MauiMaui je jedno od osam glavnih ostrva Havajskog arhi-pelaga, po mnogima najautentičnije ostrvo Havaja. Po-red egzotičnih plaža, vodopada i tropskih šuma, ovde možete uživati u pogledu na najlepši zalazak sunca sa najveće ostrvske planine Haleakale

Tekst: Milan Lisica

Ostrvo na čijim plažama zimuju kitovi

Molokini je jedno od najboljih mesta za ronjenjeFoto: Ron Garnett

Destinacije

38 TRAVEL MAGAZINE

T i h i O k e a n

Stena vlastiKrećemo ka istorijskoj dolini Iao, ušuškanoj između zelenih vrhova planine Kahoolaui i kanjona reke Iao, koja se nalazi na 10 kilometara od Kahuluija. Na ulasku u dolinu se naoblačuje i počinje kiša, koja, kako kažu meštani, sipi preko celog dana, a upravo to je razlog što su sve stene prekrivene bujnim zelenilom koje daje nerealnu notu kamenitim planinama. Dolina u kojoj priroda naprosto puca od svežine, u sebi čuva Iao iglu (Iao Needle), stenu oblika igle, koja je kroz istoriju označavala ostrvsku vlast, tako da su se polinežanska plemena, koja su prva naselila Havaje, sukobljavala kod ove stene kako bi preuzela tron. “Ovo je mesto krvave istorije Havaja. Nakon mnogih bitki ovom rekom tekla je krv, a pleme-na su preuzimala ostrvski primat”, govori nam jedan od zaposlenih u dolini. Istorija Havajskih ostrva počinje pre oko 2.000 godina, kada su prvi doseljenici došli sa polinežanskih ostrva, da bi im se hiljadu godina kasnije pridružili narodi sa Tahitija. Odatle upravo i potiče havajska kultura, koja deli jezik, običaje i religiju sa narodima Tahitija, Novog Zelanda i istoka Azije. Na Havajima je život, kako je ostalo zapisano, tekao u harmoniji sa prirodom, umesto odeće nosile su se suknje od lišća i grudnjaci od kokosa. Svako ostrvo imalo je svog poglavicu, koji je uvek težio proširiva-nju teritorije na druga ostrva pa je dolazilo do krvavih obračuna. Ovakav sistem vladavine zadržao se sve do 1810. godine, kada je kraljica Kamehamena sa Velikog ostrva uspela da ujedini ostrva i održi devetogodišnji mir. Pre Kamehameninog uspeha na ostrva stižu prvi istočnjaci, kapetan Džejms Kuk (James Cook) i Džordž Vankuver (George Vancouver) sa posa-dom. Oduševljeni lepotom ostrva i egzotičnim ostrvljankama, zadržavaju se i dolaze u sukob sa domorocima. Kuk biva ubijen, a Vankuver i posada odnose njegovo telo, ali ostavljaju bo-lesti koje su “pokosile” veliki broj stanovništva.

Jedinstvo ostrva opstalo je do 1819. godine kada Kamehamena

umire, a vlast preuzima njen sin Liholino,

da bi 1820. godine doplovili američki misionari, a kasnije se sve svodi na preuzimanje i prisvajenje ostrva. Vre-menom se broj čistokrvnih Havajaca sve više smanjivao, a mešanjem sa ostalim narodima polako se gubila čista rasa. “Svi koji su dolazili, nisu dono-sili nikakvo dobro, uživali su u ostrvima i iskorišćavali narod. Americi smo zvanično pripojeni 1959. godine, mada smo od 1898. godine bili pod njihovom vlašću. Zabranili su nam da pričamo svoj jezik, deca u školama koja su pričala havajski bila su kažnjavana lepljenjem trake preko usta. Tek 1978. naš jezik olelo opet je postao zvaničan, a deca su ga opet počela učiti u školama od 1987.

u arhipelagu - Velikog ostrva, a priroda mu je podjednako lepa kao na tropskom ostrvu Ka-vaji. Nazivaju ga ostrvom kornjača i zelenih dolina, što je dodatno učvrstilo naš plan. “Iz Srbije ste? Je l’ tamo sada hladno sa snegom?”, radoznalo pita jedna Havajka sa cvetom u kosi, koja nam kasnije govori kako bi volela da ode negde gde ima snega, jer je na Havajima preko cele godine leto. Aerodrom u Kahuluiju izgleda božanstve-no, sa svim tropskim biljkama koje ga krase prosto zadržava turistu. Kahului, najveći grad na ostrvu, spojen je sa gradom Vailuku. Oba gradića prepuna su šoping centara, restorana i prodavnica suvenira, ali bez pravog “aloha duha”. Videvši da smo turisti, momak u džipu bez krova nas poziva da dođemo u njegov hostel, za koji kaže da je prava tropikana i da se u njemu sakupljaju putnici veselog duha. Oseća se toplina među ljudima, čak i oni koji se guraju u autobusima ipak imaju osmeh na licu i stvaraju osećaj dobrodošlice. Noć pada u 19.00h. Egzotični “Banana bungalov” hostel, obavijen drvećem banane i palmama, najbolje je mesto, kako kažu mladi, da u velikom gradu osetite Maui. Jutarnji vazduh u kojem se pre-pliću mirisi okeana, manga i plumerije dugo mi neće izaći iz glave.

aui, septembar. I dalje je leto, svi su nasmejani, palme se lelujaju na povetarcu, stanovnici nose cvetne košulje, osmesi lete kroz vazduh, devojci i meni na

vrat stavljaju venac od cveća lei i sa osmehom govore: “Aloha!” Sleteli smo na havajsko ostrvo Maui usred Tihog okeana, koje sam iz filmova znao po tirkiznoj boji okeana, palmama, plažama, cveću, egzotičnim ostrvljankama i reči aloha koju koriste kao znak pozdrava, ljubavi, dobrodošlice i harmonije. Havajski arhipelag čini osam ostrva: Veliko ostrvo (Big Island), Maui, Molokai, Lanai, Kahoolave (Kahoolawe), Oahu, Kavaji (Kauai) i Nihau (Niihau). Odmah su nam rekli da smo izabrali najlepše ostrvo i ako želimo da osetimo duh Havaja, treba da zgrabimo sve što Maui pruža. Idemo.

Druga strana svetaNakon 24 sata krstarenja nebom i preletanja pola sveta, tu smo, u pedesetoj američkoj državi, oko 13.000 kilometara udaljenoj od Srbije. Za Maui kažu da nije iskomercijalizovan kao Oahu, na kome se nalazi glavni grad države - Honolulu, ima više atrakcija od najvećeg ostrva

MStena u obliku igle u dolini Iao

Foto: Hawaii Tourism Authority / Ron Dahlquist

39TRAVEL MAGAZINE

godine. Nadamo se da ćemo jednom opet biti staro kraljevstvo”, rekao je naš poznanik, čiji su koreni baš sa Mauija. U glavi mi je bila pomisao da je jedina greška ovog naroda bila ta što živi na rajskim ostrvima. Kiša je prestala i sunce je opet izašlo, napu-stili smo ovo istorijsko mesto i uskim krivuda-vim putem, natkrivenim drvećem manga, kre-nuli smo ka kulturnoj prestonici Mauija, prvom glavnom gradu države Havaji i nekadašnjem središtu lova na grbave kitove, najautentičnijem gradiću na ostrvu, Lahaini.

Istorija kroz plemenski plesLahaina je najveće turističko mesto na ostrvu, a ipak je ostala “netaknuta” luksuznim hotelima i zadržala šarm stare havajske prestonice. Ovo bih mesto preporučio svima kao baznu stanicu na Mauiju, najbolju polaznu tačku za obilaske svih atrakcija. Život Lahaine odvija se na pet kilometara dugom šetalištu - ulici Front (Front street), načičkanoj restoranima, galerijama i raznim prodavnicama, u kojima možete kupiti havajske suvenire poput drvenih totema Tikija, šarenih košulja, gitaru ukulele, ili kostim za havajski hula ples, koji se igra u suknji od lišća i grudnjaku od kokosa. Talasi zapljuskuju šetali-šte, ispred svakog restorana nasmejana devojka poziva da isprobamo morske specijalitete, ulični svirači upotpunjuju ugođaj. Koračamo pločnikom prepunim nasmejanih lica, agencije

za turistička putovanja su svuda, svežina izbija iz svake pore ovog mesta. Pri kraju šetališta dolazimo do parka, zastajemo i vidimo da ceo park veličine 150 sa 100 metara čini samo jedno drvo, čije su se grane toliko razgranale, da su napravile dovoljno hlada za ceo park. “Ovo je drvo banjan (banyan tree), zasađeno 1873. godine. Karakteristično je po tome što mu se grane šire i padaju na zemlju da bi iz njih izraslo novo stablo i podiglo ih, kako bi nastavile da se proširuju”, rekao nam je jedan stariji gos-podin kada je video kako posmatramo stablo.

U ovom “jednodrvnom” parku nalazi se zgrada starog suda, u kojoj je smešten muzej posvećen kitovima i lovu na njih. Preko puta trotoara u hladu mango drveta, pored male tezge sedeo je krupni momak sa dletom i čekićem u ruci. Tezga mu je prepuna totema havajskih bogova. “Ovo je porodični biznis, idemo u šumu po drva i onda ovde pred očima turista pravimo toteme Tikija, koji se prave od kada postoji havajska kultura”, priča Hia dok pravi šare na totemu.

KahuluiFoto: Ron Garnett

Ulica Fort u Lahaini je podjednako živa i danju i noćuFoto: Hawaii Tourism Authority / Tor Johnson

TRAVEL MAGAZINE

Destinacije

40

Ovaj gradić je jedan od retkih na ostrvu u kome se neguje noćni život podjednako zani-mljiv ljudima svih godina. “Svake večeri se izvodi tradicionalni hula ples uz pratnju orkestra havajske muzike, obavezno posetite, besplatno je”, govori nam jedna od meštanki, nakon što je primetila kako na ulici čitamo vodič i gledamo kako ćemo da provedemo dan. Šetajući ulicom, turistički agenti pokušavali su da nam prodaju neku od tura, među kojima su: ronjenje, letenje helikopterom, razgledanje koralnih grebena i morskih kornjača, obilasci zaliva delfina, jahanje konja, škola surfovanja, parasejling, večera na brodu uz zalazak sunca, obilazak najvišeg vrha ostrva, poseta kišnim šumama Hane, luau ples koji izvode isključivo Havajci obučeni u nošnje od lišća kao u vreme prvih doseljenika, koji kroz ples, pesmu i muzi-ku predstavljaju istoriju i kulturu naroda.

HulaPraćeni ljubaznošću ljudi na svakom koraku, dolazimo do omanjeg trga sa koga dopiru muzika i aplauz. Duboki zvuk udaraljki doziva prolaznike. Stvorili smo se ispred podijuma na kome se izvodi hula ples. Tamnopute Havajke okićene nošnjama u kojima se nekada “šetalo po ulici”, ponosno su izvodile istorijski ples svog naroda. “Hula je bila religijski obred, koji u pesmama, muzici, pantomimi i plesu u formi dramatične umetnosti pokazuje život idilič-nim, slaveći mitska vremena kada je Bog došao na zemlju kao čovek i žena, i kada su čovek i žena bili Bog. Ona je simbol havajske kulture i podsećanje na nekadašnja vremena, kada se izvodila tokom bitnih dana u istoriji”, rekao je u pauzi izvođenja pesama stariji čovek koji je svirao gitaru ukulele, koju su na Havaje doneli portugalski imigranti. Pored gitare, hula ples uglavnom prate uda-raljke, kao što su bubanj pahu i udaraljke puili, ipu, ipu heke i ‘uli’uli.

Plivanje sa kornjačamaSledećeg dana krenuli smo putem nezaobila-znih peščanih plaža sa crnim, crvenim i belim peskom, koje su najprivlačnije na južnom delu ostrva, kod gradića Makena, gde se nalazi i grad kornjača. Opremljeni opremom za ronjenje, jer se na svakom koraku nalaze korali i morske ribice svih boja, došli smo do Maken-ske plaže sa crnim peskom, na kojoj je u pli-ćaku plivao par ogromnih kornjača dužine od preko metar, izranjajući povremeno da uzmu vazduh i na kratko osunčaju svoj oklop. Na Havajima su kornjače, korali i delfini posebno

Travel Tips Maui VODIČI

Dva vodiča su po meni najbolja za ovo ostrvo. Jedan je izdanje kompa­nije Lonely Planet, “Maui”, a drugi je izdanje kompanije Let’s go, “Hawaii on a budget”, koji obuhva­ta sva ostrva Havajskog arhipelaga, ali daje obilje informacija o Mauiju. Izdanje Lonely Planet­a možete naći u većim knjižarama u Srbiji, dok je drugo izdanje dostupno pre­ko Interneta, ili na samom ostrvu.

POPUSTI Postoji nekoliko kartica koje mogu doneti popuste studentima, kao i svima koji ispunjavaju uslove za njihovo dobijanje. International Student Identity Card (ISIC), Inter- national Teacher Identity Card (ITIC), International Youth Travel Card (IYTC) i International Student Exchange Card (ISEC); sa ovim kar-ticama dobićete razne popuste na ulaznice, smeštaj, hranu i prevoz.

BEZBEDNOSTZa razliku od ostatka SAD, gde su kuće opremljene svakakvim alarmnim sistemima zbog straha od krađa, na Mauiju je veoma niska sto-pa kriminala i ljudi “ne drže katance na vratima”. Kihei je jedini gradić na ostrvu, u kome je, kažu, procenat kri-minala nešto viši od proseka. Za ovo ostrvo se može reći da je bezbedno, ali ne treba “iskušavati” sreću u sitne sate u mračnim delovima naselja.

ZABRANEKao i u ostatku SAD, u svim restoranima i barovima zabra- njeno je pušenje, osim ako za to ne postoje određeni delovi lokala. Saobraćajni propisi su veoma strogi, tako da ne treba ni pomišljati na to da se vozi prebrzo, bez pojasa, ili pod dejstvom alkohola. Alkohol je moguće kupiti jedino ako imate preko 21 godinu.

RADNO VREMEU zavisnosti od broja ljudi koji naseljava-ju neko mesto, radno vreme prodavnica, barova, muzeja i restorana varira. U najvećem broju slučajeva prodavnice su otvorene od 08.00 do 20.00h, dok restorani rade od 08.00 do 22.00 ili 23.00h. Postoji nekoliko barova u većim naseljima koji su otvoreni do 02.00h posle ponoći. Banke, pošte i muzeji otvoreni su od 08.00 do 17.00h, dok su apoteke otvorene od 08.00 do 20.00h.

Plaža sa crvenim peskom u HaniFoto: Ivana Pejović

Drvo banjan u LahainiFoto: Ivana Pejović

Velike kornjače na Makenskoj plažiFoto: Hawaii Tourism Authority / Ron Dahlquist

41TRAVEL MAGAZINE

42 TRAVEL MAGAZINE

zaštićeni i svima koji ih diraju sledi novčana kazna. Kako je plivanje naravno dozvoljeno, uleteli smo u topli okean i plivali sa kornjača-ma, kojima su društvo pravile havajske nacio-nalne ribice po imenu humuhumunukunuku apua’a i mnoštvo raznobojnih stvorenja. Sav taj svet i osećaj plivanja kroz morski saobra-ćaj predstavlja neponovljivo iskustvo. Grad kornjača je udaljen nekoliko stotina metara od obale, a taj deo je najveće stanište morskih kornjača u arhipelagu. Kornjače su otplovile, a mi smo otišli u Lahainu, kojoj smo se tokom mesec dana boravka uvek rado vraćali. Laha-ina nas je iz dana u dan sve više “kupovala”, a narednog dana nas je za vreme ručka “kupio” papagaj koji je sleteo tik pored tanjira i čekao svoj deo kolača.

HanaIskustvo bez kojeg se ne sme otići sa Mauija je obilazak kišnih šuma Hane, koja se nalazi u zapadnom delu ostrva. Postoji havajska šala za turiste, koji često po povratku budu pitani da li su preživeli put do Hane, jer put na severu, dug 80 kilometara, od Kahuluija do Hane čini 617 krivina i 54 kamena mosta koji daju šmek kao iz avanturističkih filmova, a svakako mogu da izazovu vrtoglavicu. Do šuma se takođe može doći i južnim delom ostrva, koji je skoro nenaseljen i deo puta nije kompletno asfaltiran. Putujući sa otvorenim prozorima, tokom celog puta u kola su nam “uletali” razni mirisi biljaka sa desne i okeana sa leve strane. Ono što daje vrhunski ugođaj ovom putu su grmovi, pa i šume bambusa pored puta i desetine vodopada koje su najavljivali okupljeni turisti. Ukoliko

ste zagriženi za fotografisanje, ovaj put će umesto tri, trajati šest sati, jer se na svakom koraku može naći zanimljiv detalj koji mami objektiv fotoaparata. Put prate kilometri i kilometri prirodnih oaza, plaža, uvala, vodopada i sve to nam je konstantno držalo osmeh na licu. Krenuli smo i nigde nismo žurili, što je preporuka, a toliko stvari je govorilo da zastanemo, da smo se prepuštali trenuci-ma. Jedinstveni put nosio je sa sobom i obilje voćnih štandova na kojima se prodavalo čak šest vrsta banana, mango, kokos, papaja, pitaja (dragon fruit), karambola (star fruit), hleb od banana...

“Možete probati bananu sa ukusom jabuke, jagode, slodoled bananu, kubansku crvenu ba-nanu, krompir bananu i verovatno vama jedino poznatu, žutu bananu”, iza jednog od štandova

stajao je momak iz Kalifornije, koji je došao na Havaje kako bi našao svoj mir. Kupili smo banane, koje su duplo, a možda i tri puta manje od žutih banana i kokos. Na naše pitanje kako da otvorimo kokos, uz smeh i mačetu demonstrirano nam je uputstvo. Nastavili smo putem

koji pravi slalom, tik uz litice dodirujući more. Na ovom putu sve je atrakcija, a jedna od poznatijih je ogromna botanička bašta Rajski

Izranjajući iz okea-na, prvi zraci pozva-li su nas da vidimo jednu od divota koje se na ovoj stra-ni ostrva dešavaju svakodnevno

Vodopad Vaimoku visok je 122 metraFoto: Ivana Pejović

Nacionalni park HaleakalaFoto: Hawaii Tourism Authority / Ron Dahlquist

Luka u LahainiFoto: Hawaii Tourism Authority / Tor Johnson

Destinacije

43TRAVEL MAGAZINE

Travel Tips Maui KUHINJA

Većina jela je kombinacija nekoliko kultura i odlikuju ih tipični ostrvski sastojci. Najpoznatiji obrok je plejt lanč (plate lunch), koji se može naći na celom ostrvu, a uglavnom podrazumeva dve kugle pirinča, makaroni salatu i meso. Havajska kuhinja rezultat je velikog uticaja kineske, japanske i polinežanske kuhinje, a jedan od tipičnih sosova je terijaki (teriyaki), koji je uz soja sos glavni dodatak jelima. Na trpezi se, takođe, neizostavno nalaze i korejska rebarca, filipinski adobo i kineska piletina sa soja sosom. Saimin je supa sa rezancima koja je nastala na Havajima, a još jedno autentično jelo je poi, napravljeno od korena biljke taro, slatkastog ukusa. Najpoznatiji dezert je “obrijani led” (shaved ice), koji ima ukus vodenastog sladoleda.

RAZNONa putu do tropskih šuma Hane obavezno zastanite na nekom od štandova voća. Prodavci će na vašu želju demonstrirati tradicionalni način pijenja kokosovog mleka, do kog dolaze sečenjem oraha mačetom. Pre zalaska sunca, koji počinje oko 18.00 časova, gledajte da se nađete na Kaanapali plaži (Kaanapali Beach), odakle posmatranje zalaska pruža najbolji užitak.

ZABAVAZabava na Mauiju počinje već oko 18.00 časova, kada se u nekoliko mesta na ostrvu (Lahaina, Kaanapali, Kahului, Vailuku, Makena), izvode tradicionalni plesovi poput hule, luaua ili Tahiti plesa. Ove plesove prate zvuci polinežanskih perku-sija, a uvek je dominantan gitarista, koji svira klasičnu ili ukulele gitaru. Za one koji vole da ostanu u gradu do sitnih sati, na raspolaganju su pabovi koji se zatvaraju u 02.00h ujutro.

ŠOPINGVećina šoping centara i prodavnica sa su-venirima smešteni su u Kahuluiju, Vailuku, Lahaini, Kiheiju i Makeni. U ovim gradićima se treba dobro potruditi da bi se našli suve-niri koji su napravljeni baš na Havajima, a to ćete prepoznati upravo po Havajcima koji ih prodaju. Najzanimljivije unikate poput to-tema, nakita, slika ili instrumenata, pronaći ćete na ulici, pored puta ili ispred kuća gde lokalci izlažu svoje rukotvorine. Suveniri napravljeni na Mauiju uvek su skuplji od suvenira iz Kine, ali njihova upečatljivost i kulturna vrednost ne bi trebalo dugo da vas kolebaju. Bez totema Tikija, gitare ukulele, hula kostima ili havajske cvetne košulje ne napuštajte ovo ostrvo.

REKREACIJA Na Havajima caruju vodeni sporto-vi. Upravo ovde se nalaze najbolje lokacije na svetu za surfovanje, a o tome govore brojna takmičenja preko zime, kada su i talasi naj-veći. Pored surfovanja, veoma su popularni ronjenje i gnjuranje koji će omogućiti uživanje u prelepom morskom svetu. Ako ovi sportovi nisu za vas, možete se upustiti u vožnju kajaka, kanua, ili se zaputiti ka nekoj od mnogobrojnih planinarskih staza. Za rekreaciju postoji nekoliko fitnes centara, kao i mnogobrojna igrališta za odbojku, fudbal i košarku na otvorenom.

vrt (Garden of Eden). Kako smo saznali, bašta je vlasništvo jednog pejzažnog arhitekte, koji je na nekoliko hektara uspeo da smesti preko 500 vrsta biljaka, a poseban utisak ostavili su paunovi koji se svakom nameštaju za slikanje i ogromni papagaji are koji rado sleću turistima na ramena. Dok smo čekali neko novo čudo, iza jedne od krivina otkrila nam se duga plaža koju su okupirali surferi. Severna obala ostrva najbolje je mesto za gledanje bravura surf maj-stora. Posle šest sati oduševljenja i konstantnog uzdisanja, stigli smo do čuvene Hane, ljupkog gradića sa svega 800 stanovnika, uglavnom Havajaca. Pre ulaska u gradić, sa leve strane nalazi se nacionalni park Vai’anapanapa, sa skrivenom plažom sa crnim peskom, koji se tog dana presijavao na suncu. Ukoliko ste kamperskog duha, u ovom parku moguće je razapnuti šator ili iznajmiti drvene kabine. Šetajući parkom razmišljali smo šta se krije na vrhu ostrva kada je ovde toliko lepo. Vegeta-cija sigurno nije takva, ali šta krije vrh? Do odgovora na ovo pitanje ostao je još čitav dan i brojna mesta koje treba obići u okolini Hane. Nedaleko od plaže sa crnim peskom nalazila se konkurentska plaža sa crvenim peskom, koja je toliko uvučena i sakrivena od turista, da je do nje potrebno “planinariti”, uz podrobno raspitivanje kod lokalnog stanovništva. Iznad nje su kao suncobran stajale crvene litice, bilo je malo kupača, a strma staza koja dovde vodi verovatno je jedan od razloga za to. Kiša, koja je na ovom delu ostrva svakodnevna, poterala nas je ka kampu Oheo Galč (Oheo Gulch), koji se nalazi 15 kilometara južno od Hane u podnožju nacionalnog parka Haleakala. Stigavši nakon što je noć već uveliko pala, nismo mogli ni da naslutimo šta čuva ovaj dragulj. Ujutru, neko-liko minuta posle šest sati, u šatore smeštene u parku počelo je da ulazi sunce. Izranjajući iz okeana, prvi zraci pozvali su nas da vidimo jednu od divota koje se na ovoj strani ostrva dešavaju svakodnevno. Prelep prizor, vredan svakog sekunda, pripremio nas je za pešačenje uz planinarsku stazu Pipivai (Pipiwai trail), koja vodi do Vaimoku vodopada, najvećeg na ostrvu. “Do vodopada i nazad ima oko šest kilome-tara, kada odete jednom vratićete se opet i opet, jer je neverovatan”, uputio nas je nasmejani rendžer Haleakala parka. Staza prati potok isprepletan lijanama i gu-stim rastinjem, koji je, što smo dalje odmicali, postajao sve brži. Šetajući pored staze, nalazili smo razno voće, od guave do manga, zvuk divljine nas je vukao, kao i neverovatna priroda. Ispred gvozdenog mosta, kao kapija stajalo je

Makenska plaža je prepoznatljiva po crnom peskuFoto: Hawaii Tourism Authority / Tor Johnson

Veliki broj parova dolazi na vrh Haleakale da bi posmatrao zalazak suncaFoto: Ivana Pejović

Jedan od brojnih vodopada u HaniFoto: Hawaii Tourism Authority / Tor Johnson

44 TRAVEL MAGAZINE

drvo banjan, nešto manje i mlađe nego ono u Lahaini, koje kao da je bilo granica između šume voća i šume bambusa u koju smo ušli. Dugački preko 30 metara, bambusi su vijugali i sudarali se, praveći zvuk poput nekog orkestra udaraljki. Šuma bambusa (Bamboo forest) uskoro je prestala i pred nama se stvorio div visok 122 metra, najpitoreskniji prizor koji sam video na ostrvu, Vaimoku vodopad. Prštanje vode, veličina i harmonija prirode bili su tu, pred nama. Vratili smo se posle sat vremena divljenja i otišli u čeda ovog vodopada, sedam prirodnih bazena, koje vodom snabdeva Vaimo-ku. Najkreativnija od svih, priroda, učinila je ovo mesto zaista nezaboravnim.

Prelivanje zrakaNova čuda prirode su nas dozivala i krenuli smo ka jednom od simbola Mauija, vulkanu Haleakala, što na havajskom znači “Kuća izlazećeg sunca”. Do kratera koji se nalazi na visini od 3.055 metara, krenuli smo južnom obalom, koja nakon tropskih šuma izgleda kao pustinja. Za krater kažu da je najbolje vreme da ga posetite: ili rano ujutru i posmatrate izlazak sunca koji izgleda kao razlivanje boja

na slikarskom platnu, ili predveče i uživate u pogledu na najlepši zalazak sunca. Kako smo se približavali vrhu, vegetacija je iz tropske prešla u pustinjsku. Probijajući se kroz bele oblake, pred nama su se pružale vulkanske stene, sve je postajalo pusto, a temperatura se snižavala. Grupice onih koji željno iščekuju zalazak već su se okupile na vrhu, tačno na mestu na kome je nekad izbijala lava. Krater Haleakala najveći je ugašeni krater vulkana na svetu, a još davno pisac Mark Tven (Mark Twain) za njega je rekao da je toliko velik, da u njega može da stane ceo Menhetn.

“Da ima ravno dno, bio bi sjajno mesto za grad kao što je London. Krater vulkana Vezuv je “skromna rupa” u poređenju sa njim”, opisao je Tven ovaj krater obima 34 kilometra. Ogromna površina išarana je linijama, koje predstavljaju reke kojima je nekada lava tekla, valjala kamenje i formirala dine. Na vrhu raste svega nekoliko endemskih biljaka, a najupe-čatljivija je srebrni mač (haleakala silver-sword), biljka koja uspeva isključivo u krateru Haleakala i ne može se naći nigde drugde u svetu. Srebrni mač cveta samo jednom u 10-15 godina, veličanstveni stub cvetova boje trule

Ljubavno gnezdo grbavih kitovaNajveća ostrvska atrakcija, a i jeste velika, jesu grbavi kitovi kojima su Havajska ostrva zimsko utoči-šte, gde se okupljaju, pare i prepuštaju strujama Pacifika. Ove najveće životinje na svetu, tokom zime naseljavaju kanal Auau koji se nalazi između ostrva Mauija i Lanaji. Na našem putovanju ka ostrvcetu Molokini, predstavnici Fondacije za zaštitu kitova (Pacific Whale Foundation) rekli su nam da ovi divovi mogu dostići težinu do 40 tona i da je osećaj kada jedan od njih izroni pored broda, a pritom je često veći do njega, zastrašujuće uzbudljiv. “Dolaskom kitova sredinom novembra počinje turistička sezona, koja traje sve do maja, kada kitovi plove ka hladnijim obalama Kanade, Aljaske i Rusije. Kada idu u razgledanje, turisti, osmehujući se, uglavnom kažu da su kitovi izabrali najbolje mesto za zimovanje, na 25 stepeni, kolika je prosečna temperatura tokom cele godine”, priča vodič iz Fondacije za zaštitu kitova.

Kajtsurfing je omiljena zanimacija na plaži HokipaFoto: Hawaii Tourism Authority / Ron Dahlquist

Vodopad u okolini Oheo GalčaFoto: Hawaii Tourism Authority / Ron Dahlquist

Rajski vrt na putu do HaneFoto: Ivana Pejović

Destinacije

višnje naraste do visine odraslog čoveka. Posle cvetanja i formiranja ploda biljka ugine, a od nje ostane samo kostur. Nekoliko minuta posle 18 časova, sunce je počelo da zalazi. Nekoliko stotina ljudi gledalo je prelivanje boja, zalazak koji se za 15 minuta, koliko traje, usadi duboko u sećanja. Mešanje narandža-ste, crvene, ljubičaste, oblaci opijeni bojama, nebeski ples, pogled se pružao i na susedna ostrva Lanai, Molakai i Veliko ostrvo. Nebo je gorelo, a mi smo krenuli niz padine koje su postale crvene od boja koje su se presijavale. Noć je pala i dan je bio završen na najlepši način. Silazeći sa planine, poželeo sam da su taj prizor videli svi ljudi ovoga sveta, jer je svakako nešto što bi svima ulepšalo dan, mesec, život, san...

U kući delfinaProbuđeni pod utiskom veličanstvenog prizora, zaljuljali smo se na talasima Pacifika. Jedan od velikog broja brodića zaputio se ka ostrvcetu Molokini, za koje kažu da je jedno od deset najboljih mesta na svetu za ronjenje i posmatranje morskog sveta. Molokini pred-stavlja potopljeni krater vulkana koji viri svega desetak metara iznad vode, a nalazi se na pet kilometara od Mauija. Brodovi prepuni turista sa maskama i bocama na leđima pristizali su ka Molokiniju. “Imate dva sata da uživate u nečijem svetu, očaraće vas, ali poštujte njihovu idilu”, jedan od instruktora ronjenja najavio je život u okeanu.

Carstvo koralnih grebena, stanište hiljada ribica, rakova, jegulja, morskih zvezda i ježeva i sve to na jednom mestu i u milion boja. Osećaj je divan. Kažu da je roniti na Havajima, sa raznobojnim stvorenjima, poput razgledanja bašte najdivnijih cvetova. Druženje pod vodom

proletelo je za tren i beli brodić išaran plavim natpisima krenuo je ka zalivu ostrva Lanai, koji je najveće stanište spiner delfina (spinner dolphin). “Uskoro će jata delfina da prave piruete ispred broda samo za vas - prava predstava na vodi”, samo što je ovo izgovorio

jedan od vodiča, mama i mladunče delfina pozdravili su nas perajima. Naš kapetan pratio ih je kao da je znao da će nas dovesti do jata. Desetine peraja najednom su isplovile ispred broda utrkujući se sa motorom našeg plovila. Bili su svuda, skakali pred našim očima, pozirali za fotoaparate, sav taj performans činio se nestvarnim. Bili smo u kući delfina i mogu reći, baš su nas lepo primili. Vetar je počinjao da uzburkava vodu i rastajući se od delfina krenuli smo ka Mauiju. Našem putovanju približavao se kraj, a osećaj oduševljenja postajao je sve jači. Još nekoliko dana proveli smo u Lahaini šetajući ulicama čarobnog grada. Došao je kraj našem odmoru, avanturi i nekom drugačijem svetu, kojem bismo želeli opet jednom da se vratimo. Nakon ulaska u avion, u glavi su mi odzvanjale reči Elvisa Prislija koje je izgovorio nakon što je posetio Havaje: “Snovi se ostvaruju na plavim Havajima”.

Srebrni mač cveta samo jednom u 10-15 godina, veličan-stveni stub cveto-va boje trule višnje naraste do visine odraslog čoveka

Srebrni mač raste samo u krateru HaleakalaFoto: Hawaii Tourism Japan

45TRAVEL MAGAZINE

o dokumentaciji koja vam je potrebna, kao i online formular koji popunjavate i štampate. Formular sadrži bar kod, tako da je procedura kada dođete u samu ambasadu ubrzana. Istog dana kada aplicirate za vizu, saznajete i da li vam je viza odobrena ili ne, a svoj pasoš podiže-te sledećeg dana. Američka ambasada se nalazi u ulici Kneza Miloša 50, a više informacija možete pronaći na sajtu ambasade www.belgrade.usembassy.gov. Najbliža diplomatska predstavništva su u Vašingtonu, Njujorku i Čikagu. Više informacija na www.serbiaembusa.org, www.serbiaconsulatenyc.com ili www.scgchicago.org

klimaMaui ima najsavršeniju klimu od svih ostrva u arhipelagu. Klima je prava trop-ska, a tokom cele godine temperatura se kreće u proseku od oko 25 stepeni i varira do 2-3 stepena u zavisnosti od meseca. Sezona traje tokom cele godine, a najkrcatije je od oktobra do maja, jer u to vreme kitovi naseljavaju zaliv pored ostrva.

vremenska razlika GMT -10. Srbija u odnosu na Havaje žuri 11 sati, što znači da kada je tamo 21.00h, kod nas je 10.00h ujutro narednog dana. Postoji letnje i zimsko računanje vremena.

jezikZvanični jezici koji se koriste na Mauiju, kao i na ostalim havajskim ostrvima su havajski, odnosno olelo, i engleski. Takođe postoji i havajski engleski - pidžin (Pidgin), koji uglavnom koriste starosede-oci, pored olela.

medicinske normeJedina preporuka za one koji dolaze na Maui, a seksualno su aktivni, je da prime vakcinu protiv hepatitisa B, mada je on izuzetno redak na Mauiju. Sa sobom treba poneti neophodne lekove, ali ukoliko to

ne uradite, na raspolaganju vam je veliki broj dobro snabdevenih apoteka. Gradska voda je ispravna za piće i nije potrebno ku-povati flaširanu, mada ne pokušavajte da pijete vodu ispod nekog vodopada, jer se ne zna šta priroda nosi. Takođe, bez straha možete kupovati voće na štandovima pored puta i hranu na ulicama.

novacZvanična valuta je dolar, koji trenutno iznosi oko 69 dinara. Ukoliko ste na put krenuli sa eurima, možete ih zameniti u menjačnicama ili bankama, ali ne krećite sa dinarima u novčaniku.

struja120 V, 60 Hz. Neophodna je upotreba adaptera, jer utičnice nisu po evropskom standardu. Adaptere možete dobiti u hotelima, ili kupiti u nekoj od radnji.

smeštajNa Mauiju dominiraju hoteli i privatan smeštaj. Hoteli su uglavnom visoke kategorije, ali mogu se naći i skromniji hoteli za mnogo manje novca. Ukoliko se opredelite za privatni smeštaj, morate se raspitati u mestu u kome želite da odsednete. Rezervacija unapred je skoro nemoguća, jer ljudi koji izdaju sobe uglavnom nemaju svoje Internet prezentacije. Ukoliko ste sa sobom poneli avanturistički duh i šatore, možete izvaditi dozvolu za kampovanje u gradu Vailuku i spavati za 10 dolara u bilo kom kampu na ostrvu. Kampovanje na gradskim plažama nije dozvoljeno, pa morate pronaći neku od divljih plaža. Cene smeštaja kreću se od 25 dolara za prenoćište u hostelu, preko 75 dolara za B&B, do preko 300 dolara za prenoćište u luksuznom hotelu. Smeštaj je najsku-plji u periodu od novembra do aprila, a više informacija možete dobiti na www.mauiinformationguide.com, www.Maui-Vacation-Rentals.com, www.maui.net

geografski položajMaui je jedno od osam glavnih ostrva Ha-vajskog arhipelaga. Havaji su pedeseta i poslednja država koje je ušla u sastav Sjedinjenih Američkih Država. Nalaze se u centru Tihog okeana i udaljeni su oko 4.000 kilometara od zapadne obale Severne Amerike i oko 6.000 kilometara od Japana. Havaji predstavljaju najduži ostrvski lanac na svetu.

populacijaČitav Havajski arhipelag broji oko 1.300.000 stanovnika, od kojih četvrtina živi u glavnom gradu Honolulu. Na ostrvu Maui živi oko 120.000 ljudi, koji su uglav-nom naseljeni na zapadnoj strani ostrva.

kako stići do...Iz Beograda do Mauija možete leteti na više načina. Primera radi, iz Beograda avion Jat Airways-a svakoga dana u 10.30 leti za London i sleće u 12.40. Putovanje se nastavlja u 15.35, letom British Airways-a ka Las Vegasu, u koji se stiže u 18.25 po lokalnom vremenu. Iz Las Vega-sa kompanija Hawaiian Airlines ima let za Honolulu u 02.30. Sleće u 06.40, a istom kompanijom putovanje se nastavlja u 07.55, da bi se na Maui stiglo u 08.32 po lokalnom vremenu. Cena povratne karte je od 824 eura, plus oko 370 eura za takse i dodatke.

dokumentaZa odlazak na Maui potrebna je viza SAD, koju možete dobiti u ambasadi SAD u Beogradu. Procedura za njeno dobijanje sastoji se iz više koraka: prvo se zakazuje termin, kupovinom PIN koda u Raiffeisen banci (10 dolara u dinarskoj protiv-vrednosti) i pozivom na broj telefona za zakazivanje: 011 305 0550, svakog radnog dana u periodu od 09.00 do 18.00h. Nakon toga, potrebno je uplatiti dodatnih 131 dolar (takođe u Raiffeisen banci u dinarskoj protivvrednosti), koliko košta američka neuseljenička viza. Na sajtu ambasade možete naći informacije

informacijeTuristički informativni centri postoje u svim naseljenim mestima. Osoblje u cvet-nim košuljama pružiće vam sve potrebne informacije, a u centrima možete uzeti obilje brošura, mapa i turističkih vodiča. Više informacija na www.mauinfo.com ili www.mauiinformationguide.com

telefoniranje i internetUkoliko zovete Havaje: pozivni broj je (00)1, zatim birate željeni broj, a cena poziva za minut razgovora je oko 44 dinara. Ukoliko planirate da sa Mauija zovete Srbiju, najjeftinije rešenje je kupovina neke od telefonskih kartica, a više informacija o njima možete dobiti na www.callingcards.com. Ukoliko pozivate Srbiju: potrebno je prvo birati 00 kao izlaz iz zemlje, 381 pozivni za Srbiju, zatim pozivni broj za grad bez početne nule, a onda broj korisnika. Takođe, moguća je usluga pozivanja na račun pozvanog (co-llect call), pozivanjem broja 02482. Veliki broj hotela i kompanija ima besplatan broj koji možete pozvati samo iz Amerike. Ukoliko želite da kupite telefon koji ćete koristiti samo za vreme putovanja, najbo-lje je da kupite neki od mobilnih paketa u supermarketima. Sva tri naša operatera imaju potpisane ugovore o korišćenju roaminga sa pojedinim operaterima na Havajima. Pristup bežičnom Internetu moguć je u većem broju kafića i u tržnim centrima. SOS poziv za policiju, hitnu pomoć i vatrogasce je 911.

kako se kretatiNajbolji način da proputujete ostrvo je iznajmljivanje kola, što možete uraditi rezervacijom preko Interneta, ili na samom aerodromu, gde većina rent-a-car agencija ima svoja predstavništva. Gradski auto-busi pokrivaju samo deo ostrva i prevoz u jednom pravcu košta jedan dolar. Na Mauiju postoji veliki broj taksi udruženja, a najsigurnija su žuta taksi vozila. Na Mauiju se vozi desnom stranom.

InfoMauiProdavnica totema ručno napravljenih na Havajima

Foto: Ivana Pejović

46 TRAVEL MAGAZINE