У чланку се указу је на осо бе но сти кти тор ске ком по зи ци је у цркви Све те Бого ро ди це у Ма те и чу и раз-

ма тра ју ње на ико нограф ска кон цеп ци ја и иде о ло шко зна че ње. Ком по зи ци ја је ре ше на у ви ду сво је вр сног Де и-

зи са. По ред пред ста ва чла но ва вла да ју ће породице из ди-на сти је Не ма њи ћа и њи хо вих све ти те ља за штит ника, у том Де и зи су пре по знат је и пор трет срп ског па три-

јар ха Јо а ники ја, што је пру жи ло могућ ност пре ци зни јег да то ва ња жи во пи са цркве. Узи ма ју ћи у об зир по ја ву

па три јар хо вог лика, за тим изглед Уро ше вог кти тор ског пор тре та, од но сно њего ве пред ста ве у Ло зи срп ских,

грчких и бугар ских вла да ра, аутор чланка да је при лог да-то ва њу зид ног сликар ства цркве, сме шта ју ћи на ста нак

жи во пи са у вре ме из ме ђу 1348. и 1352. го ди не.

Зид но сликар ство цркве Све те Бого ро ди це у Ма-те и чу, не да леко од Ку ма но ва, пред ста вља јед ну од нај-ве ћих фре ско-це ли на XIV века на те ри то ри ји Балка на. Богат ством са чу ва ног жи во пи са, ра зно вр сном те ма тиком илу стро ва ном у много број ним циклу си ма, спе ци фич ним ико нограф ским ре ше њи ма и но вим стил ским је зиком Бого ро ди чи на црква у Ма те и чу, за ду жби нa ца ри це Је ле не и кра ља Уро ша, свр ста ва се у ред нај зна чај ни јих ви зан тиј-ских спо ме ника из сре ди не XIV века. У окви ру слика не деко ра ци је цркве са чу ва ла се и јед на од најком плек сни јих кти тор ских ком по зи ци ја из ка сно ви зан тиј ског пе ри о да, на слика на на про стра ним по вр ши на ма ју жног и ис точ ног зи да на о са (цр теж 1). У ис точ ном де лу на о са, у пр вој зо ни ју жног зи да, на ла зе се пред ста ве кти то ра у фрон тал ним ста во ви ма.1 На ле вој стра ни прика за ни су лико ви ца ри це Је ле не и мла дог Уро ша ко ји из ме ђу се бе др же мо дел хра ма (слика 1). Мо дел гра ђе ви не ве о ма је оште ћен, али се ви ди да пред ста вља се вер ну стра ну хра ма с пет ку бе та. Кти то ри при но се мо дел цркве Бого ро ди ци Одиги три ји, пред ста вље-ној у ви ду мо ну мен тал не фре ско-ико не у ни ши на ју жном де лу ис точ ног зи да хра ма, из над ула за у ђако никон (слика 2). Из над Бого ро ди чи не пред ста ве, на пра во уга о ној по-вр ши ни ко ја је да нас за хва ће на оште ће њем, прика зан је се ра фим. По ред ца ри це Је ле не и ње ног си на Уро ша, у кти-тор ској ком по зи ци ји на слика на је и фигу ра ца ра Сте фа на Ду ша на.

Лик ца ри це Је ле не при лич но је оште ћен.2 На вла-дарки ном ли цу још су ви дљи ва ма ле на уста, пра вил но об лико ван нос и пу ни ји обра зи. Оде ве на je у цар ску ха-љи ну там но цр ве не бо је, с ло ро сом чи ји је крај пре ба чен преко ње не ле ве руке. Ло рос, на рам ник и пе ри вра хи о ни

Ктиторска композиција и ново датовање живописау цркви Свете Богородице у Матеичу

Ели за бе та Ди ми тро ва

бога то су укра ше ни ве зом и би се ри ма. Оде ћа од цр ве не тка ни не деко ри са на је ор на мен том у об лику ром ба у ко-ме се на ла зи сти ли зо ва на фор ма љи ља на. На ца ри чи ној

1 Н. Л. Оку њев, Гра ђа за исто ри ју срп ске умет но сти 2. Црква Све те Бого-ро ди це – Ма те ич, Гла сник Скоп ског на уч ног дру штва 7–8 (1930), 109, сл. 6; idem, Пор треты ко ро лей кти то ровъ въ серб ской церков ной жи во пи си, Byzan-ti no sla vi ca II/1 (1930), 90–91; С. Ра дој чић, Пор тре ти срп ских вла да ра у сред-њем веку, Ско пље 1934, 59; V. R. Pet ko vić, La pe in tu re ser be du Moyen âge II, Be o grad 1934, 48; idem, Преглед цркве них спо ме ника кроз по ве сни цу срп ског на ро да, Бе оград 1950, 185, сл. 543, 544; Ј. Ко ва че вић, Сред њо веков на но шња балкан ских Сло ве на, Бе оград 1953, 51; С. Мар ја но вић-Ду ша нић, Вла дар ске ин-сиг ни је и др жав на сим бо лика у Ср би ји од XI II до XV века, Бе оград 1994, 59.2 В. Петко вић је погре шно иден ти фико вао тај пор трет с ликом Уро ше ве же-не, cf. Pet ko vić, La peinture serbe, 48.

Сл. 1. Ктиторска композиција – царица Јеленаи краљ Урош

UDK 75.052.041.5.033.2(497.7 Mateič)“13”

182

гла ви је ви сока кру на укра ше на би се ри ма ко ја се ши ри у гор њем де лу. Ис под кру не се, с обе стра не, спу шта по вез од меке тка ни не и па да на ца ри чи на ра ме на. Због от па да-ња пиг мен та бо ја Је ле ни ног пре ве за да нас је бе ла, али се при ме ћу ју траго ви си во пла ве бо је ко ји го во ре у при лог прет по ставци да је то мо жда би ла ориги нал на бо ја ца ри-чи ног пре ве за. У де сној ру ци ца ри ца др жи дуга чак крст укра шен ни зом би се ра. На чин пред ста вља ња ца ри це Је ле-не, њен ко стим и ин сиг ни је при па да ју уоби ча је ном обра-сцу прика зи ва ња лика те вла дарке у окви ру кти тор ских пред ста ва. Је ди но је „бе ли“ пре вез ко ји се ца ри ци спу шта с гла ве и па да на ње на ра ме на нео би чан у од но су на до-та да шње прика зи ва ње Је ле ни ног лика. Ту ма чен је као ти-пич на ознака ње ног удо вичког ста ту са.3 Слич ни ве ло ви, ме ђу тим, по сто је и на пор тре ти ма других сред њо веков-них вла дарки ко је у вре ме пор тре ти са ња ни су би ле удо ви-це.4 С де сне стра не Је ле ни ног лика при ме ћу ју се траго ви нат пи са ко ји је некад пра тио ње ну кти тор ску пред ста ву и ко ји је, како се мо же закљу чи ти пре ма скром ним траго ви-ма, био ис пи сан у ви ше ре до ва. Са чу ва на сло ва „impe“ из пр вог ре да и „a“ из другог, на жа лост, ни су до вољ на да би се схва ти ли сми сао и са др жај овог нат пи са.

Ли це Уро ша, пред ста вље ног де сно од ца ри це Је ле-не, тако ђе је на стра да ло, али се ви ди да је прика зан као ве о ма млад. Њего во ли це има пра ви лан, ова лан об лик, а у пре де лу бра де благо се су жа ва. Од ка рак те ри стика лика до бро су ви дљи ви пра вил но об лико ван, дуга чак нос и ма-ле на уста. Уро ше ва фигу ра не што је ни жа од ца ри чи не,

а те ло витки је од ње не ста ме не фигу ре. Урош има там ни сакос с ло ро сом пре ба че ним преко ле ве руке. Ма ни јак, ло рос и пе ри вра хи о ни бога то су укра ше ни би се ром. На гла ви му је кру на ку по ла стог об лика. У ле вој ру ци др жи дуга чак крст с осам крако ва, укра шен би се ром.

За пад но од Је ле не и Уро ша, на по вр ши ни ис точ ног пи ла стра на ју жном зи ду, на слика на је мо ну мен тал на фигу ра ца ра Ду ша на (слика 3). Њего во ли це је до ста ши-роко, с дугим пра вил ним но сем, ма лим усти ма и кра ћом сме ђом бра дом. На гла ви му је ви сока ку по ла ста кру на с пре пен ду ли ја ма. Ис под кру не ви де се пра ме но ви сме ђе ко се ко ји се иза уши ју спу шта ју на ца ре ва ра ме на. Цар је оде вен у сакос сa ло ро сом ко ји је пре ба чен преко њего ве ле ве руке. У де сној ру ци др жи дуга чак крст, а у ле вој му је за ви је ни сви так. Лик ца ра Ду ша на уокви рен је ним бом, као и лико ви њего ве же не и си на.

Пор тре ти вла дар ске по ро ди це у ма те ичкој кти тор-ској ком по зи ци ји, пре ма на чи ну прика зи ва ња и ка рак те-ри стика ма са ме гру пе, могу се упо ре ди ти с лико ви ма у кти тор ским пред ста ва ма из ве де ним у спо ме ни ци ма ко ји су хро но ло шки бли ски ма те ичкој цркви. Кти тор ски пор тре ти на ју жном зи ду на о са у Ма те и чу одго ва ра ју лико ви ма вла дар ске по ро ди це пред ста вље ним у нар тек су

Сл. 2. Ктиторска композиција – Богородица Одигитрија Сл. 3. Ктиторска композиција – цар Душан

3 Оку њев, Гра ђа за исто ри ју срп ске умет но сти, 109; idem, Пор треты ко ро-лей кти то ровъ, 91; Ра дој чић, op. cit., 59; В. Ј. Ђу рић, Ви зан тиј ске фре ске у Југо сла ви ји, Бе оград 1974, 70.4 Ко ва че вић, op. cit., 51.

183

Со по ћа на (1342–1345),5 Љу бо те ну (1344–1345),6 Де ча ни-ма (1346–1347)7 и Ле сно ву (1349).8 Раз лика по сто ји са мо ка да су у пи та њу пред ста ве Уро ша, ко ји је у по ме ну тим ан сам бли ма прика зан у де чачкој до би (осим у Љу бо те ну), док је у Ма те и чу на сликан у не што ста ри јем уз ра сту, као мо мак од око пет на е стак го ди на. Урош као са вла дар но си ин сиг ни је и оде ћу по доб ну вла дар ским, исто као у По ло-шком (1343–1345),9 Љу бо те ну (1344–1345)10 и ју жном па ракли су Де ча на (до је се ни 1343).11 Са вла дар ски ста тус Ду ша на и Уро ша у Ма те и чу ис так нут је за тво ре ном ку пол-ном сте мом ко ју но се оба вла да ра – као и на пор тре ти ма у Со по ћа ни ма (1342–1345),12 По ло шком (1343–1345),13 Љу-бо те ну (1344–1345),14 у ап си ди и на за пад ном зи ду ју жног па ракли са Де ча на (до је се ни 1343) и де чан ској при пра ти (1346–1347).15 Је ди на раз лика из ме ђу Ду ша но вог пор тре-та у Ма те и чу и њего вих ра ни јих пор тре та је сте об лик њего вог ло ро са. У Ма те и чу је та ин сиг ни ја у ви ду две траке ве за не за ма ни јакис, као у Љу бо те ну (1344–1345)16 и Све том Нико ли Бол ничком (1345),17 док је на пор тре ти-ма у другим спо ме ни ци ма Ду шан прика зан с укр ште ним ло ро сом. За раз лику од њега, на неким од тих ра ни јих пор тре та пре сто ло на след ник Урош но си јед но став ни ји ло рос, при ве зан за ма ни јакис, као у Ма те и чу.18

Ка да је реч о рас по ре ду фигу ра кти тор ске по ро ди-це ца ра Ду ша на, ис тра жи ва чи су при ме ти ли да је, док је још био ма ли, Урош ре дов но сликан из ме ђу сво јих ро ди-те ља, као што пока зу ју при ме ри из Бе ле цркве ка ран ске (1340–1342)19 и До бру на (1343).20 Тако је и на пред ста ви Ду ша но ве по ро ди це у окви ру Ака ти ста у ка пе ли Све тог Нико ле у Де ча ни ма (1343),21 кти тор ској пред ста ви у Со по-ћа ни ма (1342–1345)22 и По ло шком (1343–1345).23 Ка сни је је Ду шан нај че шће сликан у сре ди ни, из ме ђу же не и си-на Уро ша. Тако је у Љу бо те ну (1344–1345),24 Де ча ни ма (1346–1347),25 Ле сно ву (1349).26 Прика зи ва ње кра ља Уро-ша ста ри јег него што је за и ста био у вре ме слика ња – у цркви Све тог Нико ле Бол ничког (1345),27 Љу бо те ну28 и Све том Ди ми три ју у Пећкој па три јар ши ји (1345)29 – пока-зу је да је ико ногра фи ја вла дар ске ком по зи ци је умного ме за ви си ла од исто риј ског тре нутка и да је че сто би ла од раз дру штве них и исто риј ских при лика.30 Рас по ре дом лич но-сти вла дар ске по ро ди це у Ма те и чу је нагла ше на кти тор-ска улога ца ри це Је ле не и мла дог Уро ша, ис так ну та и пред ста вом мо де ла хра ма ко ји они др же из ме ђу се бе.

У пр вој зо ни на ју жном де лу ис точ ног зи да на о са, се вер но од ни ше с пред ста вом Бого ро ди це Одиги три је као

па тро на хра ма, прика за не су две фигу ре (слика 4). На ле вој стра ни, уз се вер ни руб зи да, на сликан је Јо ван Пре те ча.31 Аскет ског ли ца, дуге сме ђе ко се, об у чен је у пла ву оде ћу кратких рука ва, а преко ле вог ра ме на пре ба чен му је огр тач окер бо је. Пре ма ка рак те ри стика ма лика, ма те ичка пред ста ва Јо ва на Пре те че са свим је у скла ду с ка но ни ма ви зан тиј ског ико нограф ског је зика.32 Кр сти тељ је це лом фигу ром окре нут

Цртеж 1. Ктиторска композиција

5 Оку невъ, op. cit., 89; Ра дој чић, op. cit., 55; В. Ј. Ђу рић, Со по ћа ни, Бе оград 1991, 51, сл. 24.6 Ра дој чић, op. cit., 56; З. Ра солко ска-Нико лов ска, О вла дар ским пор тре ти-ма у Љу бо те ну и вре ме ну на станка зид не деко ра ци је, Зограф 17 (1986), 45, сл. 3.7 Оку невъ, op. cit., 89–90; Ра дој чић, op. cit., 54; Д. Вој во дић, Пор тре ти вла-да ра, цркве них до сто јан стве ника и пле ми ћа у на о су и при пра ти, in: Зид но сликар ство ма на сти ра Де ча на, Бе оград 1995, 288–289, сл. 8.8 Оку невъ, op. cit., 90–91; Ра дој чић, op. cit., 55–56; С. Га бе лић, Ма на стир Ле сно во. Исто ри ја и сликар ство, Бе оград 1998, 167–169, сл. 78.9 Ц. Гро зда нов – Д. Ћор наков, Исто риј ски пор тре ти у По ло шком II, Зограф 15 (1984), сл. 1, 4. 10 Ра солко ска-Нико лов ска, op. cit., сл. 1–7.11 Вој во дић, op. cit., 267.12 Ђурић, op. cit., сл. 24.13 Гро зда нов–Ћор наков, op. cit., сл. 1, 4.14 Ра солко ска-Нико лов ска, op. cit., сл. 1–7. 15 Вој во дић, op. cit., 267.16 Ра солко ска-Нико лов ска, op. cit., 48.17 Ц. Гро зда нов, Охрид ско то sид но сликар ство од XIV век, Охрид 1980, 56–57.18 Вој во дић, op. cit., 288–291, сл. 8 (и о другим спо ме ни ци ма).19 Г. Ба бић, Пор трет кра ље ви ћа Уро ша у Бе лој цркви ка ран ској, Зограф 2 (1967), 18–19, црт. 2.20 З. Кај мако вић, Жи во пис у До бру ну, Ста ри нар 13–14 (1962–1963), 251––260, сл. 1–3.21 В. Р. Петко вић, Ма на стир Де ча ни II, Бе оград 1941, 46, Pl. CCXLIX; Г. Ба бић, Бого ро ди чин Ака тист, in: Зид но сликар ство ма на сти ра Де ча на, Бе оград 1995, 157–158, сл. 13.22 Ра дој чић, op. cit., 55; Ђу рић, op. cit., 89, 139.23 Гро зда нов–Ћор наков, op. cit., 88, сл. 1. 24 Ра солко ска-Нико лов ска, op. cit., сл. 1. 25 Ра дој чић, op. cit., 54–55; Вој во дић, op. cit., 285, сл. 8.26 Ра дој чић, op. cit., 56, т. XVII, сл. 25; Га бе лић, op. cit., 167.27 Ц. Гро зда нов, Сред њо веков на умет ност Охри да, Збор ник за ликов не умет но сти 2 (1966), 21–214, сл. 6; idem, Охрид ско то sид но сликар ство од XIV век, 57, сл. 7.28 Ра солко ска-Нико лов ска, op. cit., 48.29 Г. Су бо тић, При лог хро но логи ји де чан ског зид ног сликар ства, Збор ник ра до ва Ви зан то ло шког ин сти ту та 20 (1981), 122; В. Ј. Ђу рић – С. Ћирко вић – В. Ко раћ, Пећка па три јар ши ја, Бе оград 1990, сл. 130.30 В. Ј. Ђу рић, Три дога ђа ја у срп ској др жа ви XIV века и њи хов од јек у сликар ству, Збор ник за ликов не умет но сти 4 (1969), 76–87; idem, Ви зан тиј-ске фре ске у Југо сла ви ји, 67.31 Оку њев, Грађа за историју српске уметности, 112, сх. I и II, 62.32 E. D. Sdra kas, Jo ha nnes der Tä u fer in der Kunst des chri stlic hen Ostens, Mün-chen 1943, 27–38.

184

пре ма ни ши с пред ста вом Бого ро ди це Одиги три је, а де сна рука му је по диг ну та у ка рак те ри стич ном ге сту благо сло ва. Његов лик по ја вљу је се и у окви ру кти тор ских ком по зи ци ја у другим спо ме ни ци ма из Ду ша но вог вре ме на као еле мент де и зи сног ре ше ња ико ногра фи је вла дар ских пор тре та.33

Ју жно од фигу ре Јо ва на Пре те че пред ста вље на је фигу ра ар хи је ре ја у по ли ста ври о ну с пла вим кр сто ви ма и омо фо ру с цр ве ним кр сто ви ма. Лик му је ве о ма оште ћен, тако да се ви де је ди но кон ту ре ли ца и ко се и дуга ри ђа бра да. Обе руке су му по диг ну те ка пред ста ви Бого ро ди-це ко јој се мо ли. По ред њего вог ли ца је оста так нат пи са: patr<.>a<..> joan<...>. По ла зе ћи од са чу ва них сло ва нат-пи са, као и на осно ву тра ди ци је у прика зи ва њу кти тор ских за слуга у срп ским спо ме ни ци ма из тог пе ри о да, сма тра мо да је то пред ста ва та да шњег су ве ре на ду хов не сфе ре Цар-ства, па три јар ха Срп ске пра во слав не цркве Јо а ники ја.34 Слика ње срп ског цркве ног погла ва ра по ред вла дар ске по ро ди це из ра жа ва иде ју је дин ства све тов не и цркве не вла сти, на че му се око сре ди не XIV века на ро чи то ин си-сти ра ло. Тако и пор тре ти цркве них лич но сти и вла дар ске по ро ди це на слика ни у се ве ро за пад ном де лу при пра те ма на сти ра Де ча на (1346–1347) чи не је дин стве ну идеј ну це ли ну.35 Пор тре ти све тов ног и ду хов ног вла да ра Ср би је на слика ни су и у со по ћан ском екс о нар тек су (1342–1345),36 као и у цркви Све тог Ди ми три ја у Пе ћи (1345).37

Ју жно од ни ше с пред ста вом Бого ро ди це Одиги-три је, на ју жном де лу ис точ ног зи да на о са, прика за на је фигу ра ђако на у бе лом сти ха ру с цр ве ним ора ром; ђакон у ле вој ру ци др жи за тво ре ну књигу (слика 5). Лик и ве ћи део фигу ре оште ће ни су. Не ма сум ње, ме ђу тим, да у лику тог ђако на тре ба пре по зна ти све тог Сте фа на Пр во му че ника, ко ји је, у окви ру кти тор ске ком по зи ци је, био окре нут пре-ма лико ви ма цар ске по ро ди це, нај ве ро ват ни је чи не ћи гест благо сло ва или пре по руке.38 Лик све тог Сте фа на био је још у Бого ро ди чи ној цркви у Сту де ни ци (1208–1209) на сликан у окви ру жи во пи са ол тар ске прегра де, а тај све ти тељ је ка сни је остао за штит ник вла да ра из ло зе Не ма њи ћа, ко ји су по ред сво јих име на но си ли и њего во.39 Зна чај на улога Пр во му че ника и њего ва ве лика моћ за штит ни штва нагла-ше ни су у ли тургиј ским тек сто ви ма из ра них вре ме на у ко ји ма се све ште ни ци мо ле за по сред ни штво Бого ро ди це, ар хан ђе ла, Јо ва на Пре те че и све тог Сте фа на.40 О ве ликом по што ва њу кул та тог све ти те ља на те ри то ри ји срп ске сред-њо веков не др жа ве го во ре много број не њего ве пред ста ве у окви ру фре ско-ан сам ба ла у црква ма XI II и XIV века.41

Сл. 4. Ктиторска композиција – свети Јован Претечаи патријарх Јоаникије

Сл. 5. Ктиторска композиција – свети Стефан

33 Ра солко ска-Нико лов ска, op. cit., 49.34 Исту прет по ставку из но си и Д. Вој во дић, op. cit., 294; С. Ра дој чић је по-ве зао тај пор трет с ликом скоп ског ми тро по ли та Јо ва на, cf. С. Ра дој чић, Ста ри не цркве ног му зе ја у Ско пљу, Ско пље 1941, 16; С. Цветков ски тако-ђе сма тра да је на овом ме сту прика зан Јо ван, ми тро по лит скоп ски, cf. С. Цветков ски, За кти тор ска та ком по зи ци ја од Ма теј че, Го ди шен збор ник на Фи ло зоф ски от факул тет 23 (49) (1996), 533.35 Вој во дић, op. cit., 293.36 Ђу рић, Со по ћа ни, 160.37 В. Ј. Ђу рић, Исто риј ске ком по зи ци је у срп ском сликар ству и њи хо ве књи-жев не па ра ле ле II, Збор ник ра до ва Ви зан то ло шког ин сти ту та 10 (1967), 144; Ђу рић–Ћирко вић–Ко раћ, op. cit., 205, сл. 130.38 Петко вић, Преглед, 185; Д. Вој во дић, При лог по зна ва њу ико ногра фи је и кул та св. Сте фа на у Ви зан ти ји и Ср би ји, in: Зид но сликар ство ма на сти ра Де ча на, 546–547, сл. 2.39 Г. Ба бић, О жи во пи са ном укра су ол тар ских прегра да, Збор ник за ликов-не умет но сти 11 (1975), 21.40 Ibid., 22.41 Вој во дић, op. cit., 544–545.

185

У Ду ша но во вре ме пошт oва ње кул та све тог Сте фа на по-твр ђе но је ме стом њего ве пред ста ве у окви ру слика них деко ра ци ја ма на сти ра Де ча на (1346–1347)42 и Григо ри је ве га ле ри је у Све тој Со фи ји у Охри ду (око 1350).43 Ма те ичка ва ри јан та Сте фа но вог лика – с ознака ма пр во му че ника и ђако на – на ла зи сво ју ана логи ју у пред ста ва ма тог све ти те-ља у Со по ћа ни ма (1342–1345), као и на ре вер си ма пе ча та свих срп ских вла да ра из ди на сти је Не ма њи ћа.44

На се вер ном де лу ис точ ног зи да ма те ичког хра ма, се вер но од ула за ко ји во ди у про те зис, прика зан је мо нах Мака ри је45 у там но цр ве ној мо на шкој оде ћи, с там но пла-вом куку љи цом на гла ви (слика 6). Ли це му је аскет ско, ши роког че ла, са се дим брко ви ма и дугом се дом бра дом. Окре нут је пре ма вра ти ма про те зи са, руку по диг ну тих ис-пред се бе. С ле ве стра не мо на хо ве гла ве ви ди се нат пис: ig+men. Де сно од њего вог лика чи та се: xa makaria. Ис-под руку мо на ха са чу ва но је сло во „m“.46 Ју жно од ула за у про те зис на ла зи се те шко оште ће на пред ста ва све ти те ља (слика 7). Ви ди се да је он био об у чен у по ли ста ври он, као и да је имао сме ђу ко су и кра ћу сме ђу бра ду. Де сна рука му је по диг ну та у знак благо сло ва. У про сто ру из над вра та ко ја из на о са во де у про те зис прика за но је по пр сје ар хан ђе ла Ми ха и ла.47 С об зи ром на ме сто ко је за у зи ма у окви ру сло же не ико ногра фи је кти тор ске ком по зи ци је, та пред ста ва је пан дан фре ско-ико ни Бого ро ди це Одиги три-је, на слика ној из над ула за у ђако никон. Чи ни се да мо нах Мака ри је, прика зан руку по диг ну тих пре ма ар хан ђе ло вој пред ста ви, и све ти тељ у ар хи је реј ском ор на ту, на сликан с друге стра не ула за у про те зис, упу ћу ју мо ли тву пред-вод нику не бе ске вој ске. Има ју ћи на уму и све ча но ме сто пред ста ве ар хан ђе ла Ми ха и ла у са мој ол тар ској ап си ди цркве, по ми шља мо да је ов де мо жда реч о лику ар хан ђе ла Ми ха и ла као па тро на ста рог игу ма на, на шта упу ћу је и сло во „m“ ис пи са но по ред њего ве руке, ко је је и по чет но сло во њего вог мо на шког име на.

У другој зо ни на ју жном зи ду на о са, у ве ликој ни ши из над ју жних вра та хра ма, на слика но је мо ну мен тал но по пр-сје Хри ста, ко је за у зи ма и по ло ви ну по вр ши не тре ће зо не48 (слика 8). Хри стос је оде вен у цр ве ни хи тон са жу тим кла ву-си ма и пла ви хи ма ти он пре ба чен преко ле вог ра ме на. Де сном руком благо си ља, док у ле вој др жи отво ре ну књигу с тек стом из Јо ва но вог је ван ђе ља (10, 9–10): „azy jes(y)my dv(e)ry mno<}> a[‹]e kto vnidet<y spasetsa i vnidety> i izyjdet<y i pa`ity> …bra‹ety taty <ne> prixodity“. Тај ци тат ис пи-сан на књи зи Хри ста Пан токра то ра има ана логи ју у тек сту ис пи са ном на је ван ђе љу Хри ста Пан токра то ра на мо ну мен-тал ној фре ско-ико ни на слика ној из над ула за ко ји из при пра те во ди у на ос де чан ске цркве (1346–1347).49 Сти хо ви Јо ва но вог је ван ђе ља ис пи са ни као пра те ћи текст Хри сто ве пред ста ве у ства ри су ме та фо ра о не бе ским вра ти ма као ци љу вер ника. Др же ћи у рука ма књигу с по ме ну тим ци та том, Хри стос Пан-токра тор, прика зан у над људ ским ди мен зи ја ма из над вра та ко ја во де у храм, смрт ном чо веку да ру је на ду у веч ни жи вот и отва ра му вра та веч нога цар ства кроз цркву као сим вол не бе-ског до ма Бож јег. У њој Спа си тељ љу ди ну ди вер ни ци ма кроз ев ха ри сти ју сво је те ло да би се ство ри ла за јед ни ца у ко јој васкр сли Хри стос по ста је јед но са свим сво јим след бе ни ци-ма. У кон тек сту кти тор ске ком по зи ци је, укло пље не у оквир сло же ног де и зи сног ре ше ња пред ста вље ног у ис точ ном де лу хра ма, тај текст на Пан токра то ро вој књи зи упот пу њу је иде ју о не бе ском цар ству обе ћа ном хри шћа ни ма.

У окви ру ве о ма сна жне ви зан тиј ске тра ди ци је ко ја се од но си ла на из бор и рас по ред те ма на ол тар ској прегра-ди и су сед ним зи до ви ма, на ро чи то у пе ри о ду Па ле о лога, по што ва ла се већ ус по ста вље на фор му ла илу стро ва ња те ме за ступ ни штва ко ја је под ра зу ме ва ла лико ве де и зи сне три ја де и много по што ва них све ти те ља као по сред ника у мо ли тви за бо жан ску за шти ту кти то ра и њи хо вих по ро ди-ца. О то ме го во ре при ме ри из сликар ства ка сног XI II и пр-ве по ло ви не XIV века, као и ка сни ји, ко ји пока зу ју да је у програ му слика не деко ра ци је ол тар ске прегра де би ла увек умет ничким је зиком иска за на иде ја о спа су кти то ра кроз мо ли тву и дар упу ћен па тро ну или од ре ђе ном за штит нику кти тор ске по ро ди це.50 У том кон тек сту, и у Ма те и чу, као и у другим спо ме ни ци ма, сло же на кти тор ска ком по зи ци ја на слика на је на ју жном зи ду на о са, али и на се вер ном и ју жном де лу ис точ ног зи да на о са, ко ји се могао сма тра ти де лом ол тар ске прегра де. Фре ско-ико на Бого ро ди це, ко ја

Сл. 6. Ктиторска композиција – игуман Макарије

42 Ibid., 546.43 Гро зда нов, Охрид ско то sид но сликар ство од XIV век, 83.44 Вој во дић, op. cit., 548.45 Оку њев, op. cit., 113, сл. 17, 18, сх. III, 207; Pet ko vić, La peinture serbe, 48; idem, Преглед, 185, сл. 545; G. Mil let – T. Vel mans, La pe in tu re du Moyen âge en Yougo sla vie IV, Pa ris 1969, XXI. 46 Пре ма Оку ње ву, по че так ре чи „MO LE NI JE“, cf. Оку њев, op. cit., 113.47 Ibid.; Петко вић, op. cit., сл. 545.48 Оку њев, op. cit., 111, сл. 7, 9, сх. I, 77; Pet ko vić, La peinture serbe, 48; idem, Преглед, 186; Mil let–Vel mans, op. cit., Pl. 49/99. 49 Петко вић, Ма на стир Де ча ни II, PL. LXXV; В. Ми ла но вић, Програм жи-во пи са у при пра ти, in: Зид но сликар ство ма на сти ра Де ча на, 364, осам на е-ста та бла у бо ји без ознаке. 50 Ба бић, op. cit., 21–39.

186

у окви ру те сло же не ком по зи ци је пред ста вља па тро на хра-ма, и фигу ра Јо ва на Пре те че упу ћу ју на де и зи сно ре ше ње, чи ји се сто жер ни мо тив – пред ста ва Хри ста – на ла зи из-над ју жног ула за у храм као ве лика фре ско-ико на Хри ста Пан токра то ра. У про ши ре ни Де и зис, по ред на ве де них лико ва, укљу чен је и не по зна ти све ти тељ у ар хи је реј ској оде ћи прика зан ју жно од ула за у про те зис, ко ји, свакако као за штит ник кти то ра, уче ству је у оп штој мо ли тви упу ће-ној Хри сту преко Бого ро ди чи ног и Пре те чи ног за ступ ни-штва. Па три јарх Јо а ники је и игу ман Мака ри је по могли су сво јим тру дом ве лико кти тор ско де ло вла да ју ће по ро ди це и тако стекли пра во да пред ста вља ју кти то ре и њи хов ве-ли чан стве ни дар па тро ну хра ма – Бого ро ди ци – ко ја их као смер не хри шћа не пре по ру чу је Хри сту. У си ме трич ној ком по зи ци ји на слика ној на ис точ ном зи ду хра ма, ком по зи-ци ји у ко јој, по ред кти то ра, уче ству ју и моћ ни па три јарх, смер ни игу ман и све ти тељ за штит ник, пра ће ни ђако ном Сте фа ном, кти то ри све ча но пре да ју свој дар по што ва ном па тро ну и сво јој за ступ ни ци, мо ле ћи је за по сред ни штво и за ступ ни штво код Ца ра ва се ље не. Све тов ни го спо да ри и погла вар Пра во слав не цркве при но се као дар сво је де ло вр хов ном вла да ру хри шћан ске ва се ље не уз мо ли тву за благо слов и одр жа ње сво је вла сти на зе мљи.

Упра во су лико ви кти то ра у окви ру сло же не кти-тор ске ком по зи ци је би ли по ла зна тачка го то во свих до-са да шњих поку ша ја да то ва ња жи во пи са ма те ичке цркве. У до са да шњим про у ча ва њи ма ма те ичког фре ско-сликар-ства као вре ме њего вог на станка углав ном је од ре ђи ван по че так друге по ло ви не XIV века. Осим Р. Гру ји ћа, ко ји је 1921. го ди не из нео мишљење да је сликар ство Ма те и-ча на ста ло кра јем XI II или по четком XIV века,51 го то во сви ка сни ји ис тра жи ва чи, по ла зе ћи од по да така што их у Жи ти ју ца ра Уро ша да је срп ски па три јарх Пај си је, као и на осно ву од ре ђе них ка рак те ри стика са мог сликар ства, сма тра ли су да је ма те ички жи во пис на стао у ше стој де-це ни ји XIV века. Да то ва њем фре ско-сликар ства Бого ро-ди чи не цркве, као и другим про бле ми ма ма те ичког жи-во пи са, пр ви се по дроб ни је ба вио Н. Оку њев.52 Сма тра-ју ћи бе ли пре вез ко ји на кти тор ској ком по зи ци ји ца ри ца Је ле на но си ис под кру не знаком удо вичке жа ло сти, и на осно ву од лика пор тре та мла дог Уро ша, ко ји је, по ње му, прика зан као мла дић од око де вет на ест го ди на, Оку њев је закљу чио како је жи во пис Бого ро ди чи не цркве у Ма-те и чу на стао 1356–1357. го ди не. По то њи ис тра жи ва чи при хва ти ли су да то ва ње ма те ичког жи во пи са ко је је пред-ло жио Н. Оку њев, тако да је све до де ве де се тих го ди на про шлог века сликар ство Ма те и ча по сма тра но као де ло на ста ло у другој по ло ви ни ше сте де це ни је XIV века. Из-у зев Н. Ма вро ди но ва, ко ји је 1946. го ди не, по ла зе ћи од стил ских ка рак те ри стика жи во пи са, закљу чио да су ма те-ичке фре ске на ста ле око 1348. го ди не,53 ис тра жи ва чи су током неко лико на ред них де це ни ја сликар ство Бого ро ди-чи не цркве у Ма те и чу да то ва ли у ше зде се те го ди не XIV века. На ста нак ма те ичког жи во пи са сме штан је, с ма лим ва ри ја ци ја ма, из ме ђу 1355. и 1360. го ди не. С. Ра дој чић је сма трао да су фре ске у Ма те и чу на ста ле не по сред но по сле смр ти ца ра Ду ша на, 1355–1356. го ди не,54 док је А. Гра бар при хва тио да то ва ње Н. Оку ње ва и као вре-ме на станка ма те ичког сликар ства од ре дио 1356–1357. го ди ну.55 Ба ве ћи се 1973. го ди не по је ди ним ико нограф-ским про бле ми ма сликар ства Бого ро ди чи не цркве, В.

Ј. Ђу рић да ту је ма те ички жи во пис у по че так пе де се тих го ди на XIV века,56 док је у свом по зна том прегле ду раз-во ја ви зан тиј ског сликар ства у Југо сла ви ји жи во пи са ње ма те ичког хра ма сме стио из ме ђу 1356. и 1360. го ди не.57 То да то ва ње фре ско-сликар ства у Ма те и чу при хва ти ли су и други ауто ри: Т. Вел манс,58 К. Ба ла ба нов,59 С. Мар ја-но вић-Ду ша нић.60

Сл. 7. Ктиторска композиција – непознати архијереј

51 Р. Гру јић, Пра во слав на срп ска црква, Бе оград 1921, 11.52 Оку њев, op. cit., 89.53 Н. Ма вро ди нов, Ста робългар ска та жи во пис, Со фия 1946, 144.54 S. Ra doj čić, Geschic hte der ser bischen Kunst von den An fän gen bis zum En de des Mit te lal ters, Ber lin 1969, 83.55 A. Gra bar, Sred njo ve kov na umet nost Is točne Evro pe, No vi Sad 1969, 69.56 В. И. Джу рич, Пор треты в из о бра же ниях ро жде ствен ских сти хир, in: Ви зан тия Южны Славяне и Древ ная Русь, За пад ная Евро па. Искус-ство и культу ра. Сбор ник ста тей в честь В. Н. Ла за ре ва, Мо сква 1973, 245. 57 Idem, Ви зан тиј ске фре ске у Југо сла ви ји, 70.58 T. Vel mans, La pe in tu re mu ra le byzan ti ne à la fi n du Moyen âge I, Pa ris 1977, 229.59 К. Ба ла ба нов, Фре ске и ико не у Маке до ни ји, Бе оград–Загреб 1983, 145–146.60 Мар ја но вић-Ду ша нић, op. cit., 59.

187

У но ви јим ра до ви ма ауто ра ко ји се, про у ча ва ју ћи ико нограф ске и стил ске од лике по је ди них спо ме ника XIV века, до ти чу и ка рак те ри стика ма те ичке фре ско-деко ра ци-је ра ни је при хва ће на хро но логи ја ма те ичког сликар ства пре тр пе ла је од ре ђе не про ме не, тако да је да то ва ње жи во-пи са хра ма, пре ма тим но ви јим сагле да ва њи ма, по ме ре но неко лико го ди на уна зад. Друга чи је од ре ђи ва ње вре ме на на станка ма те ичког сликар ства на ја вио је В. Ј. Ђу рић.61 По ла зе ћи од ка рак те ри стика вла дар ских лико ва Ду ша на и Уро ша у кти тор ској ком по зи ци ји и у окви ру пред ста ве Ло зе Не ма њи ћа, као и њи хо вог по ре ђе ња с вла дар ским пор тре ти ма у де чан ској при пра ти, он је наго ве стио могућ-ност да је ма те ички жи во пис на стао пре де чан ског, то јест пре 1346. го ди не. З. Ра солко ска-Нико лов ска, тако-ђе на осно ву по ре ђе ња Уро ше вог пор тре та из ма те ичке кти тор ске ком по зи ци је с њего вим ликом у Де ча ни ма и Љу бо те ну, по сред но ука зу је на да то ва ње сликар ства Бого-ро ди чи не цркве у Ма те и чу пре 1346. го ди не.62 До при нос од ре ђи ва њу хро но логи је ма те ичког сликар ства дао је и М. Ра дујко,63 ко ји, по но во на осно ву ка рак те ри стика лика мла дог Уро ша из кти тор ске ком по зи ци је, сма тра да је жи во пис Бого ро ди чи не цркве на стао најка сни је до 1350. го ди не. У освр ту на ка рак те ри стике кти тор ске пред ста ве у Ма те и чу С. Цветков ски, по ла зе ћи од од лика Уро ше вог лика и њего ве слич но сти с пор тре том мла дог кра ља у де-чан ској Ло зи Не ма њи ћа, као и на осно ву од ре ђе них исто-

риј ских по да така, тако ђе из но си ми шље ње да је жи во пис Бого ро ди чи не цркве на стао до 1350. го ди не.64

У не до статку нат пи са и других по да така у са мој цркви, као и пи са них доку ме на та са вре ме них по ди за њу и укра ша ва њу хра ма, ко ји би пре ци зно од ре ди ли хро но-логи ју на станка са ме цркве и ње ног сликар ства, ма те-ички жи во пис је, како смо ви де ли, углав ном да то ван на осно ву од лика исто риј ских пор тре та Ду ша на, Је ле не и Уро ша, прика за них у окви ру кти тор ске ком по зи ци је и ком по зит не Ло зе вла да ра из ди на сти ја Не ма њи ћа, Ком-ни на и Асе на. Узи ма ју ћи у об зир сва до са да шња гле ди-шта ко ја се од но се на да то ва ње жи во пи са Бого ро ди чи не цркве у Ма те и чу, а у окви ру рас по ло жи вих по да така ко је нам пру жа слика на деко ра ци ја цркве, поку ша ће мо бли же да од ре ди мо вре ме на станка фре ско-ан сам бла ма те ичког хра ма и тако пру жи мо свој до при нос ис тра жи ва њу про-бле ма хро но логи је ма те ичког сликар ства. По ла зне тачке и глав не смер ни це на пу ту ис тра жи ва ња тог про бле ма, као и прет ход ним ис тра жи ва чи ма, да ли су нам по да ци ко-

Сл. 8. Ктиторска композиција – Христос Пантократор

61 В. Ј. Ђу рић, Ло за срп ских вла да ра у Сту де ни ци, in: Збор ник у част Во ји-сла ва Ђу ри ћа, Бе оград 1992, 69, н. 5.62 З. Ра солко ска-Нико лов ска, О исто риј ским пор тре ти ма у Пса чи и вре ме-ну њи хо вог на станка, Зограф 24 (1995), 42.63 М. Ра дујко, Драд њан ски ма на сти рић Све тог Нико ле. II – жи во пис, Зограф 24 (1995), 36, н. 89.64 Цветков ски, op. cit., 527–530.

188

је пру жа ју лико ви прика за ни у кти тор ској ком по зи ци ји и пор тре ти срп ских вла да ра у окви ру Ло зе Не ма њи ћа, Ком-ни на и Асе на, као и са ма струк ту ра те пред ста ве – од ра за спе ци фич них иде о ло шких и ди на стичких по рука.

Пр ви по да так ко ји, по на шем ми шље њу, до во ди у пи та ње до са да шње ста во ве о на станку ма те ичког сликар-ства пре 1346. го ди не, као и оне по ко ји ма се сме шта у вре ме по сле 1355. го ди не, је сте текст ис пи сан по ред цркве ног до сто јан стве ника прика за ног, у окви ру кти тор-ске ком по зи ци је, на ју жном де лу ис точ ног зи да на о са. Иако је текст при лич но оште ћен, че ти ри очу ва на сло ва из тре ћег ре да нат пи са – patr – и по чет на сло ва име на цркве ног до сто јан стве ника ис пи са ног у че твр том ре ду нат пи са, по ред њего вог лика – joan – ја сно го во ре да је у кти тор ској ком по зи ци ји, као што смо већ утвр ди ли, прика зан погла вар Срп ске пра во слав не цркве Јо а ники је с ти ту лом па три јар ха. Прем да ни је по знат та чан да тум прогла ше ња ар хи е пи ско па Јо а ники ја за па три јар ха Срп-ске цркве, на осно ву исто риј ских из во ра сма тра се да је он свакако био устоличен с новом титулом из ме ђу ја ну а ра и апри ла 1346. го ди не.65 С об зи ром на то да се жи-во пи са ње црка ва ни је оба вља ло у зим ским ме се ци ма,66 а ве о ма па жљи во раз ра ђе на кон цеп ци ја ма те ичке фре-ско-деко ра ци је свакако је би ла у це ли ни утвр ђе на пре по-четка жи во пи са ња хра ма, сма тра мо, на осно ву по да така ко је пру жа по ме ну ти нат пис по ред Јо а ники је вог лика, да је ма те ичко сликар ство могло на ста ти тек по сле 16. апри-ла 1346. го ди не, ка да је Јо а ники је, са зва нич ном ти ту лом па три јар ха, кру ни сао Ду ша на за ца ра, а Је ле ну за ца ри цу, док је мла ди Урош до био ти ту лу срп ског кра ља.67

Ти ту ле у нат пи си ма ис пи са ним по ред лико ва Уро ша и Ду ша на, ко је би евен ту ал но по твр ди ле на ша ста но ви шта о да то ва њу ма те ичког жи во пи са по сле 1346. го ди не, ни су са чу ва не. Ме ђу тим, пре ма на шем ми шље њу, у сликар ству ма те ичке цркве по сто ји још је дан пока за тељ

ко ји би могао да по др жи хи по те зу о на станку жи во пи са по-сле 1346. го ди не. То је са ма струк ту ра Ло зе с пред ста ва ма срп ских вла да ра из ку ће Не ма њи ћа, ца ре ва из ви зан тиј ске ди на сти је Ком ни на и бугар ске по ро ди це Асе на, прика за не на се вер ном де лу за пад ног зи да при пра те.68 У овој Ло зи пра во слав них вла да ра, у ко ју су укљу че ни и пор тре ти ви-зан тиј ских и бугар ских ца ре ва, срп ски вла дар прика зан је у за вр шном, гор њем ре ду, уз чла но ве сво је по ро ди це. Ни су ли ди на стичке по руке већ тра ди ци о нал не Ло зе Не ма-њи ћа пред ста вља не у ста ри јим спо ме ни ци ма на ма те ичкој пред ста ви до би ле са свим конкре тан об лик упра во прика-зи ва њем цар ских пре дака слав них ди на сти ја, чи ја је улога би ла да на нај не по сред ни ји на чин иска жу иде ју о Ду ша но-вим им пе ра тор ским пре тен зи ја ма на ви зан тиј ско и бугар-ско на сле ђе? По на шем ми шље њу, укљу чи ва ње лико ва ви зан тиј ских и бугар ских ца ре ва ме ђу пред ста ве пре дака

Сл. 9. Лоза Немањића, Комнина и Асена

65 М. Ал. Пурко вић, Срп ски па три јар си сред њега века, Ди сел дорф 1976, 17.66 Су бо тић, При лог хро но логи ји де чан ског зид ног сликар ства, 134, н. 73.67 К. Ји ре чек – Н. Ра до њић, Исто ри ја Ср ба I, Бе оград 1978, 222; М. Благо је-вић, Иде ја и ствар ност Ду ша но вог ца ре ва ња, in: Исто ри ја срп ског на ро да I, Бе оград 1981, 527.68 Оку њев, op. cit., 109–110, сл. 21, сх. III, 136; Ра дој чић, Пор тре ти, 59; Pet-ko vić, La peinture serbe, 50; Н. Ма вро ди новь, Ар хе о логич ни и ху до же сте ве-но-исто рич ни из сле два ния изь Маке до ния, Маке дон ски прегледь, год. XI II, кн. 4, Со фия 1943, 121–128; idem, Ро до слов но то дьрво на ца ри ца Еле на в Ма тейче, Из ве стия на Бьлгар ско то исто ри че ско дру же ство XXII–XXI II (1948), 203–212; Петко вић, Преглед, 188; Mil let–Vel mans, op. cit., XXI, Pl. 56/111; T. Vel mans, Le por tra it dans l’art Pa lé o lo gu es, in: Art et so ci é té à Byzan ce so us les Pa lé o lo gu es, 111, Fig. 19; V. J. Dju rić, L’art des Pa lé o lo gu es et l’état Ser be. Rô le de la Co ur et de l’Égli se ser bes dans la pre miè re mo i tié du XI Ve siè cle, in: Art et so ci é té à Byzan ce so us les Pa lé o lo gu es, 187; idem, Lo za Ne man ji ća u sta rom ži vo pi su srp skom, in: I kon gres Sa ve za druš ta va po-vje sni ča ra umjet no sti SFRJ. Zbor nik ra do va, Ohrid 1976, 53, 54; В. Ј. Ђу рић, Слика и исто ри ја у сред њо веков ној Ср би ји, Глас Срп ске ака де ми је на ука и умет но сти CCCXXXVI II, 3 (1983), 130; Е. Ha u ste in, Der Ne man ji den stam-mba um. Stu di en zur mit te lal te rlichen ser bischen He rrsche ri ko no grap hie, Bonn 1985, 80–85; В. Ј. Ђу рић, Дру штво, др жа ва и вла дар у умет но сти у до ба ди на сти је Ла за ре вић-Бранко вић, Збор ник за ликов не умет но сти 26 (1990), 37–38, 40; idem, Ло за срп ских вла да ра у Сту де ни ци, 70–73, 76, 78.

189

у ма те ичкој Ло зи вла да ра би ло је ин спи ри са но иде јом о исто риј ској по твр ди Ду ша но вог цар ског ауто ри те та, тако да је пред ста ва ге не а ло шког ста бла Не ма њи ћа у сло же ној кон цеп ци ји ко ја је об у хва та ла и лико ве ви зан тиј ских и бугар ских су ве ре на би ла је ди но могу ћа уко лико се на вр ху ло зе цар ских пор тре та на ла зио лик Ду ша на као ца ра.

Ду шан је с цар ском ти ту лом био прика зан у још јед-ној ком по зи ци ји Ло зе срп ских вла да ра – у вр ху пред ста ве ге не а ло шког ста бла Не ма њи ћа у де чан ској при пра ти, а по у зда но је утвр ђе но да је та ком по зи ци ја на ста ла 1346/1347. го ди не.69 Раз ма тра ње хро но ло шког од но са ма те ичке и де чан ске Ло зе, чи ни нам се, не би до ве ло до неких осно-ва ни јих ста во ва због раз ли чи те кон цеп ци је са мих ком по-зи ци ја. Ипак ће мо по ме ну ти из ве сне раз лике у прика зи ва-њу лика мла дог Уро ша ко ји је и у де чан ској Ло зи, као и у ма те ичкој, пред ста вљен у за вр шном ре ду, по ред фигу ре, то јест по пр сја ца ра Ду ша на. Уко лико при хва ти мо ста но-ви ште да ста рост неке исто риј ске лич но сти на од ре ђе ној пред ста ви у из ве сној ме ри мо же ука за ти на хро но ло шке окви ре на станка сликар ске це ли не ко јој та пред ста ва при-па да, нео п ход но је нагла си ти да је лик кра ља Уро ша у де чан ској Ло зи са свим де чачки,70 док је у Ма те и чу Урош прика зан као мла дић (слика 9). По ла зе ћи од прет по ставке да пред ста ве мла дог кра ља у Ло за ма вла да ра у Де ча ни ма и Ма те и чу бар у из ве сној ме ри одго ва ра ју ствар ном Уро-ше вом изгле ду, сма тра мо то јед ним од могу ћих пока за те-ља да је ма те ичко сликар ство неку го ди ну мла ђе од деко-ра ци је де чан ске при пра те, то јест да је ма те ички жи во пис на стао не дуго по сле 1346/1347. го ди не. С друге стра не, слика ни програм Ма те и ча ко ји пока зу је мно штво слич но-сти с програ мом жи во пи са у Де ча ни ма (много број не ико-нограф ске по ду дар но сти у ком по зи ци ја ма Бого ро ди чи ног жи ти ја, Хри сто вих чу да и по ука, Стра да ња, илу стра ци ја-ма Бого ро ди чи ног Ака ти ста, циклу сима Јо ва на Пре те че и Све тих апо сто ла, прика зи ва њу Ло зе Хри сто вих пре дака и Ло зе Не ма њи ћа, као и од ре ђе не по ду дар но сти у из бо ру пред ста вље них лико ва све ти те ља) могао би упу ћи ва ти на прет по ставку да је при ликом слика ња ма те ичког хра-ма по сто ја ло од ре ђе но програм ско угле да ње на фре ско--деко ра ци ју де чан ске цркве. С об зи ром на то да је вре ме за вр шетка сликар ских ра до ва у Де ча ни ма тач но од ре ђе но – је сен 1347. или, најка сни је, ле то 1348. го ди не71 – сма тра-мо да би тај да тум могао да пред ста вља до њу хро но ло шку гра ни цу на станка ма те ичког сликар ства, то јест да су ра-до ви на ве ликом фре ско-ан сам блу Бого ро ди чи не цркве нај ра ни је та да могли би ти за по че ти. Податак о бо ра вку цар ске по ро ди це на Ато су, где су цар Ду шан, њего ва же на ца ри ца Је ле на и краљ Урош, скло нив ши се од епи де ми је куге, про ве ли осам ме се ци – од авгу ста 1347. до апри ла 1348. го ди не72 – могао би пред ста вља ти још је дан аргу-мент у ко рист прет по ставке да жи во пи са ње ма те ичког хра ма ни је по че ло пре апри ла 1348. го ди не, то јест да би тај да тум могао бити нај ра ни ја могу ћа хро но ло шка од ред-ни ца за по че так сликар ских ра до ва у ма те ичкој цркви.

Ка да је реч о вре ме ну за вр ша ва ња сликар ских ра-до ва у ма те ичкој цркви, оно је, у из ве сној ме ри, од ре ђе но пред ста вом срп ског па три јар ха Јо а ники ја, пре ми ну лог 3. сеп тем бра 1354. го ди не.73 С об зи ром на то да се њего ва фигу ра на ла зи у пр вој зо ни ма те ичке деко ра ци је, ко ја је, пре ма уоби ча је ном ре до сле ду слика ња зид них по вр ши-на, свакако ура ђе на након ослика ва ња чи та ве по вр ши не

гор њих де ло ва зи до ва на о са, прет по ста вља мо да је жи во-пи са ње ма те ичког на о са мо ра ло би ти за вр ше но до ле та 1354. го ди не. С друге стра не, има ју ћи у ви ду пре но ше ње од ре ђе них композиција из слика них циклу са Бого ро ди чи-ног Ака ти ста, Де ла и му че ни штва апо сто ла и Про по ве ди Јо ва на Пре те че из про сто ра на о са у при пра ту, чи ни нам се да је ослика ва ње гор њих зо на зи до ва на о са и при пра те у це ли ни прет хо ди ло жи во пи са њу до ње зо не у цркви, где је би ла прика за на га ле ри ја исто риј ских лич но сти и све ти-те ља. То би, пре ма на шем ми шље њу, го во ри ло у при лог прет по ставке да је не са мо жи во пис у на о су већ и жи во-пис у при пра ти био за вр шен пре сеп тем бра 1354. го ди не.

На пре ци зни је од ре ђе ње вре ме на за вр шетка сли-кар ских ра до ва у ма те ичкој цркви могла би ути ца ти и пред ста ва кра ља Уро ша, прика за ног по ред ца ри це Је ле не у кти тор ској ком по зи ци ји на ју жном зи ду на о са (слика 1). По ре ђе њем Уро ше ве пред ста ве у Ма те и чу с ликом кра ља Уро ша у кти тор ској ком по зи ци ји на се вер ном зи ду де чан ске при пра те74 очиглед на по ста је раз лика у прика зи-ва њу њего вог уз ра ста у та два спо ме ника. У Де ча ни ма је Урош пред ста вљен као де чак од де сет или је да на ест го ди-на, што одго ва ра њего вом ствар ном уз ра сту 1346/1347, ка да је за вр ша ва но жи во пи са ње де чан ске при пра те.75 У Ма те и чу је краљ Урош, с об зи ром на ви си ну фигу ре и сам лик, прика зан као бар неко лико го ди на ста ри ји него у Де ча ни ма. У кти тор ским ком по зи ци ја ма у Љу бо те ну (око 1344–1345)76 и Све том Нико ли Бол ничком у Охри ду (1345)77 Урош је пред ста вљен ста ри јим него што је био у то вре ме, тако да је ви си на њего ве фигу ре иден тич на ви си ни фигу ре њего ве мајке (Љу бо тен), од но сно ви си ни фигу ра оба ро ди те ља (Све ти Нико ла Бол нички).78 Чи ни нам се да су ма те ички слика ри у прика зи ва њу Уро ша као не што ни жег од њего ве мајке ипак би ли во ђе ни иде јом да до ча ра ју ствар ни изглед пор тре ти са ног кра ља. У при-пра ти ле снов ске цркве Уро ше ва фигу ра из 1349. го ди не79 ви си ном до се же до ра ме на њего вог оца, а што се мо же закљу чи ти на осно ву очу ва ног де ла Уро ше вог оре о ла. Ако је то приказ Уро ша у пра вом уз ра сту, као два на е стого-ди шњег де чака, он да ви си на њего ве фигу ре у ма те ичкој ком по зи ци ји свакако одго ва ра уз ра сту де чака од око пет-на ест го ди на. Под усло вом да су се слика ри у из во ђе њу лико ва кти тор ске ком по зи ци је при др жа ва ли ства р ног изгле да прика за них лич но сти, то јест уко лико су пред-

69 Су бо тић, op. cit., 130.70 Вој во дић, Пор тре ти вла да ра, цркве них до сто јан стве ника и пле ми ћа у на о су и при пра ти, сл. 16.71 Су бо тић, op. cit., 134–135.72 M. Ži vo ji no vić, De no u ve au sur le sé jo ur de l’em pe re ur Du šan à l’At hos, Збор ник ра до ва Ви зан то ло шког ин сти ту та 21 (1982), 119–126; Д. Ко раћ, Све та Го ра под срп ском вла шћу (1345–1371), Збор ник ра до ва Ви зан то ло-шког ин сти ту та 31 (1992), 118.73 Ар хи е пи скоп Да ни ло, Жи во ти кра ље ва и ар хи е пи ско па срп ских (прев. Л. Мирко вић), Бе оград 1935, 288; Пурко вић, op. cit., 63.74 Петко вић, Ма на стир Де ча ни II, Pl. XCI II; Вој во дић, op. cit., сл. 20.75 Су бо тић, op. cit., 133.76 Ра солко ска-Нико лов ска, О вла дар ским пор тре ти ма у Љу бо те ну и вре ме-ну на станка зид не деко ра ци је, 45, сл. 1.77 Ђу рић, Три дога ђа ја у срп ској др жа ви XIV века и њи хов од јек у сликар-ству, 76–77, сл. 2; Гро зда нов, Охрид ско то sид но сликар ство од XIV век, 55–57, сл. 7.78 Ве ро ват но као по сле ди ца не до вољ не оба ве ште но сти слика ра о ствар ном изгле ду Ду ша но вог си на, cf. Су бо тић, op. cit., 119.79 Mil let–Vel mans, op. cit., Pl. 24, Fig. 50; Га бе лић, op. cit., 167, сл. 78.

The painted decoration of the church of the Holy Virgin in Mateič, the second largest fresco ensemble from the 14th century in the Balkans’ region, comprises one of the most interesting donors’ compositions of the Late-Byzantine period. The fi gures comprised by the donors’ composition are united by the conception of the Deesis scene, composed by the image of Christ in the lunette of the southern wall, the representation of the Virgin Hodegetria above the entrance to the diaconicon and the fi gure of John the Baptist, depicted in the southern part of the eastern wall of the naos. The broader context of the donor’s composition, in addition to the images of the donors – tzarina Jelena and young king Uroš, who in the presence of tzar Dušan, present the model of their endowment to the patron saint, contains also the image of the patriarch Joanikije, depicted as the head of Serbian Orthodox Church. Within the donor’s composition, one can see the images of Makarije, the abbot of the monastery and St. Stephan the great martyr dressed in deacon attire, represented with his traditional role as a defender of the rulers and donors from the Nemanjić dynasty.

A particular and complex problem of the research of the church of the Holy Virgin in Mateič, related to the historical portraits from the donors’ composition, is its dating, especially due to the lack of donor’s inscription and reliable historical sources related to the erection of the building and execution of its fresco decoration. Because of that, in the former literature, the chronological determination which predominantly concerns the painting of the Mateič temple, was placed in the wide time span prior to the proclamation of Dušan as a tzar, i. e., in the period before the year of 1346, until the time following the death of tzar Dušan, in the years between 1355 and 1360. Taking into account all the former viewpoints related to the dating of the fresco painting of the church and within the framework of the available data given to us by its painted decoration, we have succeeded to determine the time of creation of the fresco ensemble of the Mateič church more precisely. On basis of certain elements of the donor’s composition, fi rst of

all starting from the representation of the Serbian patriarch Joanikije (who was head of the Serbian Orthodox Church between 1346 and 1354), the features of image of Uroš from his donor’s portrait and his depiction in the frames of the Tree of Serbian, Greek and Bulgarian rulers, as well as by comparison of his age from the Mateič representations to his image in the donor’s compositions in the church of the Christ Pantocrator in Dečani (1346–1347) and the temple of St. Archangel Michael in Lesnovo (1349), we have come to conclusion that the painted decoration of the Mateič church, was most probably created in between 1348 and 1352.

Exactly how long the duration of the painting of the church walls was, and whether, having in mind the size of the painted ensemble, the painting of the church was executed during several seasons of work, remains an open question. However, on basis of several elements of the painted decoration of the church, we have concluded that the painting of the temple could not began prior to the spring of 1348, when tzar Dušan with his family returned from the stay on the Mount of Athos. The portrayed image of king Uroš within the Tree of Serbian Rulers from the Nemanjić house and the emperors from the Byzantine dynasty of Comneni and Bulgarian family of Aseni, who looks several years older than the image of his portrait in the Dečani Nemanjić Tree, painted in 1346–1347, speaks in favor of the above mentioned. At the same time, if the features of king Uroš from the donors’ composition in the Mateič church refl ect his actual age, than this scene depicts Uroš as several years older than his representation in the Lesnovo narthex (1349) and emanates features of a fi fteen-year old adolescent. This would mean that the closing work of the painting of the church could not go beyond the autumn of 1352, when, according to Byzantine tradition, ended the season of painting of the temples. On the ground of all the arguments presented, we consider that the extensive fresco ensemble of the church of the Holy Virgin in Mateič was executed in the period after the inauguration of tzar Dušan, in the time span between the years of 1348 and 1352.

On the Donors’ Composition and the New Datingof the Fresco Painting of the Church

of the Holy Virgin in Mateič

Elizabeta Dimitrova

ста ви ли кра ља Уро ша у њего вом ствар ном уз ра сту, као де чака од око пет на ест го ди на, он да би се гор ња хро но ло-шка гра ни ца на станка ма те ичке фре ско-деко ра ци је могла по ста ви ти најка сни је у 1352. го ди ну.

На осно ву свих пока за те ља ко је смо узе ли у об зир при раз ма тра њу про бле ма да то ва ња жи во пи са Бого ро ди-чи не цркве у Ма те и чу сма тра мо да је он могао на ста ти из ме ђу 1348. и 1352. го ди не. Оста вља ју ћи отво ре но пи-та ње ко лико је тач но тра ја ло ослика ва ње зи до ва хра ма,

али при том не за бо ра вља ју ћи обим слика ног ан сам бла, чи је се ства ра ње свакако од ви ја ло током неко лико се зо на ра да, сма тра мо да смо од ре ђе ним за па жа њи ма и чи ње ни-ца ма ко је смо из не ли по могли да се сагле да ју од ре ђе ни не до ста ци ста ри јих закљу чака о вре ме ну на станка ма те-ичког сликар ства, по ко ји ма жи во пис по ти че из вре ме на по сле смр ти ца ра Ду ша на, као и но ви јих, по ко ји ма су фре ске ма те ичке цркве де ло ано ним них умет ника на ста-ло пре прогла ше ња Цар ства.