dm 9. i 10. tema

Tipovi klauzula kodeksa; kodeksi zabavnih medija;interpretacija i primena

kodeksa

Deontologija medija9. i 10. tema11.12.2013.

Struktura predavanja

• Tipovi klauzula kodeksa - prema prirodi pravila, prema funkciji medija, prema dometu pravila, prema kompetenciji profesionalaca, prema različitim vidovima odgovornosti, prema stupnju operacija

• Kodeksi zabavnih medija

- Novinarstvo i zabava

• Interpretacija i primena kodeksa

Tipovi klauzula kodeksa

• Priroda i sadržaj kodeksa zavise od

- Kulture nacije

- Stepena razvoja nacije

- Tipa političkog poretka

Razlika u socijalističkoj i liberalnoj zemlji, muslimanskoj i hinduističkoj zemlji...


- Ipak, temeljna pravila većine kodeksa su ista, čemu doprinose globalizacija i medjunarodno usaglašavanje.

Razlike postoje u preciznosti. Duži, kraći.

- Često su urađeni na brzu ruku.

- Komparativna analiza kodeksa često vodi u ćorsokak.


Sinteza kodeksa

• Temeljne vrednosti

– poštovati život

– afirmisati solidarnost među ljudima

• Temeljne zabrane

– ne lagati

– ne prisvajati tuđa dobra

– ne nanositi nepotrebnu bol


• Novinarska načela

– biti kompetentan (dakle siguran u sebe, spreman priznati svojegreške)– biti nezavisan s obzirom na ekonomske, političke i intelektualnesnage– ne činiti ništa što umanjuje poverenje javnosti prema medijima– imati široku i duboku definiciju informacije (ne ograničene naono što je očito, zanimljivo, površno)– dostaviti tačan, potpun i razumljiv izveštaj o svome radu– služiti svim grupama (bogati/siromašni, mladi/stari, levica/desnica)– braniti i afirmisati ljudska prava i demokratiju– raditi na poboljšanju društvene sredine


• Prema prirodi pravila:Idealna, opšta, pravila s izuzecima,

kontroverzna pravila• Idealna pravila. – Dobro je definisati neki cilj

kojem bi profesionalci trebali težiti premda ga je često nemoguće ostvariti: nikad ne prihvatati zadatke koji se kose s deontologijom, odlično poznavati teme o kojima se govori, vlastita mišljenja ostaviti izvan svoje reportaže, uvek predstaviti više gledišta, trajno se boriti za zaštitu ljudskih prava.


• Opšta pravila. – Neka pravila vrede jednako za sve građane,

uvek i bez – ili gotovo bez – izuzetaka. Neka su, uostalom, predmet zakona, ili verskih propisa: ne lagati, ne krasti, ne nanositi nepotrebno patnju bilo kome.

- Druga su upućena posebno novinarima: ne falsifikovati namerno informaciju, ne prihvatati darove u novcu ili naturi kojima se nastoji postići objavljivanje ili neobjavljivanje nekog članka, ne dati ni naslutiti neko ponašanje koje se kosi s deontologijom.


• Pravila s izuzecima. – Cilj ponekad opravdava sredstva. Postoje pravila koja

neki medij može zanemariti ako je to u interesu javnosti, posebno kada otkriva antisocijalna ponašanja ili pretnje javnom zdravlju.

Novinar ne sme svojim izvorima informacija skrivati vlastiti identitet niti potajno prikupljati informacije (pomoću skrivene kamere, na pr.), ne sme nikoga podsticati na zločin niti se bespotrebno mešati u privatni život ljudi – osim, naravno, kada ministar odbrane ima istu ljubavnicu kao i pomorski ataše neprijateljske zemlje.

Tipovi klauzula kodeksa• Kontroverzna pravila. – Novinari se mogu razilaziti u pogledu odgovora na deontološka

pitanja, posebno u određenim tačkama.Trebaju li mediji sve što dolazi od vlade stavljati pod znak pitanja? Da li

su glavni urednici odgovorni za dela novinara iz svoje ekipe (Velika Britanija, Švedska) ili novinar odgovornost za svoje tekstove nikad ne sme prebacivati na nadređene (Francuska, Egipat)? Zar zaista novinar nikad ne sme izneti vlastito mišljenje (Japan) ili ima pravo i na to (Egipat)? U Španiji je, na pr., normalno ne navoditi lične izvore: političari vole davati izjave off-the-record, tj. one koje se objavljuju bez naznake autora, dok se u SAD nenavođenje izvora smatra greškom. Sme li novinar dopustiti svom izvoru informacija da vidi njegov tekst ili pogleda njegovu emisiju pre objavljivanja?

• Odgovori se razilaze: ni u kom slučaju ili samo da proveri činjenične podatke? Kako bilo da bilo, ako je pristup dopušten, korisnik na to mora biti upozoren. U Švedskoj se, na pr., smatra da se ne treba baviti seksualnim zločinima osim kada postoji opasnost za javnost, dok velik broj Amerikanaca želi ukinuti taj tabu koji nanosi nepravdu žrtvama.


• Prema funkciji medija:

Posmatrati okolinu, dati sliku sveta, služiti kao forum, prenositi kulturu, prodavati

Posmatrati okolinu.

Novinar ne sme popustiti nikakvom pritisku kojem bi svrha bila uticaj na odabir ili prezentaciju novosti, dolazila ona iz struke ili izvan nje.

Neki kodeksi idu još dalje, stavljajući novinaru u zadatak da zahteva da javne stvari budu zaista javne, odluke vladajućih i skupštinskih struktura zaista reprezentativne, a arhivi zaista službeni.


Dati sliku sveta. – Budući da nam glavnina onoga što znamo o planeti dolazi iz medija, novinar se mora pobrinuti da o njoj pruži tačnu sliku, da ne izaziva ksenofobiju ili rasizam itd. Mora popravljati sliku koja tradicionalno postoji o drugim narodima u njegovoj zemlji (izbegavajući stereotipe, na pr.) te podsticati radoznalost i simpatiju prema njihovim kulturama.


Služiti kao forum. – Društvena se komunikacija, nužna za postizanje

potrebnih kompromisa, vrši putem medija; o važnim aktuelnim pitanjima treba uvek izneti različita gledišta.

Litvanski kodeks zahteva prikaz čitave skale mišljenja, odnosno razne društvene grupe moraju se moći izraziti ili barem odgovoriti kada se prozivaju, i to učiniti otvoreno.

U Latviji su sredinom devedesetih, nakon jedne izborne kampanje, novinari sami otkrili da su sve stranke kupile članke u gotovo svim medijima.

Tipovi klauzula kodeksaPrenositi kulturu/Zabavljati. – Obe ove funkcije, naravno,

osiguravaju pre svega mediji namenjeni zabavi. O njima će se govoriti zasebno.

Prodavati. – Medije odavno optužuju da se prostituišu; neke se rubrike sumnjiče za korupciju: ugostiteljstvo, turizam, moda, ljepota, automobili... Isto je i s časopisima koji žive gotovo isključivo od reklame nekog uskog privrednog sektora.

Kodeksi su, dakle, jasni:nikakvih izostavljanja, iskrivljavanja, izmišljanja novosti radi

dodvoravanja oglašivačima. Ne činiti im nikakve usluge, bilo da se radi o objavljivanju saopštenja u vezi s otvaranjem neke prodavnice, predstavljanju novog modela automobila, modnoj reviji ili čak novoj pozorišnoj predstavi (Švedska). Ni novinar se nipošto ne sme lično upuštati u aktivnosti koje imaju veze s reklamom ili odnosima s javnošću.

Tipovi klauzula kodeksa• Prema dometu pravila: pravila svojstvena odredjenim medijima, pravila

koja se odnose na odredjeni segment aktuelnih zbivanja, pravila svojstvena odredjenim zemljama

Pravila svojstvena određenim medijima.Većina kodeksa usmerena je ka pisanom

novinarstvu. Bilo bi dobro da, kao u Japanu, svi mediji –

dnevna štampa, javna radio-televizija, komercijalna televizija, magazinska štampa – imaju vlastite kodekse. Osim u SAD, prilično je malo kodeksa specifičnih za radioteleviziju, i to zato što su navodno ti mediji još uvek podložniji zakonu nego štampa.


• Pravila koja se odnose na određeni segment aktualnih zbivanja.

Određene kategorije medija dodjeljuju sebi skup specifičnih pravila:

finansijski novinari, istraživački novinari, sportski izveštači ili fotoreporteri. Ta pravila obično

preciziraju određene klauzule opštih kodeksa.Tri sektora – koje često pokrivaju tzv. novinari-

izveštači – ipak su predmet posebne pažnje: terorizam, crna hronika i sudski procesi.

Nekoliko velikih medija pobrinulo se da utvrdi stav koji valja zauzeti u slučaju urbanih pobuna: biti diskretan, hladan, vrlo oprezan u pogledu glasina, te izbegavati reportaže u direktnom prenosu i ne smetati snagama reda.


U pričama iz crne hronike ne smeju se naglašavati osobine optuženog (rasa, religija, zanimanje itd.) koje nisu relevantne za zbivanje, ni odavati imena maloletnika optuženih za zločin, niti navoditi prethodni prestupi ili zločini, posebno ako su učinioci bili amnestirani, da se i ne govori o pravu na oprost koje imaju osuđenici pošto izdrže kaznu.

Ne smeju se identifikovati bližnji ili prijatelji osoba optuženih za zločin osim kada je to preko potrebno. Ne štetiti žrtvama ili slučajnim akterima u zločinačkim radnjama (ne pomagati saučesnicima da osvete uhapšenog zločinca).

Novinar mora neprestano da ima na umu presumpciju nevinosti:

nikad pre presude ne zaključivati da li je optuženi kriv.

Tipovi klauzula kodeksaPravila svojstvena određenim zemljama.– Zavise bilo o kulturnom nasleđu, bilo o nivou privrednog

razvoja, bilo o strukturi medija. U skandinavskim zemljama, na pr., postoji velika odanost

ljudskim pravima: osim u izuzetnim slučajevima, opravdanim opštim interesom, treba izbegavati pominjanje samoubistava, ne smeju se objavljivati fotografije osoba a da se u potpisu ne navede njihov identitet, ne smeju se otkrivati čak ni imena optuženih pre nego što se sud izjasnio o njihovom slučaju.

Puritanske anglosaksonske zemlje toliko su opčinjene seksualnim da kodeksi u SAD idu tako daleko da zabranjuju spomen ženskih uložaka.

U Japanu konfucijska tradicija zahteva društveni sklad, poštovanje hijerarhija, posebno staraca, te lojalnost prema grupi. Novinarstvo je zato manje agresivno nego u SAD.

Tipovi klauzula kodeksaOdređene klauzule (pristup javnosti medijima, obrana

ljudskih prava, multikulturalnost, edukativni mediji, Novi svetski poredak u informisanju, borba za mir i protiv kolonijalizma) karakterišu “socijalističke” kodekse, čistu propagandu, baš kao i neke tekstove kojima je kumovao UNESCO u doba kada mu se prebacivalo da prečesto popušta Trećem svetu i sovjetskoj imperiji.

To, ipak, nije razlog da se samo tako odbace: ima među njima odličnih kodeksa.

Jedan finski stručnjak (Juusela Pauli: Journalistic Codes of Ethics in CSCE Countries, Sveučilište u Tampereu 1991) smatrao je da su kodeksi SSSR-a i Mađarske do 1991, uz finski, najpotpuniji.

U muslimanskim zemljama etika je tesno vezana uz religiju. Mnogi su režimi autoritarni, dakle neprijateljski prema slobodi štampe, odnosno izvan deontologije. Ako postoji neki kodeks, on je službeni.


Razlike u deontologiji od zemlje do zemlje ponekad se preuveličavaju.

Većina je njih samo stvar naglaska ili pak spadaju u domen sporednih problema. One ne bi smele biti prepreka planetarnom usklađivanju koje bi novinarima omogućilo lakšu odbranu vlastitih prava.


PAUZA


• Prema kategoriji profesionalaca:Samo za poslodavce ili samo za novinare

Mnogo se pravila primjenjuje i na novinare i na njihove poslodavce.

Glavni su urednici istovremeno i novinari i predstavnici uprave; u malim medijima vlasnik može ujedno biti i glavni urednik.

Ima zemalja u kojima su obe kategorije potpisale kodeks, npr. u Švedskoj.

Od svih se traži da ne iskrivljuju informaciju iz ličnih (ambicije, osveta), karakternih (slabost pred pritiscima), ideoloških ili finansijskih razloga.


Pravila samo za poslodavce (i njihove agente).U kodeksima se vrlo malo govori o dužnostima “medija”, i

to iz najmanje dva razloga: prvo, često ih nameće zakon, a drugo, mnoge su kodekse razradile grupe novinara za svoje članstvo.

Pažnja koju deontologiji posvećuju vlasnici novinskih kuća varira od zemlje do zemlje: vrlo je mala u SAD, a velika u nordijskim zemljama.

Bilo kako bilo, korisno je da oni daju primer i nužno je da zaposlenima omoguće da ga slede, pre svega, tako što će isplaćivati naknade koje čuvaju dostojanstvo i poštenje novinara: u Indiji, Rusiji, Latinskoj Americi, pa i Srbiji, mnogi novinari ne mogu preživeti samo od plate. Povrh toga, poslodavci ne smeju dodeljivati zadatke koji bi mogli narušiti ugled profesije.


Vlasnik medija mora strogo odvojiti svoje novinarske i trgovačke interese. Ne sme puštati određene informacije, ni drugima pridavati važnost koju ne zaslužuju, s nekim političkim, reklamnim ili demagoškim ciljem – da bi branio bilo interese svoje grupe, bilo poslovnog miljea uopšteno.

Tačnije, ne sme automatski uvrstiti svaki novinarski izveštaj, ni bilo koju reklamu, niti obećati oglašivačima da će im posvetiti redakcijski prostor, a još manje osigurati dobru pokrivenost nekog događaja u zamenu za kupovinu određene količine primeraka unapred.


Pravila samo za novinare. – Prema mnogim kodeksima, novinari moraju ostati

neutralni, među ostalom, ne učestvovati u manifestacijama i ne potpisivati peticije. Profesionalac prije svega mora ostati skrupulozno pošten, dakle izbegavati bilo kakav “sukob interesa” ne prihvatajući nikakve materijalne ili nematerijalne usluge, darove, popuste, pogodnosti, besplatne ulaznice na priredbe, dopunska zaposlenja (predavanja, vođenje seminara).

Takođe ne sme primati novac u obliku nagrada koje dodeljuju nenovinarske institucije.

Opšte rečeno, ne sme se koristiti svojstvom novinara za dobijanje bilo kakve lične pogodnosti kao kada omogućuje prikrivenu reklamu, ne predavati se ucenama ili iznuđivanju novca.

Tipovi klauzula kodeksa• Prema različitim vidovima odgovornosti: prema

kolegama, prema izvorima, prema osobama o kojima se radi, prema korisnicima

Medijski profesionalac odgovoran je pre svega prema samome sebi: ne sme izdati svoja uverenja, mora odbiti zadatak koji je protivan njegovim načelima.

Odgovoran je i prema poslodavcu, pa ne sme, na pr. otkrivati ništa o internim poslovima firme, mora poštovati zakon i ne bacati ljagu na medijsku kuću.

Ni njegov privatni život, ni politički angažmani, ni vrlo visoki prihodi od poslova izvan firme ne bi smeli izazvati sumnju na neki sukob interesa.

Još manje sme raditi za druge poslodavce bez dopuštenja, posebno za konkurente, da i ne spominjemo falsifikovanje biografije ili varanje prilikom prikaza troškova.

No, novinar je pre svega odgovoran prema četiri gore navedene grupe.


Prema svojim kolegama. – Novinar nikako ne sme diskreditovati profesiju. Mora se boriti za prava novinara, protiv bilo kakve

cenzure i za pristup informaciji, službenoj ili privatnoj.

Mora biti kolegijalan prema drugim novinarima: ne nanositi im nepravdu, s egoističnim ciljevima, ne nuditi svoj rad za manju platu, ne prisvajati ideje, podatke ili zaradu koji pripadaju drugima.

Mora pomagati kolegama u teškoćama, posebno stranim dopisnicima.


Prema svojim izvorima. – Novinar mora poštovati datume objave utvrđene za

saopštenja koja se izdaju unapred (embargo). Mora budno paziti na tačnost svake iznesene reči,

posebno ako je stavlja u navodnike, ne sme iskrivljavati neku reč citirajući je izvan konteksta, niti prilikom sažimanja iskrivljavati neko dugačko izlaganje.

Ne sme objavljivati informaciju koja mu je data pod uslovom da ne bude obelodanjena s atribucijom, niti odavati izvor kojem je obećao tajnost osim ako, izuzetno, to ne zahteva opšti interes.

S druge strane, mora vežbati kritički duh s obzirom na svoje informatore, ne dozvoliti da bude manipulisan ili zadojen propagandom, ne poklanjati poverenje izjavama šokiranih ili mentalno zaostalih osoba.

Tipovi klauzula kodeksaPrema osobama koje su u pitanju. – Novinar ne sme izricati optužbe, čak i kada za to ima osnove, ako

one ne služe opštem dobru.Ako optužuje ili kritikuje neku osobu, mora joj dati priliku da izrazi svoj

stav. Ne sme ni otkrivati bilo koju osobinu (pol, ime, nacionalnost, veru,

etničku pripadnost, kastu, jezik, političko opredeljenje, zaposlenje, prebivalište, seksualnu preferenciju, fizički ili mentalni hendikep) ako ona nije relevantna, a još manje služiti se njome kako bi osobu diskreditovao.

Ne sme nepotrebno koristiti pogrdne izraze, svojim insinuacijama nekoga kaljati.

Uopšteno, osim ako je u pitanju javni interes, pravo informisanja nikad se ne sme koristiti radi nanošenja štete osobama ili grupama, fizičke, moralne, intelektualne, kulturne ili ekonomske.

Prikaz neke nesreće ili stravičnog zločina u slikama može, na primer, povrediti bližnje žrtava.

Tipovi klauzula kodeksaPrema korisnicima. – Profesionalac niukom slučaju ne sme nanositi nepravdu korisnicima,

bilo koristeći se “subliminalnim” metodama da bi proturio neku audiovizuelnu poruku, bilo objavljujući senzacionalističke reportaže o medicinskim ili farmaceutskim otkrićima koje bi mogle pobuditi strah ili neopravdane nade.

Mediji imaju dužnosti i prema zajednici koju opslužuju: ne smeju vređati moralnu savest javnosti, a trebaju otkrivati njene potrebe i služiti svim grupama.

Osim toga, mediji imaju dužnosti prema društvu u celini (povrh poštovanja zakona): ne zadovoljavati znatiželju javnosti umesto da se služi njenom interesu, ne objavljivati ništa što napada instituciju porodice, ne zagovarati zakon džungle, a boriti se protiv nepravde i govoriti u ime nepovlašćenih, podsticati saradnju među narodima, ne iskorištavati strah, ne negovati nemoral, nepristojnost ili vulgarnost, ne podsticati niske instinkte, ne veličati rat, nasilje, zločin.


• Prema stupenu operacija: Dobijanje informacija, izbor, obrada, posle objavljivanja

Dobijanje informacija. – Prvo pravilo, jasno: ne izmišljati informaciju.No, novinar se isto tako ne sme koristiti nečasnim

sredstvima da bi dobio neku informaciju ili fotografiju, npr. prikrivanjem identiteta, uvlačenjem na neki privatni posed, potajnim snimanjem ili krađom dokumenata, osim ako to ne opravdava javni interes i ako nema drugog načina, i uz uslov da to u svojoj priči istakne.

Tipovi klauzula kodeksaDvadeset i pet članaka koje je 1977. objavio Chicago Sun-

Times pošto je otvorio bar Le Mirage i opremio ga prislušnim uređajima radi razotkrivanja korupcije raznih gradskih službi omogućilo je veliku čistku, ali ipak nisu dobili Pulicerovu nagradu, jer bilo bi to podsticanje na krivično delo.

Svedocima zločina ili zločincima ne sme se plaćati za informaciju niti se služiti prinudnim sredstvima (laž, pretnja, ucena).

Neki kodeksi traže da se izbegava intervjuisanje dece o stvarima koje ih se tiču. Ne sme se zadirati u privatni život ljudi, naročito sirotinje, posebno kada ih pogodi neka nesreća.

Ne zloupotrebljavati naivnost ljudi koji nisu vičnu ophođenju s medijima; ne izvrgavati ih ruglu.

Intervjuisanoga treba obavestiti u kakve će se svrhe koristiti njegove reči, ali ne i unapred mu pokazati pitanja.

Tipovi klauzula kodeksaIzbor. – Ne sme se objavljivati neka pretpostavka kao da se radi o utvrđenoj

činjenici, niti vest, makar istinita, ako nema društvene korisnosti i ako može naneti nepravdu umešanim osobama.

Valja odstraniti glasine, neproverene informacije, saopštenja predstavnika za štampu – ili ih pak označiti kao takve.

Izbegavati “ulične ankete” i drugu bezvrednu dokumentaciju.Ne sme se ispustiti neka informacija (događaji ili reči) zbog lenjosti

(potreba za istraživanjem, obrada podataka) ili plašljivosti (neslužbeni izvor, prestižni mediji nisu o tome govorili). Ni pod internim (komercijalne službe, na primer) ili spoljnim (oglašivači ili izvori informacija) pritiscima,direktnim ili indirektnim.

U svakom slučaju treba vršiti selekciju, ma kakvi bili zahtevi “kontinuirane” informacije.

Informacije treba birati s obzirom na njihovu važnost, na njihovu korisnost za javnost, a ne na radoznalost neobrazovane mase, na njenu želju za zabavom.

Ne davati previše prostora informacijama koje magično privlače pažnju (seks, zločin).


Obrada/prezentacija.– Treba jasno praviti razliku između reklama i redakcijskog

sadržaja, te ne mešati činjenice i komentare. No, jednom pošto je to odvajanje provedeno, svaki medij

ima pravo, želi li, biti pristrasan pod uslovom da ne iskrivljuje informaciju. Kako bi se pružila potpuna i razumljiva informacija, aktuelnu vest valja staviti u kontekst, izneti analize, komentare, mišljenja, uveriti se da oni odgovaraju činjenicama i jasno ih kao takve označiti.

O svakoj kontroverznoj stvari treba izneti više gledišta, te odrediti stranice ili emisije u kojima će se raspravljati o važnim pitanjima.

Tipovi klauzula kodeksaPodatke treba podrobno proveriti, jer naknadna ispravka ne može uvek

da izbriše nanesenu nepravdu. Navesti svoje izvore, a u protivnom precizirati zašto se to ne može. Signalizirati ako se radi o nesigurnim informacijama ili nameštenim

fotografijama. Ne kratiti pisma čitalaca tako da to menja njihov smisao, a ako se

delovi izostavljaju, na to treba upozoriti. Paziti da fotografije ne omoguće pogrešno tumačenje; ne manipulisati

fotografijama ili zvučnim zapisima tako da to prouzrokuje njihovu deformaciju.

Ne davati nekoj vesti važnost koju ne zaslužuje, ne senzacionalizovati je (hiperboličan jezik, spektakularne fotografije), posebno ako je reč o nasilju.

Izbegavati bespotrebno šokantne opise, posebno pogubljenja, nesreća i okrutnih radnji, traumatičnih za mlade.


Posle objavljivanja. – U Francuskoj i latinskim zemljama zakon

dodjeljuje pravo na odgovor, dok se u anglosaksonskim zemljama takva obveza dočekuje na nož;

- američki kodeksi, ipak, usrdno preporučuju da se to pravo dobrovoljno odobri.

Pojavi li se kakva žalba, stvar se mora što brže ispitati i, treba li, objaviti ispravka i izvinjenje.

Povrh toga, medij svoje greške mora priznati brzo, otvoreno i jasno.

Kodeksi zabavnih medija

NOVINARSTVO I ZABAVA.Razlikovanje novinarstva i zabave, premda nužno, nije

apsolutno. Komercijalizacija medija uzrokuje degradaciju informacije pod uticajem show-businessa.

Svakako, često ima preklapanja: mnoge priče iznesene u društvenoj hronici spadaju u domen zabave, kao što ima i veliki broj filmova ili serija iz kojih se mnogo što može naučiti. Deontologija u ta dva sektora ne može biti istovetna.

Određeni prekršaji na koje ukazuju novinarski kodeksi zapravo su posledica upravo zbrke između informacija (korisnih, važnih) i zabave, golicave ili teskobno zastrašujuće.


Ne postoje kodeksi sastavljeni za “lakrdijaše”. Razlozi?

Pre svega zato što su profesionalci i proizvodi odviše raznorodni.

Kako smisliti ista pravila (osim neodređenih apela) za medije namenjene širokoj publici i one specijalizovane (RTS 1 i neki kodirani kablovski kanal)?

Uprkos tome, poslodavci lakrdijaša razradili su dobar broj kodeksa, koje su oni više ili manje prihvatili.


Deontologija u sektoru zabave nije u potpunosti drukčija: i onde nalazimo slične propise, o rasizmu, na primer, te o preteranom ili bezrazložnom nasilju.

Postoji i konsenzus: slična pravila nalazimo u zakonima određenih zemalja, u “popisima obveza” u Francuskoj, u tradiciji BBC-ja u Velikoj Britaniji.

Osuđuju se obmanjivanje, morbidni senzacionalizam i opscenost, podsticanje na alkoholizam itd.

Deontologija se, međutim, nadahnjuje i vrednostima svojstvenim kulturi određene sredine. Upoređivanje kodeksa i običaja otkriva razlike, posebno u reakciji određenih zemalja na zapadnu masovnu kulturu, pogotovo američku.

U Saudijskoj Arabiji malo je holivudskih serija koje, za tamošnje pojmove, ne ističu “pornografiju”: lokalna televizija retko pokaže više od ženske šake.


Američki kodeksi.

– U SAD, gde je službena regulacija oduvek bila manje stroga nego u Evropi, kodeksi koje sastavljaju zabavni mediji često obrađuju probleme koji su drugde rešeni zakonom: maksimalno vreme za reklame u jednom satu, zabrana reklamiranja alkohola, lekova, astrologije, klađenja, izostavljanje bilo kakvih lažnih obećanja i oglasa samozvanih lekara.

Interpretacija i primena kodeksa

Pošto se neki kodeks usvoji, javljaju se dva nova problema koja traže rešenje.

Njegova su pravila uvek neodređena, nikad bezuslovna.Deontologija ima dva nivoa: temeljnu i svakodnevnu. Uloga medija u društvu ljudima se mora usađivati, oni o njoj

moraju raspravljati, kritikovati je, usvajati malo-pomalo, a opet, svakoga dana donosi se hiljade malih odluka koje izveštači ili glavni urednik moraju donositi velikom brzinom.

Nijedan kodeks ne može predvideti sve slučajeve:često valja apelovati na zdrav razum ili neki “moralni

osjećaj” koji bi se trebao roditi iz razmišljanja. Pri tom, ni jedan ni drugi ne mogu umaknuti političko-

religijskoj tradiciji zemlje, katkad hiljadugodišnjoj, kao što je feudalizam u Kini.

Interpretacija i primena kodeksa

Ma koliko korisni bili, kodeksi, dakle, zahtevaju jedan dodatak: deontološko obrazovanje novinara.

Mladima treba probuditi svest, podsticati ih da čitaju kodekse, i vežbati da rešavaju svakodnevne probleme.

Zatim, treba im terensko iskustvo kako bi naučili kodekse protumačiti, prilagoditi ih konkretnoj situaciji.

Kodeks im pomaže u donošenju hitnih odluka oslanjajući se na određenu kolektivnu mudrost koja je plod dugih rasprava, no moguće je da neki profesionalac dođe do odluke suprotne onoj kolege koji je jednako “odgovoran” kao i on.

Tako novinar, odnosno glavni i odgovorni urednik moraju odlučno rešiti stvar, bez ideoloških predrasuda, pa makar na sebe navukli bes dela javnosti.

Tipovi klauzula kodeksa; kodeksi zabavnih medija;

interpretacija i primena kodeksa

HVALA NA PAŽNJI

dm 9. i 10. tema

Documents