SADRAJ

Aplikativni softver

Aplikativni softver

BAPLIKATIVNI SOFTVER

Cilj: Upoznavanje sa osnovnim karakteristikama i vrstama aplikativnog softvera. Opisane su razliite vrste programskih paketa i aplikacija, detaljno su objanjena dva programa iz programskog paketa Microsoft Office i to: Microsoft Word (program za obradu teksta) i Microsoft Excel (program za tabelarna izraunavanja).

2.1. Aplikativni softver

Aplikativni softver, ili aplikacija, predstavlja raunarski softver (program) projektovan za izvravanje specifiinih zadataka za potrebe korisnika. Aplikacije mogu biti deo samog raunara i njegovog sistemskog softvera, a mogu se i samostalno objavljivati.

Aplikativni softver, za razliku od sistemskog softvera (koji upravlja delovima raunara i integrie ih u celinu), neposredno ne utie na funkcionisanje raunara i njegovih modula. Aplikativni softver koristi mogunosti odreene raunarske platforme ili sistemskog softvera za posebne namene. Odreene aplikacije, kao to su aplikacije u Microsoft Office paketu, postoje u razliitim verzijama za razliite platforme, dok druge mogu da imaju specifinije zahteve.

2.1.1. Vrste aplikacija

U informacionoj tehnologiji, aplikacija je raunarski program koji je projektovan u cilju pomaganja ljudima prilikom izvravanja odreene aktivnosti, odnosno zadatka. Aplikacija se razlikuje od operativnog sistema (koji se izvrava na raunaru), pomonih (korisnih) alata (koji se koriste prilikom odravanja sistema ili za potrebe opte namene), odnosno programskih jezika (pomou kojih se razvijaju raunarski programi). Zavisno od aktivnosti za koju je dizajnirana, aplikacija se moe koristiti za rad sa tekstualnim podacima, brojevima, grafikom ili kombinacijom podataka razliitog tipa.

Odreene samostalne aplikacije su usmerene na jedan zadatak, kao to je obrada teksta. Programski paketi sadre vei broj aplikacija, koje su namenjene razliitim zadacima. Korisniki kreirani softver implementira funkcije koje ispunjavaju specifine zahteve korisnika. Sami korisnici obino kreiraju softver u obliku korisnikih ablona (eng. template) u radnim tabelama, makroa (eng. macros) u programima za obradu teksta, zatim naune simulacije, grafike i animacione skriptove (eng. scripts). ak i filtriranje poruka elektronske pote predstavlja neku vrstu korisniki kreiranog softvera.

Razlika izmeu sistemskog softvera, kao to je operativni sistem, i aplikativnog sotvera nije egzaktna, to esto dovodi do kontroverzi. Na primer, kompanija Microsoft je smatrala da je Internet Explorer web ita (eng. web browser) integralni deo Windows operativnog sistema, dok je Vlada SAD smatrala da je to poseban aplikativni softver. Takoe, postoji nedoumica prilikom korienja GNU/Linux naziva, jer ne postoji konsenzus kada se radi o vezi izmeu Linux jezgra i ostatka operativnog sistema izgraenog iznad tog jezgra. U nekim sistemima sa ugraenim softverom, aplikativni softver i operativni sistem su neprimetni za krajnje korisnike, kao to je softver koji se koristi za upravljanje video rekorderima, DVD plejerima ili nekim drugim kunim aparatima, kao to je mikrotalasna penica.

2.1.2. Klasifikacija aplikativnog softvera

Postoji veliki broj tipova aplikativnog softvera, i to:

Aplikativni paketi (eng. application suite) koji se sastoje od vie aplikacija koje su meusobno povezane. One obino imaju povezane funkcije, funkcionalnost i korisnike interfejse, tako da mogu interagovati (npr. otvarati datoteke drugih aplikacija). Poslovne aplikacije su deo paketa, kao to su Microsoft Office, OpenOffice.org ili iWork. Ovi paketi sadre editor teksta, program za rad sa radnim tabelama i sline programe. Meutim, softverski paketi postoje i za grafiku (Corel Graphics Suite), prelom teksta (Adobe Master Collection ) ili muziku (Sound Forge Suite).

Poslovni softver (eng. Enterprise software) koristi se prilikom identifikovanja potreba organizacije, organizacionih procesa ili tokova podataka, u esto velikom i distribuiranom okruenju. Primer su finansijski sistemi, upravljanje odnosima sa kupcima (eng. customer relationship management, CRM) i softver za realizovanje lanaca nabavke. Takoe, softver specijalne namene za posebna odeljenja kompanije pripada ovoj grupi, jer se fokusira na manje organizacije ili grupe u okviru vee organizacije (upravljanje putnim trokovima ili IT Helpdesk). Sloenije varijante ovog softvera zahtevaju baze podataka, email servere i sisteme za upravljanje mreama i zatitu.

Softver za pojedinane korisnike (eng. Information worker software) omoguava pojedincima da kreiraju i upravljaju informacijama, esto za potrebe pojedinanih projekata u samim odeljenjima, za razliku od kompanije kao celine. To su alati za upravljanje vremenskim planovima, upravljanje resursima, dokumentacioni alati, analtiki alati i alati za interaktivan timski (kolaborativan) rad. Programi za obradu teksta, radnih tabela, email i blog klijenti, lini informacioni sistemi i editori pojedinanih multimedijalnih datoteka su neki od alata.

Softver za pristupanje sadraju (eng. Content access software) prevashodno se koristi za pristupanje podacima bez mogunosti njihovog menjanja, ali moe da ukljui i softver koji omoguava elementarno editovanje sadraja. Takav softver kreiran je za potrebe pojedinaca ili grupa za korienje digitalnog zabavnog sadraja ili objavljivanje digitalnog sadraja (npr. Media plejeri, Web itai, programi za pregledanje Help datoteka i zabavni softver)

Obrazovni softver (eng. Educational software) povezan je sa softverom za pristupanje sadraju, ali su sadraj i funkcije prilagoene osobama koje realizuju obuku ili uestvuju u njoj. Na primer, mogu biti realizovani testovi, moe se pratiti napredovanje u procesu obuavanja ili ukljuiti kolaborativne (interaktivne timske) funkcije. Simulacioni softver (eng. Simulation software) koristi se za simulacije fizikih ili apstraktnih sistema za potrebe istraivanja, obuke ili zabave.

Softver za razvoj multimedijalnog sadraja (eng. Media development software) koriste pojedinci za kreiranje tampanih i elektronskih medija, u komercijalne ili obrazovne svrhe). To je grafiki softver, softver za pripremu za tampu, za razvoj multimedijalnih sadraja, HTML editori, editori digitalnih animacija, digitalnu audio i video obradu i slini programi.

Mobilne aplikacije se izvravaju na prenosnim ureajima, kao to su inteligentni telefoni (eng. smart phones), tablet raunari, prenosni medijalni plejeri (eng. portable media players), lini digitalni asistenti (eng. personal digital assistants) i poslovni digitalni asistenti (eng. enterprise digital assistants).

Softver za proizvodno inenjerstvo (eng. Product engineering software) koristi se prilikom razvoja hardverskih i softverskih proizvoda. To podrazumeva projektovanje upravljano raunarima (eng. computer-aided design, CAD), inenjering upravljan raunarima (eng. computer-aided engineering, CAE), alate za editovanje i prevoenje raunarskih jezika (eng. computer language editing and compiling tools), integrisana razvojna okruenja (eng. integrated development environments), i aplikacione programske interfejse (eng. application programmer interfaces).

Grafiki korisniki interfejs (eng. graphical user interface, GUI) omoguava da se komande selektuju iz razliitih dostupnih menija ili pomou ikona korienjem mia. Microsoft Windows, Mac OS i Ubuntu su primeri operativnih sistema koji sadre jedan ili vie grafikih korisnikih interfejsa.

Pored toga, postoje i aplikacije koje se izvravaju na udaljenim serverima, kojima korisnik pristupa pomou naloga, a aplikacije se realizuju pomou Web 2.0 web stranica. Primer su Facebook aplikacije, Office 365, Google Docs i Zoho aplikacije. 2.2. APLIKATIVNI PAKETI (OFFICE PAKETI)Office paketi predstavljaju kolekcije programa, ije se komponente najee zajedno distribuiraju, a imaju identian korisniki interfejs i mogu da interaguju jedne sa drugima, na nain koji obino nije specifian za komunikaciju izmeu aplikacija u odgovarajuem operativnom sistemu.

Najei delovi ovih paketa su programi za: obradu teksta, rad sa radnim tabelama, pravljenje prezentacija, beleenje napomena, obradu grafikih podataka, editovanje formula, baze podataka, komunikaciju, upravljanje projektima, izdavatvo, eksportovanje datoteka (Portable Document Format, PDF format), elektronske poruke, upravljanje linim informacijama, obradu HTML dokumenata, grupni (kolaborativni, interaktivni timski) rad, analizu Web logova.

Microsoft Office se sastoji od sledeih aplikacija: Word (program za obradu teksta),

Excel (program za rad sa radnim tabelama), Outlook (upravljanje informacijama i elektronska pota), PowerPoint (pravljanje prezentacija), Access (rad sa bazama podataka), InfoPath (za razvoj sloenih XML formi), OneNote (program za pravljenje zabeleki), Publisher (priprema za tampu- broure, nalepnice, razglednice), SharePoint Workspace (interaktivni timski rad).

OpenOffice.org je besplatni paket, koji sadri sledee komponente: Writer (program za obradu teksta), Calc (radne tabele), Impress (pravljenje prezentacija), Base (upravljanje bazama podataka), Draw (kreiranje vektorske grafike, kao CorelDraw), Math (kreiranje matematikih formula).

2.3. PROGRAMI ZA OBRADU TEKSTAProgram za obradu teksta, odnosno procesor rei (tekst procesor ili formalnije nazvan sistem za pripremu dokumenata) je aplikacija koja se koristi za kreiranje (generisanje, auriranje, formatiranje i pripremu tampanja) bilo kog pisanog materijala.

Programi za obradu teksta su jedne od prvih aplikacija koje su kreirane za raunare. Njihova osnovna funkcija bila je samo formatiranje teksta, a izvravani su u tekstualnom reimu rada. Savremeni programi za obradu teksta sadre grafiki korisniki interfejs. Sloeniji programi ovog tipa sadre i dodatne mogunosti vezane za kombinovanje slika, grafike i teksta.

Danas je Microsoft Word je najee korieni program za obradu raunara; kompanija Microsoft procenjuje da preko 5oo miliona ljudi koristi Office radno okruenje, koje sadri Word. Pored ove aplikacije, postoji i niz drugih komercijalno dostupnih aplikacija, kao to je WordPerfect, koji je dominirao tritem krajem osamdesetih i poetkom devedesetih godina, posebno kada je re o mainama na kojima se izvravao operativni sistem MS-DOS kompanije Microsoft.

Pored komercijalnih aplikacija, postoje i besplatne, javno dostupne aplikacije, kao to je OpenOffice.org Writer i Kword, koje zbog zvojih funkcionalnosti rapidno dobijaju na popularnosti.

U novije vreme poinju da se razvijaju i programi za obradu teksta dostupni na mrei. Prvi od programa ovog tipa je Google Docs. Razvoj aplikacija ovog tipa je tek u povoju.

Pored standardnih funkcionalnosti vezanih za formatiranje teksta, programi za obradu teksta obino imaju mogunost provere ispravnosti napisanog teksta (eng. "spell checking"), koja se obino zasniva na proveri da li je neto napisano onako kako je definisano odgovarajuom listom rei, mogunost gramatike provere (eng. "grammar checking"), gde se proveravaju osnovna gramatika pravila, kao i funkcija tezaurusa (eng. "thesaurus" leksikon sinonima), gde se pronalaze rei sa istim ili suprotnim znaenjem.

Savremeni programi za obradu teksta su u velikoj meri prevazili svoje prethodnike, editore teksta. Editori teksta (savremeni primeri su Notepad, Emacs i vi editor) pruaju mogunost keriranja i auriranja teksta, ali ne i odgovarajueg formatiranja tako kreiranog teksta. Editore teksta danas koriste uglavnom programeri, projektanti web stranica i administratori sistema. Primena ovih programa oglada se pre svega u mogunosti brzog kreiranja dokumenata koji sadre tekst, u kreiranju datoteka male veliine i u mogunosti prenoenja sa jednog na drugi raunarski sistem bez potrebe za posebnim formatiranjem.

Najsavremeniji programi za obradu teksta podrazumevaju kolaborativnu obradu teksta (istovremeni rad veeg broja osoba na jednom istom dokumentu), posebnu podrku za obradu slika i dijagrama, odnosno interno komuniciranje.

Skoro svi programi za obradu teksta omoguavaju korisnicima da primenjuju stilove, na osnovu kojih se automatski definiu formatiranja koja se primenjuju na tekst, naslove, podnaslove, posebno oznaeni deo teksta i ostale karakteristine delove dokumenta.

Stilovi predstavljaju glavno pomono sredstvo koje omoguava pojednostavljeno formatiranje velikih dokumenata, poto se nakon promene stila sve izvrene provere automatski primenjuju na tekst u celini. ak i kada se primenjuju na krae dokumente, stilovi mogu dovesti do velike utede u vremenu koje je neophodno za formatiranje dokumenta. Meutim, najvei broj korisnika stilove smatraju naprednim funkcionalnostima programa za obradu teksta, to najee potpuno neopravdano odvraa veliki broj korisnika da stilove primenjuju u svakodnevnom radu.

Formule, slike i tabele mogu biti sastavni deo teksta, i prikazuju se u toku samog generisanja i auriranja dokumenta, onako kako e se prikazivati na papiru nakon tampanja. To je princip poznat pod nazivom WYSIWYG (eng. What You See Is What You Get ono to vidite, to i dobijate).

2.4. PROGRAM ZA OBRADU TEKSTA MICROSOFT WORD Microsoft Word je program za obradu teksta. Programi za obradu teksta jesu programi za pisanje, modifikovanje, definisanje oblika, uvanje i tampanje dokumenata. Dokumenti pored teksta mogu da sadre i tabele, crtee, fotografije i druge elemente. Tokom zadnje decenije ovaj program je imao niz verzija koje su sve imale slino korisniko okruenje, a funkcionalnost svake naredne verzije je pomalo poboljavana. Ovde e biti prikazana osnovne upustva za rad sa verzijom Microsoft Word 2003 (MS Word 2003).Osnovni ekran programa MS Word 2003 prikazan je na sledeoj slici.

Aktivan prozor Word 2003 programa sastoji se od sledeih elemenata:

naslovna linija (Title Bar) definie ime aktivnog dokumenta i ime programa koji se koristi,

linija menija (Menu Bar) definie listu menija koji se sastoje od komandi koje se mogu zadavati pri radu sa dokumentom,

paleta sa alatkama (Toolbar) prikazuje u obliku ikona komande koje se najee koriste,

lenjiri (Ruler) prikazuju margine dokumenta i paragrafa, veinu tabulatora, kao i dimenzije stranice,

prozor dokumenata (Document Window) prikazuje sadraj dokumenta u obliku koji je definisan nainom prikaza dokumenta,

klizai za pomeranje (Scroll bars) omoguavaju kretanje unutar dokumenata, i to ulevo/udesno pomou horizontalnog, a gore/dole pomou vertikalnog klizaa,

izbor naina prikaza dokumenta (View Buttons) definie izgled dokumenta unutar prozora dokumenta,

statusna linija (Status Bar) definie osnovne informacije o dokumentu i trenutnu poziciju na kojoj se obavlja unos.

Statusna linija u dnu prozora je prepuna aktivnih podataka. Na levoj strani se nalaze broj aktivne stranice, redni broj sekcije dokumenta i podatak o relativnom rednom broju strane naspram ukupnog broja stranica u dokumentu. Slede podaci o poloaju pointera za unos na stranici: udaljenost od vrha stranice, broj linije i broj znaka u redu. etiri indikatora operacija (REC, TRK, EXT, OVR) su u sive (trenutno nisu aktivne), a oznake e se pojaati ako je u toku snimanje makroa, praenje promena, specijalno oznaavanje ili prepisivanje teksta (umesto unoenja sa pomeranjem Insert-Overwrite mode); slede oznaka aktivnog jezika i indikator provere ispravnosti kucanja U poslednjem polju, ponekad e se naas pojaviti jedna ili dve sliice diskete, to oznaava snimanje dokumenta. Takode, ovde se pojavljuje indikator slanja na tampu.

Najvei deo ekrana zauzima sam dokument. Unos teksta se vri iz dva moda moda: umetanja teksta Insert mode gde se tekst pritiskom tastera bilo kojeg slova na mestu gde se nalazi kursor pomerajui postojei tekst, i Prebrisavanje teksta Overwrite mode gde se pritiskom bilo kog tastera slova od mesta kursora vri zamena prebrisavanje postojeeg znaka koji se tu nalazio. Prelazak iz jednog udrugi mod se vri pritiskom tastera Insert, to se prikazuje na indikatoru u statusnoj liniji INS/OVR. Sa gornje i leve strane od dokumenta nalaze se lenjiri koji omoguavaju brzu promenu margina i pozicioniranje teksta.Jo jedan znaajan faktor efikasnog rada jesu palete sa alatkama. Na ekranu odjednom moe biti do osam paleta, mada se obino koriste samo dve, i to standardna paleta i paleta sa alatkama za formatiranje teksta. Ostale palete se po potrebi prikazuju na ekranu i uklanjaju kada se obavi specifini deo posla. ukljiivanje ovih paleta ide iz menija View(Toolbar. Toolbar-ovi mogu biti u plivajuem" obliku na radnoj povrini ili smeteni uz bilo koju ivicu prozora. Njihovo pozicioniranje se vri tako to se pointerom mia izabere poetak menija i prevue na eljeno mesto.

Vertikalni kliza slui za brzo kretanje unutar dokumenta koji imaju vie strana, pri emu ako se vri prevlaenje vertikalnog klizaa na desnoj strani, pored pointera e se pojaviti naslov teksta i broj strane. U dnu vertikalnog klizaa, ispod donje strelice, nalaze se jo tri tastera za dodatnu navigaciju kroz dokument.Iznad prostora dokumenta nalazi se horizontalni lenjir, na kome se osim mere nalaze oznake margina, markeri granica pasusa (Indentation Left i Right) i na koji se mogu postavljati tabulatori (markeri uravnanja), koji se biraju pomou malog tastera na levoj strani. Horizontalni lenjir, kao i vertikalni, mogue je ukljuiti ili ukloniti komandom menija View ( Ruler.

Upadljivi element je Panel zadataka - Task Pane (okno poslova) koji se pojavljuje uglavnom na desnoj strani kada je aktiviran pritiskom tastera F1, a namena mu je da povea udobnost i efikasnost interakcije u toku rada.

Konteksni meni je kratki meni kojim program nudi najee operacije za datu aktivnost koja je u toku. Aktivira se desnim tasterom mia.

Smart Tags (pametne oznake") su ikone koje se povremeno pojavljuju na mestu unosa, a slue kao preice raznih dodatnih opcija.

Komande (naredbe) ovog programa su grupisane u grupe menije.

Postoje sledei meniji:

MeniTaster (preica)Naredbe

FileAlt+FNaredbe za rad sa datotekama

EditAlt+ENaredbe za brisanje, pretraivanje i oznaavanje teksta

ViewAlt+VRazliiti naini za prikazivanje dokumenta

InsertAlt+INaredbe za umetanje polja, simbola, slika, okvira sa tekstom

FormatAlt+ONaredbe za oblikocanje slova, odlomaka i nabrajanja

ToolsAlt+TPosebne naredbe za pravopis, podeavanja,...

TableAlt+ANaredbe za rad sa tabelama

HelpAlt+HNaredbe za pristupanje sistemu pomoi

2.4.1. Komande za rad sa dokumentima

Osnovne komande vezane za rad sa dokumentima nalaze se u grupi komandi File iz menija:

otvaranje novih dokumenata (FileNew),

otvaranje postojeih, prethodno formiranih dokumenata snimljenih na disketi, USB memoriji ili disku (FileOpen),

zatvaranje dokumenta (FileClose),

snimanje dokumenta na disk ili disketu (FileSave, FileSave As) u razliitim formatima,

traenje dokumenta (FileFind File),

postavljanje parametara strane, kao to su margine, orijentacija papira i slino (FilePage Setup),

tampanje dokumenta (FilePrint) i podeavanje parametara tampaa (FilePrinter Setup).

2.4.2. Izbor naredbe

Veina komandi u Word-u moe se zadati iz: menija, toolbara, preicom na tastaturi ili iz kontekstnog menija. Na primer, dokument ete snimiti komandom File (Save, klikom na sliicu diskete u toolbar-u ili pritiskom na Ctrl+S. Sasvim je svejedno kako korisnik aktivira neku komandu, treba isprobati vie naina, a na kraju se odluite za onaj koji najvie odgovara vaim navikama Vaan element interakcije sa programom ini i sistem pomoi - pritisak na Fl daje vrlo kvalitetni Help u okviru panela zadataka.

Naredbe su u padajuim menijima prikazane su prema uestanosti korienja. Pregled svih naredbi dobije se pomou strelice na dnu menija . elimo li da se uvek vide sve opcije u meniju, moemo selektovati odgovarajuu opciju u meniju Tools (Customize (kartica Options, Always show full menus). 2.4.3. Prikazi dokumenta Da bi rad na dokumentu bio olakan, pogled na zonu dokumenta se moe prilagoditi trenutnom poslu, tako da se vizuelnom kontrolom u toku rada proveravaju svi elementi. Na levoj strani horizontalnog klizaa nalaze se etiri mala tastera, ija namena je da promene pogled na dokument. Pogled se moe promeniti i komandama menija View.

Postoje sledee opcije komande View: Normal View XE "Normal View" , Print Layout View, Outline View, Reading layout, Web layout View.Normal View se uobiajeno koristi kada se koncentriete na kucanje teksta a u vide se formatiranja kao to su rastojanje izmeu linija, font, veliina karaktera i stilovi. Tekst u vie kolona prikazuje se u jednoj kontinualnoj koloni. Cela pozadina radne povrine je bela, a u toku rada margine se uoavaju na lenjiru. Normal View je dobro koristiti jer se pri optimalnom zumiranju dobija najvea korisna povrina na ekranu, to je najudobnije za rad. Ovaj prikaz (pogled) nije prikladan za rad na dokumentu sa puno ubaenih objekata jer ne daje pravi poloaj insertovanih dokumenata. Print Layout View prikaz dokumenta je slian opciji Normal View stim to se vidi realan poloaj ubaenih objekata (npr slika) na strani i mnogi korisnici ga koriste kao prikaz u kome unose tekst u redovnom radu. Najvanija osobina ovog pogleda je da se u svakom trenutku vidi verna slika papira, tako da je mogue uoiti relativni odnos svakog elementa u odnosu na ivice stranice; zato se ovaj pogled ukljuuje kada se rade poslovi preloma gotovog dokumenta tj. finalne pripreme za tampu.Web Layout omoguava pregledanje dokumenta kao da se prikazuje u web pregledau (brovser kao na primer Internet Explorer, Mozilla). Print Layout prikazuje dokument onako kako e izgledati nakon tampanja.

Reading Layout omoguava prikazivanje dokumenta tako da je omogueno lake itanje. Outline view omoguava prikazivanje dokumenta u pojednostavljenom obliku, (eng. outline skica, obris).

Selektovani nain prikazivanja dokumenta u statusnoj liniji je oznaen narandastim kvadratom. Na sledeim slikama ilustrovani su ovi prikazi.

Normal View

Print Layout

Web layout

Outline View

Reading layout

U toku rada se najee koriste Normal View XE "Normal View" i Print Layout.

Zumiranje je operacija poveavanja ili smanjivanja veliine prikazanog sadraja u radnoj povrini u odnosu na prozor programa Ovu operaciju ete izvesti komandom View (Zoom ili u toolbaru Standard, upisom eljene vrednosti ili izborom u padajuoj listi. Mogui vrednosti u ovoj listi za opseg zumiranja su od 10% do 500%; a korisne su dodatne opcije Page Width, kada se stranica proiri na irinu prozora, i Text Width, koja e u reimu Print Layout View izbaciti margine van prozora, da bi se bolje video samo tekst.

2.4.4. Kreiranje novog dokumenta

Kreiranje novog dokumenta obavlja se pritiskom na stavku File(New ili na ikonu u obliku praznog lista iz palete sa alatki. Mogue je kreiranje novog dokumenta bez unapred definisanih podeavanja, koristei postojei ablon dokumenta, XML dokumenta, Web stranice, e-mail poruke ili sa unapred definisanim podeavanjima definisanim u prethodno snimljenom dokumentu. ablone (eng. Templates) mogue je pretraivati i na mrei (deo panela Templates).

Konaan izgled dokumenta zavisi od karakteristika dokumenta koje definie korisnik, a to su izbor veliine papira i orijentacije, postavljanje margina, izbor fonta, stila fonta i veliina slova kojim e tekst biti napisan.

2.4.5. Podeavanje stranice

Ovi parametri se podeavaju u okviru dijaloga File(Page Setup. Dijalog sadri tri kartice: Margins, Paper i Layout. Margine predstavljaju prazan prostor izmeu ivice stranice i teksta ili slike (belina koja okviruje tekst). Razlikujemo: Top gornju margin, Bottom donju margin, Left levu margin, Right - desnu margin. Format papira predstavlja standardizovane dimenzije papira. Recimo A4 format predstavlja papir visine 29,7 cm i irine 21 cm. Ukoliko se predvia tampanje teskta obostrano onda treba izabrati na kartici Margins, Multiple Pages ( Mirror margins to e promeniti margine u Top, Bottom, Inside unutranja i Outside spoljna margina.U Word-u razlikujemo dve orijentacije papira: Portrait (papir je postavljen vertikalno), Landscape (papir je postavljen horizontalno).

Header i Footer predstavljaju zaglavlje i podnoje strane koje se obino ponavlja na svakoj strani jednog poglavlja. Na primer na ovoj strani u zaglavlju strane stoji Aplikativni softver, a podnoju strane numeracija strane. Omogueno je i definisanje poloaja zaglavlja (eng. Header) i podnoja (eng. Footer) stranice u odnosu na vrh papira. Gutter opcijom se omoguava odreivanje naina na koji se vri povezivanje (korienje) odtampanog dokumenta (postoje varijante Left i Top, odnosno povezivanje sa leve strane ili sa gornje strane lista).

Header i Footer opcije omoguavaju definisanje zaglavlja i podnoja svake strane dokumenta. Ovaj tekst moe biti na svakoj strani isti, moe se razlikovati na prvoj strani u odnosu na ostale strane, odnosno moe biti razliit na neparnim i na parnim strama dokumenta. Ovo podeavanje se moe izvriti na kartici Layout u Page Setup dijalogu.

2.4.6. Otvaranje dokumenta

Dokument u Wordu je tekstualna datoteka koja ima ekstenziju .doc. U novijim verzijama (Word 2007 i Word 2010) tekstualna datoteka ima ekstenziju .docx. Prilikom otvaranja dokumenta potrebno je razlikovati otvaranje novog dokumenta (kreiranje dokumenta) i otvaranje postojeeg dokumenta.

Novi se dokument automatski otvara prilikom pokretanja Worda, a ako se ve nalazimo u Wordu, nekoliko je mogunosti za otvaranje novog dokumenta:

naredbom New iz menija File otvara se prozor New, a iz kontekstnog menija New Document izaberemo Blank Document.

tasterom New Blank Document , na Standard paleti sa alatkama.

preicom Ctrl + N.

Otvaramo li postojei dokument, moemo ga otvoriti na vie naina:

naredbom Open iz menija File ili Ctrl + O kombinacijom tastera

tasterom Open na Standard paleti sa alatkama

u kontekstnom panelu GettingStarted izaberemo More...,a zatim Open. Bez obzira nain otvaranja, pojavi se dijalog Open u kojem biramo dokument. Prvo u polju Look in odabiremo lokaciju na kojoj se dokument nalazi. Prvo biramo logiku oznaku hard diska (C:, D:) gde se eljeni fajl nalazi, zatim pronalazimo folder a iz popisa dokumenata otvaramo eljeni dokument dvostrukim klikom ili selektovanjem dokumenta i onda pritisnemo dugme Open. Dokument moemo otvoriti upisom njegovog imena u polje File Name. Polje Files of Type omoguava biranje vrste datoteke koju elimo otvoriti.

Prozor ovog dijaloga podeljen je na etiri dela. U prvom delu (pod nazivom File name), upisuje se naziv datoteke. U polju Files of type bira se format u kome je prethodno snimljena datoteka, a direktorijum u kome se nalazi datoteka se bira u polju Look In, koji se nalazi na vrhu ekrana. Postoji i paleta sa alatkama za kretanje po strukturi direktorijuma i za kreiranje novog direktorijuma.

U paleti sa alatkama u ovom dijalogu nalazi se nekoliko tastera, a njihovo znaenje je sledee: prelazak na prethodni direktorijum, prelazak na direktorijum vieg nivoa, pretraivanje Weba, brisanje foldera ili datoteke, kreiranje novog foldera ili datoteke, razliito pregledanje sadraja direktorijuma i podataka o datotekama u njemu.

Za otvaranje ve postojeeg dokumenta i na istoj lokaciji koristimo: naredbu Open iz menija File; taster Open na Standard paleti sa alatkama ili preicu Ctrl + O.

Mali toolbar u ovom prozoru pomae pri pronalaenju fajlova, a sam komunikacioni prozor moe posluiti i kao explorer za ureivanje foldera, kreiranje novog foldera, razliiti prikaz liste dokumenata ili pretraivanje dokumenta. 2.4.7. Unos i brisanje teksta

Tekst unosimo u dokument pomou tastature od take unosa (koju odreuje kursor ili pokaziva) u insert ili overwrite modu. U insert modu sa svakim upisanim znakom ili napravljenim razmakom, kursor se pomera za jedno mesto udesno. Dodajemo li novi tekst u postojei, postavimo taku unosa na ono mesto u dokumentu gde ga elimo dodati i upiemo novi tekst. U Wordu nije potrebno voditi brigu o prelasku u novi red niti o novoj stranici. O tome se program brine sam.

TasterFunkcija

EnterKreiranje novog pasusa (paragrafa)

Shift+EnterKreiranje novog reda, ali ne i novog pasusa

Ctrl+EnterKreiranje nove stranice

U toku rada s dokumentom uvek postoji potreba za ispravljanjem greaka u radu. U tu svrhu koristimo naredbe Undo (Poniti) i Redo (Uradi ponovo) koje se nalaze na Standard paleti sa alatkama i u meniju Edit. Undo naredbom se ponitava poslednja radnja, dok se Redo naredbom ponavlja poslednja radnja, odnosno ponitava efekat poslednje Undo naredbe.

Za brisanje teksta koristimo tastere Backspace i Delete. Backspace brie jedan znak levo od pokazivaa, a Delete znak desno od pokazivaa. Briemo li oznaeni tekst, tada je svejedno koristimo li taster Backspace ili Delete, jer oba briu oznaeni tekst.

Palete sa alatkama

Za radno okruenje Word-a su karakteristine palete (toolbars). Kada u meniju View odaberemo Toolbars pojavi se padajui meni na kojem moemo da ukljuimo ili iskljuimo odreenu paletu. Neke od nama najvanijih paleta su:

Standard paleta sa najvanijim alatima za upravljanje dokumentom

Formatting paleta sa alatima za formatiranje teksta

Drawing paleta sa alatima za crtanje

Picture - paleta sa alatima za rad sa slikama

Uloge pojedinih tastera na tastaturi

Prilikom editovanja dokumenta koriste se odgovarajui tasteri:

Enter prelazak u novi pasus

Shift ispisivanje velikih slova i gornjih znakova na tipkama

Backspace brisanje otkucanih znakova unazad

Caps Lock ukljuivanje velikih slova (upali se lampica na tastaturi)

Ctrl koristi se u kombinaciji sa drugim tasterima i tada ima dejstvo komande

Delete brisanje znaka ispred koga (ili na kome) se nalazi kursor

Home vraanje kursora na poetak reda

End postavljanje kursora na kraj teksta u redu

Num Lock ukljuivanje i iskljuivanje numerikog dela tastature

Insert prelazak iz Insert moda u mod prebrisavanja teksta (Overwrite mod)

Kretanje po dokumentu

Dokument u Wordu izgleda kao neprekidni tok teksta, a elementi koji ga ine su slovo, re, reenica, pasus, poglavlje, stranica, sekcija, itd. U radu ete esto imati potrebe da menjate poziciju u dokumentu i od vetine u kretanju zavisie i vaa produktivnost. Za navigaciju po dokumentu moete koristiti mia i tastaturu. Poto u Word-u prirodno dominira rad sa tastature, uenje tasterskih preica komandi je korisno i poeljno. Osnovni vid takvog kretanja je upotreba kursorskih strelica, tastera PageUp, PageDown, Home i End; kombinujui ove tastere sa pomonim tasterima Ctrl i Ctrl+Alt, kretanje se proiruje na vee korake". Isprobajte razne kombinacije na nekom veem dokumentu: videete da je takvo kretanje logino i da se lako pamti.

Kretanje po dokumentu pomou tastature obavlja se na sledei nain: Strelice (,,,)Pomera se pokaziva za jedan znak levo, gore, desno, dole

Ctrl+ ili Ctrl+Pomera se pokaziva za jednu re levo ili desno

Ctrl+ ili Ctrl+Pomera se pokaziva za jedan pasus iznad ili ispod

Home ili EndPomera se pokaziva na poetak ili kraj reda

PageUp ili PageDownPomera se pokaziva za jedan ekran gore ili dole

Ctrl+Home ili Ctrl+EndPomera se pokaziva na poetak ili kraj dokumenta

Kretanje po dokumentu upotrebom mia obavlja se pomou klizaa (eng. slider) i tastera za pomeranje. Horizontalni kliza omoguava pomeranje sadraja dokumenta po horizontali, dok vertikalni kliza omoguava pomeranje sadraja dokumenta po vertikali.

Klasina tehnika za pomeranje pointera za unos do specifinog mesta u dokumentu je dijalog Go To koji se poziva preicama, tasterom F5 ili Ctrl+G ili komandom menija Edit ( Go To. U dijalogu na levoj strani nalazi se popis objekata koji se mogu locirati: stranica, sekcija, linija, slika, tabela. Shodno izboru, polje na desnoj strani e primiti odgovarajui kontekst (polje za unos broja ili lista raspoloivih objekata). Izaberete li, recimo, opciju Page (stranica), u polje na desnoj strani unesite ili apsolutni broj strane ili broj sa prefiksom plus ili minus, koji oznaava relativnu poziciju u odnosu na trenutno mesto pointera za unos (npr. -2 za pomeranje dve stranice unazad). Nakon unosa eljene pozicije, kliknite na Go To i ta lokacija e se odmah pojaviti. Dijalog e ostati otvoren, za sluaj da elite da nastavite sa premetanjem.

Drugi nain kretanja je opcija Select Browse Object, koja se aktivira pritiskom na Alt+Ctrl+Home ili klikom na taster sa kuglicom ispod vertikalnog klizaa Otvorie se grupa sliica koje oznaavaju odreene elemente dokumenta Klikom mia na neku od njih, pointer e se locirati na sledei element u dokumentu. Sliica sa strelicom udesno otvara dijalog Go To, dvogled otvara dijalog Find, a tu su pretrage po poslednjim mestima unosa, po tabelama, slikama, komentarima itd. Kada se jednom de-finie kriterijum nalaenja sledeeg elementa, strelice ispod i iznad kuglice" e se obojiti u plavo: to znai da program pamti kriterijum i strelicama ete nai mesto prethodnog, odnosno sledeeg elementa Ako jo niste odabrali kriterijum nalaenja, strelice su jo uvek crne, a njima ete se postaviti na vrh prethodne, odnosno sledee stranice dokumenta Oznaavanje (selektovanje) teksta u dokumentu

Promene u karakteristikama teksta (font ili rastojanja) se vre na bloku teksta. Blok teksta je deo teksta koji je oznaen (selektovan). Ukoliko elimo izvriti odreenu promenu u dokumentu, npr. promeniti vrstu slova, smanjiti crte, srediti tabelu, potrebno je prvo taj deo dokumenta oznaiti. Promene u tekstu se vre na bloku teksta. Selektovanje bloka teksta moemo obaviti pomou tastature i mia. Pomou mia oznaavanje dela teksta obavlja se na sledei nain:

Deo tekstaSelektovanje

Bez ogranienja (ceo tekst)Pokaziva mia postavimo na poetak teksta i pomeramo mia preko teksta koji elimo da selektujemo

Jedna reDva puta kliknemo na odabranu re

Vie rei u tekstuSelektuje se jedna re, pritisne Ctrl i klikom odaberu druge rei

Jedna reenicaPritisne se Ctrl i klikne bilo gde u reenici

Jedan redKlikne se poetak reda (pokaziva mia ima oblik strelice)

Vie redovaKlikne se miem i dri se taster mia dok se pokaziva pomera ispred redova

Jedan pasusDva puta se klikne ispred pasusa

Celi dokument Pritisne se Ctrl i klikne leva margina

Ukoliko je neophodno ponititi prethodno selektovanje teksta, pritisne se taster mia.

Pomou tastature postupak selektovanja delova dokumenta izvrava se na sledei nain:

Deo tekstaSelektovanje

Bez ogranienja (ceo tekst)Pokaziva mia postavimo na poetak teksta, pritisne se i dri taster Shift kako bi pomerali pokaziva mia preko teksta koji elimo da selektujemo

Jedna reDva puta se pritisne taster F8

Jedna reenicaTri puta se pritisne taster F8

Jedan pasusetiri puta se pritisne taster F8

Celi dokumentPritisne se Ctrl+A (ili izabere Select All opcija u Edit meniju)

Oznaavanje dela dokumenta pomou F8 tastera prekida se pomou ESC tastera ili tasterom pokazivaa.

Editovanje dokumenta (Edit meni)

U meniju Edit se nalaze sledee vane naredbe:

Undo ponitavanje poslednje izvrene akcije

Redo ponavljanje poslednje izvrene akcije

Copy/ Paste kopiranje selektovanog dela teksta

Cut/Paste premetanje selektovanog dela teksta

Select All selektovanje itavog dokumenta

Find pronalaenje odreenih rei u dokumentu

Replace zamena pronaenih rei u dokumentu nekim drugim reima

Kopiranje i premetanje teksta u dokumentu

Kopiranje teksta moe da se obavlja pomou mia ili korienjem naredbe Copy i Paste.

Pomou mia kopiranje se obavlja na sledei nain: oznaimo tekst koji emo kopirati; drimo pritisnut taster Ctrl i miem odvuemo oznaeni tekst tamo gde ga elimo kopirati; otpustimo taster mia, a zatim taster Ctrl jer e se u protivnom tekst premestiti, a ne kopirati. U svim verzijama programa Microsoft Word, mogue je kopiranje teksta korienjem Ctrl+V kombinacije testera ili Edit ( Paste stavke menija. Dodatna kontrola prilikom kopiranja mogua je izborom Edit ( Paste Special komade.Pomou naredbi kopiranje se obavlja na sledei nain: oznaimo tekst koji elimo kopirati; odaberemo dugme Copy na paleti sa alatkama ili u meniju Edit naredbu Copy; premestimo pokaziva na mesto gde elimo tekst kopirati; odaberemo naredbu Paste na paleti sa alatkama ili u meniju Edit.

U Tools ( Options ( Edit dijalogu mogue je izabrati Show Paste Options opcije koje pruaju mogunost dodatnog upravlja prilikom kopiranja sadraja.

Nakon selektovanja ove opcije, prilikom kopiranja sadraja (korienjem Ctrl+V ili Edit ( Paste), prikazuje se u padajuem meniju lista sa opcijama.

Padajui meni se otvara tako to se klikne strelica koja se nalazi na desnoj strani slike clipboard-a. Opcije koje stoje na raspolaganju zavise od materijala koji se kopira. Ukoliko se kopira obian tekst, prikazuju se opcije sa prethodne slike: Keep Source Formatting (zadravanje prethodnog formatiranja teksta), Use Destination Styles (zadravanje stilova), Match Destination Formatting (kopiranje uz potpuno ignorisanje stilova), Keep Text Only (kopiranje samo teksta, uz potpuno ignorisanje stilova i ostalih podeavanja, bez grafika i tabela)

Premetanje tekstaPremetanje teksta moe se obaviti pomou mia ili korienjem naredbi Cut i Paste. Pomou mia se premetanje teksta obavlja na sledei nain: 1. Oznaimo tekst koji elimo premestiti. Kliknemo na oznaeni deo teksta levim tasterom mia i drimo ga pritisnut.

2. Kada se na kraju strelice pojavi kvadrati, povuemo strelicu (mi) na mesto gde elimo tekst premestiti.

3. Otpustimo taster mia.

4. Pomou naredbi Cut i Paste obavlja se na sledei nain: 5. Oznaimo tekst koji elimo premestiti.

6. Odaberemo dugme Cut na paleti sa alatkama ili u meniju Edit naredbu Cut.

7. Postavimo pokaziva na mesto gde elimo premestiti tekst.

8. Odaberemo dugme Paste na paleti sa alatkama ili naredbu Paste iz Edit menija.2.4.8. FORMATIRANJE TEKSTAPod formatiranjem teksta podrazumevamo izbor vrste slova (fonta), veliine slova, stila slova, poravnavanje teksta, izbor boje slova itd. Ovi alati se nalaze na paleti Formatting.

Prilikom formatiranja dokumenta moemo definisati tri nivoa formatiranja, i to:

formatiranje teksta

formatiranje pasusa

formatiranje stranice.

Prilikom izrade dokumenta uvek se primenjuje odgovarajua vrsta i veliina slova definisana ablonom (eng. template). ablon je predloak celog dokumenta, sa svim elementima koji ga ine. Datoteka sa ablonom ima ekstenziju .dot. Uglavnom je to ablon Normal. elimo li tekst oblikovati drugaije od unapred definisanog ablona, moemo to uraditi na sledei nain:

pomou dijaloga Font iz menija Format,

tasterima na Formatting paleti sa alatkama ili

korienjem kombinacije preica na tastaturi.

Pre samog formatiranja treba oznaiti tekst koji elimo formatirati.

Izbor fonta

Font je skup znakova koji imaju iste vizuelne karakteristike. Iako za pisanje mogu da se koriste razliiti fontovi i njihovi stilovi, obino se najvei deo teksta pie istom vrstom slova, a samo se karakteristini delovi teksta, kao to su npr. naslovi ili delovi koji se ele posebno istai, piu na drugi nain (podebljano, podvueno, iskoeno, sa veom veliinom slova). Izbor slova obavlja se pomou Font Picker komunikacionog prozora (Format( Font).

Dijalog Font ima 3 kartice: Font, Character Spacing i Text Effects. Kartica Font omoguava izbor vrste, stila, boje i veliine pisma, nain i boju prikazivanja i razliite efekte. U Word-u razlikujemo tri razliita prikazivanja slova: Bold podebljana slova, Italic ukoena slova, Underline podvuena slova. Moe se podesiti boja slova, nain podvlaenja slova (samo rei ili ceo red) i kojom vrstom linije, kao i kojom bojom linije. Slova mogu biti precrtana jednom ili sa dve linije, zatim mogu biti podignuta ili sputena u odnosu na liniju teksta (Superscript indeks stepena, Subscript indeks), osenena slova, uokvirena slova, udubljena i uklesana (Engrave i Emboss), oblik velikih slova ili sva velika slova i skriveni tekst.

Kartica Character Spacing omoguava proporcionalno poveanje ili smanjenja slova priemu se njihova visina ne poveava (Scale), odreivanje razmaka izmeu znakova (Spacing: Condensing ili Expanding) dok se veliina slova ne menja i pozicija slova u odnosu na zamiljenu liniju po kojoj se nalaze slova (Raised i Lowered). Ova zadnja opcija je identina opciji Superscript /Subscript s tim da se njom moe finije definisati veliina za koliko je pointa slovo podignuto ili sputeno.

Kartica Text Effects omoguava prikazivanje vizuelnih efekata koji se primenjuju na tekst kako bismo ga dodatno istakli. Animacije su vidljive samo na ekranu, ali ne i na papiru.

Polje Preview pokazuje trenutno formatiranje teksta koje e biti izvreno ako se potvrdi eljena funkcija pritiskom na komandu OK. Podeavanje pasusaOsnovni alati programa Word za formatiranje pasusa se odnose na promenu proreda, uvlaenje i poravnanje teksta (Format( Paragraph). Dodatne mogunosti su pravljenje okvira, numerisanje pasusa, senenje i sortiranje. Pasus nastaje svakim pritiskom na taster Enter.

Pasus (paragraf) je deo teksta u dokumentu koji je napisan izmeu 2 pritiska na taster Enter. Formatiramo ga naredbom Paragraph u meniju Format ili koristei alate na standardnoj paleti sa alaktama.

Da bismo istakli pasus, primenjujemo: poravnanja (Aligment), uvlaenja (Identation: Left, Right, Special) i razmake (Spacing: Before, After, Line Sapcing), Uokviravanja ivica (Border, Page Border) , Osenavanje teksta (Fill, Patern) Razlikujemo etiri naina poravnanja (eng. Alignment) teksta u odnosu na margine, odnosno centralnu liniju teksta:

Levo - poravnanje uz levu marginu Desno poravnanje uz desnu marginu

Centrirano - poravnanje u sredini izmeu dve margine Obostrano ravnomerno poravnanje uz levu i desnu marginu

Prored (eng. line spacing) predstavlja rastojanje izmeu pasusa po vertikalnoj osi. Word po pravilu koristi jednostruki prored, koji se moe po potrebi modifikovati. Jednostruki razmak se automatski formira prema najveem slovu u redu, uz dodavanje rezervnog prostora. U polju Line spacing moemo odabrati razmak meu redovima u pasusu.Veliina razmaka pre i posle pasusa se definie pomou opcije Spacing. Razmak meu pasusima odreujemo tako da u polja Before i After upiemo potrebne vrednosti ili ih postignemo pomou strelica uz desni rub polja. Jedna od prednosti ovakvog naina upravljanja je ta to se ovako definisana vrednost ne menja prilikom promene veliine fonta u tekstu.

Postoje tri tipa uvlaenja teksta u pasusima (Indents). Prvi je uvlaenje prvog reda pasusa (First Line). Uvlaenje se definie u odnosu na marginu. Vrednost koju Word nudi je 1,27cm, ali ju je mogue menjati kao i ostale vrednosti vezane za paragrafe u Paragraf dijalogu. Drugi tip uvlaenja teksta u levu ili desnu marginu se postie unoenjem negativne vrednosti u polje za definisanje uvlaenja. Postoji i takozvano visee uvlaenje (Hanging).Pasus je mogue uvui (Indentation) na vie naina:

9. pomou naredbe Paragraph iz menija Format

10. pomou tastera Increase Indent (pasus se pomakne za jedan pomak tabulatora udesno) i Decrease Indent (pomak ulevo) na paleti sa alatkama 11. pomou lenjira i mia

12. pomou tastera tabulatora (Tab)

Uokviravanje i senenje pasusa obavlja se pomou Format ( Borders and Shading. Selektuje se blok teksta. Komunkacioni prozor kartice Borders se sastoji od tri dela: Settings, Style, Preview. U delu Settings se biraju neki unapred definisani oblici okvira. Style definie oblik linije (puna, isprekidana, takasta,..), boju linije i debljinu linije. U Preview se mogu odrediti sa koje strane selektovanog bloka teksta se eli nacrtati linija.

Komunkacioni prozor kartice Page Borders je gotovo isti kao i kartice Borders, stim to se definisane aktivnosti odnose na stranu odnosno uokviravanje dela strane u kome se smeta tekst.Komunkacioni prozor kartice Shading je se sastoji iz dva dela Fill i Preview. U prvom se odreuje vrsta i boja senenja, nain rafure i njena boja, a u drugom se prikazuje kako izgleda oseneni deo teksta. 2.4.9. Snimanje dokumenata

Za vreme rada na dokumentu, dokument se nalazi u memoriji raunara. Ako bi se raunar iskljuio ili nestala struja, tekst bi bio nepovratno izgubljen. Zato po prestanku rada na njemu, ili u toku dueg rada, potrebno je snimiti dokument.

Ako je dokument koji treba snimiti upravo kreiran, on nema ime. Pritiskom na FileSave As dobija se dijalog sa sledee slike.

Prozor za snimanje podeljen je na etiri dela, i sline je strukture kao prozor za otvaranje novog dokumenta. U prvom delu (pod nazivom File name), upisuje se ime pod kojim e nova datoteka biti snimljena. Ispod nje u polju Save as type format bira se format u kome e biti snimljena, a direktorijum snimanja bira u polju Save In na vrhu ekrana. Tu je paleta sa alatkama za kretanje po strukturi direktorijuma i za kreiranje novog direktorijuma.Ponueni naziv datoteke obino ne odgovara, i u tom sluaju se moe izabrati neki naziv iz liste pritiskom na njega ili ukucati novo ime koje ne postoji u raspoloivoj listi datoteka. Paleta sa u ovom dijalogu sadri identine tastere onima koji se nalaze u dijalogu Open: prelazak na prethodni direktorijum, prelazak na direktorijum vieg nivoa, pretraivanje Weba, brisanje mape ili datoteke, kreiranje nove mape ili datoteke, razliito pregledanje sadraja direktorijuma i podataka o datotekama u njemu.

Iako Word sam obavlja snimanje u fiksnim vremenskim trenicima, ipak se preporuuje da korisnik sam povremeno zada komandu za snimanje dokumenta, pogotovo posle bilo koje znaajnije akcije nad tekstom. Podeavanje automatskog snimanja obavlja se u Tools ( Options Save dijalogu, izborom opcija Auto Save i Auto Backup.

Za snimanje ve postojeeg dokumenta i na istoj lokaciji koristimo: naredbu iz menija File ( Save, ikonicu Save na Standard paleti sa alatkama ili preicu Ctrl + S.

U dijalogu File (Save As Tools Save Options (takode: Tools ( Options Save) nalaze se mnoge posebne opcije za snimanje datoteke. Prve dve opcije dijaloga odnose se na nain snimanja promena kada se zada komanda Save, i meusobno su iskljuive. Prva od njih, Always create backup copy, nalae programu da pri snimanju sauva kopiju prethodno snimljenog stanja u datoteci sa ekstenzijom WBK; preporuujemo ovu opciju, jer se WBK datoteka moe uredno uitati u Word, pa se prethodno stanje moe rekonstruisati.

Opcija Allow fast saves radi tako to se pri snimanju samo zabelee promene napravljene nakon poslednjeg snimanja dokumenta. Iako ova opcija omoguuje bitno bre snimanje, ima nekoliko mana. Najpre, datoteka vremenom raste i mogue je da posle mnogo promena postane i viestruko vea Druga mana je da postoji velika verovatnoa da e pri nestanku struje ili pada sistema doi do naruavanja integriteta datoteke i da nee biti mogue da se dokument ispravno oporavi. Ovaj rizik se smanjuje ukljuenjem opcije Save AutoRecover info every x minutes, gde vrednost treba staviti na to krai interval (na primer 2 minuta). U tom sluaju, program e beleiti podatke o strukturi dokumenta, pa e nakon neregularnog prekida Microsoft Word odmah uitati oporavljenu verziju dokumenta.2.4.10. Stilovi

Stil je skup karakteristika (atributa) oblikovanja koje moete da primenite na tekst, tabele i liste u dokumentu kako biste brzo promenili njihov izgled. Kada primenite stil, moete da primenite celu grupu oblika u jednom jednostavnom koraku.

Da se ne bi morali pojedinano, u vie koraka, postavljali atribute izgleda teksta, u Word-u postoje stilovi. Stil se uglavnom dodeljuje celom pasusu, a njemu se dodeljuju svi karakteristini atributi: oblik fonta, prored, definisanje margina, jezik teksta, itd. Na primer, umesto da u tri koraka oblikujete naslov tako da na primer bude veliine 16 pt, u fontu Arial i centriran, moete da dobijete isti rezultat u jednom koraku kada primenite stil Heading 1.U Wordu postoje vie desetina unapred definisanih stilova koji mogu posluiti u radu (Heading 1 do Heading 10, Normal, Header, Body Text, itd.), a korisnik moe definisati i svoje sopstvene stilove.

Stilovi se mogu primeniti na pasuse, znakova-rei, tabele i liste nabrajanja pa prema tome i postoje tipovi:

Stil pasusa kontrolie sve atribute izgleda pasusa kao to je poravnavanje teksta, tabulatorski razmaci, prored i ivice, a moe da sadri i font teksta unutar pasusa.

Stil znakova utie na izabrani tekst u pasusu na primer na font i veliinu teksta, i tekst koji je podebljan i u kurzivu.

Stil tabele obezbeuje konzistentan izgled ivica, senenja, poravnavanja i fontova u tabelama.

Stil liste primenjuje slino poravnavanje, numerisanje ili znakove za nabrajanje i fontove na liste.

Rad sa stilovima Kreiranje, pregledanje i primena stilova moe se obaviti iz prozora zadataka (task pane) Styles and Formating. Formatiranje koje je mogue direktno primeniti takoe se nalazi u ovom prozoru.Sa tastature, prva tri stila naslova mogu se definisati preicama Ctrl+Alt+1, Ctrl+Alt+2 i Ctrl+Alt+3; na stil Normal se vraa pritiskanjem Ctrl+Shift+N kombinacije tastera.

Vano je da svaki naslov obavezno definiete u jednom od ovih stilova, a nikako runim formatiranjem. Ako su pasusu primenjivane opcije runog formatiranja (na primer italic ili drugaija veliina slova), sve se mogu ukloniti selektovanjem pasusa, a zatim pritiskanjem Ctrl+Space kombinacije tastera. Time e pasus biti formatiran na osnovu podrazumevanih podeavanja. Svi stilovi koji dolaze uz Word nalaze se u padajuoj listi u paleti sa alaktama ili u Styles and Formatting u panelu zadataka. Pored imena svakog stila u panelu zadataka nalazi se padajua lista sa nekoliko operacija (Select all instances, Clear formating, New Style, Modify Style). Mogue je formiranje i novog stila, tako to se u panelu zadataka pomou New Style otvori novi dijalog (komunikacioni prozor). Prilikom formiranja novog stila u komunikacionom prozoru New style je potrebno definisati naziv novog stila, tip stila, na kome stilu se zasniva novi stil, i koji je stil sledei (po prelasku na novi pasus). Postoje dva znaajna check boxa a to su: (Add to template i (Automaticaly update. Aktiviranjem prvog ((Add to template ) stil se pamti u okviru postojeeg templejta (ablona), a drugi ((Automaticaly update) aurira promene u stilu na sve pasuse koji su sa tim stilom. U okviru komande Format u ovom prozoru mogu se definisati sve karakteristike teksta u okviru pasusa (Font, Paragraph, TAbs, Borders, Language, Frame, Numbering i Shortcut key).

Komanda Modify otvara dijalog za globalnu promenu parametra stila. Komunikacioni prozor je istovetan kao kod otvaranja novog stila s tim da se promene pamte u ve postojeem stilu.2.4.11. Kreiranje zaglavlja i podnoja (header / footer)

Zaglavlje/podnoje kreiramo naredbom iz menija View (Header and Footer. Na vrhu dokumenta pojavi se okvir za zaglavlje, a u prozoru programa paleta sa alatkama Header and Footer. Kada radimo sa zaglavljem i podnojem, tada je ostali deo dokumenta nedostupan (sive je boje).

Paleta sa alatkama Header and footer sadri tastere koje koristimo za umetanje automatskog teksta, broja stranice, datuma i vremena, preicu do Page Setup dijaloga gde odreujemo elimo li razliita zaglavlja na parnim i neparnim stranicama ili zaglavlje samo na prvoj stranici itd. elimo li bilo ta promeniti u zaglavlju /podnoju, kliknemo miem dva puta na zaglavlje/podnoje, a zatim izvrimo promenu. Promena se primenjuje na svim stranicama. U dokumentu sadraj zaglavlja/podnoja moe biti isti na svakoj stranici, a moe biti razliit za parne i neparne stranice. Ukoliko se menja sadraj zaglavlja/podnoja za takve stranice, tada se pomou tastera Show Previous i Show Next pristupa parnim i neparnim stranicama zaglavlja/podnoja.

2.4.12. Numerisanje stranica

U sluaju kada imamo vie stranica, stranice treba numerisati. To nam omoguava naredba Insert Page(Numbers. Izborom ove naredbe otvara se dijalog u kojem odreujemo gde e se ispisati broj stranice, na dnu ili vrhu kao i poravnanje (levo, desno, sredina). Poljem Show number on first page odreujemo hoe li se na prvoj stranici prikazati broj ili ne.

Taster Format daje neke dodatne opcije: oblik brojeva (1, 2 ,3 ili I, II, III... i sl.), ili se brojevi stranica nastavljaju iz prethodne sekcije ili broj odreujemo sami (Page Numbering).

2.4.13. Kreiranje numerisane liste prilikom unosa teksta

Na poetku odaberemo oznaku numeracije, Format(Bullets and Numbering i nakon toga upiemo tekst. Nakon upisa prve stavke iz popisa, tasterom Enter skreemo u novi red i Word automatski dodaje sledeu oznaku numeracije. elimo li prekinuti automatsko numeriranje, dva puta pritisnemo taster Enter.

Dijalog Bullets and numbering sadri 4 kartice: Bulleted (biramo i prilagoavamo grafike oznake za numerisane liste), Numbered (biramo numerisanje brojevima i slovima), Outline Numbered (oblike za strukturno numerisanje), i List Styles (odreujemo razne oblike listi i prilagoavamo ih potrebama sopstvenih dokumenta). 2.4.14. Pretraivanje i zamena teksta

Pretraivanje i zamena teksta u dokumentu omoguena je korienjem naredbe u meniju Edit. To su naredbe Find (Trai), Replace (Zameni) i GoTo (Idi na). Selektovanjem bilo koje od tih naredbi otvara se isti dijalog, ali s drugom karticom zavisno od toga da li elimo da traimo neki tekst, menjamo tekst ili elimo pristupipti odreenom delu teksta.

Kartica Find koristi se za traenje rei u dokumentu. U polje Find what upisuje se re koju traimo i klikom na Find Next trai se oznaena re. Svakim sledeim klikom pronalazi se sledea lokacija na kojoj se nalazi re u tekstu.

Kartica Replace omoguava zamenu jedne rei koja se vie puta pojavljuje u dokumentu nekom drugom reju. U polje Find what (Trai ovo) upiemo re koju elimo zameniti, a u polje Replace with (Zameni ovim) upisujemo re koja e zameniti traenu re.

Zamena poinje klikom na dugme Replace (pri emu Word zameni prvu pronaenu re) ili dugme Replace All (Zameni sve) pri emu Word izvri sve izmene u dokumentu.

Kartica GoTo (Idi na) omoguava brzo pretraivanje u velikim dokumentima tako to se oznai deo dokumenta koji traimo npr. tablica, objekt, grafikon i slino, a sa desne strane upie broj tog istog objekta.

2.4.15. Prikazivanje teksta u vie kolona

Uobiajno je u Wordu tekst pisati u jednoj koloni, ali postoji i mogunost oblikovanja teksta u vie kolona. To nam omoguava naredba Format (Columns ili dugme Columns koje se nalazi na standardnoj paleti sa alatkama. Tekst moemo u kolone formatirati tako da prvo napiemo tekst, a zatim odaberemo naredbu, ili odmah na poetku pisanja odredimo broj kolona i nakon toga unosimo tekst.

Ukoliko ve napisan tekst elimo preurediti u kolone, neophodno je da ga selektujemo i odaberemo u dijalogu Columns broj kolona korienjem polja Presets ili upiemo broj u polje Numbers of Columns. Polje Width and Spacing omoguava odreivanje irine za svaku kolonu psoebno, kao i razmak meu kolonama. Izmeu kolona moe postojati crta, to se postie selektovanjem opcije Line between.

2.4.16. Rad sa tabelama Tabele moemo kreirati na 3 naina:

13. pomou tastera Insert Table na standardnoj paleti sa alatkama 14. pomou naredbe Insert Table iz menija Table

15. crtanjem pomou mia i Tables and Borders palete sa alatkama

Kreiranje pomou tastera "Intsert Table" Pokazivaem se postavimo na mesto gde elite postaviti tabelu i kliknemo taster Insert Table. Povlaenjem mia odreuje se broj redova i kolona, a kada pustite taster mia, tabela se pojavi u dokumentu.

Kreiranje pomou naredbe "Insert Table"

Iz menija Table odabere se naredba Insert, a unutar nje naredba Table. Otvori se dijalog u kojem odreujemo broj kolona i redova Tabele. Dugme AutoFormat unutar tog dijaloga omoguava izbor jednog od gotovih formata za prikazivanje Tabele.

Proizvoljno pravljenje tabele obavlja se korienjem sledee palete sa alatkama (Tables and Borders).

Osim za crtanje, Tables and Borders paleta sa alatkama slui za ureivanje i oblikovanje Tabele tako da pomou nje moemo odrediti vrstu, debljinu i boju crte oboda Tabele, spojiti nekoliko elija u jednu ili podeliti elije, poravnati sadraj elije, promeniti smer prikazivanja teksta i slino.

Poravnanje teksta u samim elijama obavlja se identino kao i poravnanje teksta koji se nalazi van tabela.

Mogue je primenjivanje automatskog podeavanja izgleda tabele pomou Table AutoFormat opcije. Bira se jedan od raspoloivih stilova (Table styles), pri emu je mogua primena podeavanja na zaglavlja vrsta, prvu kolonu, poslednju koonu ili poslednju vrstu pomou polja za potvrdu koja se nalaze u donjem delu dijaloga.

Umetanje i brisanje redova i kolona

Za dodavanje redova/kolona koristimo se naredbom Insert iz menija Table. Ovom naredbom moemo umetnuti red ispod/iznad oznaenog reda odnosno kolonu levo/desno od oznaene kolone. U istom meniju je i naredba Clear za brisanje oznaenih redova/kolona. Ove naredbe moemo uvek odabirati i iz kontekstnog menija.

Nove elije stavljamo u tabelu pomou dugmeta Insert Table na standardnoj paleti sa alatkama ili naredbe Insert Cells iz menija Table. Kada oznaimo eliju/elije do koje elimo umetnuti novu, dugme Insert Table promijeni se u dugme Insert Cell. elije briemo pomou naredbe Delete Cells iz menija Table ili tu istu naredbu odaberemo iz kontekstnog menija (pritiskanjem desnog tastera mia nakon selektovanja eljene elije).

Spajanje i deljenje elija u tabeli

U Wordu esto postoji potreba za spajanjem vie elija u jednu ili deljenjem jedne elije na vie njih. elimo li vie elija spojiti u jednu, prvo ih oznaimo, a to moemo uiniti na vie naina:

naredbom Merge Cells iz menija Table

istom naredbom iz kontekstnog menija tasterom Merge Cells na paleti sa alatkama Tables and Borders.

Da bismo jednu eliju podelili u vie njih, oznaimo je na isti nain kao kod spajanja i odaberemo naredbu Split Cells. Selektovanjem ove naredbe otvara se dijalog Split Cells u kome odreujemo na koliko delova elimo podeliti eliju.

2.4.17. Unos objekata Pod pojmom objekat obino se podrazumeva skup informacija koje se razmenjuju izmeu aplikacija. Objekti mogu da sadre tekst, dokumente, slike, grafikone, tabele, govorne napomene, pa ak i video zapise. Objekti mogu da se povezuju sa Word dokumentom ili da se ugrauju u Word dokument. Ugraivanje i povezivanje objekata izmeu Windows aplikacija obezbeuje se pomou OLE (Object Linking and Embedding) mehanizma, koji obezbeuje jednostavan nain za razmenu razliitih tipova informacija izmeu razliitih programa.

Osnovna razlika izmeu povezivanja i ugraivanja objekata ogleda se u nainu skladitenja i auriranja podataka nakon postavljanja u dokument. Povezani objekat podrazumeva da se informacije kreirane u izvornoj datoteci postavljaju u drugu datoteku (odredinu datoteku), uz odravanje veze izmeu ove dve datoteke; povezani objekat u odredinoj datoteci se automatski aurira nakon auriranja izvorne datoteke. Ugraeni objekat podrazumeva da se informacije postavljaju u datoteku, ali tako da ne postoji veza sa originalnim objektom, pa promena izvrena u izvornoj datoteci nema efekta na objekat u odredinoj datoteci. U Word dokument je mogue ugraditi ili povezati vie vrsta razliitih objekata: slike, grafikone, matematike formule, multimedijalne datoteke i slino. Unos slika

Postoji nekoliko naina da kreirate ili unosite slike ili postojeu grafiku u Word dokumente. Crtanje grafika direktno u Word-u se ne preporuuje, ali se moe realizovati pomou osnovnih grafikih primitiva Drawings palete (linija, krivih, elipsi, kvadrata).

Moete unositi u svoj dokument bitmape, skenirane slike i fotografije ili klipart slike. Po definiciji, Word ugrauje slike u va dokument. Vi moete da smanjite veliinu slika korienjem Picture palete sa alatkama, ili nekog spoljanjeg (zasebnog) programa, kao to je Adobe Photoshop ili neki drugi program.

Veliinu svoje datoteke moete da smanjite tako to ete linkovati sliku. U Insert Picture dijalogu (Insert meni, From File podmeni), oznaite sliku, pritisnite strelicu sa desne strane Insert tastera, a zatim pritisnite Link to File. U ovom sluaju ne moete editovati sliku, ali je moete pregledati, kao i tampati prilikom tampanja dokumenta. Da biste uneli sliku u dokument treba da:

16. Oznaite mesto gde elite da unesete sliku.

17. U okviru Insert menija, oznaite sliku, a zatim pritisniete From File.

18. Locirate sliku koju elite da unesete, a zatim dva puta pritisnete sliku, kako bi je uneli u svoj dokument.

U sluaju clipart slika, otvorite Clip Art, izaberite sliku i pritisnite je miem.

Insert Picture i Drawing palete

Ubacivanje slike u dokument se vri u okviru menija Insert, odabirom naredbe Picture/From File ili odabirom alata Insert Picture sa palete Drawing koja se nalazi na dnu ekrana ispod horizontalnog lenjira, a iznad statusne linije. Alati za rad sa slikom se nalaze na paleti Picture. Neki od tih alata su:

More Contrast / Less Contrast pojaavanje i smanjivanje kontrasta na slici

More Brightness / Less Brightness posvetljavanje i potamnjivanje slike

Crop seenje delova slike

Rotate Left 90 - rotiranje slike u levo za 90 stepeni

Line Style dodavanje okvira odreene debljine

Tekst Wrapping biramo kako e tekst opkoljavati sliku. Poto izaberemo jednu od opcija sliku moemo slobodno pomerati po dokumentu

Neki od alata koji se nalaze na paleti Drawing su:

Line crtanje linije

Arrow crtanje strelice

Rectangle crtanje pravougaonika i kvadrata

Oval crtanje elipse i kruga

Text Box ispisivanje teksta na crteu

Insert Word Art slui za umetanje ukrasnih slova

Fill Color bojenje neke povrine

Line Color bojenje linije

Line Style za izbor debljine linije

Shadow Style za senenje

Unos formula

Formule u okviru teksta unose se pomou editora formula. U sluaju programa Microsoft Word, editor formula se poziva na sledei nain: izaberite stavku menija Insert ->Object, a zatim stavku Microsoft Equation 3.0, i pritisnite OK .

Nakon toga otvorie se editor. U okviru njega unosite formulu.

Da biste uneli jednainu, neophodno je da ukucate odgovarajue simbole. Svi znaci koji se nalaze na tastaturi mogu se neposredno unositi. Zagrade (male, velike i srednje) mogu se unositi direktno sa tastature, ali e u tom sluaju biti fiksne veliine. Ukoliko se izaberu iz odgovarajueg ablona one e biti manje ili vee, zavisno od toga kako izgleda izraz koji se nalazi unutar zagrada).

Ukoliko elite da unutar formule unesete grka slova, izabraete jedan od sledea dva ablona

ukoliko koristite mala slova, odnosno, ukoliko koristite velika slova.

eljeno slovo samo treba izabrati iz palete.

Ukoliko elite da unesete formulu koja u sebi sadri odgovarajue integrale, izabraete paletu , a ukoliko elite da koristite razlomke ili formule upotrebiete paletu . Nakon to izaberete odgovarajui ablon palete, unosite eljene vrednosti (npr. u sluaju razlomka unosite sadraj imenioca i brojioca).

Primer 1. Da biste u tekst uneli sledeu jednainu

koja predstavlja opte reenje kvadratne jednaine, treba da uradite sledee:

1. Unosite "x=" sa tastature

2. Birate iz palete ablon za unos razlomaka.

3. Izaberite zagrade iz palete i postavite ih u brojilac.

4. Unosite "-b" sa tastature u okviru brojioca.

5. Birate "plus - minus" znak iz palete.

6. Birate znak za koren iz palete.

7. Unosite unutar korena znak "b" sa tastature.

8. Birate unos stepena iz palete .

9. Unosite "2" pomou tastature.

10. Spustite pokaziva na nivo znaka "plus - minus" i unosete "-4ac".

11. Tasterom mia izaberite imenilac razlomka, i unesite "2a".

Na ovaj nain ste uneli u tekst eljenu formulu. Ukoliko elite da promenite neto unutar formule, neophodno je samo dva puta pritisnuti formulu u tekstu, nakon ega e se ponovo otvoriti editor formula, ime ete ponovo biti u mogunosti da unosite odgovarajue neophodne delove formule.

2.4.18. tampanje dokumenata

Prilikom tampanja dokumenta u prozoru Print u delu Page range razlikujemo sledee opcije:

All tampanje svih stranica dokumenta

Current page tampanje one stranice na kojoj se nalazi kursor

Pages tampanje odreenih stranica (koje mi odredimo)

Mogue je prikazivanje izgleda dokumenata koji se tampaju, pomou Print Preview opcije.

2.4.19. Zatvaranje dokumenta

Po zavretku rada na dokumentu treba ga zatvoriti naredbom FileClose. Ako dokument prethodno nije snimljen na disk ili disketu, dobija se prozor sa upozorenjem da je u dokumentu bilo promena i pitanjem da li se ele snimiti te promene.

Zatvaranjem dokumenta ne zavrava se i rad sa programom. Rad sa programom moe se nastaviti kreiranjem novog ili uitavanjem postojeeg dokumenta. Rad sa programom moe se zavriti na sledei nain:

pomou naredbe Close u meniju File

pomou dugmeta Close Window X koji se nalazi na desnom kraju prozora

Zatvaranjem prozora dokumenta automatski zatvaramo i sam dokument.

pomou dugmeta Zatvori (Close) u naslovnoj liniji .

Ukoliko neki dokument nije snimljen, a elimo ga zatvoriti, otvara se dijalog sa pitanjem: "Do you want to save Document1?". Biramo jednu od raspoloivih opcija: Yes, No ili Cancel. Sa Yes se snima dokument otvaranjem Save As dijaloga, sa No se naputa program bez zatvaranja prozora, dok se sa Cancel odustaje od naputanja programa i nastavlja rad.

2.4.20. Zatita dokumenta

Word nudi nekoliko nivoa zatite dokumenta lozinkom: u pomonom meniju Tools dijaloga Save As otvorite dijalog Security Options (takoe:Tools ( Options kartica Security). U polju Password to open postavljate lozinku koja e se traiti pri svakom otvaranju dokumenta; niko ko ne zna lozinku nee moi da pristupi dokumentu. Password to modify omoguuje postavljanje lozinke za pravo izmene sadraja; ako ne znate ovu lozinku, moi ete da otvorite dokument samo za itanje; bie omogueno da napravite izmene, ali ih moete snimiti jedino u datoteci pod drugim imenom. Read-only recommended je samo preporuka zatite: ako je opcija ukljuena, pri otvaranju dokumenta pojavljuje se dijalog u kome se predlae otvaranje u reimu read-only, ali je mogue odluiti se i za puni reim izmena i snimanja razlika; ova opcija je prikladna da spreite nehotine izmene u vanom dokumentu.

Lozinka se moe sastaviti od velikih i malih slova, cifara i nekih specijalnih znakova; maksimalna duina osnovne lozinke je 15 znakova Ako postavljate obe lozinke, neka one budu razliite. Da biste uklonili neku lozinku, morate je prethodno poznavati da biste uopte mogli da uete u dokument sa pravom pisanja: tada u dijalogu Save uklonite postojee lozinke postavljanjem nove, prazne" lozinke.

Mogue je izvriti zatitu dokumenta enkripcijom pasworda dokumenta jaim od osnovnog. Ako u dijalogu kliknete na taster Advanced, primetiete listu u kojoj se nalazi sedam jaih metoda, gde moete birati duinu kljua (do 56 ili 128 znakova). Meutim, korisnici prethodnih verzija Word-a ne mogu da otvore dokumente kodirane novim metodama enkripcije. Oni koji se plae za svoju privatnost pri razmeni dokumenata mogu ukloniti sve podatke o svom sistemu iz dokumenta izborom opcije Remove personal information from this file on save.2.5. EXCEL

EXCEL je program za unakrsna tabelarna izraunavanja, i prerastao je uporebom velikog broja kreiranih specijalnih funkcija u jedan vid savremenog programskog jezika. 2.5.1. Osnovna terminologija

Radni list (eng. Worksheet) je jedna stranica Excel radnog dokumenta. Jedan dokument moe da ima vei broj radnih tabela. Tabulatori u donjem delu ekrana pokazuje koja je radna tabela trenutno aktivna.

elija (eng. Cell) je jedan blok unutar radne tabele. Unutar jedne elije mogue je pisati formule, unositi podatke i prikazivati informacije kao to su zaglavlja tabela ili odreene napomene. Mogue je menjati boju i i oblik ivica za svaku pojedinanu eliju.

Svaka elija definisana je jedinstvenim zaglavljem za vrste i kolone (eng. Column and Row Headings). Svakoj koloni (eng. Column) dodeljeno je odgovarajue slovo (od A do IV, za ukupno 256 kolona), a svakoj vrsti (eng. Row) odgovarajui broj (od 1 do 65536).

Svaka elija se moe referencirati pomou slova koje definie kolonu i broja koji definie vrstu za datu eliju (zaokruena je elija A2). Ovakvo oznaavanje prdstavlja adresiranje elije pa definiemo dve vrste

adresa elije: apsolutnu adresu i relativnu adresu elije. Prethodna adresa je relativna adresa elije.2.5.2. Osnovni elementi programa Excel

Pokretanje programa Excel iz Windows-a se vri tako to se dva puta klikne na ikonicu EXCEL.

Poetni ekran prikazan je na sledeoj slici. U odnosu na neku standardnu Windows aplikaciju razlikuje se po tome to je radna povrina tabela i to ima liniju formule (Formula bar) sa prikazom aktivne elije (Active-cell designator) i njenog sadraja, koja se nalazi neposredno ispod menija za osnovne operacije miem.

Excel omoguava kreiranje radnih tabela i izvravanje automatskih izraunavanja. Svaka Excel datoteka (Excel book) predstavlja radnu knjigu koja se sastoji od veeg broja radnih listova (Excel sheet) . Radni list je tablica koja se sastoji od kolona (Columns) oznaenih slovima i vrsta (Rows) oznaenih brojevima. Slova i brojevi koji oznaavaju vrste i kolone se nazivaju obelejima (Labels) i nalaze se u sivim elijama sa leve i gornje strane radnog lista. U preseku kolone i vrste nalazi se elija (Cell). Svaka elija tabele ima svoju adresu koja je odreena slovom kolone i brojem vrste. elije mogu da sadre tekst, brojeve ili matematike formule.

2.5.3. Delovi Excelovog prozora

Indikator aktivne elijeOvaj taman okvir oko elije oznaava da je ona aktivna (jedna od 16 777 216 elija, koliko ih ima na svakom radnom listu).

Dugme za zatvaranje

Pritisak na ovo dugme zatvara Excel ili radnu svesku (zavisno od toga koje dugme za zatvaranje pritisnete). Ukoliko niste sauvali datoteku, Excel e vam predloiti da je snimite.

Zaglavlja kolonaNiz slova od A do IV - po jedno ili dva za svaku od 256 kolona na radnom listu. Posle kolone Z sledi kolona AA, zatim AB, AC itd Posle AZ dolazi kolona BA, BB... sve do poslednje oznaene sa IV. Pritiskom na zaglavlje kolone izabrali ste celu kolonu.

Polje za formuleKada unesete podatke ili formule u Excel, oni se pojavljuju u ovom polju.

Horizontalna traka za pomeranje Omoguava horizontalno pomeranje sadraja lista.

Dugme za maksimiranje/ vrae veliineKada pritisnete ovo dugme, prozor radne sveske e se poveati tako da ispuni ceo Excelov radni prostor. Ako je prozor ve povean, pritiskom na ovo dugme Excelov prozor e se vratiti na prvobitnu veliinu tako da ne ispunjava ekran.

Linija menija

Ovo je Excelov glavni meni. Kada pritisnete neku re na njemu, pojavie se padajua lista komandi koje moete da zadate Excelu. Liniju menija moete da prevuete na bilo koju stranu prozora ili da je ak ostavite da slobodno pluta.

Dugme za minimiziranjePritiskom na ovo dugme smanjiete Excelov prozor (ili radnu svesku, zavisno od toga koje dugme za minimiziranje pritisnete), ali e on i dalje biti prikazan na Windowsovoj paleti poslova.

Zaglavlja redova

Niz brojeva od 1 do 65536, po jedan za svaki red na radnom listu. Pritiskom na zaglavlje reda, izabrali ste ceo red.

Kartice radnih listova

Svaki od ovih kartica, poput onih u adresaru, predstavlja jedan radni list u radnoj svesci. Broj listova u radnoj svesci nije odreen, a svaki list ima karticu sa svojim imenom. Svaka nova radna sveska podrazumevano ima tri radna lista.

Statusna trakaNa ovoj traci se pojavljuju razne poruke, kao i stanje tastera Num Lock, Caps Lock i Scroll Lock.

Dugme za izbor kartice listovaPomou ovog dugmeta pomerate karice listova da biste doli do onih radnih listova ije kartice se ne vide.

Okno za posloveOvaj okvir omoguava brz odabir povezanih opcija, kao Sto su otvaranje postojee ili otvaranje nove radne sveske.

Bira okna za poslovePomou njega birate razliita okna za poslove tako da moete da otvarate ili pretraujete radne sveske, ili koristite Officeov Clipboard.

Naslovna trakaSvi Windowsovi programi imaju naslovnu traku, na kojoj su prikazani ime programa i neka kontrolna dugmad koju koristite za podeavanje prozora.

Palete alatkiPomou dugmadi na paletama alatki zadajete komande Excelu. Neka dugmad prikazuju dodatnu dugmad kada ih pritisnete.

Vertikalna traka za pomeranje Omoguava vertikalno pomeranje sadraja radnog lista.

2.5.4. Meni za osnovne operacije sa miem

Na sledeim slikama je dat izgled ikonica na ovom meniju (Tool bar)

Otvaranje nove radne tabele

Otvaranje novog dokumenta

Memorisanje dokumenta na disku

Dodeljivanje dozvole za rad sa dokumentom prilikom kopiranja i preuzimanja

Slanje dokumenta e-mailom

tampanje dokumenta na tampau

Pregled dokumenta pre tampe

Provera pravopisa (Spelling)

Pretraivanje u okviru pomoi na servisima (renik, enciklopedija, web search)

Seenje dela teksta i prebacivanje u clipboard - (CUT) Kopiranje dela teksta i prebacivanje u clipboard - (COPY)

Kopiranje dela teksta iz clipboarda u eliju - (Paste)

Kopiranje formata Korak unazad otkazivanje zadnje operacije (UNDO)

Ponavljanje zadnje operacije (REDO) Umetanje hipelinka

Pokretanje ugraene funkcije automatskog zbira (Autosum)

Sortiranje po rastuem redosledu od najmanjeg do najvieg tj. od A do Z Sortiranje po opadajuem redosledu od najvieg do najmanjeg tj. od Z do A Kreiranje grafikona - dijagrama Kreiranje grafikog objekta skice, slike i sl.

Prikaz veliine dokumenta u procentima

Pomo2.5.5. Linija alata za formatiranje sadraja elije

ili

Postavljanje Fonta i njegove veliine (Font menu i font size) Podebljana slova (Bold)

Zakoena slova, kurziv (Italic)

Podvuena fonta (Underline) Poravnanje teksta (Left, Centred, Right) u odnosu na eliju Automatsko ujedinjavanje vie elija u jednu i centriranje sadraja novodobijene elije (Merge and Centar) Stil valute odnosno postavljanje eljene valute (Currency style, dolari, evri, dinari, itd.) Izraavanje numerike vrednosti u procentima (%) Definisanje broja kao broja za decimalnom takom (realni broj) Automatsko formatiranje elije i uokviravanje opsega elija

Umanjenje i uveavanje rastojanja od elije do poetka sadraja elije (ispisa) Uokviravanje ivice elije (borders) Bojenje prostora elije Bojenje fonta alfanumerikih znakova unutar elijeZa svaku eliju mogue je definisati tip podaka elije i u kom obliku se predstavljaju unutar elije. Na raspolaganju su osnovni tipovi podataka (celobrojni i realni brojevi), i tekstualni tip. Unutar elije se mogu uvati i podaci o vremenu i datumu. Tip General omoguava predstavljanje bilo kog od prethodno navedenih podataka.

Pored tipa podatka, mogue je definisati poravnanje teksta unutar svake pojedinane elije. Tekst moe biti poravnat u odnosu na levu ili desnu ivicu elije, odnosno podeen po sredini. Oblik i dimenzije slova, ivice elije i mogunost promene podataka se takoe mogu definisati

2.5.6. Radna tabela

Prazna radna tabela je sastavni deo poetnog ekrana programa Excel. Ona se sastoji od naziva, kontrolnog menija, dugmeta za maksimiziranje, dugmeta za minimiziranje, trake za skrolovanje, oznaka kolona (slovima A, B, C, ...), i numerikih oznaka vrsta sa leve strane tabele. Svaki radni list se sastoji od mree elija u obliku tabele. Ima ukupno 65536 reda numerisanih elija i 256 kolona oznaenih po abecednom redu od A do IV, najpre sa jednim slovom a zatim sa dva slova, to sve ukupno ini 16 777 216 elija. elije tabele se nalaze u preseku vrste i kolone i oznaavaju se slovom koje oznaava kolonu i brojem koji predstavlja vrstu (npr. C6 znai da se elija nalazi u preseku 6 vrste i kolone koja je obeleena slovom C.)

2.5.7. Excelove ugraene palete alatki

PaletaUpotreba

StandardZadavanje komandi koje se esto koriste

FormattingPromena izgleda radnih listova ili dijagrama

BordersDodavanje okvira oko izabranih podruja

ChartRad sa dijagramima

DrawingUmetanje ili izmena crtea na radnom listu

FormsDodavanje kontrola (dugmadi, brojaa itd.) radnom listu

Formula AuditingPronalaenje greaka na radnim listovima

PictureUmetanje ili obrada slika

PrvotTableRad sa izvedenim tabelama

ProtectionKontrolisanje vrsta promena koje se mogu izvesti na radnom listu

ReviewingAlatke za korienje radnih sveski u grupama

Text to SpeechAlatke za itanje sadraja elija

WebAlatke za pristup Internetu iz Excela

WordArtUmetanje ili izmena slike sastavljene od rei

Skrivanje i otkrivanje paleta alatki

Excel podrazumevano prikazuje dve palete alatki (Standard i Formatting). Korisnik kontroliete koje e palete alatki biti prikazane i gde e biti smetene, a postoji mogunost da napravi i sopstvene palete alatki, sainjene od dugmadi koja su vama najkorisnija.

Da bi sakrili ili prikazali odreenu paletu, izaberite komandu View(Toolbars ili pritisnite desnim tasterom mia bilo koju paletu alatki. Obe akcije prikazae spisak samo uobiajenih paleta alatki (ne svih). Palete pored kojih stoji znak za potvrdu trenutno su prikazane na ekranu. Ako hoete da sakrijete paletu, uklonite znak za potvrdu pored nje. Paletu ete prikazati ako unesete znak potvrde u odgovarajue polje.

Tasteri za kretanje po Excelovom radnom listu

Strelica nagorePomera aktivnu eliju za jedan red navie

Strelica nadolePomera aktivnu eliju za jedan red nie

Strelica nalevoPomera aktivnu eliju za jednu kolonu levo

Strelica nadesnoPomera aktivnu eliju za jednu kolonu desno

PgUpPomera aktivnu eliju za jedan ekran vie

PgDnPomera aktivnu eliju za jedan ekran nie

AK+PgDnPomera aktivnu eliju za jedan ekran desno

Alt+PgUpPomera aktivnu eliju za jedan ekran levo

Ctrl+BackspacePomera sadraj tako da se vidi aktivna elija

Strelica nagore*Pomera ekran za jedan red vie (aktivna elija se ne menja)

Strelica nadole*Pomera ekran za jedan red nie (aktivna elija se ne menja)

Strelica nalevo*Pomera ekran za jednu kolonu levo (aktivna elija se ne menja)

Strelica nadesno*Pomera ekran za jednu kolonu desno (aktivna elija se ne menja)

* Sa ukljuenim tasterom Scroll LockAko znate adresu ili ime elije koju hoete da aktivirate, brzo ete stii do nje kada pritisnete taster F5 (preicu za komandu Edit ( Go To). Pojavie se okvir za dijalog Go To. Upiite adresu elije u polje Reference (ili izaberite njeno ime iz liste), pritisnite Enter i nai ete se tamo gde ste eleli.

2.5.8. UNOS PODATAKA

Vrste podataka

Program omoguava dva osnovna tipa podataka koji se unose u radne tabele:

konstantne vrednosti i

formule i funkcije

Konstantne vrednosti mogu biti tipa:

natpisa,

numerikih vrednosti,

datumi i vreme.

Program pravi razliku izmeu numerikih vrednosti i natpisa. Sve podatke koji poinju slovom razvrstava u natpise, a oni koji poinju sa +,-,(,), program tretira kao brojeve tj numerike vrednosti. Podaci koji poinju = (znak jednakosti) tretiraju se kao formule ili funkcije.

U radnom listu se mogu nalaziti i digrami, mape, crtei i bilo koji drugi objekat insertovan metodom OLE (Object Linking Embeding), ali ustvari to se postie pomou sloja koji se smeta iznad Excel datasheet i memorie se kao poseban entitet u okviru fajla.

Unos numerikih podataka

Unos numerikih podataka u radnu tabelu vri se jednostavnim izborom aktivne elije unosom brojnog podataka i pritiskom tastera ENTER. im se ukuca prvi karakter na tastaturi, dve nove ikone se javljaju na liniji formule (Formula bar): kvadrat za ponitavanje sadraja elije (Cancel box), i kvadrat za potvrivanje sadraja elije (Enter box) koji sadri znak za ekiranje.( Formula bar

Po pritisku na taster ENTER potvruje se smetanje sadraja u aktivnu eliju. Ako se pritisne taster TAB, SHIFT + TAB, ili jedan od tastera sa strelicama, po zavretku unosa sadraja elije, program prihvata sadraj i aktivira susednu eliju. Ako se napravi greka prilikom unosa moe se kliknuti miem na taster za ponitavanje ime se uklanja pogreno uneti podatak. Korienjem tastature isti efekat se dobija pritiskom na taster ESC.

Unoenje numerikih podataka omogueno je u sledeim formatima:

celi brojevi, npr. 150; -23;

decimalni brojevi npr. 150.34; -34.09;

Nauni format, npr. 25E-5; 2.3E+4;

Osim brojeva od 0 do 9, numerike vrednosti ukljuuju i sledee karaktere: +, -, E, e, $, . , %, ( ). Decimalna taka se koristi za odvajanje decimala tj. celobrojnog dela od razlomljenog, a zarez za odvajanje hiljaditih delova. Ukoliko se eli suprotno moe se podesiti u meniju Tools(Options. Program broj u zagradi interpretira kao negativnu vrednost npr. (155) je -155. U sluaju velikih brojeva koji ne mogu da stanu u eliju program daje obavetenje u vidu znakova (#####), to ukazuje na prekoraenje broja raspoloivih mesta u eliji. Svi prikazani brojevi zaokruuju se na 15 decimala tanosti. Mogue je i unoenje razlomaka pri emu ih treba prvo predstaviti u obliku decimalnog broja a onda iz Format menija izabrati komandu Numbers a potom opciju #?/? ili #??/??. Unoenje razlomaka na uobiajeni nain nije mogue jer program tako uneti razlomak tretira kao datum.

Excelovi brojevi imaju tanost do 15 cifara. Na primer, ako unesete veliku vrednost, recimo 123.123.123.123.123.123 (18 cifara), Excel e prihvatiti 15: 123.123.123.123.123.000. Moda se ini da je to veliko ogranienje, ali u praksi retko stvara nevolje.

Evo nekoliko Excelovih numerikih ogranienja:

Najvei pozitivan broj: 9.9E+307

Najmanji negativan broj: -9,9E+307

Najmanji pozitivan broj: 1E-307

Najvei negativan broj: -1 E-307

Unos natpisa (teksta)Unos natpisa vri se identino kao i unos numerikih vrednosti. Ako je bilo koji deo numerikog niza znakova nenumeriki, program e podrazumevati niz znakova kao natpis. Mogu je unos natpisa u formule ako se prethodno zatvore znacima navoda. Za duge natpise poeljno je ukljuiti prenos rei (word-wrap) to se vri opcijom Aligment iz menija Format, a potom opcijom Wrap Text u prozoru za dijalog. Na ovaj nain automatski e se poveati visina elije (i cele vrste) da bi se omoguio prenos rei kod dugih natpisa. Ako se prilikom unosa napravi greka klikom mia na kvadrat za ponitavanje (Cancel box) na liniji formule, ponitava se pogreno uneti natpis. Isti efekat se postie pritiskom na taster ESC.

U eliju moe da stane navie 32 000 znakova to je otprilike broj znakova jedne knjige od oko 150 strana. Iako u eliju moe da stane veliki broj znakova, ne mogu svi da se prikau. Ako u eliju upiete neuobiajeno dugaak tekst, znaci e se prelomiti kad dou do desne ivice prozora, a polje za formule e se proiriti tako da se i u njemu tekst prelomi.

Ako u eliju upiete tekst koji ne moe da stane u kolonu, a susedne elije sa desne strane su prazne, Excel prikazuje ceo tekst koji izgleda kao da se preliva u njih. U suprotnom, vidi se onoliko teksta koliko je to mogue (ceo tekst postoji u eliji, ali se ne prikazuje). Ukoliko treba da se prikae dugaak tekst u eliji ije susedne elije nisu prazne, primenjuje se jedan od sledeih postupaka:

skraivanje teksta

proirivanje kolone

upotreba manjeg fonta

prelamanje tekst unutar elije tako da zauzme vie od jednog reda

upotreba Excelove opcije Shrink to fit.Umetanje i brisanje vrsta / kolona

Prilikom kreiranja radne tabele javlja se potreba za umetanjem vrste / kolone, pri emu se nova vrsta umee ispred prethodno oznaene vrste. Ovo se vri komandom Insert (Row/Column.

Za brisanje unapred oznaene vrste koristiti komandu Delete.

Podeavanje irine kolone

Standardna vrednost za irinu kolone kod Excel je 8.43 karaktera po inu. Ako ovo nije dovoljno da bi se smestio neki natpis irina kolone se moe promeniti izborom komande Format (Column Width, pri emu se u dijalog prozoru dobija mogunost da se unese broj karaktera koliko elimo da sada bude irina kolone. Mogue je izabrati i opciju Auto fit selection pri emu program automatski podeava oznaenu kolonu na odgovarajuu irinu kako bi stao najvei upisan broj u toj koloni. Isti efekat se postie postavljanjem mia na vertikalnu liniju koja deli dve kolone u liniji naziva kolona, a zatim pritiskom i na taster mia povlaenjem mia ime se podeava irina kolone. Ukoliko kolona nije dovoljno iroka za predstavljanje podataka, prikazuje se ####.

Podeavanje visine vrste

Isti postupak se primenjuje i kod podeavajne visine vrste samo to se izabere opcija Row Height iz menija Format. Isti je postupak i za korienje mia prevlaenjem horizontalne razdvojne linije.Formatiranje podataka u eliji

Ukoliko se eli izmeniti tip podataka u eliji ili unapred definisati tip podataka u eliji koristi se komanda Format(Format Cell. Kartica Number (Number tab) - Vrsta podataka (data type) moe da se odabere iz opcija ove kartice. Odaberite General ako elija sadri tekst i broj, ili drugu numeriku kategoriju ako je u eliji broj koji e biti ukljuen u funkcije ili formule.

Kartica Alignment (Alignment tab) - Ove opcije omoguavaju da menjate poloaj i poravnanje (Alignment) podataka sa elijom. Kartica Font (Font tab) - Sve od svojstava - atributa fonta (font attributes) je prikazano u ovoj kartici, ukljuujui ime fonta (font name), veliinu (size), stil (style), i efekte (effects).

Kartice Border i Pattern (Border and Pattern tabs) Ove kartice omoguavaju da eliji dodate okvire (borders), rafure (shading), i boje pozadine (background colors).

Unos datuma i vremena

Za unos datuma treba koristiti format mm/dd/yy ili mm-dd-yy. Alternativno je mogue koristiti i formate dd/mm/yy (23/April/53), dd/mm (23/April) ili mm/yy (April /78).

Excelov sistem za tu vrstu podataka koristi sistem rednih brojeva. Najraniji datum koji Excel evidetira je 1. januar 1900. i on ima redni broj jedan; 2. januar 1900. ima redni broj 2 itd. Ovaj sistem olakava rad s datumima u formulama. Na primer, moete da unesete formulu koja izraunava broj dana izmeu dva datuma.

Excelov sistem rednih brojeva za predstavljanje datuma prevodi podatak i uva vrednost koju dobija operacijom 37408 - redni broj tog datuma. Za unos vremena mogue je koristiti dva formata hh:mm:ss u vidu npr. 15:45:15, ili 3:45:15.

Za upis vremena se koristi Excelov korinjem realnog broja (decimalna vrednost). Drugim reima, Excel radi s vremenom koristei razlomke datuma. Na primer, datum 1. jun 2002. ima svoj redni broj - 37408. Podne (polovina dana) u Excelu je predstavljeno kao 37408,5.

Formatiranje datuma i vremena

Za formatiranje datuma i vremana koristi se kartica Format Cells (Date / Time koja je prikazana na slici.

Unos logikih izraza

Unos logikih izraz je tipa istinit (True) ili neistinit (False). Unose se velikim ili malim slovima a program ih prikazuje uvek velikim slovima.

2.5.10. MENJANJE I UREIVANJE INFORMACIJA

Poto u eliju upiete vrednost ili tekst, moete ih promeniti na nekoliko naina:

brisanjem sadraja elije

zamenom sadraja elije nekim drugim podacima

izmenom sadraja elije.Brisanje sadraja elije

Da bi iz elije izbrisali vrednost, tekst ili formulu, selektujete miem eliju ime je obeleite, a zatim pritisnite taster Delete. Da bi izbrisali vie od jedne elije, najpre se izaberu sve elije kojeje potrebno obrisati (dri se taster CRTL i selektuju se elije) i pritisne se Delete. Taster Delete brie sadraj elije, ali ne i format (na primer boju slova, stil fonta ili drugaiji format broja) koji ste primenili.

Za bolju kontrolu ta se brie, se koristi komanda Edit (Clear. Ona ima podmeni s etiri opcije:

All - Brie sve, sadraj, format i komentare.

Formats - Brie samo format, a ostavlja vrednost, tekst ili formulu.

Contents - Brie samo sadraj elije a ostavlja format.

Comments - Brie eventualni komentar povezan s elijom.Zamena sadraja elije

Da bi se zamenio sadraj elije drugim, potrebno je selektovati eliju i otkucajte nov podatak. Format koji ste primenili na eliju ostaje nepromenjen.

Sadraj elije se moe zameniti i prevlaenjem novog sadraja ili kopiranjem sadraja sa Clipboarda. U oba sluaja, format elije e biti zamenjen formatom novih podataka (ako se eli kopiranje podatke ne menjajui format elije, upotreblava se komanda Edit (Paste Special ili dugme Paste Options).

Promena sadraja elije

Ako elija sadri tek nekoliko znakova, najjednostavnije je izvrti promenu ukucavanjem novih podataka. Meutim, ukoliko je u eliju upisan dugaak tekst ili sloena formula, a eli se manja izmena, lake je prepraviti sadraj nego ponovo unositi sve podatke.

Sadraj elije se moe izmeniti na ssledee naine:

Postaviti pokaziva na eliju i dvaput se pritisnite taster mia. Ovim se direktno pristupa sadraju i menja direktno u eliji

Selektovati eliju pa pritisniti F2 . Na taj nain sadraj se menja direktno u eliji.

Sektovanjem elije i onda se selektovanjem linije za for