DIZAJN ZA SVE POSAO ZA SVE

PRIRUNIK ZA STVARANJE PRISTUPANOG OKRUENJA

I DEO PRIMENA DIZAJNA ZA SVE U STVARANJU PRISTUPANOG OKRUENJA Filozofija Dizajna za sve Sveobuhvatna pristupanost Analiza lanca kretanja 7 Principa Univerzalnog dizajna Potpuna inspekcija pristupanosti Barijere pristupanosti Pristup sveobuhvatnoj pristupanosti Kljuevi za pristup Kljune osobine Dizajna za sve Korisniki menadment Komentari korisnika - Najei komentari korisnika Preporuke za unapreenje Pristupanost za korisnike oteenog vida Pristupanost za starije ljude Pristup objektima Ulazi i izlazi Orijentacija, oznaavanje i usmeravanje Nametaj, oprema i instalacije Potrebe korisnika i upravljanje gradnjom Planiranje dostupnosti istorijskih objekata Plan dostupnosti Plan evakuacije Izmene u nivoima i povrinama Mesta povezivanja Igralita i prostori za rekreaciju Vrata i mehanika oprema Rukohvati Liftovi, pokretne stepenice i platforme za podizanje i sputanje Informacije, pronalaenje puta i signalizacija Asistivni sistemi za sluanje Toaleti, tu i kupatilo Dostupni prozori Prostori sa fiksiranim seditima Druge pogodnosti: javni alteri, govornice i fontane sa pijaom vodom Osvetljenje i osvetljenost Odravanje i revidiranje II DEO POSAO ZA SVE Ko moe da radi analizu posla i rada? Poznavanje trita rada ta je analiza posla i rada? Prednosti analize posla Elementi analize posla Pet osnovnih koraka analize posla Pripremanje liste za analizu posla Integracija invaliditeta u proces planiranja od 10 koraka 48 49 50 54 56 59 62 72 1 2 2 3 3 3 4 5 6 9 9 10 11 12 12 14 14 16 16 17 18 18 19 20 22 25 26 27 28 32 34 39 40 42 44 45

I DEO PRIMENA DIZAJNA ZA SVE U STVARANJU PRISTUPANOG OKRUENJA

Uvod Razvoj pokreta osoba sa invaliditetom tokom proteklih godina u Srbiji doprineli su podizanju svesti drutva u celini, kao i donosiocima odluka, to rezultuje unapreenju optih uslova za poloaj osoba sa invaliditetom u drutvu. Kao primer toga,moe se navesti stupanje na snagu Zakona protiv diskriminacije nad osobama sa invaliditetom, unoenje kaznenih odredbi u Zakon o planiranju i izgradnji, koje sankcioniu nepotovanje standarda i propisa koji reguliu pristupanost, program za zapoljavanje i samozapoljavanje osoba sa invaliditetom Nacionalne Slube zapoljavanja i Konvencija UN o zatiti prava osoba sa invaliditetom. Sledei, novi korak, prema potpunoj inkluziji osoba sa invaliditetom je, pored obrazovanja, zapoljavanje, a taj proces moe biti usporen strahom poslodavaca odnosno nepoznavanjem materije, mogunosti i potreba osoba sa invaliditetom, koje je identifikovano tokom istraivanja o motivaciji o zapoljavanju i samozapoljavanju osoba sa invaliditetom u Beogradu, koji je Centar za razvoj inkluzivnog drutva, u partnerstvu sa Centrom za monitoring i evaluaciju sproveo tokom 2006 god. A ova publikacija, koja predstavlja prirodni nastavak tog istraivanja ima za svrhu publikacije da ponudi efektivna reenja za unapreenje okruenja pogodnim za sve lanove drutva, kao i za stvaranje kvalitetnih radnih uslova za ostvarivanje punog potencijala zaposlenih kao i zaposlenih osoba sa invaliditetom. Sveobuhvatna svrha ove publikacije je da se promovie Dizajn za sve, termin koji je prihvaen u Evropi, za projektante, menadere zaduene za prostore i graevine fokusirajui se na planiranju, stvaranja i odravanja pristupanog okruenja Ljudi sa razliitim sposobnostima su deo nae zajednice. Kao i svi, imaju pravo na aktivnu ulogu u ivotu zajednice. Filozofija Dizajna za sve Dizajneri, projektanti i arhitekte irom sveta se odazivaju izazovu i stvaraju reenja u cilju poboljanja pristupanosti. U cilju da se ree problemi pristupanosti, razliiti koncepti i dizajnerski principi su razvijeni i promovisani u sklopu koncepta Univerzalni dizajn, inkluzivni dizajn i Dizajn za sve. Iako svi koncepti imaju isti cilj, svi oni imaju razliitu ulogu, uslove i nain stvaranja reenja pristupanosti. Kao deo problema, u 21 veku javlja se i problem korisne povrine, limitiranog resurs kojeg ima sve manje i iji svaki deo, pogotovo u urbanim sredinama, mora da se maksimalno iskoristi. Samim tim, napori da se osigura pristupanost bez barijera u prostoru koji je ve izgraen i oblikovan predstavlja veliki izazov. Kao posledica ova dva faktora, rezultiralo je reenjima bazirano na minimumu pravila koji su se pokazali u praksi nedovoljnim i neefektivnim. U cilju stvaranja efektivnog procesa donoenja odluke za koncipiranje i stvaranje kvalitetnog okruenja, Evropski institut za dizajn i invaliditet je razvio koncept Dizajna za sve. Taj koncept nije usmeren samo na osobe sa invaliditetom, ve na sve ljude u drutvu i predstavlja proces stvaranja inteligentnih reenja za kvalitetno kruenje

_________________________________________________________

1

namenjeno svima: starima, mladima, maloj deci, majkama, osoba sa invaliditetom i drugima. Ciljevi Dizajna za sve: - podizanje svesti o potrebi sveobuhvatne pristupanosti - iniciranje inovativnih reenja putem pristupanijeg i odrivog okruenja - preporuiti/naglasiti primere dobre prakse i projektantska uputstva po pitanju sveobuhvatne pristupanosti u cilju da se omogui najirem moguem spektru korisnika nezavisna i neometana upotreba javnog prostora i usluga. Sveobuhvatna pristupanost Koncept Dizajna za sve ini oslonac stvaranju okruenja za sve. Ono predstavlja pristup u kojem svi proizvodi, okruenje i komunikacije su pristupani najirem moguem spektru korisnika i naoj zajednici bez obzira na sposobnosti, godine i razliitost. Dizajn nepristupanosti > onemoguen pristup > pristup bez barijera > dizajn za sve Dizajn za sve zahteva kvantni skok u razmiljanju od koncepta pristupanosti bez barijera. To je pozitivan pristup dizajnu, da bi se postigao inkluzivni integralni dizajn koji nije samo pristupaan samo najveem broju korisnika, bazirano na njihovim sposobnostima, ve i na reenjima koji treba da budu pogodni svim korisnicima. Za razliku od dizajna pristupanosti bez barijera, dizajn za sve ne ini dizajn posebnih reenja za pristupanost, ve praktini pristup dostizanja dobrih i odrivih reenja za pristupano okruenje. Analiza lanca kretanja Da bi se postigao cilj dizajna za sve, potpuna analiza lanca kretanja mora poeti sa linog aspekta kretanja koji obuhvata javne povrine, javni prevoz, prevozno sredstvo, odredite odredini objekat, unutar odredinog objekta do mesta gde planirate da obavite svoj zadatak i na kraju, sam zadatak/funkcionalnost. Celokupna takva analiza obuhvata razliite aspekte izgraenog okruenja, koji su inae koncipirani kroz razliite tehnike i konceptualne discipline najee projektanti vode rauna o najvanijim delovima dva kraja lanca kretanja polazna taka i odredite. A sutina je i da svaki mini-lanac kretanja unutar svakog objekta bude pristupaan. Takav mini-lanac kretanja najee obuhvata: Silazna taka > pristup > glavni ulaz > informacije u holu, koridoru > lift, stepenite, pokretne stepenice > gornji holovi > koridor > unutranji pristup (vrata i sl.) > odredina prostorija (soba, kancelarija, auditorijum...) > obavljanje planirane funkcije > toalet > povratna ruta > izlaz I posle ostvarenja pristupa do pravog mesta unutar objekta, najvanije je de se omogui da planirana funkcija/zadatak bude efektivno ostvarena. Iako esto se viaju po objektima obavezni elementi kao to su: prostor za kolica u koncertnoj sali, sputeni alter, toalet za korisnike kolica, indukciona petlja, kao i

_________________________________________________________

2

preporueni elementi poput prekidaa na maloj visini, visoko postavljene utinice i sl. Meutim, neki od tih elemenata nisu razmatrani na primer, nema pravila za element kao to su dimenzije za fontanu za pijau vodu ili pristup za amfiteatar na fakultetu. 7 Principa Univerzalnog dizajna 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. Nepristrasna primena. Fleksibilnost u upotrebi. Jednostavan i intuitivan. Primetna informacija Tolerancija greke. Mali fiziki napor. Veliina i prostor za prilaz i upotrebu.

Univerzalni dizajn je pogodan u drutvima gde je postoji niska svest o dizajnu, gde je lake uputiti ljudima koji se bave dizajnom predmeta i zgrada poruku kako da bolje urade svoj posao. Pristup kroz Dizajn za sve je prisutan u onim drutvima gde je napredniji sistem obuke o dizajnu i arhitekturi koncentriui se na proces donoenja odluka koji vode ka korektnim dizajnerskim reenjima, odnosno reenjima koji pogoduje svim korisnicima. Ako se karakteristike sredine bez barijera uzmu kao glavne osobine u koncipiranju, onda se ne dobija samo bezbednija, udobnija i pogodnija za korisnika sredina u najeem broju sluajeva, ve i estetski naprednija sredina. Potpuna inspekcija pristupanosti Evaluacija koliko je bezbedno, ugodno i pogodno/usmereno na korisnika (userfriendly) je neprekidni proces tokom razliitih etapa. Inspekcija treba da se obavlja pre potpunih zavretka radova da bi se testirala pristupanost lanca kretanja. Barijere pristupanosti Barijere pristupanosti mogu da budu definisane kao objekat materijalni ili nematerijalni, koji onemoguava pristup ili obavljanje eljene funkcije. Prilazni put: Inidrektni prilaz Nedostatak prilaznih znakova/neobeleen put Neodvojenost od kolskog prilaza npr pristup kolovozom, ulaz kroz garau Neravna povrina Prepreke (stubii, fasadna oprema/fitinzi, drvee, ivinjaci i ahtovi i odvodi) na prilaznom putu

_________________________________________________________

3

Rampe i nagibi: Prilaz sa prestrmim i nefunkcionalnim nagibima Preveliki nagibi u stranu Dugaki i strmi nagibi Neadekvatna odmorita izmeu dva niza stepenica ili nedostatak istih Nedostatak odgovarajuih rukohvata Nedostatak odgovarajuih taktilnih/reljefnih povrina na stazi (reljefne staze za slepe) Klizave/suvie glatke podne povrine Parking: Nedostatak horizontalno i vertikalno obeleenog pristupanog parkinga Neodgovarajua veliina prostora za parking Nedostatak sputenog ivinjaka za pogodan prilaz sa parkinga na plonik Stepenice: Postojanje stepenika kao jedinog prilaza na stazi prema ulazu u objekat, prema i sa parkinga Duina i visina stepenika koja nije ujednaena ili po standardima, odnosno preporuenim dimenzijama Neodgovarajue ili neujednaeno osvetljenje Nedostatak bojenih kontrasta ili obeleenih rubova stepenika. Ulaz Uzana vrata Neodgovarajui prostor za prolaz Prevelika snaga potrebna za otvaranje vrata Neadekvatna veliina podesta pred vratima Vrata koja se otvaraju prema onome ko ulazi unutra Pragovi u dovratku nisu u nivou tla/poda Nedovoljan prostor za maksimalno otvaranje vrata (zid, cevi, stub i sl) Znaci Korienje neodgovarajuih ili znakova koji nisu meunarodni standard Nedostatak taktilnih povrina i znakova na Brajevom pismu Nedovoljne dimenzije znakova Nedostatak odgovarajueg kontrasta boja Vizuelni i zvuni ureaji: Nedostatak vizuelnih taktilnih i zvunih znakova Nedostatak podeenog/pojaanog zvuka na razglasu Neodgovarajue osvetljenje Pristup sveobuhvatnoj pristupanosti

_________________________________________________________

4

Pristupanost je osnovni uslov za zgradu, objekat ili informaciju. Bez ispunjenja tog uslova, sam objekat ili informacija gubi svoju svrhu ili umanjuje funkcionalnost. Pristupanost zgrade ili objekta ne obuhvata samo kretanje unutar istih, ve kretanje sa ulice ili parkinga preko poseda objekta i ulaska u zgradu. Sveobuhvatna pristupanost nije samo planiranje odvojenog pristupa za starije, korisnike kolica ili osobe oteenog vida. Reenje proizilazi iz razumevanja potreba ljudi i primene dizajn za sve u cilju ostvarenja zajednikog pristupa objektu. Ono predstavlja pozitivan pristup dizajnu u cilju da se osigura funkcionalnost za najiru moguu grupu korisnika. Nijedna grupa korisnika ne treba da bude prinuena da ulazi na zadnja ili podrumska vrata, teretnim liftom ili kroz pomoni objekat. Kljuevi za pristup Antropometrija Kontinuitet Povezanost Jednakost Bezbednost Odrivost

Antropometrija Karakteristike tela i dosega ljudi imaju direktan uticaj na pristupanost. Neophodno je uzeti u obzir najira mogua populacija i fizike karakteristike oba pola kao i razlika fizikih mogunosti (veliina i sposobnosti) ljudi u razliitom dobu ivota u realizaciji dizajna za sve. Pored toga to obuhvata i razliita pomagala koje ljudi koriste: kolica, take, tap, beli tap, majke sa deijim kolicima, kolica za supermarket i sl. Kontinuitet: Koncept kontinuiteta je veoma vaan za planiranje sveobuhvatne pristupanosti. Npr. kontinuirana staza pristupanosti mora da bude bez barijera. Kada ima promena nivoa tokom staze kretanja, kontinuitet mora da bude osiguran putem rampi, lifta i sl. istovremeno, informacije treba da budu obezbeene na primetnim mestima i raskrima i prikaz mora da bude kontinuiran da vodi do konanog odredita. Povezanost: Preporuljivo je smanjiti razdaljine izmeu pristupanih elemenata objekta. Pokriveni most koji povezuje gornje nivoe je pogodan za povezivanje vie blokova zgrada na istoj lokaciji (aerodromi, veliki trni centri,fakulteti i sl.) time se eliminie napor kretanja gore i dole izmeu zgrada samim tim se smanjuje potreban kapacitet glavnih liftova i prolaza unutar samih zgrada. Jednakost Sutina dizajna za sve je omoguavanje neometanog pristupa svim ljudima, ne samo ludima sa invaliditetom. Recimo informaciona tabla sa mapom objekta treba da bude pristupana za sve, ukljuujui starije ljude, osobe sa invaliditetom, osobe sa oteenjem sluha i vida. Bezbednost: Bezbednost pristupa kao i izlaza je od primarne vanosti za svakog, posebno za starije, decu ili osobe sa invaliditetom, kao i ljudi sa smanjenom sposobnou da reaguju u vanrednim situacijama. Bezbednost izgraenog okruenja i opreme su imperativ. Prethodno planirane rute bez barijera, vizuelni i audio signali/znaci znaajno mogu da podignu bezbedonosne standarde.

_________________________________________________________

5

Odrivost: Ako je objekat ili okruenje graeno da bude usmereno prema korisniku, pristupano i da svako moe da neometano da koristi, odrivost tog okruenja je vea. Odravanje elemenata koji ine okruenje pristupanim moraju da se odravaju, da bi bili dalje u upotrebi. Povrh toga, kada se rade neophodni znaajni radovi, potrebno je iskoristiti priliku da se unapredi pristupanost.

Inkluzija: Ima mnogo mogunosti da se obezbedi pristupanost objektu. Sutina je da se omogui pristupanost putem inkluzije, odnosno ukljuenja pojedinca u aktivne tokove drutva. Pristupana staza koja ne ukljuuje stepenice, rotirajua vrata, pokretne stepenice i druge zapreke koje onemoguavaju da stazu mogu da koriste sve osobe je primer dizajna za sve ono mora da bude usmereno na sve korisnike. Dalje Pored kljunih elemenata, dizajnerska reenja moraju da obuhvate i tehnoloki napredak. Npr. Elektromotorna kolica koja znaajno unapreuju mobilnost i mogunosti osobe sa invaliditetom su vea i tea, to zahteva vee kapacitete elemenata pristupanosti (vea nosivost lifta, rampe i sl.) zatim prijemnici za slepe ljude, kojim mogu u prolasku da prime informaciju o objektu gde se nalaze ili trenutnoj boji na semaforu. Problemi i reenja nisu zamrznuti u vremenu, oni se stalno menjaju, unapreuju i prilagoavaju tehnolokim mogunostima. Kljune osobine Dizajna za sve Pristup objektu Povezanost sa ulicom, prilaznom stazom Ulaz Osnovni pristup ulazu/izlazu glavni ulaz Vrata klizna vrata Spoljna signalizacija putokazi se postavljaju od ulice do nivoa koje upuuje posetioce na ulaze, glavne funkcionalne elemente objekta i olakavanje orijentacije. Promene nivoa razlika nivoa izmeu ulice i ulaza Rampa i nagib terena nagnut teren - praktian nain da se olaka pristup svima. Blagi nagib olakava hodanje i kretanje kolica. Rampe imaju meunivoe/odmorita, taktilna obeleja na kraju i poetku i obeleeni poetak i kraj bojom i svetlom. Stepenice imaju ivice u kontrastu u odnosu na ostatak stepenika, kao i taktilna obeleja na poetku i kraju stepenita. Integracija ovih elemenata u pejza takoe poveava broj potencijalnih korisnika. Ove spoljne povrine su stabilne, vrstog materijala, protivklizajuim osobinama i uopteno lee u kontinuiranoj ravni. Rukohvat visina na kojoj se postavlja rukohvat na stepenicama, rampama i parapetima su projektovani da pogoduju ljudima koji hodaju i osobama u kolicima,kao i maloj deci. Brajevi znaci o smeru su postavljeni na poetku i kraju rukohvata pokazujui smer. poeljno je da rukohvat ako je od elika bude presvuen materijalom da sprei provod toplote do ruke ukoliko je izloen suncu. i da ne bude prevelikog prenika, da moe lako da se obuhvati.

_________________________________________________________

6

Spoljna taktilna staza postavljen du putanje koja vodi prema ulazu, sa postavljeni osvetljenjem u stazi u nivou tla. Informacije alter postavljen odmah na ulazu, sa podignutim i sputenim ploama i isturenom zaobljenom ivicom, da bi korisnici kolica ili hodalica mogli da stanu naspram, a ne naporedo sa alterom. Poeljno je postaviti rukohvat izmeu visokog i niskog dela, da bi osobe koje hodaju i koje korist kolica mogli da se pridre. Orijentacija postavljena mapa objekta, sa dobrim kontrastom (bez ute i crvene boje zajedno) na visini do 1500mm gornje ivice. Na Brajevom pismu uz upotrebu sito-tampe Signalizacija i navoenje obeleavanje brojeva spratova druge oznake se postavljaju na zid u visini od 2000mm. Znakovi koji oznaavaju smer i ukazujui na razne funkcionalne elemente okruenja obino vise sa plafona. Pored slova i brojeva, znakovni simboli se takoe koriste u cilju lakeg razumevanja. Simboli pristupanosti su na istom znaku. Brajevo pismo se stavlja na liftovima, tasterima za lift. (ili veliki reljefni brojevi na tasteru) u samom liftu se koristi zvuni signal i softver koji govori na kom spratu se trenutno lift nalazi.(standardna oprema sa dodatnim zvunikom) Orijentacija pored jasnog obeleavanja elemenata objekta, takoe se koriste i boje; ivice tepiha, podovi i zidovi se koriste u razliitim bojama na razliitim spratovima i ispred liftova i eskalatora zarad bolje identifikacije. Smerovi na spratu du koridora Put do funkcionalnih elemenata Unutranje taktilne povrine koriste se da upozore korisnicima na razliite delove objekta, na opasnosti i promene nivoa na poetku i kraju rampi, stepenita kao i pravcima prema drugim funkcionalnim delovima objekta (lift, WC i sl.). Prostor za okretanje dovoljan prostor za okretanje kolica na meupodestima rampi i stepenita, prilikom otvaranja vrata i krajevima koridora irina staze i implikacije u zavisnosti od oekivanog prometa, projektuje se i irina staze; ne oekuje se da korisnici idu kroz bilo koji hodnik. Integrisani koridori s vie funkcionalnih prostora mogu znatno da unaprede mogunosti slobodnog kretanja i da minimiziraju konflikte usled zakrenosti, kao i da se preduprede eventualne zapreke.

_________________________________________________________

7

Svetlosni kontrasti za pod, zidove i promene nivoa korienje svetlosti da bi se definisao prostor i njene celine znaajno pomae u orijentaciji i poboljava prevenciju nezgoda. Stakleni paneli koji se koriste za peake mostove, koridore, parapete, koristei na primer dnevnu svetlost olakavaju razaznavanje horizontalnih i vertikalnih povrina. Na svakom nivou, upotreba razliite boje za pod i zid odnosno parapete, svetlosni kontrasti omoguavaju jasne obrise prostora. Svetlo na zidu za osvetljavanje poda su takoe pogodni za rampe za nonu upotrebu Materijal i tekstura povrine materijali za spoljne povrine generalno treba da budu vrsti, stabilni, trajni, ravni i protivklizajui. Reetke treba da budu postavljene popreno u odnosu na preteni smer kretanja. Odvod/drenaa treba da ide kanalima uz ivinjak da bi se minimizirala prepreka za korisnike. Materijali za unutranje povrine su treba da poseduju iste karakteristike, u skladu sa namenom, s tim da jo moraju da imaju osobinu da odravaju akustinost prostora. Ako se stavljaju podne obloge ili tepisi, ne preporuuje se da budu velike debljine, jer oteavaju kretanje takama i kolicima. Otirai treba da budu u nivou poda. Pogodnost upotrebe opreme i sadraja Fiksirani elementi i oprema objekti i oprema za usluge generalno postoje u dve visine u cilju da pogoduje korisnicima u stajaem i sedeem poloaju, korisnicima niskog rasta, deci ili korisnicima kolica. alteri, info-pultovi, govornice, esme sa pijaom vodom, fenomati za ruke, sifoni, urinali i tasteri za lift su postavljeni u dve visine. Sedita i klupe spoljne fiksirane klupe su lako pristupane putem peake staze i imaju dovoljno mesta za personalnog asistenta. Unutranja sedita mogu da se podele u fiksirana sedita za odmor/ekanje du koridora ili pokretna sedita u auditorijumima i web sobama. Takoe mesta u auditorijumima treba da budu obezbeena za korisnike kolica Prostor za noge

_________________________________________________________

8

Radni stolovi sa podesivom visinom su pogodni za korisnike kolica, omoguavajui prostor za naslone za ruke na kolicima. alteri, info kiosci, javne govornice, fontane sa pijaom vodom i fenomati su dizajnirani sa prostorom za noge. Liftovi i pomona oprema Omoguen pristup sa osobe sa invaliditetom je ukljuen u dizajn lifta i njegovih instalacija: oznake za kolica, sputen panel sa tasterima, oznake na Brajevom pismu na tasterima, kontrastni panel sa indikacijom spratova u dovratniku, audio nagovetavanje sprata i otvaranja/zatvaranja vrata, vizuelni plazma displej sa informacijama unutar lifta pogodnim za ljude sa oteenjem vida i sluha. Parking i pristup objektu: Mesto za parkiranje za osobe sa invaliditetom je ono najblie ulazu sa jasnom horizontalnom i vertikalnom signalizacijom i sputeni ivinjakom ukoliko je to potrebno. Takoe se signalizacija koja obeleava parking poseduje dodatnu oznaku simbol osobe u kolicima. Toaleti, higijenski i nega za bebe objekti: Toaleti, higijenska oprema i fontana s pijaom vodom se nalaze na svakom spratu. Odeljak za negu dece se nalazi pored ili unutar toaleta za korisnike kolica. Oznake za negu beba se nalaze i u blizini delova objekta namenjenoj deci igraonice, prodavnice sa robom namenjenoj deci, auditorijumima ili kulturnim sadrajima. Ovakvi objekti poseduju dodatne pogodnosti za starije, osobe sa invaliditetom i roditeljima sa malom decom: nagnuto ogledalo (ili od lavaboa do visine od 1900mm), kuka za odeu na dve visine, wc olja sa kazanetom unutar zida, da bi se osigurala bezbednost tokom upotrebe, rukohvat na zidu pored wc olje i urinala, kao fenomat za ruke na viem nivou za korisnike koji stoje, kao i nisko postavljeni fenomat za korisnike kolica i malu decu. Korisniki menadment Podrka klijentima Dizajn pristupanosti za sve ljude integrisan u opti dizajn zahteva razumevanje i podrku od strane klijenta zarad pragmatine implementacije. Tokom koncipiranja/rekonstrukcije objekta korisnici i projektanti treba da sarauju u cilju integrisanja mnogih pristupanih elemenata sa funkcionalnim zahtevima. Planiranje nametaja i opreme Nametaj i oprema je najee preporuena i testirana od strane korisnika uz profesionalnu podrku projektanta/dizajnera. Nefiksirani i pokretni nametaj i oprema se podeavaju za planiranu namenu i sa pristupanou za korisnike. Npr. visoko i nisko postavljeni stolovi za ruavanje (za stajanje i sedenje), radni stolovi sa podesivom visinom. Nerotirajue stolice sa naslonima za ruke za starije. Ovakva oprema znaajno doprinosi kvalitetu usluga i radnih uslova omoguavanjem ugodnog i pristupanog okruenja za korisnike. Menadment objekta Da bi se postigao odrivi fizika i senzorna pristupanost objektima, menadment objekta ima znaajnu ulogu u kontroli dnevnih operacija u upravljanju objektom. Pristupanost zahteva dobar menadment ukljuujui sve zone: ulicu, prilaz, otvorene povrine, kao i unutar i oko objekta. Npr. uvek obezbediti prilaz ukoliko jedan nije u upotrebi (odravanje, popravke i sl.)

_________________________________________________________

9

Odravanje objekta esto i odgovarajue odravanje je od sutinskog znaaja za odravanje usluga i opreme u dobrom radnom stanju i stvaranja izvornog dizajna odrivim. Pristupanost ne moe biti ostvarena ako se npr. povrine izoblie, materijali habaju ili ako se oznake izblede. Takoe je neophodno da se prilikom popravki, unapreenja ili preureivanja sve vrati u prethodno ili poboljano stanje. (esto se prilikom radova na javnim povrinama uklone elementi pristupanosti, sputen trotoar...) Uticaj promena i naknadnih radova Kada je objekat u upotrebi, reakcija korisnika je znaajna za planiranje unapreenje izgraenog okruenja. Promene i naknadni radovi moraju uzeti u obzir postojee pristupane elemente i detalje: neki radovi treba da obuhvate i unapreenje postojeih, kao i dodavanje novih elemenata pristupanosti Najei komentari korisnika Kretanje: Vrata koja se otvaraju rukom, treba da se zamene automatskim kliznim vratima Poveanje kapaciteta lifta ili poveanje prostora unutar lifta Dodavanje indikatora spratova u liftu Informacije: Staviti primetne oznake, poveanje dimenzija istih, kao i vei broj oznaka na manje istaknutim mestima Izraeniji kontrast boja na oznakama e omoguiti veu primetnost, kao i jasniji prenos informacija Oznake za pravac prema esto korienim elementima, kao to su toaleti, garderoba, parking, liftovi, fotokopir maina, internet centar, odeljak za negu beba. Neki sadraji, kao to su oprema u odeljku za negu dece ili fontane sa pijaom vodom i sl mogu da budu manje koriene zbog nedostajue/neadekvatne informacije o njihovom postojanju Informacije na oznakama moraju da budu nedvosmislene i jasnije za razumevanje Vie oznaka za izlaz u sluaju opasnosti Jasne oznake spratova vidljivi iz kabine lifta na svakom spratu Sanitarne instalacije: Postojanje odeljaka za negu beba dostupnim za roditelje oba pola na vidljivim mestima sa istaknutim oznakama Vie toaleta Ruka/taster za potezanje vode iz kazaneta zahteva preveliku snagu to moe da pogora higijenske uslove toaleta. Nametaj i oprema: Vie mesta za sedenje alteri, klupe, stolovi i pultovi za pisanje (u banci i poti) da imaju odgovarajuu irinu i dubinu (da se naslone ruke tokom pisanja ), visinu i dovoljno mesta ispod za noge i papuice kolica Postojanje kolica za supermarket u vie veliina vee i manje Razmak izmeu dva radna stola/zone/raunara da bude dovoljan da ne ometaju jedni druge Manja i deja pakovanja proizvoda ne stavljati na vie police.

_________________________________________________________

10

Preporuke za unapreenje Unutranjost Ulazna vrata da budu klizna sa automatskim otvaranje, to korisnicima omoguava da koriste ruke za druge potrebe (noenje, guranje kolica za supermarket, pokretanje kolica) ili ukoliko nemaju mogunost da pomeraju ruke. Senzor za otvaranje vrata moe da detektuje brzinu kretanja svakog korisnika i samim tim da produi vreme odkrinua vrata ukoliko se korisnik sporije kree (deca, stariji, osobe sa invaliditetom). Liftovi koji opsluuju razliite zone poeljno je da budu meusobno blizu i samim tim skrate vreme meukretanja korisnika. Spoljne oznake (tekst, tip slova i oznaka, formulacija) da budu dovoljne veliine i izraenih boja i svetlosti (bez odsjaja, prozirnosti i prelamanja), pogotovo ako su postavljeni na veoj visini. Oznake i mapa lokacije na manjoj visini su korisne. Opta populacija i osoblje nisu u dovoljnoj meri upoznati sa opremom za asistenciju/pristup. Neophodno je obezbediti informacije o nainu upotrebe, funkcijama i mestu unutar objekta. Liflet u holu hotela, odgovarajue uputstvo pored opreme. Spoljanost: Du (dugakih) staza za kretanje, postavljanje klupa za odmor pogotovo ako staza ide uzbrdo Povezanost parkinga, taaka za javni prevoz sa zgradom (npr. ako parking ide oko zgrade, obezbediti vie ulaza) Rukohvat du dugakih rampi, sa vie visina, iroko stepenite sa blagim nagibom Znakovi koju ukazuju na pravac ili poloaj opreme, sadraja objekta, pogotovo na mestima gde se spajaju vie pravaca kretanja Bezbedonosni aspekti povrina pod vodom obeleavanje posebnim bojama u kontrastu Oprema ugraena u tlo da bude u nivou tla i obeleena Bitni elementi za planiranje pristupanog dizajna: Povezanost sa glavnim takam za prevoz oko objekta Postojanje neprekinute rute bez barijera, odgovarajui znaci i oprema za promenu nivoa (rampe, kosine, liftovi...) Pristup za najiru moguu grupu korisnika Oprema u razliitim veliinama, za decu i odrasle Razmatranje o pristupanom dizajnu koji pokriva funkcionalne zahteve, informacione usluge, opremu i okruenje. Pristupanost za korisnike oteenog vida Taktilne povrine Neprekidna taktilna staza ili rukohvat sa smerom na glavnim i prometnim mestima. Taktilno upozorenje pred stepenicama ili drugim preprekama (alter) za prevenciju nezgoda (protivklizna traka paralelno sa preprekom i upravno na pravac kretanja) Taktilna identifikacija za pravac prema ulazu i izlazu

_________________________________________________________

11

Taktilna povrina da bude udaljena od zida da se olaka korisnicima belog tapa koji su levoruki ili desnoruki, i da se spree nezgode (udar na fiksiranu opremu montiranu na zid protivpoarni aparat) Prolazi: Uglovi, ivice, stubovi i sl. zatieni ili oznaeni Ispod opreme fiksirane na visini manjoj od 2000mm, postaviti prepreku (saksiju sa cveem, ukras i sl.) ili je uvui u nivo zida Preterani svetlosni kontrasti, sa jakim odsjajem, previe sjajno i/ili previe tamno, izbegavati. Krajevi rukohvata mogu da idu prema podu ili zidu Rukohvati: U kontrastu (boja i svetlost) sa povrinom zida zarad lakeg raspoznavanja Neprekidan i sa ispupenim slovima/simbolima, ili drugim nainom indikacije prepreke ili promene (vrata, skretanje) Stepenite: Ivica stepenika u kontrastu u odnosu na ostatak stepenika, olakava upotrebu slabovidim osobama Razmak i gaz stepenika da bude ravnomeran Orijentacija i komunikacija: trodimenzionalne mape ili modeli atraktivni i efikasni u prenosu informacija audio i govorni znakovi mape sa oznakama elemenata za pristupanost rampe, signalizacija, liftovi i sl. oznake na rukohvatima u simbolima, pogodni za one koji ne znaju Brajevo pismo. Reljefna mapa ili Brajeva mapa o rasporedu elemenata u toaletu Podni urinali su pogodni za vei opseg korisnika, sa taktilnom preprekom ispred Pristupanost za starije ljude Uzeti u obzir limitiranu snagu i doseg kod starijih i osoba sa invaliditetom. Prolazi i vrata: Prirodno osvetljenje pogodno za orijentaciju danju ili nou Automatska vrata sa odloenim zatvaranjem, bez slepih uglova (dovratak u sredini) oznake za izlaz na niem nivou pogodne za osobe sa i bez invaliditeta u sluaju opasnosti (tokom poara gornje oznake su zamaskirane dimom) du prolaza dovoljno prostora za odmor povrine sa niskim odsjajem, bez ogledala vidljiva povrina vrata pod protivklizan i ravnomernog nivoa vizuelni objekti za olakavanje identifikacije Pristup objektima Strategija pristupa razvoj strategije pristupa u ranoj fazi projektovanja

_________________________________________________________

12

pristupanost za najiri opseg korisnika razmotriti naine i sredstva za ulaz,izlaz i evakuaciju osoba sa razliitim potrebama, sposobnosti i invaliditeta saradnja sa korisnicima i pruaocima usluga priprema Plana pristupa i Plana evakuacije Povezanost sa javnim povrinama identifikovati putanje povezanosti objekta sa putem, ulicom i dr u razliitim pravcima razmotriti povezanost sa javnim prevoznim sistemom (stanice, linije, pristup) razmotriti pristup vozilima za pristup, parking i utovar/istovar svi pristupani putevi povezani sa glavnim ulazom integrisati pristupane puteve za razliite grupe korisnika Spoljne oznake obezbediti dovoljno oznaka smerova i lokacija na kljunim takama (pristup, skretanja i sl.) vidljivost oznaka i danju i nou slikovne oznake sa dodatkom rei, sa jasno razumevanjem oznak u bojenom kontrastu i upadljive tip slova i oznaka u odgovarajuoj veliini, stilu i boji Staze i koridori dovoljna irina staze za mimoilaenje dvoje korisnika u kolicima staza sa to manje krivina ako staza krivuda, to ira krivine sa dovoljno prostora, bez otrih krivina i strmina ivice staze vidljive i zatiene da tokovi kolica ili vrh take i sl ne skliznu uzdignua na stazi to blaa, bez naglih padova reetke slivnika poprene na pravac staze i dovoljno blizu da se izbegne zaglavljivanje adekvatno osvetljenje Promene nivoa rampe, sputeni ivinjaci i kosine za povezivanje promene nivoa oznake na odgovarajuoj razdaljini pre promene nivoa za blagu promenu nivoa, kosina je bolje reenje nego rampa pored stepenica osvetljenje, pogotovo na rampama i drugim izmenama nivoa to blai nagib pravolinijske rampe ili kosine su poeljne rukohvat sa dve visine, na obe strane staze, rame i sl. Stepenite rukohvat na obe strane centralni rukohvat na stazama i stepenitima sa velikom irinom meupodest na dugakim stepenicama oznaka upozorenja na prvom i poslednjem stepeniku traka, oznaka na rukohvatu, boja i sl. stepenici ujednaene irine i gaza osvetljenje za lako opaanje svakog stepenika prirodno svetlo i rasveta da na bude direktno iznad stepenita izbegavanje odsjaja i senki ispod stepenita na visini manjoj od 2000mm, staviti zatitu od prolaza

_________________________________________________________

13

Karakteristike povrine: neklizajua spoljna povrina podne obloge da ne budu previe sirove (previe naborano i oteava skretanje), ili debele (ulegnue tokova ili tapa) pod bez velikog odsjaja, ravan Taktilne povrine: neprekidne taktilne povrine ka bitnim elementima objekta alter, info pultovi, mape objekta, liftovi, itd. Taktilne povrine prenose informacije o smeru, poloaju, poziciji i upozorenju Izbegavati da otvorena vrata idu preko taktilne staze Kontrast u boji za taktilne povrine Svetlosni kontrasti Svetlosni kontrasti da omogue razaznavanje podova i zidova Svetlosni kontrasti treba da budu i na promenama nivoa Prejaki kontrast svetlosti je nepodesan za slabovide osobe Prirodno osvetljenje u prolazima i hodnicima prua oslonac i stimulaciju za orijentaciju dan-no Parking Obeleeni smerovi i pravci, ulaz i mesta za ukrcavanje/utovar Mesta za parking za osobe sa invaliditetom blizu ulaza i liftova Ravan i bezbedan put od parking mesta do ulaza, liftova i sl. Vie prostora sa obe strane vozila zarad olakanog otvaranja, ulaska i izlaska Mesta za ukrcavanje za specijalizovana vozila za osobe sa invaliditetom blizu glavnog ulaza ili lifta, propisno obeleen Spoljne povrine Mobilijar da bude postavljen da ne ometa kretanje po stazama/rutama Rasveta i stubovi da budu obeleeni jasno u visini oiju Stubii i lanana ograda da se obelei ili ne koristi kontrast boja ili svetlosti Korpe za otpatke da ima velike otvore za ubacivanje jednom rukom Zelenilo Drvee obrezano do visine 2000mm Korita za svee sa blagim nagibom, pogodno za decu i korisnike kolica U pravilnim intervalima sa zelenilom i cveem Vodene povrine Jasno obeleene i oiviene da bi se izbegle nezgode uzdignute da bi korisnici kolica i stariji ljudi mogli da dodirnu vodu Ulazi i izlazi Konfiguracija na vidljivim mestima obeleeni na poseban, prepoznatljiv i pristupaan nain efektivno osvetljenje zarad bolje vidljivosti ulaza bez presecanja sa prolazom vozila na nivou tla bez promene nivoa Vrata na vidljivim mestima sa dovoljno prostora za pristup

_________________________________________________________

14

laka za rukovanje dovoljno prostora za korisnika kolica kada se otvaraju vrata Lift nisko postavljen taster za poziv, dovoljno velik i primetan vreme otvaranja vrata dovoljno za korisnike kolica ili one koji hodaju polako taster za dodatno vreme otvaranja vrata poeljan Unutranjost bez ogledala i veoma sjajnih povrina Orijentacija, oznaavanje i usmeravanje Info pultovi blizu ulaza taktilna staza do glavnih elemenata objekta audio oprema za pruanje informacije osobama oteenog sluha dve visine altera mesto za noge ispod ploe pulta urezi i stranice na ploi pulta za dranje taka, tapova i kiobrana Orijentacija Interni raspored elemenata objekta da pode povezan tako da usmeri korisnike u potrebnom smeru u prostoru Glavni funkcionalni elementi izraeno obeleeni dizajnerski da bi istakao svoj poloaj i svrhu Prostorni odnos razliitih elemenata da izrazi njihov znaaj i funkciju Orijentiri na kljunim mestima za nalaenje smera skulptura, mural, ukrasna biljka, fontana i sl. Raspored oznaka Na primetni mestima, na pogodnoj visini i dovoljno veliko, u skladu sa veliinom prostora Oznake pravaca na takama presecanja ruta Efektivno osvetljenje da stalno istie oznake Oznake upozorenja jasni za sve Prenos informacija Oznake pravaca i lokacije da prue informaciju o dostupnim putanjama, liftovima, ulazima info pultovima, higijenskim odeljcima, komunikacijskoj opremi i sl. Pomona oprema za osobe oteenog sluha Mape i direktorijumi Adekvatne mape i direktorijumi, sa grafikim i tekstualnim prikazom, Brajevim pismom i audio fajlovima na ulazu i u unutranjosti gde korisnici mogu da razaznaju svoj trenutni poloaj i olaka dalju orijentaciju. Mape treba da budu u razliitim razmerama da bi prenele razliite informacije Pristupane putanje prema glavnim funkcionalnim elementima objekta da se istaknu, ukljuujui poloaj rampi, liftova i drugih detalja Grafiki detalji Oznake u bojenim kontrastima u odnosu na njihovu pozadinu ne stavljati crvenu i zelenu, crvenu i utu zajedno

_________________________________________________________

15

Slikovne oznake kao dodatak tekstualnim ili slovnim oznakama Tekst adekvatna veliina, visina, zadebljanost i tip slova za itljivost Oznake za obeleavanje providnih panela i vrata Sanitarni i zdravstveni elementi Pristupani toaleti Uniseks toaleti pogodniji za manje objekte i olakanu asistenciju osoba sa invaliditetom Odeljci za negu beba Podovi protivklizni i da ne zadravaju vodu Odvodi u nivou poda Kazane za vodu lako pritiskanje za putanje vode Distributeri sapuna unutar dosega osoba niskog i visokog rasta Pravila za osobe oteenog vida Brajeva/reljefna mapa o raspored u elemenata u toaletu na ulazu Oznake za olakani izlaz iz toaleta taktilna staza, kontrast ulaznih vrata i sl. Bar jedan urinal podne vrste Pravila za osobe sa fizikim invaliditetom Ruka za pridravanje pored urinala, lavaboa, WC olje, kade Lavabo, ogledalo i urinal sputeni Prostor za noge i papuice kolica ispod lavaboa i fenomata za ruke Nagnuto ogledalo nadole Pravila za bebe i decu Lavabo, ogledalo, WC olja i urinal sputeni Polica za prepovijanje sa drkama, zaobljenim kukama i urezima za dranje torbica i korpa za otpatke unutar dosega ruke WC odeljak za porodicu i mesto za dojenje dalje od ostalih toaleta Nametaj, oprema i instalacije Konfiguracija Nametaj, oprema i instalacije ne treba da ometaju kretanje Oprema i instalacije da budu lake za upotrebu Nametaj, oprema i instalacije da budu pristupane bez prepreka ili promene nivoa Dovoljno prostora za pristup i upotrebu Nametaj, oprema i instalacije pogodni za ljude niskog rasta i decu esme sa pijaom vodom, tasteri za rasvetu, lift, kafemati i sl. Pravila za razliite grupe korisnika Dubina i visina nametaja treba da bude usklaena sa dosegom korisnika kolica, starijih osoba, kao i dece, da bi se izbeglo da je neto izvan domaaja Stolice treba da imaju pokretne delove povezane sa stolovima, kako bi olakali korisnicima kolica Treba da postoji dovoljno prostora za kolena i visina za naslon za ruke kolica kako bi korisnici kolica mogli da koriste datu pogodnost. Treba da postoje znakovi na Brajevom pismu ili audio vodi kako bi olakali osobama sa oteenim vidom da koriste ugraeni element

_________________________________________________________

16

Potrebe korisnika i upravljanje gradnjom Podrka klijentima Integracija problema dizajna za sve kao normalnih standarda dizajna treba da se saopti klijentu zarad boljeg razumevanja i upravljanja Dijalog izmeu projektanta, klijenta, korisnika i agenta odravanja od najranijih faza olakao bi implementaciju dizajna za sve. Potrebe korisnika Bliska saradnja s klijentom i koordinacija potreba korisnika treba da se izvede u ranoj fazi projektovanja. Planiranje nametaja i opreme Koordinisati i savetovati korisnike pri kupovini nametaja i opreme, uzimajui u obzir odredbe dizajna za sve. Pozicija nametaja i opreme u skladu sa potrebama, mogunostima i funkcijom korisnika. Evidencija Dokumentovati pogodnosti i odredbe za elemente dizajna za sve. Kao evidencija treba da se uvaju planovi izgradnje koji pokazuju taktilne staze, naznaena parking mesta, ulaze, prostori za upravljanje kolicima, dostupne toalete, znaajnije putokaze Korisniki prirunik za dati projekat treba da bude pripremljen za klijenta i korisnike. Upravljanje gradnjom Utvrditi plan upravljanja gradnjom da bi se odredbe dizajna za sve sauvale i odrale u dobrom stanju. Planiranje gradnje periodino treba da se nadzire i revidira, kako bi se odrali standardi ovih odredbi. Odravanje Utvrditi plan odravanja koji ukljuuje inspekciju, odravanje i evidenciju radova. Naroita panja treba da se posveti blagovremenoj popravci i odravanju esencijalnih elemenata dizajna za sve na primer slomljenih taktilnih povrina, kako bi se spreilo da ova oteenja postanu rizik za korisnike. Izmene i dodatni radovi Ouvanje postojeih odredbi dizajna za sve trebalo bi da se uzme u obzir kada se planiraju izmene i dodatni radovi. Treba se pobrinuti za poboljanje i unapredjenje postojeih dostupnih pogodnosti pri veim renovacijama. Planiranje dostupnosti istorijskih objekata Istorijski objekti predstavljaju jedinstveni izazov i ogranienja, ali se reenja pitanja dostupnosti u ispunjavanju zakonskih i funkcionalnih zahteva moraju uzeti u obzir. Izvesne izmene i dopune su neophodne da bi se neki istorijski objekat doveo u sklad sa savremenim zahtevima, iako bi trebalo paziti na to da se potuje princip minimalne intervencije na istorijskoj strukturi i tkanju objekta.

_________________________________________________________

17

Mogua budunost datog spomenika, upotreba zgrade i oekivanih korisnika su kritini faktori u formulisanju strategije dostupnosti. Na primer, reenja dostupnosti za neki muzej bie sasvim drugaija nego u sluaju suda. Lak pristup bi poveao poseenost muzeja i otvorio trite, dok bi zahtevi bezbednosti mogli da budu preovlaujui faktor koji e dozvoliti samo ogranien pristup sudu. Zajedno sa zahtevima koji proizilaze iz funkcionalnog korienja objekta, zahtevi zakonskog tela za zatitu spomenika kulture su takodje od primarne vanosti. Dodatne stvari koje treba uzeti u obzir kod istorijskih objekata su sledee: Izvesti osmatranje objekta Identifikovati znaajne elemente koje treba konzervirati Identifikovati postojee i potrebne prilaze Uzeti u obzir i evaluirati opcije dostupnosti u kontekstu -

(u smeru kazaljke na satu: dostupna zgrada, autobuski terminal, lift 2, pokretne stepenice, lift 1, izlaz A, metro stanica, autobuska stanica, parking, lift 3) Plan dostupnosti Potreban je svesni napor da se identifikuju razliiti putevi prilaza i da se obezbedi dostupnost za razliite grupe korisnika. To ukljuuje starije osobe, osobe oteenog vida, osobe s tekoama u kretanju i korisnike kolica, osobe oteenog govora i sluha kao i osobe bez invaliditeta. Plan dostupnosti moe da se razvije u dijagramski plan pristupa. To iznosi funkcionalne zahteve za detaljno planiranje i moe da se koristi kao vodi o dostupnosti. Vodi dostupnosti moe da prui informacije za javnost na aerodromu, graninim prelazima, turistikim atrakcijama i internet sajtovima koji upuuju na objekat. Uspena implementacija plana dostupnosti trai panju posveenu detaljima tokom projektovanja, izgradnje i odravanja. Sledi spisak vanih jedinica koje treba uzeti u obzir:

_________________________________________________________

18

Identifikovati dostupne puteve od sredstava javnog prevoza, okolnih ulica i mostova koji ih povezuju. Identifikovati bezbedan prilaz i nivo ulaza sa peakih staza, izdignutih peakih staza i parking prostora. Razmotriti opcije prilaza koje bi olakale nezavisni pristup. Razmotriti dostupnost svih nivoa zgrade i/ili otvorenog prostora kako bi se obezbedila neprekinuta dostupna putanja. Razmotriti zgradu/objekat i opcije rasporeda servisa kako bi se olakao neometani pristup i fleksibilnost upotrebe. Razmotriti informacije, nalaenje puta na stanicama javnog prevoza i ulaz sa ulice za sve vee kapacitete. Razmotriti putokaze, pultovi s informacijama i druge javne objekte, kao to su telefonske govornice Evaluirati opcije pristupa i evakuacije, ukljuujui i konsultacije s korisnicima/operaterima i relevantnim vlastima. Pripremiti plan pristupa koji ukljuuje zahteve dostupnosti i ureenje upravljanja. Plan evakuacije Izlazi u sluaju naruene bezbednosti za osobe s invaliditetom su takodje oblast od posebnog znaaja, poto izvesne grupe korisnika zavise od asistencije u sluaju bekstva. Uz to, potrebne su posebne mere upravljanja koji bi trebalo da omogue asistenciju pri bekstvu odreenim grupama osoba s hendikepom. Naroite mere su takodje potrebne osobama oteanog kretanja i starijim osobama. Opcije asistiranog bekstva ukljuuju: Mere koje izoluju vatru kako bi se spreilo njeno irenje, na pr. aloni protiv vatre. Prostor za bekstvo koji bi omoguio ljudima da saekaju da spasioci dou, na primer soba za sklonite pored lifta za vatrogasce Fazna evakuacija za najugroenije osobe Evakuacija vatrogasnim liftom, pod nadzorom. Evakuacija stepenitem uz pomo naprave za pomo kakva je sanitetska nosiljka za ranjenike. Izmene u nivoima i povrinama Peake staze Povrine peakih staza treba da su stabilne, vrste i uopte uzev treba da lee u istoj ravni, sa minimumom iskrivljenja povrine. Nagib peakih staza ne bi trebalo da prevazilazi 1:50, osim u sluaju trotoara na ulicama gde prirodna topografija prevazilazi 1:20. Peake staze treba da imaju zajedniku neprekinutu povrinu i ne treba da budu prekidane stepenicima ili promenama nivoa koje prevazilaze 6mm. Visina pragova ne treba da premauje 25mm, a pragovi bi trebalo da budu iskoeni/oboreni, kako bi omoguili da tokovi preko njih prelaze glatko. Povrine gde se peake staze seku ili pridruuju ulicama, javnim peakim stazama, kolskim prilazima ili parking prostorima treba da se stope u zajedniki nivo sa kosinom ne veom od 1:20, ili treba da postoji oboreni ivinjak. Odvod

_________________________________________________________

19

Pad i odvod treba da budu projektovani tako da se minimizira sakupljanje vode ili kretanje vode po peakim stazama. Reetke koje pokrivaju kanale koji se nalaze na peakim stazama treba da budu projektovane sa prostorima manjim od 13mm. Otvori u pokrivaima kanala ne treba da budu vei od 20mm. Zatvarai kanala moraju da budu u istom nivou s povrinom peake staze. Rampe Rampe su iskoene peake staze i treba da imaju najmanji mogui nagib. Poeljno je da postoji to blaa kosina, a preporueno je da se kosine smanje do nagiba od 1 u 20, ako je to mogue. Maksimalni nagib rampe mora da bude 1:12 mereno izmeu bilo koje dve take na rampi. Minimalna slobodna irina rampe mora da bude1050mm. Slino kao i kod peakih staza, irina rampe mora da bude najmanje 1200mm da bi kolica mogla da se okrenu ili najmanje 1500mm da bi dvoje kolica moglo da proe. Rukohvati moraju da postoje na obe strane rampe.

Nagib, visina i odmorite Maksimalna preporuena visina bilo koje staze je 800mm. Treba da postoje odmorita za okretanje i predah. Odmorite minimalne povrine od 1500mm sa 1500mm mora da bude locirano na dnu i na vrhu svake rampe. Meupodesti irine i duine koja nije manja od irine rampe treba da postoji kada rampa menja pravac. Maksimalna duina rampe izmeu odmorita ne sme da prevazilazi 10 m duine horizontalne staze ili njenog dela, a odmorite ne treba da bude krae od 1200mm. Krune rampe se ne preporuuju, naroito ne one sa malim prenikom okretanja, to bi dovelo do toga da je kolicima teko upravljati. Kosina rampe ne treba da bude vea od 1:50. Odmorita moraju da budu ravna i neopstruirana bilo kakvim vrhovima ili pokretima vrata. Ako rampa visine vee od 200 mm vodi nanie ka podruju kojim saobraaju motorna vozila, celom irinom njenog donjeg kraja, ne manje od 1500mm od podnoja rampe, mora da postoji ograda ili barijera. Povrine Povrine rampi moraju da budu stabilne, vrste i protivklizne.

_________________________________________________________

20

Omoguiti taktilne trake upozorenja na vrhu i podnoju rampe, kao i na meupodestima izmeu vrha i podnoja. Koristiti kontrastne boje za pod i zidove du rampi. Slino kao i u sluaju peakih staza, na rampama ne treba da postoje bilo kakve prepreke. Ako se to ne moe izbei, ove prepreke moraju da budu sputene nadole ka nivou rampe ili biti oznaene taktilnim podnim materijalima. Peake rampe na otvorenom moraju da imaju adekvatne odvodne kanale sa obe strane rampe, kako bi se omoguio odvod vode koja tee nadole povrinom rampe. Zatita ivica Rampe i odmorita sa odseenim stranama treba da imaju ivinjake, ograde ili izdignute povrine koje bi spreile da ljudi skliznu sa rampe. Ivinjaci treba da imaju visinu od minimum 100mm. Kada je razlika izmeu nivoa vea od 600mm, najnia vrsta zatitna ivica treba da bude visoka 150mm. Mesta povezivanja Dostupnost javnog prevoza, postojanje parking mesta i proirenja na putu uveliko poboljava mobilnost i mogunosti participacije starijih osoba, osoba s invaliditetom i odraslih osoba s malom decom u naoj zajednici. Dostupnost i povezanost treba da budu meu najveim prioritetima pri planiranju izgraenog okruenja. Dostupni parking Dostupni parking znai da je obezbeeno dovoljno prostora pored vozila da bi korisnici kolica i osobe kojima su potrebne pomagala mogu da uu i izau u i iz vozila na ravnom tlu. Sledee napomene zahtevaju panju: Dostupni parking treba da bude na ravnom tlu, a nagib dostupnog parking prostora ne treba da premai 1:40. Locirati oznaene pristupe parking mestima za osobe s hendikepom u blizini glavnog ulaza u zgradu ili u lift koji ih povezuje s glavnim ulazom i gornjim spratovima. Omoguiti bezbedan prostor za izlazak putnika za starije osobe i osobe s hendikepom blizu glavnog ulaza ako parking mesto ne moe da se postavi u blizinu ulaza ili lifta. Omoguiti bezbednu dostupnu stazu do ulaza u zgradu, tj. do glavnog ulaza ili onog ulaza u zgradu koji najvei broj ljudi koristi.

Obezbediti uoljive internacionalne simbole za osobe s hendikepom ispred svakog oznaenog parking mesta, ne nie od 1500mm od tla, tako da mogu da budu vidljivi iznad kola, sa dobrim kontrastom boja u pozadini. Obezbediti rampe na ivinjacima za bezbedan pristup okolnim peakim stazama. Istai znak za ogranienje brzine na uoljivim mestima na parkingu. Obezbediti adekvatni manevarski prostor na raskrsnicama gde se pristup za motorna vozila povezuje sa rampom za motorna vozila koja vodi do viih nivoa parkinga.

_________________________________________________________

21

Razmotriti mogunost blaeg nagiba kao to je 1:8 za rampu za motorna vozila kako bi se omoguilo korienje vozila za prevoz osoba sa invaliditetom (sa platformom za kolica koja se sputa i za utovar motorizovanih kolica), kombija i autobusa. Kontinuirana dostupna putanja Pri planiranju dostupnog parkinga, treba da se uzmu u obzir princip neprekinute dostupne putanje i detalja kakvi su signalizacija, oboreni ivinjaci, ulaz na parking i naplatni sistemi itd. Sledei predmeti zahtevaju panju: Pristupni prolaz za zajedniko korienje od strane dva dostupna parking mesta za automobil ili kombi treba da budu iroki 1500mm u sluaju automobila i 2400mm u sluaju kombija.

Obezbediti rampu sa rukohvatom da bi se uklonila bilo kakva razlika u nivoima izmeu poda parkinga i glavnog ulaza ili ulaza u lift. Obezbediti podnu oblogu i oblogu tla na dostupnoj stazi. Istai jasnu signalizaciju koja pokazuje ulaz u liftove i du staze prilaza objektu. Viespratni parking Pri planiranju viespratnih parkinga, treba se uskladiti sa optim zahtevima za dostupni parking i dostupne puteve. Uz to, sledei predmeti zahtevaju panju: Uzeti u obzir postojanje dostupnih parking mesta na svakom nivou viespratnog parkinga. Istai putokaze na svakom nivou parkinga da ukau na lokaciju oznaenih parking mesta. Obezbediti rampe ili lift dostupan za kolica koji povezuje razliite nivoe parkinga zarad bezbednog pristupa. Obezbediti jednostavan i lak za upotrebu ulaz u parking i naplatnu opremu kojoj vozai mogu lako da pristupe. Sistemi koji su restriktivni i funkcioniu samo po principu interfona treba da se izbegavaju. Istai informacije o parkingu i uslove plaanja na ulazu u parking. Ako naplata ukljuuje plaanje na drugom mestu, treba istai odgovarajuu signalizaciju i uputstva.

_________________________________________________________

22

Obezbediti dovoljnu visinu za prolaz najee korienih vozila za zatvorene parkinge i uzeti u obzir potrebe specijalizovanih vozila i putnikih autobusa. Parking za specijalna vozila Za objekte kakvi su medicinske ustanove, domovi za stare, rehabilitacioni centri i dnevne bolnice koji zahtevaju uestali saobraaj specijalnih vozila ili vozila hitne pomoi, neophodni su posebni obziri i oznaavanje prostora za utovar i parking prolazi za ovakva vozila. Oznaeni prostor treba da bude u prizemlju i blizu ulaza u lift, natkriven, dovoljne visine i sa dovoljno manevarskog prostora. Parking prostor za vozila hitne pomoi treba da ukljuuje prostor za pristup vozilu od nazad, za kolica i krevete.

Igralita i prostori za rekreaciju Podne obloge/obloge tla Podne obloge na prostorima za igru mogu da budu razliitih boja, na primer, koristiti razne boje materijala koje ublaavaju udarce da bi se oznaile razliite funkcije, razliiti prostori i promene nivoa. Razliite teksture takodje mogu da daju indicije za razliite prostore unutar igralita. Obezbediti razliite komponente za igru kako bi se deci razliitih sposobnosti ponudila prilika da se zajedno igraju, da bi se ohrabrila nezavisnost i ponudio irok spektar iskustava i izazova. Odgovarajui natkriven prostor za sedenje sa naslonima za lea i ruke treba da se uzme u obzir za korisnike i njihove pratioce ili staratelje, na lokacijama pogodnim za nadgledanje. Tamo gde postoje tuneli i mostovi, treba da budu dovoljno masivni i dovoljno iroki da odgovaraju korisnicima kolica. Tuneli sa nizovima vrstih zidova, prozorskih otvora i mesta za izlaz i ulaz razliito reflektuju zvuk i mogu da daju informacije o poloaju, tako da bi platforma za odgovarajui transfer trebalo da postoji da bi deci razliitih sposobnosti omoguila da pristupe razliitim nivoima modularne opreme za igru. Treba da se obezbede adekvatni rukohvati, ako je primarni pristup opremi jedini put, odgovarajui prostor za transfer i upravljanje Platformama, mesta za predah i mesta za okretanje. Razliite boje mogle bi da se koriste na podovima platformi i rukohvata na razliitim nivoima, da deci ukau na to koliko daleko su udaljeni funkcionalni elementi.

_________________________________________________________

23

Objekti za vodene sportove Bazeni za plivanje, olimpijski bazeni, bazeni za ronjenje koji se koriste za ronjenje ili plivanje uopte, kao i bazeni za masau i akuzi moraju da budu dostupni. Dostupnost objekata za vodene sportove treba da bude izvedena uz pomo bilo ega od navedenog: Rampa dovoljne irine sa protivkliznom povrinom koja se protee do plitkog dela bazena. Takve rampe moraju da imaju kosinu koja ne premauje 1:6. Najbolja praksa je obezbediti rampu irine 1200mm sa rukohvatima na obe strane i kosinom od 1:8. Naprava za podizanje i sputanje, kakav je lift sa stolicom za osobe s hendikepom.

Mobilijar Mobilijar i oprema kakve su svetiljke, stubovi, klupe za sedenje i znaci koji stoje slobodno u prostoru moraju da budu pozicionirani tako da omogue neometani pristup. Koristiti boje ili obojene trake kako bi se mobilijar razlikovao od pozadine prilazne putanje. Objekti koji stoje slobodni u prostoru izdignuti na stubove ne treba da budu postavljeni na visinu veu od 300 mm ili manju od 200mm od visine tla.

_________________________________________________________

24

Obezbediti zatitu koja e korisnike, naroito malu decu, starije osobe i osobe s oteenim vidom, upozoriti ako je visina prolaza smanjena na nekom mestu du puta. Tamo gde prepreke ili mobilijar ne mogu da se izbegnu du peake zone, koristiti za poploavanje tla oko prepreke koju je nemogue izbei povrinu sa teksturom razliitom od okolne du linije kretanja. Treba da bude postavljen 1000 mm ispred prepreke i da se protee 300mm sa strane. Ograde za drvee do irine od 1000mm mogu da se koriste oko drvea. Treba da se ouva put bez ikakvih prepreka irine od minimum 1800mm. Kao pomona mera, obojena traka dubine od 150mm, sa donjom ivicom 1500mm iznad nivoa tla moe da se inkorporira u bilo koje stubove ili druge prepreke unutar puta. Traka treba da bude kontrastne boje i osvetljenosti u odnosu na ostatak stuba ili bandere. Bandere Postaviti banderu izvan dostupne putanje. Ako je nemogue izbei da se bandere nalaze unutar dostupne putanje, koristiti boju na donjem delu bandere do visine od 1500mm ili obezbediti obojenu traku na visini od oko 1500mm iznad nivoa tla. Stubii Niski stubii i stubovi povezani lancem predstavljaju rizik. Ako se ve koriste stubii, treba da budu najmanje 1000mm visoki i ne treba da budu povezani lancima. Boja i povrina s kontrastnim odbijanjem svetla treba da postoji na stubiima. Klupe za sedenje Obezbediti mesta za sedenje u pravilnim razmacima du dostupnih putanja. Ona treba da budu lako dostupna svim korisnicima, ali da ne predstavljaju prepreke na dostupnim putanjama. Ostaviti minimum 2000mm irine ako klupe nisu izmetene sa dostupne putanje. Treba razmotriti sedita razliitih visina za deje objekte. Visina sedita uglavnom treba da bude 430-485mm iznad nivoa tla. Treba da budu postavljene u bezbednim i dobro osvetljenim podrujima. Ostaviti prostor od 400mm ispred sedita. Taktilna povrina za upozorenje moe da se koristi kada klupe predstavljaju prepreku. Sledee napomene zahtevaju panju: Obezbediti vrsto podruje irine 900mm sa obe strane sedita, za parkiranje kolica Sedita treba da imaju naslon za lea i naslone za ruke sa obe strane sedeeg poloaja. Naslon za lea treba da se protee do visine od minimum 450mm iznad sedita Koristiti materijale koji znaajnije ne upijaju toplotu ili hladnou. Povrina klupa postavljenih u prostorima koji su izloeni vremenskim prilikama treba da budu protivklizajue i ne treba da akumuliraju vodu. Korpe za otpatke: Korpe za otpatke treba da imaju veliki otvor kako bi otpatke bilo lako ubaciti jednom rukom. Najvea visina donje ivice otvora treba da bude 1020mm. Biljke i ukrasno zelenilo Biljke postavljene sa donje strane pokretnih stepenica sa nedovoljnom visinom (manjom od 2000mm) da bi se ispod njih prolazilo, sa ciljem da se sprei sluajan prolaz i povrede.

_________________________________________________________

25

Vrata i mehanika oprema Klizna vrata bi trebalo da budu na struju gde god je to mogue. Automatska klizna vrata bez sigurnosnih ograda su zgodnija za korisnike kolica i osobe oteenog vida. Ako se koriste automatska vrata, onda bi trebalo da se ona otvaraju polako i bez velikog intenziteta. Automatska vrata ne treba da se otvaraju bre od 3 sekunde i treba da zahtevaju manje od 66.6N da bi se pokret vrata zaustavio. Ako se koriste vrata sa pomonim otvaranjem na struju, sila potrebna da bi se ona otvorila treba da je minimalna i da ne premauje 22N. Povrina za gledanje kroz vrata minimalne irine od 150mm treba da postoji na svim vratima kako bi se omoguio prostor za gledanje, osim u sluajevima koji zahtevaju privatnost (na primer, toaleti, presvlaionice ili ordinacije). Donja ivica povrine za gledanje treba da ne bude vie od 500mm iznad poda i trebalo bi da se protee do minimalne visine od 1500mm Ivica oko povrine za gledanje treba da bude obraena da bude u istom tonu ili boji kao vrata. Vrata Potpuno glazirana vrata treba da imaju naglaske od uoljivih permanentnih kontrastnih pruga ili neprekinute crte. Vodea ivica vrata treba da sadri boju i svetlosni kontrast. Kvake, ruke, reze, brave i drugi dodaci za upravljanje dostupnim vratima moraju da imaju oblik koji je lako uhvatiti jednom rukom i koji ne zahteva vrst stisak, jako pritiskanje ili uvijanje zgloba. Mehanizmi kojima se upravlja polugama, mehanizmi na guranje i kvake oblika slova U su prihvatljivi dizajni. Kada su klizna vrata u potpunosti otvorena, oprema za upotrebu vrata mora da bude izloena i da moe da se koristi sa obe strane. Ako vrata imaju mehanizam za zatvaranje, onda period zatvaranja treba da bude prilagoen tako da iz otvorenog poloaja od 70 stepeni vratima treba najmanje 3 sekunde da se pomere do take od 75mm od reze, mereno od spoljnje ivice vrata.

_________________________________________________________

26

(Sleva nadesno: 1. Povrina za gledanje, irine od minimum 150mm; povrina za gledanje; povrina za udarac nogom; 900mm do centra ruke za povlaenje; maksimum 500mm; 850mm do centra kvake-poluge)

Rukohvati Rukohvati treba da postoje na svim rampama, stepenitima i stepenicama. Takodje mogu da se koriste zajedno sa taktilnom stazom, du hodnika, kao zatitne barijere i zatita od rizika, a mogu da budu i vodi ka vratima ili pozicijama za signalizaciju. Tamo gde je neophodan neprekinut rukohvat, na primer u domu za stare osobe, ili kad se rukohvat koristi kao sredstvo za pronalaenje puta od strane osoba sa oteenim vidom, prekidi poput otvora za vrata, servisnih prolaza, namotaja creva za vodu treba da se paljivo uzmu u obzir kako bi se spreilo sudaranje ili prekidanje rukohvata. Sledee zahteva panju: itava komponenta treba da sigurno bude privrena za strukturu zgrade i da bude pogodno postavljena tako da moe da omogui da se osobe za nju uhvate bezbedno i da one izdre celu njihovu teinu, kad je to potrebno. Rukohvati ne treba da se okreu unutar svojih leita. Rukohvati koji bi deci omoguavali da se uz njih penju moraju da se izbegavaju. Visine rukohvata bi najradije trebalo da budu u parovima, za odrasle i za decu, jedan na visini izmeu 850-950mm i donja na visini od 450-

_________________________________________________________

27

500mm, mereno vertikalno od povrine rampe ili nivoa poda do vrha rukohvata. Rukohvati moraju da budu kontinuirani i bez prekida, osim na vratima i otvorima, i sa uvuenim konzolama kako bi aka mogla da se kree od jednog kraja do drugog bez prekida. Povrina za hvatanje mora da bude bez ikakvih otrih ili abrazivnih elemenata. Materijal od kog je rukohvat nainjen treba da bude isti celom duinom, kako bi se izbeglo da promena materijala alje pogrene poruke osobama oteenog vida. Rukohvati mogu da budu postavljeni u uvuenom delu zida ako je taj uvueni deo dubine od maksimum 75mm i protee se najmanje 450mm iznad vrha rukohvata. Rukohvati treba da budu postavljeni tako da mogu da izdre vertikalni ili horizontalni teret od ne manje od 1.3kN. Liftovi, pokretne stepenice i platforme za podizanje i sputanje Putniki lift Putniki liftovi obezbeuju dostupnost izmeu razliitih nivoa i olakavaju svim korisnicima objekta da putuju s jednog sprata na drugi. Kabina lifta: Minimalne dimenzije unutranje kabine lifta treba da su 1100mm irine i 1400mm dubine. Putniki lift unutranjih dimenzija 2000mm sa 1400mm i sa irinom vrata od 900mm preporuuje se gde god je to mogue. Kabina lifta koji putuje izmeu dva nivoa moe da ima dvosmerna vrata, kako bi dozvolila korisnicima kolica da se kreu u samo jednom smeru. Korisniku kolica je potrebno dovoljno prostora i vremena da pristupi liftu i prostor bez prepreka od, na primer, 1800mm sa 1800mm treba da postoji ispred lifta. Koristiti nerefleksivni materijal na zidovima i plafonu kabine, a na podu protivklizajuu podlogu. Kontrolna tabla i signal: Preporuuje se postojanje velikog tastera za pozivanje lifta u nivou stopala u prostoru ispred lifta za osobe s hendikepom. Treba da postoji jasna zvuna i video signalizacija i poruke. Veoma je korisno unutar i izvan lifta obezbediti kontrolni taster za produeno otvaranje vrata, tako da se vreme otvaranja vrata moe produiti jednostavnim pritiskom prilikom ulaska ili izlaska nekoliko korisnika kolica ili starijih osoba. Uopte uzev, osobe sa belim tapom mogu da detektuju prepreku visine do 685mm od nivoa tla.

_________________________________________________________

28

Pokretne stepenice Pokretne stepenice su efikasna sredstva za kretanje, sposobne da neprekidno i efikasno prevoze velike grupe ljudi, meutim pokretne stepenice ne predstavljaju dostupne putanje bez prepreka. Ako se koriste pokretne stepenice, treba uzeti u obzir sledee najbolje prakse. U blizini, vidljiva sa mesta na kome su postavljene pokretne stepenice, treba da postoji alternativna dostupna putanja, na primer lift ili rampa. Ako dostupna putanja ne postoji u vidokrugu, treba da postoji odgovarajua signalizacija da bi korisnike kojima je potrebna dostupna putanja odvela do nje. Preporueni jasni signali za kretanje uz/niz pokretne stepenice treba da postoje ako to dozvoljavaju okruenje i situacija. Taktilne trake za upozoravanje treba da postoje oko kanala za pokretne stepenice, kako na vrhu tako i u podnoju pokretnih stepenica. Dovoljno osvetljenje treba da postoji na vrhu i u podnoju pokretnih stepenica. Treba da postoji dovoljan prazan prostor bez ikakvih prepreka sa bilo koje otvorene strane pokretnih stepenica. Iskljuene pokretne stepenice ne treba koristiti kao zamenu za stepenita, jer stepenike pokretnih stepenica mnogi korisnici ne mogu da savladaju. Ako su pokretne stepenice postavljene na mestu koje je korisnicima dostupno kada stepenice nisu ukljuene, u velikoj blizini pokretnih stepenica treba da postoji lift (nezakljuan) ili stepenite. Donja strana pokretnih stepenica gde je visina 2000mm ili manja od nivoa tla, treba da postoji zatitna ograda ili drugi oblik prepreke (klupe, ardinjere), kako bi se spreilo da ljudi hodaju ispod pokretnih stepenica. Informacije, pronalaenje puta i signalizacija Strategija pronalaenja puta i signalizacije Strategije pronalaenja puta i signalizacije treba da ukljuuju sledee: Informacije o servisima i pogodnostima; Putokaze ka objektima i funkcionalnim prostorima, recepciji, savetima, izlazima i kljunim podrujima;

_________________________________________________________

29

Identifikacija koja ukljuuje znake za prostorije i brojeve prostorija, objekti i oprema, znaci za stepenita i brojevi spratova; i Bezbedonosna obavetenja kakva su upozorenja, zabrane, rizici, poarni izlazi i sklonita. Rei, slikovni znaci i simboli treba da se koriste dosledno unutar istog kompleksa i zgrade. Informacije Pogodnosti za osobe s hendikepom treba da budu jasno i dosledno istaknuti i oznaeni na rampama, parking mestima, toaletima, prostorijama za negu odojadi, liftovima, recepcijama, pultovima, dostupnim putanjama i izlazima spoljnim i unutranjim.

Takva pogodnost treba da se identifikuje internacionalnim simbolima dostupnosti. Nedostupne putanje i dalje imaju putokaznu signalizaciju koja ukazuje na putanju do najblieg dostupnog ulaza. Identifikacija i oznake prostorija Direktorijumi, tamo gde postoje, trebalo bi da budu postavljeni kod glavnog ulaza u zgradu, ili na za to oznaenom mestu na spratu na koji se ulazi, te na drugim stratekim lokacijama na razliitim spratovima i nivoima. Iako bi trebalo da budu postavljeni na lako uoljivoj poziciji, ne bi trebalo da ometaju opti tok kretanja peaka. Donja ivica ovakvog direktorijuma trebalo bi da bude na visini od maksimum 900mm od nivoa tla. Mogu da slobodno stoje u prostoru ili da budu postavljeni na zid, sa naznaenim Vi ste ovde. Ako stoje slobodno u prostoru, idealno bi bilo da budu malo nagnuti ka horizontali, u liniji sa orijentacijom zgrade. Direktorijum i mapa Direktorijum bi trebalo da pokazuje tlocrte u pojednostavljenom obliku, oznaavajui zasebne prostorije, ulaze i podruja za cirkulaciju, toalete i druge prostore. Nivoi spratova treba da budu predstavljeni u grafikom obliku i da se reflektuju u direktorijumu. Za dobru itljivost, informativna povrina direktorijuma bi trebalo da bude prekrivena nereflektivnim materijalom otpornim na odblesak. Karakteri i simboli treba da budu u kontrastu sa pozadinom na kojoj se nalaze. Taktilne mape Taktilne mape treba da se uzmu u obzir na znaajnijim lokacijama koje daju uputstva za kretanje ka zgradi. U zgradama gde je neophodno rutinski pronai neku lokaciju,

_________________________________________________________

30

taktilne mape ili unapred snimljena uputstva koja sadre informacije o lokaciji glavnih ulaza, toaleta i drugih znaajnijih prostorija mogu da budu od velike pomoi osobama sa oteenim vidom.

Taktilni graninici Uzdignuti graninici oko znakova koje sadre uzdignute karaktere mogu da ih uine teim za itanje, osim ako graninik nije postavljen daleko od karaktera. Uzdignuti graninici i dekorativni elementi koji nisu neophodni treba da budu odvojeni minimum 9.5mm od taktilnih karaktera. Identifikacija i oznake prostorija Mnoge osobe s hendikepom imaju ogranienja u kretanju glave i smanjeni periferni vid. Najlake im je da primete signalizaciju postavljenu vertikalno u odnosu na putanju kojom se kreu. Ljudi generalno mogu da razlikuju signalizaciju unutar ugla od 30 stepeni u odnosu na bilo koju strana sredita svog lica, ne pomerajui pri tom glavu. Oznake prostorija Signalizacija koja oznaava nazive prostorija i njihove brojeve treba da bude postavljena na zid pored vrata, sa strane na kojoj se nalazi kvaka, na najbliem zidu pored vrata. Karakteri moraju da budu locirani na minimum 1220mm i maksimum 1525mm od nivoa poda, mereno od donje ivice karaktera. Mala ugravirana strelica treba da se koristi da pokae smer. Napisi Brajevim pismom treba da budu locirani na minimum 1015mm i maksimum 1525mm iznad nivoa poda, mereno od donje ivice Brajevih elija. Taktilne oznake prostorija: Tamo gde postoje taktilni znaci na dvokrilnim vratima, znak treba da bude postavljen desno od desnog krila vrata. Tamo gde nema slobodnog zidnog prostora sa one strane jednokrilnih vrata na kojima je reza ili na desnoj strani dvokrilnih vrata, znaci treba da budu postavljeni na najbliem zidu do vrata. Lokacija za postavljanje znakova koji sadre taktilne karaktere treba da doputa osobi da prie na 75mm od znaka a da se ne naie na bilo koje objekte koji tre ili unutar domaaja vrata u pokretu.

_________________________________________________________

31

Boja: Signalizacija, i simboli unutar znakova, treba da imaju boju i osvetljenost u kontrastu sa pozadinom na kojoj se nalaze. Najvea itljivost se obino postie korienjem karaktera svetlih boja na tamnoj pozadini. Bezbednost Znaci za izlaz u sluaju poara, planovi za izlaz u sluaju poara, znak za alarm u sluaju uzbune i znaci upozorenja na rizike treba da postoje na raspolaganju korisnicima. Osvetljenost i kontrast boja Osvetljenost na znakovima: Signalizacija treba da bude dobro osvetljena. Nivoi osvetljenosti na povrini znaka treba da budu u rasponu od 100 do 300 lux i da budu uniformni na povrini znaka. Znakovi treba da budu locirani tako da se nivo osvetljenosti na povrini znaka ne premauje znaajno svetlom iz okruenja ili vidljivim jakim osvetljenjem.... Taktilne na povrinama za kretanje Taktilne povrine se koriste da oznae staze za navodjenje, informacije i upozorenja na otvore i ivice za osobe oteenog vida.

Postoje tri tipa taktilnih povrina koje se obino koriste da vode i upozoravaju ljude: 1.Direkcione ploe: Sastoje se od uzdignutih paralelnih pruga koje ljude vode du pravca taktilne staze. 2.Ploe upozorenja: Sastoje se od uzdignutih zarubljenih kupa rasporeenih u kvadratnoj mrei paralelno u odnosu na ivice ploe, kako bi ljude upozorili na potencijalne rizike kakvi su vrh ili podnoje stepenita, otvori za vrata i na peakim prelazima. 3.Pozicione ploe: Sastoje se od uzdignutih malih taaka rasporeenih u stepenasti, cik cak poloaj, kako bi ukazale na promenu smera kretanja.

_________________________________________________________

32

Upotreba taktilnih povrina Pri dizajniranju pristupa nekom objektu ili zgradi, izbor podnih materijala moe se razlikovati u sluaju eksterijerskog i enterijerskog okruenja. U svim sluajevima, vano je imati na umu da taktilne povrine treba da budu vrste i protivklizne. Polomljene ploe ili neispravno poloene ploe daju korisnicima pogrenu informaciju i postaju prepreka. Taktilne povrine treba da u boji i osvetljenosti budu u kontrastu sa povrinama do njih, ili svetlo-na-tamnom ili tamno-na-svetlom. Materijal koji se koristi da omogui kontrast treba da bude integralni deo povrine po kojoj se kree. Asistivni sistemi za sluanje Problem sa sluhom Osoba sa oteenjem sluha mora da, sa ili bez slunih pomagala, uje signal da bi ga razumela, a glasnost tog signala je samo jedan deo jednaine sluanja. Za veinu ljudi sa gubitkom sluha, za razumevanje verbalnih poruka potrebno je vie od ujnosti. Za njih, razumevanje takodje zavisi od prirode njihovog gubitka sluha. Najei problem pri sluanju koji naroito pogaa starije osobe je da je otrina sluha slabija pri viim frekvencijama nego pri niim. Akustine karakteristike govora koje sluaocima doputaju da prave razliku izmeu govornih zvukova dogaaju se uglavnom u viim frekvencijama. Uestali prigovor ljudi sa gubitkom sluha je da mogu da uju nie frekventne komponente govornih signala i da znaju da neko pria, ali da ne mogu da razumeju zato to su mnoge od vanih viih frekvencija filtrirane njihovim gubitkom sluha. Zvuni signali koji prelaze akustini prostor pre nego to stignu do sluaoca oslabljeni su proporcijom preene distance i iskrivljeni pozadinskom reverberacijom buke i drugim akustinim uslovima pre nego to dopru do sluatelja. Situacija se nee poboljati prostim pojaavanjem glasnosti. Pristup je da se preduzmu odgovarajui koraci tako da komunikacija sa osobama sa hendikepom bude isto onoliko efikasna koliko i komunikacijom sa irom javnou. Asistivni sistemi sluanja su korisni za efikasnu komunikaciju sa osobama oteenog sluha. Sa takvim pomonim sredstvima, osoba oteenog sluha moe da ima jednake prilike za dobrobiti od neke aktivnosti, servisa ili programa. Potrebe korisnika su ono to se primarno uzima u obzir pri odreivanju toga koji tip asistivnog sistema za sluanje e biti odgovarajui za neki prostor. Tipovi asistivnih sistema za sluanje Postoje dva tipa sistema za sluanje: sistem javnog obraanja i asistivni sistem za sluanje. Sistem za javno obraanje (JO sistem) JO Sistem upotrebljava zvunik(e) da prenese zvune signale sluaocu. U zgradama za javnu namenu, table za vizuelno obavetavanje takodje treba da sadre i relevantne informacije koje objavljuje JO sistem. Primer za ovo su informacije o redu vonje, prikaz broja sledeeg klijenta koji treba da doe do altera i sl. Asistivni sistemi za sluanje (ASS) ASS su naprave koje se koriste na mestima kakva su pozorita, gledalita, centri za konvencije, sudnice, muzeji, kako bi pomogli da se pobolja auditivna dostupnost za osobe sa gubitkom sluha u tekim i prostranim podrujima. Slobodnostojei ASS moe da se koristi kao podrka postojeem JO Sistemu, ali nije zamena za JO

_________________________________________________________

33

sistem. Takodje moe da se koristi da pobolja funkcionalne sposobnosti sluha sa ili bez osobe koja nosi sluna pomagala. ASS imaju namenu da poveaju standardna javna obraanja i audio sisteme tako to stvaraju signale koje osobe sa specijalnim primercima na njihovim slunim pomagalima moe direktno da primi, a koji eliminiu ili filtriraju pozadinsku buku. Tipovi asistivnih sistema za sluanje prikladnih za pojedinanu primenu zavisi od karakteristika podeavanja, prirode programa i publike kojoj je obraanje namenjeno. Tri tipa ASS su navedena: 1. Petlja za magnetnu indukciju (Magnetic induction loop, IL). Ovi sistemi koriste kabl oko prostorije da emituju elektromagnetni signal koji prima mali tele-kalem u slunom aparatu. Korisnici jednostavno ukljue tele-kalem (T podeenje) i prilagode jainu slunog aparata. Medjutim, tele-kalemi (koji se uglavnom koriste za poboljani pristup telefonima) postoje u oko trideset procenata savremenih slunih aparata. Za one ljude iji sluni aparati sadre tele-kalem, IL sistem je veoma pogodan poto je specijalni prijemnik sam njihov sluni aparat. FM (Radio Frekvencija) sistemi su varijacije komercijalnog FM radija. Radijski signali se emituju sa FM transmitera koji podrava zvuni sistem koji je u upotrebi u datom objektu. Ove signale primaju individualni radio aparati mali depni prijemnici podeeni na specifinu frekvenciju koja se koristi u prenosu. Infracrveni (IR) sistemi funkcioniu na principu infracrvenog svetla koje se projektuje sa jednog ili nekoliko IR odailjaa ka malim, specijalizovanim prijemnicima. Postoji nekoliko tipova IR prijemnika, kakvi su oni nalik na stetoskop, koji se klate sa uiju, slualice koji se stavljaju na ui i mali depni prijemnici nalik na FM prijemnik. Veza prijemnik-uho u sluaju prva dva tipa je direktna, poto se stavljaju direktno u ili na uho. Veza prijemnikuho u sluaju depnog tipa ista je kao kod FM prijemnika.

2.

3.

Instalacija ASS Svaki ASS ima svoje prednosti i mane. Sistem koji dobro funkcionie u sudnici moda nije prikladan za pozorite. Neki objekat na otvorenom zahteva sistem razliit od koncertne dvorane. Razlike u potrebama kakve su privatnost, interferencija, cena, zahtevi instalacije mogu da rezultiraju u instalaciji odreenog tipa ASS u nekom prostoru. Analiza prostora i procena operacije je neophodna pre nego to se donese odluka o tome koji bi sistem bio najprikladniji ASS za dati prostor. Neki od aspekata koje treba uzeti u obzir su sledei: Ako je privatnost od velikog znaaja i ako dogaaji koji se na tom mestu odvijaju ne treba da budu dostupni osobama izvan prostorije, onda bi se koristio IR sistem. Ako se u prostorijama koje se nalaze jedna pored druge istovremeno odvija vei broj dogaaja i postoji dovoljan broj potencijalnih frekvencija nosaa FM frekvencija pitanja na koja treba obratiti panju ukljuuju i postojanje FM prijemnika koji se mogu podesiti na sve mogue frekvencije. Ako je neophodno koristiti sistem naizmenino u veem broju prostorija za razliite aktivnosti, kao na primer u mesnoj zajednici, onda su FM sistemi fleksibilniji i mogu da se koriste i unutra i napolju. Meutim, neki IR sistemi su takodje relativno laki za montiranje, a prenosive jedinice dobro funkcioniu u manjim prostorijama za aktivnosti, iako su manje efikasne napolju.

_________________________________________________________

34

Ako je objekat vrlo prostran, kao u sluaju neke velike sale sa balkonima i galerijama, lake je omoguiti odgovarajui signal na svim seditima uz pomo FM sistema, iako se na takvim lokacijama moe razmotriti i korienje IR sistema. Ako je verovatno da e u objektu dolaziti do stalne interferencije, onda je IR sistem moda najbolji izbor. Mogue je koristiti skener frekvencije kako bi se odredila mogunost interferencije. Preporuuje se da se potrai profesionalni savet, po mogustvu od nekoga sa iskustvom u instaliranju ASS, naroito u sluaju velikih prostorija. Upravljanje ASS Neki od estih problema koji se susreu sa ovim sistemom: Zaposleni nisu upoznati sa korienjem sistema ili ne znaju kako da demonstriraju pravilnu upotrebu. Baterije u prijemniku su ili potpuno istroene ili slabe. Veza prijemnik/uho nije prikladna ili je nekompatibilna s korisnikom. Oprema je loeg kvaliteta i ne moe da omogui prihvatljivi standard. ASS nije pravilno instaliran ili mu je potrebno odravanje. Ispravno odravanje sistema i trening zaposlenih su od vanosti. Informacije o tome da su na raspolaganju sistem i prijemnici treba da su istaknute na lako uoljivom mestu ili da ih je mogue dobiti na pultu za informacije ili na blagajni. Neophodno je uzeti u obzir prostor za njihovo odlaganje. Toaleti, tu i kupatilo Veliina prostorije toaleta bi trebalo da bude 2000mm x 2000mm. To e omoguiti pozicioniranje toaletne ploe. Treba da postoji ist prilaz toaletu, bez prepreka, kao i prilaz umivaoniku i suilici za ruke. Vrata toaleta treba da se otvaraju ka spolja, kako bi se omoguio otvor od najmanje 900mm i treba da imaju horizontalnu kvaku. U cilju privatnosti i bezbednosti, izbegavati da se vrata toaleta otvaraju direktno ka javnom prostoru i/ili prostoru kojim se cirkulie. Kontrole za povlaenje vode: Poeljni su sistemi za povlaenje vode kojima se upravlja senzorima. Druge opcije, kao to je ruica s one strane toaleta kojoj se prilazi, su prihvatljive. Umivaonik Mali umivaonik treba da bude postavljen na visinu od ne vie od 750mm i treba da omogui prostor za kolena od najmanje 550mm visine ispod basena. Slavina za upravljanje jednom rukom ili senzorima su preporuene. Ogledalo postavljeni tako da donja ivica je na 1020mm a gornja 1880mm sa blagim nagibom prema podu, tako da pogoduje korisnicima kolica, maloj deci

_________________________________________________________

35

Tipina prostorija za toalet

(Sleva nadesno) Korpa za otpatke, Ogledalo iznad umivaonika nagnuto ka podu, Automatska suilica za ruke, Polica postavljena na 750mm iznad nivoa poda, Rukohvat na vratima, 1. vertikalni rukohvat, 2. toalet papir, 3. sapun, 4. automatska suilica za ruke, 5. kvaka poluga, veliko ogledalo, kuke za odeu, zvono za poziv u sluaju uzbune, ruica za povlaenje vode na strani sa koje se prilazi toaletu. Ispod umivaonika treba da postoji prostor za kolena visine 550mm. Treba da postoji slavina sa ruicom, i to tako da se nalazi na strani umivaonika koja je najblia toaletnoj dasci. Ogledalo iznad umivaonika je preporuljivo, a njegova donja ivica treba da bude na visini od najvie 1020mm iznad poda, a gornja na visini od minimum 1880mm. Trebalo bi da bude neznatno nagnuto ka podu kako bi mogli da ga koriste korisnici kolica. Materijali Podna obloga treba da bude protivklizajua. Sva leita i vrata treba da budu u kontrastu boje i svetlosti u odnosu na zidove i pod. Leita u kontrastnoj boji su korisna za starije osobe.

_________________________________________________________

36

Pomoni dodaci Treba da postoji protivteni rukohvat sa arkom. Svi dodaci treba da budu dizajnirani tako da mogu da podnesu teret od 15kN. Mehanizam za zatvaranje vrata treba da bude sa ruicom i integralnom bravom, koju je mogue otvoriti spolja, u sluaju uzbune. Treba da sadri i pokazatelj da je toalet zauzet. Posuda za sapun treba da je iznad umivaonika i treba da ju je mogue koristiti uz minimalni pritisak. Suilica za ruke ili kutija sa ubrusima treba da budu postavljeni pored umivaonika, na visini od 800mm iznad visine poda. Poeljni su mali drai za toalet papir i oni treba da su postavljeni najmanje 600mm iznad poda. Vei drai treba da su postavljeni na 150mm iznad rukohvata. Niske i visoke kuke za kapute treba da su postavljene na 1200mm i 1800mm iznad nivoa poda. Veliko, bezbedno ogledalo treba da je ugraeno, postavljeno na najvie 300mm iznad poda. Treba da bude ugraena i mala polica, postavljena na 750mm iznad tla. Toaletne olje Generalno bi visina WC olje trebalo da bude 455mm, a njen prednji deo treba da bude 750mm udaljen od zadnjeg zida. Poeljna visina toaletnog sedita znatno varira meu osobama s hendikepom. Sedita vee visine mogu da budu prednost za neke osobe sa oteanim kretanjem, ali su esto mana za korisnike kolica i druge. Toaletna sedita visine 455mm mogu da predstavljaju kompromis. U nizovima toaleta, mogu se razmotriti razliite visine toaletnih sedita, ukljuujui i jedno nie visine. Rukohvati: Vertikalni i horizontalni rukohvati i rukohvat koji moe da se koristi i kao naslon za ruku treba da budu bezbedno privreni kako bi mogle da izdre celu teinu odrasle osobe. Savijeni rukohvat moe da prui dodatnu pomo pri ustajanju i premetanju nakon korienja WC-a. Rukohvati ne smeju da budu pokretni u svojim leitima. Naslon za lea: Na WC-u treba da postoji naslon za lea. On moe da bude u vidu poklopca ili nezavisnog privrenog jastuka. Prazan podni prostor: Prazan podni prostor moe da postoji da bi se omoguio pristup ili s leva ili s desna. Za prilaz toaletu spreda, minimum slobodnog podnog prostora je 1220mm irine i 1680mm duine. Minimum slobodnog podnog prostora je 1220mm (irine) sa 142mm (duine) za dijagonalni transfer ka WC-u. Za prilaz toaletu sa strane, minimum slobodnog podnog prostora je 1530mm (irine) sa 1420mm (duine). Kontrole za putanje vode: Poklopac toaletnog sedita moe da postoji ako je ventil za povlaenje vode direktno iza toaletnog sedita. Takav dizajn smanjuje mogunost povrede i gubitka ravnotee koji moe da nastupi usled naslanjanja na dodatke. WC kabina Nizovi mukih/enskih toaleta treba da ukljuuju najmanje jednu kabinu vee veliine gde god je to izvodljivo, najmanje 1200mm iroku, sa rukohvatima. Korisno je da u kabini postoje rukohvati za decu i za odrasle. Toaletne kabine dubine od najmanje 1420mm i irine 1525mm moraju da imaju toalete postavljene na zid. Ako je dubina standardne kabine poveana na 1500mm, onda moe da se koristi WC olja postavljena na pod. Lokacija vrata treba da bude ispred slobodnog prostora sa

_________________________________________________________

37

maksimalnom irinom prelaza od 100mm. Centralna linija WC olje mora da bude 450mm udaljena od zida sa strane. U kabinama dubine 1420mm, treba da postoji prostor za none prste od najmanje 230mm iznad poda u prednjem delu, kao i najmanje jedan deo sa strane. Prostor za none prste nije neophodan ako je dubina kabine vea od 1525mm. Urinali Urinali treba da budu postavljeni na pod ili na zid, sa produenim rubom na maksimum 380mm od visine poda. Urinali postavljeni na pod omoguuju da postoji putokaz za osobe oteenog vida, poto one mogu da belim tapom dodirnu urinal da bi stigli u odgovarajui poloaj. Slobodan podni prostor od 760mm sa 1220mm mora da postoji ispred urinala, kako bi se omoguio pristup spreda. Ovaj slobodni prostor treba da bude uz dostupnu putanju ili da se s njom preklapa. Kontrole povlaenja vode moraju da su automatske. Kontrole za runo korienje treba da su postavljene na 1120 mm iznad nivoa poda. Osobe sa hendikepom koje koriste pomagala za kretanje kakvi su tapovi za hodanje ili take vie vole da koriste dva paralelna rukohvata kako bi postigli stojei poloaj. Najmanje jedan urinal u toaletu treba da bude opremljen grudnim rukohvatom za koji bi mogle da se uhvate osobe s hendikepom.

Umivaonik Umivaonici treba da budu postavljeni tako da im pult ili rub ne bude na visini veoj od 750mm od poda, te male dubine koju mogu da koriste svi, ukljuujui i korisnike kolica i starije osobe. Slavine treba da budu postavljene sa strane umivaonika, blie ivici pulta, kako bi deca mogla lako da ih dohvate. Tamo gde postoje visoki i niski umivaonici za odrasle i decu, vii umivaonik ne treba da bude na visini veoj od 865mm iznad nivoa poda. Sam umivaonik treba da bude maksimalne dubine od 165mm. Slobodan podni prostor od najmanje 750mm sa 1200mm mora da postoji ispred umivaonika kako bi omoguio prilaz spreda. Prostor za kolena ispod umivaonika je neophodan. Cevi za odvod i vrelu vodu koje su izloene ispod umivaonika treba da budu izolovane ili zatiene od kontakta. Ne sme da postoji nikakva otra ili abrazivna povrina ispod. Slavine treba da bude mogue koristiti jednom rukom i ne smeju da zahtevaju jak stisak ili uvrtanje zgloba. Sila neophodna da se aktiviraju komande ne sme da bude vea od 22N. Prihvatljivi dizajni su slavine nalik na polugu, one kojima se upravlja dodirom ili elektronskim putem kontrolisani mehanizmi. Tu i kupatilo

_________________________________________________________

38

Raspored i ugraeni elementi koji se koriste u tuevima i kupatilima treba da za cilj imaju da omogue nezavisno kupanje i pranje. Tamo gde nije mogue projektovati u skladu sa individualnim specifinim zahtevima, tuevi i kupatila treba da se projektuju tako da omogue najirem spektru korisnika da ih koriste. Dostupni tu: Prostorija za tuiranje treba da ima dimenzije poda od najmanje 2500mm sa 2500mm i treba da ukljuuje WC i umivaonik. Treba da sadri: Mokru povrinu sa ravnom promoivom povrinom. Tu zavesu koja okruuje sedite i rukohvate, kojom je mogue upravljati sa tu-sedita Lako podesivo tu-sedite u mokrom podruju visine od maksimum 480mm iznad nivoa poda Treba da bude dubine od minimum 430mm i da bude samosuee Lako prilagodljiv portabl tu sa fleksibilnim crevom dugim 1525mm i sa ugraenim elementom koji omoguava razliite pozicije mlaza vode iz tua ili da se koristi iz ruke. Termostatiki kontrolisan mlaz tua kojim se upravlja komandama sa ruicom postavljenim na 900mm iznad nivoa poda. Uvueni drai za sapun postavljeni na 650mm i 900mm iznad nivoa poda Horizontalni i vertikalni rukohvati postavljeni na 750mm iznad nivoa poda

Tipini raspored prostorije za tuiranje (u smeru kazaljke na satu): koljka, vertikalni rukohvat, korpa za otpatke, etka za WC, vertikalni rukohvat, kuke za odeu, naslon za lea, sedite koje se sputa i podie, pokretni rukohvat, sedite koje se sputa i

_________________________________________________________

39

podie, tu zavesa, kabl za povlaenje u sluaju uzbune, rukohvat, ogledalo. Prikazani raspored je za transfer zdesna. Dostupno kupatilo: Kupatilo treba da ima dimenzije poda od najmanje 2500mm x 2700mm i treba da sadri WC i umivaonik. Treba da ima: Plou za kupanje na raspolaganju Termostatiki kontrolisanu slavinu sa polugom Sedite u kadi ili sedite na ivici kade. Sedita treba da budu sigurno privrena. Ogradu za kadu koja ne ometa pristup komandama niti premetanje iz kolica na sedite u kadi ili u kadu. Ograde na kadama ne smeju da imaju nita na svojim rubovima Slavine i drugi komandni mehanizmi postavljeni na prikladna mesta treba da mogu da se koriste jednom rukom i da ne zahtevaju vrst stisak ili uvrtanje zgloba. Sila potrebna da se aktiviraju komande ne sme da bude vea od 22N. Podni prostor u kupatilu: Kada je sedite u kadi, slobodni podni prostor od najmanje 1500mm sa 800 mm je neophodan pored kade. Ako se kadi prilazi pod pravim uglom, potreban je slobodan prostor od najmanje 1220 mm irine sa 1525 mm duine. Kada je sedite na elu kade, slobodan prostor od minimum 760mm irine sa 1919mm duine je neophodan ako se prilazi paralelno sa kadom. irina sedita mora