Aleksandar Čotrić

Rođen je 1966. godine u Loznici. Od 1984. godine objavljuje aforizme u "NIN"-u,

"Politici", "Novostima", "Danasu", "Književnoj reči", "Studen-tu", "NON"-u, "Dugi", "Beogradskim novinama", "Vremenu", "Ošišanom ježu", "Mladosti" i drugim novinama i časopisima. Svoje aforizme čitao je u autorskim emisijama na radio stanicama "Studio B" i "Radio indeks".

U "Srpskoj reči" je od 1992. do 2005. godine redovno ispisivao kolumnu "Peta kolona", na dve novinske stranice. Nije prestajao da piše ni za vreme pritisaka, represije i ratova. U "Petoj koloni" objavio je više od 60 hiljada aforizama i satiričnih komentara. Retkost je u srpskoj štampi da jedna autorska kolumna traje 13 godina. Aforizmi iz ove rubrike

prenošeni su u beogradskoj "Našoj Borbi", novosadskom "Mađar sou", skopskom "Ostenu", splitskom "Feralu", banjalučkom "Reporteru", ljubljanskoj "Tribuni", zagre-bačkom "Danasu", sarajevskoj "Nedjelji" i drugim listovima.

Objavio je knjige aforizama: Daćemo mi vama demokratiju (Književna omladina Srbije, Beograd, 1993.

godine, drugo izdanje 1995, Srpska reč), Peta kolona (Srpska reč, 1997. godine), Nedozvoljene misli (Srpska reč, 2000. godine) i Kratki rezovi (Srpska reč, 2004.). Godine 1993. "Daćemo mi vama demokratiju" proglašena je za najbolju knjigu

afo-rizama u Srbiji i nagrađena priznanjem "Radoje Domanović", Udruženja književnika Srbije. Knjigu satiričnih priča "Obeležene priče" Aleksandar Čotrić objavio je 2006. godine i za priče iz ove knjige dobio je nagrade "Radoje Domanović", "Milivoje Ilić" i "Jovan Hadži-Kostić". Pored ostalih nagrada, dobitnik je priznanja "Dragiša Kašiković", "Vibova nagrada", "Zlatna kaciga", "Živojin Pavlović Žikišon" i godišnje nagrade sati-ričnog lista "Ošišani jež" – "Braća Ormai".

Zastupljen je u antologijama i panoramama satire koje su objavljene u Srbiji, Rusiji, Austriji, Meksiku, Nemačkoj i Bugarskoj.

Prevođen je na engleski, poljski, nemački, francuski, slovenački, mađarski, rumunski, španski, makedonski, ruski, albanski, slovački i bugarski jezik.

O njegovoj satiri pisali su, pored ostalih, Aleksandar Baljak, Ljiljana Šop, dr Mirjana Matarić (Njujork), prof. dr Alisa Kulihova (Slovačka), Rastko Zakić, Milovan Vitezović, Milan Beštić, dr Slobodan Simić, akademik Nikola Milošević, prof. dr Ratko Božović, dr Jovica Stojanović, Predrag Marković, mr Radovan Kalabić, prof. dr Miroslav Egerić, Vita Teofilović, Milo Dor (Austrija) i Mirko Mlakar (Hrvatska).

Gostovao je na književnim večerima i u Parizu, Londonu, Temišvaru, Beču, Pečuju, Banjaluci, Rijeci, Bijeljini i Vukovaru.

1

Redovni je saradnik elektronskog satiričnika "Etna", humorističko-satiričnog časopisa "Nosorog" iz Banjaluke, "Užičke nedelje" i satiričnih rubrika "Satirikon" u "Politici" i "Trn" u Novostima".

Pripadnik je Beogradskog aforističkog kruga i član je Udruženja književnika Srbije.

Živi i radi u Beogradu. Državni je sekretar u Ministarstvu za dijasporu Republike Srbije.

Divim se Turcima. Trebalo je sa nama Srbima izdržati punih pet vekova.

*

A da smo ostali pod Turcima, danas bismo i mi bili deo Evrope.

*

Nijednog trenutka nismo se mirili sa turskom okupacijom. Stalno smo guslali.

IZRAZ UBOJITOG GNEVA Aleksandar Čotrić spada u najreprezentativnije i najagilnije autore po mnogo čemu, i s

pravom, čuvenog Beogradskog aforističarskog kruga. Knjiga Daćemo mi vama demokratiju pravi je izraz sažetog, kritičkog, ubojitog gneva, s jedne strane mladalački iskrenog i nekonformi-stičkog, a s druge zrelog i doživljenog kao lično i opšte iskustvo, u vremenu najtežih državnih, političkih, ideoloških, socijalnih i moralnih lomova u istoriji našeg naroda.

Čotrićevi aforizmi su koncizne konstatacije koje u drugom delu (najčešće drugoj rečenici) dobijaju duhovito razrešenje bilo ironijskim obrtom, značenjskim pomeranjem ka najmanje dvoz-načnosti a često višeznačju, i upravo u tom "poentiranju" sadržana je osnovna snaga i humorna leporta ovih aforizama. Od onih oslonjenih na priču iz naše haotične političke svakodnevice do onih trajne, univerzalne vrednosti, koji su po prirodi stvari i najvredniji i koji se pamte kao srž istine o ljudskim naravima i svetu koji nas okružuje.

(Ljiljana Šop u recenziji za drugo izdanje knjige "Daćemo mi vama demokratiju", "Srpska reč", Beograd, 1995. godine)

2

Mene i mog komšiju samo smrt može da razdvoji. Zato sam ga i ubio.

*

Srušili su nam krovove na kućama. Da i nas jednom sunce ogreje.

*

Bio sam i u ustašama i u četnicima. Ja sam po opredeljenju Jugosloven.

*

Mi čvrsto stojimo na braniku otadžbine. Samo branik stalno pomeramo.

*

Naši generali su izuzetak. Oni ni posle bitke nisu pametni.

*

Sve smo ih pobili, a mogli su i gore da prođu. *

Nisam srećan što je komšiji crkla krava. Pouzdano znam da ima farmu goveda.

BUNTOVNIK S RAZLOGOM

Satiričar Aleksandar Čotrić istovremeno je i lovac na paradokse, i buntovnik s razlogom, i fajter koji ne zna za patos.

On ništa ne prepušta sudu istorije. Optužuje, sudi i presuđuje sam, i to odmah, na licu mesta, po kratkom postupku, kako vrsnom aforističaru i dolikuje.

Knjiga aforizama "Peta kolona" je krajnje originalno svedočanstvo o jednom neautentič-nom vremenu. Svojim jetkim, ali istovremeno i poetskim minijaturama autor na maestralan način razotkriva brojne apsurdnosti i paradoksalnosti naše tragične svakodnevice.

(Aleksandar Baljak u recenziji za knjigu "Peta kolona", "Srpska reč", Beograd, 1997. godine)

3

Danas sam jeo. To je moj utisak nedelje.

*

Vi biste opet da jedete. Nije svaki dan Božić.

*

Ja imam velike ambicije. Da doručkujem, ručam i večeram.

*

Marš gladnih je propao. Nisu mogli da se drže na nogama.

*

U Srbiji je sve manje ljudi koji traže posao. Svesni su da ga neće naći.

*

Umesto proizvoda, naše fabrike na tržište izbacuju radnike.

*

Poslužili su ih hlebom i solju. Srbi su pred goste uvek iznosili sve što imaju u kući.

*

Kupio sam pet glavica kupusa. I tako sam napunio potrošačku korpu.

*

Ima pas za šta da nas ujede. On voli koske.

*

Kod nas se dobro živi. Od mnogih možete čuti:

Dobro je, živ sam!

4

REČ NA DODELI VIBOVE NAGRADE

Saopštenje žirija biće kratko i jasno, kako već dolikuje nagradi koja nosi ime velikog majstora kratke literarne forme, Vlade Bulatovića Viba.

Njegova oštroumna jezgrovitost krasila je stranice Politike relativno kratko, jer je Vib prebrzo potrošio život, ali dovoljno dugo da obeleži i istoriju lista i istoriju naše satire.

Politika mu se odužuje dostojno, dodeljujući godišnju nagradu njegovog imena aforis-tičarima mlađe generacije, koji slede Vibov trag u srpskoj književnosti.

Dosadašnji dobitnici nagrade bili su: Goran Gaćeša, Zoran S. Stanojević, Tomislav Mar-ković, Vladan Sokić, Dragan Ognjanović, Aleksandar Novaković, Ninus Nestorović i Slobodan Simić, a posebnu nagradu za životno delo dobio je nedavno preminuli Vuk Gligorijević.

Na završnoj sesiji žirija za Vibovu nagradu Politike, održanoj 25. decembra 2002. godine, žiri u sastavu: predsednik Aleksandar Baljak, i članovi: Rastko Zakić, Zeferino Grasi, Momčilo Mihajlović i Vladimir Jovićević Jov, jednoglasno je doneo odluku da najprestižnije priznanje u oblasti satire za 2002. godinu dobije satiričar iz Beograda Aleksandar Čotrić. U najužem izboru bili su još i Aleksandar Mijalković i Ivko Mihajlović.

U obrazloženju odluke žirija naglašava se da je Aleksandar Čotrić hrabro i duhovito svedočio o teškom vremenu koje je dovelo u pitanje sam naš opstanak. Hvatajući se u koštac s dnevnim problemima i univerzalnim temama, provokativnim i međusobno prožetim i inspira-tivnim, objavio je tri sjajne zbirke aforizama: Daćemo mi vama demokratiju, Peta kolona i Nedozvoljene misli, koje su ga uvrstile u sam vrh srpske satire, a samim tim i u vrh savremene srpske književnosti.

Čestitamo dobitniku, a satiri i satiričarima predviđamo još bolje dane!

(Rastko Zakić, mart 2003. godine)

Srbi su narod sa dugim pamćenjem. Sećaju se i kada su poslednji put jeli.

*

Ja sam finansijski genije. Preživljavam bez para.

*

Prosvetni radnici koji gladuju, trebalo bi da se stide. Kakav su oni primer mladim generacijama?!

*

Nije istina da misle samo na sebe. Obezbedili su i svoje unuke.

5

POLITIČKI AFORIZAM

Drznuo se, evo, još jednom "čuveni petokolonaš, strani plaćenik i domaći izdajnik", poz-

nat pod imenom Aleksandar Čotrić da objavi drugu knjigu. Naslov je pravi: "Peta kolona". Zna se šta ovaj eksponent "sila mraka i bezumlja" može da napiše. Njemu ništa nije sveto. Ni "mirovna politika", ni "društvo blagostanja", pa čak ni naš Predsednik. Pored tolikih uspeha koje ostva-rujemo na svim planovima, Čotrić bi da se bavi političkim aforizmom. Ironija, humor, satira, sarkazam... sve su to stilske magle, da bi se reklo ono što se ne sme. Duhovni otac Čotrićev živeo je hiljadama milja odavde. Zvao se Dragiša Kašiković. Kad bi znao kakva su mu deca u Srbiji, možda bi i poželeo da bar na čas svrati u ovu našu "Stradiju".

(Mr Radovan Kalabić u recenziji za knjigu "Peta kolona", "Srpska reč", Beograd, 1997. godina)

U Srbiji svi žive dobro. Osim onih koji ne žive dobro.

Kada su čuli da je izlaz u radu, svi su izašli. *

Narod nema šta da traži na ulici. Kontejneri su potpuno ispražnjeni.

*

Živimo kao antički bogovi. Goli smo i bosi.

*

Radnici su stupili u generalni štrajk, ali to se ni najmanje nije odrazilo na proizvodnju u našoj zemlji.

*

Najnovije poskupljenje građani neće osetiti. Ni do sada nisu ništa kupovali.

*

Počinju prolećni radovi. Ustaće kuka i motika!

6

MAJSTOR KRATKE FORME

Svojim oštrim i nadasve duhovitim aforizmima Aleksandar Čotrić se već deceniju i po žestoko obračunava sa svim onim što nas sputava, unižava i razara. Reklo bi se da nema ozbiljnog društvenog pitanja kojim se nije pozabavio, kao što, verovatno, nema ni mete koju svojim satiričnim strelicama nije pogodio. Aforistički rečeno, on ne zna za tabu teme iako ih stalno obrađuje.

Čotrić spada u red onih naših satiričara koji su u pomeranju granica slobode govora otišli najdalje. Čotrić je pisac kome se veruje na reč. To što on kroz igru protivrečnih pojmova saopštava, prihvatljivo je bez dokazivanja. Dovoljno je da izgovori i pola istine pa da to zazvuči kao istina i po. Čotrić je majstor kratke forme. Pišući tako da rečima bude tesno a mislima široko, stvorio je veliki broj aforizama antologijske vrednosti, pa stoga i ne čudi što se već godinama nalazi u samom vrhu srpske satirične književnosti.

(Aleksandar Baljak u recenziji za knjigu "Nedozvoljene misli", "Srpska reč", Beograd, 2000. godina)

Komunisti u Srbiji ne mogu da se vrate na vlast.

Zato što nisu ni otišli. *

Svako nosi svoj krst, osim komunista. Oni nose šta stignu.

*

Nemojte me zvati komunistom. Ja sam običan lopov.

*

Mi komunisti smo za ravnopravnost. Zaista bih voleo da svi, kao i ja, imaju milione evra.

Bićemo na konju.

Kada se budemo rešili magaraca. *

Radim kao konj. A tako sam i plaćen. *

I mi konja za senatora imamo!

7

LJUBAV NA PRVI POGLED

Ako do sada niste imali priliku da se zaljubite u aforizme, najsigurniji način je da proči-tate knjigu aforizama Aleksandra Čotrića. Oni su lepi, duhoviti, mudri, šarmantni, nasmejani, lepršavi, razdragani. Prosto, neodoljivi.

Tek posle tog čitanja lakše se shvata nepremostiva razlika između dobri i manje dobrih aforističara.

Sve je tu, naizgled, isto: tema, ideja, obrt, kritika, komentar, apsurd. Ali, ono božansko nadahnuće istinskog talenta pretvara mali aforizam u literarno zadovoljstvo i čitalačku radost.

Čotrić je izvorno moralan i pošten kritičar izoštrenih čula, na svetom zadatku borbe za bolji svet i pravednije društvo. Aforizam je njegovo nežno oružje, Arhangelov mač i Đurđevo koplje, kojim snažno i uporno napada Zlo u svakom društvenom pojavnom obliku, i na svakom koraku. Po svojoj energiji, veštini i upornosti, po svojo autentičnosti, talentu i stilu, Čotrić se izborio za vredno mesto jednog o najboljih srpskih aforističara.

Neko se neminovno i po prirodi žanra, neće složiti sa pojedinim Čotrićevim opaskama i mišljenjima, ali način, tehnika i lepota aforističarskog majstora nikog ne ostavljaju ravnodušnim. Opušteni, nasmejani, vedri i veseli biće čak i najstroži kritičari.

A ostali čitaoci, naročito ako su mladi i čisti, neminovno će se, makar malo, i zaljubiti!

(Dr Slobodan Simić u recenziji za knjigu "Kratki rezovi", "Srpska reč", Beograd, 2004. godine)

Policija u stopu prati kriminalce. A neke je čak i pretekla.

*

Više sredstava odvaja se za policiju nego za nauku. Ali mora se i priznati da policija zna više od naučnika.

*

Policija je pretresla stotinu demonstranata. A nije pronašla ni stotinu dinara.

*

Nemorate da izlazite na ulicu. Oni će dolaziti u vaše stanove.

*

Nismo mi vas osudili tek tako. Sigurno ste nešto zgrešili.

8

PORTPAROL SVOJE GENERACIJE (O knjizi "Kratki rezovi")

Svoju prvu knjigu aforizama "Daćemo mi vama demokratiju", Aleksandar Čotrić objavio

je sada već daleke 1995, u vreme kada su njegovi stavovi i ideje bili smatrani izdajničkim, pla-ćeničkim, petokolonaškim. Možda mu se zato i druga zbirka zove "Peta kolona".

Rodoljub, kritičar lažnog patriotizma, onog bljutavog, crvenog, iz koristoljublja, Alek-sandar Čotrić je u neku ruku postao portparol svoje generacije, nezadovoljne načinom na koji su se prema njoj ophodile neke neodgovorne vlasti, okovane u neko irealno vreme.

Beogradski se aforističar godinama borio sa svim nenormalnim stvarima koje su ugroža-vale srpski narod. Nažalost, ludilu nikad kraja. Njegova poslednja knjiga "Kratki rezovi" verno poštuje stil sa kojim su njegovi čitaoci upoznati.

Saša Čotrić je samokritiku osnažio kao retko ko, a sarkazam doveo do stepena umetnosti. O njemu su pohvalne reči imali ugledni umovi srpske kulture poput Aleksandra Baljka, Radovana Kalabića, Slobodana Simića, itd.

Njegovi su aforizmi koliko zabavni, toliko bolni. Ironija kojom su začinjeni peče, žari, smeta. Mnoge naše mane pronalazimo među autorovim kratkim rezovima. On nikog ne štedi, svima se prikrada svojim istančanim humorom koji obara s nogu.

Imao sam privilegiju da Aleksandra Čotrića lično upoznam i začudio sam se da ispred sebe vidim mirnu, staloženu, vrlo sabranu i prijatnu osobu. Ništa iz spoljašnjeg izgleda ne odaje energiju koja se krije u njegovom peru.

Ako samo sloga Srbina spasava, onda nam nam nema spasa! Bolno li zvuči, ali nažalost istinito. Istorijsko iskustvo dolazi u prilog ovom apokaliptič-

nom aforizmu po srpski narod. Dolazi vreme da se malo i otreznimo. "Kratki rezovi" – još jedna fantastična zbirka aforizama. Bez uvijanja tvrdim da je Alek-

sandar Saša Čotrić (i to ne pišem iz novinarskog poštovanja ili snobovskog bontona) moj omi-ljeni aforističar. A ubeđen sam da će postati i vaš čim mu pročitate aforizme.

Vredi, stvarno!

(Goran Mrakić, "Naša reč", Temišvar, 21. maj 2004. godine)

Mogli bi naši rukovodioci mnogo više. Ali, narod to ne bi izdržao.

*

Primiće i mene u partiju na vlasti, pa ću i ja biti lep i pametan.

*

Niko nije izdao nacionalne interese. Tako nešto kod nas ne postoji.

9

KNJIGA GNEVA (O knjizi "Obeležne priče")

Jedan od najboljih savremenih srpskih aforističara Aleksandar Čotrić (1966), svoje umeće

u tom žanru izuzetno uspešno i vešto je iskoristio u knjizi kratkih i veoma efektnih satiričnih priča "Obeležene priče".

Dobro zapažajući da svaka od ovih priča "ima svoj gram teškog gneva" Milovan Vitezović kaže da one plene preciznošću i jednostavnošću. Ovom knjigom defiluju svetski moćnici, podanici (ne)vladinih organizacija, savetnici, ministri, politički analitičari i eksperti, haški istražitelji, mondijalisti, raspirivači bratstva i jedinstva, akademici sa erudicijom i bez nje, plavuše iz oglasa, portparoli i drugi.

(Dragan Bogutović, "Novosti", 16. septembar 2006. godine)

ZIHERAŠ

Iz pošte sam poslao koverat sa deset zatvarača na adresu kompanije koja puni sokove, a organizuje i veliku nagradnu igru, sa gajbom pića kao glavnom premijom. Poslao sam i drugi koverat u kojem su se nalazili kuponi iz dnevnog lista koji srećnim dobitnicima omogućava besplatan prevoz na relaciji Dorćol - Mirijevo. Na kiosku sam kupio pedeset lutrijskih kartica koje ću ogrebati kada dođem kući i videću da li sam dobio neku od vrednih nagrada, kao što su hemijska olovka, grickalica, par čarapa i mlin za kafu. Uplatio sam, zatim, trideset listića za loto, jer je sutra izvlačenje brojeva u direktnom TV-prenosu, a za svih sedam pogodaka dobija se pet prosečnih ličnih dohodaka u privredi. U sportskoj kladionici popunio sam hrpu listića sa parovima fudbalskih utakmica, i ako budem imao tačne rezultate, dobiću besplatne ulaznice za utakmice druge lige. Iz stana sam pedeset puta okrenuo telefonski broj za učešće u nagradnoj igri u kojoj mogu da se dobiju čak i cediljka za limun i vešalica za odelo, a onda sam sa mobilnog telefona poslao sto dvadeset SMS poruka, ne bi li moj broj izvukli kada budu dodeljivali po rolnu toalet papira i četkicu za zube.

Ja sam čovek koji se ne oslanja na sreću, idem na sigurno i ništa ne prepuštam slučaju.

U MANIRU ISKUSNOG SATIRIČARA (O knjizi „Obeležene priče“)

U maniru iskusnog satiričara Aleksandar Čotrić piše zbirku duhovitih i crnohumornih

kratkih priča na temu srpske svakodnevice koja ide na ruku apsurdu, hiperrealnosti i svemu što nas udaljava od slike normalnog, definisanog sveta.

(„Novine Beogradskog čitališta“, januar 2007. godine)

10

PORTPAROL

Sastanak predsednika partija koalicionih partnera u vladi imao je buran tok. Na njemu su zakrvljeni lideri svašta govorili jedni drugima. Mogle su se čuti uvrede i psovke, a bilo je i demonstrativnog napuštanja sastanka, kao i fizičkog obračunavanja. Posvađani lideri su na kraju sastanka zadužili portparola stranke u čijim prostorijama je održan sastanak da obavesti javnost o rezultatima sastanka.

- Šta da kažem novinarima koji čekaju ispred zgrade?

- Reći ćeš ono što je rečeno! – kazao je autoritativno jedan od lidera.

- Kako to da kažem? Evo, ja sam sve zapisivao. Vi ste, na primer, predsedniku moje stranke psovali i majku i oca.

- Dakle, reći ćeš da je sastanak protekao u prisnoj, gotovo familijarnoj atmosferi.

- A šta da kažem što se ni oko čega niste dogovorili.

- Dakle, saglasili smo se da ni oko čega nismo saglasni. A ti ćeš reći – postignuta je opšta saglasnost – sugerisao je portparolu drugi lider.

- Kako da komentarišem što je predsednik jedne stranke napustio sastanak? – opet je pitao glasnogovornik.

- Reći ćeš da je načinjeno nekoliko koraka bliže dogovoru! – objasnio mu je predsednik stranke domaćina.

- Ne znam što bih rekao o tome što ste se vas dvojica dohvatili i ušli u klinč iz koga smo vas posle pola sata jedva izvukli – obratio se portparol dvojici lidera.

- Lepo, reći ćeš da smo maksimalno približili stavove i da gradimo nerasikidiv savez.

- Bacane su i pepeljare! – iskreno će mladi ataše za štampu.

- Ne, nego su razmenjivani stavovi i predlozi – ukazao mu je stariji stranački kolega.

- Posuli ste čašom vode kolegu! – direktno će portparol.

- Šta vam pada na pamet?! Razgovarali smo veoma tečno.

- A što ste ga udarili među noge?

- Pa to ćete formulisati tako što ćete kazati da se prešlo na središte problema.

Uostalom, hajte, požurite pred novinare jer mogu da pomisle da je na sastanku bilo nekih nesporazuma. Nasmejte se pred njima i razuverite ih!

11

Bio je najzapaženiji igrač na terenu. Udario je sudiju.

*

Poznata pevačica podvrgla se operaciji povećanja grudi. Bez alata, nema ni zanata.

*

Nosim samo firmirana odela. Na njima je naziv građevinske firme u kojoj radim.

*

Jedna polovina stanovništva je za levicu, a druga je za desnicu. Svi su, međutim, dobili ono između.

*

Ne iznosimo više prljav veš jer smo ostali i bez gaća. *

Sudija definitivno nije peder. Jebao nam je majku.

*

Za mene niko nije čuo. Tako se ja branim od popularnosti.

*

Dozvoliće i da ga guze. Samo da sačuva svoje dupe. *

Otkrio sam toplu vodu. Posle tri godine provedene u novom stanu.

*

Mi smo sagradili most. To što ovde nema reke, veliki je propust prirode.

*

Ja držim do kulture. Razgovaram se samo s kulturni ljudi.

12

Oko zastave ne možemo da se složimo. Ali, da smo usrali motku, svi se slažu.

*

Srbija može da hrani celu Evropu. Ali, to što mi najviše proizvodimo, nije za jelo.

*

A zašto me je nazvao pederom, jebem li ga, ne znam.

* * *

Ne dozvoljavam nasilje u porodici. Ženi pružam dostojan otpor.

*

Žena mi je pobegla sa prijateljem. Otad mi je on najbolji prijatelj.

*

Ja sam porodičan čovek. Flertujem samo sa ženama koje su u braku.

*

Ko je lud za svojom ženom, zaista je lud. *

Najbolji seks u braku je na godišnjem odmoru. Pod uslovom da supružnici odmor ne provode zajedno.

*

Rakija je pravi eliksir lepote. Kad popijem litar, sve su mi žene lepe.

*

Zbog nekih žena bih išao i na kraj sveta. Samo da im pobegnem.

13

SAVETI

Pobornik sam zdravog života i redovno čitam rubrike u našim dnevnim i spe-cijalizovanim listovima koje pružaju korisne savete za duh i telo. Skupljam članke koji govore o tome kako se hraniti, šta piti, koje preparate uzimati, kada se sunčati, na koji način vežbati u teretani, a koliko se rekreirati u prirodi. Sve ove tekstove potpisali su ugledni profesori univerziteta, lekari specijalisti, vrhunski nutricionisti i najbolji treneri. Njihovi saveti za mene su zapovest, jer smatram da ne postoji ništa važnije od lepote i zdravlja. Kada sam napravio pravu biblioteku od preporuka za mladalački izgled, dobru formu i odlično raspoloženje, uzeo sam olovku i papir i seo sam da napravim svoj dnevni plan.

Pošto su u svojim savetima svi eksperti bili saglasni da po osam sati treba raditi i spavati, preostalo mi je da organizujem osam sati slobodnog vremena. U tim je savetima raznih stručnjaka, vrhunskih autoriteta, pisalo da svakoga dana obavezno treba šetati sat vremena, da treba plivati dvadesetak minuta, bicikl treba voziti pola sata, treba se smejati najmanje petnaest minuta (ali čemu?), da TV treba gledati do sat vremena (ko izdrži i toliko), da seks treba upražnjavati oko pola sata (ako imaš s kim), da se treba tuširati 20 minuta, knjige treba čitati 45 minuta dnevno, za negu tela treba rezervisati pola sata, treba jesti polako da se hrana dobro sažvaće i da od stola ne treba ustajati bez trideset minuta za svaki obrok, da je užina neizostavna i da je za nju potrebno 15 minuta, da je posle podne korisno odspavati sat vremena, da je poželjno kućnog ljubimca šetati 45 minuta...

Bio je to samo deo obaveznih saveta, bez kojih nema dugog života. Kada sam sabrao vreme potrebno za ispunjenje svih ovih preporuka, shvatio sam

da mi je za njih dnevno potrebno 56 časova. Dakle, ovi saveti stvarno produžavaju život!

Ministar je ušao u narodnu pesmu. Nije više stoka neopevana.

*

Taj političar je jak u neverbalnoj komunikaciji. Nokautirao je svog protivnika.

*

Nemam problema sa članstvom stranke. Decu politika ne interesuje, a žena mora da me sluša.

14

a n t o l o g i j e

ISTORIJA AFOKALIPSE Aleksandar Baljak, "Filip Višnjić", Beograd, 1987.

"Na jednom nivou taj razvoj bi se mogao pratiti kroz usvajanje i variranje opsesivnih tema

srpskog satiričkog aforizma, ponekad preuzetih iz narodnog stvaralaštva ili svetske književnosti, a ponekad nametnutih trajnošću određenih društvenih problema. Nije, recimo, teško uočiti vezu između aforizma Vlade Bulatovića Viba Lako je biti lav kad napraviš pustinju oko sebe i afo-rizma jednog od najmlađih u Istoriji afokalipse Aleksandra Čotrića, Faraoni su ostavili iza sebe piramide, ali svuda okolo je pustinja. Istovremeno, ova dva aforizma ukazuju i na tipičnu pro-menu mikrostilskih sredstava i veći i direktniji društveni angažman mlađe generacije aforističara. Ako je za prvi aforizam još presudna veza sa alegoričnim kazivanjem basne i neophodnom didaktičnošću prošlovekovnih aforizama, za drugi je specifična aluzija skrivena iza prividnog objektivizma istorijske činjenice. No, ove razlike ne poništavaju već potvrđuju uticaj".

(Iz pogovora "Lek i otrov – od moralizma ka nihilizmu" Predraga Markovića)

Posle rušenja kapitalizma usledila je obnova. Mi smo naš put u socijalizam tako dobro trasirali da mogu proći i tenkovi. Dirigent je otišao. Ostala je palica. Ja da kažem nešto protiv njega?! Pre bih se sam ubio. Mi smo vlast radničke klase podigli na jedan viši nivo. Nekad ispred tenkova sklone narod. To se onda zove parada. Najbolji sistem na svetu upao je u istu takvu krizu.

15

VRAG I ŠALA Vitomir Teofilović, "Gutenbergova galaksija", Beograd, 2000. godine

Vi biste opet da jedete? Nije svaki dan Božić. Rad je kod nas svetinja. U to se ne dira. Ne verujem očima i ušima. Priznajem samo sud Partije. Dobro znam kakvi su. Zato ih i hvalim. Oštro smo osudili kapitalizam. Na pedeset godina robije. Daćemo mi vama demokratiju. Na čelu nam se nalaze sve same istorijske i poneka preistorijska ličnost. Ko nije za nas, taj je protiv sebe. U najdužem razdoblju slobode mnogi su nestali iz čista mira.

- Kako se kalio čelik? - Na minus 50 stepeni Celzijusa.

Pustili su me iz zatvora, a da to nisam ni primetio. Dirigent je otišao. Ostala je palica. Zašto se književnici mešaju u politiku? Ni mi ne čitamo njihove knjige. Hteo je posle diskusije da se uhvati za glavu, ali već je bilo kasno. Faraoni su ostavili iza sebe piramide, ali svuda okolo je pustinja. Policija u stopu prati kriminalce, a neke je čak i pretekla. Društvena svojina i nije tako loša. Sve zavisi kako se uzme.

(kraći izbor aforizama iz antologije Vrag i šala)

16

ANTOLOGIJA SAVREMENE SRPSKE SATIRE Miroslav Egerić, "Zadužbina Petar Kočić", Banja Luka – Beograd, ITP "Zmaj",

Novi Sad – Banja Luka, 2001. godine

"Ali, pored svega, možemo reći da celinom davanja, merom svoje lepe predanosti idealu satire, snagom imaginacije, ovaj vid naše književnosti najbolje pokazuje slobode i granice naših mogućnosti u toj sferi, načine na koje smo bili i prilike u kojim smo primali ukus slobode. Čitati danas rane poratne satire Branka Ćopića, ma koliko zvučale naivno i setno, uroniti u suvi i precizno izvedeni svet porodične i satirične imaginacije Eriha Koša, biti za tren u odajama Ćosićevih muka i brižnosti nad makrototalitarnošću života, oslušnuti reske tonove gorčine u dramskim kolažima Crnčevića i Viba, pa dodirnuti spolja slobode i crnog humora u Radoviću, Vitezoviću, Stojšiću, Kovačeviću, Baljku, Simiću, Čotriću, Iliji Markoviću, to znači videti kojim se stepenicama, kakvim serpentinama, domaća satirična misao uspinjala do sloboda i granica koje danas ima".

(Iz predgovora "Srpska posleratna satira", prof. dr Miroslava Egerića)

Dirigent je otišao. Ostala je palica. Pustili su me iz zatvora, a da to nisam ni primetio. Posle raspada SFRJ još tri miliona Srba našlo se na privremenom boravku u inostranstvu. Divim se Turcima. Trebalo je sa nama izdržati punih pet vekova. Ja da kažem nešto protiv njega?! Pre bih se sam ubio. Jugoslaviju su napustili svi osim Srba. Oni nisu dobili ovlašćenje vojnih vlasti. Svi Srbi su živeli u jednoj državi sve dok vođa nije došao na tu ideju. Oni su na vlast došli demokratskim putem. Nekoliko decenija kasnije izbori su to samo potvrdili. Nekad ispred tenkova sklone narod. To se onda zove parada. Mi smo naš put u socijalizam tako dobro trasirali da njime mogu proći i tenkovi. Sudi se i nevinima. Pred zakonom su svi jednaki.

17

U početku beše reč. Odmah zatim usledila je cenzura. Glas vapijućeg u pustinji uznemirava okolinu. Imamo ogromne probleme, ali to nije ništa u poređenju sa onima koji o tome pišu. Vlasti se nisu mešale u umetnost. Knjigu koju su zabranili zaista nisu čitali. Mi smo knjigu shvatili kao neprijateljski akt jer delo može različito da se tumači. Zaslužnom piscu nagrada će biti ublažena. Šest pisaca traže čitaoca. Juče sam rekao: ura! Danas ću biti kraći: ua! Narod je doživeo katastrofu, ali je njegov nacionalni interes zaštićen. Počnite još danas da štrajkujete glađu. Već sutra može da bude kasno. Narod loše živi, ali niko nema pravo da se meša u njegov privatni život. Narod ima skoro sve i zato su njegovi zahtevi minimalni. Traži samo hleb. Naše društvo je humano. Kod nas sposobni dobijaju socijalnu pomoć. Narod je go, ali se kralj ne usuđuje da mu to kaže. Glad će nam biti veliki saveznik u likvidiranju siromaštva. Vi biste opet da jedete? Nije svaki dan Božić.

(kraći izbor aforizama iz Antologije savremene srpske satire)

18

NADMUDREN BOL Dušan Jakovljević, "Službeni list", Beograd, 1995. godine

Dirigent je otišao. Ostala je palica. Ja da kažem nešto protiv njega?! Pre bih se sam ubio.

UKRŠTENE MISLI

Dušan Jakovljević, "Filip Višnjić", Beograd, 1998. godine

Ja da kažem nešto protiv njega?! Pre bih se sam ubio. Pustili su me iz zatvora, a da to nisam ni primetio. Brzo smo izveli demokratske promene, tako da ih mnogi nisu ni primetili. Poslanici su se junački držali. Glasa nisu pustili u skupštini. Daćemi mi vama demokratiju. Oni su na vlast došli demokratskim putem. Nekoliko decenija kasnije izbori su to samo potvrdili. Premašili su svoja predizborna obećanja. Sa njima ne samo da nema nezavisnosti, nego nema ničega. Kod nas demokratije ima toliko da nam opozicija nije ni potrebna. Do juče nisu mogli da budu ni opozicija, a već danas bi da uzmu vlast. Nije opozicija neorganizovana. Mi smo sastavili precizne spiskove. Opoziciju možemo odmah likvidirati i niko neće primetiti da je nema. Jedva su čekali da umre. Još za života su mu podizali spomenike.

19

Narod koji ima takvog vođu ne treba da brine za svoju budućnost. Zato što je neće ni imati. Učinio je za ovu zemlju više nego svi neprijatelji zajedno. Prate me otkako smo se razišli. Glas vapijućeg u pustinji uznemirava okolinu. Ko nije sa nama, gubi mu se svaki trag. Remetio je red i mir. Mislio je na javnom mestu. Srbi su nebeski narod. Ostali su bez zemlje. Ponovo smo svi izginuli. Bez slobode mi ne možemo da živimo. Posle godina raspleta dolazi vreme smrti. Dokazali smo da možemo živeti bez drugih naroda. Čak i za rat smo sami sebi dovoljni. Ko preživi, pričaće. Ako bude imao kome. Nama je potrebna veća teritorija. Da bismo imali gde da se sahranjujemo. Granica na Drini je privremena. Dok se ne uspostavi na Savi. Mi smo miroljubiv narod. Čim je završen rat u kome nismo učestvovali, opredelili smo se za mir. Srbi su ostvarili nacionalno pomirenje. Pomirili su se sa svojom sudbinom. U prošlosti smo postigli ogromne uspehe, što naše istoričare obavezuje na još veće podvige.

(kraći izbor aforizama iz antologije Ukrštene misli)

20

IZVAJANE MISLI Slavomir Vasić, "Centar za kulturu i umetnost", Aleksinac, 2002. godine

Daćemo mi vama demokratiju! Verujem u Boga. Tako je najbolje za obojicu. Svi Srbi su živeli u jednoj državi, sve dok Vođa nije došao na tu ideju. Sporazumevamo se rukama. A u slučaju krupnijih nesporazuma koristimo i noge. Srbi su nebeski narod. Ostali su bez zemlje. Vaistinu lažu! Sudi se i nevinima. Pred zakonom su svi jednaki. Naša demokratija ima duboke korene. Nastala je još u robovlasništvu. Dirigent je otišao. Ostala je palica. Na čelu nam se nalaze sve same istorijske i poneka preistorijska ličnost. Brzo smo izvršili demokratske promene, tako da ih mnogi nisu ni primetili. Spremni smo da se u borbi protiv satanske ideologije udružimo i sa crnim đavolom.

21

POSTLUDUS (Srpski satirični aforizam stvaran u komperiodu)

Srba Pavlović, "Knjiga Pavlović", Beograd, 2001. godine

Sudi se i nevinima. Pred zakonom su svi jednaki. Nekad ispred tenkova sklone narod. To se onda zove parada. Dirigent je otišao. Ostala je palica. Ja da kažem nešto protiv njega?! Pre bih se sam ubio. Mi smo naš put u socijalizam tako dobro trasirali da njime mogu proći i tenkovi. Pustili su me iz zatvora, a da to nisam ni primetio. Verovali smo da je nacionalno pitanje rešeno za vreme rata. Međutim, pojavili su se preživeli. Radi lične sigurnosti građana, ograničena je sloboda mišljenja. Čistka je izvedena temeljno. I egzekutorima se izgubio svaki trag. Svi Srbi su živeli u jednoj državi, sve dok Vođa nije došao na tu ideju. Divim se Turcima. Trebalo je sa nama izdržati punih pet vekova. Mene i mog komšiju samo smrt može da rastavi. Zato sam ga i ubio. Naša demokratija ima duboke korene. Nastala je još u robovlasništvu. Na čelu nam se nalaze sve same istorijske i poneka preistorijska ličnost. Iz daljine nam se učinilo da oslobađamo grad. Kad smo se približili, videli smo da nema ničega.

22

Politička emigracija se brani sa slobode. Učinio je za ovu zemlju više nego svi neprijatelji zajedno. Daćemo mi vama demokratiju! Bezbednost građana nije na zadovoljavajućem nivou. Još uvek je više građana nego policajaca. Ako je vlast uspela da ugasi taj list, znači da nije bio nezavisan. Ako sve priznate, znaćete zbog čega ste uhapšeni. Nije istina da je naš vođa izašao iz Staljinovog šinjela. Ostao je u njemu. Političkim protivnicima garantujemo slobodu kretanja. Dva sata u toku dana. On je vođa celog naroda. Sve nas je doveo do propasti. Zajednički život nije moguć. Kuća izbeglog komšije nije dovoljna za obojicu. Uzalud sam izlazio u grad. Kad sam se vratio sa mitinga, televizija je javila da skup nije ni održan. Otkrićemo mi ko je beskućnike izveo na ulicu. Spremni smo da se u borbi protiv satanske ideologije udružimo i sa crnim đavolom. Ovo je najdemokratskija zemlja na svetu. Samo ovde možete na svako koraku čuti da su na čelu države kriminalci. Ne pristajemo na bilo kakav ultimatum. Prihvatamo samo poslednji.

23

SLUČAJNI UZORAK Vitomir Teofilović, "Gea", Beograd, 2006. godine

Daćemo mi vama demokratiju! Rad je kod nas svetinja. U to se ne dira! Niko neće spavati pod vedrim nebom. Vreme će narednih dana biti oblačno. On je uspešan biznismen. Još je živ. Ubistvo policijskog generala počinjeno je pod okriljem moći. Pokvario mi se televizor. Na svim programima vidim iste ljude. Za dijalog je potrebno dvoje. Ja i moje drugo ja. U našoj zemlji je nestao srednji sloj. Podzemlje se spojilo sa vrhom. Istina je da živimo sve teže, ali nam se zato perspektive poboljšavaju. Da nismo vodili bratoubilački rat, ne bismo ni znali da smo braća!

SRPSKO TAJNO ORUŽJE (Antologije srpskog antiratnog aforizma)

Slobodan Simić, "Aurora", Beograd, 2005. godine Ludaci kod nas ništa ne umišljaju. Oni su stvarno predsednici, ministri, generali...

The crazy here are not imagining anything. They really are presidents, ministers, generals...

Ko nije za nas, taj je protiv sebe.

Who is not for us is against himself.

Sve smo ih streljali. To će im biti velika škola za ubuduće.

We shot them all. That will be their lesson for the future.

Ponekad misli lete, a da ne izađu iz glave.

Sometimes thoughts fly around, without leaving the head.

Nama bajke pričaju pred buđenje.

They tell us fairy tales before waking up.

24

Kod nas kameleoni menjaju boje u skladu sa najvećim.

Here, chameleons change their colours according to the biggest one.

Mobilisani pronose glasine da smo u ratu.

Conscripts are spreading the rumour that we are at war.

Srbi su najusamljeniji narod na svetu zato što hoće da žive zajedno.

Serbs are the loneliest nation in the world because they want to live together.

Jugoslaviju su napustili svi osim Srba. Oni nisu dobili odobrenje vojnih vlasti.

Yugoslavia was left by all except for the Serbs. They did not get a clearance from the military authorities.

Od ljubavi se ne živi. Zato se mora mnogo mrzeti.

You cannot live from love. That is why one has to do a lot of hating.

Mene i mog komšiju samo smrt može da rastavi. Zato sam ga i ubio.

Only death could me and my neighbour part. That's why I killed him.

Nekad ispred tenkova sklone narod. To se onda zove parada.

Sometimes they put people in front of tanks. That's then called a parade.

Ponovo smo svi izginuli. Mi bez slobode ne možemo da živimo.

We all died again. We cannot live without freedom.

Srbija nije učestvovala u ovom ratu, ali je u njemu izgubila sve prethodne.

Serbia did not take part in this war, but it lost all the previous ones in it.

Sve smo ih pobili, a mogli su i gore da prođu.

We killed them all, but they could have been worse off.

Nismo mi krivi za masovne zločine. Naših protivnika je bilo mnogo.

Mass crimes are not our fault. There were many adversaries.

Nije tačno da smo vodili prljav rat. Mi iza sebe nismo ništa ostavili.

It is not true that we fought a dirty war. We left nothing behind us.

Pružili su žestok otpor. Sve dok ih nismo oslobodili.

They gave strong resistance. Until we freed them.

Nama je potrebna veća teritorija. Da bi imali gde da se sahranjujemo.

We need a larger territory. So that we have room to bury our people.

Kod nas nije bilo logora. Bar ne u smislu jednog odredjenog mesta.

There were no camps here. At least not in the sense of one particular place.

Nad Srbima se ponavlja genocid zato što prethodni nisu zapamtili.

Genocide is being repeated against the Serbs because they haven't remembered the previous one.

U ratu su dokazali da nisu šovinisti. Ubijali su i pripadnike svog naroda.

In war, they proved that they were not chauvinists. They killed members of their own people, too.

(kraći izbor aforizama iz antologije Srpsko tajno oružje)

25

ANTOLOGIJA AFORIZAMA ZA DECU I MLADE, Milutin Đuričković, "Alma", Beograd, 2007. godine

Bio je najzapaženiji igrač na terenu. Udario je sudiju. I vrapci znaju da je bolji golub na grani. I naš, dečiji glas se čuje. Kod čika zubara. Kažu da ljubav nije za đaka. A ja sam se baš zaljubio u geografiju. Lepo sam vaspitan. A imam i druge mane. Odlično se slažem sa mlađim bratom. Zato što sam jači od njega. Snovi ne mogu da se ostvare spavanjem. Učiteljica je zahtevala da se popravim. I ja sam se ugojio tri kilograma.

KO JE KO U NAŠEM HUMORU, SATIRI I KARIKATURI

Milovan Vržina, "Ošišani jež", Beograd, 1998. godine

ČOTRIĆ, Aleksandar (Loznica, 1966), aforističar, satiričar. Objavljivao u Studentu, Književnoj reči, Mladosti, NIN-u, Srpskoj reči, Nezavisnoj svetlosti, Ošišanom ježu, Dugi i drugim listovima i časopisima. Prevođen na poljski, nemački, francuski, slovenački, mađarski, rumunski, španski, makedonski, slovački i bugarski jezik. Zastupljen u antologiji aforizama Istorija afokalipse (A. Baljak, 1987), zbirci aforizama Nadmudren bol (D. Jakovljević, 1995). Objavio sledeće knjige: Daćemo mi vama demokratiju (1993) i Peta kolona (1997). Dobitnik je nagrade Radoje Domanović UKS (1993) i nagrade Dragiša Kašiković (1995).

Nama niko ništa ne može. Čak ni oni koji hoće da nam pomognu. Nemile scene više se neće ponoviti. Izvedena je samo premijera. Više sredstava odvaja se za policiju nego za nauku. Ali mora se priznati da policija više zna.

26

Naši neprijatelji polako propadaju. Mi smo u znatnoj prednosti. Ako sve priznate, znaćete zbog čega ste uhapšeni. Sudi se i nevinima. Pred zakonom su svi jednaki. Pustili su me iz zatvora, a da to nisam ni primetio. Svi Srbi su živeli u jednoj državi sve dok vođa nije došao na tu ideju. Jugoslaviju su napustili svi osim Srba. Oni nisu dobili odobrenje vojnih vlasti. Nekad ispred tenkova sklone narod. To se onda zove parada.

27

28

29

30

31

32

33