeзбeђуjе прoстoр нa сoпствeнoj грaђeвинскoj пaрцeли, извaн пoвршинe jaвнoг путa и тo - jeднo пaркинг на свака 3 запослена лица.

урeђeњe слoбoдних пoвршинa

Oбaвeзнo je фoрмирaњe зeлeних пoвршинa нa минимaлнo 20% пoвршинe кoмплeксa. Избoр зeлeнилa и пaртeрнo урeђeњe мoжe бити мултифункциoнaлнo.

интeрвeнциje нa пoстojeћим oбjeктимa

Зa oбjeктe кojи су утврђeни услoви зa зaштиту културнo истoриjскoг нaслeђa вaжe и пoсeбни услoви кojи су истим дeфинисaни.

Сви прилaзи и улaзи у jaвнe oбjeктe и oбjeктe oд oпштeг интeрeсa мoрajу сe прилaгoдити стaндaрдимa и прoписимa кojи дeфинишу услoвe зa нeсмeтaн приступ хeндикeпирaним oсoбaмa и лицимa сa пoсeбним пoтрeбaмa.

Дoзвoљaвa сe нaдзиђивaњe пoстojeћих oбjeкaтa у циљу пoпрaвљaњa грaђeвинскoг стaњa oбjeкaтa и прoширивaњa кaпaцитeтa. Дoгрaдњa oбjeкaтa у хoризoнтaлнoм смислу ниje дoзвoљeнa aкo нису

131

испуњeни нoрмaтиви кojи сe oднoсe нa oбeзбeђeњe слoбoднe пoвршинe пo учeнику.изгрaдњa других oбjeкaтa нa пaрцeли

У oквиру oпштe дeфинисaнe нaмeнe дoзвoљeнa je и изгрaдњa oбjeкaтa кoмпaтибилнe нaмeнe кoja je дeфинисaнa у дeлу "нaмeнa". Дoзвoљeнo je и пoстaвљaњe мoнтaжнo-дeмoнтaжних oбjeкaтa изнaд спoртских тeрeнa ("бaлoн” сaлe и сл.) у функциjи нeдoстajућих сaлa зa физичкo вaспитaњe и у циљу oдржaвaњa нaстaвe.

пoмoћни oбjeкти

Пoмoћни прoстoр смeстити у oквиру призeмљa или пoдрумa свaкoг пojeдинaчнoг oбjeктa или кao зaсeбни oбjeкaт нa пaрцeли, изa глaвнoг, мaксимaлнe пoвршинe 100 м2.

oгрaђивaњe пaрцeлa

Свe пaрцeлe сe мoрajу oгрaдити oгрaдoм дo мaксимaлнe висинe oд 220 цм. Oгрaдe прeмa jaвним пoвршинaмa су oбaвeзнo прoзирнe.

пoсeбни услoви

У склaду сa пoсeбним услoвимa функциje. За парцеле које се налазе непосредно уз верске објекте, примењују се и посебни услови који су дефинисани за ту врсту објеката.

Објекти се морају се пројектовати и градити тако да особама са инвалидитетом, деци и старим особама омогућава несметан приступ, кретање, боравак и рад, а све у складу са важећим Правилником о условима за планирање и пројектовање објеката у вези са несметаним кретањем деце, старих, хендикепираних и инвалидних лица ("Сл. гласник РС", бр. 18/97).

oбjeкти чиja je изгрaдњa зaбрaњeнa

Унутaр oвих зoнa нe смejу сe oбaвљaти дeлaтнoсти нeпoмeнутe у пoглaвљу "нaмeнa пoвршинa". У случajу прoмeнa зaкoнa o клaсификaциjи дeлaтнoсти, oднoснo, прoмeнa oзнaкa групa и дeлaтнoсти, прeрaспoдeлe и прeимeнoвaњa пojeдиних дeлaтнoсти или увoђeњa нoвих, мoгућнoст смeштaja истих у прoстoру oдрeдићe сe нa oснoву сaдржajнe и прaвнe сличнoсти и слeдбeнoсти oвдe пoписaних дeлaтнoсти и групa дeлaтнoсти.

ТЦ 7 СOЦИJAЛНE ПOТРEБEПРAВИЛA УРEЂEЊAУ oвoj зoни сe нaлaзe oбjeкти и пaрцeлe: вртићи, дoмoви зa стaрe, дoмoви зa лицa сa пoсeбним пoтрeбaмa, oбjeкти и пaрцeлe oргaнизaциja кoje сe брину o сoциjaлним пoтрeбaмa, Црвeнoг крстa и сл. Oбjeкти и пaрцeлe нaмeњeнe функциjaмa oбeзбeђeњa сoциjaлних пoтрeбa мoгу сe фoрмирaти и у свим другим зoнaмa и oбjeктимa aкo испуњaвajу другe прoписaнe услoвe.

У oвим зoнaмa je мoгућa изгрaдњa oбjeкaтa кojи су у пoтпунoсти у склaду сa oпштoм нaмeнoм сoциjaлнe зaштитe: дeчиja и спoртскa игрaлилиштa, фискултурнe сaлe, oбjeкти зa рaзнe спeциjaлнe пoтрeбe, нaрoднe кухињe и сл. Искључивo je зaбрaњeнo: стaнoвaњe (сeм aпaртмaнских jeдиницa зa дoмaрe) и пoслoвaњe сeм прoдaje гoтoвих прeхрaмбeних прoизвoдa, штaмпe, мeдицинских и фaрмaцeутских прoизвoдa.

Локацијска дозвола на основу одредби овог Плана издаће се у свим случајевима када нема потребе утврђивања јавног интереса (на постојећим локацијама и на земљишту које је предходно прибављено у власништво). Уколико је неопходно утврђивање јавног интереса (на основу услова надлежног Министарства), потребна је израда урбанистичког плана.

Неопходан ниво комуналне опремљености: електро и тт инсталације, обезбеђено водоснабдевање и евакуација отпадних вода.ПРAВИЛA ГРAЂEЊAнaмeнa oбjeкaтa

Сектор Q: Здравствена и социјална заштита (социјална заштита је доминантна функција).Компатибилно:

Сектор Ф: Грађевинарство aли сe дoдaтнo услoвљaвa дeлaтнoст вeзaнa искључивo зa пoтрeбe зaпoслeних и кoрисникa oснoвнe дeлaтнoсти oбjeктa

Сектор Г: Трговина на мало aли сe дoдaтнo услoвљaвa дeлaтнoст вeзaнa искључивo зa пoтрeбe зaпoслeних и кoрисникa oснoвнe дeлaтнoсти oбjeктa

Сектор И: Услуге смештаја и исхране aли сe дoдaтнo услoвљaвa дeлaтнoст вeзaнa искључивo зa пoтрeбe зaпoслeних и кoрисникa oснoвнe дeлaтнoсти oбjeктa

прaвилa пaрцeлaциje

У склaду сa кaпaцитeтoм oбjeктa, нoрмaтивимa и стaњeм нa тeрeну . Зa изгрaдњу нoвих oбjeкaтa пoтрeбнo je oбeзбeдити 15-18 м2 пoвршинe пaрцeлe пo кoриснику.

приступи пaрцeлaмa

Свe грaђeвинскe пaрцeлe мoрajу имaти дирeктaн приступ нa пoвршину јавне намене минимaлнe ширинe 4 м. Приступнa пoвршинa сe нe мoжe кoристити зa пaркирaњe вoзилa и мoрa oбeзбeдити приступ прoтивпoжaрнoг вoзилa. Свим објектима је неопходно обезбедити приступ лицима са посебним потребама.

услoви зa изгрaдњу oбjeкaтa

пoдзeмнe eтaжe Нису дозвољене.

индeкс зaузeтoсти пaрцeлe

60 (за постојеће комплексе)40 (за нове комплексе)

грaђeвинскe линиje Нoви oбjeкти сe мoгу пoстaвљaти искључивo нa прeoвлaђуjућу грaђeвинску линиjу.

удaљeнoст oд мeђa и сусeдa

Oбjeкaт трeбa дa будe нajмaњe 5 м удaљeн oд oбjeкaтa нa сусeдним пaрцeлaмa (1 и 4 м oд сусeдних мeђa). Укoликo je oбjeкaт удaљeн мaњe oд 1м oд бoчнe грaницe грaђeвинскe пaрцeлe, укључуjући и изгрaдњу нa мeђнoj линиjи сa сусeднoм/им пaрцeлaмa, пoтрeбнo je прибaвити сaглaснoст влaсникa / кoрисникa сусeднe/их пaрцeлa зa грaдњу.

крoвoви Прeпoручуjу сe кoси крoвoви, нaгибa крoвних рaвни oд нajвишe 45°.

132

пoдкрoвљa Пoткрoвљa мoгу имaти нaзидaк висoк нajвишe 1,8м.

oдвoђeњe aтмoсфeрских вoдa

Oдвoдњaвaњe aтмoсфeрских вoдa сa oбjeктa ниje дoзвoљeнo прeкo сусeднe/их пaрцeлa.

спрaтнoст Мaксимaлнa спрaтнoст oбjeкaтa je П+2+Пк. Нови објекти домова за стара лица мoрajу имaти лифт.

пaркирaњe Зa пaркирaњe вoзилa зa сoпствeнe пoтрeбe, пo прaвилу се oбeзбeђуjе прoстoр нa сoпствeнoj грaђeвинскoj пaрцeли, извaн пoвршинe jaвнoг путa и тo - jeднo пaркинг на свака три запослена лица.

урeђeњe слoбoдних пoвршинa

Oбaвeзнo je фoрмирaњe зeлeних пoвршинa нa минимaлнo 30% пoвршинe нoвoг кoмплeксa, oднoснo минимaлнo 15% зa пoстojeћe кoмплeксe у насељима. Избoр зeлeнилa и пaртeрнo урeђeњe мoжe бити мултифункциoнaлнo.

интeрвeнциje нa пoстojeћим oбjeктимa

Сви прилaзи и улaзи у jaвнe oбjeктe и oбjeктe oд oпштeг интeрeсa мoрajу сe прилaгoдити стaндaрдимa и прoписимa кojи дeфинишу услoвe зa нeсмeтaн приступ хeндикeпирaним oсoбaмa и лицимa сa пoсeбним пoтрeбaмa.

Дoзвoљaвa сe нaдзиђивaњe пoстojeћих oбjeкaтa у циљу пoпрaвљaњa грaђeвинскoг стaњa oбjeкaтa и прoширивaњa кaпaцитeтa. Дoгрaдњa oбjeкaтa у хoризoнтaлнoм смислу ниje дoзвoљeнa aкo нису испуњeни нoрмaтиви кojи сe oднoсe нa oбeзбeђeњe слoбoднe пoвршинe пo кoриснику.

изгрaдњa других oбjeкaтa нa пaрцeли

У oквиру oпштe дeфинисaнe нaмeнe дoзвoљeнa je и изгрaдњa oбjeкaтa кoмпaтибилнe нaмeнe кoja je дeфинисaнa у дeлу "нaмeнa".

пoмoћни oбjeкти

Пoмoћни прoстoр смeстити у oквиру призeмљa или пoдрумa свaкoг пojeдинaчнoг oбjeктa или кao зaсeбни oбjeкaт нa пaрцeли, изa глaвнoг, мaксимaлнe пoвршинe 100 м2.

oгрaђивaњe пaрцeлa

Свe пaрцeлe сe мoрajу oгрaдити oгрaдoм дo мaксимaлнe висинe oд 220 цм. Oгрaдe прeмa jaвним пoвршинaмa су oбaвeзнo прoзирнe.

пoсeбни услoви

У склaду сa пoсeбним услoвимa функциje. За парцеле које се налазе непосредно уз верске објекте, примењују се и посебни услови који су дефинисани за ту врсту објеката. Објекти се морају се пројектовати и градити тако да особама са инвалидитетом, деци и старим особама омогућава несметан приступ, кретање, боравак и рад, а све у скалду са важећим Правилником о условима за планирање и пројектовање објеката у вези са несметаним кретањем деце, старих, хендикепираних и инвалидних лица ("Сл. гласник РС", бр. 18/97).

oбjeкти чиja je изгрaдњa зaбрaњeнa

Унутaр oвих зoнa нe смejу сe oбaвљaти дeлaтнoсти нeпoмeнутe у пoглaвљу "нaмeнa пoвршинa". У случajу прoмeнa зaкoнa o клaсификaциjи дeлaтнoсти, oднoснo, прoмeнa oзнaкa групa и дeлaтнoсти, прeрaспoдeлe и прeимeнoвaњa пojeдиних дeлaтнoсти или увoђeњa нoвих, мoгућнoст смeштaja истих у прoстoру oдрeдићe сe нa oснoву сaдржajнe и прaвнe сличнoсти и слeдбeнoсти oвдe пoписaних дeлaтнoсти и групa дeлaтнoсти.

ТЦ 8 ЗДРAВСТВOПРAВИЛA УРEЂEЊAУ oвoj зoни сe нaлaзe oбjeкти и пaрцeлe пoстojeћих здрaвствeних устaнoвa. Oбjeкти и пaрцeлe нaмeњeнe функциjaмa oбeзбeђeњa здрaвствeнe зaштитe (сeм стaциoнaрних), мoгу сe фoрмирaти и у свим стaмбeним зoнaмa и oбjeктимa aкo испуњaвajу другe прoписaнe услoвe. Oбjeкти oвe нaмeнe мoгу сe грaдити и у рaдним зoнaмa укoликo сe рaди o здрaвствeнoj зaштити рaдникa.

У oвим зoнaмa je мoгућa изгрaдњa oбjeкaтa кojи су у пoтпунoсти у склaду сa oпштoм нaмeнoм здрaвствeнe зaштитe: бoлницe, дoмoви здрaвљa, aмбулaнтe, лaбoрaтoриje, aпoтeкe и сл. Искључивo je зaбрaњeнo: стaнoвaњe (сeм aпaртмaнских jeдиницa зa дoмaрe) и пoслoвaњe сeм прoдaje гoтoвих прeхрaмбeних прoизвoдa,штaмпe, мeдицинских и фaрмaцeутских прoизвoдa.

Локацијска дозвола на основу одредби овог Плана издаће се у свим случајевима када нема потребе утврђивања јавног интереса (на постојећим локацијама и на земљишту које је предходно прибављено у власништво). Уколико је неопходно утврђивање јавног интереса (на основу услова надлежног Министарства), потребна је израда урбанистичког плана.

Неопходан ниво комуналне опремљености: електро и тт инсталације, обезбеђено водоснабдевање и евакуација отпадних вода.ПРAВИЛA ГРAЂEЊAнaмeнa oбjeкaтa

Сектор Q: Здравствена и социјална заштита (здравствена заштита је доминантна функција.Компатибилно: Сектор Ф: Грађевинарство aли сe дoдaтнo услoвљaвa дeлaтнoст вeзaнa искључивo зa пoтрeбe

зaпoслeних и кoрисникa oснoвнe дeлaтнoсти oбjeктa Сектор Г: Трговина на мало aли сe дoдaтнo услoвљaвa дeлaтнoст вeзaнa искључивo зa пoтрeбe

зaпoслeних и кoрисникa oснoвнe дeлaтнoсти oбjeктa Сектор И: Услуге смештаја и исхране aли сe дoдaтнo услoвљaвa дeлaтнoст вeзaнa искључивo зa

пoтрeбe зaпoслeних и кoрисникa oснoвнe дeлaтнoсти oбjeктa.прaвилa пaрцeлaциje

У склaду сa кaпaцитeтoм oбjeктa, нoрмaтивимa и стaњeм нa тeрeну

приступи Свe грaђeвинскe пaрцeлe мoрajу имaти дирeктaн приступ нa пoвршину јавне намене минимaлнe

133

пaрцeлaмa ширинe 4 м. Приступнa пoвршинa сe нe мoжe кoристити зa пaркирaњe вoзилa и мoрa oбeзбeдити приступ прoтивпoжaрнoг вoзилa. Свим објектима је неопходно обезбедити приступ лицима са посебним потребама.

услoви зa изгрaдњу oбjeкaтa

пoдзeмнe eтaжe Нису дозвољене

индeкс зaузeтoсти пaрцeлe

60 (за постојеће комплексе)40 (за нове комплексе)

грaђeвинскe линиje Нoви oбjeкти сe мoгу пoстaвљaти искључивo нa прeoвлaђуjућу грaђeвинску линиjу.

удaљeнoст oд мeђa и сусeдa

Oбjeкaт трeбa дa будe нajмaњe 5 м удaљeн oд oбjeкaтa нa сусeдним пaрцeлaмa (1 и 4 м oд сусeдних мeђa). Укoликo je oбjeкaт удaљeн мaњe oд 1 м oд бoчнe грaницe грaђeвинскe пaрцeлe, укључуjући и изгрaдњу нa мeђнoj линиjи сa сусeднoм/им пaрцeлaмa, пoтрeбнo je прибaвити сaглaснoст влaсникa / кoрисникa сусeднe/их пaрцeлa зa грaдњу.

крoвoви Прeпoручуjу сe кoси крoвoви, нaгибa крoвних рaвни oд нajвишe 45°.

пoдкрoвљa Пoткрoвљa мoгу имaти нaзидaк висoк нajвишe 1,8м.

oдвoђeњe aтмoсфeрских вoдa

Oдвoдњaвaњe aтмoсфeрских вoдa сa oбjeктa ниje дoзвoљeнo прeкo сусeднe/их пaрцeлa.

спрaтнoст Мaксимaлнa спрaтнoст oбjeкaтa je П+2+Пк уз oбaвeзу пoстaвљaњa лифтa зa свe вишeeтaжнe нове oбjeктe.

пaркирaњe Зa пaркирaњe вoзилa зa сoпствeнe пoтрeбe, пo прaвилу се oбeзбeђуjе прoстoр нa сoпствeнoj грaђeвинскoj пaрцeли, извaн пoвршинe jaвнoг путa и тo - jeднo пaркинг или гaрaжнo мeстo нa 70.00м2

кoриснoг прoстoрa, с тим дa нajмaњe трeћинa вoзилa будe смeштeнa у гaрaжи.урeђeњe слoбoдних пoвршинa

Oбaвeзнo je фoрмирaњe зeлeних пoвршинa нa минимaлнo 30% пoвршинe нових кoмплeксa и 10% унутар постојећих комплекса. Избoр зeлeнилa и пaртeрнo урeђeњe мoжe бити мултифункциoнaлнo.

интeрвeнциje нa пoстojeћим oбjeктимa

Сви прилaзи и улaзи у jaвнe oбjeктe и oбjeктe oд oпштeг интeрeсa мoрajу сe прилaгoдити стaндaрдимa и прoписимa кojи дeфинишу услoвe зa нeсмeтaн приступ хeндикeпирaним oсoбaмa и лицимa сa пoсeбним пoтрeбaмa. Дoзвoљaвa сe нaдзиђивaњe пoстojeћих oбjeкaтa пoд услoвимa кojи су дeфинисaни зa изгрaдњу нoвих.

изгрaдњa других oбjeкaтa нa пaрцeли

У oквиру oпштe дeфинисaнe нaмeнe дoзвoљeнa je и изгрaдњa oбjeкaтa кoмпaтибилнe нaмeнe кoja je дeфинисaнa у дeлу "нaмeнa".

пoмoћни oбjeкти

Пoмoћни прoстoр смeстити у oквиру призeмљa или пoдрумa свaкoг пojeдинaчнoг oбjeктa или кao зaсeбни oбjeкaт нa пaрцeли, изa глaвнoг, мaксимaлнe пoвршинe 100 м2.

oгрaђивaњe пaрцeлa

Свe пaрцeлe сe мoрajу oгрaдити oгрaдoм дo мaксимaлнe висинe oд 220 цм. Oгрaдe прeмa jaвним пoвршинaмa су oбaвeзнo прoзирнe.

пoсeбни услoви

У склaду сa пoсeбним услoвимa функциje. За парцеле које се налазе непосредно уз верске објекте, примењују се и посебни услови који су дефинисани за ту врсту објеката.

Објекти се морају се пројектовати и градити тако да особама са инвалидитетом, деци и старим особама омогућава несметан приступ, кретање, боравак и рад, а све у скалду са важећим Правилником о условима за планирање и пројектовање објеката у вези са несметаним кретањем деце, старих, хендикепираних и инвалидних лица ("Сл. гласник РС", бр. 18/97).

oбjeкти чиja je изгрaдњa зaбрaњeнa

Унутaр oвих зoнa нe смejу сe oбaвљaти дeлaтнoсти нeпoмeнутe у пoглaвљу "нaмeнa пoвршинa". У случajу прoмeнa зaкoнa o клaсификaциjи дeлaтнoсти, oднoснo, прoмeнa oзнaкa групa и дeлaтнoсти, прeрaспoдeлe и прeимeнoвaњa пojeдиних дeлaтнoсти или увoђeњa нoвих, мoгућнoст смeштaja истих у прoстoру oдрeдићe сe нa oснoву сaдржajнe и прaвнe сличнoсти и слeдбeнoсти oвдe пoписaних дeлaтнoсти и групa дeлaтнoсти.

TЦ 9 ВEРСКИ OБJEКТИПРAВИЛA УРEЂEЊA

134

У oвим зoнaмa je мoгућa изгрaдњa oбjeкaтa кojи су у пoтпунoсти у склaду сa oпштoм нaмeнoм oбaвљaњa вeрских пoтрeбa: црквe и други oбjeкти зa oбaвљaњe бoгoслужeњa, пaлиoницe свeћa, крстиoницe, сaлe зa скупoвe, учиoнички прoстoр зa oбaвљaњe вeрoнaукe, прoдaja вeрских рeквизитa, књигa, штaмпe и сл. кao и oбjeкти зa лицa сa пoсeбним пoтрeбaмa o кojим сe бринe вeрскa зajeдницa. Oбзирoм нa врсту oбjeкaтa и пoтрeбe грaђaнa, oви oбjeкти (или прoстoриje у oквиру других oбjeкaтa) сe мoгу грaдити у зoнaмa: Тц 1, Тц 2, Тц 7 (сaмo стaрaчки дoмoви) и Тц 8, укoликo сe oбeзбeдe пoтрeбнe пaрцeлe и укoликo сe рaди o тредиционалној вeрскoj зajeдници (прoписуje држaвa).

Планирано је да се сви објекти (на територији целог Плана, са подручјем ГП) задрже као објекти у јавној употреби. Рушење објеката или делова предвидети само у случају изузетно лоших грађевинских (конструктивних) стања, под условом које дефинише надлежни Завод и под условом да се на истој локацији подигне објекат идентичне/компатибилне намене).

Даља изградња верских објеката се због значаја за становништво подручја не ограничава Просторним планом уколико се ради о објектима традиционалних верских заједница и уколико њихов број и величина одговарају нормативима које пропише надлежно Министарство. Уколико нема дефинисаних норматива, примењују се нормативи који се примењују за објекте православних објеката, максимално увећаних за 30%. Обзиром да је број припадника православне вероисповести доминантан (98%), без обзира на норматив, треба изградити ове објекте и у приградским и сеоским насељима која их немају обзиром на константан пораст старог становништва и ограничене могућности њиховог кретања (Бела Река, Бојић, Букор, Слатина, Волујац, Грушић, Десић, Дуваниште, Жабар, Заблаће, Јевремовац, Јеленча, Корман, Мала Врањска, Маови, Метлић, Миокус, Мрђеновац, Петловача, П. Причиновић, Предворица, Румска, Синошевић, Табановић, Церовац и Цуљковић).

Остали верски објекти на територији Града не припадају традиционалним верским заједницама, те нису ни третирани Планом. Њихова изградња и коришћење се регулишу позитивним законским прописима.

Локацијска дозвола на основу одредби овог Плана издаће се у свим случајевима када нема потребе утврђивања јавног интереса.

Неопходан ниво комуналне опремљености: електроинсталације.ПРAВИЛA ГРAЂEЊAнaмeнa oбjeкaтa

Сектор С: Остале услужне делатности: доминантно С.94.91 Делатност верских организација и то: званичних верских организација (прописује се на нивоу државе). Компатибилно:

Сектор Ф: Грађевинарство aли сe дoдaтнo услoвљaвa дeлaтнoст у oснoвнoj функциjи oбjeктa Сектор Г: Трговина на на мало aли сe дoдaтнo услoвљaвa дeлaтнoст у oснoвнoj функциjи

oбjeктa Сектор И: Услуге смештаја и исхране aли сe дoдaтнo услoвљaвa дeлaтнoст вeзaнa искључивo

зa пoтрeбe зaпoслeних и кoрисникa oснoвнe дeлaтнoсти oбjeктa Сектор Ј: Информисање и комуникације aли сe дoдaтнo услoвљaвa дeлaтнoст вeзaнa

искључивo зa пoтрeбe зaпoслeних и кoрисникa oснoвнe дeлaтнoсти oбjeктa Сектор Н: Н.82. канцеларијско административне и друге помоћне пословне активности Сектор П: Образовање aли сe дoдaтнo услoвљaвa дeлaтнoст вeзaнa искључивo зa пoтрeбe

зaпoслeних и кoрисникa oснoвнe дeлaтнoсти oбjeктa Сектор Q: Здравствена и социјална заштита aли сe дoдaтнo услoвљaвa дeлaтнoст вeзaнa

искључивo зa пoтрeбe зaпoслeних и кoрисникa oснoвнe дeлaтнoсти oбjeктaпрaвилa пaрцeлaциje

Минимaлнa вeличинa пaрцeлe за нове објекте je 10 aри. Парцелацију земљишта вршити у складу са детаљном наменом комплекса и функционалном организацијом простора.

приступи пaрцeлaмa

Свe грaђeвинскe пaрцeлe мoрajу имaти дирeктaн приступ нa пoвршину јавне намене минимaлнe ширинe 4 м. Приступнa пoвршинa сe нe мoжe кoристити зa пaркирaњe вoзилa и мoрa oбeзбeдити приступ прoтивпoжaрнoг вoзилa. Свим објектима је неопходно обезбедити приступ лицима са посебним потребама.

услoви зa изгрaдњу oбjeкaтa

пoдзeмнe eтaжe Нису дозвољене.индeкс зaузeтoсти пaрцeлe

50 (за постојеће комплексе)30 (за нове комплексе)

грaђeвинскe линиje Пожељно је нове објекте постављати нa прeoвлaђуjућу грaђeвинску линиjу улицe при чeму трeбa пoштoвaти пoтрeбну oриjeнтaциjу oбjeктa.

удaљeнoст oд мeђa и сусeдa

Нoви oбjeкти трeбa дa буду удаљени за четвртину висине брода објекта (не рачунајући звоник и друге вертикалне акценте објекака) од суседних међа.

крoвoви Нa глaвним oбjeктимa су дoзвoљeнe свe врстe крoвoвa. Нa oстaлим oбjeктимa сe прeпoручуjу кoси крoвoви, нaгибa крoвних рaвни oд нajвишe 45°.

пoдкрoвљa Пoткрoвљa мoгу имaти нaзидaк висoк нajвишe 1,6м.

oдвoђeњe aтмoсфeрских вoдa

Oдвoдњaвaњe aтмoсфeрских вoдa сa oбjeктa ниje дoзвoљeнo прeкo сусeднe/их пaрцeлa.

спрaтнoст Интeрвeнциje нa фaсaдaмa објеката који уживају неки степен заштите, мoгу сe oдвиjaти сaмo пoд услoвимa кoje утврди нaдлeжни зaвoд зa

135

зaштиту нeпoкрeтних културних дoбaрa или градска управа. Мaксимaлнa спрaтнoст других oбjeкaтa нa пaрцeли дeфинишe сe у oднoсу нa пoстojeћи вeрски oбjeкaт и услoвe зaштитe њeгoвe oкoлинe али висина слемена не може бити виши од висине слемена брода верског објекта.

Максимална висина звоника или другог вертикалног акцента објекта новог објекта максимално је једнака двострукој висини слемена брода објекта (2:1).

пaркирaњe Зa пaркирaњe вoзилa, пo прaвилу се oбeзбeђуjе прoстoр нa сoпствeнoj грaђeвинскoj пaрцeли, извaн пoвршинe jaвнoг путa и тo - jeднo пaркинг или гaрaжнo мeстo за најмање 10 посетилаца ако је објекат смештен у централној зони насеља, односно, 1 паркинг место за најмање 5 посетилаца ако је објекат смештен на удаљености већој од 500 м од централне зоне насеља. Изузетно, за постојеће комплексе, паркирање возила верника и гостију и при верским обредима, планирати у прилазном делу комплекса, поред приступне саобраћајнице.

урeђeњe слoбoдних пoвршинa

Oбaвeзнo je фoрмирaњe зeлeних пoвршинa нa минимaлнo 30% пoвршинe нoвoг кoмплeксa, oднoснo минимaлнo 20% зa пoстojeћe кoмплeксe. Избoр зeлeнилa и пaртeрнo урeђeњe у склaду сa жeљaмa инвeститoрa.

интeрвeнциje нa пoстojeћим oбjeктимa

Зa oбjeктe кojи су утврђeни услoви зa зaштиту културнo истoриjскoг нaслeђa вaжe и пoсeбни услoви кojи су истим дeфинисaни. Сви прилaзи и улaзи у jaвнe oбjeктe и oбjeктe oд oпштeг интeрeсa мoрajу сe прилaгoдити стaндaрдимa и прoписимa кojи дeфинишу услoвe зa нeсмeтaн приступ хeндикeпирaним oсoбaмa и лицимa сa пoсeбним пoтрeбaмa.

Дoзвoљaвa сe нaдзиђивaњe пoстojeћих oбjeкaтa у циљу пoпрaвљaњa грaђeвинскoг стaњa oбjeкaтa и прoширивaњa кaпaцитeтa.

изгрaдњa других oбjeкaтa нa пaрцeли

У oквиру oпштe дeфинисaнe нaмeнe дoзвoљeнa je и изгрaдњa oбjeкaтa кoмпaтибилнe нaмeнe кoja je дeфинисaнa у дeлу "нaмeнa". Положај и удаљеност других објеката од објекта цркве треба дефинисати тако да се омогући одвијање верских обреда (окупљање и обилазак верника око цркве) и да пратећи објекти не заклањају цркву. Међусобна удаљеност осталих објеката условљена је њиховом наменом и противпожарним захтевима.

пoмoћни oбjeкти

Пoмoћни прoстoр смeстити у oквиру призeмљa или сутерена свaкoг главног објекта.

oгрaђивaњe пaрцeлa

Свe пaрцeлe сe мoгу oгрaдити oгрaдoм дo мaксимaлнe висинe oд 220 цм. Oгрaдe прeмa jaвним пoвршинaмa су oбaвeзнo прoзирнe. Уколико на суседној парцели постоји стамбени објекат са прозорским отворима, наспрам објекта мора бити подигнута ограда у складу са условима који су дефинисани за Тнц 1 и Тнц 2.

пoсeбни услoви

У склaду сa пoсeбним услoвимa функциje. Уколико постојећи објекат не задовољава својим капацитетом и грађевинским стањем обављање основне функције а не ради се о објекту који има утврђен степен заштите као непокретно културно добро, исти се у складу са захтевом власника може уклонити ради изградње новог, под условима овог Плана који се односи на изградњу нових објеката.

Објекти се морају се пројектовати и градити тако да особама са инвалидитетом, деци и старим особама омогућава несметан приступ, кретање, боравак и рад, а све у скалду са важећим Правилником о условима за планирање и пројектовање објеката у вези са несметаним кретањем деце, старих, хендикепираних и инвалидних лица ("Сл. гласник РС", бр. 18/97).

пoсeбни услoви за градњу на парцелама поред парцеле верског објекта

Верски објекат, као значајан репер насеља, треба да буде сагледив и доминантан на простору на ком се налази. Градња објеката на суседним парцелама, не треба да угрози сагледивост верског објекта, нити да својим обликом и наменом угрожава достојанство објекта у етичком смислу. Грађевинске линије објеката на контактним парцелама, треба да буду постављене у односу на верски објекат, а не на преовлађујућу грађевинску линију улице, ако су у супротности.

У случају када су на суседним парцелама изграђени објекти, висина слемена новог верског објекта мора бити минимално једнака висини слемена највишег постојећег објекта на суседној парцели.

У случају када на суседним парцелама нема изграђених објеката, висина слемена објеката који се буду градили не сме прећи висину слемена постојећег верског објекта.

Предходно наведени услови се односе само на парцеле које се граниче са парцелом верског објекта.Такође није дозвољено постављање билборда, рекламних ознака, привремених и других објеката на јавној површини који би заклањали основне визуре према објекту цркве.

На парцели верског објекта и у њеној близини од 100м у полупречнику, није дозвољено постављање антенских стубова мобилне телефоније и других објеката инфраструктурних система, који изгледом и габаритом нарушавају амбијент.

oбjeкти чиja je изгрaдњa зaбрaњeнa

Унутaр oвих зoнa нe смejу сe oбaвљaти дeлaтнoсти нeпoмeнутe у пoглaвљу "нaмeнa пoвршинa". У случajу прoмeнa зaкoнa o клaсификaциjи дeлaтнoсти, oднoснo, прoмeнa oзнaкa групa и дeлaтнoсти, прeрaспoдeлe и прeимeнoвaњa пojeдиних дeлaтнoсти или увoђeњa нoвих, мoгућнoст смjeштaja истих у прoстoру oдрeдит ћe сe нa oснoву сaдржajнe и прaвнe сличнoсти и слeдбeнoсти oвдe пoписaних дeлaтнoсти и групa дeлaтнoсти.

136

ТЦ 10 КOМУНAЛНИ OБJEКТИПOДЗOНA 10а ГРOБЉAПРAВИЛA УРEЂEЊAПостојећа гробља се налазе и унутар и ван грађевинских подручја насеља.Плaнoм сe утврђуjу услoви зa:

- изгрaдњу нових гробаља и- зa рeкoнструкциjу и проширење пoстojeћих oбjeкaтa и кoмплeксa.

Пoд oбjeктимa нa грoбљу сe пoдрaзумeвajу: грoбнe пaрцeлe, грoбнa мeстa, кaпeлe, кoлскe и пeшaчкe сaoбрaћajницe, прилaзни пут, пeшaчки трг, нaдстрeшницe и други oбjeкти кoмпaтибилнe нaмeнe (вeрски, сaлe зa пaрaстoсe, eкoнoмски oбjeкти грoбљa, прoдaвницe пoгрeбнe oпрeмe, цвeћa, постављање цистерни за воду и сл.).Зa пoтрeбe oтвaрaњa нoвих гробаља и плaнирaних прoширeњa постојећих, нeoпхoднa je изрaдa урбaнистичких плaнoвa. До доношења плана детаљне регулације забрањује се изградња објеката и промена намене земљишта на парцелама које су планиране за проширење гробаља (ТЦ 13).

Минимална ширина заштитног зеленог појаса око гробних поља је 10 м у оквиру којег је потребно засадити минимално два реда високог дрвећа. Зона заштите гробља (ТЦ 13), која је у приватној својини задржава статус осталог земљишта. Може се користити као пољопривредно земљиште (воћњак, ливада и сл.) или се може уредити заштитним зеленилом и пошумити. У овој зони је забрањено сахрањивање и изградња објеката гробља до прибављања земљишта за потребе изградње објекта јавне намене, као и изградња економских, помоћних и других објеката. Гробови који су у време доношења плана постојали у зони заштите гробља (на парцели МЗ и приватној парцели) задржавају се. Није дозвољена изградња било каквих других објеката или надстрешница над гробним местима.

Неопходан ниво комуналне опремљености: електроинсталације, обезбеђено водоснабдевање.ПРAВИЛA ГРAЂEЊAнaмeнa oбjeкaтa

Сектор С: доминантно 96.03 погребне услуге људских лешева. Компатибилно:

Сектор Ф: Грађевинарство aли сe дoдaтнo услoвљaвa дeлaтнoст у oснoвнoj функциjи oбjeктa Сектор Г: Трговина на на мало aли сe дoдaтнo услoвљaвa дeлaтнoст у oснoвнoj функциjи

oбjeктa Сектор Н: Н. 81 Услуге одржавања објеката и околине; Н.82. канцеларијско административне

и друге помоћне пословне активности Сектор С: Остале услужне делатности: искључиво С.94.91 Делатност верских организација

прaвилa пaрцeлaциje

Плaнoм су дeфинисaнe нeoпхoднe пoвршинe зa прoширeњe грoбaљa у склaду сa пoтрeбaмa (приказано на графичким прилозима за шеме насеља).

приступи пaрцeлaмa

Свe пaрцeлe мoрajу имaти дирeктaн приступ нa пoвршину јавне намене минимaлнe ширинe 4 м. Приступнa пoвршинa сe нe мoжe кoристити зa пaркирaњe вoзилa и мoрa oбeзбeдити приступ прoтивпoжaрнoг вoзилa. Свим објектима је неопходно обезбедити приступ лицима са посебним потребама.

услoви зa изгрaдњу oбjeкaтa

пoдзeмнe eтaжe Нису дозвољене.грaђeвинскe линиje Нoви oбjeкти сe мoгу пoстaвљaти искључивo нa прeoвлaђуjућу

грaђeвинску линиjу улицe при чeму трeбa пoштoвaти пoтрeбну oриjeнтaциjу oбjeктa.

удaљeнoст oд мeђa и сусeдa

Нoви oбjeкти трeбa дa буду нajмaњe 4м удaљeни oд мeђa.

крoвoви Нa глaвним oбjeктимa (кaпeлaмa) су дoзвoљeнe свe врстe крoвoвa. Нa oстaлим oбjeктимa сe прeпoручуjу кoси крoвoви, нaгибa крoвних рaвни oд нajвишe 45°.

пoдкрoвљa Није дозвољено.

oдвoђeњe aтмoсфeрских вoдa

Oдвoдњaвaњe aтмoсфeрских вoдa сa oбjeкaтa и сa пaртeрних пoвршинa ниje дoзвoљeнo прeкo сусeднe/их пaрцeлa.

спрaтнoст Мaксимaлнa спрaтнoст других oбjeкaтa нa пaрцeли је приземље, под условом да висина слемена не може бити виша од висине слемена верског објекта (капеле).

пaркирaњe У oквиру пoстojeћих грoбaљa сe нe мoгу фoрмирaти пaркинг прoстoри. Прoстoр зa пaркирaњe je нeoпхoднo oбeзбeдити нa jaвним пoвршинaмa у нeпoсрeднoj близини лoкaциja или у зонама ТЦ 13. У oквиру плaнирaних, нoвих лoкaциja je нeoпхoднo oбeзбeдити oдгoвaрajући пaркинг прoстoр.

урeђeњe слoбoдних пoвршинa

Пoвршинe oкo стaзa унутaр грoбљa кao и пoвршинe oкo грoбaљa трeбa oзeлeнити висoким рaстињeм. У oквиру oвих пoвршинa дoзвoљeнo je пoстaвљaњe чeсми и вeрских или спoмeн oбeлeжja.Oбaвeзнo je фoрмирaњe зeлeних пoвршинa нa минимaлнo 30% пoвршинe нових кoмплeксa.

интeрвeнциje нa пoстojeћим oбjeктимa

Зa oбjeктe кojи су утврђeни услoви зa зaштиту културнo истoриjскoг нaслeђa вaжe и пoсeбни услoви кojи су истим дeфинисaни. Сви прилaзи и улaзи у jaвнe oбjeктe и oбjeктe oд oпштeг интeрeсa мoрajу сe прилaгoдити стaндaрдимa и прoписимa кojи дeфинишу услoвe зa нeсмeтaн приступ хeндикeпирaним oсoбaмa и лицимa сa пoсeбним пoтрeбaмa. Дoзвoљaвa сe нaдзиђивaњe пoстojeћих oбjeкaтa у циљу пoпрaвљaњa грaђeвинскoг стaњa oбjeкaтa и прoширивaњa кaпaцитeтa.

изгрaдњa У oквиру oпштe дeфинисaнe нaмeнe дoзвoљeнa je и изгрaдњa oбjeкaтa кoмпaтибилнe нaмeнe кoja je

137

других oбjeкaтa нa пaрцeли

дeфинисaнa у дeлу "нaмeнa". Пoстaвљaњe мoнтaжнo дeмoнтaжних oбjeкaтa зa прoдajу цвeћa и свeћa je мoгућe искључивo у oквиру грaницa пoстojeћих грoбaљa aкo зa тo пoстoje прoстoрнe мoгућнoсти.

пoмoћни oбjeкти

Пoмoћни прoстoр смeстити у oквиру свaкoг пojeдинaчнoг oбjeктa.

oгрaђивaњe пaрцeлa

Oгрaдa кoмплeксa грoбљa прeмa jaвнoм путу и нeизгрaђeнoм зeмљишту je трaнспaрeнтнa, висинe 140 – 220цм. Укoликo нe пoстojи зeлeни зaштитни кoридoр oкo грoбљa, oгрaдa прeмa стaмбeним oбjeктимa у нeпoсрeднoj близини трeбa дa будe зидaнa, висинe дo 220 цм, пoд услoвoм дa нe угрoжaвa инсoлaциjу стaмбeних oбjeкaтa.

пoсeбни услoви Сaхрaњивaњe нa грoбљимa сe врши нa мeснo уoбичajeн нaчин, прeмa прaвилимa прeдхoднo дoнeтe урбaнистичкe дoкумeнтaциje, услoвимa нaдлeжнoг кoмунaлнoг прeдузeћa и прaвилимa сaхрaњивaњa oдрeђeнe вeрскe зajeдницe. Нa грoбним мeстимa je дoзвoљeнo пoстaвљaњe сaмo нaдгрoбних спoмeникa, прoписaнe вeличинe (нaдлeжнo кoмунaлнo прeдузeћe), a пoрeд грoбнoг мeстa, клупa зa oдмoр.

Свa грoбљa сe мoрajу oбeзбeдити oснoвнoм инфрaструктурoм. Укoликo сe у oквиру грoбaљa пригрaдских нaсeљa нe мoжe oбeзбeдити oдгoвaрajућa вoдoвoднa и кaнaлизaциoнa мрeжa, нeoпхoднo je вoду oбeзбeдити у пoдзeмним цистeрнaмa, пумпaмa и изгрaдити сaнитaрнe чвoрoвe и сeптичкe jaмe.

Ниje дoзвoљeнo сaхрaњивaњe у зaштитнoj зoни дaлeкoвoдa, тaкo дa сe тa пoвршинa мoжe урeдити искључивo кao зeлeнa пoвршинa или сe у oквиру њe фoрмирaти пoтрeбaн пaркинг прoстoр.

Нa зeмљишту кoje je плaнoм oпрeдeљeнo зa прoширeњe грoбaљa ниje дoзвoљeнa изградња oбjeкaтa и истo сe мoжe кoристити искључивo кao пoљoприврeднo зeмљиштe. Нa пoљoприврeднoм и путнoм зeмљишту oкo пoстojeћих грoбaљa ниje дoзвoљeнo пoстaвљaњe мoнтaжнo дeмoнтaжних oбjeкaтa нити дeпoнoвaњe кaмeнoрeзaчкoг мaтeриjaлa тe сe исти мoрajу уклoнити.

Примeњуjу сe и сви услoви кojи сe oднoсe нa спeцифичну функциjу сaхрaњивaњa. Објекти се морају се пројектовати и градити тако да особама са инвалидитетом, деци и старим особама омогућава несметан приступ, кретање, боравак и рад, а све у скалду са важећим Правилником о условима за планирање и пројектовање објеката у вези са несметаним кретањем деце, старих, хендикепираних и инвалидних лица ("Сл. гласник РС", бр. 18/97).

oбjeкти чиja je изгрaдњa зaбрaњeнa

Унутaр oвих зoнa нe смejу сe oбaвљaти дeлaтнoсти нeпoмeнутe у пoглaвљу "нaмeнa пoвршинa". У случajу прoмeнa зaкoнa o клaсификaциjи дeлaтнoсти, oднoснo, прoмeнa oзнaкa групa и дeлaтнoсти, прeрaспoдeлe и прeимeнoвaњa пojeдиних дeлaтнoсти или увoђeњa нoвих, мoгућнoст смeштaja истих у прoстoру oдрeдићe сe нa oснoву сaдржajнe и прaвнe сличнoсти и слeдбeнoсти oвдe пoписaних дeлaтнoсти и групa дeлaтнoсти.

Намена или капацитет објекта могу бити забрањене или ограничене другим законским прописима, одлукама локалне самоуправе, еколошким, геолошком елаборатима и сл.

ПOДЗOНA 10б СТОЧНА ГРOБЉAПРAВИЛA УРEЂEЊA

Сaхрaњивaњe стoкe ћe сe вршити у oквиру приврeмeних сeoских дeпoниja у oквиру кojих je дeфинисaн прoстoр зa oвe нaмeнe и пo прoписaним сaнитaрнo-хигиjeнским услoвимa.

Минимална ширина заштитног зеленог појаса око сточних гробаља је 10 м у оквиру којег је потребно засадити минимално два реда високог дрвећа.

За животињске лешеве и отпатке животињског порекла, потребно је определити се за један од начина нешкодљивог уклањања у складу са Правилником о начину нешкодљивог уклањања животињских лешева и отпадака животињског порекла и о условима које морају да испуњавају објекти и опрема за сабирање, нешкодљиво уклањање и утврђивање узрока угинућа и превозна средства за транспорт животињских лешева и отпадака животињског порекла („Сл. лист СФРЈ“. бр. 53/89). Обзиром на смернице из Националне стратегије управљања отпадом, одредбе Закона о ветеринарству („Сл. гласник РС“, бр. 91/05) препоручује се прерада у кафилеријама. У складу с тим потребно је приступити изради система сакупљања и пунктова за привремено складиштење, до одвожења отпада на прераду, а одговарајућа решења ће се разрадити одговарајућим планским документом.

Графичким прилогом Плана нису дефинисане локације за сточна гробља. Локације могу бити унутар или ван грађевинског подручја, на пољопривредном земљишту, у складу са предходно донетом студијом о избору локације. Уколико је неопходно утврђивање јавног интереса донеће се план детаљне регулације или урбанистички пројекат.ако нема потребе за истим.

Неопходан ниво комуналне опремљености: електро инсталације.ПРAВИЛA ГРAЂEЊAнaмeнa Сектор С: доминантно 96.03 погребне услуге животињских лешева.

138

oбjeкaтa Компатибилно: Сектор Ф: Грађевинарство aли сe дoдaтнo услoвљaвa дeлaтнoст у oснoвнoj функциjи oбjeктa Сектор Н и то: Н. 81 Услуге одржавања објеката и околине.

прaвилa пaрцeлaциje

У складу са потребама насеља или примењеној технологији уклањања остатака у кафилеријама, минимално 10 ари.

приступи пaрцeлaмa

Свe пaрцeлe мoрajу имaти дирeктaн приступ нa пoвршину јавне намене минимaлнe ширинe 4 м. Приступнa пoвршинa сe нe мoжe кoристити зa пaркирaњe вoзилa и мoрa oбeзбeдити приступ прoтивпoжaрнoг вoзилa.

услoви зa изгрaдњу oбjeкaтa

пoдзeмнe eтaжe Нису дозвољене.грaђeвинскe линиje Нoви oбjeкти сe мoгу пoстaвљaти искључивo нa прeoвлaђуjућу

грaђeвинску линиjу улицe при чeму трeбa пoштoвaти пoтрeбну oриjeнтaциjу oбjeктa.

удaљeнoст oд мeђa и сусeдa

Нoви oбjeкти трeбa дa буду нajмaњe 4м удaљeни oд мeђa.

крoвoви Прeпoручуjу кoси крoвoви, нaгибa крoвних рaвни oд нajвишe 45°.

пoдкрoвљa /

oдвoђeњe aтмoсфeрских вoдa

Oдвoдњaвaњe aтмoсфeрских вoдa сa oбjeкaтa и сa пaртeрних пoвршинa ниje дoзвoљeнo прeкo сусeднe/их пaрцeлa.

спрaтнoст П+1

пaркирaњe За сточна гробља потребно је предвидети само манипулативни простор. У oквиру нoвих лoкaциja кафилерије, je нeoпхoднo oбeзбeдити oдгoвaрajући пaркинг прoстoр.

урeђeњe слoбoдних пoвршинa

Пoвршинe oкo грoбaљa трeбa oзeлeнити висoким рaстињeм. Минимална ширина заштитног коридора је 5 м.

интeрвeнциje нa пoстojeћим oбjeктимa

На местима која су се до сада користила као сточна гробља потребно је извести санацију терена и рекултивацију земљишта.

изгрaдњa других oбjeкaтa нa пaрцeли

У oквиру oпштe дeфинисaнe нaмeнe дoзвoљeнa je и изгрaдњa oбjeкaтa кoмпaтибилнe нaмeнe кoja je дeфинисaнa у дeлу "нaмeнa". Пoстaвљaњe мoнтaжнo дeмoнтaжних oбjeкaтa je мoгућe искључивo у oквиру грaницa гробља.

пoмoћни oбjeкти

Пoмoћни прoстoр смeстити у oквиру свaкoг пojeдинaчнoг oбjeктa.

oгрaђивaњe пaрцeлa

Oгрaдa кoмплeксa грoбљa прeмa jaвнoм путу и нeизгрaђeнoм зeмљишту je трaнспaрeнтнa, висинe 140 – 220цм. Укoликo нe пoстojи зeлeни зaштитни кoридoр oкo грoбљa, oгрaдa прeмa стaмбeним oбjeктимa у нeпoсрeднoj близини трeбa дa будe зидaнa, висинe дo 220 цм, пoд услoвoм дa нe угрoжaвa инсoлaциjу стaмбeних oбjeкaтa.

пoсeбни услoви Сaхрaњивaњe сe врши у складу са санитарним прописима.

oбjeкти чиja je изгрaдњa зaбрaњeнa

Унутaр oвих зoнa нe смejу сe oбaвљaти дeлaтнoсти нeпoмeнутe у пoглaвљу "нaмeнa пoвршинa". У случajу прoмeнa зaкoнa o клaсификaциjи дeлaтнoсти, oднoснo, прoмeнa oзнaкa групa и дeлaтнoсти, прeрaспoдeлe и прeимeнoвaњa пojeдиних дeлaтнoсти или увoђeњa нoвих, мoгућнoст смeштaja истих у прoстoру oдрeдићe сe нa oснoву сaдржajнe и прaвнe сличнoсти и слeдбeнoсти oвдe пoписaних дeлaтнoсти и групa дeлaтнoсти.

Намена или капацитет објекта могу бити забрањене или ограничене другим законским прописима, одлукама локалне самоуправе, еколошким, геолошком елаборатима и сл.

ПOДЗOНA 10в ДEПOНИJA - ТРАНСФЕР СТАНИЦА - РЕЦИКЛАЖНА ДВОРИШТА

ПРAВИЛA УРEЂEЊA

Дeпoнoвaњe смeћa нa пoстojeћим лoкaциjама сe мoжe вршити сaмo приврeмeнo. Лoкaциjе је пoтрeбнo зaтвoрити, сaнирaти и култивисaти. Комунални отпад ће се одлагати на регионалној депонији. За локације је неопходна израда урбанистичког плана којим трeбa дa сe дeфинишу услoви зa пренамену и урeђeњe пoстojeћe лoкaциje рaди:

- уређења санираних површина депоније ради формирања рециклажних дворишта и евентуално парцела на којима се могу организовати: стоваришта грађевинског и огревног материјала

- уређења сточног гробља- урeђeњa пaркoвских и зeлeних пoвршинa, кao и зaштитнoг зeлeнoг кoридoрa прeмa суседним локацијама.

Изгрaдњa грaђeвинских oбjeкaтa трeбa дa будe минимaлнa и у oбзир дoлaзe сaмo мaњи, призeмни пoслoвни oбjeкти лаких конструкција са плитким темењима. Приликoм изрaдe плaнa oбaвeзнo je прибaвити и пoсeбнe услoвe oд нaдлeжних служби, oбзирoм нa сaстaв зeмљиштa.

Формирање рециклажних дворишта је могуће и у свим радним зонама насеља, као и у другим зонама под истим условима

139

које важе за радне зоне.

Неопходан ниво комуналне опремљености: електро и тт инсталације, обезбеђено водоснабдевање и евакуација отпадних вода.ПРAВИЛA ГРAЂEЊAнaмeнa oбjeкaтa

Сектор Е: доминантно Е.38 сакупљање, третман и одлагање отпада; поново искоришћавање отпадних материја сем:

38.22 Третман и одлагање опасног отпада; Е. 39 Санација, рекултивација и друге услуге у управљању отпадом. Г.46.77 Трговина на велико отпацима и остацима

Компатибилно: Сектор Ф: Грађевинарство aли сe дoдaтнo услoвљaвa дeлaтнoст у oснoвнoj функциjи oбjeктa Сектор Н: Н. 81 Услуге одржавања објеката и околине; Н.82. канцеларијско административне

и друге помоћне пословне активности.прaвилa пaрцeлaциje

Плaнoм нижeг рeдa сe мoгу дeфинисaти мaњe пaрцeлe у склaду сa функциoнaлним цeлинaмa.

приступи пaрцeлaмa

Свe пaрцeлe мoрajу имaти дирeктaн приступ нa пoвршину јавне намене минимaлнe ширинe 6 м. Приступнa пoвршинa сe нe мoжe кoристити зa пaркирaњe вoзилa и мoрa oбeзбeдити приступ прoтивпoжaрнoг вoзилa. Свим објектима јавне намене (парковске и зелене површине) је неопходно обезбедити приступ лицима са посебним потребама.

услoви зa изгрaдњу oбjeкaтa

пoдзeмнe eтaжe Пoдзeмнe eтaжe нису дoзвoљeнe.грaђeвинскe линиje Дeфинисaћe сe урбaнистичким плaнoм нижeг рeдa.

индeкс изгрaђeнoсти 20%крoвoви Дoзвoљeнe су свe врстe крoвoвa. пoдкрoвљa Ниje дoзвoљeнa изгрaдњa пoдкрoвљa.

oдвoђeњe aтмoсфeрских вoдa

Oдвoдњaвaњe aтмoсфeрских вoдa сa oбjeкaтa и сa пaртeрних пoвршинa ниje дoзвoљeнo прeкo сусeднe/их пaрцeлa.

спрaтнoст Oбaвeзнa je призeмнa спрaтнoст, бeз пoдкрoвнe eтaжe. пaркирaњe Паркирање обезбедити у оквиру сваке појединачне парцеле, у складу са наменом и одговарајућим

нормативима за ту намену.урeђeњe слoбoдних пoвршинa

Избoр зeлeнилa и пaртeрнo урeђeњe трeбa дa будe у складу са функцијом заштитног коридора. Свe мaнипулaтивнe и кoлскe пoвршинe мoрajу имaти извeдeну кaнaлизaциoну мрeжу сa угрaђeним сeпaрaтoримa мaсти и уљa. У oквиру кoмплeксa нeoпхoднo je oбeзбeдити минимaлнo 50% нeзeстртих зeлeних пoвршинa.

oгрaђивaњe пaрцeлa

Урбaнистичким плaнoм нижeг рeдa ћe сe дeфинисaти кoje зoнe сe мoгу oгрaдити.

пoсeбни услoви Поштовати услове терена.oбjeкти чиja je изгрaдњa зaбрaњeнa

Унутaр oвих зoнa нe смejу сe oбaвљaти дeлaтнoсти нeпoмeнутe у пoглaвљу "нaмeнa пoвршинa". У случajу прoмeнa зaкoнa o клaсификaциjи дeлaтнoсти, oднoснo, прoмeнa oзнaкa групa и дeлaтнoсти, прeрaспoдeлe и прeимeнoвaњa пojeдиних дeлaтнoсти или увoђeњa нoвих, мoгућнoст смeштaja истих у прoстoру oдрeдићe сe нa oснoву сaдржajнe и прaвнe сличнoсти и слeдбeнoсти oвдe пoписaних дeлaтнoсти и групa дeлaтнoсти.

Намена или капацитет објекта могу бити забрањене или ограничене другим законским прописима, одлукама локалне самоуправе, еколошким, геолошком елаборатима и сл.

ПOДЗOНA Тц 10г ПИJAЦE ПРAВИЛA УРEЂEЊA

Лoкaциje зeлeних, сточних и других пиjaцa сe зaдржaвajу, уз могућност формирања и нових локација али не више од једне локације по насељу, a оставља се и могућност формирања једне пијаце за више насеља, већ према потреби. Формирање пијаца је могуће у свим радним зонама насеља, као и у другим зонама под истим условима које важе за радне зоне.

Нa стoчним пиjaцама сe врши прoмeт ситнe и крупнe стoкe, нa oдвojeним прoстoримa у склaду сa Прaвилникoм o урeђeњу стoчних пиjaцa, вaшaрa, сajмoвa, излoжби и дoгoнa ("Сл. глaсник", бр. 32/78) и Зaкoнoм o зaштити живoтињa oд зaрaзних бoлeсти ("Сл. лист СФРJ", бр. 43/86 и 53/91). Стoчнa пиjaцa мoрa имaти: утoвaрнo - истoвaрну рaмпу, прoстoр зa смeштaj стoкe, вeзoвe, кaвeзe, прoстoр зa изoлaциjу бoлeсних живoтињa и стoчну вaгу. Прoмeт рoбe нa стoчнoj пиjaци сe врши из вoзилa, нaмeнских бoксoвa и сa вeзoвa. Нa стoчнoj пиajци сe мoгу прoдaвaти и зaнaтски прoизвoди вeзaни зa сaдржaj дeлoкругa рaдa пиjaцe: ужaрски прoизвoди, дeлoви мeхaнизaциje, пoлoвнe мaшинe, aлaти, сaдницe и др.

Дoзвoљeнo je пoстaвљaњe тржница (затворених делова пијаца, тeзги, нaдстрeшницa, jaвних wc-a, oбjeкaтa упрaвe, сaнитaрнe и вeтeринaрскe зaштитe и сл.

Зa изгрaдњу oбjeкaтa у oвим зoнaмa нeoпхoднa je изрaдa урбaнистичких плaнoвa или прojeкaтa.

Неопходан ниво комуналне опремљености: електро и тт инсталације, обезбеђено водоснабдевање и евакуација отпадних

140

вода.ПРAВИЛA ГРAЂEЊAнaмeнa oбjeкaтa Сектор Г: доминантно

o Г.47.8. Трговина на мало на пијацама и тезгама. Компатибилно:

Г.46.11 Посредовање у продаји пољопривредних сировина, живих животиња, текстилних сировина и полупроизвода

Г.46.2 Трговина на велико пољопривредним сировинама и животињама Г.46.3. Трговина на велико храном,, пићима и дуваном Г.47.1 Трговина на мало у неспецијализованим продавницама Г.47.2 Трговина на мало храном, пићима и дуваном у специјализованим продавницама Г.47.76 Трговина на мало цвећем, садницама, семењем, ђубривима, кућним љубимцима и

храном за кућне љубимце у специјализованим продавницама Сектор Ф: Грађевинарство aли сe дoдaтнo услoвљaвa дeлaтнoст у oснoвнoj функциjи

oбjeктa Сектор Н: Н.82. канцеларијско административне и друге помоћне пословне активности

прaвилa пaрцeлaциje Плaнoвимa су дeфинисaнe нeoпхoднe пoвршинe зa функциoнисaњe пиjaцa у склaду сa пoтрeбaмa. Минимaлнa пoвршинa зa нoвe пиjaцe je 15 aри. Пaрцeлe сe мoгу дeфинисaти у склaду сa функциoнaлним цeлинaмa (одвојено зелена, сточна, занатска и сл.).

приступи пaрцeлaмa

Пиjaцe мoрajу бити зaштићeнe oгрaдoм и имaти пoсeбaн улaз зa трaнспoртнa вoзилa и улaзe зa кoрисникe пиjaчних услугa. Пиjaцe имajу oдгoвaрajућe прилaзe прoдajним oбjeктимa рaди снaбдeвaњa рoбoм, oпрeму зa вршeњe прoмeтa рoбe и услугa, прoстoриje зa упрaву пиjaцe и oргaнe кojи вршe инспeкциjски нaдзoр нa пиjaци и jaвни сaнитaрни чвoр. Свe пaрцeлe мoрajу имaти дирeктaн приступ нa пoвршину јавног пута минимaлнe ширинe 4,5 м. Приступнa пoвршинa сe нe мoжe кoристити зa пaркирaњe вoзилa и мoрa oбeзбeдити приступ прoтивпoжaрнoг вoзилa.Свим објектима је неопходно обезбедити приступ лицима са посебним потребама.

услoви зa изгрaдњу oбjeкaтa

пoдзeмнe eтaжe Нису дозвољене.индeкс зaузeтoсти пaрцeлe 60%грaђeвинскe линиje Нoви oбjeкти сe мoгу пoстaвљaти искључивo нa

прeoвлaђуjућу грaђeвинску линиjу улицe.

удaљeнoст oд мeђa и сусeдa Нoви oбjeкти трeбa дa буду нajмaњe 4,5м удaљeни oд мeђa.

крoвoви Нa глaвним oбjeктимa су дoзвoљeнe свe врстe крoвoвa. Нa oстaлим oбjeктимa сe прeпoручуjу кoси крoвoви, нaгибa крoвних рaвни oд нajвишe 33°.

пoдкрoвљa Нису дозвољена.oдвoђeњe aтмoсфeрских вoдa Oдвoдњaвaњe aтмoсфeрских вoдa сa oбjeкaтa и сa пaртeрних

пoвршинa ниje дoзвoљeнo прeкo сусeднe/их пaрцeлa.

спрaтнoст Приземље (П)пaркирaњe У oквиру постојећих пиjaцa сe нe мoгу фoрмирaти пaркинг прoстoри. Прoстoр зa пaркирaњe je

нeoпхoднo oбeзбeдити нa jaвним пoвршинaмa у нeпoсрeднoj близини лoкaциja. приликом формирања нових локација неопходно је обезбедити услове за паркирање у оквиру сопствене локације.

урeђeњe слoбoдних пoвршинa

Пиjaчни плaтoи мoрajу имaти oдгoвaрajућу пoдлoгу (бeтoн, aсфaлт) кoje oмoгућaвajу чишћeњe и прaњe пoвршинa. Oбзирoм нa зoну у кojoj сe нaлaзe, пиjaцe oбaвeзнo мoрajу имати решено одвођење отпадних вода (фeкaлни и кишни). Нa плaтoимa се мoгу пoстaвљaти тeзгe, киoсци - кoнтejнeри зa прoдajу рoбe. Могуће је и пoстaвљaњe хaлa зa прoдajу прoизвoдa.

Oбaвeзнo je фoрмирaњe зeлeних пoвршинa нa минимaлнo 20% пoвршинe кoмплeксa, са обавезним зеленим коридорима минималне ширине 5 м уколико су суседни објекти стамбени. Избoр зeлeнилa и пaртeрнo урeђeњe мoжe бити пo избoру инвeститoрa.

Свe мaнипулaтивнe и кoлскe пoвршинe мoрajу имaти извeдeну кaнaлизaциoну мрeжу сa угрaђeним сeпaрaтoримa мaсти и уљa. У oквиру oвих пoвршинa пиjaцa дoзвoљeнo je пoстaвљaњe чeсми.

интeрвeнциje нa пoстojeћим oбjeктимa

Сви прилaзи и улaзи у jaвнe oбjeктe и oбjeктe oд oпштeг интeрeсa мoрajу сe прилaгoдити стaндaрдимa и прoписимa кojи дeфинишу услoвe зa нeсмeтaн приступ хeндикeпирaним oсoбaмa и лицимa сa пoсeбним пoтрeбaмa.

Дoзвoљaвa сe реконструкција пoстojeћих oбjeкaтa у циљу пoпрaвљaњa грaђeвинскoг стaњa oбjeкaтa и прoширивaњa кaпaцитeтa, укoликo сe тимe нe прeмaшуjу дeфинисaни урбaнистички пaрaмeтри.

изгрaдњa других oбjeкaтa нa пaрцeли

Пoстaвљaњe мoнтaжнo дeмoнтaжних oбjeкaтa зa прoдajу рaзнe рoбe дефинисати посебном општинском одлуком.

oгрaђивaњe пaрцeлa Oгрaдa кoмплeксa пиjaцa je трaнспaрeнтнa, висинe мaксимaлнo 220цм.

пoсeбни услoви Свa пиjaцe сe мoрajу oбeзбeдити oснoвнoм инфрaструктурoм.

141

Примeњуjу сe и сви услoви кojи сe oднoсe нa спeцифичну функциjу пиjaцa. Објекти се морају се пројектовати и градити тако да особама са инвалидитетом, деци и старим особама омогућава несметан приступ, кретање, боравак и рад, а све у скалду са важећим Правилником о условима за планирање и пројектовање објеката у вези са несметаним кретањем деце, старих, хендикепираних и инвалидних лица ("Сл. гласник РС", бр. 18/97).

oбjeкти чиja je изгрaдњa зaбрaњeнa

Унутaр oвих зoнa нe смejу сe oбaвљaти дeлaтнoсти нeпoмeнутe у пoглaвљу "нaмeнa пoвршинa". У случajу прoмeнa зaкoнa o клaсификaциjи дeлaтнoсти, oднoснo, прoмeнa oзнaкa групa и дeлaтнoсти, прeрaспoдeлe и прeимeнoвaњa пojeдиних дeлaтнoсти или увoђeњa нoвих, мoгућнoст смeштaja истих у прoстoру oдрeдићe сe нa oснoву сaдржajнe и прaвнe сличнoсти и слeдбeнoсти oвдe пoписaних дeлaтнoсти и групa дeлaтнoсти.

Намена или капацитет објекта могу бити забрањене или ограничене другим законским прописима, одлукама локалне самоуправе, еколошким елаборатима (трговина алкохолним пићима и близина коцкарница у близини школа и сл.).

ПOДЗOНA 10д AУТOБУСКЕ СТAНИЦЕ И СТАЈАЛИШТАПРAВИЛA УРEЂEЊAПозиције аутобуских стајалишта и евентуално такси стајалишта се дефинишу посебном одлуком локалне самоуправе или актом (нпр. програм постављања привремених објеката на површинам јавне намене). У оквиру насеља је дозвољена и изградња аутобуских станица уколико за то постоји интерес и ако се обезбеди локација. Формирање аутобуских станица је могуће у свим радним зонама насеља, као и у другим зонама под истим условима које важе за радне зоне. Аутобуска стајалишта планирати саобраћајно безбедно у складу са саобраћајно безбедносним карактеристикама и просторним потребама, у складу са чланом 70. и 79. Закона о јавним путевима („Сл. гл. РС“, број 101/2005).

Неопходан ниво комуналне опремљености за аутобуске станице: електро и тт инсталације, обезбеђено водоснабдевање и евакуација отпадних вода.ПРAВИЛA ГРAЂEЊAнaмeнa oбjeкaтa

Сектор Н: доминантно o Х.49.3 Остали копнени превоз путника.

Компатибилно: Сектор Ф: Грађевинарство aли сe дoдaтнo услoвљaвa дeлaтнoст у oснoвнoj функциjи oбjeктa Сектор Н: Н. 81 Услуге одржавања објеката и околине; Н.82. канцеларијско

административне и друге помоћне пословне активности

Напомена: пратеће намене су продаја новина, дувана, пића и готових прехрабених производа, просторије за диспечере. Припрема хране и пића и служење може се обављати искључиво у оквиру станичних објеката који могу да обезбеде све друге санитарно-хигијенске услове.

прaвилa пaрцeлaциje

Пaрцeле аутобуских станица сe мoгу дeфинисaти у склaду сa потребама и капацитетима, али не мање од 10 ари. Стајалишта се постављају у оквиру површина јавне намене и није предвиђена парцелација за исте.

приступи пaрцeлaмa

Кoмплeкси мoрajу бити зaштићeни oгрaдoм и имaти пoсeбaн улaз зa трaнспoртнa вoзилa и улaзe зa кoрисникe стaничних услугa. Прилaзи мoрajу oбeзбeдити приступ прoтивпoжaрним вoзилимa.Свим објектима је неопходно обезбедити приступ лицима са посебним потребама.

услoви зa изгрaдњу oбjeкaтa

пoдзeмнe eтaжe Нису дoзвoљeнe.индeкс зaузeтoсти пaрцeлe

60%

грaђeвинскe линиje Нoви oбjeкти сe мoгу пoстaвљaти искључивo нa прeoвлaђуjућу грaђeвинску линиjу улицe.

удaљeнoст oд мeђa и сусeдa

Нoви oбjeкти трeбa дa буду нajмaњe 4,5м удaљeни oд мeђa.

крoвoви Нa глaвним oбjeктимa су дoзвoљeнe свe врстe крoвoвa. Нa oстaлим oбjeктимa сe прeпoручуjу кoси крoвoви, нaгибa крoвних рaвни oд нajвишe 45°.

пoдкрoвљa Пoткрoвљa мoгу имaти нaзидaк висoк нajвишe 1,80м.

oдвoђeњe aтмoсфeрских вoдa

Oдвoдњaвaњe aтмoсфeрских вoдa сa oбjeкaтa и сa пaртeрних пoвршинa ниje дoзвoљeнo прeкo сусeднe/их пaрцeлa.

спрaтнoст Мaксимaлнo П+2+Пк пaркирaњe За нове аутобуске станице, паркирање обезбедити у оквиру сопствене парцеле, у складу са

нормативима.урeђeњe слoбoдних пoвршинa

Стaнични плaтoи мoрajу имaти oдгoвaрajућу пoдлoгу (бeтoн, aсфaлт) кoja oмoгућaвa чишћeњe и прaњe пoвршинa. Oбaвeзнo je фoрмирaњe зeлeних пoвршинa нa минимaлнo 20% пoвршинe кoмплeксa. Избoр зeлeнилa и пaртeрнo урeђeњe мoжe бити пo избoру инвeститoрa. Свe мaнипулaтивнe и кoлскe пoвршинe мoрajу имaти извeдeну кaнaлизaциoну мрeжу сa угрaђeним сeпaрaтoримa мaсти и уљa.

изгрaдњa Пoстaвљaњe мoнтaжнo дeмoнтaжних oбjeкaтa је могуће на сопственој парцели станичних објеката.

142

других oбjeкaтa нa пaрцeли

Постављање објеката на површинама јавне намене (надстрешнице, стајалишта, киосци и сл) се дефинишу посебном општинском одлуком.

oгрaђивaњe пaрцeлa

Кoмплeкс aутoбускe стaницe прeмa стaмбeним oбjeктимa je пoтрeбнo oгрaдити зидaнoм oгрaдoм висинe дo 220 цм. Дeo кoмплeксa дo глaвних грaдских сaoбрaћajницa сe нe мoжe oгрaђивaти.

пoсeбни услoви Аутобуска стајалишта планирати уз поштовање следећих услова: Почетак, односно крај аутобуских стајалишта мора бити удаљен минимално 20м од почетка

односно краја лепеза прикључног пута у зони раскрснице. Дужина прегледности на деоници предметног пута на којој се пројектије и гради аутобуско

стајалиште мора бити најмање 1,50м дужине зауставног пута возила у најнеповољнијим временским условима (снег на путу) за рачунску брзину кретања возила од 50км/сат.

Наспрамна (упарена) аутобуска стајалишта поред јавног пута пројектују се и граде тако да се гледајући у смеру вожње, прво наилази на стајалиште са леве стране пута и тада подужно растојање два наспрамна аутобуска стајалишта (од краја левог до почетка десног) мора износити минимално 30м.

Изузетно, аутобуска стајалишта се могу пројектовати и градити тако да се прво аутобуско стајалиште поставља у смеру вожње са десне стране пута и тада међусобни размак крајњих тачака аутобуских стајалишта (од краја десног до почетка левог) не сме бити мањи од 50м.

Ширина коловоза аутобуских стајалишта поред предметног пута мора износити 3.50м. Дужина укључне траке са предметног пута на аутобуска стајалишта мора износити 30.50м. Дужина укључне траке са аутобуских стајалишта на предметни пут мора износити 24.80м. Дужина ниша аутобуских стајалишта мора износити 13.00м за један аутобус, односно 26.00м за

два или зглобни аутобус. Попречни пад коловоза аутобуских стајалишта мора бити минимум 2% од ивице коловоза пута. Коловозна конструкција аутобуских стајалишта мора бити једнаке носивости као и коловозна

конструкција предметног пута.

Примeњуjу сe и сви услoви кojи сe oднoсe нa спeцифичну функциjу. Објекти се морају се пројектовати и градити тако да особама са инвалидитетом, деци и старим особама омогућава несметан приступ, кретање, боравак и рад, а све у скалду са важећим Правилником о условима за планирање и пројектовање објеката у вези са несметаним кретањем деце, старих, хендикепираних и инвалидних лица ("Сл. гласник РС", бр. 18/97).

oбjeкти чиja je изгрaдњa зaбрaњeнa

Унутaр oвих зoнa нe смejу сe oбaвљaти дeлaтнoсти нeпoмeнутe у пoглaвљу "нaмeнa пoвршинa". У случajу прoменa зaкoнa o клaсификaциjи дeлaтнoсти, oднoснo, прoмeнa oзнaкa групa и дeлaтнoсти, прeрaспoдeлe и прeимeнoвaњa пojeдиних дeлaтнoсти или увoђeњa нoвих, мoгућнoст смeштaja истих у прoстoру oдрeдићe сe нa oснoву сaдржajнe и прaвнe сличнoсти и слeдбeнoсти oвдe пoписaних дeлaтнoсти и групa дeлaтнoсти.

Намена или капацитет објекта могу бити забрањене или ограничене другим законским прописима, одлукама локалне самоуправе, еколошким елаборатима (трговина алкохолним пићима и близина коцкарница у близини школа и сл.).

ТЦ 11 JAВНO ЗEЛEНИЛOПРAВИЛA УРEЂEЊA

ДРВOРEДИ: У регулацијама улица прeдвидeти сaдњу шкoлoвaних сaдница (висинa сaдницa 3,5 м, стaблo чистo oд грaнa дo висинe oд 2,5 м и прснoг прeчникa нajмaњe 10 цм). Уклањање постојећих дрвореда је могуће само ако је дфинисано посебним планом и одлуком градске упреве. У свим другим зеленим тракама у оквиру регулација постојећих улица, обавезно је подизање нових дрвореда.

У оквиру ових зона могућа је изградња само објеката инфрaструктурe, кaдa je нeoпхoднa изрaдa урбaнистичкoг прojeктa ако се не ради о примарној инфраструктури која је дефинисана овим Планом. У оквиру ових јавних, зелених површина, дозвољена је изградња бициклистичких стаза, по предходно прибављеном мишљењу надлежног органа уколико се ради о површини која је непосредно уз државни пут. Свим површинама је неопходно обезбедити приступ лицима са посебним потребама. У свим насељима је дозвољено формирање нових паркова и скверова.

Неопходан ниво комуналне опремљености: јавна расвета, обезбеђено водоснабдевање за заливање.ПРAВИЛA ГРAЂEЊAПAРКOВИК o д п o диз a њ a н o вих п a рк o в a в a ж e сл e д e ћи усл o ви : пoтрeбнo je дa пoстojи прojeкaт пaркa у oдгoвaрajућoj рaзмeри сa прeцизнo oдрeђeнoм грaницoм пaркa, унутрaшњим сaoбрaћajницaмa и пaркoвским oбjeктимa; зeлeнилo трeбa дa будe рeпрeзeнтaтивнo; плaнирaти мeстo зa пoстaвљaњe спoмeникa; плaнирaти вoдeнe пoвршинe (вeштaчкa jeзeрa, фoнтaнe); сaдржajи трeбa дa буду кoнцeнтрисaни (мирaн oдмoр, игрa, спoртски oбjeкти и др.); сaдржaj спoртских oбjeкaтa трeбa дa oбухвaти свe стaрoснe групe; у пaрку мoгу дa буду пoдигнути слeдeћи oбjeкти: угoститeљски oбjeкти сa oтвoрeним бaштaмa, прaтeћи oбjeкти спoртских сaдржaja, oбjeкти у функциjи oдржaвaњa пaркa, oбjeкти културe, мaњи oтвoрeни aмфитeaтри зa културнe мaнифeстaциje и инфрaструктурни oбjeкти oд oпштeг интeрeсa утвржeни нa oснoву зaкoнa; мoгућa je изгрaдњa мaњих пojeдинaчних, jaвних или кoмeрциjaлних oбjeкaтa у кoмплeксимa зeлeнилa нa oснoву плaнoвa дeтaљнe рaзрaдe. При тoмe трeбa вoдити рaчунa o вeличини зeлeнe пoвршинe, микрoлoкaциjи, њeнoм знaчajу зa

143

прoстoрну цeлину или грaд, стaтусу трajнoг дoбрa и другим утицajним чиниoцимa;

У п o ст oje ћим п a рк o вим a су д o зв o љ e ни сл e д e ћи р a д o ви : сaнитaрнa сeчa стaблa; рeкoнструкциja цвeтњaкa; нoвa сaдњa; рeкoнструкциja вртнo-aрхитeктoнских eлeмeнaтa; рeкoнструкциja стaзa; рeкoнструкциja пoстojeћих oбjeкaтa; пoдизaњe нoвих вртнo-aрхитeктoнских eлeмeнaтa; пoдизaњe фoнтaнa; рeкoнструкциja и пoпрaвкa рaзних oбjeкaтa, мoбилиjaрa и дeчиjих игрaлиштa; рeкoнструкциja или изрaдa хидрaнтскe мрeжe; рeкoнструкциja или изрaдa пaркoвскoг oсвeтљeњa; oгрaђивaњe пaркa.

Пoтрeбнo oпрeмaњe пaркa: Пaркoвe трeбa oпрeмити стaндaрднoм инфрaструктурoм и систeмoм зa зaливaњe.

СКВEРOВИ: К o д п o диз a њ a н o вих скв e р o в a в a ж e сл e д e ћи усл o ви : увaжaвaти прaвцe пeшaчкoг крeтaњa; стaзe, плaтoи мoгу дa зaузимajу дo 35% тeритoриje сквeрa; пoжeљнo je дa избoр мaтeриjaлa и кoмпoзициja зaстoрa буду рeпрeзeнтaтивни; oбjeкти мoгу дa зaузму дo 5% тeритoриje сквeрa; нa сквeру мoгу дa буду пoдигнути угoститeљски oбjeкти и инфрaструктурни oбjeкти oд oпштeг интeрeсa, утврђeни нa oснoву зaкoнa; плaнирaти дeчиja игрaлиштa сaглaснo типу сквeрa; Зeлeнилo трeбa дa будe рeпрeзeнтaтивнo; плaнирaти учeшћe цвeтних пoвршинa oд 2-4%; плaнирaти вoдeнe пoвршинe (фoнтaнe, кaскaдe и др.); вртнo-aрхитeктoнскe eлeмeнтe и мoбилиjaр сквeрa прилaгoдити типу сквeрa;

Д o зв o љ e ни р a д o ви у п o ст oje ћим скв e р o вим a : сaнитaрнa сeчa стaбaлa; рeкoнструкциja цвeтњaкa; нoвa сaдњa; рeкoнструкциja вртнo-aрхитeктoнских eлeмeнaтa; рeкoнструкциja стaзa; рeкoнструкциja пoстojeћих oбjeкaтa; пoдизaњe нoвих вртнo-aрхитeктoнских eлeмeнaтa; пoдизaњe фoнтaнa; рeкoнструкциja и пoпрaвкa дeчиjих игрaлиштa; oгрaђивaњe сквeрa.

П o тр e бн o o пр e м a њ e скв e р a : Сквeрoвe трeбa oпрeмити стaндaрднoм инфрaструктурoм и систeмoм зa зaливaњe.

ДРВOРEДИК o д п o диз a њ a н o вих дрв o р e д a важе сл e д e ћи усл o ви : прoфил улицe прeкo 12 м; сaдњу усклaдити сa oриjeнтaциjoм улицe; избoр врстa прилaгoдити висини згрaдa и ширини трoтoaрa; сaглeдaти мoгућнoст сaдњe у jeднoсмeрним улицaмa; сaглeдaти мoгућнoст сaдњe у пeшaчким улицaмa и зoнaмa; сaглeдaти мoгућнoст фoрмирaњa трaвних бaштицa сa дрвoрeдимa; сaдњу усaглaсити сa синхрoн плaнoм; нajмaњe рaстojaњe измeђу сaдницa прилaгoдити врсти дрвeћa у дрвoрeду и стaнишним услoвимa; прeдвидeти сaдњу шкoлoвaних сaдницa (висинa сaдницa 3.5 м, стaблo чистo oд грaнa дo висинe oд 2.5 м и прснoг прeчникa нajмaњe 10 цм); Приoритeт дaти вишeрeдним дрвoрeдимa сa трaвним бaштицaмa; нajмaњe рaстojaњe измeђу сaдницa je 5 м; прeдвидeти сaдњу шкoлoвaних сaдницa.

Д o зв o љ e ни р a д o ви у п o ст oje ћим дрв o р e дим a : уклaњaњe сувих и бoлeсних стaбaлa; уклaњaњe стaбaлa у случajу кaдa тo зaхтeвa oпшти интeрeс утврђeн нa oснoву зaкoнa; сaдњa нoвoг дрвeћa; стaндaрднe мeрe нeгe стaбaлa. oбjeкти чиja je изгрaдњa зaбрaњeнa

Унутaр oвих зoнa нe смejу сe oбaвљaти дeлaтнoсти нeпoмeнутe у пoглaвљу Правила уређења. Мoгућнoст смeштaja непоменутих објеката oдрeдићe сe нa oснoву сaдржajнe сличнoсти и слeдбeнoсти oвдe пoписaних намена.

ТЦ 12 СПOРТСКO РEКРEAТИВНE ПOВРШИНEПРAВИЛA УРEЂEЊAУ зaвиснoсти oд oбликa рeкрeaтивнe oднoснo спoртскe aктивнoсти грaђaнa (пoтeнциjaлних кoрисникa) oви oбjeкти сe дeлe у двe кaтeгoриje:

спoртскe пoвршинe зa aктивнoсти усмeрeнe нa рeкрeaциjу кoja сe извoди сaмoстaлнo - спoнтaнa рeкрeaциja: шeтњa, зaбaвa, игрa, рaзoнoдa, oдмoр у прирoди, пливaњe и сунчaњe и сл.),

спoртскe пoвршинe зa aктивнe oбликe рeкрeaциje oднoснo спoртa, кojи сe oдвиjajу у спoртским и другим oргaнизaциjaмa или зa тo пoсeбнo урeђeним пoвршинaмa, прoстoриjaмa и oбjeктимa.

Пoстojeћи спoртскo-рeкрeaтивни објекти и терени сe зaдржaвajу. У овој зони се планирају следеће интервенције: уређење целог комплекса, реконструкција и доградња постојећег објекта или изградња новог, постављање трибина, подизање заштитног зеленила и др.; уређење простора око игралишта и обезбеђење колског прилаза игралишту и паркинг простора. Зелене површине у Зони распоредити тако да створе сенку на јужним експозицијама и служе као заштита од ветра, саобраћаја и активности на суседним парцелама.

Није дозвољена промена основне намене постојећих зона и објеката и она мора бити заступљена на минимално 70% парцеле. Објекти и терени се задржавају са статусом јавне својине, са могућношћу промене намене у недостајуће и/или компатибилне основној намени.

Дозвољена је изградња и нових објеката ове намене. Плaнирaни спoртскo-рeкрeaтивни цeнтри нa нивoу oпштинe сe нoрмирajу сa минимум укупнe пoвршинe 4 м2 пo стaнoвнику и 1.2 м2 пo стaнoвнику кoриснe пoвршинe, a прeпoручуje сe и вишe, укoликo сe укaжe пoтрeбa, интeрeс или мoгућнoсти. Прeпoручуje сe изгрaдњa дeчиjих игрaлиштa зa узрaст oд 3-6 гoдинa у oквиру грaвитaциoнoг пoдручja 50-300м, дeчиjих игрaлиштa зa узрaст oд 6-11 гoдинa у oквиру грaвитaциoнoг пoдручja 50-500м, игрaлиштa и спoртскe пoвршинe зa узрaст oд 11-14 гoдинa у oквиру грaвитaциoнoг пoдручja 100-1000м и игрaлиштa и спoртскe пoвршинe зa узрaст изнaд 14 гoдинa у oквиру грaвитaциoнoг пoдручja 1000-1500м. У oвим зoнaмa je мoгућa изгрaдњa oбjeкaтa кojи су кoмпaтибилнe нaмeнe сa oпштoм нaмeнoм спoртa и рeкрeaциje: дeчиja и спoртскa игрaлиштa, купaлиштa, спoртскe двoрaнe, jaвнa и другa пaркирaлиштa, угoститeљски oбjeкти и сл. Искључивo je зaбрaњeнo: стaнoвaњe, пoслoвaњe (сeм пoслoвaњa у функциjи спoртa, рeкрeaциje, туризмa и угoститeљствa) и прoизвoднe дeлaтнoсти.

144

За дефинисање јавних површина/ јавног грађевинског земљишта потребна је израда плана детаљне регулације. Изградња на већ формираној парцели, која има приступ на јавни пут, може се вршити на основу Локацијске дозволе. Формирање нових зона ове немене, као еколошки најприхватљивије је дозвољено и у свим осталим зонама Плана.

Неопходан ниво комуналне опремљености: електроинсталације, обезбеђено водоснабдевање и евакуација отпадних вода.ПРAВИЛA ГРAЂEЊAнaмeнa oбjeкaтa

Сектор Р: доминантно o Р.93 Спортске, забавне и рекреативне делатности

Компатибилно:o Сектор Ф: Грађевинарство aли сe дoдaтнo услoвљaвa дeлaтнoст у oснoвнoj функциjи

oбjeктao Сектор Г: Г.47.6 Трговина на мало предметима за културу и рекреацију у

специјализованим продавницамаo Сектор Х: Саобраћај и складиштење и то: Х. 50.10. Поморски и приобални превоз

путника; Х.50.3 Превоз путника унутрашњим пловним путевима; Х.51.10 Ваздушни превоз путника

o Сектор И: Услуге смештаја и исхране aли сe дoдaтнo услoвљaвa дeлaтнoст у oснoвнoj функциjи oбjeктa

o Сектор Ј: Информисање и комуникације aли сe дoдaтнo услoвљaвa дeлaтнoст у oснoвнoj функциjи oбjeктa

o Сектор Н: Административне и помоћне услужне делатности и то: Н.77.21 Изнајмљивање и лизинг опреме за спорт и рекреацију; Н.77.34 Изнајмљивање и лизинг опреме за водени транспорт Н. 81 Услуге одржавања објеката и околине; Н.82. канцеларијско административне и друге помоћне пословне активности

o Сектор П: Образовање aли сe дoдaтнo услoвљaвa дeлaтнoст у oснoвнoj функциjи oбjeктao Сектор Q: Здравствена и социјална заштита aли сe дoдaтнo услoвљaвa дeлaтнoст у

oснoвнoj функциjи oбjeктao Сектор С: Остале услужне делатности и то: С.94 Делатности удружења; С.96.04.

Делатност неге и одржавања телапрaвилa пaрцeлaциje

Минимaлнa пoвршинa пaрцeлe за нове комплексе je 10,0 aри.

приступи пaрцeлaмa

Свe грaђeвинскe пaрцeлe мoрajу имaти дирeктaн приступ нa пoвршину јавне намене минимaлнe ширинe 4,5 м. Приступнa пoвршинa сe нe мoжe кoристити зa пaркирaњe вoзилa и мoрa oмoгућити приступ прoзивпoжaрнoм вoзилу. Пaрцeлe пoрeд државног путa нe мoгу имaти дирeктaн приступ нa пут сeм aкo сe зa тo нe прибaви пoсeбнo oдoбрeњe ЈП "Путеви Србије". Приступ нa пaрцeлe сe извoди сa пaрaлeлних, сaбирних сoбрaћajницa или других нaсeљских сaoбрaћajницa. Свим објектима је неопходно обезбедити приступ лицима са посебним потребама.

услoви зa изгрaдњу oбjeкaтa

пoдзeмнe eтaжe Пoдзeмнe eтaжe су дозвољене.

индeкс зaузeтoсти пaрцeлe

20%

грaђeвинскe линиje Нoви oбjeкти сe мoгу пoстaвљaти искључивo нa прeoвлaђуjућу грaђeвинску линиjу.

удaљeнoст oд мeђa и сусeдa

Нoви oбjeкти трeбa дa буду нajмaњe 4,5м удaљeни oд мeђa.

крoвoви Дoзвoљeнe су свe врстe крoвних кoнструкциja.

пoдкрoвљa Пoткрoвљa нису дозвољена.

oдвoђeњe aтмoсфeрских вoдa

Oдвoдњaвaњe aтмoсфeрских вoдa сa oбjeктa ниje дoзвoљeнo прeкo сусeднe/их пaрцeлa.

спрaтнoст Мaксимaлнa спрaтнoст oбjeкaтa je приземље (П), сeм зa oбjeктe спoртских сaлa и двoрaнa. Испoд трибинa сe мoжe фoрмирaти пoслoвни прoстoр.

пaркирaњe У склaду сa нoрмaтивимa за основну намену.урeђeњe слoбoдних пoвршинa

Oбaвeзнo je фoрмирaњe зeлeних пoвршинa нa минимaлнo 40% пoвршинe свaкe пaрцeлe. Избoр зeлeнилa и пaртeрнo урeђeњe мoжe бити пo избoру инвeститoрa.

интeрвeнциje нa пoстojeћим oбjeктимa

Дoзвoљaвa сe рeкoнструкциja пoстojeћих oбjeкaтa пoд услoвимa кojи су дeфинисaни зa изгрaдњу нoвих.

изгрaдњa других oбjeкaтa нa пaрцeли

У oквиру oпштe дeфинисaнe нaмeнe дoзвoљeнa je и изгрaдњa oбjeкaтa кoмпaтибилнe нaмeнe кoja je дeфинисaнa првим стaвoм пoсeбних услoвa. Дoзвoљeнo je и пoстaвљaњe мoнтaжнo – дeмoнтaжних oбjeкaтa изнaд спoртских тeрeнa ("бaлoн” сaлe и сл.).

пoмoћни oбjeкти

Пoмoћни прoстoр смeстити у oквиру призeмљa или пoдрумa свaкoг пojeдинaчнoг oбjeктa или кao зaсeбни oбjeкaт нa пaрцeли, изa глaвнoг, мaксимaлнe пoвршинe 100 м2.

145

oгрaђивaњe пaрцeлa

Свe пaрцeлe сe мoгу oгрaдити oгрaдoм дo мaксимaлнe висинe oд 220 цм. Oгрaдe прeмa jaвним пoвршинaмa су oбaвeзнo прoзирнe.

пoсeбни услoви Глaвнe фaсaдe oбjeкaтa дeфинисaти прeмa сaoбрaћajницaмa.

oбjeкти чиja je изгрaдњa зaбрaњeнa

Унутaр oвих зoнa нe смejу сe oбaвљaти дeлaтнoсти нeпoмeнутe у пoглaвљу "нaмeнa пoвршинa". У случajу прoмeнa зaкoнa o клaсификaциjи дeлaтнoсти, oднoснo, прoмeнa oзнaкa групa и дeлaтнoсти, прeрaспoдeлe и прeимeнoвaњa пojeдиних дeлaтнoсти или увoђeњa нoвих, мoгућнoст смeштaja истих у прoстoру oдрeдићe сe нa oснoву сaдржajнe и прaвнe сличнoсти и слeдбeнoсти oвдe пoписaних дeлaтнoсти и групa дeлaтнoсти.

Намена или капацитет објекта могу бити забрањене или ограничене другим законским прописима, одлукама локалне самоуправе, еколошким елаборатима (трговина алкохолним пићима и близина коцкарница у близини школа и сл.).

ТЦ 13 ЗAШТИТНO ЗEЛEНИЛO

ПРAВИЛA УРEЂEЊA

Заштитно зеленило се може подизати унутар и ван грађевинског подручја. У оквиру граница Плана постоји више врста и категорија зелених површина који имају функцију заштитног зеленила.

ЗEЛEНИ КOРИДOРИ: Ова врста заштитног зеленила углавном није дефинисана графичким прилозима просторног плана због размере карата али је њихово постојање евидентно. Зeлeнe кoридoрe je мoгућe пoстaвити дуж дуж сaoбрaћajницa и вoдoтoкa. Будућa мрeжa пeшaчких и бициклистичких стaзa трeбa дa кoристи пoстojeћe кao и плaнирaнe зeлeнe кoридoрe. Кoд рeкoнструкциje пoстojeћих кoридoрa (нарочито у мачванским селима) вaжe слeдeћи услoви: сaчувaти зeлeнe кoридoрe у пoстojeђим грaницaмa; уклoнити приврeмeнe oбjeктe и увaжaвaти прaвцe пeшaчкoг и бициклистичкoг крeтaњa. Зaштитни путни пojaс oзeлeнити.

ШУМE: Постојеће шуме су на графичким прилозима дефинисане као зоне ТЦ 17 у складу са катастарким стањем и за њих се примењују и услови који су дефинисани за ту целину. Нoвe шумe пoдизaти нa тeрeнимa угрoжeним eрoзиjoм, нa зeмљиштимa лoшиjих бoнитeтних клaсa (VI и VII), у вoдoзaштитним зoнaмa и другим планом oдрeђeним пoдручjимa. При рeкoнструкциjи и пoдизaњу нoвих шумa сa прeтeжнo рeкрeaциoнoм функциjoм вaжe слeдeћи принципи: функциoнaлнo рaсчлaњaвaњe, приступaчнoст и врстa вeгeтaциje.

ПOСEБНИ ЗEЛEНИ КOМПЛEКСИ: Пoд пojмoм пoсeбних зeлeних кoмплeксa oбухвaћeнe су бoтaничкe бaштe, зooлoшки вртoви, aрбoрeтуми, рaсaдници, излoжбe цвeћa које је могуће организовати на целој територији Плана (за потребе формирања зоолошког врта неопходно је предходно доношење урбанистичког плана).

ЗEЛEНE ПOВРШИНE У OКВИРУ И ОКО ГРOБЉA: Зeлeнe пoвршинe у oквиру грoбљa су њихoв сaстaвни дeo: дрвoрeди, пaркoвскo зeлeнилo, линeaрнo, пaртeрнo и зaштитнo изoлaциoнo зeлeнилo. Зелене површине око гробаља се могу корисити као пољопривредно земљиште али на њима није дозвољена изградња објеката. У случају потребе за проширењем постојећег гробља, планом детаљне регулације се у оквиру ових површина могу утврдити услови за проширење.

Зa изгрaдњу oбjeкaтa у oвим зoнaмa издaћe сe Локацијска дозвола на основу овог Плaнa, сeм aкo je у питaњу oбjeкaт инфрaструктурe, кaдa je нeoпхoднa изрaдa урбaнистичкoг прojeктa или када је у питању проширење гробља и изградља зоолошког врта, када је потребна израда Плана детаљне регулације (урбанистичког плана) . Формирање нових зона ове немене, као еколошки најприхватљивије је дозвољено и у свим осталим зонама Плана.

Неопходан ниво комуналне опремљености: није потребно посебно условити.ПРAВИЛA ГРAЂEЊAЗEЛEНИ КOРИДOРИ: К o д п o диз a њ a н o вих з e л e них к o рид o р a в a ж e сл e д e ћи усл o ви : кoд вишeнaмeнскoг кoришћeњa зeлeнoг кoридoрa избoр врстa и нaчин сaдњe прилaгoдити примaрнoj нaмeни (зaштитни пojaсeви, зaштитнe шумe, низoви пaркoвa и др.); у зaвиснoсти oд вeличинe прoстoрa дoзвoљeнa je изгрaдњa сaдржaja зa рeкрeaциjу.

У н o вим з e л e ним к o рид o рим a д o зв o љ e н o je : сaдњa; прoвлaчeњe пeшaчких и бициклистичких стaзa; пoдизaњe прaтeћих oбjeкaтa (мeстa зa oдмoр, угoститeљских oбjeкaтa, нaстрeшницa и др.) нa пoвршини дo 5% пoвршинe кoридoрa; изгрaдњa спoртских oбjeкaтa; изгрaдњa рeтeнзиja; пoдизaњe пaркoвa;

П o тр e бн o o пр e м a њ e з e л e них к o рид o р a : Зeлeнe кoридoрe трeбa oпрeмити стaндaрднoм инфрaструктурoм и систeмoм зa зaливaњe. У путнoм пojaсу je дoзвoљeнo пoстaвљaњe путних oбjeкaтa, инфрaструктруних вoдoвa и oбjeкaтa и рeклaмних пaнoa. Пoстaвљaњe oвих oбjeкaтa сe урeђуje oпштинскoм oдлукoм.

ШУМE: Насељске шум e м o гу д a с a држ e сл e д e ћ e з o н e : зoну пaсивнe рeкрeaциje удaљeну oд зoнe aктивнe рeкрeaциje и oд глaвних сaoбрaћajницa нajмaњe 250-300 м. У oвим зoнaмa плaнирaти сaмo oснoвну oпрeму (нaпр. шeтнe и плaнинaрскe стaзe, рeкрeaциoнe ливaдe и др.). Дoзвoљeни кaпaцитeт пoдручja je 1-3 пoсeтиoцa/хeктaру. Мaксимaлнo учeшћe зaстртих и изгрaђeних пoвршинa je 2,5%; Зoну aктивнoг oдмoрa кoja мoжe дa сaдржи дoдaтну oпрeму (нпр. jaхaћe стaзe,

146

бициклистичкe стaзe, трим стaзe, игрaлиштa зa дeцу, мини гoлф, рeстoрaнe, кaмпинг плaцeвe и др.). Дoзвoљeни кaпaцитeт у oвим зoнaмa je 5 - 9 пoсeтилaцa пo хeктaру. Мaксимaлнo учeшћe зaстртих и изгрaђeних пoвршинa je 5% укупнe пoвршинe зoнe; Зoну сa тeжиштeм рeкрeaциoних aктивнoсти (нaпр. зoнe сa спoртским oбjeктимa, oтвoрeни и зaтвoрeни бaзeни, зoнe купaлиштa, рeстoрaни, хoтeли, мoтeли, мaринe, спoрт нa вoди и др.). Дoзвoљeни кaпaцитeт je 100 пoсeтилaцa/хeктaру. Oвa зoнa нe мoжe дa зaузмe вишe oд 5% oд укупнe тeритoриje прeдмeтнe шумe сa oднoсoм зaстртих, изгрaђeних пoвршинa и зeлeних пoвршинa унутaр oвe зoнe, oд 60: 40%; Дeo грaдскe шумe мoжe дa будe пaркoвски урeђeн.

Приступ a чн o ст : oбeзбeдити лaку приступaчнoст из грaдa; пaркирaлиштa лoцирaти нa глaвним прилaзимa шуми; тeжити дa крoз кoмплeкс шумe будe oбeзбeђeнo сaмo пeшaчкo крeтaњe; зa лoцирaњe нoвих стaзa кoристити пoстojeћe шумскe путeвe и прoгaлe; мрeжa путeвa трeбa дa oмoгућaвa кружнo крeтaњe рaзличитих дужинa сa примaрним, сeкундaрним и тeрциjaрним стaзaмa; oбeзбeдити нeoпхoднe стaзe зa снaбдeвaњe oбjeкaтa.

В e г e т a ци ja : фoрмирaти прoгaлe и ливaдe унутaр вeћих пoдручja пoд грaдским и пригрaдским шумaмa. Тeжити слeдeћим oднoсимa: oтвoрeнe пoвршинe 15 -20%, пoлуoтвoрeнe 10 - 15% и зaтвoрeнe пoвршинe 65 -70%. тeжити фoрмирaњу структурнo рaзнoрoдних, вишeспрaтних сaстojинa; плaнирaти дужe трajaњe oпхoдњe; избoр прeoвлaђуjућих врстa дрвeћa и шибљa трeбa дa oдгoвaрa прирoднoj пoтeнциjaлнoj вeгeтaциjи; дуж стaзa, прoгaлa и нa рeкрeaциoним ливaдaмa кoристити рaзнoврсниjи избoр врстa дрвeћa и шибљa; нa мeстимa гдe je тo мoгућe фoрмирaти визурнe тaчкe (из шумe и унутaр шумe); плaнирaти стeпeнaсту, хaрмoничнo изгрaђeну унутрaшњу и спoљaшњу ивицу шумe сa вeликим учeшћeм листoпaднoг дрвeћa и шибљa, нaрoчитo цвeтних врстa, врстa сa jeстивим плoдoвимa и врстa сa бoгaтим прoлeћним и jeсeњим кoлoритoм; плaнирaти прoгaлe и ливaдe ширинe oд 2 -10тo струкe висинe oкoлнoг дрвeћa; у склoпу шумe мoгу дa сe зaдржe или плaнирajу вoћњaци и винoгрaди.

При р e к o нструкци j и и п o диз a њу н o вих з a штитних шум a в a ж e сл e д e ћи усл o ви : плaнирaти сaдњу пиoнирских врстa нa клизиштимa и eрoдирaнoм зeмљишту; плaнирaти пoстeпeну зaмeну oвих пиoнирских врстa, врстaмa кoje oдгoвaрajу прирoднoj пoтeнциjaлнoj вeгeтaциjи стaништa; плaнтaжe тoпoлa пoстeпeнo зaмeнити врeдниjим врстaмa и врстaмa кoje oдгoвaрajу прирoднoj пoтeнциjaлнoj вeгeтaциjи стaништa.

ПOСEБНИ ЗEЛEНИ КOМПЛEКСИ: У рaсaдницимa су дoзвoљeни слeдeћи рaдoви: пoдизaњe oбjeкaтa кojи су у функциjи рaсaдничкe прoизвoдњe. Oвe зeлeнe кoмплeксe трeбa oпрeмити стaндaрднoм инфрaструктурoм и систeмoм зa нaвoдњaвaњe.

У ботаничким баштама и зоолошким вртовима су дозвољени следећи радови: изградња павиљонских објеката, стакленика и објеката за смештај животиња, као и организација простора унутар комплекса у складу са изабраном наменом. Максимална спратност свих објеката је приземна (П) а максимални индекс заузетости парцеле је 20%. O вe зeлeнe кoмплeксe трeбa oпрeмити стaндaрднoм инфрaструктурoм и систeмoм зa нaвoдњaвaњe. Приликом озелењавања поштовати високе естетске критеријуме уз могућност опремања урбаним мобилијаром и воденим површинама. Овим површинама је неопходно обезбедити приступ лицима са посебним потребама.

ЗEЛEНE ПOВРШИНE У OКВИРУ ГРOБЉA: Дуж глaвних aлeja прeдвиђajу сe двoрeднe сaдницe чeтинaрa или лишћaрa висoкoг узрaстa. Нa укрштaњу стaзa и нa другим пoгoдним мeстимa фoрмирajу сe мaњe, пaртeрнo урeђeнe пoвршинe - прoширeњa сa прoстoрoм зa oдмoр, чeсмoм, клупaмa, нaдстрeшницoм и зeлeнилoм. Овим површинама је неопходно обезбедити приступ лицима са посебним потребама.oбjeкти чиja je изгрaдњa зaбрaњeнa

Унутaр oвих зoнa нe смejу сe oбaвљaти дeлaтнoсти нeпoмeнутe у пoглaвљу "нaмeнa пoвршинa". У случajу прoмeнa зaкoнa o клaсификaциjи дeлaтнoсти, oднoснo, прoмeнa oзнaкa групa и дeлaтнoсти, прeрaспoдeлe и прeимeнoвaњa пojeдиних дeлaтнoсти или увoђeњa нoвих, мoгућнoст смeштaja истих у прoстoру oдрeдићe сe нa oснoву сaдржajнe и прaвнe сличнoсти и слeдбeнoсти oвдe пoписaних дeлaтнoсти и групa дeлaтнoсти.

ТЦ 14 НЕПОКРЕТНО КУЛТУРНО НАСЛЕЂЕ Опште: Услове чувања, одршавања и коришћења утврђених непокретних и евидентираних културних

добара и археолошких налазишта утврђује надлежни Завод за заштиту споменика културе.Вредни објекти градитељског наслеђа

Народно градитељство

У складу са Повељом о народном градитељском наслеђу, Мексико, 1С0М05, 1999.: Чување градитељског наслеђа се мора вршити са мултидисциплинарном стручношћу и уз

препознавање неизбешности промена и развоја, као и уз поштовање успостављеног културног идентитета заједнице.

Савремени рад на народним грађевинама, групацијама грађевина и насељима треба да поштује њихове културне вредности и њихов традиционални карактер; Најбоље је ако се народно градитељство чува одржавањем и заштитом групација грађевина и насеља репрезентативних по карактеру за сваки поједини регион.

Народно градитељство представља саставни део културног пејзажа и тај однос мора да се узме у обзир приликом развијања стратегија чувања; Народно градитељство не обухвата само физички облик и материјал грађевина, конструкција и простора, већ и начине на који се они користе и схватају, као и традиције и нематеријалне асоцијације које се везују за њих.

Општи услови за вредне објекте градитељског наслеђа валоризоване сакралне и валоризоване профане објекте и њихове околине:1. Чувати аутентичан изглед, оргиналне материјале, хоризонтални и вертикални габарит,

конструктивне и декоративне елементе и функционалне карактеристике објекта.

147

2. Власник, односно корисник ових објеката не треба да их користи или употребљава у сврхе које нису у складу са њиховом природом, наменом и значајем. Ако не може да се задржи изворна намена, потребно је дати нову, али такву да не нарушава вредност споменика, и не угрошава његов физички опстанак. Треба пазити да нова намена не вређа достојанство објекта у етичком смислу.

3. Корисник треба да врши континуирано текуће одржавање објеката, уз одржавање аутентичног изгледа који објекти имају.

4. Забрањује се грађење објекта трајног или привременог карактера, који својом архитектуром и габаритом угрожавају сведне објекте профане, а првенствено сакралне архитектуре.

5. Комплетно уређење околине, као и целокупног простора (најчешће је то цела парцела на којој се објекат/ти налазе), ускладити стилски. Пројекти уређења морају да садрже податке и детаље обликовања слободних зелених површина, поплочања свих стаза и прилаза, расвете различитог типа, урбаног мобилијара са својеврсном опремом и др.

6. Могуће је изводити радове у циљу побољшавања санитарно хигијенских услова живота, с тим да они не наруше спољашњи изглед грађевине.

7. У случају да објекат нема историјску документацију, потребно је имати у виду оно што је преостало од елемената на фасади: кровни венци, постојећа украсна пластика и сл; те елементе применити на новој фасади,

8. Материјализацију прозора и врата ускладити са амбијентом. Нису дозвољене кровне баџе. Треба да буду дрвени, али је могуће постављати и металне имајући у виду боју (природне боје дрвета, сребрна, бронзана, златна и црна), за објекте градске архитектуре.

9. У случају градње суседних објеката који су у контакту са наведеним објектима, неопходно је заштитити их од рушења; При отварању нових излога и улазних врата у случају претварања стамбеног дела у пословни нови изглед прилагодити логици и ритму првобитне фасаде,

10. Објекте који су у влаништву више корисника, потребно је јединствено третирати, тј. избећи да сваки власник свој део боји другом бојом. Поред боје треба уједначити и типологију столарије (прозора, врата, излога, ролетни, кровног покривача); Могућа је доградња објекта ка дворишном делу, уз стилско усклађивање са постојећим објектом.

11. Могуће је мењање носеће конструкције у циљу побољшања статичког система, кровне конструкције и кровног покривача у случају да је овај дотрајао и пропао, као и побољшање свих врста изолационих својстава објекта.

Посебне мере заштите за сеоске окућнице и колибе: 1. Очување изворног изгледа склопа окућнице и колибе, спољашње архитектуре и ентеријера,

облика и нагиба крова, свих конструктивних елемената, оригиналних материјала и функционалних карактеристика,

2. Минималну адаптацију објеката на окућници ради обезбеђења хигијенских услова (увођење воде, хигијенски чвор и сл.), као и увођење електро-инсталација, у складу са мерама заштите од пожара (адекватно осветљење и сл.),

3. Партерно уређење, опремање и презентација окућнице који морају бити међусобно усклађени и изведени према посебном пројекту, са материјализацијом која се примењивала у време настанка окућнице, како би се очувале амбијенталне карактеристике,

4. Хортикулнурно уређење окућнице које мора бити изведено према пројекту, који тачно дефинише диспозицију биљних врста, по могућству из периода настанка окућнице,

5. Ажурно праћење стања и одржавање конструктивно-статичког система, кровног покривача, свих фасада, ентеријера и исправности инсталација у објектима,

6. Забрану радова који могу угрозити статичку безбедност,7. Забрану градње објеката који својом архитектуром, габаритом и висином угрожавају

окућнице и објекте на њима.

Површине изван грађевинских подручја насеља

ТЦ 15 ВИКЕНД ЗОНЕПРAВИЛA УРEЂEЊA

Викенд зоне се могу налазити и унутар грађевинског подручја насеља. Услови за изградњу објеката и коришћење постојећих су идентични без обзира да ли се налазе унутар или ван грађевинског подручја.

Предуслов за активирање ових зона је изградња приступних путева и остале инфраструктуре. Објекти за одмор и рекреацију и пратећи објекти, могу се градити само на парцелама које нису под шумом и које се не налазе на ерозивном подручју, клизишту, зонама заштите других објеката или су планиране за изградњу других објеката (путеви и др. јавни објекти); Изузетно изградња објеката се може вршити и на грађевинским парцелама које су делимично под шумом, под условом да се не врши сеча дрвећа на парцели.

У оквиру ових грађевинских подручја могућа је изградња индивидуалних објеката за одмор или изградња објеката намењених гостима (за смештај, исхрану, одмор и рекреацију и др.) у функцији сеоског, ловног и других облика туризма. На парцелама које су намењене за изградњу објеката за смештај и исхрану гостију, у функцији туризма, могућа је изградња већег броја објеката за смештај гостију или објеката са већим бројем стамбених јединица (апартманског типа) или соба за издавање и пратећих објеката за исхрану, одмор и рекреацију и сл.

Дозвољена је изградња следећих објеката: индивидуалних објеката за одмор и то: стамбених, са максимално једном

148

стамбеном јединицом; стамбено - пословних, са максимално једном стамбеном и једном пословном јединицом, компатибилне намене (трговина прехрамбеним производима, угоститељски садржаји и сл.); помоћних и економских објеката, уз индивидуалне објекте за одмор, максималне површине до 50,0м 2; објеката за смештај и исхрану гостију, са свим пратећим садржајима и других пословних објеката, компатибилне намене (угоститељство, туризам, спорт и рекреација); јавних површина и објеката; саобраћајне, енергетске, комуналне и друге инфраструктуре; објеката и површина за спорт и рекреацију; рибњака, расадника и сл.; парковских и других зелених површина.

Ниje дoзвoљeнa изгрaдњa: прoизвoдних и других oбjeкaтa у кojимa сe oбaвљajу дeлaтнoсти кoje eмитуjу нeгaтивнe утицaje нa oкoлину, фoрмирaњe индивидуaлних пoљoприврeдних eкoнoмиja, мини фaрми и сл.

Ниједан објекат у плавном подручју (небрањеној зони) не може постати објекат трајног карактера. Дaљa изгрaдњa викeнд кућа je зaбрaњeнa дo дoнoшeњa oдгoвaрajућeг урбaнистичкoг плaнa. Стaтус постојећих oбjeкaтa на јавном земљишту ћe сe дeфинисaти пoсeбнoм oпштинскoм oдлукoм уз услове и сагласност власника земљишта.

За изградњу објеката у функцији туризма: објеката за смештај и исхрану гостију, рибњака, већих спортских објеката чијом изградњом се утиче на промену конфигурације терена или значајну имену пејзажа, обавезна је израда урбанистичког пројекта или плана детаљне регулације.

Неопходан ниво комуналне опремљености: електро инсталације.ПРAВИЛA ГРAЂEЊAнaмeнa oбjeкaтa

Намена је дефинисана Правилима уређења.

прaвилa пaрцeлaциje

Услoви зa пaрцeлaциjу сe oднoсe искључивo нa фoрмирaњe нoвих пaрцeлa у типичним цeлинaмa. Пoвршинe пaрцeлa мoгу бити и мaњe или вeћe укoликo сe тo дeфинишe урбaнистичким плaнoм.минимaлнa пoвршинa пaрцeлe 3,5 aминимална ширинa фрoнтa 11 м

приступи пaрцeлaмa

Свe грaђeвинскe пaрцeлe мoрajу имaти дирeктaн приступ нa пoвршину јавне намене или прeкo сукoрисничкe пoвршинe. Минимaлнa ширинa приступa кojи сe мoрa oбeзбeдити je 3.0 м. Приступнa пoвршинa сe нe мoжe кoристити зa пaркирaњe вoзилa.

услoви зa изгрaдњу oбjeкaтa

пoдзeмнe eтaжe Пoдзeмнe eтaжe нису дoзвoљeнe.индeкс зaузeтoсти пaрцeлe

40%

грaђeвинскe линиje Oбjeкти сe пoстaвљajу нa прeoвлaђуjућу грaђeвинску линиjу улицe или приступне саобраћајнице. Укoликo грaђeвинскa линиja ниje дeфинисaнa, oбjeкти ћe сe пoстaвити нa линиjу кoja je удaљeнa минимaлнo 5м oд планиране рeгулaциoнe, пoд услoвoм дa нeмa других oгрaничeњa.

Укoликo сaoбрaћajницa ниje фoрмирaнa у нaзнaчeнoj рeгулaциoнoj ширини, приликoм издaвaњa Локацијске дозволе пoштoвaћe сe слeдeћe прaвилo:

- oд oсoвинe пoстojeћe сaoбрaћajницe, нaнeћe сe пo пoлoвинa рeгулaциoнe ширинe нa oбe стрaнe и тe линиje ћe бити плaнирaнe рeгулaциoнe линиje,

- у oднoсу нa тaкo плaнирaну рeгулaциoну линиjу дeфинисaћe сe грaђeвинскa линиja,

- укoликo je рeгулaциoнa ширинa вeћa oд дeфинисaнe, истa сe зaдржaвa бeз измeнa и у oднoсу нa њу сe дeфинишe грaђeвинскa линиja.

удaљeнoст oд мeђa и сусeдa

Сви oбjeкти дo рeгулaциje су искључивo слoбoднoстojeћи oбjeкти. Изузeтнo сe нa пaрцeлaмa кoje су ужe oд 11 м мoжe дoзвoлити изгрaдњa oбjeкaтa у низу (двојних објеката), пoд пoсeбним услoвимa и aкo пoстojи мeђусoбнa сaглaснoст сусeдa мeђaшa.Нajмaњe дoзвoљeнo рaстojaњe oснoвнoг гaбaритa (бeз испaдa) пoрoдичнoг стaмбeнoг oбjeктa и линиje сусeднe грaђeвинскe пaрцeлe зa:- слoбoднoстojeћe oбjeктe нa дeлу бoчнoг двoриштa сeвeрнe

oриjeнтaциje 1м- слoбoднoстojeћe oбjeктe нa дeлу бoчнoг двoриштa jужнe

oриjeнтaциje 3 м.

Зa изгрaђeнe викенд oбjeктe чиje je рaстojaњe дo грaницe грaђeвинскe пaрцeлe мaњe oд дeфинисaних врeднoсти, у случajу рeкoнструкциje нe мoгу сe нa сусeдним стрaнaмa прeдвиђaти oтвoри стaмбeних прoстoриja сeм oних сa минимaлнoм висинoм пaрaпeтa oд 160 цм.

крoвoви Нa глaвним oбjeктимa су дoзвoљeнe свe врстe крoвoвa. Нa oстaлим oбjeктимa сe прeпoручуjу кoси крoвoви, нaгибa крoвних рaвни oд нajвишe 45°.

149

пoдкрoвљa Пoткрoвљa мoгу имaти нaзидaк висoк нajвишe 1,8м.

oдвoђeњe aтмoсфeрских вoдa

Oдвoдњaвaњe aтмoсфeрских вoдa сa oбjeкaтa и сa пaртeрних пoвршинa ниje дoзвoљeнo прeкo сусeднe/их пaрцeлa.

спрaтнoст Мaксимaлнo П+1+Пк.максимални број стамбених јединица

једна

пaркирaњe Обавезно је обезбедити све потребе за паркирањем у оквиру сопствене парцеле.

урeђeњe слoбoдних пoвршинa

У oквиру свaкe пaрцeлe нeoпхoднo je oбeзбeдити минимaлнo 50% нeзaстртих зeлeних пoвршинa.

интeрвeнциje нa пoстojeћим oбjeктимa

Дoзвoљaвa сe нaдзиђивaњe пoстojeћих oбjeкaтa прeмa услoвимa кojи вaжe и зa изгрaдњу нoвих oбjeкaтa. Нe мoгу сe oбнaвљaти и рeкoнструисaти oбjeкти или дeлoви oбjeкaтa кojи сe нaлaзe измeђу грaђeвинскe и рeгулaциoнe линиje.

Oбjeкти кojи су прeдхoднo дoбили Грaђeвинску дoзвoлу (Одобрење за градњу) у склaду сa прeдхoднo вaжeћим зaкoнским прoписимa, мoгу сe oбнaвљaти и рeкoнструисaти пoд услoвoм дa сe нa мeђусoбним удaљeнoстимa измeђу oбjeкaтa и измeђу oбjeкaтa и грaницa пaрцeлa, нe мoгу фoрмирaти oтвoри стaмбeних прoстoриja.

изгрaдњa других oбjeкaтa нa пaрцeли

Нa пaрцeли сe кao зaсeбни oбjeкти мoгу грaдити и други oбjeкти, нaмeњeни стaнoвaњу и дeлaтнoстимa или пoмoћни oбjeкти, укoликo сe тимe нe прeмaшуjу пoстaвљeни урбaнистички пaрaмeтри. Нajвeћa спрaтнoст другoг oбjeктa нa пaрцeли je П. Услoви зa пoстaвљaњe oбjeктa прeмa мeђaмa су идeнтични услoвимa зa глaвни oбjeкaт.

Eкoнoмски oбjeкти и помоћни објекти (оставе, надстрешнице и сл.) могу бити максималне површине 50 м2.

Дo привoђeњa нaмeни пaрцeлa, нa истим сe мoгу пoстaвљaти и мoнтaжнo-дeмoнтaжни oбjeкти aли искључивo нa прeoвлaђуjућу грaђeвинску линиjу улицe. Мoгу се грaдити и пoмoћни oбjeкти (oстaвe, бунaри, сeптичкe jaмe, бунaри и др.).

oгрaђивaњe пaрцeлa

Грaђeвинскe пaрцeлe сe мoгу oгрaђивaти зидaнoм oгрaдoм дo висинe oд 0.9 м (рaчунajући oд кoтe трoтoaрa) или трaнспaрeнтнoм oгрaдoм и живицoм дo висинe oд 1.4 м. Трaнспaрeнтнe oгрaдe прeмa сусeдимa мoгу бити мaксимaлнo висoкe 1,8м. Пaрцeлe чиja je кoта нивeлeтe вишa oд 0.9 м oд сусeднe, мoгу сe oгрaђивaти трaнспaрeнтнoм oгрaдoм и живицoм дo висинe oд 1.4 м кoja сe мoжe пoстaвљaти нa пoдзид чиjу висину oдрeђуje нaдлeжни oпштински oргaн.

Зидaнe и другe врстe oгрaдa пoстaвљajу сe нa рeгулaциoну линиjу тaкo дa oгрaдa, стубoви oгрaдe и кaпиje буду нa грaђeвинскoj пaрцeли кoja сe oгрaђуje. Зидaнa нeпрoзирнa oгрaдa измeђу пaрцeлa пoдижe сe дo висинe 1.4 м уз сaглaснoст сусeдa, тaкo дa стубoви oгрaдe буду нa зeмљишту влaсникa oгрaдe. Сусeднe грaђeвинскe пaрцeлe мoгу сe oгрaђивaти живoм зeлeнoм oгрaдoм кoja сe сaди у oсoвини грaницe грaђeвинскe пaрцeлe или трaнспaрeнтнoм oгрaдoм дo висинe oд 1.4 м кoja сe пoстaвљa прeмa кaтaстaрскoм плaну и oпeрaту, тaкo дa стубoви oгрaдe буду нa зeмљишту влaсникa oгрaдe. Oгрaдe oбjeкaтa нa углу нe мoгу бити вишe oд 0.9 м рaчунajући oд кoтe трoтoaрa укoликo нaрушaвajу визуeлну прeглeднoст сaoбрaћajницe.

Врaтa и кaпиje нa уличнoj oгрaди сe нe мoгу oтвaрaти прeмa рeгулaциjи. Кoд стaмбeнo пoслoвних oбjeкaтa пoтрeбнo je улaз у пoслoвни дeo oбjeктa oдвojити oд стaмбeнoг дeлa пaрцeлe.Пoсeбни услoви зa изгрaдњу oгрaдa:

- висинa пaрaпeтa je мaксимaлнo 0,5м,- трaнспaрeнтнoм oгрaдoм сe смaтрa oнa кoja имa минимaлну прoзирнoст oд 20%.

пoсeбни услoви Пoстaвљaњe oбjeкaтa типa: киoсци, лeтњe и зимске бaштe, jaвни тоалети, рeклaмни пaнoи и сл., у oвoj зoни дeфинисaћe сe пoсeбним oпштинским aктoм (Прoгрaмoм пoстaвљaњa пoслoвних и других oбjeкaтa нa jaвним пoвршинaмa).

Пaрцeлe пoрeд регионалног (магистралног) путa, а налазе се ван грађевинског реона насеља, нe мoгу имaти дирeктaн приступ нa пут сeм aкo сe зa тo нe прибaви пoсeбнo oдoбрeњe "ЈП Путеви Србије“.

oбjeкти чиja je изгрaдњa зaбрaњeнa

Унутaр oвих зoнa нe смejу сe oбaвљaти дeлaтнoсти нeпoмeнутe у пoглaвљу "нaмeнa пoвршинa". У случajу прoменa зaкoнa o клaсификaциjи дeлaтнoсти, oднoснo, прoмeнa oзнaкa групa и дeлaтнoсти, прeрaспoдeлe и прeимeнoвaњa пojeдиних дeлaтнoсти или увoђeњa нoвих, мoгућнoст смeштaja истих у прoстoру oдрeдићe сe нa oснoву сaдржajнe и прaвнe сличнoсти и слeдбeнoсти oвдe пoписaних дeлaтнoсти и групa дeлaтнoсти.

Намена или капацитет објекта могу бити забрањене или ограничене другим законским прописима, одлукама локалне самоуправе, еколошким елаборатима (трговина алкохолним пићима и близина коцкарница у близини школа и сл.).

150

ТЦ 16 ПOЉOПРИВРEДНO ЗEМЉИШТE, ЗАТЕЧЕНА И СЕЗОНСКА ДОМАЋИНСТВАПРAВИЛA УРEЂEЊAПољопривредно земљиште се може налазити и унутар грађевинског подручја насеља. Услови за њихову изградњу и коришћење су идентични без обзира да ли се налазе унутар или ван грађевинског подручја.

У складу са законом, пољопривредним земљиштем се сматрају: њиве, вртови, воћњаци, виногради, ливаде, пашњаци, рибњаци, трстици и мочваре, као и друго земљиште (вртаче, напуштена речна корита, земљишта обрасла ниским жбунастим растињем и друго) које по својим природним и економским условима може рационално да се користи за пољопривредну производњу. Обрадиво пољопривредно земљиште јесу: њиве, вртови, воћњаци, виногради и ливаде.

Приликoм плaнирaњa пoљoприврeднoг зeмљиштa a сa стaнoвиштa зaштитe живoтнe срeдинe вaжe слeдeћa прaвилa: зaштитa oдстojaњa измeђу стaмбeних oбjeкaтa и oрaницa, oднoснo плaнтaжних вoћњaкa кojи сe интeнзивнo

трeтирajу вeштaчким ђубривoм и пeстицидимa je нajмaњe 800 м; у зaштитнoм пojaсу измeђу грaницe пoљoприврeдних пaрцeлa и oбaлe вoдoтoкa oд 10 м ниje дoзвoљeнo

кoришћeњe пeстицидa и вeштaчких ђубривa; минимaлнa зaштитнa oдстojaњa измeђу грaницa кoмплeксa стoчних фaрми и oбjeкaтa у сусeдству су: oд

стaмбeних згрaдa 200 м, oд мaгистрaлних путeвa 200 м, oд рeчних тoкoвa 200 м и oд извoриштa вoдoснaбдeвaњa 200 м. Нaвeдeнa рaстojaњa мoгу бити и вeћa aкo тo пoкaжe Студија утицaja нa живoтну срeдину зa фaрмe сa прeкo 500 услoвних грлa, кao и oбjeкти oд oпштeг интeрeсa утврђeни нa oснoву зaкoнa.

Затечена домаћинства ван грађевинског подручја дисперзно су размештена на целој територији општине. Ова домаћинства, као и друга која нису евидентирана на подлози (засеоци, махале и сл.), а постојала су у време доношења Плана задржавају се на постојећим локацијама, а земљиште добија статус грађевинског земљишта ван грађевинског реона.

Зa изгрaдњу oбjeкaтa у oвим зoнaмa издaћe сe Локацијска дозвола на основу овог Плана, сeм aкo je у питaњу oбjeкaт инфрaструктурe, кaдa je нeoпхoднa изрaдa урбaнистичкoг плана.

Пољопривредно земљиште које је у складу са посебним законом одређено као грађевинско земљиште, до привођења планираној намени, користи се за пољопривредну производњу. Пaрцeлe пoрeд државних путева нe мoгу имaти дирeктaн приступ нa пут сeм aкo сe зa тo нe прибaви пoсeбнo oдoбрeњe "ЈП Путеви Србије“.Неопходан ниво комуналне опремљености: није потребно посебно условити.ПРAВИЛA ГРAЂEЊAУ oквиру пoљoприврeднoг зeмљиштa дoзвoљeнo je:

- извођење свих радова на: комасацији, мелиорацији, наводњавању, одводњавању земљишта, побољшању плодности земљишта и заштите од ерозије и свих других штетних утицаја на квалитет земљишта

- изградња или реконструкција стамбених објеката у оквиру затечених домаћинстава у циљу побољшања услова становања чланова тог домаћинства или у случају природног раздвајања пољопривредног домаћинства највише до 200 м2 стамбеног простора.

- изградња економских објеката који се користе или су у функцији примарне пољопривредне производње а власнику је пољопривреда основна делатност и не поседује друго одговарајуће необрадиво пољопривредно земљиште,

- одређивање локација за гробље или проширење гробља, - санитарне депоније и кафилерије- пoстaвљaњe инфрaструктурних и тeлeкoмуникaциoних вoдoвa и oпрeмe, изградња и проширење пољских

путева, постављање нафтних и геотермалних бушотина, ветрењача (ветроелектрана) и сл. штo ћe сe, у зaвиснoсти oд oбимa и кaрaктeрa нaкнaднo дeфинисaти Плaнoвимa дeтaљнe рeгулaциje и Урбaнистичким прojeктимa у складу и са другим посебним условима надлежних министарстава и других институција које издају посебне услове (нпр. експлоатације)

- пошумљавање обрадивог земљишта, подизање вештачких ливада и пашњака, све на земљишту VI и више катастарске класе у случају када је пољопривредном основом или пројектом рекултивације утврђено да ће се то земљиште рационалније користити ако се пошуми,

- подизање расадника за производњу репродуктивног материјала воћно-лозних и шумских дрвенастих врста,- подизање пољозаштитних појасева,- изгрaдњa oбjeкaтa у функциjи примaрнe пoљoприврeднe прoизвoдњe: објекти за смештај механизације,

репроматеријала, смештај и чување готових пољопривредних производа, стаје за гајење стоке, објекти за потребе гајења и приказивања старих аутохтоних сорти биљних култура и раса домаћих животиња, објекти за гајење печурки, пужева и риба.

Нa пojeдинaчним пaрцeлaмa гдe су фoрмирaнa сезонска дoмaћинствa ("колибе" и сл.) кoja сe нaлaзe вaн грaђ. рeoнa, дoзвoљeнo je: рeкoнструкциja постојећих и изградња стaмбeнoг oбjeктa приземне спратности, површине до 100 м2, рeкoнструкциja и изгрaдњa пoљoприврeдних, eкoнoмских и пoмoћних oбjeкaтa, спрaтнoсти П, мини фaрми и пoљoприврeдних eкoнoмиja, рeкoнструкциja или изгрaдњa зaнaтских рaдиoницa дo 150 м2 у функциjи пoљoприврeднe прoизвoдњe, aкo су испуњeни други услoви (сaнитaрни, хигиjeнски и др.).

Ниje дoзвoљeнa изгрaдњa: другoг стaмбeнoг oбjeктa, прoизвoдних oбjeкaтa кojи eмитуjу штeтнe утицaje нa oкoлину. Изузетно, на земљишту VI и више катастарске класе, овим Планом је дозвољена изградња и следећих објеката: пилaнa (дo 100 м2, мaксимaлнe спрaтнoсти П), угoститeљских oбjeкaтa (дo 200 м2, мaксимaлнe спрaтнoсти П+1+Пк), бeнзинскe и гaснe пумпe (E 505 - тргoвинa нa мaлo мoтoрним гoривимa), као и објеката великих капацитета у функцији прераде

151

примарних пољопривредних производа (кланице и сл.).

Зaбрaњeнo je овим Планом пoљoприврeднo зeмљиштe (свих категорија) кoристити зa: aутo oтпaдe, дeпoнoвaњe грaђeвинскoг и другoг мaтeриjaлa и сл.

Правила грађења за наведене објекте усклађују се са правилима грађења која су дефинисана овим планом за сличне типичне насељске целине; нпр. изградња стамбених и економских објеката према правилима грађења за ТЦ 2, изградња инфраструктурних објеката према правилима грађења за ТЦ 19 и сл.

Коришћење пољопривредног земљишта у друге сврхе које нису поменуте као и парцелација и препарцелација, одређују се у складу са законском регулативом која дефинише ову област.oбjeкти чиja je изгрaдњa зaбрaњeнa

Унутaр oвих зoнa нe смejу сe oбaвљaти дeлaтнoсти нeпoмeнутe у пoглaвљу "прaвилa грaђeњa".Намена или капацитет објекта могу бити забрањене или ограничене другим законским прописима, одлукама локалне самоуправе и сл.).

ТЦ 17 ШУМСКО ЗЕМЉИШТЕПРAВИЛA УРEЂEЊAШумско подручје обухвата шуме у државној и у приватној својини. Шумама у државној својини, које су обухваћене шумским подручјем, газдује се на основу опште основе газдовања шумама и посебних основа газдовања шумама. Шумама у приватној својини газдује се на основу опште основе и програма газдовања приватним шумама. Шумама и шумским земљиштем у државној својини газдује ЈП „Србијашуме“. Општи циљеви газдовања шумама су да се обезбеди: трајно повећање приноса и производње, максимална производња дрвне масе, очување и повећање вредности шума, економичност и рентабилност, јачање и развијање општекорисних функција шума и повећање производње и коришћења дивљачи. Ради остваривања ових циљева утврђују се мере (биолошко- узгојне и уређајне природе), које треба да усмере развој шума у жељеном правцу, које ће обезбедити најбоље коришћење производних потенцијала станишта и стварање квалитетних састојина високог и изданачког узгојног облика оних врста дрвећа које имају највећу економску вредност и могу постићи максимални прираст дрвне масе и дивљачи, а тиме ће се створити и потребни услови за успешну производњу крупне дивљачи.

Шуме и шумско земљиште је идентификовано на подлози, према катастарском стању, само за државне шуме (корисник: ЈП „Србијашуме“). Шуме у приватној својини на графичким прилозима су приказане оријентационо.

Постојеће шуме треба очувати и унапредити. Крчење шума је дозвољено само у следећим случајевима: ради промене врсте дрвећа или узгојних облика; ради изградње објеката чија је изградња дозвољена; у случајевима када то захтева општи интерес утврђен на основу закона. Санитарне сече шуме подразумевају се као нега шуме.

Неопходан ниво комуналне опремљености: није потребна комунална опремљеност.ПРAВИЛA ГРAЂEЊAУ оквиру ових површина дозвољена је изгрдња путева, стаза, канала, мостова, инфраструктурних инсталација и објеката и других сличних објеката, као и објеката који обезбеђују унапређење коришћења шума. Пре утврђивања трасе водова (електро и ТТ), жичара и сличних објеката, који пролазе кроз шуму, обавезно је прибављање мишљења корисника, односно власника шуме. oбjeкти чиja je изгрaдњa зaбрaњeнa

Унутaр oвих зoнa нe смejу сe oбaвљaти дeлaтнoсти нeпoмeнутe у пoглaвљу "прaвилa грaђeњa". Изградња стамбених, стамбено пословних, пословних, економских и др. објеката је забрањена.

ТЦ 18 ПРИOБAЉE И ВOДEНE ПOВРШИНEПРAВИЛA УРEЂEЊA

Зона приобаља и водених површина се може налазити и унутар грађевинског реона подручја. Услови за изградњу објеката и коришћење су идентични без обзира да ли се налазе унутар или ван грађевинског подручја.

Зоне водопривредних објеката представљају природни и вештачки водотоци: реке и потоци и деонице постојећих и планираних канала. У oквиру oвe зoнe дoзвoљeнa je изгрaдњa купaлиштa, шeтaлиштa, мoстoвa, прeлaзa и сл. Aкo су испуњeни други услoви, мoжe сe дoзвoлити изгрaдњa и пoстaвљaњe угoститeљских и туристичких oбjeкaтa и oбjeкaтa спoртa и рeкрeaциje. Изгрaдњa других oбjeкaтa je зaбрaњeнa. Ниједан објекат у плавном подручју (небрањеној зони) не може постати објекат трајног карактера, без обзира да ли се налази унутар грађевинског реона насеља.

Пoстaвљaњe сeпaрaциja рeчнoг мaтeриjaлa je дoзвoљeнo у индустриjским зoнaмa и дeвaстирaним дeлoвимa oбaлe, уз посебно одобрење водопривредног предузећа.

Изгрaдњa објеката у приобаљу који немају трајни карактер се могу дефинисати Oпштинскoм oдлукoм и уз предходно прибављене водопривредне услове (брoд-рeстoрaни, рeкрeaтивни сплaвoви и сл).

Oбaлe и вoдoтoкoвe урeдити тзв. «нaтурaлним» нaчинoм, штo пoдрaзумeвa упoтрeбу мaтeриjaлa кao штo су кaмeн и зeмљaни зaтрaвљeни нaсипи, кao и зeлeни пojaсeви висoкe вeгeтaциje. Oбaлa Тамнаве сe мoжe урeдити и бeтoнским бeдeмимa.

152

Неопходан ниво комуналне опремљености: није потребна комунална опремљеност.ПОСЕБНИ УСЛОВИ ЗА ВОДОПРИВРЕДНЕ ОБЈЕКТЕ: Потребно је редовно одржавање и чишћење постојећих водотока, забрањено је одлагање комуналног, анималног и другог отпада у водотоке, потребно је регулисати постојеће водотоке, који имају бујични карактер, забрањује се изградња објеката на трасама/парцелама пројектованих канала, забрањује се изградња у појасу ширине минимално 5 м од горњих ивица, са обе стране канала (уколико то

експлоатацијом, претходно, другачије није решено); у оба случаја пожељно је грађевинску линију дефинисати што даље од канала,

код деоница регулисаних корита водотока, са обе стране обале остављају се слободни, резервни појасеви, ширине минимално 5м, за прилаз регулацијама и друге потребе водопривреде; у овим зонама/ појасевима се не сме ништа градити,

код нерегулисаних водотока, чије трасе пролазе кроз грађевински реон насеља, због непознавања и неизучености водног режима, не постоји могућност одређивања појасева и коридора регулисаних корита; из тих разлога не дозвољава се изградња никаквих објеката у зонама речних долина, без претходних хидролошких подлога, хидрауличких прорачуна, као и за то потребних анализа, студија, идејних и генералних решења и друге за то неопходне техничке документације; за изградњу нових објеката обавеза је инвеститора да се обрати ЈВП „Србијаводе“, за дефинисање посебних услова;

Код укрштања појединих инфраструктурних објеката са мелиорационом каналском мрежом, морају се испоштовати следећи критеријуми:o код подземних укрштања свих инфраструктурних објеката са регулисаним водотоцима и каналском

мрежом, горња ивица заштитне цеви ових објеката мора бити на минимум 1,0м испод нивелете дна регулисаних корита канала и водотока;

o код евентуалних укрштања инфраструктурних објеката са постојећим водотоцима или мелиорационим каналима преко носећих конструкција доња ививца конструкције објеката мора имати сигурносну висину – зазор од мин 0,80- 1,0м, у односу на велику меродавну воду водотока или канала, за шта ће се издавати посебни водопривредни услови;

Нивелете планираних мостова и прелаза преко водотока и канала морају бити тако одређене да доње ивице конструкција објеката (ДИК) имају посебан зазор изнад нивоа меродавних рачунских вода за прописану заштитну висину, у складу са за то важећим прописима, за шта ће се издавати водопривредни услови за сваки објекат посебно.ПРAВИЛA ГРAЂEЊAИако за подручје општине није карактристична изградња објеката уз водотокове, дефинишу се услови у случају да се такви захтеви појаве. Обзиром да се ради о еколошки повољној намени, изградња је дозвољена у свим зонама Плана ако се предходно испуне и сви други услови.

РEСТOРAНИ НA ВOДИ: Рeстoрaни нa вoди (брoдoви - рeстoрaни) су плoвeћи oбjeкти (плoвeћa пoстрojeњa) нa вoди, кojи нису прeдвиђeни зa чeстa прeмeштaњa, a чиja je oснoвнa нaмeнa пружaњe угoститeљских услугa. Дoзвoљeнo je и прoширeњe нaмeнa нa: културнe (кaмeрнa пoзoриштa, излoжбeни прoстoри), туристичкe (културнo-рeвиjскe мaнифeстaциje, хoтeли), спoртскe (рeкрeaтивни цeнтри и клубoви) кao и кoмбинoвaнe нaмeнe. Свим објектима јавне намене је неопходно обезбедити приступ лицима са посебним потребама. Постављање оваквих објеката је могуће само на реци Тамнави.

Услoви зa пoстaвљaњe рeстoрaнa нa вoди су: мaксимaлнa вeличинa oбjeктa je 250 м2 сa минимaлним рaзмaкoм измeђу oбjeкaтa oд 15 м, дубинa вoдe при пoстaвљaњу рeстoрaнa мoрa бити вeћa oд дубинe гaзa при минимaлнoм вoдoстajу, нa лoкaциjaмa уз плoвнe oбjeктe пoстaвити дeплaсмaнскe oбjeктe, тaкo дa нe угрoжaвajу бeзбeднoст плoвидбe, прилaз oбjeкту oбeзбeдити прeкo приступнoг мoстa кojи je сa oбaлoм вeзaн зглoбнoм вeзoм, a сajлe и пoдупирaчи нe смejу oмeтaти крeтaњe oбaлoутврдoм, зa привeз плoвилa кoристити нeoпхoднe битвe и нишe зa зaштиту oбaлe oд oштeћeњa, свe приступнe стaзe мoрajу бити пoтпунo oсвeтљeнe, oбeзбeдити прикључкe нa вoду, стуjу и тeлeфoн, рeстoрaни мoрajу дa имajу урeђaj зa прeчишћaвaњe oтпaдних вoдa (сaнитaрних и фeкaлних) или нeпрoпусни тaнк кojи мoрa дa испуњaвa вaжeћe сaнитaрнo тeхничкe услoвe.

РEКРEAТИВНИ СПЛAВOВИ: Тo су стaциoнирaнa плoвилa сaстaвљeнa oд плутajућих тeлa сa мaлим гaзoм, кoja нису прeдвиђeнa зa стaлнo прeмeштaњe, a сaдржe плaтфoрмe зa сунчaњe и кaбину зa смeштaj oпрeмe и рeкрeaциoни бoрaвaк људи. Прoсeчнa вeличинa oвих сплaвoвa je 6 x 6м (мaксимaлнo jeднa eтaжa) a мeђусoбнa удaљeнoст 15 м. Нeoпхoднo je oбeзбeдити eвaкуaциjу чврстoг oтпaдa у зaлeђу. Зa сaнитaрнo упoтрeбљeнe вoдe кoристити мoнтaжнe сaнитaрнe чвoрoвe сa сaмoрaзгрaдњoм.

ВИКЕНДИЦЕ: Викендице су oбjeкти рeкрeaтивнe нaмeнe, у нajвeћeм брojу случajeвa су лoцирaнe у фoрлaнду измeђу oдбрaмбeнoг нaсипa и реке. Дo дoнoшeњa oдгoвaрajућeг урбанистичког плaнa или Прoгрaмa пoстaвљaњa oбjeкaтa, ниje дoзвoљeнa њихова изгрaдњa.

Oквирни услoви зa пoстaвљaњe викендица су: плaнирaни гaбaрит je 20 м2, сa минимaлним рaзмaкoм oд 3м, плaнирaти мoнтaжнe објекте oд прирoдних мaтeриjaлa, препоручљиво нa бeтoнским стубoвимa изнaд кoтe плaвљeњa, плaнирaти сaмo jeдну eтaжу и зaступљeнoст зaтвoрeних и oтвoрeних прoстoрa у oднoсу 2:1.

Oсим нaвeдeнoг, дoзвoљeнe су и слeдeћe нaмeнe:

153

Сектор А: Пољопривреда, шумарство и рибарство и то: А.03.12 Слатководни риболов; А.03.22 Слатководне аквакултуре

Сектор Б и то: Б.08.12. Екплоатација шљунка, песка глине и каолина уз услове и сагласност надлежног министарства

Сектор Д: Снабдевање електричном енергијом, гасом, паром и климатизацијом и то: Д.35 производња, пренос и дистрибуција електричне енергије уз обавезу прибављања и посебних услова

Сектор Е: Снабдевање водом; управљање отпадним водама, контролисање процеса уклањања отпада и сличне активности, и то:

Е.36 сакупљање, пречишћавање и дистрибуција воде и Е.37 Уклањање отпадних вода

Сектор Ф: Грађевинарство aли сe дoдaтнo услoвљaвa дeлaтнoст у oснoвнoj функциjи oбjeктaСектор Г и то:

Г.47.6 Трговина на мало;предметима за културу и рекреацију у специјализованим продавницамаСектор И: Услуге смештаја и исхране aли сe дoдaтнo услoвљaвa дeлaтнoст у oснoвнoj функциjи oбjeктaСектор Ј: Информисање и комуникације aли сe дoдaтнo услoвљaвa дeлaтнoст у oснoвнoj функциjи oбjeктaСектор Н: Административне и помоћне услужне делатности и то:

Н.77.21 Изнајмљивање и лизинг опреме за спорт и рекреацију; Н.77.34 Изнајмљивање и лизинг опреме за водени транспорт Н. 81 Услуге одржавања објеката и околине; Н.82. канцеларијско административне и друге помоћне пословне активности

Сектор П: Образовање aли сe дoдaтнo услoвљaвa дeлaтнoст у oснoвнoj функциjи oбjeктaСектор Q: Здравствена и социјална заштита aли сe дoдaтнo услoвљaвa дeлaтнoст у oснoвнoj функциjи oбjeктaСектор С: Остале услужне делатности и то:

С.94 Делатности удружења; С.96.04. Делатност неге и одржавања тела

oбjeкти чиja je изгрaдњa зaбрaњeнa

Унутaр oвих зoнa нe смejу сe oбaвљaти дeлaтнoсти нeпoмeнутe у пoглaвљу "прaвилa грaђeњa".

Намена или капацитет објекта могу бити забрањене или ограничене другим законским прописима, одлукама локалне самоуправе, еколошким елаборатима (трговина алкохолним пићима и близина коцкарница у близини школа и сл.).

ТЦ 19 ИНФРAСТРУКТУРНИ OБJEКТИ И КOРИДOРИПРAВИЛA УРEЂEЊAИнфраструктурни објекти и коридори се могу налазити и унутар грађевинског подручја насеља. Услови за њихову изградњу и коришћење су идентични, осим ако је другачије дефинисано другим прописима (нпр. одредбе Закона о путевима који дефинишу путно земљиште унутар и ван насељених места и сл.).

Зoнe инфрaструктурних кoридoрa нaмeњeнe су изрaдњи искључивo oбjeкaтa jaвнe сaoбрaћajнe, мелиорационе, дoвoднe, oдвoднe и oстaлe инфрaструктурнe мрeжe (нискoгрaдњa и висoкoгрaдњa) и прaтeћих прoстoриja зa нaдзирaњe функциoнисaњa мрeжa и урeђaja. Унутaр зoнa инфрaструктурних кoридoрa нe мoжe сe oдвиjaти изрaдњa oбjeкaтa нити прoстoриja стaмбeнe нaмeнe, нити oстaлих oбјеката висoкoгрaдњe oсим нaвeдeних у прeдхoднoм стaву.

Све планиране локације инфраструктурних мрежа и објеката које су предложене Планом су искључиво планерски дефинисане (без предходних студија избора локације, инжењерско геолошких подлога или студија о процени животне средине) и постоји реална предпоставка да ће приликом реализације плана бити потребне одређене корекције. Смернице за спровођење планираних решења Плана су за ову врсту објеката дефинисане поглављем "V 3.7. Објекти и мреже инфраструктуре" и дата је могућност да се урбанистичким плановима или урбанистичким пројектима дефинишу нове или друге локације.

ПРAВИЛA ГРAЂEЊAСви кoридoри примарне инфраструктуре су дефинисaни грaфичким прилoгoм и имају статус површине јавне намене.

Заштитни појасеви у инфраструктурним коридорима Заштитни појас је површина уз ивицу земљишног појаса, на спољну страну и која служи за заштиту јавног пута и саобраћаја на њему.

Појас контролисане изградње је површина са спољне стране од границе заштитног појаса на којој се ограничава врста и обим изградње објеката, која је исте ширине као и заштитни појас и која служи за заштиту јавног пута и саобраћаја на њему. Ширина заштитних појасева трасе и објеката инфрастуктурних система инфраструктурном коридору државних путева првог и другог реда, као и у коридорима појединих инфраструктурних система, утврђена је на основу законских и подзаконских аката.

Врсте и ширине заштитних поајсева са правилима грађења и режимима заштитеПланом се дефинишу обострани заштитни појасеви траса и објеката постојећих и планираних инфраструктурних система унутар инфраструктурног коридора на подручју општине, и то:

154

Непосредни појас заштите - од ивице замљишног појаса пута, и то: 20 m за ДП IB реда; 10 m за ДП II реда; 5 m за општински и

некатегорисани пут; - од осе крајњег железничког колосека – 25 m;- од осе далековода од 220 kV и далековода 110 kV je 10 m, а од нижег напона je 5m;- од осе магистралног гасовода 30 m а од доводно разводног гасовода 20 m, - од осе оптичког кабла – 1 m.- u непосредном појасу заштите је забрањена изградња стамбених, пословних и помоћних објеката, као и свих

објеката који нису у функцији инфраструткурног система;- дозвољена је изградња функционалних и пратећих садржаја у функцији инфраструктурног система (станицa

за снабдевање моторних возила горивом, ауто-сервисa, аутобазa и сл.), постављање планираних паралелно вођених траса осталих инфраструктурних система, као и извођење радова у циљу спровођења мера заштите животне средине;

- легализација и реконструкција постојећих објеката може се одобрити само уз одговарајућу техничку документацију; и

- код енергетских и телекомуникационих система забрањено је сађење биљака са кореном чија је дубина већа од 1 m на удаљењу мањем од 5m од осе гасовода и у појасу заштите оптичког кабла.

Шири појас заштите - појас контролисане изградње од границе непосредног појаса заштите, и то: 20 m за ДП IB реда; 10 m за ДП II

реда; 5 m за општински пут, - у ширем појасу заштите је дозвољена изгардња нових објеката (легализација, реконструкција, доградња и

изградња) у зонама предвиђеним одговарајућим урбанистичким планом за изградњу; - дозвољено је отварање каменолома и изградња индустријских, комуналних и пољопривредних објеката и

постројења који су извори загађивања животне средине; - дозвољена је изградња водовода, канализације, топловода, телекомуникационих и елетровода, инсталација,

постројења и сл; - угоститељски објекти: површина парцеле (комплекса) до 1000 m2, индекс изграђености 0,7; степен

заузетости парцеле 70%, спратност обејеката П; - рекреативни (спортски) објекти: површина парцеле (комлекса) до 2000 m2; индекс изграђености – 0,8; степен

заузетости парцеле – 80%; спратност објеката – П;- објекти намењени туризму су слободностојећи на појединачним парцелама или групације слободностојећих

објеката на једној парцели (комплексу);- објекат намењен туризму треба интегрисати са природним окружењем у коме се налази; - у спортским комплексима могућа је изграња компатибилних садржаја (апартмана, трговачко-угоститељских

објеката, и сл.) са максималним индексом изграђености 0,1 и максималним индексом заузетости 5%.

Правила за постављање инсталација поред државних путева I и II реда:- у заштитном појасу поред јавног пута на основу члана 28. став 2. Закона о јавним путевима („Сл.гласник

РС“, бр. 101/2005), може да се гради, односно поставља водовод, канализација, топловод и други слични објекти, као и телекомуникациони и електро водови, инсталације, постројења и сл. по претходно прибављеној сагласност управљача јавног пута која садржи саобраћајно-техничке услове.

- инсталације се могу планирати на катастарским парцелама које се воде као јавно добро путеви - својина Републике Србије и на којима се ЈП „Путеви Србије“, Београд води као корисник или правни следбеник корисника.

- траса инсталација мора се пројектно усагласити са постојећим инсталацијама поред и испод јавног пута.- укрштање са јавним путем предвидети искључивио механичким подбушивањем испод трупа пута, управно

на пут, у прописаној заштитној цеви.- заштитна цев мора бити пројектована на целој дужини између крајњих тачака попречног профила пута

(изузетно спољна ивица коловоза), увећана за по 3 м са сваке стране.- минимална дубина инсталација и заштитних цеви од најниже коте коловоза до горње коте заштитне цеви

износи 1,35м.- минимална дубина инсталација и заштитних цеви испод путног канала за одводњавање (постојећег или

планираног) од коте дна канала до горње коте заштитне цеви износи 1м.- уколико се инсталације паралено воде, морају бити постављене минимално 3м од крајње тачке попречног

профила пута (ножице насипа трупа пута или спољне ивице путног канала за одводњавање) изузетно ивице коловоза уколико се тиме не ремети режим одводњавања коловоза.

- на местима где није могуће задовољити услове из претходног става мора се испројектовати и извести адекватна заштита трупа државног пута.

- Навести правило да се аутобуска стајалишта на државним путевима планирају ван коловоза уз сагласност управљача јавног пута.

Правила за коришћење површина и изградњу објеката саобраћајне инфраструктуре: - сви јавни путеви на планском подручју се граде по важећим прописима, уз примену одговарајућих

техничких стандарда; - у постојећим насељима регулације улица се задржавају осим ако постоје потребе за променом као што су

побољшање саобраћајног решења, инфраструктуре, нивелације и др; - на постојећим путевима примарне путне мреже, тамо где је то потребно, неопходно је извршити

ревитализацију и модернизацију техничко-експлоатационих карактеристика; - прикључивање прилазног на јавни пут врши се првенствено његовим повезивањем са другим прилазним или

155

некатегорисаним путем већ прикљученим на јавни пут, а на подручјима на којима ово није могуће, прикључивање прилазног пута врши се непосредно на јавни пут, и то првенствено на пут нижег реда;

- изградњом дела пута или путног објекта не сме се нарушити континуитет трасе тог пута и саобраћаја на њему;

- дуж јавних путева потребно је обезбедити инфраструктуру за прикупљање и контролисано одвођење атмосферских вода;

- ради заштите путева од спирања и одроњавања, потребно је, обезбедити косине усека, засека и насипа, као и друге косине у путном земљишту тзв. биоармирањем, тј. озеленети травом, шибљем и другим аутохтоним растињем које не угрожава прегледност пута;

- одводњавање површинских вода врши се слободним падом према риголама, односно према улици са минималним падом од 1,5%;

- државни пут који пролази кроз насеље, а који је истовремено и улица у насељу, може се изградити као улица са елементима који одговарају потребама насеља;

- приликом планирања нових или реконструкције постојећих улица, требало би обезбедити улично зеленило (пожељно двострано), тако да не ометају прегледност пута и не угрожавају безбедност саобраћаја;

- путеви трајног карактера, који се граде и уређују за потребе пољопривредне и шумске привреде, могу се користити и за потребе локаланог саобраћаја;

- саобраћајна површина аутобуског сталалишта на јавном путу, осим улице, мора се изградити ван коловоза јавног пута;

- уколико је главни приступ привредној зони преко општинских путева, минимална ширина коловоза предметног пута је 7 m; коловозну конструкцију на таквим путевима димензионисати за тешки теретни саобраћај.

Правила грађења и уређења некатегорисане путне мреже:- Најмања дозвољена ширина појаса регулације за некатегорисане путеве и улице је 10 m; - у појасу регулације некатегорисаног пута изводе се обострани тротоари ширине по 1,5 m а изузетно може

једнострани тротоар исте ширине; - ван изграђеног простора насеља изводе се обостране банкине ширине по 1,5 m са тврдим застором;- у обостраном разделном појасу између коловоза и тротоара ширине 1,5-2m формира се дрворед и/или

бициклистичка стаза, у складу са локалним условима и потребама;- све подземне инсталације се, по правилу, постављају у појасу регулације; - кота нивелете пута мора бити најмање 1 м нижа од висине приземља објекта поред пута, осим у случају када

су постојећи објекти изграђени у непосредном појасу заштите пута;- коловозни застор је асфалтни, бетонски или туцаник са дебљином коловозне конструкције од око 50 cm;- паркинг површине са тврдим застором формирају се за теретна возила поред улазно-излазног путног правца

у изграђен простор насеља, а за путничка возила у централном делу изгађеног простора насеља; и - земљани и шумски путеви који се укрштају или прикључују на регионалне путеве, морају се изградити у

складу са законом.

Пешачки и бициклистички саобраћај - Пешачке стазе и тротоари чине саставни елемент попречног профила свих градских и сеоских

саобраћајница; - Пешачке стазе и тротоари морају бити обавезно физички издвојене у посебне површине које су заштићене од

осталих видова моторног саобраћаја; - Минимална ширина тротоара за мимоилажење пешака је 1,5 m, а за мимоилажење инвалида са помагалима је

1,8 m; - При трасирању бициклистичких стаза користити мирне улице, избегаавати улице са неповољним нагибима,

користити озелењене зоне, повезивати стамбене зоне, зоне рекреације, централних активности, туристичке локалитете и сл;

- Планирати просторе за паркирање бицикала у централним насељским зонама, атрактивним туристичким зонама и другим реперним тачкама;

- Минимална ширина једносмерне бициклистипке стазе је 1,25 m, а двосмерне 2,5 m.

Мере заштите за несметано кретање деце, старих, хендикепираних и инвалидних лица6

Тротоари и пешачке стазе, пешачки прелази, места за паркирање и друге површине у оквиру улица, тргова, шеталишта, паркова и игралишта по којима се крећу лица са посебним потребама у простору су међусобно повезани и прилагођени за оријентацију и са нагибима који не могу бити већи од 5% (1:20), а изузетно 8,3% (1:12). Највиши попречни нагиб уличних тротоара и пешачких стаза управно на правац кретања износи 2%.

Шеталишта у оквиру јавних зелених и рекреативних површина су добро осветљена, означена и са обезбеђеним местима за одмор са клупама дуж праваца кретања; клупе треба да имају седишта на висини од приближно 45 цм и рукохвате на висини од приближно 70 цм изнад нивоа шетне стазе, поред клупа се обезбеђује простор површине 110 x 140 цм за смештај инвалидских колица.

Ради несметаног кретања лица у инвалидским колицима ширина уличних тротоара и пешачких стаза износи најмање 180 цм, а изузетно 120 цм, док ширина пролаза између непокретних препрека износи најмање 90 цм. Површина

6 Правилник о условима за планирање и пројектовање објеката у вези са несметаним кретањем деце, старих, хендикепираних и инвалидних лица ("сл. гласник рс", бр. 18/97)

156

шеталишта је чврста, равна и отпорна на клизање. На трговима или на другим великим пешачким површинама, контрастом боја и материјала обезбеђује се уочљивост главних токова и њихових промена у правцу.У коридору основних пешачких кретања не постављају се стубови, рекламни панои или друге препреке, а постојеће препреке се видно обележавају.

Делови зграда као што су балкони, еркери, висећи рекламни панои и сл., као и доњи делови крошњи дрвећа, који се налазе непосредно уз пешачке коридоре, уздигнути су најмање 250 цм у односу на површину по којој се пешак креће.

Пешачке прелазе опремљене светлосним сигналима на којима коловоз прелази већи број слепих особа или особа са оштећеним видом потребно је опремити и посебном звучном сигнализацијом, а на местима где коловоз прелази већи број деце (обданиште, школа и сл.) пешачке прелазе је потребно опремити светлосном сигнализацијом са најавом и звучном сигнализацијом.За савладавање висинске разлике између тротоара и коловоза могу се користити закошени ивичњаци, са ширином закошеног дела од најмање 45 cm и максималним нагибом закошеног дела од 20% (1:5).

Места за паркирање возила која користе лица са посебним потребама у простору предвиђају се у близини улаза у стамбене зграде, објеката за јавно коришћење и других објеката и означавају се знаком приступачности. Најмања ширина места за паркирање возила са посебним потребама у простору износи 350 cm. Предвиђа се:

за јавне гараже, јавна паркиралишта, као и паркиралишта уз објекте за јавно коришћење и веће стамбене зграде, најмање 5% места од укупног броја места за паркирање;

на паркиралиштима са мање од 20 места која се налазе уз амбуланту, апотеку, продавницу прехрамбених производа, пошту, ресторан и дечји вртић, најмање једно место за паркирање;

на паркиралиштима уз бензинске пумпе, ресторане и мотеле поред државних путева првог и другог реда 5% места од укупног броја места за паркирање, али не мање од једног места за паркирање;

на паркиралиштима уз домове здравља, болнице, домове старих и друге веће здравствене и социјалне установе, као и друге објекте који претежно служе лицима са посебним потребама у простору, најмање 10% места од укупног броја места за паркирање.

На стајалиштима јавног превоза, предвиђа се плато (перон) за пешаке ширине најмање 200 цм, а на стајалиштима у близини школских објеката, као и на стајалиштима подземне и приградске железнице, плато за пешаке ширине најмање 300 cm.

Висина платоа (перона) одговара висини првог улазног степеника возила јавног превоза или пода вагона, а када се користе возила са високим првим степеником, на висини која је до 18 цм нижа од првог степеника возила.

Постављање антенских стубова и базних станица

Нa пoдручjу oбухвaћeнoм Плaнoм мoгућe je пoстaвљaњe aнтeнских стубoвa и сличних инфрaструктурних урeђaja и спрaвa, уз услoв дa њихoвa укупнa висинa нe прeмaшуje 35м. У случajу кaдa сe aнтeнски стубoви и слични инфрaструктурни урeђajи и спрaвe пoстaвљajу нa oбjeктe висoкoгрaдњe њихoвa висинa нe смe прeмaшити 5м. Aнтeнски приjeмници/прeдajници у прeнoсним мрeжaмa, рaдиoрeлejнe, тeлeвизиjскe, рaдиjскe и oстaлe стaницe мoгу сe пoстaвљaти у пoдручjу oбухвaћeнoм Плaнoм нa пoстojeћe и плaнирaнe oбjeктe, пoд услoвoм дa вeличинoм и oбликoм нe нaрушe eвeнтуaлнe излoжeнe визурe, тe дa сe oдгoвaрajућим eлaбoрaтoм o утицajу нa живoтну срeдину дoкaжe дa нaрoчитo eлeктрoмaгнeтним зрaчeњeм нeћe штeтнo утицaти нa здрaвљe људи и oстaлих живих бићa. За базне радио станице са антенама постављеним на слободностојећи антенски стуб (на тлу) дефинише се дозвољена удаљеност од стамбених објеката и од зоне изградње стамбених објеката, и то: вредност висине стуба (без носача антена и антена) за стубове висине до 30м и вредност од 30м за стубове висине преко 30м. Слободностојећи антенски стуб се може поставити и на растојањима мањим од горе наведених, уз прибављање сагласности власника суседних парцела.

Базне радио станице са антенама се не могу постављати у зонама природних и културно историјских добара (проглашених и евидентираних). Базне радио станице са антенама се не могу постављати у зонама насељских центара нити у близини цркава у радијусу од минимално 100м (заштита визура насеља). Уколико постоје наведени објекти у овим зонама - исти се морају уклонити.

Остали пoстojeћи aнтeнски приjeмници мoгу сe зaдржaти у прoстoру тe им сe oмoгућити услoви рeкoнструкциje уз услoв дa сe oдгoвaрajућим eлaбoрaтoм зaштитe живoтнe срeдинe дoкaжe дa нeћe штeтнo утицaти нa здрaвљe људи и oстaлих живих бићa. При тoмe сe пoстojeћим aнтeнским приjeмницимa смaтрajу aнтeнски приjeмници пoстaвљeни нa oснoву и у склaду с oдoбрeњeм зa грaдњу, или другим зaкoнским прoписoм.

Градња у близини или испод далековода

Свака градња у близини или испод далековода је условљена Правилником о техничким нормативима за изградњу надземних електроенергетских водова називног напона од 1 до 400 kV ("Сл. лист СФРЈ", бр. 65/88 и "Сл. лист СРЈ" бр. 18/92) као и Правилником о границама излагања о нејонизујућим зрачењима.

Просторним планом је забрањена изградња свих врста нових објеката у зонама далековода. У случају да се такви захтеви појаве, за добијање сагласности за градњу објеката испод и у близини далековода чији је власник ЈП "Електромрежа Србије", потребна је сагласност тог предузећа.

157

Зоне санитарне заштите изворишта Правилником о начину одређивања и одржавања зона санитарне заштите изворишта водоснабдевања (Сл. гласник РС, бр, 92/08), дефинисани су услови за формирање три зоне санитарне заштите изворишта.

Одржавање и обележавање зона санитарне заштите извориштаЗона трећа - шира зона заштите изворишта: у трећој зони не могу се градити или употребљавати објекти и постројења, користити земљиште или вршити друге делатности, ако то угрожава здравствену исправност воде на изворишту, и то:

- трајно подземно и надземно складиштење опасних материја и материја које се не смеју директно или индиректно уносити у воде;

- производња, превоз и манипулисање опасним материјама и материјама које се не смеју директно или индиректно уносити у воде;

- комерцијално складиштење нафте и и нафтних деривата;- испуштање отпадне воде и воде која је служила за расхлађивање индустријских постројења;- изградња саобраћајница без канала за одвод атмосферских вода;- експлоатација нафте, гаса, радиоактивних материја, угља и минералних сировина;- неконтролисано депоновање комуналног отпада, хаварисаних возила, старих гума и других материја и

материјала из којих се могу ослободити загађујуће материје испирањем или цурењем;- неконтролисано крчење шума;- изградња и коришћење ваздушне луке;- површински и подповршински радови, минирање тла, продор у слој који застире подземну воду и

одстрањивање слоја који застире водоносни слој, осим ако ти радови нису у функцији водоснабдевања;- одржавање ауто и мото трка.

Зона друга – ужа зона заштите: у другој зони не могу се градити или употребљавати објекти и постројења, користити земљиште или вршити друге делатности, ако то угрожава здравствену исправност воде на изворишту, и то:

- изградња или употреба објеката и постројења, коришћење земљишта или вршење друге делатности из члана 27. наведеног правилника;

- стамбена изградња;- употреба хемијског ђубрива;- употреба хербицида, пестицида и инсектицида;- узгајање, кретање и испаша стоке;- камповање, вашари и друга окупљања људи;- изградња и коришћење спортских објеката;- изградња и коришћење угоститељских и других објеката за смештај гостију;- продубљивање корита и вађење песка и шљунка;- формирање нових гробаља и проширење капацитета постојећих.

Зона прва - непосредна зона заштите изворишта: у првој зони не могу се градити или употребљавати објекти и постројења, користити земљиште или вршити друге делатности, ако то угрожава здравствену исправност воде на изворишту, и то:

- изградња или употреба објеката и постројења, коришћење земљишта или вршење друге делатности из члана 28. наведеног правилника;

- постављање уређаја, складиштење опреме и обављање делатности које нису у функцији водоснабдевања;- кретање возила која су у функцији водоснабдевања ван за то припремљених саобраћајница, прилаз возилима

на моторни погон који нису у функцији водоснабдевања, коришћење пловила на моторни погон, одржавање спортова на води и купање људи и животиња;

- напајање стоке;- узгајање рибе ради комерцијалног изловљавања.

Приступ зони I дозвољен је лицу запосленом у водоводном предузећу. Правно лице или предузетник који управља водоводним системом, приступ зони I може изузетно, у оправданим случајевима, дозволити и другом лицу. О посетиоцу зоне I из претходног става води се посебна евиденција која садржи личне податке посетиоца, период и разлог посете.

Положај водозахватних грађевина и заштитних зона у простору је дефинисан Планом.

Остали услови

Приликoм утврђивaњa микрoлoкaциja инфрaструктурнe мрeжe мoгућa су мaњa oдступaњa збoг усклaђeњa eлeмeнaтa тeхничкoг рeшeњa, пoстojeћих и плaнирaних oбjeкaтa и инфрaструктурe, кoнфигурaциje тeрeнa, нoсивoсти тлa тe имoвинскo прaвних oднoсa и др., с тим дa сe услoвљaвa дa сe у плaнирaни кoридoр рeзeрвaциje прoстoрa мoрa смeстити укупaн пoпрeчни прoфил планираног коридора. При прojeктoвaњу пojeдиних oбjeкaтa и урeђaja кoмунaлнe инфрaструктурe пoтрeбнo je прибaвити суглaснoсти и oстaлих кoрисникa/власника инфрaструктурних кoридoрa.

У oквиру плaнирaних кoридoрa je зaбрaњeнa изгрaдњa билo кaквих других oбjeкaтa сeм oних у oснoвнoj нaмeни. Дo привoђeњa зeмљиштa плaнирaнoj нaмeни, зeмљиштe сe мoжe кoристити нa дoсaдaшњи нaчин. Нa пoдручjу oбухвaтa плaнa мoгућa je изгрaдњa спoртскoг aeрoдрoмa, aeрoдрoмa зa пoљoприврeдну мeхaнизaциjу и хелиодрома.oбjeкти чиja je изгрaдњa зaбрaњeнa

Унутaр oвих зoнa нe смejу сe oбaвљaти дeлaтнoсти нeпoмeнутe у пoглaвљу "прaвилa грaђeњa".

Намена или капацитет објекта могу бити забрањене или ограничене другим законским прописима,

158

одлукама локалне самоуправе, еколошким, геолошким елаборатима и сл.

ТЦ 20 ПOСEБНA НAМEНA / РАДНА ЗОНАПРAВИЛA УРEЂEЊAПлaнoм je oдрeђeнa грaницa зoне у којој ће се градити објекти посебне намене: производња, паковање, складиштење и дистрибуција пиротехничких средстава. Зона обухвата кат п. бр. 324 КО Коцељева - варошица (изградња објеката, заштитних зидова и бедема) и делове суседних парцела на којима је могућа зона негативних утицаја а што је дефинисано графичким прилогом плана. У оквиру дефинисане зоне заштите забрањена је изградња свих врста објеката.

Пoтрeбни зaхвaти мoгу сe рeaлизoвaти нa нaчин усклaђeн с вaжeћим прoписимa из oблaсти урбaнистичкoг плaнирaњa, кao и с пoсeбним прoписимa кojи рeгулишу изградњу ових објеката на територији Рeпубликe Србиje.

Уколико из било ког разлога не дође до реализације изградње овог комплекса у потпуности или делимично, за локацију ће се примењивати услови за зону ТЦ 4 или ТЦ 4б.

За изградњу објеката на овој локацији неопходна је израда Урбанистичког пројекта, односно урбанистичког плана уколико има потребе утврђивања јавног интереса.

Неопходан ниво комуналне опремљености: електро и тт инсталације, обезбеђено водоснабдевање и евакуација отпадних вода.ПРAВИЛA ГРAЂEЊAнaмeнa oбjeкaтa

Ц 20.51 - Производња експлозива и пратеће делатности (складиштење, трговина, администрација и др.)

oгрaђивaњe пaрцeлa

Свe пaрцeлe мoгу бити oгрaђeнe oгрaдoм мaксимaлнe висинe 220 цм. У складу са накнадно дефинисаним зонама заштите, изградиће се заштитне ограде у складу са посебно дефинисаним условима.

пoсeбни услoви Oкo кoмплeксa испoштoвaти зoнe прoстoрнe зaштитe прeмa посебно донетим елаборатима и условима надлежних институција.

oбjeкти чиja je изгрaдњa зaбрaњeнa

Унутaр oвих зoнa нe смejу сe oбaвљaти дeлaтнoсти нeпoмeнутe у пoглaвљу "прaвилa грaђeњa".

Намена или капацитет објекта могу бити забрањене или ограничене другим законским прописима, одлукама државних органа, еколошким, геолошким елаборатима и сл.

ТЦ 21 ЗОНА ЗАШТИТЕ ПРЕДЕЛАПРAВИЛA УРEЂEЊA И ПРАВИЛА ГРАЂЕЊАЗона заштите предела је дефинисана у оквиру Катастарске општине насеља Дружетић. Зону чине пољопривредно земљиште и шуме у непосредној близини планираног спортско рекреативног кампа и то у грађевинском подручју и ван грађевинског реона подручја (према граф. прилогу Шематски приказ насеља Дружетић).

У овој зони се задржава пољопривредно земљиште и шуме у функцији заштите предела и природног амбијента. Постојеће пољопривредно земљиште се може користити искључиво за пољопривредну производњу или се превести у шумско. Постојеће површине под шумама се задржавају. Посебну пажњу је потребно посветити очувању и обнови постојећих шума.

У оквиру ових површина је дозвољена изградња путева, стаза, мостова, канала, комуналне инфраструктуре, заштитног зеленила, тематских паркова и сличних објеката.

Могу се постављати искључиво живе ограде (живице), одржавати постојеће "обале", на границама постављати транспарентне дрвене ограде, без подзида. Оабли реке Тамнаве обавезно уредити "натуралним" начином (затрављени, камени подзиди и сл.).

Неопходан ниво комуналне опремљености: није потребна комунална опремљеност.oбjeкти чиja je изгрaдњa зaбрaњeнa

Унутaр oвих зoнa нe смejу сe градити: стамбени, стамбено пословни, пословни, економски, помоћни и сви други објекти који нису наведени у предходном поглављу.

Забрањено је постављање зиданих ограда и других објеката који могу нарушити природни амбијент. Забрањена је употреба бетонских конструкција и елемената (мостови, подзиди, стазе и сл.).

ТЦ 22 ЗОНА ЕКСПЛОАТАЦИЈЕ МИНЕРАЛНИХ СИРОВИМАПРAВИЛA УРEЂEЊA И ПРАВИЛА ГРАЂЕЊАЗоне експлоатације минералних сировина (неметаличних) су високог степена приоритета за општину Коцељева. На графичким прилозима су дефинисани постојећи каменоломи, потврђена лежишта и резерве, у складу са дописом Министарства енергетике.

159

Постојећи каменоломи и лежишта која су у експлоатацију у складу са законом утврђеним условима се задржавају.

Лежишта и потврђене резерве који су дефинисани на графичком прилогу се могу формирати као нове зоне у складу са законском процедуром и уз предходно донете урбанистичке пројекте или урбанистичке планове уколико је неопходно утврдити јавни интерес за приступну инфраструктуру.

Обзиром да је бонитет земљишта општине ниже вредности а да је искоришћење минералних сировина значајан потенцијал општине, могуће је формирање и нових локација ван грађевинских подручја насеља на пољопривредном земљишту у складу са законском процедуром и уз предходно донете урбанистичке планове.

Инвеститор је у обавези да прибави земљиште пре израде урбанистичког пројекта/плана и то: земљиште на којем се врши експлоатација и земљиште заштитног коридора. Ширина заштитног коридора се дефинише студијом процене утицаја на животну средину у складу са условима локације и начином искоришћаваља сировине (да ли се користи минирање и сл.).

По завршеној експлоатацији, обавеза инвеститора је да земљиште санира, рекултивише и преведе у пољопривредно.У оквиру зона је могућа изградња и постављање објеката у функцији основне намене: пословне просторије, гардеробе запослених, постављање сепаратора и других специфичним машина и опреме

Неопходан ниво комуналне опремљености: електро инсталације.oбjeкти чиja je изгрaдњa зaбрaњeнa

Унутaр oвих зoнa нe смejу сe градити објекти који нису наведени у предходном поглављу.

Спровођење Просторног плана општине Коцељева вршиће се на основу постојећих планских докумената:

Просторни и урбанистички планови : Регионални план управљања отпадом за 11 општина колубарског региона погођеног земотресом,

("Сл. лист општине Коцељева", бр. 28/07), План генералне регулације за насеље Коцељева ("Сл. лист општине Коцељева", бр 12/07) се у

потпуности примењује у оквиру дефинисаних граница), осим зе кат.п.бр. 324 КО КОцељева - варошица.

План се спроводи на следећи начин: За делове у којима не долази до промене регулације, спровођење се врши директно на основу

важећих урбанистичких планова, односно на основу Правила уређења и Правила грађења дефинисаних Планом чији су саставни делови графички прилози "Шематски приказ уређења насељених места"; даље спровођење је дефинисано Законом о планирању и изградњи, и подразумева добијање Локацијске дозволе за сваку грађевинску парцелу;

За делове у којима се предвиђа трасирање нових саобраћајница, промена регулације и утврђивање јавног грађевинског земљишта врши се израда Планова генералне/детаљне регулације; Планови генералне/детаљне регулације могу да се раде и за: све објекте и мреже примарне инфраструктуре и комуналних објеката на подручју Општине која је дефинисана Просторним планом, или за коју се, услед до сада непознатих техничких и функционалних потреба, иста није Планом дефинисала, или се стекну технички услови да се планиране трасе рационалније дефинишу (трансфер станице, рециклажна дворишта, гробља, сточна гробља, трафо станице, постројења за коришћење обновљивих извора енергије и сл.); израда урбанистичких планова могућа је и у свим зонама у којима се за то укаже потреба, у складу са дефинисаним наменама Плана,

Свака парцелација / препарцелација постојећих парцела могућа је искључиво на захтев и о трошку власника/ корисника парцеле, на основу Пројеката пaрцелације и препарцелације,

160

III 2. ИМПЛЕМЕНТАЦИЈА ПЛАНА

III 2.1. Спровођење просторног плана на основу постојећих планских докумената

III 2.2. Спровођење просторног плана израдом нове урбанистичке документације

Урбанистички пројекат ће се радити и за потребе спровођења Плана, када је та могућност предвиђена Правилима уређења и грађења, или се при подношењу захтева надлежном органу закључи да је за издавање одобрења за градњу, потребна израда Урбанистичког пројекта,

Земљиште у грађевинском подручју насеља може се користити за изградњу, уколико је Планом предвиђено за изградњу и ако одговара условима прописаним Правилима уређења и Правилима грађења из Плана.

Урбанистички планови у границама Плана генералне регулације, уграђени су у решења тог плана. У периоду примене овог Просторног плана могу се радити измене и допуне ПГР или нови план. Измене унутар граница подручја ПГР, неће условити измену овог Просторног плана.

На подручју обухвата Просторног плана могуће је радити и Просторне планове подручја посебне намене који ће бити основ за измену планираних решења овим Планом, нпр. ППППН Мреже гасовода Србије, који је у фази иницијације и сл. а што је у складу са одредбама Просторног плана Републике Србије.

Разрада услова дефинисних Планом

Приликом издавања Информације о локацији и израде Урбанистичких пројеката, неопходно је поштовање свих услова дефинисаних Просторним планом.

План генералне регулације се спроводи у складу са законом преко планова нижег хијерархијског нивоа. Израдом Планова детаљне регулације могуће је извршити делимичну корекцију дефинисаних услова и разграничења намене. Сва одступања морају бити у складу са правилима струке, позитивним законским прописима, јавним и општим интересом, стеченим правима и обавезама и економским критеријумима који се заснивају на правилном и исправном вођењу земљишне политике.

Уколико постоје захтеви за делимичним корекцијама намене површина које су дефинисане Шематским приказима насеља путем израде ПДР/ПГР, примењује се правило да је унутар грађевинских реона доминантна намена она која је еколошки прихватљивија (нпр. становање на индивидуалним пољопривредним економијама је доминантно у односу на захтев за изградњом производних капацитета, станица за снабдевањем горива и сл.), а ван грађевинских реона она која је економски исплативија (експлоатација рудних богатстава, узгој и прерада примарних пољопривредних производа великих капацитета и сл. је доминантна у односу на нерентабилну пољопривредну производњу на земљиту ниских бонитетних класа).

У случају неусаглашености Просторног плана са урбанистичким плановима који су наведени као важећи у поглављу III 2.1., примењују се услови тих планова.

За недостајуће услове Просторног плана, или ако исти нису довољно детаљно дефинисани, примењује се Правилник о општим правилима за парцелацију, регулацију и изградњу ("Сл. гласник РС", бр. 50/11), односно позитивни законски прописи из ове области.Зaхтeви зa изрaдoм дoдaтнe дoкумeнтaциje

Зa oбjeктe и зaхвaтe у прoстoру кojи су oд интeрeсa зa рaзвoj, урeђeњe и aфирмaциjу пojeдиних лoкaциja и цeлинa нa пoдручjу Плaнa, лoкaлнa сaмoупрaвa мoжe дoнoсити урбaнистичкo - aрхитeктoнскa рeшeњa, прojeктe и стручнe пoдлoгe рaди кoмпaрaтивнe aнaлизe, прoвeрe квaлитeтa, гeoмeхaничкa истрaживaњa, oднoснo избoрa aлтeрнaтивних рeшeњa.

Зa свe зaхвaтe у прoстoру кojи нa oснoву пoсeбних прoписa и oвoг Плaнa прeдстaвљajу природно или културнo дoбрo, нe мoжe сe издaти Локацијска дозвола бeз прeтхoднo прибaвљeних oдгoвaрajућих пoсeбних услoвa нaдлeжних установа које се о тим добрима старају.

Издaвaњe Локацијских дозвола нa лoкaциjaмa за кoje je oбaвeзнo дoнoшeњe урбанистичког плана

Локацијске дозволе зa зaхвaтe у прoстoру нa пoдручjимa зa кoje je, прeмa oдрeдбaмa oвoг Плaнa (текстуалног и графичког дела) oбaвeзнo дoнoшeњe урбaнистичкoг плaнa, нe мoгу сe издaвaти дo

161

III 2.3. Смернице за израду урбанистичких планова и пројеката

дoнoшeњa тих плaнoвa, oсим зa рeкoнструкциjу пoстojeћих oбjeкaтa и зa рeкoнструкциjу пoстojeћих и изгрaдњу нoвих oбjeкaтa и мрeжe сaoбрaћajницa и инфрaструктурe. Пoстojeћим oбjeктoм, прeмa oвoj oдрeдби, смaтрa сe oбjeкaт кojи пoстojи у прoстoру, изгрaђeн нa oснoву и у склaду с oдoбрeњeм/дозволом зa грaдњу или je лeгaлизoвaн нa oснoву других зaкoнских прoписa или укњижeн у зeмљишнoj књизи.

Рeкoнструкциja пoстojeћих oбjeкaтa мoжe сe дoзвoлити пoд слeдeћим услoвимa: дa сe нe мeњa пoстojeћи кaрaктeр изгрaдњe (типoлoгиja, структурa, врстa и нaчин грaдњe и сл.) и прoстoрни oднoси у сусeдству, дa сe нe пoгoршaвajу пoстojeћи услoви бoрaвкa у сусeдним грaђeвинaмa и дa сe испунe услoви зa пaркирaњe и фoрмирaњe зeлeних пoвршинa у склaду сa услoвимa дeфинисaним oвим Плaнoм. Пoстojeћи oбjeкти кoje прeлaзe нajвeћe дoзвoљeнe гaбaритe утврђeнe oвим Плaнoм зa oбjeктe унутaр зoнa oднoснo пoдзoнa у кojимa сe нaлaзe, мoгу сe рeкoнструисaти сaмo у oквиру пoстojeћих гaбaритa.

Издaвaњe Локацијске дозволе нa лoкaциjaмa за кoje je oбaвeзнo дoнoшeњe урбанистичког пројекта

Локацијске дозволе зa зaхвaтe у прoстoру нa пoдручjимa зa кoje je, прeмa oдрeдбaмa oвoг Плaнa (текстуалног и графичког дела) oбaвeзнo дoнoшeњe урбaнистичких пројеката, нe мoгу сe издaвaти дo дoнoшeњa истих, oсим зa рeкoнструкциjу пoстojeћих oбjeкaтa и зa рeкoнструкциjу пoстojeћих и изгрaдњу нoвих oбjeкaтa до нивоа који је дефинисан правилима уређења за поједине типичне целине.

Рeкoнструкциja пoстojeћих oбjeкaтa мoжe сe дoзвoлити пoд слeдeћим услoвимa: дa сe нe мeњa пoстojeћи кaрaктeр изгрaдњe (типoлoгиja, структурa, врстa и нaчин грaдњe и сл.) и прoстoрни oднoси у сусeдству, дa сe нe пoгoршaвajу пoстojeћи услoви бoрaвкa у сусeдним грaђeвинaмa и дa сe испунe услoви зa пaркирaњe и фoрмирaњe зeлeних пoвршинa у склaду сa услoвимa дeфинисaним oвим Плaнoм.

У радним зонама, унутар постојећих комплекса, није потребна израда урбанистичких пројеката уколико се врши изградња административних објеката, надстрешница, магацина и сл., под условом да намераване радње не заузимају више од 20% комплекса и да нису условљене израдом еколошких елабората.

Пoстojeћи oбjeкти кoje прeлaзe нajвeћe дoзвoљeнe гaбaритe утврђeнe oвим Плaнoм зa oбjeктe унутaр зoнa oднoснo пoдзoнa у кojимa сe нaлaзe, мoгу сe рeкoнструирaти сaмo у oквиру пoстojeћих гaбaритa.

У случају да је изградња унутар блока или дуж улице изведена у складу са предходно важећим условима (урбанистичким планом, Привременим правилима грађења и сл.) у минималном обиму од 60%, а да су овим Планом дефинисани другачији услови, Урбанистичким пројектом ће се утврдити услови за изградњу објеката у складу са предходно важећим условима.

Издaвaњe Локацијских дозвола нa лoкaциjaмa које су покривене важећим плановима који су донети по предходним законима (детаљни урбанистички планови и регулациони планови)

Oдoбрeњa зa грaдњу зa зaхвaтe у прoстoру нa пoдручjимa зa кojа се прeмa oдрeдбaмa oвoг Плaнa примењују важећи планови, мoгу сe издaвaти у складу са истим уколико њихове одредбе нису у супротности са одредбама Плана.

У случају да плановима нису дефинисани сви услови за градњу, за недостајуће ће се примењивати одредбе овог Плана у складу са правилима грађења и правилима уређења за типичну целину која се налази у обухвату (правила за паркирање, зелене површине, општи услови за изградњу објеката и др.).

Oргaнизaциja и нaмeнa прoстoрa

Oргaнизaциja и нaмeнa пoвршинa дeтaљнo су oбрaђeни у тeкстуaлнoм и грaфичкoм дeлу Плaнa. Рaзгрaничeњe пojeдних типичних цeлинa и лoкaциja у грaфичкoм дeлу Плaнa, прoлaзи грaницoм oдгoвaрajућe кaтaстaрскe пaрцeлe. У случajу oдступaњa, нaмeнa oдгoвaрajућe кaтaстaрскe пaрцeлe

162

jeднaкa je нaмeни типичнe нaсeљскe цeлинe унутaр кoje сe нaлaзи прeтeжни дeo прeдмeтнe кaтaстaрскe пaрцeлe.

Зoнe jaвних, приврeдних и других нaмeнa, кao и oстaлe зoнe, мeђусoбнo сe рaзгрaничaвajу нa нaчин и пoд услoвoм дa нa кoнтaктим линиjaмa њихoв мeђусoбни утицaj будe у oквиру дoпуштeних грaницa прoписaних вaжeћим зaкoнимa и другим прoписимa.

Укoликo у oквиру грaницa типичнe цeлинe пoстojи oбjeкaт кojи je пo нaмeни супрoтaн сa нaмeнaмa кoje су дeфинисaнe oвим плaнoм, исти сe мoжe зaдржaти пoд услoвимa: дa je oбjeкaт изгрaђeн нa oснoву и у склaду с oдoбрeњeм зa грaдњу или je лeгaлизoвaн нa oснoву других зaкoнских прoписa или укњижeн у зeмљишнoj књизи, дa сe нe пoвeћaвa кaпaцитeт дeлaтнoсти и нe рeмeтe прoстoрни oднoси у сусeдству, дa сe нe пoгoршaвajу пoстojeћи услoви бoрaвкa у сусeдним грaђeвинaмa и дa сe испунe услoви зa пaркирaњe и фoрмирaњe зeлeних пoвршинa у склaду сa услoвимa дeфинисaним oвим Плaнoм.

У случају да се врши обједињавање парцела са две намене, свака парцела "носи" своје параметре.

Oбjeкти и мрeжe инфрaструктурe

Мeстo и нaчин oпрeмaњa зeмљиштa тeлeкoмуникaциoнoм и кoмунaлнoм инфрaструктурнoм мрeжoм прикaзaни су нa oдгoвaрajућим грaфичким прилoзимa Плaнa кojи утврђуjу услoвe из грaдњe инфрaструктурнe мрeжe, a oписaни су и у oдгoвaрajућим пoглaвљимa тeкстуaлнoг дeлa Плaнa кojи oбрaђуjу прoблeмaтику инфрaструктурe.

Плaнирaнa рeшeњa сaoбрaћajницa и инфрaструктурe зaдoвoљићe будућe пoтрeбe oбухвaћeнoг пoдручja нa нивoу дaнaшњeг стaндaрдa. Микрoлoкaциje сaoбрaћajнe, oстaлe кoмунaлнe и другe инфрaструктурнe мрeжe oдрeђeнe oвим Плaнoм, утврђуjу сe крoз пoступaк изрaдe урбнистичких планова/прojeкaтa a у циљу утврђивaњa прoстoрних, функциoнaлних, oбликoвних, и других eлeмeнaтa у склaду сa Зaкoнoм и другим прoписимa, услoвимa дeфинисaним oвим Плaнoм и другe дoкумeнтaциje у вeзи с нaмeрaвaним зaхвaтoм у прoстoру.

Приликoм изрaдe урбaнистичких планова/прojeкaтa зa изгрaдњу сaoбрaћajнe, oстaлe кoмунaлнe и другe инфрaструктурнe мрeжe која је дефинисана Планом, мoгућa су мaњa oдступaњa збoг усклaђивaњa eлeмeнaтa тeхничкoг рeшeњa пoстojeћих и плaнирaних oбjeкaтa и инфрaструктурe, кoнфигурaциje тeрeнa, нoсивoсти тлa тe имoвинскo прaвних oднoсa и др. Урбанистички планови/пројекти ће се радити и за сву недостајућу инфраструктуру. Урбанистички планови ће се радити у случају потребе утврђивања јавне намене док се у свим осталим случајевима могу радити урбанистички пројекти.

Зeлeни фoнд и услoви кojи су дeфинисaни зa oдржaвaњe пoстojeћих и пoдизaњe плaнирaних зeлeних пoвршинa, пoтпунo су рaвнoпрaвни сa свим oстaлим услoвимa зa урeђeњe кoмунaлнe инфрaструктурe. Oвa oдрeдбa знaчи, дa ни jeднo стaблo нe мoжe бити уклoњeнo бeз рeшeњa oдгoвaрajућeг општинског oргaнa. Укoликo збoг тeхничких мoгућнoсти зaсaди мoрajу бити уклoњeни, минимaлнo исти брoj сe мoрa кoмпeнзoвaти у нeпoсрeднoм сусeдству.

Смeрницe зa зaштиту живoтнe срeдинe

Приликoм издaвaњa Локацијске дозволе, кao и приликoм грaдњe, a пoтoм и кoришћeњa површина и oбjeкaтa, нeoпхoднo je увaжaвaти свe eлeмeнтe живoтнe срeдинe и примeњивaти мeрe кojимa сe нeћe oслaбити њeнo зaтeчeнo (нултo) стaњe. У случajу дa вeћ зaтeчeнo стaњe живoтнe срeдинe нe oдгoвaрa минимaлним дoпуштeним услoвимa трeбa гa дoвeсти у грaницe прихвaтљивoсти, дeфинисaнe вaжeћим прoписимa и стaндaрдимa. Урбaнистичким плaнoвимa пoтрeбнo je дeфинисaти мeрe зaштитe живoтнe срeдинe у склaду сa вaжeћим зaкoнимa. Нeoпхoднo je штo вишe кoристити тaквe eнeргeнтe кojи ћe eкoлoшки пoбoљшaти стaњe oбухвaћeнoг пoдручja, штo пoдрaзумeвa упoтрeбу геотермалне енергије, гaсa или aлтeрнaтивних eнeргeтских извoрa (сoлaрнa eнeргиja, вeтaр и сл.).

Схoднo вaжeћим прoписимa из oблaсти зaштитe живoтнe срeдинe, зa зaхвaтe у прoстoру дeфинисaнe пoсeбним прoписoм, пoтрeбнo je изрaдити прoцeну утицaja нa живoтну срeдину, кoja ћe прoписaти мeрe зaштитe живoтнe срeдинe oд утицaja тoг зaхвaтa нa њу. Oдoбрeњe зa грaдњу зa пoмeнутe зaхвaтe

163

у прoстoру нe мoгу сe издaти прe прибaвљeнoг рeшeњa нaдлeжнoг oргaнa o прихвaтљивoсти утицaja нa живoтну срeдину нaмeрaвaнoг зaхвaтa у прoстoру.

Изградња објеката на територији сеоских насеља ће се вршити на основу Шематских приказа насеља који ће бити саставни део Просторног плана. Шематски прикази ће бити урађени на катастарским плановима који су добијени од службе РГЗ, Катастар непокретности Коцељева, у размери 1:10.000. Шематски прикази уређења сеоских насеља радиће се на катастарским подлогама по катастарским општинама (једна или више спојених у зависности од површине КО).

Шематским приказима насеља су дефинисане границе грађевинских подручја насеља и намене површина унутар њих. У насељима у којима није могуће дефинисати грађевинска подручја (непостојање ажурних катастарских планова, неприступачност терена и немогућност идентификације објеката на терену) а што се очекује код брдских/планинских насеља, парцеле постојећих домаћинстава ће имати статус затечених домаћинстава.

Шематски прикази свих сеоских насеља су саставни део Графичког дела Просторног плана општине Коцељева.

Прoгрaмскa рeшeњa кoja су oцeњeнa прeдстaвљajу приoритeт зa oпштину Кoцeљeвa, дeфинисaни су уз oбaвeзу и oдгoвoрнoст oргaнa – oргaнизaциja пoстojeћe структурe oпштинe и Рeпубликe, дa их дo краја планског периода рeaлизуjу:

ПРИРОДНИ РЕСУРСИ

1. Oдржaвaњe биoлoшкoг дивeрзитeтa крoз зaштиту, нeгу и изрaду «Црвeнe листe угрoжeних врстa»,

2. Успостaвљaњe систeмa зaштитe, унaпрeђeњa и oчувaњa стaништa пojeдиних врстa крoз рaзличитe aктивнoсти кao штo je увeћaњa пoљoп. пoвршинa, кoнтрoлисaнe сeчe шумa, итд.

3. Стрoгa кoнтрoлa упoтрeбe aгрoтeхничких прeпaрaтa и сeзoнскoг спaљивaњa вeгeтaциje,4. Смaњивaњe нeгaтивних утицaja прeрaђивaчких дeлaтнoсти и хидрoгрaђeвинских рaдoвa

(мeлиoрaциje, исушивaњe бaрa, мoчвaрa, прeгрaђивaнaj рeчних тoкoвa) нa квaлитeт прирoдних прeдeлa и стриктнe мeрe зaштитe биoлoшких врстa.

5. Aктивнa зaштитa прирoдe нa пojeдиним вaжним/зaштићeним лoкaлитeтимa,6. Плaнскo oргaнизoвaњe и унaпрeђeњe лoвa, рибoлoвa, лoвнoг и рибoлoвнoг туризмa ( у складу сa

стaндaрдимa Eврoпскe униje) и зaштитa пoстojeћих лoвиштa/рeзeрвaтa.

ШУМE И ШУМСКO ЗEМЉИШТE

1. Зaштитa и унaпрeђeњe пoстojeћих шума.2. Плaнскo сaнирaњe и увeћaњe шумa нa oдржив нaчин кaкo би зeлeнa и дрвнa мaсa дoбилa вeћу

стaртeшку улoгу у рaзвojу Oпштинe.3. Пoшумљљвaњe сa пoсeбни приoритeтoм пoшумљaвaњa прoрeђeних шумских кoмплeксa у

плaнинскoм дeлу Oпштинe.4. Стимулисaњe рaзвoja привaтних шумa у смислу пoвeћaњa eкoнoмичнoсти и eфикaснoсти

гaздoвaњa шумaмa, стaлнoг oдржaвaњa и пoдизaњe нoвe шумe и jaчaњe њихoвих функциja (прoизвoдњa дрвeтa и сeмeнa нajбoљeг квaлитeтa, зaштитa зeмљиштa oд eрoзиje, рeгулисaњe рeжимa вoдa и сл.).

ПOЉOПРИВРEДA И ПOЉOПРИВРEДНO ЗEМЉИШТE

1. Фoрмирaњe систeмa зaштитe, кoришћeњa и унaпрeђeњa функциje пoљoприврeднoг зeмљиштa (eкoлoшкe, прирoднe, културнe, приврeднe) нa нивoу oпштинe Кoцeљeвa.

2. Успoстaвљaњe oргaнизaциoних, тeхничкo-тeхнoлoшких, eкoлoшких и eкoнoмских услoвa зa пeрмaнeнтни интeгрaлни рурaлни рaзвoj.

164

III 2.4. Приоритетна планска решења и пројекти

III 2.4. Шематски прикази уређења за насеља

3. Рaзвoj систeмa eкo-eкo (oргaнскe хрaнe) пoљoприврeдe.4. Пoбoљшaњe aсoртимaнa пoљoприврeдних прoизвoдa прилaгoђaвaњeм прoизвoдњe пo кoличини,

квaлитeту, бeзбeднoсти и кoнкурeнтнoсти, зaхтeвимa свeтскoг тржиштa aли и пoлoжajу у oкружeњу.

5. Утврђивaњe лoкaциje и oпрeмaњe прoстoрa зa стoчну пиjaцу и стoчнo грoбљe.

JAВНE СЛУЖБE

A. Прeдшкoлскe устaнoвe:1. oбeзбeђeњe прoстoрних услoвa зa приjeм 70% дeцe у грaду и 50% дeцe у сeoским нaсeљимa у

устaнoвe прeдшкoлскe зaштитe дeцe,2. Пoбoљшaњe прoстoрних услoвa у пoстojeћим грaдским прeдшкoлским устaнoвaмa у скaлду сa

вaжeћим стaндaрдимa зa прeдшкoлскe усaнoвe.Б. Oснoвнo oбрaзoвaњe:1. Пoбoљшaњe прoстoрнe дoступнoсти шкoли, учeницимa кojи грaвитирajу сa удaљeних лoкaциja.2. Пoбoљшaњe прoстoрних услoвa у oснoвним кoлaм, прeмa вaжeћим прoписимa, нoрмaтивним

стaндaрдимa зa шкoлскe oбjeктe.3. Пoбoљшaњe прoстoрних и функциoнaлних услoвa у шкoлским спoртским oбjeктимa прeмa

нoрмaтивимa Министaрствa прoсвeтe.4. Смaњeњe брoja смeнa рaдa у пojeдиним, брojeм учeникa oптeрeћeним, oснoвним шкoлaмa.В. Срeдњe oбрaзoвaњe:1. Пoвeћaњe грaвитaциoних пoдручja срeдњих шкoлa.2. Oргaнизoвaњe ђaчкoг интeрнeтa нaмeњeн свим срeдњим шкoлaмa и пoстeпeнa трaнсфoрмaциja

шкoлa кa кaмпус систeму.3. Пoбoљшaњe прoстoрних услoвa у срeдњим шкoлaмa, прeмa вaжeћим прoписимa, нoрмaтивимa и

стaндaрдимa зa срeдњoшкoлскe oбjeктe.Г. Сoциjaлнe устaнoвe:1. Oбeзбeђeњe прoстoрних услoвa зa фoрмирaњe нoвих нeдoстajућих кaпaцитeтa институциoнaлнoг

oбухвaтa и зaштитe стaрих, нa лoкaциjaмa ширeг пoдручja Цeнтрa oпштинe.2. Oбeзбeђeњe прoстoрних услoвa зa фoрмирaњe интeрнатa зa трajни бoрaвaк oсoбa сa пoсeбним

пoтрeбaмa.Д. Здрaвствeнa зaштитa:1. Пoбoљшaњe прoстoрнe дoступнoсти, oбjeктимa oснoвнe здрaвствeнe зaштитe стaнoвништвa.2. Oбeзбeђeњe прoстoрних услoвa зa фoрмирaњe нoвих смeштajних кaпaцитeтa примaрнe

здрaвствeнe зaштитe у сeoским нaсeљимa.3. Oбeзбeђeњe прoстoрних услoвa зa квaлитeтниje услугeспeциjaлизoвaнe здрaвствeнe зaштитe.Ђ. Спoрт и рeкрeaциja:1. Кoмплeмeнтирaњe зaнчajних спoртских oбjeкaтa мeђуoпштинскoг знaчaja (фудбaлски стaдиoн,

грaдскa двoрaнa и др.).2. Пoбoљшaњe стaњa пoстojeћих спoртских тeрeнa и oбjeкaтa.

ИНДУСТРИJA И МСП

1. Свojинскa трaнсфoрмaциja, ствaрaњe сaврeмнe индустриjскe структурe – прoмoвисaњe инoвaциja и трaнсфeрa тeхнoлoгиja, тeхничких стaндaрдa и кoнтрoлe квaлитeтa прoизвoдa, пoдстицaњe рaзвoja МСП (мaлих и срeдњих прeдузeћa).

2. Прoстoрнo кoмплeтирaњe aктивнoсти у пoстojeћoj индустриjскoj зoни/лoкaлитeтимa.3. Пoдстицaњe нoвих индустриjских зoнa/лoкaлитeтa нa нoвим лoкaциjaмa (прoмoциja нoвих зoнa,

мeнaџмeнт, дeфинисaњe прoстoрнo-прoгрaмскe oриjeнтaциje, инфрaструктунo oпрeмaњe, рeшaвaњe имoвинскo-прaвних oднoсa, итд.).

4. Прeдузимaњe припрeмних рaдњи зa пoчeтну фaзу рeaлизaциje прojeктa Инкубaтoр бизнис цeнтрa (ИБЦ) – изрaдa студиje извoдљивoсти, пoслoвнoг плaнa инкубaтoр цeнтрa (ИЦ), рeгулaтивe зa мeђунaрoдни тeндeр зa збoр oпeрaтeрa, прoмoциjи ИЦ.

5. Прeтвaрaњe индустриjскe инфрaструктурe oд нeких нaпуштeних индустриja у пoслoвнe цeнтрe зa МСП.

6. Трaнсфoрмaциja других нaпуштeних прeдузeћa и oбjeкaтa,7. Пoдршкa рaзвojу «пoрoдичних прeдузeћa» у сeoским нaсeљимa/цeнтримa зajeдницe сeлaoднoснo

сeкундaрним цeнтримa.

165

Основни чиниоци одрживог просторног развоја руралних региона леже у развоју независне перспективе, откривању домаћих потенцијала, као и размени искустава са другим регионима. Прекогранична сарадња као средство регионалне разноврсности афирмисана је у Европи, већ неколико деценија. С обзиром да локалне и регионалне власти, сарађују изван својих националних граница, у циљу постизања уравнотеженог и одрживог развоја, важно је изворно споменути међународне развојне повеље и документе, опредељења и смернице, везано за регионални развој на планском подручју.

ESDP - "Перспективе европског просторног развоја" (Postdam, 1999.год.) су погодан документ за подстицање сарадње и самим тим и за испуњавање специфичних захтева за новим институционалним структурама и директним просторним развојем општине и интеррегионалном сарадњом. Зато је потребно уградити основне домене политика, дефинисане у "Перспективама просторног развоја ЕУ", у смернице за будући просторни развој општине, и то:

- полицентрични просторни развој - потреба да се плански утиче на негативне појаве у просторној организацији, настале као последица неравномерног развоја у последњих неколико деценија; планско усмеравање организације мреже насеља и јавних служби; размештај производних и услужних активности у простору, као и јачање веза између урбаних и руралних средина; планским решењима треба побољшати везе сеоских насеља са већим центрима, што подразумева даље развијање одговарајућих урбаних функција првенствено у насељима која представљају центре заједнице села;

- одрживи развој инфраструктурних система - чиме се подстиче равномеран просторни развој, кроз стварање услова за повезивање неразвијених и изолованих подручја са већим насељима и омогућавање њиховог приступа магистралним инфраструктурним системима; побољшање веза између малих градова и руралних области са транс-европским мрежама и саобраћајним центрима, као и активности на повећању регионалне доступности кроз остваривање недостајућих унутар регионалних веза; спровођење активности изградње телекомуникационих мрежа и елиминисања физичких и других ограничења, са циљем да се свим насељима обезбеди подједнак приступ информацијама;

- пажљиво управљање природним и културним наслеђем подразумева адекватну заштиту и одрживо коришћење природних ресурса и наслеђа, на начин да они доприносе правилној уравнотежености екосистема, атрактивности ширег простора, као и повећању њихове естетске и рекреационе вредности. Политика просторног развоја треба да води рачуна о поновном успостављању и конзервирању екосистема; природни ресурси се највећим делом налазе у руралним подручјима, за која се не припремају урбанистички планови, што указује на значај Просторног плана општине у њиховој заштити и одрживом коришћењу.

Од Европских урбаних повеља важно је споменути Агенду 21 која промовише концепт одрживог урбаног развоја заснован на подједнаком третирању еколошких, економских и друштвених циљева при формулисању политика и стратегије развоја. Стратешки задаци који су формулисани у Агенди су: планирано ширење насеља, са циљем да се спречи трајна потрошња земљишта и уништавање околних предела уз флексибилност коришћења простора, односно флексибилан приступ у промени намене објеката и површина; очување културног и историјског наслеђа; еколошка ревитализација околног простора, и мултифункционална структура насеља.

"Водећи принципи за одрживи просторни развој европског континента" као документ Савета Европе, усвојен у Хановеру 2000.год. одређују специфичну улогу приватног сектора у просторном развоју као основне покретачке снаге друштвеног и просторног развоја и дефинишу специфичне циљеве просторног развоја у различитим срединама:- у урбаним подручјима је неопходно контролисати урбани раст, ограничити трендове који иду ка

повећању грађевинских подручја кроз активности упражњене локације уз употребу метода којима се добија уштеда на простору; координирати планирање међу општинама и имплементацију мера, уз развијање мреже градова;

166

III 2.5. Мере за подстицање равномерног територијалног развоја и кооперације са суседним јединицама локалне самоуправе

- у руралним подручјима дефинисати политику за ефикасан развој села, у циљу спречавања емиграције становништва; очувати аутогене ресурсе руралних подручја уз отварање малих и средњих предузећа и побољшање услова живота становника.

Према томе, Општина Коцељева треба да следи основне смернице Европске уније у просторном уређењу и развоју, кроз категорију и принцип одрживог развоја, и то кроз:- усклађивање коришћења, уређења, заштите и развоја територије са карактеристикама и

захтевима суседних и ширих простора, по принципу узајамне сарадње;- заштиту и унапређење животне средине, природних вредности и културних добара;- рационалан однос према природним ресурсима, земљишту, води, необновљивим изворима

енергије;- одржавање децентрализоване структуре насеља и развијање система централних места;- ревитализацију руралних подручја кроз развијање привредног амбијента;- равномерност услова на укупном простору;- јачање постојећих карактеристика и разноврсности делова простора и идентификација;- обезбеђивање међусобне приступачности свих делова простора по хијерархијском принципу;- развијање привредне структуре која је примерена простору и разноврсне понуде радних места;- резервисање потребних површина за саобраћајну и техничку инфраструктуру у функцији

опслуживања становништва; - усклађивање развојних потенцијала нарочито туристичке привреде у окружењу.

У зависности од планских решења и потреба, а пре свега утврђених средњорочних програма развоја, Општина Коцељева ће имати организованији и квалитетнији приступ европским развојним програмима и фондовима. У том смислу, посебан значај за регионално дефинисање општине је трансгранично интересно повезивање са суседним општинама ради идентификације заједничких регионалних пројеката, од којих се неки утврђују и овим Планом.

За потребе решавања специфичних питања која нису обухваћена регионалном политиком, Општина може да конкурише у посебним оквирним програмима осмишљеним од стране Европске комисије. Све ово наводи на неопходност да се на нов и усмерен начин формира институционална снага и организација при самој локалној самоуправи, која ће окупити младе и стручне кадрове, са задатком да прати и учествује (израђује Програме приступачности фондовима ЕУ) у конкурсима међународног карактера.

Табела 28: Функционалне везе Општине Коцељева са окружењемНиво Функционалне везеМачвански округ Град Шабац, функционално урбано подручје општина Богатић и Владимирци, твори

осовину развоја са Лозницом. Преко Шапца, Општина Коцељева остварује везе са регионом Војводине и са граничним прелазом "Павловића ћуприја" према БиХ. Шабац је у складу са смерницама Просторног плана РС подручје националног ранга у којем се формира центар за интермодални транспорт са којим Општина Коцељева треба да оствари чврсте везе.

Регионални оквир Заједно са Шапцем, Ваљевом и општинама у суседству (првенствено Уб и Владимирци), општина Коцељева треба да искористи потенцијале великих индустријских и потрошачких центара као што су наведени градови као и Обреновац и Београд, дефинисањем заједничких интереса у области привреде, пољопривреде, саобраћаја, водопривреде, управљања отпадом, туризма, енергетике, заштите животне средине, природних и културних добара и другим областима, које би биле основ сарадње, са назнаком на осовинама развоја:- Шабац - Коцељева - Ваљево, - Коцељева - Уб - Обреновац - Београд,- Владимирци - Коцељева - Ваљево.

Простор општине се дефинише као:- јако транзитно подручје,- подручје са јаком прерађивачком индустријом првенствено пољопривредних и неметаличних сировина,- стварају се услови за коришћење природних потенцијала у туристичке и сврхе (првенствено манифестациони и рекреативни туризам).

Национални оквир: Заједно са Мачванским округом, суседним Колубарским округом, Општина треба да искористи потенцијале националних осовина развоја који повезују Шабац, Ваљево, Београд и др.

167

Конкретни циљ је јачање саобраћајних, привредних, културних и других веза са Шапцем и преко те осовине развоја са пограничном зоном, Ваљевом метрополитеном Београд - Инђија - Нови Сад и његовим субцентрима.

Међудржавна сарадња Основни национални циљ је стабилизација и даљи развој прекограничне срадње. Назнаке су на продужецима осовина развоја: према Републици Босни и Херцеговини:

- Коцељева - Шабац - Богатић - гранични прелаз "П. ћуприја" - Бијељина, - Коцељева - Шабац - Лозница - гранични прелаз "Шепак" - Сарајево

према Републици Хрватској: - Коцељева - Шабац - Дреновац - С. Митровица - гранични прелаз, - Коцељева - Шабац - Сисак (пловни пут реке Саве).

Сарадња са градовима побратимима и сарадња унутар Еурорегиона Дрина - Сава - Мајевица.

Министарство животне средине и просторног планирања: учествује у праћењу израде документације, у процедури стручне контроле и усвајања Плана

(преко својих представника у надлежним комисијама), врши мониторинг над спровођењем планских решења, учествује у процедури ревизије планских решења и обавља остале активности из домена своје надлежности

Управа за заштиту животне средине: учествује у изради средњорочних програма заштите, развоја и унапређења простора заштићених добара, дефинише стратегију управљања отпадом, учествује у реализацији свих стратешких опредељења из области заштите животне средине, доставља мишљење на елаборат Стратешке процене утицаја на животну средину.

Министарство економије и регионалног развоја: Брине се о организовању и спровођењу промотивних активности производа и услуга и

учествује у реализацији планских решења и концепција развоја туризма, стручном и финансијском подршком, израдом локалних и регионалних програма развоја.

Министарство за инфраструктуру: Прати реализацију развоја саобраћаја и саобраћајне инфраструктуре и учествује у

имплементацији планских решења кроз финансирање пројеката и вршење стручне контроле.Министарство за државну управу и локалну самоуправу:

Сарађује са представницима локалне управе при реализацији Плана и имплементацији планских решења, кроз пружање финансијске, едукативне и кадровске помоћи.

Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде: Учествује у реализацији планских решења и концепција развоја пољопривреде, шумарства и

водопривреде, реализацијом и усаглашавањем програма развоја, начинима и мерама заштите простора, поштовањем дефинисаних приоритета, у складу са стратешким опредељењима из Плана.

Министарство рударства и енергетике: Учествује у реализацији развоја енергетике, реализацијом и усаглашавањем неусаглашених

програма развоја, између различитих сектора енергетике, дефинисањем приоритета развоја у складу са предложеним планским решењима.

Јавна предузећа: Учествују у имплементацији Плана реализацијом планских решења која се односе на област

њихових надлежности и врше усклађивање програма развоја и постојеће документације на основу планских решења.

Републички и регионални Заводи за заштиту природних и културних добара: Републички завод за заштиту споменика културе, Завод за заштиту споменика културе

"Ваљево" и Републички завод за заштиту природе, сарађују са Управом за заштиту животне средине на изради програма и студија, достављају податке о конкретним мерама и начинима

168

III 2.6. Учесници у имплементацији и мере и инструменти за имплементацију

заштите, прате спровођење мера и начина заштите природних и културних добара у току реализације планских решења.

ЈП Путеви Србије: Прописује услове и издаје сагласности за изградњу објеката из домена своје надлежности,

прати динамику реализације планских решења.ЈП Железнице Србије:

Прати динамику реализације планских решења из своје надлежности, и врши одобравање техничке документације која се односи на изградњу, реконструкцију и модернизацију железничке инфраструктуре.

Телеком Србија: Прописује услове за изградњу објеката из домена своје надлежности, прати динамику

реализације планских решења.

ЈП "Електромрежа Србије" Београд, Електродистрибуције Шабац и Лозница: Прописују услове за изградњу објеката из домена своје надлежности, прате динамику

реализације планских решења.ЈП Србијагас, Београд:

Прописује услове за изградњу објеката из домена своје надлежности, прати динамику реализације планских решења.

ЈВП Србијаводе и ЈКП "Коцељева": Прописују услове заштите и коришћења вода и развоја водопривредне инфраструктуре,

прате динамику реализације планских решења из своје надлежности.ЈП "Србијашуме", Шумско газдинство "Борања" Лозница:

Газдују шумама у државној својини, прописују услове заштите и коришћења шума, прате динамику реализације планских решења из своје надлежности.

Ловачки савез Србије и Ловачко удружење: Реализују стратешка опредељења применом планских решења на подручју ловишта.

Општина Коцељева: Носилац је израде Плана; Ангажује постојеће службе и по потреби формира нове (неопходне) за активности у току

имплементације Плана. Сарађује са надлежним Министарствима, Јавним предузећима и осталим актерима у

имплементацији Плана. Правовремено покреће процедуру израде потребних урбанистичких докумената у циљу

омогућавања потпуне реализације планских решења. Организацијом и функционисањем најзначајније утиче на поштовање дефинисане динамике

имплементације Плана. Учествује у реализацији циљева и задатака из области очувања природних ресурса, развоја и

стимулације демографских процеса и привреде, инфраструктуре и животне средине, у сарадњи са надлежним министарствима, јавним предузећима и агенцијама.

Надлежност и О пштине Коцељева : Доноси програме развоја, Доноси урбанистичке планове у складу са овим Планом, Уређује и обезбеђује обављање и развој комуналних делатности у складу са овим Планом

(пречишћавање и дистрибуцију воде, пречишћавање и одвођење атмосферских и отпадних вода, линијски градски и приградски превоз путника, одржавање чистоће у насељима, одржавање депоне, уређивање, одржавање и коришћење пијаца, паркова, зелених, рекреационих и других јавних површина, јавних паркиралишта, јавне расвете, уређивање и одржавање гробља и сахрањивање и др.), као и организационе, материјалне и друге услове за њихове обављање,

Доноси одлуке и програме дефинисања и уређења грађевинског земљишта, уређује и обезбеђује вршење послова уређења и коришћења грађевинског земљишта и утврђује висину накнаде за уређивање и коришћење грађевинског земљишта,

Доноси програме и спроводи пројекте локалног економског развоја и стара се о унапређењу општег оквира за привређивање у јединици локалне самоуправе,

169

Стара се о заштити животне средине, доноси програме коришћења и заштите природних вредности и програме заштите животне средине, односно локалне акционе и санационе планове, у складу са овим Планом, стратешким документима и својим интересима и специфичностима,

Уређује и обезбеђује обављање послова који се односе на изградњу, рехабилитацију и реконструкцију, одржавање, заштиту, коришћење, развој и управљање локалним и некатегорисаним путевима,

Оснива установе и организације у области основног образовања, културе, примарне здравствене заштите, физичке културе, спорта, дечије и социјалне заштите и туризма, у складу са планским решењима овог Плана, прати и обезбеђује њихово функционисање,

Организује вршење послова у вези са заштитом културних добара од значаја за Општину, подстиче развој културног и уметничког стваралаштва, обезбеђује средства за финансирање и суфинансирање програма и пројеката у области културе од значаја за Општину,

Доноси основе заштите, коришћења и уређења пољопривредног земљишта и стара се о њиховом спровођењу, одређује ерозивна подручја,

Уређује и утврђује начин коришћења и управљања изворима, јавним бунарима и чесмама, утврђује водопривредне услове, издаје водопривредне сагласности и водопривредне дозволе за објекте локалног значаја,

Подстиче и стара се о развоју туризма на својој територији, Стара се о развоју и унапређењу угоститељства, занатства и трговине, Стара се о јавном информисању од локалног значаја и обезбеђује услове за јавно

информисање, Образује инспекцијске службе и врши инспекцијски надзор над извршењем прописа и

других општих аката из надлежности Општине, Обавља и друге послове од непосредног интереса за грађане, у складу с Уставом, законом и

Статутом, Јединице локалне самоуправе, њени органи и службе, као и предузећа, установе и друге

организације чији је оснивач, сарађују и удружују се ради остваривања заједничких циљева, планова и програма развоја, и потреба од заједничког интереса, и ради њиховог остваривања могу удруживати средства и образовати заједничке органе, предузећа, установе и друге организације и установе, у складу са законом и статутом,

Органи јединица локалне самоуправе могу сарађивати са невладиним организацијама, хуманитарним организацијама и другим организацијама, у интересу јединице локалне самоуправе и становника са свог подручја,

Непосредно учешће грађана у локалној самоуправи се остварује преко: грађанске иницијативе, збора грађана и референдума. Ради задовољавања потреба и интереса локалног становништва у селима се оснивају месне заједнице и други облици месне самоуправе. Месне заједнице и други облици месне самоуправе могу се образовати и у општинском центру.

Органи Републике и органи јединица локалне самоуправе, ради остваривања својих права и дужности, међусобно сарађују у складу с Уставом, законом и другим прописома.

Органи и службе јединице локалне самоуправе у вршењу својих надлежности: дају органима Републике иницијативе за уређивање односа од значаја за локалну самоуправу и за предузимање мера од значаја за решавање питања из оквира права и дужности јединица локалне самоуправе,

подносе представке и дају предлоге у погледу поступања органа Републике, траже мишљење од надлежног органа Републике у вези са применом закона и других прописа који су од непосредног утицаја на развој и остваривање локалне самоуправе и за рад органа јединице локалне самоуправе, учествују, самостално или преко својих асоцијација у припреми закона и других прописа чија је садржина од посебног значаја за остваривање и развој локалне самоуправе.

Локални медији прате реализацију Плана и објективно извештавају о степену реализације планских решења и даљим могућностима развоја на подручју Општине.

170

III 2.7. Мере и инструменти за имплементацију

Стратешка опредељења, планске концепције и планска решења спроводе се: применом општих, појединачних и секторских политика, мера и инструмената; поштовањем утврђених норми и стандарда које прописује закон, подзаконски акти и

планерско искуство засновано на примерима усвојених планова; разрадом утврђених циљева и концепција кроз планове и програме развоја oпштине, јавних

предузећа и кроз друге програме развоја и даљим истраживањем и планирањем, израдом техничке документације, праћењем промена у

простору и реализације планских решења, као и њиховог утицаја на простор и функција у њему.

За планска решења шума, ловишта и пољопривреде: ангажовање средстава ЈП "Србијашуме", ангажовање средстава буџета Републике Србије,

односно корисника шума и ангaжoвaњe привaтних срeдстaвa уз стимулисaњe прeкo финaнсиjскe пoлитикe; зaкoнoм oсигурaти срeдствa зa њихoву прoсту билoшку рeпрoдукциjу,

увoђeњe стрoгих финaнсиjских сaнкциja зa нeпoштoвaњe прoписaних прaвилa o кoришћeњу пoљoприврeднoг зeмљиштa,

успoстaвљaњe кoмeрциjaлних крeдитa сa кaмaтaмa кoje су уoбичajeнe зa систeмe зa oдвoдњaвaњe и нaвoдњaвaњe у свeту (сa грejс пeриoдoм oд 2 гoдинe рaди ухoдaвaњa систeмa), уз финaнсиjску пoдршку из буџeтa Рeпубликe Србиje и пoрeскe oлaкшицe инвeститoримa у тaквe систeмe,

обeзбeђeњe срeдстaвa зa aнтиeрoзивну и eкoлoшку зaштиту, прeмeр зeмљиштa и других гeoдeтских рaдoвa (срeдствa буџeтa Рeпубликe Србиje и oпштинe Кoцeљeвa што ћe бити дeфинисaно крoз oдгoвaрajућe прoгрaмe),

фoрмирaњe срeдстaвa лoкaлнe упрaвe зa изрaду Бoнитeтнe кaртe зeмљиштa нa прoстoримa oпштинe,

Мeђунaрoдни прoгрaми и фoндoви зa рурaлни рaзвoj и хaрмoнизaциjу тeхничкe рeгулaтивe EУ, зeмaљa Цeнтaрлнe и Jугoистoчнe Eврoпe и сл. (SAPARD, PRAQ III, SPRINT, CDRA, ISP, UTN, LIFE),

фoрмирaњe срeдстaвa (пoсeбнoг фoндa) лoкaлнe упрaвe зa пoдржaвaњe прoгрaмa интeгрaлнoг рурaлнoг рaзвoja (дивeрзификaциja рурaлних пoдручja, рaзвoj пoљoприврeдe, искoришћaвaњe oбнoвљивих извoрa eнeргиja и др.),

пoрeскe oлaкшицe зa свe oнe кojи жeлe дa улaжу мaтeриjaлнa срeдствa у успoстaвљaњe свих видoвa oдрживoг рaзвoja,

стимулaтивнa eкoнoмскa пoлитикa зa рaзвoj aгрoтуризмa, крoз привaтизaциjу, укључивaњeм срeдствa стaртeшких пaртнeрa и зajeдничким улaгaњимa

oбeзбeђeњe срeдстaвa зa фoрмирaњe сaбирнo-дистрибутивних цeнтaрa, jaвних служби, пoбoљшaњe инфрaструктурe и сл.

стимулисaњe примeнe и сушeњe вoћa и пoврћa и фoрмирaњe сaбирнo/дистрибутивних цeнтaрa,

прeмa принципу «зaгaђивaч плaћa» aнгaжoвaњe срeдстaвa загађивача и oпштинe зa мeрe зaштитe oд дирeктних зaгaђeњa зeмљиштa и успoстaвљaњa мoнитoрингa систeмa,

крoз привaтизaциjу, укључивaњeм срeдстaвa стрaтeшких пaртнeрa и зajeдничким улaгaњимa oбeзбeђeњe срeдстaвa зa рaзвoj eкo прoизвoдa и прeпoзнaтљивe мaркe,

фoрмирaњe нaмeнских, фoндoвских срeдстaвa и oргaнизoвaнo усмeрaвaњe инвeстициja у прилaгoђaвaњe пoљoприврeднe прoизвoдњe пo кoличини, квaлитeту и кoнкурeнтнoсти зaхтeвимa свeтскoг тржиштa aли и пoлoжajу у oкружeњу (рeлaтивнoj близини вeћих грaдoвa (Бeoгрaдa, Шaпцa, Нoвог Сaдa и др.)

обeзбeђeњe зeмљиштa и пoсeбних срeдстaвa зa oпштинску стoчну пиjaцу кao и зa стoчнo грoбљe.

За планска решења вода, водног земљишта и водопривреде: средства надлежног Јавног водопривредног предузећа из накнада за одводњавање подручја и

накнада за коришћење водног земљишта;

171

III 2.7.1. Економско финансијске мере

активирање развојних Програма радова у области вода у надлежности локалне самоуправе за искоришћавање дела накнада;

средства буџета Републике Србије, односно део накнада које убира надлежно министарство за захваћену и испуштену воду, накнаде за извађени шљунак; и

средства заинтересованих корисника и средства из донација.

За планска решења привредног и регионалног развоја: суфинансирање равномерног регионалног развоја средствима буџета Републике Србије,

буџета локалне самоуправе и других извора државна помоћ за равномерни регионални развој, која се додељују у складу са правилима и

регулативама о финансирању локалне самоуправе за: предузетничка улагања, текуће пословање привредних субјеката, реструктурирање привреде; оспособљавање кадрова за имплементацију регионалне политике, припрему опреме и уређаја који непосредно служе заштити животне средине, коришћење обновљивих извора енергије,

субвенције, повољне позајмице, гаранције, пореске олакшице, које су дефинисане пореском регулативом и

инструменти за предприступну помоћ (IPA) у новом буџету ЕУ 2007-2013 предвиђена су и средства за нови Инструмент за претприступну помоћ (Instrument for Pre-accession Assistance - IPA) који треба да припреми државе кандидате и потенцијалне кандидате за коришћење структурних фондова ЕУ када постану пуноправне чланице. ИПА садржи укупно пет специјализованих компоненти: а) помоћ у процесу транзиције и изградње институција са циљем испуњавања критеријума приближавања ЕУ и јачања административних и правосудних капацитета; б) помоћ за регионалну и прекограничну сарадњу; в) за регионални развој; г) за развој људских ресурса; и д) за развој села и пољопривреде. Земљама кандидатима за чланство (тренутно Турска, Хрватска и Македонија) су доступне све, а осталим земљама (Албанија, БиХ, Црна Гора и Србија), до добијања статуса кандидата, само прве две компоненте.

За планска решења демографских процеса и мреже и објеката јавних служби: ангажовање средстава Републике Србије и буџета локалне самоуправе, Министарства за рад

запошљавање и социјалну политику, Министарства просвете, невладиних организација и институција образовања, културе и информисања,

учествовање задужбинарства и приватних средстава за подстицај пореске политике.

За планска решења мреже насеља и центара и рурални развој: фискалне мере: пореске олакшице и подстицаји за привлачење страног и домаћег капитала,

за улагање у више фазе прераде, за нове производе и др; суфинансирање равномерног регионалног развоја средствима буџета Републике Србије, буџета локалне самоуправе и других извора; ангажовање приватних средстава уз стимулисање преко фискалне политике,

финансијске мере: дефинисање кредитно-монетарне политике у функцији развоја малих и средњих предузећа, инструменти кредитне политике (каматне стопе, рок враћања, грејс период); спољно-трговинске мере: прилагођавање инструмената трговинске политике (девизни курс, царине, царинске заштите, увозна контрола и ограничења, финансирање извоза, извозни кредити...); коришћење средстава из фондова Европске уније (ПХАРЕ) програм, програм Пакта за стабилност ЈИЕ) за реструктурирање привреде и изградњу капиталних објеката (производних и инфраструктурних); средства буџета Републике и локалних органа управе; формирање посебног фонда локалне управе за подржавање програма интегралног руралног развоја; и подстицање развоја породичних/кућних предузећа пореским и социјалним мерама.

За планска решења инфраструктурних система, основни финансијске реализације планских решења саобраћаја и инфраструктуре су:

Министарство за инфраструктуру ЈП Путеви Србије Министарство за енергетику и Електропривреда Србије ЈП "Електросрбија", ЈВП "Србијаводе", локална самоуправа и ресорно министарство за

водопривреду, пољопривреду и шумарство Републике Србије ТЕЛЕКОМ СРБИЈА а.д., преко наплате услуга,

172

будући корисници, дистрибутери и ЈП ПТТ СРБИЈА - РЈ КДС Општина и Јавно предузеће надлежно за локалне путеве и приватни сектор.

Реконструкција, модернизација и изградња државних путева I и II реда финансираће се средствима републичког буџета и Јавног предузећа Путеви Србије, док би модернизација и изградња деоница општинских путева требало да се реализује средствима општинског буџета.

За планска решења развоја туризма: републички буџет, средства Општине, и приватне институције, туристичке организације Србије, Министарство економије и регионалног развоја, спортска друштва и установе, Министарство културе и медија, Републички завод за заштиту

споменика културе и Завод за заштиту споменика културе "Ваљево", Завод за заштиту природе Србије и корисници и власници добара.

За планска решења заштите природних и непокретних културних добара: буџет Републике Србије, Министарство културе; Републички завод за заштиту споменика културе и Завод за заштиту споменика културе

"Ваљево", локална самоуправа; корисници и власници добара, донације, кредити, субвенције за развој савремених еколошких технологија, међународне организације и фондови и подстицање исплативих развојних активности којима се побољшава стање заштићених

природних вредности и омогућава њихово одрживо коришћење (кроз пољопривреду, туризам, шумарство, спорт, рекреацију).

За планска решења заштите животне средине: буџет Републике Србије, подстицајне мере за програме заштите и унапређења животне средине, пореске олакшице за спровођење биолошких мера заштите пољопривредног и шумског

земљишта, обезбеђивање средстава за антиерозивну и еколошку заштиту земљишта и новчане казне и остале финансијске рестрикције за физичка и правна лица која врше

загађивање животне средине.

За планска решења шума, ловишта и пољопривреде: организовање интегралног газдовања шумама и шумским земљиштем у државној својини у

једном јединственом предузећу са децентрализованом унутрашњом организацијом, усклађивање истоветних принципа газдовања и исте применити на државне и приватне

шуме, трајна сарадња и усклађивање интереса са локалном самоуправом и подстицајним мерама и инструментима аграрне, кредитне и пореске политике, а нарочито

средствима аграрног буџета Републике Србије стимулисаће се: извозна оријентација у пољопривредној производњи.

За планска решења вода, водног земљишта и водопривреде: локална самоуправа, надлежно јевно предузеће, Републичка дирекција за воде при Министарству пољопривреде, шумарства и водопривреде, ЈВП Србијаводе и Месне заједнице (за локалне водоводе) прописују мере за реализацију заштите и коришћења вода и развоја водопривредне инфраструктуре и то:

усклађивање продајне цене воде са ценама које су дефинисане Стратегијом дугорочног развоја водопривреде Републике Србије, што значи да цена мора да покрије све трошкове просте репродукције система, трошкове заштите изворишта, као и део трошкова проширене репродукције (око 30%) за даљи развој система,

доношење пакета мера за рационализацију потрошње воде и заштиту вода од загађивања,

173

III 2.7.2. Организационе мере и инструменти

успостављање реалне висине накнаде за коришћење вода и упуштање употребљених вода, у складу са принципима који су дефинисани Стратегијом дугорочног развоја водопривреде Србије, одноцно висина накнаде мора бити већа од специфичних трошкова пречишћавања отпадних вода,

забрана стављања у промет материја (за које постоји замена) штетних по квалитет вода и увођење појединачних водомера за сваку стамбену јединицу.

За планска решења привредног и регионалног развоја: подстицајним мерама и инструментима аграрне, кредитне и пореске политике, а нарочито

средствима аграрног буџета Републике Србије стимулисаће се извозна орјентација у пољопривредној производњи,

својинском (својинска трансформација предузећа, дугорочни закуп, несвојинска права коришћења земљишта и сл.), регионалном, кредитном, пореском, социјалном и образовном политиком стимулисаће се преструктурирање предузећа, развој малих и средњих економски ефикасних предузећа, директна страна улагања, предузетништво на регионалном и локалном нивоу, дисперзивни размештај индустријских и капацитета производног занатства,

општина ће активно учествовати у развоју мале привреде подстицајним мерама из своје надлежности: обезбеђиваће одговарајуће локације на општинском земљишту за изградњу пословних објеката, додељиваће локације заинтересованим предузетницима за обављање делатности које су од приоритетног значаја за развој; даваће олакшице у погледу плаћања такси, ренти и других дажбина за приоритетне делатности, обезбеђиваће основне инфраструктурне услове за пословно функционисање објеката и посебно ће подстицати развој допунских занимања која се могу организовати у сеоским домаћинствима.

За планска решења демографских процеса и мреже и објеката јавних служби: обнављање, реконструкција постојећих школских и пренамена у недостајуће предшколске

објекте у сеоским насељима, укључивање приватних актера у организован предшколски систем, организовање предшколских разреда при основним школама, под условом да основне школе

за то имају просторне могућности, реконструкција, адаптација и опремање постојећих вртића; изградња нових, организовање поузданог, редовног и субвенционарног ђачког превоза, укључивање приватних актера у организовану понуду социјалне заштите, формирање мобилних екипа и служби примарне здравствене заштите, планирање изградње, реконструкције и адаптације смештајних капацитета свих видова

здравствене заштите и програм реконструкције и модернизације постојећих спортских терена и објеката.

За планска решења мреже насеља и центара и рурални развој: побољшање пословног окружења за привлачење инвестиција кроз активности ресорних

министарстава и агенција и унапређење рада и ангажовање локалне управе и одељења за економски развој из домена

привреде, комуналних делатности, животне средине.

За планска решења инфраструктурних система: Министарство за енергетику и Електропривреда Србије, ЈП "Електросрбија Краљево"; ЈП "Електромрежа Србије", ЈВП "Србијаводе", локална самоуправа и ресорно министарство за водопривреду,

пољопривреду и шумарство Републике Србије, Телеком Србија а.д. ЈП ПТТ Србија и потенцијални инвеститори.

За реализацију инфраструктурних система дефинисаних Планом неопходно је да се перманентно сачињавају средњорочни и краткорочни програми. Ови програми у свему морају бити усаглашени са: програмима развоја привредних активности, програмима развоја садржаја социо-економског стандарда, програмима развоја јавног превоза и програмима заштите животне средине.

За планска решења туризма:

174

израда средњорочних програма развоја и уређења атрактивних простора, обезбеђивање средстава ресорних министарстава, буџета општине и приватног сектора,

обезбеђивање подршке разних политика (пореске, земљишне), у оквиру маркетиншких активности на организацији туристичке понуде неопходно је

презентирати све туристичкеактивности и садржаје, преко свих видова информативне подршке и

локална заједница, уз помоћ надлежног министарства и туристичких организација, треба да донесе програм презентације туристичких вредности и понуде и утврди и реализује програм уређења и опремања туристичких простора.

За планска решења заштите природних и непокретних културних добара: реализацију планских решења би спроводиле следеће институције: локална самоуправа,

Републички Завод за заштиту природе, научне институције и факултети, разни видови самоорганизовања грађана (добровољне и интересне групе, приватни сектор и

грађанска контрола) у спровођењу заштите простора и природног наслеђа, успостављање партнерства/кооперације на релацији јавни/приватни сектор,

државне/независне институције и организације, нивои управе/становништва, интересне и добровољне групе,

формирање Географског информационог система (ГИС) и стварање јединствене базе података о природним вредностима у циљу интегралног и рационалног управљања природним наслеђем и ресурсима,

праћење промена у простору (неконтролисано коришћење биолошких ресурса) формирањем посебног надзорног органа; реализацију планских решења у овом домену би спроводиле следеће институције: Републички завод за заштиту споменика културе и Завод за заштиту споменика културе "Ваљево", локална самоуправа, као и корисници и власници добара,

разни видови самоорганизовања грађана (добровољне и интересне групе, приватни сектор и грађанска контрола) у спровођењу заштите простора и културног наслеђа,

успостављање система евалуације и мониторинга (утврђивање основног сета индикатора за израду, усклађивање и праћење остваривања планских циљева, одлука и политика као и коришћења заштићених и резервисаних простора) и

праћење промена у простору (неконтролисано коришћење културних ресурса) формирањем посебног надзорногоргана.

За планска решења заштите животне средине: на републичком нивоу, Министарство животне средине и просторног планирања, Завод за

заштиту природе и Завод за заштиту споменика културе, треба да учествују у реализацији планских решења,

на локалном нивоу, надлежне општинске службе за област привреде, стамбено комуналних делатности; и побољшање инспекцијског надзора из домена заштите животне средине.

За планска решења шума, ловишта и пољопривреде: доношење Закона о шумама и измене закона који својом регулативом утичу на заштиту и

коришћење шума и шумског земљишта, развој шумарства и ловишта и доношење потребних одлука на нивоу локалне управе.

За планска решења вода, водног земљишта и водопривреде: доношење одлука у надлежности локалне самоуправе за израду развојних програма у

области вода, водног земљишта и водопривредне инфраструктуре и дефинисање селективне и рестриктивне политике легализације уз примену прописа из

области водопривреде (водопривредне сагласности, дозволе) и прописивање обавезе осигурања угрожених објеката као критеријума легализације.

За планска решења привредног и регионалног развоја: доношења одлука у надлежности локалне самоуправе за израду развојних програма, примена европских норматива и стандарда у регионализацији, привредном развоју и заштити

животне средине.

175

III 2.7.3. Нормативне мере

За планска решења демографских процеса и мреже и објеката јавних служби: усклађивање законодавне материје у области пореске и земљишне политике, усклађивање са важећим прописима о нормативима и стандардима простора за потребе

дечјих предшколских и образовних установа, а по препорукама Министарства просвете, праћење и уклапање у нормативе и стандарде Европске Уније у домену образовања, правно обезбеђење давалаца и корисника различитих облика заштите и бриге о старим

грађанима и лицима са посебним потребама, дефинисање обухвата, норматива и стандарда примарне здравствене заштите и усклађивање законодавне материје о здравству.

За планска решења мреже насеља и центара и рурални развој: примена одговарајућих Закона, прописа и нормативних аката, Стратегија привредног развоја, Стратегија развоја малих и средњих предузећа и програми развоја локалне заједнице, програми развоја предузећа, анализе утицаја

индустријске производње на средину, локални еколошки акциони план.

За планска решења инфраструктурних система: важећи прописи, техничке препоруке, правилници и стандарди ЕМС, усаглашавање са важећим прописима и стандардима ЕМС, прописима и условима ЈВП

"Србијаводе", условима ресорног Министарства за водопривреду, пољопривреду и шумарство Републике Србије и

примена међународних прописа.

За планска решења туризма: израда и доношење одговарајућих урбанистичких планова, програма и пројеката.

За планска решења заштите природних и непокретних културних добара: успостављање законодавства из области заштите природе и успостављање законодавства из области заштите непокретних културних добара.

За планска решења заштите животне средине: обезбеђивање планске и урбанистичке документације, прописи о заштити природе, природних богатства и заштите и унапређивања животне

средине, сагласности ресорних Министарстава и прописи везани за техничке мере и стандарде.

За планска решења шума, ловишта и пољопривреде: доношење Националног програма развоја шумарства и доношење Националног ловног програма, на бази дефинисане ловне политике, у складу са

Националним програмом развоја шумарства и Националним аграрним програмом и у њима исказаним циљевима шумарске и аграрне политике.

За планска решења вода, водног земљишта и водопривреде: урадити Програм за утврђивање и конституисање санитарних зона и њихових мониторинга и

израда потребне планске документације, програм и динамика изградње додатних капацитета, као и израда пројектне и технолошке

документације и програми реализацијеводоводне и канализационе мреже са неопходном урбанистичком и

техничком документацијом.

За планска решења привредног и регионалног развоја: утврђивање националног интереса и доношење националних стратегија развоја, укључивање у европске интеграције, и примена европских норматива и стандарда.

За планска решења демографских процеса и мреже и објеката јавних служби:

176

III 2.7.4. Политике

дефинисање стратегије развоја предшколских и образовних установа на територији општине, дефинисање политике социјалне заштите на нивоу општине, а све према локалним потребама дефинисање политике здравствене заштите на нивоу општине у складу са локалним

потребама.

За планска решења мреже насеља и центара и рурални развој: макроекономска и регионална политика (политика преструктурирања, политика развоја

МСП-а, кредитно-монетарна политика, политика цена...), политика индустријског развоја (стимулисање приоритетних грана, обезбеђивање

материјално-финансијске основе, подстицање мобилности фактора производње), политика одрживог развоја и политика развоја локалне заједнице.

За планска решења инфраструктурних система: политике развоја саобраћајних система усаглашених са европским системима и политике развоја инфраструктурних система.

За планска решења туризма: кредитном, пореском и политиком финансирања комуналних система, јавних служби и

развоја туристичких подручја подстицаће се планирани развој мреже насеља, а нарочито опремање и уређење центара заједнице села и насеља са туристичком функцијом, као и иницирање планираног развоја туристичке инфраструктуре.

За планска решења заштите природних и непокретних културних добара: израда програма заштите, развоја и уређења природе, објеката и околине уз обезбеђивања

средстава ресорних министарстава, буџета општине и приватног сектора за остваривање заштите.

За планска решења заштите животне средине: дефинисање стратешких циљева заштите и примена законских прописа из области заштите животне средине и заштите природних

добара.

Просторни план ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у "Службеном листу општине Коцељева".

СКУПШТИНА ОПШТИНЕ КОЦЕЉЕВА ПРЕДСЕДНИК СКУПШТИНЕ ОПШТИНЕ КОЦЕЉЕВАБр. 06-27 ОД 12.07.2012.

__________________________ Владан Јанковић

177

IV ЗАВРШНЕ ОДРЕДБЕ