DOKUMENT EVROPSKE BANKE

ZA OBNOVU I RAZVOJ

NACRT

STRATEGIJA ZA

SRBIJU

EBRD obezbeđuje prevode originalnog teksta dokumenta samo radi pogodnosti za čitaoca.

Mada se EBRD u razumnoj meri postarala da obezbedi veran prevod, EBRD ne garantuje

niti potvrđuje tačnost prevoda. Čitalac se oslanja na prevod na sopstveni rizik. Ni u kom

slučaju EBRD, njeni zaposleni ili agenti ne mogu biti odgovorni prema čitaocu ili nekom

drugom za tačnost, greške, propuste, brisanje, nedostatke i/ili izmene sadržaja prevoda, bez

obzira na uzrok, ili za eventualnu štetu iz toga proisteklu. U slučaju nesaglasnosti ili

protivrečnosti između engleske i prevedene verzije, engleska verzija preovlađuje.

SADRŽAJ

SADRŽAJ .................................................................................................................................. 2

SAŽETI PRIKAZ DOKUMENTA............................................................................................ 1

1. PORTFELJ BANKE ....................................................................................................... 3

1.1. Pregled aktivnosti Banke do sada ................................................................................... 3

1.2. Implementacija prethodne strategije ............................................................................... 4

1.3. Efekat na tranziciju portfelja Banke ............................................................................... 7

2. OPERATIVNO OKRUŽENJE ......................................................................................... 10

2.1. Politički kontekst .......................................................................................................... 10

2.2. Makroekonomski kontekst ............................................................................................ 10

2.3. Kontekst strukturnih reformi......................................................................................... 11

2.4. Poslovno okruženje ....................................................................................................... 12

2.5. Društveni kontekst ....................................................................................................... 13

2.6. Pravni kontekst.............................................................................................................. 14

2.7. Energetska efikasnost i kontekst klimatskih promena .................................................. 14

3. STRATEŠKE ORIJENTACIJE ....................................................................................... 15

3.1. Ključni izazovi i operativni odgovori ........................................................................... 16

3.1.1. Jačanje uloge i konkurentnosti privatnog sektora ..................................................... 16

3.2. Stabilizacija i dalji razvoj finansijskog sektora ............................................................ 18

3.2.1. Razvoj održivih i efikasnih javnih komunalnih preduzeća ....................................... 19

3.3. Uticaj predloženih aktivnosti banke na životnu sredinu i društvo ................................ 21

4. PRISTUP KAPITALU: PRIVATNI I JAVNI IZVORI FINANSIRANJA ..................... 22

4.1. Privatni izvori kapitala .................................................................................................. 22

4.2. Finansiranje od strane Multilateralne razvojne banke (Multilateral Develoment Bank,

MDB) i saradnja sa ostalim međunarodnim finansijskim institucijama i multilateralnim

donatorima ............................................................................................................................... 23

4.3. Saradnja sa Evropskom unijom .................................................................................... 25

ANEKS 1. - POLITIČKA OCENA ......................................................................................... 26

ANEKS 2. - OCENA IZAZOVA TRANZICIJE U 2013. GODINI ....................................... 33

2.1. Pravna lica ......................................................................................................................... 33

2.2. Energetika ......................................................................................................................... 36

2.3. Infrastruktura..................................................................................................................... 38

2.4. Finansijske institucije........................................................................................................ 41

ANEKS 3. - PRAVNA TRANZICIJA .................................................................................... 46

ANEKS 4. – TIM ZA PODRŠKU MALIM PREDUZEĆIMA ............................................... 51

ANEKS 5. - TEHNIČKA SARADNJA .................................................................................. 55

ANEKS 6. - ODABRANI EKONOMSKI POKAZATELJI ................................................... 57

ANEKS 7. - RODNA RAVNOPRAVNOST .......................................................................... 58

1

SAŽETI PRIKAZ DOKUMENTA

Srbija se obavezala i dosledno primenjuje principe višestranačke demokratije, pluralizma i

tržišne ekonomije, u skladu sa uslovima definisanim u članu 1. Ugovora o osnivanju Banke.

Srbija je postigla postojan napredak na polju ključnih reformi pokrenutih u cilju integracije sa

Evropskom unijom. Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju između Srbije i EU stupio je na

snagu 1. septembra 2013. godine. U skladu sa odlukom Evropskog saveta od 28. juna 2013.

godine koja je potvrđena na Savetu u decembru iste godine, početak pregovora o pristupanju

EU je zvanično otvoren 21, januara 2014. godine. Evropske integracije su i dalje glavni

eksterni stožer za sveobuhvatne reforme, a napredak na ovom polju predstavlja osnovu za

mogućnost privrednog rasta i sticanja poverenja investitora, što će rezultirati u unapređenju

poslovnog okruženja.

Poslednjih godina, Srpska privreda se suočava sa značajnim problemima. Uticaj svetske

ekonomske krize obuhvata velike makroekonomske neravnoteže, visok nivo nezaposlenosti,

naročito među mladima i značajan regionalni disparitet u pogledu prihoda. Godine 2012.

bruto domaći proizvod (BDP) smanjen je za 1,7% usled smanjene potrošnje, slabog izvoza i

loše poljoprivredne sezone, premda je 2013. godine došlo do poboljšanja sa procenjenim

rastom od oko 2,3% zahvaljujući povećanju izvoza i dobre poljoprivredne sezone.

Bankarski sektor se prilično dobro izborio sa krizom, ali njegova stabilnost i dalje predstavlja

razlog za zabrinutost zbog visokog nivoa problematičnih kredita kao i dalje značajnog udela

subsidijara grčkih banaka u bankarskom sektoru, iako u opadanju. Premda je Srbija postigla

napredak u poboljšanju poslovne klime, potrebne su dodatne strukturne reforme kako bi se

podstakli razvoj privatnog sektora i povećanje investicija. Neophodne reforme obuhvataju

nastavak procesa privatizacije, završetak restrukturiranja preduzeća u državnom vlasništvu,

smanjenje regionalnih dispariteta i ubrzanje reformi javnog sektora.

Kraktoročni izgledi za Srbiju, kao i za druge zemlje u regionu su neizvesni s obzirom na

globalna previranja i slabe izglede za oporavak Evrozone. Postojeći ekonomski problemi

Srbije su dodatno opterećeni značajnim fiskalnim deficitom i javnim dugom, koji treba

smanjiti na održiv nivo. Rizici da se trenutno stanje pogorša su visoki zbog relativno male

veličine privrede i činjenice da se Srbija i dalje suočava sa krizom, visokim stepenom

nezaposlenosti i ograničenim kreditiranjem.

Srbija će se suočiti sa značajnim tranzicionim izazovima u narednim godinama. Model rasta

pre krize se pokazao kao neadekvatan i potrebne su reforme koje bi podstakle razvoj

privatnog sektora i investicije. Održiv i zdrav finansijski sektor je neophodna i ključna

komponenta tog razvoja.

Uloga države je i dalje značajna u poređenju sa drugim zemljama u tranziciji. Glavne reforme

tek predstoje u oblastima kao što su državna administracija i fleksibilnost tržišta rada.

Dodatni izazov u narednim godinama biće razvoj održivog energetskog sektora. Zaključak je

da iako su pokrenute određene reforme nakon 2001. godine, privreda se i dalje suočava sa

fundamentalnim izazovima restrukturiranja, kako u javnom sektoru, koji je predimenzioniran

i neefikasan, tako i u privatnom sektoru. U predstojećem strateškom periodu glavni strateški

pravci delovanja Banke su sledeći:

2

Veća uloga i konkurentnost privatnog sektora: Učešće privatnog sektora u

ekonomiji Srbije je ispod regionalnih standarda. Država i dalje ima značajan udeo u

ključnim sektorima, dok veliki broj privatnih kompanija nije dovoljno konkurentan da

bi opstao na dugi rok usled nedostatka odgovarajućih kadrova, tehničke i operativne

stručnosti, kao i nedostatka dobrog korporativnog upravljanja. Takođe, kao rezultat

krize, određenom broju kompanija je neophodno finansijsko restrukturiranje. Mala i

srednja preduzeća (MSP), koja čine osnovu srpskog privatnog sektora, suočavaju se

sa ograničenim izvorima finansiranja i praktično da uopšte ne dobijaju strane direktne

investicije. Banka će raditi na povećanju konkurentnosti privatnog sektora, sa

dodatnim fokusom na sektor agrobiznisa. Banka će nastojati da pomogne MSP u

finansiranju projekata koji doprinose održivom rastu i pružiće tehničku pomoć radi

poboljšanja korporativnog upravljanja. U kontekstu procesa EU integracija, od kojeg

se očekuje da doprinese razvoju povoljnijeg okruženja za strane direktne investicije,

Banka će težiti da podrži strane investitore, kako u greenfield, tako i u brownfield

projektima. Banka će selektivno nastojati da podrži održivost preduzeća u procesu

privatizacije kroz učešće u pred-privatizacionim i privatizacionim transakcijama, po

mogućstvu zajedno sa strateškim investitorima.

Stabilizacija finansijskog sektora: Iako je finansijski sektor prošao kroz krizu bez

urušavanja sistemski značajnih banaka, njegova uloga kao pokretača privrednog

razvoja je značajno smanjena. Kreditni rast je slab, udeo problematičnih kredita je

visok, pritisci smanjenja stope zaduženosti su i dalje prisutni a stepen evroizacije je

veliki. Fond za osiguranje depozita je potrošen zbog gašenja nekoliko lokalnih,

nesistemski značajnih banaka i celokupne isplate čak i neosiguranih depozita. U

skladu sa Zajedničkim akcionim planom međunarodnih finansijskih institucija za

podsticanje rasta u centralnoj i jugoistočnoj Evropi (Joint IFI Action Plan for Growth

in Central and South-Eastern Europe), Banka će težiti da doprinese stabilizaciji

finansijskog sektora i podsticati kreditiranje, sarađivati sa nadležnim institucijama

kako bi se razmotrila mogućnost dokapitalizacije Fonda za osiguranje depozita u

saradnji sa Svetskom bankom. Banka će se uz pomoć izabranih banaka i nebankarskih

finansijskih institucija angažovati kako bi podržala kreditiranje MSP. Banka će

direktno sa Narodnom bankom i kroz Bečku inicijativu 2.0 nastaviti dijalog o

podsticaju kreditiranja u lokalnoj valuti i unapređenju regionalne saradnje vezane za

bankarski sektor i pomoći će u nalaženju rešenja za problematične kredite.

Razvoj održivih i efikasnih javnih komunalnih preduzeća: Veliki tranzicioni

raskorak je i dalje prisutan u sektorima energetike i infrastrukture. Implementacija

projekata u ovim sektorima je uglavnom spora i često otežana. Takvo stanje stvari je

rezultiralo značajnim infrastrukturnim nedostacima u zemlji. Ostali tranzicioni izazovi

uključuju: prilagođavanje tarifa nivou pokrivanja troškova, jačanje kapaciteta

regulatora, komercijalizovanje i restrukturiranje javnih preduzeća i povećanje učešća

privatnog sektora. Banka će svoje napore usredsrediti na ubrzanje implementacije

postojećih projekata i s obzirom na ograničeni fiskalni prostor, pažljivo će birati nove

projekte za finansiranje. Banka će težiti da uključi privatni sektor kada god je to

moguće. Konkretno u energetskom sektoru, Banka će nastojati da održi ključnu ulogu

u promovisanju energetske efikasnosti i obnovljivih izvora energije. Takođe, Banka

će podržati zamenu zastarelih kapaciteta za proizvodnju energije, kao i usklađivanje

procesa proizvodnje energije sa standardima EU za zaštitu životne sredine.

3

U svim aktivnostima EBRD će težiti da svoje poslovanje uskladi sa prioritetima Vlade Srbije

kao i da blisko sarađuje sa EU, međunarodnim finansijskim institucijma, multilateralnim i

bilateralnim donatorima, kako u zajedničkom finansiranju odabranih projekata, tako i u

koordinaciji inicijativa za pokretanje dijaloga o regulatornom i institucionalnom okviru.

Banka će kooridinirati i, ukoliko je to moguće, realizovati zajedničke projekte sa Evropskom

investicionom bankom (European Investment Bank, EIB) i Svetskom bankom (World Bank,

WB) na osnovu Zajedničkog akcionog plana međunarodnih finansijskih institucija za

podsticanje rasta u centralnoj i jugoistočnoj Evropi.

1. PORTFELJ BANKE

1.1. Pregled aktivnosti Banke do sada

Tokom perioda koji pokriva postojeća strategija, Banka je potpisala 157 projekata u vrednosti

od 2,375 milijarde EUR i mobilisala je sufinansiranje 871 miliona EUR zaključno sa 31.

oktobrom 2013. godine. Od početka poslovanja 2001. godine, ukupni kumulativni obim

poslovanja iznosi 3,352 milijarde EUR, a mobilisanog sufinansiranja 1,5 milijardu EUR.

Samo 5% kumulativnih obaveza čine regionalni projekti. Do danas, 35,2% kumulativnog

obima poslovanja je u infrastrukturi, 29,3% u sektoru bankarstva i finansijskih institucija,

22,2% u industriji, trgovini i agrobiznisu, a 13,3% u energetici.

Tabela 1: Pregled Portfelja Banke u Srbiji zaključno sa krajem oktobra 2013. godine SEKTOR NETO KUMULATIVNI OBIM

POSLOVANJA

POSTOJEĆI PORTFELJ

u milionima EUR Broj projekata

Ukupni troško-

vi

projek.

EBRD potpi-

sani

EBRD % od

ukupno

Broj projekata

Portfelj % porftelja

Operativna aktiva

% operati-

vne

aktive

Energetika 9 724 445 13,3% 9 367 15,0% 113 8,0%

Prirodni resursi 1 150 150 4,5% 1 145 6,0% 45 3,0% El. energija i energetika 8 574 295 8,8% 8 222 9,0% 69 5,0%

Finansijske institucije 60 1205 983 29,3% 42 637 27,0% 536 39,0%

Banke 53 1101 917 27,3% 37 600 25,0% 501 36,0%

Lizing kompanije 4 50 1,5% 2 21 1,0% 21 2,0%

Nebankarske finansijske institucije

3

54

16

0,5%

3

16

1,0%

14

1,0%

Industrija, trgovina &

agrobiznis

78

1595

743

22,2%

52

430

18%

296

21.0%

Agrobiznis 30 835 459 13,7% 18 266 11,0% 177 13,0% Privatni investicioni fondovi 15 208 41 1,2% 13 31 1,0% 11 1,0%

Informacione i

komunikacione tehnologije

7

86

47

1,4%

4

19

1,0%

19

1,0% Proizvodnja i usluge 14 277 130 3,9% 8 66 3,0% 58 4,0%

Nekretnine i turizam 12 188 66 2,0% 9 48 2,0% 31 2,0%

Infrastruktura 22 3.464 1.181 35,2% 21 940 40,0% 435 32,0%

Komunalna infrastruktura i

infrastruktura za zaštitu životne sredine

11

904

358

10,7%

10

275

12,0%

167

12,0%

Transport 11 2,559 823 24,5% 11 666 28,0% 267 19,0%

UKUPNO 169 6.988 3.352 100% 124 2.375 100% 1.381 100%

Portfelj Banke na kraju oktobra 2013. godine uključuje 124 projekta ukupne vrednosti 2,375

milijarde EUR. Ukupan obim isplaćenih sredstava iznosio je 1,778 milijardi EUR tokom

perioda postojeće strategije. Kao rezultat toga, stopa nepovučenih sredstava se smanjila sa

48,5% na kraju 2007. godine na 40,1% na kraju oktobra 2013. godine. Međutim, postoje

4

značajna kašnjenja u realizaciji izvesnog broja projekata u javnom sektoru (Železnice Srbije,

Putevi Srbije, Srbijagas i Javno preduzeće za proizvodnju električne energije

,,Elektroprivreda Srbije”). Iznos loših plasmana se povećao sa 0,00 miliona EUR kada je

odobrena postojeća strategija 2007. godine na 42 miliona EUR (3,04% poslovne aktive) na

kraju oktobra 2013. godine.

Tabela 2: Razvoj Porfelja Banke u Srbiji 2007-2013

Racio portfelja

Racio učešća privatnog sektora u ukupnom portfelju povećao se sa 43,7% (na 5-togodišnjoj

osnovi) u momentu odobrenja postojeće strategije na 45,3% u oktobru 2013. godine. Tokom

ovog perioda Banka je potpisala 141 projekat u privatnom sektoru i 16 projekata u javnom

sektoru, u prosečnom iznosu od 9,62 miliona EUR u privatnom sektoru i 67,2 miliona EUR u

javnom sektoru.

U postojećem portfelju projekata iz javnog sektora i dalje dominiraju veliki infrastrukturni

projekti. Očekuje se da će udeo projekata iz javnog sektora u ukupnom portfelju ostati

značajan, imajući u vidu velike potencijalne infrastrukturne projekte, ali će se vremenom

smanjiti. Banka će težiti uključivanju privatnog sektora u takve projekte, u skladu sa tržišnim

mogućnostima, i fokusiraće se na proširenje saradnje sa privatnim preduzećima. Na ovaj

način doći će do rebalansa racia portfelja u srednjem ili dugom roku.

1.2. Implementacija prethodne strategije

Prethodna strategija za Srbiju je odobrena u februaru 2007. godine i u njoj su određeni sledeći

strateški prioriteti:

Privreda: Banka je trebalo da nastavi da obezbeđuje finansiranje lokalnim i stranim

preduzećima za restrukturiranje pre i nakon privatizacije, fokusirajući se na velika preduzeća

i podršku njihovoj konsolidaciji i ekspanziji, uključujući regionalno širenje. Zajednička

kreditna linija EBRD i Vlade Republike Italije namenjena lokalnim preduzećima Zapadnog

Balkana (EBRD-Italy Western Balkans Local Eenterprise Facility) omogućila je Banci da

u milionima EUR

2007.

2008.

2009.

2010.

2011.

2012.

Okt. 2013.

Razvoj u strateškom periodu (2007- sept. 2013)

Neto kumulativni obim

poslovanja Ukupni portfelj

Broj projekata

Poslovna aktiva % Nepovučeno, isključujući

garancije

1.322 1.113

82

572

48,5%

1.419 1.140

82

725

36,2%

1.829 1.496

98

856

42,6%

2.432 1.956

120

1.107

42,4%

2.939 2.323

138

1.377

39,1%

3.106 2.337

123

1.366

40,0%

3.352 2.375

124

1.381

40,1%

1.262

42

809

Kumulativno

Godišnji obim poslovanja Broj projekata

Bruto puštanje sredstava

Godišnje kancelirano

216 18

172

1

127 15

223

29

444 24

195

31

598 31

355

30

533 33

403

21

269 20

201

5

273 16

229

1

2.460 157

1.778

118

Aktivni projekti

Udeo privatnog sektora (% portfelja)

Nedržavni udeo

(% portfelja)

323

43,7%

52,7%

358

47%

55,7%

501

44,3%

50,6%

618

43%

50,5%

631

46,5%

55,0%

855

45,0%

52,8%

655

45,3%

56,0%

5

podrži manja preduzeća sa potencijalom za rast kroz kreditne linije, kvazi-kapital i ulaganja u

kapital.

Infrastruktura: U sektoru transporta Banka je imala za cilj da podrži završetak i izgradnju

moderne mreže puteva i železnice na Koridoru X. U komunalnom sektoru, Banka je imala za

cilj da i) nastavi saradnju sa gradom Beogradom i završi implementaciju potpisanih

projekata; i ii) teži da diversifikuje finansiranje na gradove srednje veličine. U sektoru

energetike Banka je imala za cilj da pruža dalju podršku (posebno kroz komercijalizaciju

komunalnih preduzeća koja se bave energetikom), podstiče učešće privatnog sektora, kao i da

razvije i podrži aktivnosti iz oblasti održive energije i energetske efikasnosti.

Finansijski sektor: Banka je imala za cilj da i) podrži veće banke u razvoju novih proizvoda

i povećanju tržišnog učešća kroz konsolidaciju; ii) obezbedi linije za finansiranje MSP, time

podstičući njihov razvoj; iii) ulaže u kapital i kreditno podrži nebankarske finansijske

institucije, primarno iz oblasti osiguranja, privatnih penzionih fondova i investicionih

fondova.

Veliki obim transakcija Banke u Srbiji u prethodnom strateškom periodu omogućio joj je da

ostvari važne tranzicione ciljeve u zemlji u kojoj su tranzicioni izazovi značajni u svim

sektorima.

Podrška privatnim preduzećima i sektoru mikro, malih i srednjih preduzeća (Micro,

Small and Medium Sized Enterprises, MSME) pružana je kako direktno, kroz Kreditnu

liniju za lokalna preduzeća (Local Enterprise Facility, LEF) i kroz program Tima za podršku

malim preduzećima (Small Business Support, SBS) kao i indirektno preko lokalnih banaka.

Banka je posebno aktivna u finansiranju sektora agrobiznisa koji ima značajan potencijal.

Banka je podržala regionalnu ekspanziju kompanije za proizvodnju sokova ,,Nectar”

finansiranjem akvizicije slovenačke kompanije ,,Fructal”. Banka je podržala širenje velikih

preduzeća koja se bave agrobiznisom kao što su ,,Victoria Group” i ,,MK Commerce”, kroz

kreditne linije i ulaganja u kapital. Pored toga, Inicijativom EBRD-a za bezbednost hrane u

privatnom sektoru (EBRD Private Sector Food Security Initiative) podržan je okvir za

kolateralizaciju za finansiranje pre i nakon žetve na bazi robnih zapisa (Grain Warehouse

Receipts, GWR) i založnica na rod (Crop Receipts, CRP). Po prvi put usvojeni zakon nudi

mogućnosti za investicije korišćenjem novog instrumenta – srpskog GHR okvira (Serbian

GHR Framework).

Banka je takođe podržala izvestan broj MSP kroz LEF, kao što je vodeći proizvođač

nameštaja ,,Forma Ideale”. Investicija je podržana iz fondova za tehničku saradnju, čiji cilj je

unapređenje korporativnog i finansijskog upravljanja.

Banka je podržala finansijsko restrukturiranje preduzeća iz sektora proizvodnje i usluga.

Međutim, oporavak se pokazao kao veći izazov nego što je inicijalno očekivano što je,

zajedno sa lošim finansijskim upravljanjem, rezultiralo u nekoliko problematičnih plasmana

za koje se trenutno traži rešenje.

U sektoru nekretnina i turizma, Banka je finansirala izgradnju hotela sa četiri zvezdice u

centru Beograda kao primer podsticaja urbanog razvoja, kao i izgradnju prvog modernog

,,retail parka” u Beogradu.

6

U finansijskom sektoru, Banka je obezbedila dugoročno finansiranje određenim bankama

kroz kredine linije i ulaganja u kapital. Banka se fokusirala na podršku MSP kroz više

proizvoda, od standardnih kreditnih linija do linija namenjenih za energetsku efikasnost; kroz

Kreditnu liniju za održivu energiju za Zapadni Balkan (Western Balkans Sustainable Energy

Credit Line Facility, WeBSECLF) i kreditnu liniju za podršku razvoja privatnog sektora u

državama Zapadnog Balkana (Private Sector Support Facility for Western Balkans, PSSF).

WeBSECLF koji je odobren 2008. godine, produžen je u 2013. godini kako bi zadovoljio

veliku potražnju za takvom vrstom finansiranja i dodatno povećao uticaj u oblasti energetske

efikasnosti.

Banka je takođe uložila u kapital dve banke u državnom vlasništvu: Komercijalnu banku,

jednu od sistemski značajnih banaka i regionalnu Čačansku banku, zajedno sa IFC-jem. Ove

investicije su omogućile bankama da postanu konkurentnije i unaprede korporativno

upravljanje kroz implementaciju programa institucionalne izgradnje, sa ciljem pripreme za

eventualnu privatizaciju. Obezbeđena su značajna sredstva iz fondova tehničke podrške za

obuke i poboljšanje kapaciteta u domenu analize rizika, uvođenje novih proizvoda,

poboljšanje informacionih tehnologija i korporativnog upravljanja.

Takođe, kao deo uvođenja novih proizvoda u bankarskom sektoru, Societe Generale banka

Srbija se priključila programu ,,Partnerstvo za rast” (Partnership for Growth Programme)

koji podržava strateške inicijative ove banke koje su konzistentne sa tranzicionim mandatom

Banke.

U Srbiji, u sektoru energetike, Banka je primarno podržala projekte održivih izvora

energije i energetske efikasnosti. Banka je podržala izgradnju hidroelektrana od strane EPS-

a. Finansiranje je obezbeđeno za nabavku brojila i pripradajuće infrastrukture kako bi se

unapredila energetska efikasnost. Ovaj projekat zajednički finansiraju Banka i EIB.

Banka je bila manje uspešna u finansiranju preko Kreditne linije za direktno finansiranje

projekata održive energije na Zapadnom Balkanu (Western Balkans Sustainable Energy

Direct Financing Facility, WeBSEDFF), pod kojom je potpisan samo jedan projekat. Do toga

je velikim delom došlo zbog kašnjenja u usvajanju neophodne podzakonske regulative (npr.

feed-in tarifa i ugovora za kupovinu električne energije), kao i zbog regulatornih i

adminsitrativnih prepreka u razvoju ovih projekata.

Pored toga, obezbeđeno je finansiranje za opremu koja se koristi u rudarstvu i sistemu

upravljanja kvalitetom uglja, što će unaprediti zaštitu životne sredine kako rudnika, tako i

postojećih postrojenja za proizvodnju električne energije sagorevanjem uglja, a finansira se

zajedno sa KfW.

Banka je vodila aktivan dijalog sa vladom, regulatorom i drugim ključnim akterima vezano

za Zakon o energetici koji je usvojen 2011. godine. Na osnovu ovog zakona liberalizovano je

tržište eletrične energije za snabdevače industrijskih i malih potrošača, a za domaćinstva od

1. januara 2015. godine. Novi Zakon o energetici omogućava novu metodologiju za

određivanje tarifa koje obezbeđuju pokriće troškova.

U sektoru komunalne infrastrukture i infrastrukture za zaštitu životne sredine, Banka je

nastavila saradnju sa gradom Beogradom, finansirajući ključne investicije određene na

osnovu integrisanog pristupa za gradski prevoz u glavnom gradu: izgradnju mosta na Adi,

najvećeg visećeg mosta na svetu koga drži samo jedan pilon koji predstavlja novo obeležje

7

glavnog grada; obnovu autobuskog i tramvajskog voznog parka i rekonstrukciju glavnih

bulevara i tramvajskih šina u gradu. Aktivnosti Banke u ovom sektoru nisu ograničene samo

na projekte u glavnom gradu. Banka je finansirala prvu regionalnu deponiju ,,Duboko” koja

je u potpunosti usklađena sa regulativom EU i koja će opsluživati devet opština u Zapadnoj

Srbiji. Banka je podržala i modernizaciju infrastrukture za tretman otpadnih voda i

vodosnabdevanje u Subotici, gde je napravljen značajni pomak ka eliminisanju međusobnog

subvencionisanja i korigovanju tarifa. Ovi projekti su podržani iz fondova tehničke saradnje

koji su korišćeni za pripremu i realizaciju projekata, poboljšanje finansijskih i poslovnih

rezultata komunalnih preduzeća, planove korporativnog razvoja i programe restrukturiranja.

U sektoru transporta, postignut je značajan napredak u pružanju podrške razvoju i

modernizaciji ključne putne i železničke infrastrukture. Tokom perioda strategije Banka je

zajedno sa EIB i Svetskom bankom podržala unapređenje putne infrastrukture kroz dva

projekta koji su se fokusirali na unapređenje postojećih deonica i izgradnju novih deonica duž

Koridora X koji je deo Panevropske putne mreže. Banka je potpisala tri kredita sa

preduzećem ,,Železnice Srbije”, finansirajući modernizaciju voznih sredstava i obnovu

ključnih deonica Koridora X. Kao deo ovih projekata Banka je podržala niz reformi u cilju

poboljšanja efikasnosti ,,Železnice Srbije” kroz restrukturiranje i komercijalizaciju,

uključujući uvođenje obaveze javnog prevoza i formiranje akcionarskog društva, što je

omogućilo novu fazu restrukturiranja u železnički holding. Mere ekonomskog uključivanja su

po prvi put započete u sektoru puteva u najnovijem pojektu Banke koji se bavi

rekonstrukcijom i bezbednošću puteva. Sve investicije su podržane fondovima za tehničku

pomoć za njihovu realizaciju, uključujući reformske aspekte.

Realizacija određenih projekata u sektorima infrastrukture, energetike i prirodnih resursa

odvijala se sporije nego što je očekivano. Razlozi za to uključuju nedovoljno planiranje,

probleme sa eksproprijacijom zemljišta, dugačke tenderske procedure i neuobičajeno niske

ugovorene tenderske cene, česti prekidi radova i ograničeni kapaciteti za implementaciju

projekata.

Banka aktivno učestvuje u dijalogu sa relevantnim institucijama vezano za javne nabavke.

Potpisan je Memorandum o razumevanju sa vladom kako bi se promovisao i dalje razvijao

proces javnih nabavki kroz unapređeni pravni okvir, razvoj kapaciteta i uključivanje

privatnog sektora. Banka je obezbedila tehničku pomoć za izradu novog Zakona o javno-

privatnom partnerstvu i koncesijama koji je usvojen u novembru 2010. godine. Pored toga,

2012. godine Banka je podržala vladu u razvoju kapaciteta novo osnovane Komisije za javno-

privatno partnerstvo. Međutim, do danas nije bilo odgovarajućih prilika da se Banka angažuje

u finansiranju transporta, energije i komunalne infrastrukture kroz strukture javno-privatnog

partnerstva.

1.3. Efekat na tranziciju portfelja Banke

Banka je kroz svoje aktivnosti u Srbiji od 2007. do 2013. godine radila na ostvarivanju

brojnih tranzicionih ciljeva određenih u strategiji. Strateški prioritet pri pružanju pomoći

proširenju tržišta i poboljšanju standarda poslovanja i veština u privredi obezbeđen je

aktivnostima Banke sa MSP u agrobiznisu, proizvodnji, uslugama i nekretninama. Oko 30%

novih projekata potpisano je u privatnom sektoru, uključujući razvoj finansiranja u sektoru

agrobiznisa koji se zasniva na robnim založnicama. Podrška mikro, malim i srednjim

preduzećima kroz dugoročne kredite, podršku širenja kapaciteta za razvoj novih proizvoda i

poboljšanje poslovnih standarda finansijskih institucija realizovana je uglavnom kroz kredite

8

date značajnom broju komercijalnih banaka (preko polovine svih novopotpisanih projekata u

Srbiji) i ulaganja u kapital. Banka je bila angažovana na rekonstrukciji i modernizaciji

infrastrukture Srbije, kao i jačanju institucija i razvoju kapaciteta kroz kredite odobrene

preduzećima u sektoru transporta, komunalnih usluga i prirodnih resursa.

Kada se poredi sektorska distribucija projekata u odnosu na strateške prioritete, poslovanje

Banke u Srbiji je usklađivano sa tranzicionim ciljevima iz prethodnog strateškog perioda.

Skoro 60% svih projekata imalo je za cilj širenje tržišta kroz podršku lokalnim preduzećima i

povećanje dostupnosti finansiranju u nedovoljno pokrivenim oblastima, i to preko kredita za

mikro, mala i srednja preduzeća odobrena komercijalnim bankama. Oko polovine svih ovih

projekata imalo je za cilj poboljšanje i usvajanje najboljih korporativnih i poslovnih standarda

i praksi, a četvrtina njih imala je za cilj da demonstrira uspešno restrukturiranje kroz

povećanje poslovne efikasnosti klijenata.

Slika 1. Određeni ciljevi tranzicije (udeo u ukupnim ciljevima) u Srbiji, od 2007. do

trećeg kvartala 2013. godine

Kako bi obezbedila kvalitet, Banka interno procenjuje potencijalni efekat koji projekat ima na

identifikovane tranzicione izazove. U periodu predhodne Strategije (od 2007. godine do kraja

trećeg kvartala 2013. godine) 90% novih projekata potpisanih u Srbiji ocenjeno je da ima

“dobar” ili “odličan” efekat na tranziciju (preostalih 10% dobilo je ocenu ,,zadovoljavajuć”)1.

To je značajno iznad cilja da se najmanje 80% projekata oceni kao ,,dobar” ili boljom

ocenom. Ovaj cilj je određen da bi se obezbedio visok kvalitet projekta Banke iz perspektive

efekta na tranziciju. Banka je naročito podržavala razvoj finansiranja na bazi robnih zapisa

(ocenjeno kao ,,odlično”) u sektoru agrobizinisa u Srbiji, radeći sa nekoliko komercijalnih

banaka i pomažući im da razviju institucionalni okvir.

Banka redovno prati tranzicioni učinak svih projekata kako bi obezbedila ostvarenje

očekivanog efekta na tranziciju. Rezultati projekata u porftelju Srbije su dobri. Očekivani

1 Videti http://www.ebrd.com/pages/research/economics/transition.shtml za procenu efekta na tranziciju i

metodologiju praćenja.

9

efekat na tranziciju postojećeg portfelja Banke u Srbiji se numerički odražava u prosečnom

rangiranju2 na kraju septembra 2013. godine kada je iznosio 3,94, što je bolje od

institucionalnog cilja od 4,35 i od rezultata za celokupni portfelj Banke (4,05).

Od 62 projekta u okviru postojećeg portfelja3 na kraju septembra 2013. godine, više od jedne

trećine (37%) je postiglo predviđeni potencijal efekta na tranziciju. To obuhvata uspešno

restrukturiranje i poboljšanje standarda poslovanja u sektoru agrobizinisa, proširenje

asortimana proizvoda u oblastima u kojima nisu bili dovoljno zastupljeni, kao i završetak

programa povećanja kapaciteta lokalnih banaka u podršci finansiranja mikro, malih i srednjih

preduzeća kroz četiri projekta. Od ukupnog broja projekata u portfelju, za 35 projekata (57%)

koji su najvećim delom potpisivani od 2010. godine, trenutno se procenjuje da će ostvariti

predviđene tranzicione ciljeve, uključujući i izvestan broj projekata u okviru Programa

rekonstrukcije komunalne infrastrukture (Municipal Infrastructure Reconstruction Program)

u nekoliko gradova.

Četiri projekta (koji čine 6% aktivnog porftelja) nisu bila uspešna u postizanju očekivanih

tranzicionih ciljeva. Dva projekta u sektoru proizvodnje i usluga nisu uspeli da postignu

uspešno restrukturiranje i poboljšaju standarde kao rezultat finansijskih poteškoća klijenta

izazvanih krizom. Problemi sa nabavkom i kašnjenjem sprečili su projekat u sektoru

komunalne infrastrukture da postigne očekivane tranzicione ciljeve. Na kraju, projekat

razvoja hipotekarnog proizvoda sa lokalnom bankom nije ostvario predviđeno finansijsko

posredovanje i transfer znanja zbog negativnog uticaja finansijske krize.

U Srbiji su finalizirana i u potpunosti otplaćena 22 projekta tokom perioda strategije. Svi su u

potpunosti ili delimično postigli predviđene tranzicione ciljeve. Skoro 82% projekata je

postiglo predviđene ciljeve u finansijskom sektoru, posebno u obezbeđivanju dugoročnog

finansiranja bankama i pristupa finansiranju za mikro, mala i srednja preduzeća i u

agrobiznisu, naročito kroz podršku razvoja maloprodajnih lanaca van glavnog grada i

povećanje finansiranja na osnovu robnih zapisa. Ovi projekti takođe obuhvataju i podršku

Banke prekograničnoj investiciji srpske farmaceutske kompanije na ruskom tržištu.

Postignuta su značajna poboljšanja u korporativnom upravljanju kroz obuku, a posebno ona

koja se odnose na finansijsko izveštavanje. Proširenje na ciljane oblasti i instrumente, kao i

restrukturiranje, je samo delimično postignuto u tri projekta u finansijskom sektoru zbog

efekata krize, finansijskih poteškoća i promene u strategiji banaka.

2 Ovo rangiranje je kombinacija potencijalnog rangiranja efekta na tranziciju i rizika po efekat na tranziciju.

Očekivana tranzicija svakog projekta se obično prati jednom godišnje i rangira se numerički od 1 do 8, pri čemu

ocene 1 do 3 ukazuju na efekat koji je najvećim delom realizovan, 3 do 6 da je projekat generalno na putu

postizanja tranzicionih ciljeva i 7 do 8 da je postignut minimalni efekat na tranziciju ili da su rizici preveliki. 3 Svi aktivni projekti kod kojih je prošlo duže od 6 meseci od potpisivanja se prate i bar jednom se utvrđuje

njihov efekat na tranziciju.

10

2. OPERATIVNO OKRUŽENJE

2.1. Politički kontekst

Poslednji parlamentarni i predsednički izbori održani u maju 2012. godine označili su kraj

vlasti za Demokratsku stranku i doveli na vlast do tada glavnu opozicionu političku partiju,

Srpsku naprednu stranku (SNS) koja je udružila snage sa manjim koalicionim partnerom iz

prethodne vlade, Socijalističkom partijom Srbije (SPS), partijom levog centra. Ove dve

partije su formirale većinu nove koalicione vlade. Tokom prve godine na vlasti, pokazali su

pragmatičan pristup ključnim problemima unutrašnje i spoljne politike, uključujući i procesu

EU integracija koji je i dalje prioritet.

Nivo podrške javnosti SNS-u je izuzetno visok još od izbora, što je donekle posledica

antikorupcijske kampanje. Nakon prve godine na vlasti koalicione vlade, SNS je inicirao

značajnu reorganizaciju vlade, sa ciljem povećanja efikasnosti i ubrzanja modernizacije.

Narodna skupština je usvojila nov sastav srpske vlade 2. septembra 2013. godine. Među

ključnim novinama bio je odlazak URS-a iz vladajuće koalicije, političke partije orijentisane

ka centru koju je predvodio ministar finansija i privrede Mlađan Dinkić, kao i podela ovog

ministarstva na dva zasebna ministarstva koja sada vode nestranački stručnjaci. Kadrovske

promene su sprovedene u više od polovine ministarstava, uključujući i ministarstva finansija

i privrede, transporta, poljoprivrede, regionalnog razvoja i Kancelarije za evropske

integracije. Vlasti su objavile nameru da angažuju izvestan broj stranih stručnjaka koji bi

pomogli u sprovođenju reformi.

Krajem januara 2014. godine, partneri unutar vladajuće koalicije su se složili da postoji

potreba za prevremenim opštim izborima koji bi obezbedili jači mandat za dalje

sveobuhvatne reforme.

Proces EU integracija je i dalje ključni eksterni stožer reformi. Od usvajanja prethodne

Strategije, Srbija je aplicirala (2009. godine) i dobila (2012. godine) zvanični status države

kandidata u procesu pristupanja EU. Dana 28. juna 2013. godine Evropski savet je preporučio

početak pregovora sa Srbijom o pristupanju EU najkasnije u januaru 2014. godine. Pregovori

o pristupanju EU su zvanično otpočeli 21. januara 2014. U skladu sa novim pristupom

Evropske komisije, pregovori o pristupanju započeće sa poglavljima Ugovora o pristupanju

koja se odnose na vladavinu prava. Akcenat na vladavini prava u kontekstu pregovora o

pristupanju EU je podsticajan za dalja poboljšanja u poslovnom okruženju.

2.2. Makroekonomski kontekst

Srpska privreda se suočavala sa značajnim problemima tokom proteklih šest godina. Slab rast

je posledica recesije iz 2009. godine izazvane svetskom finansijskom krizom i problemima

unutar Evrozone tokom 2011/12 što je zajedno sa slabom domaćom potražnjom dovelo do

povratka ekonomske krize u 2012. godini. Te godine, privreda je ušla u duplu recesiju, kada

je BDP smanjen za 1,7% u odnosu na isti period prethodne godine, uprkos naglom porastu

potrošnje pre izbora u prvoj polovini godine. Pad proizvodnje je odraz smanjene domaće

privatne potrošnje, slabog izvoza i loše poljoprivredne sezone. Međutim, podaci iz 2013.

godine ukazuju na to da je prošle godine došlo do oporavka usled rasta izvoza. Preliminarne

procene za celu godinu nagoveštavaju rast od oko 2,3% podstaknut jakim rastom izvoza i

dobrom poljoprivrednom sezonom.

11

Inflacija je bila do izvesne mere nepredvidiva u proteklih nekoliko godina. U poslednjem

ciklusu koji je počeo sredinom 2012. godine inflacija je porasla u septembru 2012. godine do

maksimuma od 12,8% u odnosu na isti period prethodne godine, kao rezultat većih uvoznih

troškova, rasta administrativnih troškova i loše poljoprivredne sezone, što je dovelo do rasta

cena hrane. Zabrinutost zbog rastuće inflacije podstakla je centralnu banku da pooštri

monetarnu politiku povećanjem obavezne rezerve i osnovne REPO stope više puta u drugoj

polovini 2012. godine. Međutim, pritisci na rast cena su oslabili u toku 2013. godine što je

omogućilo ublažavanje monetarne politike. U maju 2013. godine, Narodna banka Srbije je

započela niz smanjenja REPO stope koja je na kraju godine iznosila 9,5%. Inflacija je naglo

pala u drugoj polovini 2013. i na kraju godine je iznosila samo 2,2%, što je ispod donje

granice ciljanog raspona Narodne banke od 4,0±1,5%.

Značajni pritisci su postojali na vrednost dinara tokom 2012. godine i Narodna banka je

intervenisala nekoliko puta kako bi sprečila dalju depresijaciju u odnosu na evro. Neizvesnost

fiskalne pozicije Srbije rezultirala je ponovnim pritiscima da se izvrši depresijacija 2013.

godine, sa značajnim nominalnim slabljenjem dinara u odnosu na evro tako da je u jednom

momentu kurs dinara dostigao 119 dinara za evro, premda je došlo do izvesnog jačanja od

tada, da bi na kraju godine iznosio oko 115 dinara za evro. NBS je više puta intervenisala

kako bi sprečila prekomerne oscilacije koje su doprinele rastu problematičnih kredita a koji

su u trećem kvartalu 2013. godine iznosili 21,1%. Kreditni rast je značajno usporen tokom

poslednjih godina i u drugom kvartalu 2013. godine je opao po prvi put u skorijoj istoriji.

Ovaj trend odražava slabiju potražnju za kreditima, ali takođe i kraj vladinog programa

subvencionisanih kredita u prvom kvartalu. Inače, bankarski sektor u Srbiji je uspeo da

prevazidje krizu u proteklih nekoliko godina i stopa adekvatnosti kapitala je ostala jaka, blizu

20%.

Fiskalna pozicija i dalje predstavlja izazov. Krajem 2012. godine budžetski deficit od 6,4%

BDP-a bio je značajno iznad ciljanog 4,25% BDP-a dok je deficit u 2013. bio jos veći i

iznosio je 7% BDP-a. Javni dug je premašio 60% BDP-a, što je značajno iznad

administrativne granice od 45% BDP-a. Oktobra 2013. godine je vlada objavila tzv. Plan u

šest tačaka za budžetske uštede, fiskalnu stabilnost i privredni rast. Ovaj plan sadrži, između

ostalih mera, smanjenje plata zaposlenih u javnom sektoru sa visokim ličnim primanjima,

smanjenje subvencija za javna preduzeća i povećanje donje stope PDV-a.

Kratkoročni izgledi za privredni oporavak su ograničeni usled slabe domaće potražnje i

slabosti Evrozone koji i dalje imaju usporavajući efekat na privredu. Očekivana fiskalna

korekcija (smanjenje troškova) u 2014. godini će se takođe negativno odraziti na rast BDP-a.

Srednjoročni izgledi biće povoljni kada se povrati poverenje domaćih i stranih investitora.

2.3. Kontekst strukturnih reformi

Srbija je značajno napredovala u sprovođenju procesa tranzicije tokom poslednje dve

decenije, naročito u oblastima liberalizacije cena, reformi u oblasti trgovine i deviznog

režima i privatizacijama manjih razmera. Prema pokazateljima EBRD-a za nivo tranzicije

zemlje, pokazatelji Srbije su najviši za pomenute indikatore (4, 4- od maksimalnog rezultata

od 4+). Izvestan napredak je takođe postignut u privatizacijama većih razmera, ali su neka od

najvećih preduzeća i dalje u državnom vlasništvu i nacionalizacija jednog od najvećih

industrijskih preduzeća, proizvođača čelika ,,Železara Smederevo”, predstavlja korak nazad u

tom smislu. Srbija je dobila 3- za ovaj pokazatelj. Najveći tranzicioni jaz je i dalje u

12

oblastima konkurentnosti (2+) i upravljanja i restrukturiranja preduzeća (2+), dve oblasti u

kojima su reforme tradicionalno teže i gde su veće ocene date zemljama koje su u naprednim

fazama procesa tranzicije.

Na nivou sektora, napredak je postignut u nekoliko oblasti. Reforma sektora železnice,

uključujući razdvajanje infrastrukture i prevoza, realizovana je u 2011. i 2012. godini da bi se

unapredila konkurentnost i poboljšao kvalitet usluga. Novi Zakon o energetici donet

sredinom 2011. godine, određuje krajnji rok za liberalizaciju tržišta gasa i struje do 2015.

godine i takođe ojačava ulogu regulatora. Sektor telekomunikacija je postao liberalniji 2010.

godine kada je norveški ,,Telenor” dobio dozvolu za rad čime je okončan monopol Telekom

Srbije. Vlasti su preduzele značajne napore da smanje nivo evroizacije privrede, ali su ti

napori do sada imali ograničene rezultate.

Detaljna analiza koju svake godine sprovodi kancelarija glavnog ekonomiste EBRD-a o

preostalim izazovima tranzicije u 16 sektora privrede pokazuje da Srbiji još uvek predstoji

dug put tranzicije. Ocene tranzicije po sektorima na skali od 1 do 4+ prikazane su na Slici 2.

Ove ocene zasnivaju se na proceni preostalih nedostataka u tranziciji kako u pogledu

strukture ispitivanog tržišta, tako i jačanja institucija na tom tržištu. U svim sektorima,

nedostaci u tranziciji u Srbiji procenjuju se kao ,,srednji” ili kao ,,veliki”. Najveći nedostaci

postoje u sektoru privatnih investicionih fondova, energetike i prirodnih resursa, kao i u

oblasti voda i tretmana otpadnih voda.

2.4. Poslovno okruženje

Srbija je u nekoliko prethodnih godina preduzela niz reformi kojima se smanjuje

administrativno opterećenje privrede. Reforme uključuju mere za lakše započinjanje biznisa,

tako da se od 2010. godine registracija preduzeća može izvršiti na jednom mestu, a 2012.

godine ukinut je zahtev za uplatu minimalnog kapitala za nova preduzeća. Srbija je poboljšala

mehanizme za rešavanje nelikvidnosti. 2010. godine je donet novi Zakon o stečaju koji je

uveo vansudska poravnanja i objedinjenu proceduru reorganizacije preduzeća. Srbija je

dodatno poboljšala proces stečaja 2012. godine, smanjenjem početnih cena za prodaju

imovine, zabranjujući žalbe, kao i usvajanjem elektronskog registra za sudske zabrane, itd.

Reforme kojima se olakšava registracija nepokretnosti i sprovođenje ugovora takođe su

realizovane. Bez obzira na prethodno navedeno, Srbiji još uvek predstoji da značajno

13

poboljša poslovno okruženje. U Izveštaju Svetske banke o uslovima poslovanja za 2014.

godinu (Doing Business Report 2014), Srbija je zauzela 93. mesto među 189 zemalja po

sveukupnoj lakoći obavljanja poslovanja, što je još uvek značajno lošije u odnosu na ostale

države EU i države iz regiona. Najveći problemi ostaju u oblastima građevinskih dozvola,

plaćanja taksi, sprovođenju ugovora i stečajnog postupka.

Srbija se lošije rangira po globalnom indeksu konkurentnosti Svetskog ekonomskog foruma –

nalazi se na 101. mestu od 144 ispitane zemlje. Kvalitet makroekonomskog okruženja je loše

rangiran (136. mesto), a posebno fiskalna politika. Srbija se takođe loše rangira u pogledu

kvaliteta javnih institucija (130. mesto), npr. vlasničkih prava, birokratskog opterećenja,

nezavisnosti sudstva i regulatornog okvira za rešavanje sporova. Neefikasnost tržišta rada je

takođe identifikovana kao izazov srpske privrede (119. mesto).

Srpske firme koje su analizirane u ,,Ispitivanju EBRD-a i Svetske banke o poslovnom

okruženju i rezultatima preduzeća u 2009. godini” (2009 EBRD-World Bank Business

Environment and Enterprise Performance Survey, BEEPS) identifikovale su političku

nestabilnost, sivu ekonomiju i izvore finansiranja kao ključne prepreke u poslovanju. Novo

ispitivanje se trenutno sprovodi, što će pružiti koristan uvid u to da li su se percepcije

promenile tokom prethodne četiri godine, a posebno u smislu navedenih reformi.

2.5. Društveni kontekst

Tokom protekle decenije, prihod po glavi stanovnika i životni standard u Srbiji značajno je

poboljšan uprkos nedavnom usporavanju prouzrokovanom svetskom finansijskom krizom, a

zatim krizom Evrozone. Između 2002. i 2012. godine, realni BDP je porastao za 30% a

prihod po glavi stanovnika korigovan za paritet kupovne moći povećan je preko 60%.

Stopa nezaposlenost je i dalje visoka i porasla je od početka globalne finansijske krize, sa

13,6% u 2008. godini na 20,1% prema podacima iz oktobra 2013. godine. Nezaposlenost je

najmanja u Beogradu a najveća u Vojvodini, kao i u istočnoj i južnoj Srbiji. Razlika između

polova u slučaju nezaposlenosti nije toliko velika kao u nekim drugim zemljama Jugoistočne

Evrope (23,9% za muškarace naspram 25,6% za žene), ali to prikriva razliku u stopi

aktivnosti na tržištu rada (68,8% za muškarace naspram 51,2% za žene). Nezaposlenost je

najviša među mladima i 2012. godine iznosila je oko 51%. S obzirom na znatno učešće sive

ekonomije, prave stope nezaposlenosti su verovatno manje. Prema procenama srpskog

Republičkog zavoda za statistiku, oko 18% svih zaposlenih je zaposleno u sivoj ekonomiji.

Srbija je ostvarila dobre rezultate u većini pokazatelja koji se odnose na pristup i kvalitet

obrazovanja u poređenju sa zemljma u regionu, ali zaostaje za razvijenijim zemljama. Prema

podacima srpskog Republičkog zavoda za statistiku, preko 99% učenika završi osnovnu školu

i upiše se u srednju školu, a oko 85% završi srednju školu. U najnovijem Programu OECD-a

za procenu studenata po zemljama (Programme for International Students Assessment), koji

je sproveden 2012. godine, učenici srednjih škola u Srbiji postigli su bolje rezultate od

učenika iz drugih zemalja jugoistočne Evrope osim Hrvatske u sva tri testa (čitanje,

matematika i prirodne nauke), premda ne tako dobre kao što je prosek OECD-a. Stopa upisa

na više obrazovanje od oko 50% je u skladu sa regionalnim prosekom, ali daleko ispod

proseka OECD-a koji iznosi oko 66%.

14

2.6. Pravni kontekst

U poslednje četiri godine sprovedene su značajne pravne reforme u Srbiji u nekoliko

značajnih oblasti privrede. Cilj određenih reformi je ubrzanje usklađivanja srpskog pravnog

sistema sa EU regulativom kao priprema za puno članstvo u EU.

Među novim zakonima usvojenim prethodnih godina, izdvaja se Zakon o tržištu kapitala koji

je stupio na snagu u novembru 2011. godine a čiji cilj je bio stvaranje atraktivnijeg tržišta

kapitala za domaće i strane investitore. Zakon o deviznom poslovanju takođe je izmenjen

2011. godine sa ciljem da se olakšaju neka od ograničenja koja se dovode u vezu sa

funkcionisanjem deviznog tržišta u Srbiji i omogući sofisticiraniji pravni okvir za dalji razvoj

prekograničnog kreditiranja. Ovaj zakon je dodatno izmenjen u decembru 2012. godine, kada

je uneto nekoliko izmena u vezi sa deviznim kreditnim transakcijama. Novi Zakon o

privrednim društvima je takođe stupio na snagu 2011. godine i predstavlja napredak u odnosu

na prethodni, premda se najvećim delom odnosi na akcionarska društva. Najnoviji je Zakon o

javnim nabavkama koji je stupio na snagu 1. aprila 2013. godine. Ovaj zakon predviđa

nekoliko novih rešenja u cilju povećanja transparentnosti, efikasnosti i ekonomičnosti

procedure javne nabavke i suzbijanja korupcije kako ugovarača, tako i ponuđača. Na

posletku, novi propisi o obnovljivim izvorima energije i ekonomičnom korišćenju energije

usvojeni su u prvom kvartalu 2013. godine.

2.7. Energetska efikasnost i kontekst klimatskih promena

Postoji značajan potencijal za napredak u oblasti energetske efikasnosti (EE) i razvoju

projekata koji se bave obnovljivim izvorima energije (Renewable Energy, RE) u Srbiji.

Energetski intezitet zemlje je četiri puta veći od proseka 27 zemalja EU i skoro dva puta veći

od Republike Češke.

Ovaj potencijal je veći nego u mnogim drugim državama u kojima EBRD posluje zbog

nedovoljnog održavanja industrijske opreme i objekata (posebno javnih), kao i velike količine

zaliha zastarele opreme. Potencijal proizilazi iz rastuće cene energije, zastarele i

neekonomične industrijske opreme, nedostatka brojila i kontrolnih uređaja. Povećanje cene

električne energije predstavlja dodatno troškovno opterećenje na firme i vlasnike zgrada koji

se suočavaju sa posledicama ekonomske krize. Poboljšanje energetske efikasnosti je dobar

način da se prebrode navedeni izazovi.

Srbija takođe poseduje potencijal za obnovljive izvore energije koji obuhvata značajne

neiskorišćene hidro energije, energije vetra, geotermalne i solarne energije. Pored toga,

očekuje se da će se region Zapadnog Balkana, uključujući i Srbiju, suočiti sa porastom

temperature, smanjenjem količine padavina (posebno tokom leta) i većom oscilacijom

padavina. Kao posledica toga, očekuje se da će se Srbija suočiti sa sezonskim nestašicama

vode. Veća oscilacija padavina može takođe rezultirati flukutacijama u hidrologiji reka i

učestalijim pojavama ekstremnih događaja kao što su poplave. Opterećenje usled nestašica

vode će se odraziti na privredne grane koje intenzivno koriste vodu, uključujući i

poljoprivredu (negativno će se odraziti na poljoprivrednu proizvodnju i povećaće potrebu za

navodnjavanjem). Investicije u hidroenergiju treba da uzmu u obzir promene u hidrologiji

prouzrokovane klimatskim promenama. Povećaće se potreba za investicijama i boljem

upravljanju sistemima za vodosnabdevanja usled suočavanja sa većim nestašicama vode

izazvanim klimatskim promenama. Biće potrebno preduzeti određene mere u sektorima koji

15

su osetljivi na klimatske promene, kao što su vodosnabdevanje, električna energija i

energetika (naročito hidroenergetika) i privrednim granama u kojima se koriste velike

količine vode, kao što su rudarstvo, agrobizinis i proizvodnja.

U tom kontekstu, EBRD će tokom narednog perioda nastaviti da se fokusira na projekte

održive energije u svim sektorima u Srbiji, uključujući finansiranje lokalnih preduzeća sa

ciljem poboljšanja produktivnosti, energetske efikasnosti i konkurentnosti.

Srbija je potpisnica Ugovora o osnivanju energetske zajednice (Energy Community Treaty) i

počela je da primenjuje relevantne EU direktive koje se odnose na energetsku efikasnost i

obnovljive energije, sa rokovima za realizaciju tokom perioda koji pokriva ova stratgija. Na

pravnom/regulatornom nivou, Zakon o efikasnom korišćenju energije usvojen u martu 2013.

godine transponuje odredbe EU direktiva u srpsko zakonodavstvo. Zakon definiše osnovu za

EE (energetska efikasnost) politiku i sadrži odredbe o sistemu za upravljanje energijom,

označavanju proizvoda vezanih za energiju, energetskim učinkom u zgradama, EE zahtevima

u proizvodnji, prenosu i distribuciji energije, finansijskim mehanizmima za EE (uključujući

osnivanje Fonda za energetsku efikasnost) i promociju tržišta energetskih usluga, kao i

odgovarajućih organa. Pored toga, Srbija je 2011. godine usvojila novi Zakon o energetici

koji reguliše obnovljivu energiju.

3. STRATEŠKE ORIJENTACIJE

Srbija će se suočiti sa važnim tranzicionim izazovima u predstojeće četiri godine, periodu

kada se od nje očekuje da postigne suštinski napredak ka krajnjem cilju dobijanja članstva u

EU. Nasleđe svetske ekonomske krize je suštinski oslabilo ekonomiju, uz velike stope

nezaposlenosti, posebno među mladima i značajne disparitete u prihodu po regionima. Model

rasta pre krize primenjivan u protekle četiri godine se pokazao kao neadekvatan i postoji

potreba za novim reformama koje će potpomoći razvoj privatnog sektora i doprineti

povećanju investicija, a ključna komponenta biće stabilni i zdrav finansijski sektor. Dodatni

izazov u narednim godinama biće razvoj održivog energetskog sektora. Ovi prioriteti će

predstavljati srž strateške orijentacije Banke u Srbiji:

Veća uloga i konkurentnost privatnog sektora: Učešće privatnog sektora u

ekonomiji Srbije je ispod regionalnih standarda. Država i dalje ima značajan udeo u

ključnim sektorima, dok veliki broj privatnih kompanija nije dovoljno konkurentan da

bi opstao na dugi rok usled nedostatka odgovarajućih kadrova, tehničke i operativne

stručnosti, kao i nedostatka dobrog korporativnog upravljanja. Takođe, kao rezultat

krize, određenom broju kompanija je neophodno finansijsko restrukturiranje. Mala i

srednja preduzeća (MSP), koja čine osnovu srpskog privatnog sektora, suočavaju se

sa ograničenim izvorima finansiranja i praktično da uopšte ne dobijaju strane direktne

investicije. Banka će raditi na povećanju konkurentnosti privatnog sektora, sa

dodatnim fokusom na sektor agrobiznisa. Banka će težiti da pomogne MSP u

finansiranju projekata koji doprinose održivom rastu i pružiće tehničku pomoć radi

poboljšanja korporativnog upravljanja. U kontekstu procesa EU integracija, od kojeg

se očekuje da doprinese razvoju povoljnijeg okruženja za strane direktne investicije,

Banka će težiti da podrži strane investitore, kako u greenfield, tako i u brownfield

projektima. Banka će selektivno nastojati da podrži održivost preduzeća u procesu

privatizacije kroz učešće u pred-privatizacionim i privatizacionim transakcijama, po

mogućstvu zajedno sa strateškim investitorima.

16

Stabilizacija finansijskog sektora: Iako je finansijski sektor prošao kroz krizu bez

urušavanja sistemski značajnih banaka, njegova uloga kao pokretača privrednog

razvoja je značajno smanjena. Kreditni rast je slab, udeo problematičnih kredita je

visok, pritisci smanjenja stope zaduženosti su i dalje prisutni a stepen evroizacije je

veliki. Fond za osiguranje depozita je potrošen zbog gašenja nekoliko lokalnih,

nesistemskih značajnih banaka i celokupne isplate čak i neosiguranih depozita. U

skladu sa Zajedničkim akcionim planom međunarodnih finansijskih institucija za

podsticanje rasta u centralnoj i jugoistočnoj Evropi (Joint IFI Action Plan for Growth

in Central and South-Eastern Europe), Banka će težiti da doprinese stabilizaciji

finansijskog sektora i podsticati kreditiranje, sarađivati sa nadležnim institucijama

kako bi se razmotrila mogućnost dokapitalizacije Fonda za osiguranje depozita u

saradnji sa Svetskom bankom. Banka će se uz pomoć izabranih banaka i nebankarskih

finansijskih institucija angažovati kako bi podržala kreditiranje MSP. Banka će

direktno sa Narodnom bankom i kroz Bečku inicijativu 2.0 nastaviti dijalog o

podsticaju kreditiranja u lokalnoj valuti i unapređenju regionalne saradnje vezane za

bankarski sektor i pomoći će u nalaženju rešenja za problematične kredite.

Razvoj održivih i efikasnih javnih komunalnih preduzeća: Veliki tranzicioni

raskorak je i dalje prisutan u sektorima energetike i infrastrukture. Implementacija

projekata u ovim sektorima je uglavnom spora i često otežana. Takvo stanje stvari je

rezultiralo značajnim infrastrukturnim nedostacima u zemlji. Ostali tranzicioni izazovi

uključuju: prilagođavanje tarifa nivou pokrivanja troškova, jačanje kapaciteta

regulatora, komercijalizovanje i restrukturiranje javnih preduzeća i povećanje učešća

privatnog sektora. Banka će svoje napore usredsrediti na ubrzanje implementacije

postojećih projekata i s obzirom na ograničeni fiskalni prostor, pažljivo će birati nove

projekte za finansiranje. Banka će težiti da uključi privatni sektor kada god je to

moguće. Konkretno u energetskom sektoru, Banka će nastojati da održi ključnu ulogu

u promovisanju energetske efikasnosti i obnovljivih izvora energije. Takođe, Banka

će podržati zamenu zastarelih kapaciteta za proizvodnju energije, kao i dovođenje

procesa proizvodnje energije u sklad sa standardima EU za zaštitu životne sredine.

3.1. Ključni izazovi i operativni odgovori

3.1.1. Jačanje uloge i konkurentnosti privatnog sektora

Tranzicioni izazovi

Razvoj privatnog sektora zaostaje u odnosu na većinu zemalja u regionu. Mnoga

postojeća privatna preduzeća imaju neadekvatne standarde upravljačke prakse i

korporativnog upravljanja i Srbija je slabo ocenjena u međunarodnim poređenjima po

konkurentnosti i lakoći poslovanja.

Restrukturiranje i privatizacija preduzeća u državnom vlasništvu kasne i treba ih

privesti kraju.

Učešće privatnog sektora u transportu i komunalnoj infrastrukturi, kao i infrastrukturi

vezanoj za životnu sredinu veoma je ograničeno i skoro da nema primera uspešnih

javno-privatnih partnerstava.

Raspoloživost investicionog kapitala podržana sa dodatom vrednošću je ograničena a

naročito za MSP. Praktično da nema investicija lokalnih institucionalnih investitora u

privatnim investicionim fondovima.

17

Sektor agrobiznisa, jedan od najvažnijih u srpskoj privredi, je nedovoljno razvijen

zbog manjka investicija i zaostatka u primeni relevantnih tehnologija. Razvoj sektora

agrobiznisa ograničen je problemima koji postoje u zemljišnom registru i

katastarskom sistemu koji sprečavaju prenos poljoprivrednog zemljišta, kao i

postojanjem mnoštva birokratskih prepreka.

Izazovi u sektoru nekretnina su veliki i postoji značajan nedostatak ponude

komercijalnih nekretnina u najvećim gradovima.

Operativni odgovor

Da bi se promovisao razvoj sektora i podstakle investicije, Banka će težiti da obezbedi

dugoročno kreditiranje, obrtni kapital i ulaganja u kapital zdravim lokalnim preduzećima,

primarno MSP, kroz Kreditnu liniju za lokalna preduzeća (Local Enterprise Facility, LEF) i

kroz novi Fond za razvoj preduzeća (Enterprise Expansion Fund, ENEF). Kako bi podržala

razvoj sektora agrobiznisa, Banka će raditi sa preduzećima na razvoju celog lanca vrednosti,

podržavajući dalji razvoj modernog maloprodajnog sektora, logistike, nastavak konsolidacije

sa ciljem poboljšanja konkurentnosti preduzeća sa višim stepenom obrade i nastavak

prekograničnih investicija. Banka će obezbediti finansiranje komercijalnim bankama i

instrumente za podelu rizika kako bi mogle da finansiraju poljoprivredna i mikro, mala i

srednja preduzeća iz sektora agrobiznisa. Banka će selektivno ispitati mogućnosti za pružanje

podrške privatnim investicijama u proizvodnju i usluge, prirodne resurse, informaciono

komunikacione tehnologije, nekretnine i turizam. Pored toga, Banka će težiti da podstakne

održive projekte koji podržavaju ekonomiju znanja u svim sektorima.

Da bi povećala konkurentnost, Banka će podržati održiva restrukturiranja preduzeća u

državnom vlasništvu u kontekstu procesa privatizacije tako što će raditi sa odabranim

investitorima i lokalnim bankama na identifikovanju mogućnosti u kojima se banke mogu

uključiti u finansijsko i operativno restrukturiranje duga i ulaganje u kapital.

Da bi podstakla razvoj mikro, malih i srednjih preduzeća, Banka će koristiti program

Tima za podršku malim preduzećima (SBS) kako bi ojačala konkurentnost lokalnih mikro,

malih i srednjih preduzeća i podržala usvajanje standarda kvaliteta, poboljšanje

korporativnog upravljanja, lanaca nabavke, marketinške i operativne efikasnosti u različitim

sektorima. Ovaj program će biti ključan za nalaženje manjih projekata koje bi Banka mogla

da finansira. (Za više detalja o aktivnostima na osnovu Programu podrške malim

preduzećima (SBS) videti Dodatak 5.)

Regulatorni dijalog

Banka će nastaviti regulatorni dijalog sa relevantnim institucijama kako bi ubrzala proces

restrukturiranja i privatizacije sistemski važnih kompanija koje su u državnom vlasništvu.

Banka će nastaviti saradnju sa relevatnim državnim telima radi omogućavanja sinergijskih

poduhvata u oblasti finansiranja MSP, kao i na poboljšanju njihove upravljačke strukture i

standarda korporativnog upravljanja. Da bi pomogla strane direktne investicije u zemlji,

Banka će intenzivirati saradnju sa komercijalnim odeljenjima ambasada unutar zemlje,

bilateralnim privrednim komorama kao i relevantnim vladinim agencijama kako bi

predvidela potrebe stranih investitora i doprinela razvoju investicionih uslova.

18

U sektoru agrobiznisa, Banka će nastaviti dijalog o uvođenju novih finansijskih instrumenata

za podršku razvoja i pristupa finansijama preduzeća koja se bave agrobiznisom, kao i malim i

srednjim poljoprivrednim preduzećima.

Banka će nastaviti da pruža podršku razvoju i implementaciji robnih zapisa (CPR) u Srbiji i

da podiže svest o mogućnosti finansiranja na bazi robnih zapisa (GWR) pokrenutog 2012.

godine na osnovu inicijative EBRD-a za bezbednost hrane u privatnom sektoru (EBRD

Private Sector Food Security Initiative).

Započeće se sa realizacijom tehničke saradnje za Fond za obeštećenja za robne zapise, kao i

tehničke saradnje za geografske indikacije u sektoru mesa i voća. Postoji potencijal za dijalog

u vezi sa javno-privatnim partnerstvom, iniciran od strane privrede i srpske vlade, koji će se

fokusirati na podsektore zrnastih kultura, mesa i mlečnih proizvoda.

Banka će podržati implementaciju Zakona o sporazumnom finansijskom restrukturiranju kroz

projekat koji je pokrenuo tim za pravnu tranziciju u partnerstvu sa Privrednom komorom

Republike Srbije (PKS). Cilj će biti podizanje svesti ključnih aktera i njihovog razumevanja

ovog pitanja, a naposletku i sticanja poverenja u proceduru sporazumnog finansijskog

restrukturiranja, između ostalog kroz razvoj institucionalnog kapaciteta PKS.

3.2. Stabilizacija i dalji razvoj finansijskog sektora

Tranzicioni izazovi

Bankama je potrebno dugoročno finansiranje i institucionalna podrška koja će im

pomoći u tome da posluju na održivoj osnovi.

Pristup MSP finansiranju je značajno otežan tokom krize. Potrebno je podstaknuti

mikro kreditiranje od strane komercijalnih banka i institucija za mikro kreditiranje. Ne

postoji regulatorni okvir za mikrofinansiranje.

Kriza je prouzrokovala dva glavna problema u finansijskom sektoru koji zahtevaju

hitnu reakciju: rast problematičnih kredita i pražnjenje Fonda za osiguranje depozita.

Najveći deo aktive i pasive banaka je indeksiran i denominovan u EUR. Prethodni

pokušaji da se ohrabri dinarizacija, podsticanje dinarskog kreditiranja, kao i dinarske

štednje imali su ograničene rezultate.

Postoji potreba za dodatnom konsolidacijom i privatizacijom u sektoru u kome

posluje 30 banaka, od kojih 5 ima 47% tržišnog učešća, 10 posluje sa gubicima, a 6 je

u državnom vlasništvu.

Postoji potreba za razvojem zdravog sektora osiguranja i značajnijeg finansiranja

nebankraskih finansijskih institucija, primarno lizing kompanija i investicionih

fondova.

Operativni odgovor

Da bi povećala raspoloživost dugoročnih izvora finansiranja i podstakla uvođenje novih

proizvoda, Banka će puržiti podršku bankama, lizing kompanijama i ostalim finansijskim

institucijama u vidu dugoročnog finansiranja i obezbeđivanja proizvoda prilagođenih

njihovim potrebama kako bi se povećala raspoloživost kredita za mikro, mala i srednja

preduzeća i podržao razvoj energetske efikasnosti, obnovljivih izvora energije i sektora

agrobiznisa. Finansiranje kroz Program podrške međunarodne trgovine (TFP) će ostati važan

za podsticaj izvoza a posebno usled usporavanja privredne proizvodnje i trgovine.

19

Da bi povećala poverenje u bankarski sektor, Banka će težiti da pruži podršku Agenciji za

osiguranje depozita koja je odgovorna za upravljanje Fondom za osiguranje depozita kako bi

se povećao nivo poverenje u bankarski sektor, a posebno u sposobnost Fonda za osiguranje

depozita da zadovolji buduća nepredviđena potraživanja. Podrška koju EBRD pruža sistemu

za osiguranje depozita je deo zajedničkog napora međunarodnih finansijskih institucija u

kome Svetska banka i MMF rade na uspostavljanju regulatornog okvira za rezoluciju banaka,

uključujući i strategiju za državne banke.

Da bi podržala razvoj ostalih finansijskih institucija, Banka će podržati investicije u

sektor lizinga i osiguranja kako bi se podstakao razvoj nebankarskih finansijskih institucija i

tržišta kapitala.

Regulatorni dijalog

Banka će nastaviti dijalog sa Narodnom bankom Srbije, relevantnim ministarstvima i

institucijama o razvoju kreditiranja u lokalnoj valuti i okvira za razvoj lokalnog tržišta

kapitala, bankarskoj rezoluciji o problematičnim kreditima, kao i pravnom okviru za

mikrofinansijske institucije.

Konkretno:

Postoji značajan napredak u saradnji sa NBS, Minstarstvom finansija i Komisijom za

hartije od vrednosti u postizanju cilja da se omogući lokalno prikupljanje novčanih

sredstava i plasiranje kredita u lokalnoj valuti. Kada makroekonomski uslovi

(primarno stabilnost kursa i inflacije) to dozvole, sarađivaćemo sa potencijalnim

državnim i privatnim korisnicima kredita u lokalnoj valuti radi promocije tog

proizvoda.

Podržavamo relevantne institucije u pronalaženju rešenja za problematične kredite.

Pored tehničke pomoći pravnog tima za tranziciju vezane za proces dobrovoljnog

restrukturiranja, sprovešćemo analizu tržišta problematičnih kredita i omogućiti

interakciju između Ministarstva privrede i određenih privatnih investicionih fondova

koji se fokusiraju na rad sa preduzećima koja se suočavaju sa finansijskim

problemima.

Banka će nastaviti saradnju sa relevatnim institucijama na Bečkoj inicijativi 2.0 u

kojoj je Srbija aktivan član. U okviru Bečke inicijative 2.0 Banka naročito blisko

sarađuje sa EBA i ECB na uključivanju država koje nisu članice EU u projekat

Bankarske unije. Osim toga, Bečka inicijativa 2.0 je oformila dve radne grupe – o

problematičnim kreditima i inovativnim instrumentima za podršku kreditnog rasta –

od kojih se očekuje da daju preporuke za rešavanje pitanja problematičnih kredita i

pokretanja kreditnog rasta u Srbiji i ostalim zemljama regiona.

3.2.1. Razvoj održivih i efikasnih javnih komunalnih preduzeća

Tranzicioni izazovi:

Potrebno je sveobuhvatno restrukturiranje javnih preduzeća kako u sektoru

energetike, tako i u sektoru infrastrukture. Potrebno je ubrzati realizaciju postojećih

projekata i realizovati potpuno razdvajanje različitih usluga koje ova preduzeća

pružaju.

20

Treba uvesti tarife koje obezbeđuju pokriće troškova i poboljšati stope naplate

potraživanja.

Neophodni su dodatni napori da bi se pronašli načini za finansiranje investicija u

oblastima upravljanja vodama i otpadom, daljinskog grejanja i gradskog prevoza u

gradovima srednje veličine, uzimajući u obzir fiskalna ograničenja, kako na

nacionalnom, tako i na opštinskom nivou.

Podstrek regionalnoj integraciji i trgovini bi bio dalji razvoj moderne železničke i

putne mreže na Koridoru X i projekata koji se bave unutrašnjim plovnim putevima na

Koridoru VII. Fiskalna ograničenja mogu otežati investicije i potrebno je učiniti

dodatne napore da se privuku investitori iz privatnog sektora u neke od ovih oblasti.

Operativni odgovor

Banka će imati za cilj pružanje podrške poboljšanju infrastrukture i promovisanje

sektorskih reformi. Banka će blisko sarađivati sa klijentima, ministarstvima i

međunarodnim finansijskim institucijama da bi realizovala i postigla napredak u projektima

sa čijom realizacijom se trenutno kasni. Banka će pažljivo birati buduće potencijalne

investicije u sektoru transporta.

Banka će ohrabrivati učešće privatnog sektora u sektorima energetike i infrastrukture, korišćenje koncesija i dobro osmišljenih javno-privatnih partnerstava, zasnovanih na

najboljoj praksi i iskustvima na sličnim projektima u drugim zemljama. U tom kontekstu,

Banka će težiti da finansira i pruži tehničku pomoć projektima u sektoru energetike koji

omogućavaju stvaranje novih kapaciteta za proizvodnju energije, povećanje konkurencije,

diversifikovanje izvora energije (posebno obnovljivih izvora energije) i povećanje

efikasnosti.

Da bi pomogla razvoj javnih komunalnih preduzeća, Banka će težiti da finansira nove

projekte u komunalnoj infrastrukturi u gradovima srednje veličine i radiće sa vlastima na

razvoju odgovarajućih finansijskih struktura.

Regulatorni dijalog

Imajući u vidu visok intezitet energije i ugljenika u Srbiji, Banka će nastojati da obezbedi

finansiranje i pomoć u vidu tehničke saradnje za projekte koji se bave obnovljivom energijom

i energetskom efikasnošću. Banka će nastaviti da pruža podršku vladi u njenim naporima da

ustanovi regulatorni okvir koji pogoduje tržištu i propise kojima se promovišu investicije u

energetsku efikasnost i smanjenje ugljenika, kao i u njenom radu na postizanju usaglašenosti

sa EU standardima vezanih za zaštitu životne sredine.

U komunalnom sektoru, regulatorni dijalog Banke fokusiraće se na komercijalizaciji usluga,

izgradnji kapaciteta i razvoj efikasnijih struktura za sprovodjenje projekata na nivou javno-

komunalnih preduzeća, umesto na nivou države ili grada. Podrška će se pružiti opštinama i

javnim komunalnim preduzećima kako bi se povećala odgovornost rukovodstva za njihovo

poslovanje.

21

3.3. Uticaj predloženih aktivnosti banke na životnu sredinu i društvo

Kao deo svojih napora da se pridruži EU, Vlada Srbije intezivno radi na tome da uskladi svoj

regulatorni okvir u pogledu životne sredine, zdravlja i bezbednosti (Environmental, Health

and Safety, EHS) sa zakonima EU (acquis communautaire). Harmonizacija sa pravnim

okvirom EU koje regulišu EHS nastavlja se kroz nacionalni program za integraciju sa EU.

Srbija prepoznaje potrebu da ojača svoj administrativni kapacitet kroz poboljšanje resursa,

kao i tehničkog i operativnog kapaciteta vlasti da bi obezbedila da EU EHS standardi budu

zadovoljeni.

Regulatorni EHS zahtevi obezbeđuju okvir za strukturisanje svih projekata koje finansira

EBRD u skladu sa njenom Politikom zaštite životne sredine i socijalnom politikom

(Environmental and Social Policy, ESP) i Zahtevima učinka (Performance Requirements,

PRs). Međutim, Banka će nastaviti da prati i da se fokusira na realizaciju regulatornih zahteva

u praksi da bi obezbedila zadovoljenje ESP i PR standarda Banke. U slučaju da se projekti ne

mogu strukturisati tako da zadovolje EU zahteve u pogledu životne sredine, to će biti jasno

naznačeno kako u dokumentaciji koju Banka predaje svom Odboru direktora uz odgovarajuće

opravdanje svakog odstupanja, tako i u javnom Skraćenom opisu projekta (Project Summary

Document). EBRD će po potrebi raditi sa klijentima kako bi obezbedila da se eventualne

devijacije od propisanih standarda u pogledu zaštite životne sredine usklade sa EU

standardima.

Implementacija EU direktiva može predstavljati određeni izazov, posebno za projekte koji se

odnose na energetiku i infrastrukturu. EBRD će obratiti posebnu pažnju na to da se poštuje

propisani proces prilikom sprovođenja Procene uticaja na životnu sredinu i društvo svih

infrastrukturnih projekata koji podležu regulativama odgovarajuće pravne tekovine EU.

Tražiće se potvrda o javnom obaveštavanju i konsultacijama koja će predstavljati integralni

deo pripreme takvih projekata.

Zdravlje i bezbednost će biti važna stavka u svim EBRD projektima. EBRD će raditi sa

klijentima u svim sektorima da bi ublažila rizike po zdravlje i bezbednost dobrim

osmišljavanjem projekata i primenom najboljih praksi u upravljanju bezbednošću, posebno

tokom građevinskih radova.

Premda organizacije civilnog društva u Srbiji imaju važnu ulogu u podizanju svesti o

problemima zaštite životne sredine i društvenim pitanjima, neophodno je aktivno učešće

glavnih aktera kako bi se amortizovale posledice po društvo i osiguralo ispunjenje ESP i PR

standarda, a posebno u slučaju projekata koji mogu imati negativan uticaj na etničke manjine,

marginalizovane grupe ili na neki drugi način ugrožene kategorije stanovništva.

Zakon o radu Srbije i pravna regulativa kojom se reguliše diskriminacija su u velikoj meri

usklađeni sa evropskim standardima. Međutim, postoje određeni problemi u praksi, posebno

u pogledu pristupa jednakim mogućnostima zaposlenja za određene grupe, kao što su Romi,

interno raseljena lica, lica sa invaliditetom i/ili žene. Otuda će Banka podržavati mere koje

tretiraju sve oblike diskriminacije i promovišu jednaku ekonomsku inkluziju. Takođe, kada

EBRD razmatra projekat koji uključuje privatizaciju infrastrukturnih preduzeća (u sektoru

transporta, komunalnih usluga i energetskom sektoru), a koji zahteva restrukturiranje radne

snage i programe racionalizacije, težiće tome da se višak radnika odredi na transparentan i

22

nediskriminatoran način, sa konsultacijama, da bi se smanjilo svako neželjeno dejstvo na

prethodno spomenute grupe.

Prema analizama rađenim od strane Strateške inicijative za jednakost polova (Strategic

Gender Initiative, SGI), u Srbiji postoji veliki jaz između polova pri zapošljavanju i u

donošenju kadrovskih rešenja, kao i u broju preduzeća u vlasništvu žena. Projekti sa

komponentom jednakosti polova mogu se implementirati u Srbiji, sa posebnim akcentom na

te oblasti. Banka već podržava klijente u Srbiji u jačanju politike jednakih mogućnosti i

nastaviće da, zajedno sa njima, radi na poboljšanju pristupa finansiranju ženama

preduzetnicama, podrži jednakost polova na radnom mestu, promoviše napredak u karijeri i

obezbedi da žene, kao i mušarci imaju jednake koristi od investicija Banke.

Srbija aktivno učestvuje u Dekadi inkluzije Roma 2005–2015 i preduzima mere društvene

inkluzije Roma. Mere koje je trebalo uskladiti sa zahtevima Banke za raseljenje (obezbeđenje

trajnog smeštaja i alternativnih oblika stanovanja) su preduzete pri raseljavanju Roma iz

njihovih neformalnih naselja tokom rekonstrukcije mosta ,,Gazela” u Beogradu. Ove mere su

realizovane i u ostalim i sličnim projektima koji su potom usledili, i očekuje se da se, ukoliko

je relevantno, primenjuju i u projektima koji će se realizovati u budućnosti.

Srbija ima raznolike predele i bogate ekosisteme sa zaštićenim oblastima, kao što su osam

Ramsar lokacija, jedan rezervat biosfere, mnoga važna staništa ptica, oblasti zaštićenih

biljaka, primarne oblasti leptirova i sedam lokacija koja su na UNESCO-voj listi svetske

kulturne i prirodne baštine. (Izvor: Srpska Agencija za zaštitu životne sredine, SEPA).

EBRD će nastaviti da primenjuje interna pravila vezana za zaštitu biodiverziteta kada

razmatra finansiranje projekata s obzirom da mogu da imaju negativan uticaj na biodiverzitet

i/ili predložene lokacije Natura 2000.

Banka će nastaviti da pruža podršku Srbiji u poboljšanju infrastrukture. U sektoru transporta,

akcenat će biti na realizaciji postojećih projekata koji se bave saobraćajnim koridorima, gde

će Banka tamo gde je to primereno promovisati inicijative za bezbednost na putevima i

zahtevati procene bezbednosti puteva.

Energetski sektor je glavni zagađivač zbog velike upotrebe fosilnih goriva (niskokaloričnog

uglja, nafte i gasa). EBRD ima nekoliko projekata sa EPS-om (preduzećem u vlasništvu

države koje se bavi proizvodnjom električne energije u Srbiji) da bi poboljšala efikasnost

termoelektrana i proizvodnja hidroenergije. Proizvodnja energije i primena Direktive o

industrijskim emisijama (Industrial Emissions Directive) (IED 2010/75/EU), najbolja

dostupna tehnologija (Best Available Technology, BAT) i čistija proizvodnja biće značajne

teme za razmatranje u budućim projektima.

Finansiranje projekata u sektoru komunalne infrastrukture i infrastrukture za zaštitu životne

sredine pružiće Banci značajne mogućnosti za unapređenje društvene i životne sredine kao i

poboljšanje javnog zdravlja. Investicioni programi će težiti da usklade postrojenja za

vodosnabdevanje, tretman otpadnih voda i upravljanje čvrstim otpadom sa PR standardima

Banke i standardima EU, uzimajući u obzir finansijske aspekte.

4. PRISTUP KAPITALU: PRIVATNI I JAVNI IZVORI FINANSIRANJA

4.1. Privatni izvori kapitala

23

Otprilike dve trećine ukupnog javnog duga Srbije finansira se iz spoljnih izvora. Eksterno

finansiranje je iz zvaničnih izvora (Programa MMF-a i ostalih zajmova međunarodnih

finansijskih institucija), kao i iz privatnog sektora (državnih obveznica i zajmova banaka).

Tokom protekle dve godine, Srbija se četiri puta zadužila na međunarodnim tržištima

kapitala, pozajmivši ukupno 4,25 milijarde USD. U poslednoj emisiji, u novembru 2013.

godine, Srbija je emitovala petogodišnje obveznice u vrednosti od 1 milijarde EUR sa

prinosom od 6,125%. Ostatak javnog duga se finansira iz domaćih izvora i u velikoj meri

kroz tržišta kapitala, pri čemu većinu državnih obveznica kupuju banke.

Domaće tržište kapitala je još uvek u fazi razvoja. Premda primarni proces emitovanja

funkcioniše, tržište državnih obveznica u Srbiji zaostaje za drugim zemljama u jugoistočnoj

Evropi po razvoju sekundarnog tržišta. Likvidnost sekundarnog tržišta je zanemarljiva i

tržište korporativnih obveznica i dalje praktično ne postoji. Dostupni instrumenti kreditiranja

su ograničeni na državne hartije od vrednosti (zapise NBS, obveznice devizne štednje i

obveznice Republike Srbije). Tržište novca je i dalje u početnim fazama razvoja kako u

pogledu infrastrukture, tako i u pogledu aktivnosti tržišta. Godine 2012. kapitalizacija tržišta

na Beogradskoj berzi iznosila je 7,451 miliona USD ili oko 20% BDP. Stopa prometa je bila

mala - 0,0369.

Preduzeća se finansraju uglavnom putem kredita komercijalnih banaka. Dolazak stranih

banaka u Srbiju rezultiralo je značajnim povećanjem ponude kredita za fizička i pravna lica.

U periodu pre krize, ostvaren je brz rast kredita plasiranih privatnom sektoru, ponekad većim

od 50% godišnje. Međutim, od kada je svetska finansijska kriza počela da ima uticaj u Srbiji

2009. godine, rast kredita je usporen, delimično zbog manje potražnje i lošijih ekonomskih

uslova. Početkom 2013. godine rast kredita je iznosio samo 2-3% godišnje, dok je u drugom

kvartalu ova stopa postala negativna. Smanjenje stope potražnje za kreditima može se

delimično pripisati završetku vladinog programa subvencionisanih kredita.

4.2. Finansiranje od strane Multilateralne razvojne banke (Multilateral Develoment

Bank, MDB) i saradnja sa ostalim međunarodnim finansijskim institucijama i

multilateralnim donatorima

Banka će nastaviti da blisko sarađuje sa bilateralnim i multilateralnim institucijama na

ključnim infrastrukturnim projektima u sektoru transporta, energetike i u komunalnom

sektoru. Investicioni okvir za Zapadni Balkan (Western Balkans Investment Framework,

WBIF) je važan forum za diskusiju sa ostalim partnerima o ključnim prioritetima i okvirima

finansiranja za predložene aktivnosti i takođe je važan instrument za jačanje dijaloga o

regionalnoj politici, što je preduslov za regionalnu integraciju. U sektoru transporta, Banka će

takođe nastaviti da sarađuje sa svojim tradicionalnim partnerima, EIB, EU, Svetskom

bankom i bilateralnim donatorima.

U sektoru električne energije, partneri su EU, IFC, OPIC i KfW/DEG. Uspešna saradnja i

koordinacija u reformi i modernizaciji ovog sektora i nastavak razvoja investiranja privatnog

sektora će se nastaviti. Banka će težiti da mobiliše finansije od strane donatora da bi

obezbedila investicije, politčku reformu i tranzicioni napredak koji su konzistentni sa njenim

mandatom. Banka će posebno nastaviti da kooridinira i, ukoliko je moguće, implementira

zajedničke projekte sa Evropskom investicionom bankom i Svetskom bankom na osnovu

Zajedničkog akcionog plana međunarodnih finansijskih institucija za podsticanje rasta u

24

centralnoj i jugoistočnoj Evropi (Joint IFI Action Plan for Growth in Central and South-

Eastern Europe).

Evropska investiciona banka (EIB)

EIB je započela sa radom u Srbiji 2001. godine i blisko sarađuje sa Bankom na više

projekata. Do danas, EIB je zaključila 61 kreditni aranžman, obezbedivši tako finansiranje u

iznosu od 4.022 miliona EUR za projekte u sektoru transporta, energetike, zdravstva i

obrazovanja i finansijskom sektoru za MSP i komunalnu infrastrukturu.

Godine 2013. EIB će finansirati projekat rekonstrukcije i bezbednosti puteva i obezbediti

novu kreditnu liniju - Apex zajam za MSP - bankama Banca Intesa, UniCredit i

Komercijalnoj banci. Ostali prioriteti su u sektoru transporta, energetici, zdravstvu i

komunalnoj infrastrukturi, pri čemu će tesna saradnja i sufinasniranje ostalih međunarodnih

finansijskih institucija ostati ključna karakteristika.

Svetska banka

Od 2006. godine Srbija je članica Svetske banke, kao nezavisna država. Do danas, Banka je

obezbedila finansiranje za 14 projekata u različitim sektorima u ukupnoj vrednosti od skoro

1,5 milijarde USD kredita i donacija iz međunarodne razvojne pomoći i zajmova

Međunarodne banke za obnovu i razvoj. Ovo finansiranje je usmereno ka poboljšanju u

transportu i energetici, obrazovanju, zdravstvu, rešavanje problema siromaštva i socijalne

zaštite, penzioni sistem, poljoprivredu i javno upravljanje finansijama.

Maksimalni iznos pozajmica za tekuću Strategiju za partnerstvo sa državom (Country

Partnership Strategy) bi mogao dostići 800 miliona USD za period od 2011. do 2015. godine,

uz mogućnost da se finansijska pomoć podeli jednako između investicionih aktivnoti i kredita

koje se daju u okviru politike razvoja. Ovaj program takođe obuhvata kredit od 200 miliona

USD za podršku budžetu kao odgovor na ekonomsku krizu u zemlji.

Međunarodna finansijska korporacija (IFC)

Srbija je postala akcionar i članica Međunarodne finansijske korporacije (International

Financial Corporation, IFC) 2001. godine. IFC radi sa klijentima iz privatnog sektora,

vladom i civilnim društvom kroz program konsultantskih usluga sa globalnom ekspertizom i

kroz finansiranje projekata. Portfelj IFC-a u Srbiji iznosi 680 miliona USD. Samo u 2012.

godini IFC je investirala 351,2 miliona USD i mobilisala 152,8 miliona USD. Osim toga IFC

ima više programa konsultantskih usluga.

Prioriteti IFC u Srbiji obuhvataju ublažavanje posledica krize, agrobiznis, klimatske promene

i poboljšanja investicione klime. IFC se takođe fokusira na povećanje pristupa finansiranju

kroz podršku lokalnih finansijskih institucija, posebno onih koje finansiraju MSP. IFC je

uložila u kapital dve lokalne banke u većinskom vlasništvu države (Čačansku banku i

Komercijalnu banku), zajedno sa EBRD i obezbedila je nekoliko kreditnih linija za MSP

bankama Banca Intesa i UniCredit u Srbiji. IFC je takođe nedavno odobrio kredit ,,Victoria

Group”, klijentu Banke iz sektora agrobiznisa.

KfW

KfW posluje u Srbiji od 2001. godine zajedno sa svojim subsidijarom DEG i pruža podršku

razvoju efikasnih okvira i funkcionisanju društvene i ekonomske infrastrukture. KfW je

podržao bankarski sektor, kroz kreditne linije za refinansiranje namenjenim MSP, kao i kroz

25

mere čiji je cilj povećanje poverenja u bankarski sektor. DEG direktno podržava preduzetnike

kroz učešće u kapitalu i dugoroče kredite.

Da bi se ojačao finansijski sektor u Srbiji, KfW je osnovala fond pod nazivom ,,Evropski

fond za Srbiju” (European Fund for Serbia, EFS) 2001. godine, obezbedivši tako izvesnom

broju banaka linije za MSP, kao i linije za energetsku efikasnost za Banca Intesa i

finansiranje MSP za UniCredit banku. KfW takođe pruža tehničku pomoć Fondu za

osiguranje depozita.

U sektoru energetike, KfW je podržao nekoliko projekata, kao što su projekat rekonstrukcije

hidroelektrane u Bajinoj Bašti i Zvorniku, zajedničku investiciju sa EBRD za rudnike uglja

,,Kolubara”, rekonstrukciju daljinskog sistema grejanja u raznim gradovima i druge projekte.

Međunarodni monetarni fond (MMF)

Srbija je sprovela nekoliko programa sa MMF-om od 2001. godine. Najnoviji Stand-By

aranžman odobren je u januaru 2009. godine, u iznosu od 388 miliona EUR, a u maju 2009.

godine ovaj aranžman je produžen za godinu dana i povećan na 2,9 milijarde EUR kako bi se

podržao ekonomski program vlade u toku globalne finansijske krize koja je bila jača nego

što se očekovalo. Ovaj program se fokusira na tri glavna elementa: fiskalno korigovanje,

pomoć stranim banakama i finansiranje u izuzetnim slučajevima. Ovaj aranžman je istekao u

aprilu 2011. godine. Novi aranžman koji je potpisan u septembru 2011. godine zamrznut je u

proleće 2012. godine zbog neslaganja između MMF-a i srpskih vlasti oko stava u vezi sa

fiskalnom politikom; potom je istekao u martu 2013. godine. Pored toga, MMF pruža vladi i

Narodnoj banci Srbije tehničku pomoć i obuku u svojim oblastima ekpertize u fiskalnoj i

monetarnoj politici.

4.3. Saradnja sa Evropskom unijom

Saradnja EBRD sa EU će se nastaviti i intenzivirati pošto se Srbija sprema za pregovore o

pristupanju sa EU. Banka će naročito pojačati svoje aktivnosti vezane za privatna MSP kroz

novu platformu za MSP koja je razvijena zajedno sa EU i EIB za Zapadni Balkan i Hrvatsku,

a koju je odobrio WBIF, ,,Program za razvoj preduzeća i inovacije Zapadnog Balkana”

(Enterprise Development and Innovation Facility, EDIF) i kroz koji će se obezbediti

finansiranje i tehnička pomoć za strukturne reforme u oblastima vezanim za privatne

investicione fondove i inovacije. Unutar EDIF-a oformiće se novi fond, Fond za razvoj

preduzeća (Enterprise Expansion Fund, ENEF), kao sredstvo za sufinansiranje projekata sa

LEF, primarno ulaganja u kapital, će predstavljati ključni element saradnje sa ostalim

institucionalnim investitorima u regionu. Pored toga, Banka će težiti da se aktivnosti Tima za

podršku malim preduzećima uključe u ovu kreditnu liniju, a koje se trenutno finansiraju iz

nacionalnog EU IPA izvora.

26

ANEKS 1. - POLITIČKA OCENA

Srbija je preuzela obavezu i primenjuje principe višepartijskog sistema, pluralizma i tržišne

privrede u skladu sa uslovima navedenim u članu 1. Ugovora o osnivanju Banke.

Uspostavljeni su ustavni i zakonski okviri za pluralističku parlamentarnu demokratiju. Podela

vlasti, kontrola i ravnoteža u političkom sistemu, garancije za osnovna prava i zaštitu manjina

i za značajnu ulogu građanskog društva su prema oceni Saveta Evrope uglavnom u skladu sa

međunarodnim i evropskim standardima. Izbori se generalno sprovode na način za koji

OEBS i Savet Evrope smatraju da je u skladu sa međunarodnim standardima.

U periodu od donošenja prethodne strategije, Srbija je ostvarila napredak u demokratskoj

tranziciji i u velikoj meri je usmerena ka EU integraciji. Poboljšani su zakonodavni i

institucionalni okviri, što omogućava jačanje demokratije, vladavinu prava i zaštitu ljudskih

prava i osnovnih sloboda. Napredak je posebno ostvaren u oblastima koje se smatraju

ključnim slabostima u zemljama Zapadnog Balkana, kao što su funkcionisanje institucija,

pravosuđa, reforma javne uprave i poslovno okruženje. U poređenju sa regionalnim

standardima, opšti administrativni kapacitet Srbije je na relativno visokom nivou. Međutim, i

dalje postoje ozbiljni izazovi u svim gore pomenutim kritičnim oblastima, a posebno u oblasti

vladavine prava. Da bi se unapredilo poslovno okruženje potrebno je održati političku volju u

borbi protiv korupcije i organizovanog kriminala. Poslovno okruženje bi moglo imati dalje

koristi od pregovora o pristupanju EU, koji bi, u skladu sa novim pristupom Evropske

komisije (EK), trebalo da počnu poglavljima sporazuma o pridruživanju koje se odnose na

vladavinu prava.

Napredak u demokratskim reformama se ogleda u ubrzanom približavanju Srbije Evropskoj

uniji. Od usvajanja prethodne strategije, Srbija je podnela zahtev (2009. godine) i dobila je

(2012. godine) formalni status zemlje kandidata za članstvo u EU. U Mišljenju o kandidaturi

Srbije za članstvo u EU, Evropska komisija (EK) je zaključila da je Srbija "značajno

napredovala u ispunjenju političkih kriterijuma"4. Prema zaključcima najnovije Strategije

proširenja EU, koju je EK objavila 16. oktobra 2013. godine, Srbija "u dovoljnoj meri

ispunjava političke kriterijume" i ostvaruje napredak u usklađivanju svog zakonodavstva sa

zahtevima EU zakonodavstva5. Dana 28. juna 2013. godine, Evropski savet je preporučio da

se pregovori o pristupanju Srbije EU započnu najkasnije u januaru 2014. godine što je i

potvrđeno na Savetu održanom u decembru 2013. godine 6. Pregovori o pristupanju EU su

zvanično otpočeli 21. januara 2014.

4 Mišljenje Komisije o zahtevu Srbije za članstvo u Evropskoj uniji, 12. oktobra 2011. godine, str. 11.

5 Evropska Komisija, izveštaj Komisije Evropskom parlamentu i Savetu, Strategija proširenja i glavni izazovi,

16. oktobra 2013. godine, str. 27, 29. 6

Zaključci Evropskog saveta, 27./28. juni 2013. godine, str. 12. Zaključci Evropskog saveta, 19./20. decembar

2013. Godine, str. 22

27

Slobodni izbori i reprezentativna Vlada

Slobodni, fer i konkurentni izbori

Postojeći pravni okvir omogućava "dobru opštu osnovu za sprovođenje demokratskih

izbora"7. Pravni okvir je poboljšan nakon niza reformi, uključujući usvajanje novih zakona i

izmena koje su usledile nakon preporuka Kancelarije OEBS-a za demokratske institucije i

ljudska prava (OEBS/ODIHR) i Komisije Saveta Evrope za demokratiju kroz primenu

zakona (Venecijanska komisija). Konkretno, regulisanje finansiranja političkih partija

poboljšano je 2011. godine usvajanjem novog Zakona o finansiranju političkih aktivnosti,

kao što je preporučeno u Zajedničkom mišljenju OEBS/ODIHR-a, Venecijanske komisije i

OEBS/ODIHR8. U skladu sa preporukama OEBS/ODIHR, kao i EU, izvršene su izmene

zakona kako bi se uklonile kritikovane odredbe koje su političkim strankama davale

nesrazmerno velika ovlašćenja da proizvoljno sa njihovih spiskova kandidata biraju

poslanike. U skladu sa prethodnim preporukama, jedinstveni birački spisak je propisan

novousvojenim zakonom 2011. godine, a prvi je put korišćen tokom izbora 2012. godine.

Istovremeno, s obzirom da pravni okvir sadrži niz zakona za različite vrste izbora, u

određenim slučajevima njihovi zahtevi su u raskoraku i potrebno je njihovo usklađivanje.

OEBS/ODIHR je preporučila reviziju pravnog okvira u cilju konsolidacije različitih izbornih

zakona i eventualnog uvođenja jednog sveobuhvatnog Izbornog zakona9. Takođe je

preporučeno da se u zakon uvrste posebne odredbe vezane za međunarodno i domaće

nadgledanje izbora (nadgledanje je trenutno regulisano uputstvima Izborne komisije, koji se

donose odvojeno za svake izbore).

250 poslanika jednodomne skupštine Srbije biraju se na mandat u trajanju od četiri godine u

sveopštoj izbornoj jedinici prema proporcionalnom sistemu. Mandati se dele na kandidate sa

izbornih lista koji su prešli prag od 5% glasova. Na stranke koje predstavljaju etničke

manjine ne primenjuje se ovaj prag. Predsednik države bira se na neposrednim izborima na

pet godina.

Svi izbori koji su održani tokom poslednje decenije bili su veoma konkurentni i pružali su

izbornom telu širok izbor kandidata. Kandidati mogu slobodno da vode kampanju. Centralna

izborna komisija je stalni organ, imenovan od strane političkih partija zastupljenih u

skupštini, koji obavlja svoju dužnost na efikasan i transparentan način. Mediji u velikoj meri i

opširno prate izborne kampanje.

Poslednje parlamentarne i prevremene predsedničke izbore, koji su održani 6. i 20. maja

2012. godine, zajedno sa pokrajinskim izborima u Vojvodini, OEBS/ODIHR je ocenio da su

sprovedeni u "konkurentnom okruženju, uz poštovanje osnovnih ljudskih prava i sloboda".

7 OEBS, Kancelarija za demokratske institucije i ljudska prava (OEBS/ODIHR), Misija za ograničeno

posmatranje izbora, Srbija, parlamentarni i prevremeni predsednički izbori od 6. i 20. maja 2012. godine,

Završni izveštaj, str. 1. 8 Venecijanska komisija i OEBS/ODIHR, Zajedničko mišljenje o nacrtima zakona o izbornom zakonodavstvu u

Srbiji. 9 OEBS/ODIHR, Ograničena posmatračka misija izbora, Srbija, parlamentarni i prevremeni predsednički izbori

od 6. i 20. maja 2012. godine. Završni izveštaj, str. 21.

28

Kampanja je generalno bila mirna, samo sa "izolovanim i manjim incidentima"10.

Parlamentarna skupština Saveta Evrope (PSSE) zaključila je u izveštaju o izborima 2012.

godine da je Srbija "poštovala većinu standarda Saveta Evrope u pogledu demokratskih

izbora"11.

Podela vlasti, efikasna kontrola i ravnoteža

Prema oceni Saveta Evrope u Srbiji je na snazi ustavni i pravni okvir za parlamentarnu

demokratiju koji je u velikoj meri u skladu sa međunarodnim i evropskim standardima. Ovaj

okvir se oslanja na principe podele vlasti, kontrole i ravnoteže unutar političkog sistema,

nezavisnog zakonodavstva i procedura zakonodavnog nadzora u propisanim domenima

odlučivanja. Obim ovlašćenja zakonodavne vlasti da poziva vladu na odgovornost je u

velikoj meri u skladu sa međunarodnim standardima.

Funkcionisanje skupštine je uglavnom u skladu sa međunarodnim standardima i dalji

napredak je postignut u jačanju njene zakonodavne uloge u odnosu na vreme kada je

usvojena prethodna strategija. Na osnovu Zakona o Narodnoj skupštini od 2010. godine,

Poslovnika usvojenog 2010. godine i Pravilnika o organizaciji službi skupštine usvojenog

2011. godine, skupštinska radna tela su usklađena kako bi skupština efikasnije funkcionisala.

Određen broj zakonodavnih inicijativa su pokrenuli skupštinski poslanici a ne vlada.

Organizuju se redovni mesečni sastanci za pitanja i odgovore sa predsednikom i članovima

vlade. Poslednji izveštaj PSSE o tome u kojoj meri Srbija poštuje obaveze sadrži i preporuku

za jačanje nadzorne uloge skupštine nad izvršnom vlasti12. Postignut je izvestan napredak u

ovoj oblasti, kao i u transparentnosti u radu skupštine13.

Dok su Kancelarija ombudsmana i Državna revizorska institucija nastavile da jačaju svoje

kapacitete i povećavaju efikasnost, izmene i dopune Zakona o Narodnoj banci, koje su

usvojene avgusta 2012. godine, narušile su nezavisnost Narodne banke. Međutim, usledile su

naknadne izmene koje su usvojene novembra 2012. godine sa ciljem da se neke od njih

isprave u skladu sa preporukama EK14. Evropski parlament je te promene podržao15.

Realna upravljačka pozicija izabranih državnih zvaničnika

Srbija je uspostavila institucionalne, pravne i finansijske aranžmane kako bi izabrani državni

zvaničnici imali realnu upravljačku moć koja nije ograničena nedemokratskim pravom veta

ili drugim neprikladnim uticajima.

10

OEBS/ODIHR, Ograničena posmatračka misija izbora, Srbija, parlamentarni i prevremeni predsednički izbori

od 6. i 20. maja 2012. godine. Završni izveštaj, str. 10. 11

Parlamentarna skupština Saveta Evrope (PSSE), Posmatranje parlamentarnih izbora i prevremenih

predsedničkih izbora u Srbiji, Izveštaj o posmatranju izbora, 24. maj 2012. godine, str. 6. 12

PSSE, Poštovanje obaveza i dužnosti Srbije, Rezolucija 1858 (2012). 13

Evropska Komisija, izveštaj Komisije Evropskom parlamentu i Savetu, Izveštaj o napretku Srbije 2013.

godine, 16. oktobra 2013. godine, str. 6-7 14

Evropska Komisija, izveštaj Komisije Evropskom parlamentu i Savetu, Izveštaj o napretku Srbije 2012.

godine, 10. oktobra 2012. godine, str. 8-9. 15

Evropski parlament, Rezolucija od 18. aprila 2013. godine o Izveštaju o napretku Srbije za 2012. godinu.

29

Civilno društvo, mediji i učešće

Opseg i nezavisnost civilnog društva

Prema podacima Agencije za privredne registre, trenutno je u Srbiji registrovano više od

21.000 organizacija civilnog društva (OCD). Postoji zadovoljavajući pravni i institucionalni

okvir za OCD. Kancelarija za saradnju sa civilnim društvom osnovana je od strane vlade

2011. godine, posle višegodišnjeg zalaganja civilnog društva, kao mehanizam pružanja

podrške razvoju dijaloga između vlade i organizacija civilnog društva. U pripremi je

Nacionalna strategija za stvaranje povoljnog okruženja za razvoj civilnog društva.

Pravo na sindikalno organizovanje je zakonski utemeljeno, a radnička i sindikalna prava se

generalno poštuju u praksi. Međutim, kapacitet Društvenog saveta je i dalje ograničen i

sindikati nisu zadovoljni postojećim dijalogom.

Nezavisnost i pluralizam necenzurisanih medija

Srbija ima razvijene medije, koji obuhvataju privatne i javne emitere i širok spektar

štampanih i „on-line“ izdanja. Pluralizam u slobodnim, necenzurisanim medijima se povećao

od usvajanja prethodne strategije. Medijska strategija je usvojena 2011. godine. Kleveta je

dekriminalizovana.

Televizija je najvažniji izvor informacija. Uprkos padu tiraža, novine i dalje predstavljaju

važan izvor informacija, pri čemu „on-line“ izdanja beleže rast poslednjih nekoliko godina.

Veliki broj medija rade na relativno malom tržištu što dovodi u pitanje njihovu dugoročnu

održivost. Upotreba digitalnih i društvenih medija se postepeno povećava. U 2012. godini,

stopa penetracije interneta u Srbiji dostigla je 56,4%, a tri četvrtine korisnika interneta u

Srbiji ima Facebook nalog16.

U svom izveštaju za 2011. godinu Savet za borbu protiv korupcije - telo koje je imenovala

Vlada – naveo je da nema transparentnosti vlasništva u medijima17. OEBS / ODIHR je u

spisak preporuka u svom završnom izveštaju o izborima iz 2012. godine uvrstio i preporuku

da se razmotri usvajanje zakona u cilju pružanja podrške principu transparentnosti vlasništva

nad medijima, sprečavanju medijskih monopola i neutralne finansijske pomoći države

medijima18. Predstavnici civilnog društva izrazili su zabrinutost u vezi uticaja političkih

partija na medije, posebno na lokalnom nivou, kao i u vezi sa tendencijom autocenzure. Bilo

je izveštaja o pretnjama i nasilju nad novinarima, iako su vlasti obezbedile policijsku zaštitu

novinarima koji su dobijali pretnje.

Višestruki načini građanskog i političkog učešća

Postoje brojni načini građanskog i političkog učešća. Prema najnovijem izvještaju

Parlamentarne skupštine Saveta Evrope (PSSE) o poštovanju dužnosti i obaveza Srbije,

ostvaren je napredak u funkcionisanju demokratskih institucija od njihovog prethodnog

16

http://www.internetworldstats.com/stats4.htm#europe 17

Republika Srbija, Savet za borbu protiv korupcije, Izveštaj o pritiscima na medije i kontroli medija u Srbiji,

10. septembar 2011. godine, i PSSE, Indikatori za medije u demokratiji, Rezolucija 1636 (2008.). 18

OEBS/ODIHR, Ograničena posmatračka misija izbora, Srbija, parlamentarni i prevremeni predsednički izbori

od 6. i 20. maja 2012. godine. Završni izveštaj, str. 23.

30

izveštaja19. Postoje određena pravila i procedure o javnim konsultacijama, uključujući i one

koje su uvedene nedavnim izmenama u važećem zakonu, ali one se ne sprovode uvek. Iako se

proces konsultacija poboljšao, uključujući široku upotrebu javnih rasprava, konsultacije se

često organizuju s malo vremena za smisaonu debatu, a hitni postupci se još uvek u velikoj

meri koriste u donošenju zakona20.

Sloboda formiranja političkih stranaka i postojanje organizovane opozicije

Sloboda formiranja političkih partija je zagarantovana Ustavom i sprovodi se u praksi, što se

ogleda u postojanju opozicije koja je u stanju da slobodno vodi kampanju i da se suprotstavlja

vladinim inicijativama. U Srbiji je registrovano više od 90 političkih partija. Na poslednjim

opštim izborima nastupilo je sedam koalicija, koje su obuhvatale 41 političku stranku i pet

udruženja, kao i devet drugih političkih partija koje su zasebno nastupale. Trenutno je u

skupštini zastupljeno više od 25 političkih stranaka. Glavna opoziciona politička stranka

trenutno drži oko 25% mesta u skupštini. Predstavnici opozicije predsedavaju brojnim

skupštinskim odborima, uključujući i evropske integracije.

Vladavina prava i dostupnost pravde

Vladavina prava

Uspostavljene su ključne zakonodavne i institucionalne garancije za vladavinu prava.

Uspostavljene su i ustavne garancije za dostupnost pravde. U Ustavu Srbije i krivičnom

zakoniku utemeljena su prava na pravično suđenje i slobodu od proizvoljnog hapšenja i

pritvaranja. Srbija postepeno napreduje u sveobuhvatnim reformama pravosuđa i

usklađivanju pravosuđa sa evropskim standardima. Iako je postignut napredak u usvajanju i

sprovođenju novih zakona i primeni međunarodnih standarda, mnogo toga ostaje da se uradi

kako bi se povećala efikasnost sudstva. Slično tome, potrebno je preduzeti dodatne mere u

cilju jačanja njegove nezavisnosti, nepristrasnosti, stručnosti i odgovornosti kako bi se

obnovilo i ponovo uspostavilo poverenje građana.

Nova Strategija o reformi pravosuđa usvojena je 2013. godine i ona predlaže dodatne izmene

normativnog okvira u pravcu usklađivanja sa evropskim standardima. Stupili su na snagu

novi Zakon o parničnom postupku usmeren ka povećanju efikasnosti parničnih postupaka

koji čine dve trećine svih sudskih predmeta u Srbiji, kao i Zakonik o krivičnom postupku. U

skladu sa novim stavom koji je Evropska komisija zauzela povodom pregovora o pristupanju

EU počeo je detaljan pregled koji prethodi početku pristupnih pregovora sa Srbijom, i to

najtežih poglavlja, onih vezanih za vladavinu prava, a sa ciljem da se obezbedi dovoljno

vremena za otklanjanje nedostataka. Detaljan pregled kritičnih Poglavlja 23. (Pravosuđe i

osnovna prava) i 24. (Pravda, sloboda i bezbednost ) otpočeo je u jesen 2013. godine, a

očekuje se da će trajati najmanje 18 meseci, što će podstaći dalje jačanje vladavine prava.

19

PSSE, Poštovanje obaveza i dužnosti Srbije, Rezolucija 1858 (2012). 20

Evropska Komisija, izveštaj Komisije Evropskom parlamentu i Savetu, Izveštaj o napretku Srbije 2013.

godine, 16. oktobra 2013. godine, str. 9.

31

Nezavisnost sudstva

Nezavisnost i nepristrasnost sudstva zagarantovani su Ustavom i uspostavljene su ključne

mere zaštite. One obuhvataju Visoki savet sudstva (VSS) i Državno veće tužilaštva (DVT),

koji su preuzeli upravljanje budžetom sudova i tužilaštava u 2012. godini, kao i povećanje

efikasnosti Ustavnog suda posle usvojenih izmena 2011. godine. Istovremeno, pravni okvir

još uvek ostavlja prostor za politički uticaj na pravosuđe, posebno u pogledu ovlašćenja

skupštine da imenuje sudije i tužioce.

Nepristrasnost sudija je u velikoj meri obezbeđena. U svim trgovinskim i opštim sudovima

uveden je sistem automatske dodele sudskih predmeta.

Odgovornost pravosuđa je povećana zbog niza mera koje su uvedene poslednjih nekoliko

godina, uključujući i korake ka uspostavljanju disciplinskog sistema.

Vlada i građani jednako podležu zakonu

Poboljšano je uspešno sprečavanje i suzbijanje zloupotrebe položaja ovlašćenih lica. Brojne

presude su donesene protiv pojedinaca zbog zloupotrebe službenog položaja i korupcije na

visokom nivou. Visoki savet sudstva je uveo disciplinskog tužioca i komisiju. Državno veće

tužilaštva je usvojilo Pravilnik o disciplinskom postupku i odgovornosti.

Efikasna regulativa i institucije za sprečavanje korupcije

Iako korupcija i dalje predstavlja ozbiljan problem koji građani i dalje doživljavaju kao

rasprostranjenu pojavu, vlasti su poslednjih godina postigle izvestan napredak u rešavanju tog

problema. Prema Indeksu percepcije korupcije (IPK) Transparency International za 2013.

godinu, Srbija je rangirana na 72. mestu od 177 zemalja, uglavnom na nivou susednih

zemalja u regionu21.

Prema najnovijim izveštajima Grupe država Saveta Evrope protiv korupcije (GRECO),

Srbija, koja je pristupila GRECO-u 2003. godine kao Srbija i Crna Gora, ima pravni okvir

koji "pruža dobru osnovu za istrage, krivično gonjenje i osuđivanje korupcije", ali je potrebno

da se "poveća njena efikasnost u praksi"22. U svom Izveštaju iz 2010. godine, GRECO je

Srbiji dao niz preporuka koje se odnose na transparentnost finansiranja političkih stranaka23.

Vlasti nastavljaju realizaciju preostalih preporuka. 2011. godine donet je Zakon o

finansiranju političkih aktivnosti, koji je PSSE pozdravio jer je u skladu sa preporukama

GRECO-a i Venecijanske komisije24. Agencija za borbu protiv korupcije je naknadno

uspostavila široku mrežu za praćenje izbora, prikupljanje godišnjih finansijskih izveštaja od

većine političkih stranaka i sprovela je ciljane provere izjava o imovinskom stanju.

Nova vlast, uspostavljena nakon izbora 2012. godine, intenzivirala je borbu protiv korupcije,

fokusirajući svoje napore posebno na istragu i krivično gonjenje zbog navodnih nepravilnosti

21

Transparency International, Indeks percepcije korupcije, 2013. 22

Grupa država Saveta Evrope protiv korupcije (GRECO), Izveštaj o oceni Republike Srbije (Treća runda,

Inkriminacije), 1. oktobar 2010. godine, str. 21. 23

(GRECO), Izveštaj o oceni Republike Srbije (Treća runda, Transparentnost u finansiranju stranaka), 1.

oktobar 2010. godine. 24

PSSE, Poštovanja obaveza i dužnosti Srbije, Rezolucija 1858 (2012.).

32

vezanih za značajnije privatizacije iz prethodnih godina. Nova Nacionalna strategija za borbu

protiv korupcije za period od 2013. do 2018. godine usvojena je 2013. godine, koja je za svoj

glavni cilj proglasila "eliminisanje korupcije u što većoj meri" i definisala oblasti političke

aktivnosti koje smatra prioritetnim: javne finansije, privatizaciju, pravosuđe i policiju,

prostorno planiranje i gradnju, zdravstvo, obrazovanje i sport i medije. U skladu sa

preporukama GRECO-a, Strategija nastoji da otkloni nedostatke u pravnom okviru za

finansiranje političkih stranaka, jačanje mehanizama interne finansijske kontrole u javnom

sektoru, kontrolu prihoda i sukoba interesa državnih funkcionera, kao i uspostavljanje

efikasne koordinacije između policije, tužilaštva, sudova, organa za praćenje i drugih sektora

društva u borbi protiv korupcije.

Primena novog Zakonika o krivičnom postupku u borbi protiv organizovanog kriminala koja

je počela 2012. godine uvela je novi model krivične istrage, u kom se tužilaštvu daje vodeća

uloga u prikupljanju dokaza i iznošenju istih pred sudom kako bi se, između ostalog, skratila

faza istrage.

Pokrenute su brojne istrage u predmetima korupcije na visokom nivou, uključujući značajne

privatizacije iz prethodnih godina (tzv. spisak 24 privatizacija), pri čemu je uhapšeno

nekoliko visokih zvaničnika i istaknutih privrednika povezanih sa prethodnim režimom. Niz

hapšenja tajkuna i druge mere iz oblasti borbe protiv korupcije uživaju visok nivo podrške u

narodu. Evropski parlament je pozdravio posvećenost nove vlade borbi protiv korupcije i

organizovanog kriminala, uključujući i 24 sporne privatizacije25. Istovremeno i dalje traju

navodne orkestrirane medijske kampanje u pojedinim tabloidima protiv predstavnika

opozicije i nezavisnih organa zbog navodnog korumpiranog ponašanja.

25

Evropski parlament, Rezolucija od 18. aprila 2013. godine o izveštaju o napretku Srbije.

33

ANEKS 2. - OCENA IZAZOVA TRANZICIJE U 2013. GODINI

2.1. Pravna lica

Poljoprivreda

Tržišna struktura: srednja

Tržišne institucije: srednje

Ključni izazovi: (i) poboljšanje sistema zemljišnih knjiga i katastra kako bi se omogućila

prenosivost poljoprivrednog zemljišta i dozvolila konsolidacija malih poljoprivrednih

gazdinstava, (ii) smanjenje birokratskih prepreka za izgradnju skladišta, (iii) dodatno

poboljšanje pristupa izvorima finansiranja, posebno obrtnom kapitalu za primarnu

poljoprivredu.

Srbija je ostvarila značajan napredak u celom lancu snabdevanja, delimično zahvaljujući

međunarodnim trgovinskim sporazumima, ali takođe i kroz veće investicije. Kao i u drugim

zemljama jugoistočne Evrope, tržište poljoprivrede slobodno funkcioniše, ali nivo uvoznih

tarifa i dalje ostaje relativno visok. SSP sporazum izmedju Srbije i EU stupa na snagu u

avgustu 2013. godine. Pristupanje STO je u procesu pregovora. Pored Ministarstva

poljoprivrede i Direkcija za robne rezerve (DRR) učestvuje na tržištu kroz nabavku žitarica,

pre svega pšenice, a pruža podršku tržištu kroz intervencije u slučaju nestašice osnovnih

namirnica (žitarica, šećera, ulja, itd.). Za sada nije uvedena zabrana izvoza pšenice. Iako se

oko 90% poljoprivrednog zemljišta nalazi u privatnom vlasništvu, pravo vlasništva nad

zemljom se i dalje teško može utvrditi. Sistem zemljišnih knjiga i katastar treba da se dodatno

unaprede omogućavajući sigurna i lako prenosiva vlasnička prava. Izgradnja skladišta je i

dalje veoma komplikovana, čak i u poređenju sa regionalnim standardima. Privatna

gazdinstva su malih dimenzija, što koči efikasnu upotrebu sistema za navodnjavanje i

moderne poljoprivredne tehnologije. Privatizacija i restrukturiranje prerađivača hrane je spor

proces, međutim, trenutno ovim segmentom dominiraju privatne kompanije. Sektor je

rascepkan, a tržištem dominiraju mala i srednja preduzeća, što nalaže dalju konsolidaciju.

Potrebne su dalje investicije u tehnološko unapređenje i energetsku efikasnost. Veliki strani

investitori su stekli udeo u maloprodajnom tržištu (na kom je Delez stekao 100% Delta

Maksija, a na kom su još prisutni i Metro, Intermarche, Agrokor i Merkator), a učešće

masovnih maloprodajnih prehrambenih objektata je relativno visok u poređenju sa drugim

zemljama u kojim Banka posluje. Bankarski sistem se brzo razvijao prethodnih godina i

kreditiranje sektora se poboljšavalo sve do 2008. godine, kada je dostupnost finansiranja

naglo smanjena zbog globalne finansijske krize (situacija stagnira od tada). Zakonodavstvo

vezano za robne zapise je uspešno razvijeno uz pomoć EBRD i četiri banke su do sada

potpisale linije za podelu rizika koje imaju za cilj kreditiranje na bazi robnih zapisa (Banca

Intesa, Erste bank, Societe Generale i Credit Agricole). Ulažu se napori da se obezbedi šira

primena registrovanih skladišta, i robnih zapisa kao obezbeđenje finansiranja.

34

Proizvodnja i usluge

Tržišna struktura: srednja

Tržišne institucije: srednje

Ključni izazovi: (i) ubrzanje privatizacije i restrukturiranja nakon privatizacije velikih

preduzeća, uključujući smanjnje državnih subvencija, (ii) promovisanje boljih standarda

korporativnog upravljanja i zdrave upravljačke prakse, i (iii) promovisanje reforme propisa

usmerenih ka smanjenju birokratskih prepreka u privredi kako bi se unapredilo osnivanje

novih i rast postojećih privatnih preduzeća.

Poslednjih godina Srbija je ostvarila izvestan napredak u reformi preduzeća, ali je sektor

proizvodnje i usluga teško pogođen krizom. U decembru 2009. godine Evropska unija (EU)

je odmrzla Prelazni trgovinski sporazum koji omogućava postepeno ukidanje carinskih

dažbina i uvođenje specijalnih kvota za pojedine srpske proizvode. Ratifikacija Sporazuma o

stabilizaciji i pridruživanju, potpisana 2008. godine, kao ključni korak u procesu pristupanja

EU, počela je u junu 2010. godine a nedavno je završena. Ovo bi trebalo da dodatno

pomogne dalju liberalizaciju trgovine i usklađivanje zakona sa standardima EU, što bi

ubrzalo reformu. Ipak, glavni strukturni program reformi tek predstoji. Tokom prošle godine

Srbija nije napredovala u privatizaciji nekih velikih preduzeća, niti u privlačenju direktnih

stranih investicija koje ostaju daleko ispod nivoa pre krize. Brojna velika preduzeća i dalje se

u značajnoj meri oslanjaju na državne subvencije. Među privatizovanim preduzećima, mnoga

i dalje nemaju dovoljno stručnog rukovodećeg kadra. Osim toga, nekim preduzećima je zbog

krize potrebno finansijsko restrukturiranje. Pokazatelji produktivnosti i efikasnosti su i dalje

niski. Vlada je u oblasti tržišnih institucija uvela značajne promene u zakonu o zaštiti

konkurencije kako bi se poboljšala usklađenost sa pravilima EU. Komisija za zaštitu

konkurencije sada ima pravo da pokreće istrage i vrši inspekciju i da direktno izriče novčane

kazne i druge sankcije. Prema izveštaju Svetske banke "Doing Business" za 2014. godinu,

Srbija je globalno rangirana na 93. mestu od ukupno 189 zemalja. Srbija je na osnovu svog

poslovnog okruženja rangirana iza Makedonije, Crne Gore, Rumunije i Hrvatske. Stoga su

potrebne značajne promene kako bi se unapredili postupci za osnivanje i gašenje privrednih

društava (iako se kao pozitivan razvoj može oceniti nedavno doneseni novi zakon o stečaju),

za dobijanje neophodnih dozvola i licenci, kao i za standarde korporativnog upravljanja.

Potrebno je veće učešće privatnog sektora i dodatni kapital kao i ekspertiza za povećanje

nivoa produktivnosti i efikasnosti u privrednom sektoru.

Nekretnine

Tržišna struktura: velika

Tržišne institucije: srednje

Ključni izazovi: (i) dalje poboljšanje građevinskih standarda, uključujući energetsku

efikasnost i održivost, (ii) dalje smanjenje birokratije, a posebno vezane za proces dobijanja

građevinskih dozvola, i (iii) povećanje ponude modernih komercijalnih nekretna, posebno u

većim gradovima.

Dugoročni potencijal za rast je značajan u sektoru nekretnina usled manje ponude modernog

komercijalnog i stambenog prostora i hotela, posebno van glavnog grada. Postoji nedostatak

novih proizvoda i finansijskih instrumenata, a transparentnost u sektoru i dalje predstavlja

35

problem. U 2012. godini proces registrovanja nekretnina značajno je poboljšan (Srbija je

rangirana na 41. mestu od 185 zemalja po pitanju registrovanja nekretnina prema Doing

Business izveštaju Svetske banke za 2013. godinu). Prema BEEPS za 2009. godinu, Srbija je

ostvarila napredak u pogledu pristupa zemljištu, ali nerešena prava na korišćenje zemljišta i

nerešena imovinska prava i dalje predstavljaju prepreke za potencijalne investitore.

Hipotekarno tržište je nerazvijeno, a pravni okvir za hipoteke je kompleksan. Proces

dobijanja građevinske dozvole i dalje je neefikasan i skup (Srbija je rangirana na 182. mestu

od 189 zemalja po pitanju dobijanja građevinske dozvole prema Doing Business izveštaju

Svetske banke za 2013. godinu, zato što dobijanje dozvole traje 269 dana). Svest javnosti o

pitanjima održivosti je i dalje na niskom nivou. Međutim, nedavno je donesen novi zakon o

energetskoj efikasnosti.

Informacione i komunikacione tehnologije

Tržišna struktura: srednja

Tržišne institucije: srednje

Ključni izazovi: (i) privatizacija operatera fiksne telefonije Telekom Srbija, (ii) dodatno

povećanje konkurencije u segmentu fiksne telefonije, (iii) dalji razvoj telekomunikacione

infrastrukture (širokopojasni internet); i (iv) dalja modernizacija pravnog okvira (njegovo

usklađivanje sa pravnim okvirom EU 2009).

Sektor telekomunikacija reguliše Republička agencija za elektronske komunikacije

(RATEL). Kasni se sa sprovođenjem mera zaštite konkurencije (npr. odvajanje lokalnih

priključaka je još uvek u ranoj fazi a prenos fiksnog broja tek treba da se uvede). Proces

prelaska na digitalni prenos je još uvek u relativno ranoj fazi (u 2013, datum isključenja zbog

prelaska na digitalni prenos je odložen do 2015. godine). U 2012. godini tržište fiksne

telekomunikacije konačno je potpuno liberalizovano.

Segmentom fiksne telefonije dominira Telekom Srbije, koji je i dalje u državnom vlasništvu.

Prethoni pokušaji privatizacije nisu bili uspešni. Glavni konkurenti su operateri kablovske

televizije i mobilne telefonije. Telenor je dobio licencu za drugog operatera fiksne telefonije

u 2010. godini. U segmentu mobilne telefonije postoji konkurencija između tri operatera,

Telekom Srbija, Telenor i VIP mobile, ali širokopojasni internet preko mobilne telefonske

mreže još uvek se nalazi u relativno ranoj fazi. Ne postoje operateri virtuelnih mreža mobilne

telefonije (MVNO).

36

2.2. Energetika

Prirodni resursi

Tržišna struktura: srednja

Tržišne institucije: velike

Ključni izazovi: (i) primeniti odredbe novog Zakona o energetici (2011) i izraditi nacrt i

usvojiti potrebna podzakonska akta, (ii) završiti postepeno otvaranje tržišta gasa predviđeno

do 2015. godine, (iii) podstaći uključivanje privatnih preduzetnika u segment distribucije

nafte i gasa; (iv) završiti razdvajanje državnog operatera Srbijagas koje je u toku; (v)

podstaći privatne operatere u rudarskom sektoru i preduzeti korake u pravcu privatizacije

određenih državnih preduzeća (npr.vezanih za lignit, bakar); i (vi) rešavati pitanja

transparentnosti i korupcije u rudarskoj industriji.

Srbija se skoro u potpunosti oslanja na Rusiju za nabavku nafte i gasa. Postoje velika

nalazišta uglja (uglavnom lignita), kao i crnih i obojenih metala. Proizvodnjom nafte i

preradom dominira vertikalno integrisano srpsko privredno društvo NIS, čija prodaja

Gaspromu je dogovorena 2008. godine kroz međudržavni sporazum između Srbije i Rusije

koji obuhvata izgradnju gasovoda Južni tok kao i skladišta gasa u Srbiji. Maloprodajna mreža

naftnih proizvoda je velika i prilično konkurentna a cene u distribuciji goriva su

liberalizovane. Vertikalno integrisana, državno preduzeće JP Srbijagas i dalje ima monopol

nad transportom, skladištenjem, trgovinom i distribucijom gasa. Predstojeći ključni izazovi su

korporatizacija i podela poslovanja ovog preduzeća.

Kritičan izazov u narednih nekoliko godina biće da se pokrene puna gasifikacija Srbije i da se

uskladi zakonodavstvo sa direktivama EU (2003/55/EK i 2009/73/EK) o liberalizaciji tržišta

gasa. Savet AERS je 2008. godine odobrio nova pravila koja bi dovela do potencijalnog

otvaranja 90% tržišta gasa u Srbiji. Ministarstvo rudarstva i energetike Srbije je januara 2011.

godine podnelo nacrt novog zakona o energetici koji je Skupština na kraju usvojila u julu

2011. godine. Ovaj novi zakon će uskladiti zakonodavstvo Srbije sa pravnim tekovinama EU:

on predviđa postepeno otvaranje tržišta električne energije i gasa za sve korisnike do 2015.

godine i pristup gasnoj mreži Srbije trećim licima. Većina zadataka i odgovornosti

energetskog regulatora je definisana u skladu sa zahtevima zakonodavstva EU. Regulatorni

organ odobrava tarife i cene energije za snabdevanje od strane javnih dobavljača, a takođe je

objavljena i utvrđena metodologija rada. Regulator energije je operativno i finansijski

samostalan, i Sekretarijat energetske zajednice ga smatra jednim od najnezavisnijih

regulatornih tela u regionu koji prema njihovim saznanjima nije izložen nikakvim ozbiljnim

intervencijama političke prirode.

Uprkos značajnom napretku ostvarenom donošenjem novog Zakon o energetici, smatra se da

i dalje postoji veliki jaz između institucija na tržištu. Vladi još uvek predstoji zadatak da

usvoji podzakonska akta, a postepeno otvaranje tržišta tek treba da dostigne određene

prekretnice u implementaciji.

37

Održiva energija

Tržišna struktura: velika

Tržišne institucije: srednje

Ključni izazovi: (i) uvesti povoljne tarife za krajnje potrošače, (ii) ukloniti institucionalne

prepreke za razvoj projekata obnovljive energije; i (iii) jačanje projektnog kapaciteta i dalji

razvoj podsticajnog pravnog i institucionalnog okvira za projekte obnovljivih izvora energije.

Srbija ima generički ali obiman pravni okvir i regulativu za energetsku efikasnost. Strategija

razvoja energetike Srbije koja je zacrtala ciljeve za period do 2015. godine i koja unapređuje

proizvodnju energije iz obnovljivih izvora je usvojena 2005. godine. Međutim, institucije i

dalje u maloj meri insistiraju na njihovom sprovođenju. Iako su povećane, tarife ne

obezbeđuju pokrivenost troškova (posebno za domaćinstva - glavni izvor unakrsnog

subvencionisanja) i ne uključuju ekološke troškove. Srednjeročno se očekuje da će prosečna

cena električne energije za domaćinstva dostići 0,8 evra za kWh. Cenovna politika do sada

nije dovoljno podstakla efikasnu potrošnju energije. Država je obezbedila strateški okvir za

energetsku efikasnost ali efikasna politika i instrumenti za promovisanje energetske

efikasnosti tek treba da se razviju i sprovedu. Izvestan napredak je ostvaren po pitanju

obnovljivih izvora energije kada je 2009. godine doneta Uredba o tarifi za preuzimanje

energije koja je ažurirana 2012. godine, s promenjenom tarifom za preuzimanje energije i

ograničenjem maksimalnog kapaciteta (do 2020. godine) za vetro i solarnu energiju.

Međutim, još uvek nisu zaključeni ključni aspekti podzakonskih akata (posebno

standardizovani kupoprodajni ugovor za energiju) koji bi omogućili investicije u obnovljive

izvore energije. Složene procedure izdavanja dozvola za projekte obnovljivih izvora energije

(posebno za male hidroelektrane) predstavljaju jedan od ključnih institucionalnih prepreka za

prodor obnovljivih izvora energije. Pozitivan razvoj predstavlja to što je EPS osnovao

posebno zavisno privredno društvo za proizvodnju energije iz obnovljivih izvora. Drugi

izazovi obuhvataju povećanje tarifa za energiju radi podsticanja efikasnog korišćenja energije

i izrada projekata obvnovljivih izvora energije, čime bi se obezbedila otpornost na klimatske

promene u hidroenergetskim objektima, jačanje kapaciteta projekta i dalji razvoj podsticajnog

pravnog i institucionalnog okvira za projekte obnovljivih izvora energije, uključujući po

potrebi i ekonomske podsticaje.

Električna energija

Tržišna struktura: velika

Tržišne institucije: velike

Ključni izazovi: (i) unaprediti odvajanje aktivnosti i komercijalizaciju vertikalno integrisanog

preduzeća, (ii) povećati učešće privatnog sektora u proizvodnji i snabdevanju energijom u

maloprodaji; i (iii) ukinuti regulaciju cena za krajnje korisnike.

Izvestan napredak je postignut u poboljšanju strukture tržišta. Naime, prenosna delatnost

prenosa vertikalno integrisanog državnog nacionalnog preduzeća Elektroprivreda Srbije

(EPS) je pravno odvojena (od 2004. godine). Međutim, proizvodnja uglja, kao i trgovina i

snabdevanje električnom energijom je i dalje vezano za ovo javno preduzeće. EPS je trenutno

organizovan kao holding kompanija sa delatnostima rudarstva, proizvodnje, distribucije i

snabdevanja kojima upravljaju pravno odvojena preduzeća. Nedavno je započeto

38

računovodstveno razdvajanje aktivnosti sistema distribucije od delatnosti snabdevanja u

okviru pet distributivnih javnih preduzeća EPS-a, pri čemu je formiran jedan javni dobavljač

koji utvrđuje i tarife distribucije. Potpuno otvaranje tržišta, uključujući i sektor maloprodaje,

planirano je za početak 2015. godine, a krajem 2013. godine očekuje se donošenje izmena i

dopuna Zakona o energetici kojim će se uvesti mere liberalizacije tržišta koje su potrebne

prema tkz. "Trećem paketu" EU reformi unutrašnjeg tržišne energetike, koji je Srbija

obavezna da usvoji na osnovu Sporazuma o energetskoj zajednici. Međutim, ne postoje

kratkoročni planovi da se sektor privatizuje ili dalje liberalizuje, iako su 2009. godine

objavljeni tenderi za dva velika investiciona projekta za proizvodnju električne energije koji

bi trebalo da realizuju strateški partneri u saradnji sa EPS-om. EPS je monopolista, zbog

insistiranja na regulisanim cenama koje su na nivou ispod tržišnih. Na osnovu izmena i

dopuna novog Zakona o energetici iz avgusta 2011. godine, regulatorna agencija je od vlade

preuzela ovlašćenje da od oktobra 2012. godine utvrđuje konačne nivoe tarifa. Iako je

sprovedeno nekoliko povećanja cena, regulisane tarife još uvek u potpunosti ne pokrivaju

troškove. Uprkos povećanju cena električne energije od 15% u aprilu 2011. godine, u Srbiji

su cene električne energije među najnižim na Zapadnom Balkanu, što nije podsticajno za

investicije u proizvodnju električne energije na srpskom tržištu ni u projekte energetske

efikasnosti. Mehanizam za otkupne cene energije je razvijen i uveden 2009. godine za

proizvodnju energije iz obnovljivih izvora, a revidiran je 2012. godine.

2.3. Infrastruktura

Vodovod i otpadne vode

Tržišna struktura: velika

Tržišne institucije: velike

Ključni izazovi: (i) reforma tarifa zasnovana na transparentnoj i predvidivoj metodologiji,

bez uticaja centralne vlasti; i (ii) poboljšani ugovorni aranžmani sa jasno postavljenim

obavezama u pogledu usluga, ciljeva učinka i investicionih planova.

Lokalna infrastruktura je decentralizovana na opštine, iako je država zadržala vlasništvo nad

zemljom. Pun prelaz na korporativno upravljanje još uvek nije izvršen, a direktori

komunalnih preduzeća su do sada bili angažovani po političkoj liniji a ne po stručnosti. S

kraja 2011. godine doneseno je nekoliko zakonskih promena u cilju depolitizacije

svakodnevnih delatnosti u opštinskim komunalnim preduzećima (usklađivanje sa zakonom o

koncesiji, pravni propisi koji nalažu imenovanje stručnog rukovodstva u javnim

preduzećima). Finansijski i operativni učinak je prilično dobar u nekim većim gradovima, ali

su razlike velike kako u pogledu tehničkih gubitaka, tako i u pogledu stope naplate. Naplata

na bazi realne potrošnje nije normatizovana u celoj zemlji. Opštine imaju pristup finansiranju

od strane banaka za infrastrukturne projekte, koje je ograničeno na 50% njihovih ostvarenih

prihoda iz prethodne godine i nakon dobijanja saglasnosti od Ministarstva finansija. Nedavno

usvojen budžetski sistem u okviru programa MMF-a ograničava javni dug, uključujući i

opštine, na nivo rasta BDP-a.

Za većinu komunalnih preduzeća tarife uglavnom pokrivaju samo operativne troškove, a

retko su dovoljno visoke da bi obezbedile pokriće investicija. Unakrsne subvencije su i dalje

široko rasprostranjene. Tarife za vodovod utvrđuju opštine, ali postoje ograničenja koja

postavlja centralna vlast kako bi kontrolisala nivo inflacije u zemlji. Ugovori o pružanju

39

usluga su veoma retki, a oni koji su razvijeni na zahtev međunarodnih finansijskih institucija

imali su delimičan uspeh.

Gradski prevoz

Tržišna struktura: srednja

Tržišne institucije: velike

Ključni izazovi: (i) veća integracija upravljanja gradskim putevima, ulicama i planiranja u

cilju efikasnijeg korišćenja investicija u osnovnu infrastrukturu; (ii) bolji ugovorni aranžmani

sa jasno zacrtanim ciljevima i predvidivim prihodima kako bi se omogućilo komercijalno

finansiranje i poboljšao nivo usluga; i (iii) povećanje učešća privatnog sektora u pružanju

usluga i investicija.

Lokalna infrastruktura je decentralizovana na nivo opština, iako još uvek nije ostvareno

potpuno korporativno upravljanje. Gradski prevoz je delimično liberalizovan u Beogradu, ali

u drugim opštinama privatni sektor ima samo ograničeno učešće u gradskom autobuskom

prevozu. Ugovorni aranžmani između gradskih saobraćajnih preduzeća i opština ili uopšte ne

postoje ili su slabi. Izuzetak su Beograd i nekoliko manjih gradova u kojima na snazi dobri

ugovori o pružanju usluga prevoza sklopljeni sa privatnim operaterima autobuskih linija, dok

su ugovorni aranžmani sa opštinskim operaterima (kao što je GSP u Beogradu) i dalje

netransparentni i slabi. Operativni i finansijski učinak gradskih saobraćanih preduzeća varira.

Tokom prošle godine Grad Beograd je popravio svoje sisteme upravljanja saobraćajem i uveo

je automatizovanu naplatu karata a poboljšano je i praćenje vozila. Privatne koncesije za

parkirališta su ograničene nacionalnim zakonodavstvom i ograničenim institucionalnim

kapacitetom za PPP. Međutim, 2012. godine je donesen novi izmenjeni Zakon o koncesiji

koji, između ostalog, omogućava gradu da započne PPP projekte vezane za parkirališta na

način koji je prihvatljiv. Kroz dugoročne ugovore između opštine i koncesionara, očekuje se

sveobuhvatno učešće i finansiranje privatnog sektora u sektoru gradskog parkiranja u zemlji.

Putevi

Tržišna struktura: srednja

Tržišne institucije: srednje

Ključni izazovi: (i) uvođenje ugovora o održavanju na bazi učinka; (ii) izgradnja kapaciteta

za PPP projekte i finansijsko zaključivanje prvog PPP projekta; (iii) uvođenje električne

naplate putarine i učešće privatnog sektora u naplati putarine; i (iv) poboljšanje regulativa i

procesa upravljanja u sektoru javnih nabavki.

Direkcija za puteve je do određene mere nezavisna, s obzirom da je javno preduzeće čiji su

glavni izvori prihoda putarine, akcize na goriva i takse za registraciju vozila. Najveći broj

preduzeća za održavanje puteva je privatizovan, a ugovori o održavanju se određuju putem

tendera koji su osnovani na principima konkurentnosti. Ostvareno je pokrivanje troškova iz

naplate naknade za korišćenje puteva. Postojalo je interesovanje da se razvije/realizuje

koncesija za autoput, ali vlasti do sada nisu realizovale nijednu.

40

Železnica

Tržišna struktura: srednja

Tržišne institucije: male

Ključni izazovi: (i) poboljšanje efikasnosti novoosnovanog regulatora železnice; (ii) jačanje

konkurencije u železničkom saobraćaju putem omogućavanja stranim železničkim

operaterima da posluju na srpskom tržištu; (iii) uspostavljanje četiri kompanije sa

strukturom holdinga čime će svaka biti profitabilna ili u mogućnosti da pokrije troškove.

Značajne reforme su sprovedene u železnici. Donet je novi zakon o železnici 2005. godine i

određeni pomak je napravljen u restrukturiranju (npr. usaglašavanje radnih odnosa). 2011.

godine donet je novi zakon koji omogućuje institucionalno restrukturiranje. Operativna i

regulatorna funkcija su odvojene, dok je osnovna delatnost železnice (infrastruktura, putnički,

teretni saobraćaj, itd.) finansijski i operativno razdvojena. Štaviše, osnovan je nezavisni

regulator, tj. Direkcija za železnice. Urađena je izjava o mreži, a metodologija za određivanje

naknade za pristup prugama je usvojena u martu 2010. godine. U 2011. godini, železnički

operater je transformisan u akcionarsko društvo sa ciljem da se uspostave subsidijari kao deo

holdinga. Međutim, zbog promene vlade 2012. godine, restrukturiranje železnice je odloženo,

ali će se ubrzati u predstojećem periodu. Značajni pripremni radovi su urađeni, a završetak

implementacije nove holding strukture očekuje se do kraja 2013. godine, uz potpunu primenu

u 2014. godini. PSO (obaveza javnog prevoza) je bila uključena u budžet za 2011. godinu kao

i za 2012. i 2013. godinu, ali neophodna su dodatna poboljšanja.

41

2.4. Finansijske institucije

Bankarstvo

Tržišna struktura: srednja

Tržišne institucije: srednje

Ključni izazovi: (i) povećati depozite u odnosu na BDP i učešće lokalnih depozita u ukupnim

depozitima (ii) smanjiti oslanjanje nekih banaka u stranom vlasništvu na finansiranje od

strane matičnih banaka.

Ključne činjenice i

pokazatelji

2010 2011 2012

Broj banaka 33 33 31

Tržišno učešće

5 najvećih banaka (% ukupne

aktive) 45.0% 47.4% 48.0%

banke u državnom vlasništvu

(% ukupne aktive) 0.0% 17.4% 18.1%

banke u stranom vlasništvu (%

ukupne aktive) 0.0% 74.5% 75.1%

Ukupna aktiva (% BDP) 112.5% 79.9% 87.6%

od koje krediti privatnom

sektoru (% BDP) 48.8% 47.3% 57.2%

Rast kredita privatnom

sektoru (%) 1.8% 20.3%

Krediti privatnom

sektoru u devizama

(% ukupni krediti privatnom

sektoru) 4.8% 4.4% 4.7%

Ukupni depoziti (% BDP) 41.7% 46.2% 51.5%

Ukupni devizni

depoziti (% ukupnih depozita) 80.7% 78.9% 81.1%

Racio adekvatnosti

kapitala (%) 19.9% 19.1% 19.9%

Odnos problematičnih

kredita (%) 10.0% 18.8% 18.6%

Krediti/ depoziti (%) 139.0% 134.0% 132.0%

Kvalitet pravnog i regulatornog okvira srednji

Procenat banaka koje imaju dobru praksu korporativnog

upravljanja preko 50% banaka

Bankarski sektor u Srbiji obuhvata 31 banku, od kojih je 19 u stranom vlasništvu, a koje su

krajem 2012. godine činile 74% od ukupne aktive svih banaka u zemlji. Međutim, dugoročno

gledano bankarski sektor će se menjati, s obzirom na prisutnost velikog broja banaka u

stranom vlasništvu čime se zemlja izlaže aktuelnoj nestabilnosti u privredama zapadne

Evrope kroz potencijalne teškoće sa kojima se suočavaju njihove matične banke. U maju

2012. godine austrijska Hypo Alpe Adria banka objavila je da namerava da proda svoje

ogranke u istočnoj Evropi, što će se takođe odraziti i na Srbiju. Još jedna zapažena transakcija

42

u bankarskom sektoru bilo je preuzimanje austrijske Volksbank International AG banke od

strane Sberbanke, najveće ruske banke, koje je obuhvatilo i subsidijar Volksbank-e u Srbiji.

Iako je ovo indirektno preuzimanje, ova transakcija potvrđuje sve veće interesovanje ruskih

investitora za srpsko tržište.

Među domaćim bankama, osam je u državnom vlasništvu, dok su četiri u privatnom

vlasništvu. Privatizacija predstavlja srednjoročni cilj. Međutim, došlo je do odlaganja roka za

Komercijalnu banku koja je prvobitno bila planirana za 2015. godinu, što je odraz vladine

nespremnosti da je proda, imajući u vidu relativno nizak nivo interesovanja na tržištu i

očekivanu vrednosti. Najvećih pet banaka čini 48% ukupne bankarske aktive. Ukupno

kreditiranje privatnog sektora povećano je za oko 20% tokom 2012. godine, posle dve godine

sporijeg rasta. Međutim, odnos problematičnih kredita je i dalje visok, na oko 20%. Međutim,

zahvaljujući konzervativnim zahtevima NBS u vezi rezervisanja, bankarski sektor u Srbiji je

dobro obezbeđen od kreditnih rizika. Depoziti u bankarskom sistemu iznosili su 51% BDP-a

u 2012. godini, od kojih je 80% denominovano u stranoj valuti, uglavnom u evrima. Zbog

toga postoji značajan prostor za podsticanje razvoja lokalne valute. Pokazatelj adekvatnosti

kapitala bankarskog sektora iznosio je 19,9% krajem 2012. godine. Odnos kredita i depozita i

dalje je visok i iznosi 132%. Nadzor bankarskog sistema je relativno dobar. Konzervativni

zahtevi NBS u vezi rezervacija predstavljaju ključni faktor za zdrav bankarski sektor. Zakon

o bankama je izmenjen i dopunjen 2010. godine kako bi proširio instrumente na raspolaganju

NBS za suočavanje sa kriznim situacijama, stvorio dodatne pravne osnove za uvođenje Bazel

II regulative i otklonio nedostatke ustanovljene tokom primene zakona.

Osiguranje i druge finansijske usluge

Tržišna struktura: srednja

Tržišne institucije: male

Ključni izazovi: (i) povećanje učešća osiguranja (ii) usklađivanje propisa vezanih za

osiguranja u skladu sa standardima IAIS (iii) jačanje kapaciteta nadzornog organa

osiguranja (iii) poboljšanje propisa kako bi se pospešio dodatni razvoj privatnog penzionog

sektora.

U 2012. godini nova kompanija je ušla na srpsko tržište osiguranja koje sada obuhvata 28

osiguravajućih društava od kojih je 21 u većinskom stranom vlasništvu. Od toga, 7 se

isključivo bavi životnim osiguranjem, 11 isključivo neživotnim osiguranjem, šest se bavi

jednim i drugim, a četiri se bave reosiguranjem. Odnos premija/BDP iznosi oko 2%, tj. ostaje

daleko ispod proseka EU27. Tri najveće kompanije zauzimaju preko 60% tržišta osiguranja u

Srbiji, što pokazuje da postoji visoka koncentracija u ovom segmentu.

Životno osiguranja učestvuje sa 17%, a neživotnog osiguranje sa 83% od ukupnog tržišta

osiguranja.

Premije, kako obaveznog, tako i dobrovoljnog osiguranja, smanjene su tokom 2012. godine.

Strane kompanije i dalje imaju većinsko učešće sa skoro 63% ukupne aktive. Zakonodavstvo

i propisi vezani za osiguranje nisu dostigli IAIS standarde, posebno u pogledu efikasnosti

regulatora. Prema nacrtu srpskog Zakona o osiguranju, uslovi iz Solventnost II regulative će

se primenjivati nakon što se Srbija priključi EU. Kako u stručnosti tako i u raspoloživosti

proizvoda osiguranja ima dosta prostora za poboljšanje. Tržište lizinga se razvija, sa

uspostavljenim pravnim okvirom i nadzorom. Portfelj lizinga je iznosio oko 2,5% BDP-a

krajem 2012. godine (72,0 milijardi dinara, tj. zabeležen je pad za 10,3% u poređenju sa 31.

decembrom 2011. godine). Aktivno je 16 preduzeća, od kojih je 10 u stranom vlasništvu (5

43

domaćih i jedno mešovito preduzeće s 50% domaćeg i 50% stranog kapitala). Najveća tri

aktera (Hypo Alpe-Adria - Leasing, Unicredit Leasing Srbija Beograd i Intesa Leasing

Beograd) zauzimaju skoro 40% tržišta.

Državni penzioni sistem je uglavnom i dalje nereformisan. Iako su dozvoljeni privatni

penzioni fondovi, glavni izazovi ostaju u zakonodavstvu regulisanom Stubom II koje je i

dalje nezadovoljavajuće. Do danas nema izgleda da se formira penzioni sistem koji je

finansiran iz Stuba II. Aktiva penzionih fondova u odnosu na BDP iznosi 0,38%. Smatra se

da će verovatno doći do podizanja starosne granice za odlazak u penziju.

Mikro, mala i srednja preduzeća

Tržišna struktura: srednja

Tržišne institucije: srednje

Ključni izazovi: (i) produbljivanje i širenje bankarskog kreditiranja malih i srednjih

preduzeća (MSP) posebno izvan Beograda; i (ii) poboljšanje pokrivenosti uključujući

informacione sisteme koji će dovesti do poboljšanja zahteva za obezbeđenje koji se

primenjuju na bankarsko kreditiranje MSP.

Banke su postale svesne potencijala sektora MSP i mnoge od njih imaju posebna odeljenja za

rad sa mikro, malim i srednjim preduzećima (MMSP). Finansiranje je međutim ograničeno u

manjim gradovima, a kreditiranje malih i srednjih preduzeća se procenjuje na 38% kreditnog

portfelja banaka, dok učešće MSP u dodatoj vrednosti u Srbiji iznosi 50,1%, a MSP su

zaslužna za 59,7% radnih mesta prema informativnom biltenu SBA za 2012. godinu.

Međutim, MMSP zaostaju u odnosu na zemlje EU uglavnom u oblasti internacionalizacije,

stručnosti i inovacija. Pozitivna strana je to što MMSP imaju bolji pristupu finansiranju od

proseka EU, izuzimajući „venture capital“ koji je nedovoljno razvijen u Srbiji. Još postoje

strogi uslovi po pitanju obezbeđenja za odobravanje kredita privredi. Slično kao i u drugim

zemljama, realne kamatne stope na kredite u domaćoj valuti su više nego kod kredita u

devizama, što je dovelo do povećanja devizne izloženosti MMSP od 2006. godine, iako je

nedavno počela da opada. Zakon o stečaju Srbije stupio je na snagu 2004. godine, i u skladu

je sa međunarodnim standardima. Postoji potpuno funkcionalan sistem za registraciju

pokretne imovine, koji omogućava privrednim društvima da koriste pokretnu imovinu kao

obezbeđenje u nastojanjima da ostvare pristup finansiranju. Kreditni informacioni sistem je

znatno unapredio efikasnost i pokrivenost na 100% odraslih osoba u 2011. godini (i ostao na

tom nivou u 2012. godini). Počev od 2010. godine, novi zakon o zaštiti ličnih podataka

omogućava klijentima da vrše uvid u svoje sopstvene podatke, čime se poboljšava pristup

kreditnim informacijama. Međutim, kreditne informacije mogu se dobiti samo od finansijskih

institucija, a ne od trgovaca ili komunalnih preduzeća. Katastarski sistem je takođe poboljšan

2011. godine, čime je postupak uknjiženja ubrzan. Vreme i troškovi izvršenja ugovora su

smanjeni u poređenju sa drugim zemljama. Skupština je 2012. godine odobrila otvaranje

državne razvojne banke. Ta banka će imati odeljenje koje će poslovati sa MMSP.

44

Privatni investicioni fondovi

Tržišna struktura: velika

Tržišne institucije: srednje

Ključni izazovi: stvaranje boljih uslova za razvoj privatnih investicionih fondova u Srbiji (i)

poboljšanje korporativnog upravljanja, transparentnosti i poslovne prakse i (ii ) razvoj baze

lokalnih institucionalnih investitora.

Postepeno se uspostavlja osnova za razvoj privatnih investicionih fondova, delom kroz ulazak

malog broja stranih investicionih fondova sa lokalnim kancelarijama. Međutim, broj učesnika

na tržištu i broj transakcija su i dalje veoma mali. Manje od deset menadžera regionalnih

fondova pokriva Srbiju i ne postoji menadžer fonda zaduženog samo za Srbiju. U 2012.

godini investirani kapital iznosio je 0,32% BDP-a, a kapital raspoloživ za ulaganje iznosio je

0,17%. Najveći deo kapitala je korišćen za akvizicije a manji deo za „mezzanine“ ili

kapitalne investicije. Na institucionalnom strani, usaglašenost Srbije sa Principima

korporativnog upravljanja OECD je niska u poređenju sa sličnim zemljama iz južne Evrope.

Učešće lokalnih institucionalnih investitora skoro da i ne postoji, uz veoma ograničeno

učešće fizičkih i pravnih lica.

Tržište kapitala

Tržišna struktura: velika

Tržišne institucije: srednje

Ključni izazovi: (i) jačanje likvidnost na tržištu državnih obveznica (ii ) razvoj tržišta novca i

srodnih instrumenata, posebno privatnih repo transakcija (iii) unapređenje propisa o

listiranju trgovanju obveznicama i derivatima.

Iako proces primarne emisije funkcioniše, tržište državnih obveznica Srbije zaostaje za

drugim sličnim zemljama iz jugoistočne Evrope u pogledu razvoja sekundarnog tržišta.

Likvidnost na sekundarnom tržištu je zanemarljiva, a tržište korporativnih obveznica i dalje

praktično ne postoji. Dostupni dužnički instrumenti su ograničeni na hartije od vrednosti koje

emituje država (zapisi NBS, obveznice stare devizne štednje i obveznice Republike Srbije).

Tržište novca je i dalje u inicijalnoj fazi razvoja, kako u pogledu infrastrukture, tako i u

pogledu tržišne aktivnosti. NBS svakodnevno objavljuje informacije o stopama na tržištu

novca (BELIBOR) i državnim hartijama od vrednosti s različitim rokovima dospeća (3, 6, 12,

24, 36, 60, i 84 meseci).

Sadašnji regulatorni okvir u Republici Srbiji pokriva samo repo transakcije u kojima

učestvuju Republika Srbija ili NBS, a vezano za hartije od vrednosti koje emituje Republika

Srbija ili NBS. Time je ograničen razvoj tržišta repo transakcija sa većim brojem učesnika i

različitim sredstvima obezbeđenja. S obzirom da su repo transakcije važan sastavni deo

tržišta novca, revizija postojećeg režima bi pomogla razvoj ovog segmenta jer bi se dozvolile

repo transakcije između ostalih učesnika na tržištu i sa većim brojem hartija od vrednosti.

U 2012. godini, tržišna kapitalizacija Beogradske berze iznosila je 7.451 miliona dolara,

odnosno 20% BDP-a. Koeficijent obrta bio je nizak i iznosio je 0,0369. Zakonodavstvo koje

45

reguliše tržište hartija od vrednosti je u najvećoj meri u skladu sa načelima IOSCO, iako bi se

propisi o listiranju i trgovini obveznicama i derivatima mogu poboljšati.

Tržište kapitala je regulisano od strane Komisije za hartije od vrednosti. Novi zakon o tržištu

kapitala koji je usvojen maja meseca 2011. godine i podzakonska akta koja su donesena

tokom 2012. i početkom 2013. godine, trebalo bi da poboljšaju transparentnost i zaštitu

investitora kroz mere koje uključuju zahteve za izveštavanje i kriminalizaciju tržišnih

manipulacija, kao i formiranje Fonda za zaštitu investitora. Zakon takođe propisuje da

sekundarno trgovanje mora da se odvija na regulisanom tržištu (kroz multilateralnu trgovačku

platformu) ili OTC tržištu (OTC) i da omogućava „short sale“.

46

ANEKS 3. - PRAVNA TRANZICIJA

Ovaj aneks se odnosi na pravne teme koje su direktno povezane sa investicionom strategijom

Banke za naredni period. On se zasniva na procenama Pravnog tima za tranziciju Banke i

takođe pokriva tekuće aktivnosti Banke kroz tehničku saradnju iz određenih pravnih oblasti.

U vezi sa promocijom sektora MSP od presudnog značaja biće pravni ambijent za

obezbeđene transakcije, stečaj i korporativno upravljanje. S obzirom da Banka takođe

namerava da promoviše korišćenje koncesija i PPP, u nastavku teksta date su i analize

relevantnog pravnog okvira.

Obezbeđene transakcije

Srbija je 2001. godine, uz tehničku pomoć EBRD-a, preuzela obavezu da reformiše

obezbeđene transakcije i Skupština Srbije je maja 2003. godine donela Zakon o založnom

pravu na pokretnom imovinom upisanom u registar. Ovaj zakon predstavlja zakonsku osnovu

putem koje zajmodavci, investitori i zajmoprimci mogu da obezbede svoje poslovanje

pomoću bezdržavinske zaloge nad pokretnom imovinom i pravima. Nakon deset godina

prakse reforma se pokazala kao veoma uspešna, s obzirom da je uvedeni sistem visoko cenjen

i ocenjen kao pouzdan. Kvalitet zakona ogleda se i u činjenici da od njegovog uvođenja nisu

bile potrebne izmene ili dopune, što je redak slučaj u Srbiji.

Što se tiče nepokretnosti, Zakon o hipoteci koji je usvojen 2005. godine ima za cilj da

uspostavi pravni okvir za hipoteke na osnovu najbolje međunarodne prakse. Međutim, pravna

praksa u poslednjih nekoliko godina pokazala je da zakon ima određene značajne slabosti

koje ga čine pravno neodređenim i koje umanjuju efikasnost njegovog sprovođenja. Ove

nejasnoće omogućile su hipotekarnim dužnicima da zloupotrebljavaju sistem ometanjem

izvršenja prava poverilaca. To je na posletku dovelo do smanjenog poverenja poverilaca u

sistem i povećanja troškova transakcija. Na primer, dešavalo se da dužnici opstruiraju

vansudski postupak podnošenjem zahteva sudu za donošenje privremenih mera u cilju

obustavljanja postupka bez valjanih razloga, uprkos činjenici da je namera zakona bila da

ograniči uslove za donošenje privremenih mera.

Drugi primer je u slučaju hipoteke drugog ili narednog reda. Zakon je prilično nedorečen po

pitanju da li hipoteka drugog reda ostaje na snazi i posle vansudskog izvršenja hipoteke prvog

reda. U tom slučaju, posledice su negativne po hipotekarnog poverioca prvog reda koji bi

morao da proda imovinu i dalje opterećenu hipotekom. Ova nedorečenost je odvratila brojne

poverioce od primene vansudskog izvršenja.

Osim pitanja vezanih za izvršenje koja dominiraju obzirom na finansijsku krizu u Srbiji od

2009. godine, takođe su identifikovani i drugi problemi (npr. prenošenje hipoteke

uspostavljene na zemljištu na izgrađene objekte koji se nalaze na istom zemljištu, preterano

jaka pozicija zakupaca imovine u odnosu na hipotekarne poverioce, izmene u registraciji

hipoteke, itd.).

Jula 2013. godine Ministarstvo finansija Republike Srbije je zvanično zatražilo pomoć

EBRD-a u vezi reforme Zakona o hipoteci. Zahtev je trenutno na razmatranju. Pored toga,

47

EBRD trenutno sprovodi studiju izvodljivosti vezanu za nacionalni program povratnog

faktoringa i pomaže Ministarstvu poljoprivrede da uvede založnice nad budućem rodu kao

mehanizam za predžetveno finansiranje zasnovan na davanju buducih poljoprivrednih

proizvoda kao obezbeđenje.

Stečaj

Stečajni postupci u Srbiji regulisani su Zakonom o stečaju koji je stupio na snagu 23. januara

2010. godine, koji je zamenio raniji zakon iz 2004. godine. Zakon o stečaju koji je generalno

veoma kvalitetan, omogućava reorganizaciju poslovanja dužnika putem plana reorganizacije

ili likvidacije. Došlo je do značajnih pomaka u stečajnom zakonodavstvu kako bi se podstakla

reorganizacija u stečajnom postupku koja je imala pozitivan efekat i na saglasno (vansudsko)

restrukturiranje. Zakon o stečaju je 2011. godine pretrpeo izmene da bi se omogućilo

dužnicima da podnesu zahtev za stečaj propraćen "unapred pripremljenim planom

reorganizacije" koji podrazumeva da dužnik dobije potreban nivo podrške poverioca za plan

reorganizacije pre pokretanja stečajnog postupka. Ako sud odobri unapred pripremljen plan

reorganizacije, stečajni postupak je zaključen i nema potrebe za imenovanjem stečajnog

upravnika. Stoga unapred pripremljen plan reorganizacije obezbeđuje koristan i efikasan

način restrukturiranja u slučajevima gde je teško ili nemoguće da se postigne opšti dogovor

sa svim poveriocima, a za koji se pokazalo da je veoma popularan u poslednjih nekoliko

godina u Srbiji.

Dobrovoljni pred stečajni sporazumi mogu se takođe zaključivati u okviru Zakona o

privrednim društvima (Dogovoreno finansijsko restrukturiranje) iz 2011. godine (Zakon o

sporazumnom finansijskom restrukturiranju), koji je stupio na snagu u aprilu 2012. godine.

Zakon o sporazumnom finansijskom restrukturiranju uspostavlja okvir, kojim upravlja

Privredna komora srbije (PKS), a kojim se mogu ugovoriti uslovi finansijskog

restrukturiranja između dužnika i dva ili više bankarska poverioca koristeći usluge PKS u

svojstvu imenovanog medijatora. Posebni podsticaji, kao što su poreske olakšice za otpis

dugova, odlaganje obaveza dužnika prema državi, povoljnija kategorizacija rizika

reprogramiranog duga kao i očuvanje rangiranja obezbeđenja nakon restrukturiranja za

poverioce, nude se u vezi sa zaključenim sporazumima o finansijskom restrukturiranju koje je

zaključila i overila PKS u skladu sa Zakonom o sporazumnom finansijskom restrukturiranju.

Tim EBRD-a za pravnu tranziciju je u saradnji sa PKS 21. avgusta 2013. godine pokrenuo

projekat u Srbiji vezan za podršku efikasne primene Zakona o sporazumnom finansijskom

restrukturiranju. Do danas PKS ima veoma mali broj predmeta sporazumnog finansijskog

restrukturiranja. Jedan od razloga je nedovoljno poznavanje procedura i prednosti postupka

od strane interesnih grupa, kao i nedovoljna obaveštenost o korišćenju medijacije za

sprovođenje sporazumnog finansijskog restrukturiranja.

Glavne aktivnosti projekta EBRD su predviđene da se odvijaju narednih 12-18 meseci i da se

odnose uglavnom na podizanje svesti zainteresovanih strana i razumevanje, a naposletku i

sticanje poverenja u postupak sporazumnog finansijskog restrukturiranja kroz:

• program aktivnosti usmerene na banke, preduzeća i advokatske kancelarije i druge

potencijalne korisnike koji mogu da učestvuju u postupku sporazumnog finansijskog

restrukturiranja; i

niz inicijativa za razvoj institucionalnih kapaciteta PKS i njenog tima medijatora,

čime bi se obezbedila profesionalna, efikasna i transparentna usluga medijacije u

48

sporazumnom finansijskom restrukturiranju. Razvoj institucionalnih kapaciteta je

potreban kako bi PKS bila u stanju da radi na sve većem broju predmeta sporazumnog

finansijskog restrukturiranja.

Korporativno upravljanje

Usvajanje novog Zakona o privrednim društvima u 2011. godini predstavlja znatno

poboljšanje u odnosu na prethodni zakon. Međutim, postoje problemi koji i dalje nisu

rešeni, a kojima bi nadležni organi i institucije trebalo da se pozabave:

Vrednost akcija u inicijalno javnoj ponudi “IPO“: u slučaju IPO, cena bi trebalo da bude

rezultat pregovora između menadžmenta emitenta i pokrovitelja. Međunarodna praksa

sugeriše da bi vrednost akcija koje se emituju trebalo da odredi Upravni odbor. Umesto toga,

prema novom zakonu, skupština akcionara zadržava pravo da odluči o vrednosti akcija iz

nove emisije.

Upravni odbor u društvima sa ograničenom odgovornošću i nadzor nad menadžmentom: iako

zakonodavstvo društvima sa ograničenom odgovornošću dopušta da imaju upravne odbore u

jednostepenom sistemu, u praksi oni su u obavezi da se registruju u dvostepenom sistemu u

cilju formiranja upravnog odbora.

Usklađenost ili objašnjenje: u skladu sa zakonodavstvom EU, novi zakon zahteva od

listiranih privrednih društava da daju izjavu o usklađenosti sa Kodeksom korporativnog

upravljanja u okviru svog završnog računa. Izjava bi trebalo da sadrži i objašnjenje u slučaju

da praksa nije usklađena sa Kodeksom. Međutim, bez obzira na zakonsku obavezu, listirana

privredna društva ne ispunjavaju taj zahtev.

Javno informisanje o akcionarima nelistiranih akcionarskih društava: novi zakon propisuje da

se javne informacije o svim akcionarskim društvima vode u Centralnom registru hartija od

vrednosti. Međutim, izgleda da se ovo novo pravilo ne sprovodi, i veoma je teško

identifikovati akcionare nelistiranih privrednih društava.

Koncesije i javno-privatna partnerstva (PPP)

Srpski Zakon o javno-privatnom partnerstvu i koncesijama donesen je 22. novembra 2011.

godine. Novi zakon koji je priređen uz tehničku pomoć EBRD-a ima prilično širok opseg i

obuhvata institucionalna PPP pored ugovornih aranžmana. Zakon uzima u obzir EU načela o

jednakom tretmanu, fer konkurenciji i uglavnom se zasniva na tekovinama javnih nabavki u

EU.

Zakon definiše spisak sektora u kojima se može ugovoriti PPP; jasno diferencira PPP,

koncesiju i licencu; obezbeđuje privatnim investitorima mogućnost da uspostave obezbeđenje

nad imovinom koja je deo projekta, pravima i prihodima; navodi detaljan postupak za dodelu

koncesije kao i za međunarodnu arbitražu, kada je koncesionar strano pravno lice. U skladu

sa pravilima EU, poziva se na postupak javne nabavke za nekoncesione PPP projekte.

49

Član 65. Zakona predviđa formiranje Komisije za javno-privatna partnerstva, koja će pružiti

tehničku pomoć u sprovođenju javno-privatnog partnerstva i koncesionih projekata u skladu

sa zakonom. Komisija je osnovana odlukom vlade 9. februara 2012. godine.

Nakon što je EBRD pružila tehničku pomoć u pripremi novog zakona i u vezi

institucionalnog kapaciteta novoformirane komisije za PPP, ključni problem ostaje jačanje

kapaciteta lokalnih vlasti za pokretanje i pripremu projekata koji uključuje i pravilnu

klasifikaciju projekta i obuku na opštinskom nivou.

Obnovljivi izvori energije

Strategija razvoja sektora energetike Republike Srbije do 2015. godine (usvojena u maju

2005. godine) ("Strategija" ) i Program sprovođenja strategije razvoja sektora energetike

Republike Srbije do 2015. godine za period od 2007. do 2012. godine (usvojen 2009. godine)

("Program") predstavljaju dva osnovna dokumenta, koji ističu značaj obnovljivih izvora

energije i koji vide njihov dalji razvoj kao jedan od prioriteta. Nacionalni akcioni plan za

obnovljivu energiju predviđa konkretne mere koje bi vlada trebalo da preduzme u cilju

postizanja nacionalnih ciljeva vezanih za obnovljive izvore energije. Mere obuhvataju:

reviziju regulatornog okvira u pogledu utvrđivanja odgovarajuće zakonske inicijative kojom

se unapređuje korišćenje obnovljivih izvora energije, pojednostavljuje administrativna

procedura, kao i uvodi sistem za upravljanje energijom i sistematsko planiranje projekata u

sektoru obnovljivih izvora energije.

Zakon o energetici iz 2011. godine ("Zakon o energetici") kojim je zamenjen prethodni zakon

o energetici iz 2004. godine predstavlja ključni zakonodavni akt za sektor obnovljivih izvora

energije. Pokrivajući širi energetski sektor, Zakon o energetici je načinio značajan korak u

usklađivanju zakonodavstva tog sektora sa pravnim tekovinama EU. Donesena su određena

podzakonska akta, uključujući i ona o uslovima za sticanje statusa povlašćenog proizvođača

električne energije (2013. godine), o merama podsticaja za povlašćene proizvođače električne

energije (2013. godine), i o uvođenju tarifa za otkup (feed-in tarifa) (najnovije iz 2013.

godine). Istovremeno, još uvek nisu donesena određena podzakonska akta koja su predviđena

Zakonom o energetici, čime je sektor i dalje u fazi tranzicije. Energetski zakoni u Srbiji su

uglavnom u skladu sa Drugim energetskim paketom EU, a jedan od prioriteta Vlade je

sprovođenje Trećeg energetskog paketa.

Glavni ciljevi Vlade u okviru sektora su usvajanje sektorski specifičnog zakona i

podzakonskih akata i sprovođenje Trećeg energetskog paketa EU, uključujući Direktivu o

obnovljivoj energiji iz 2009. godine. Kako bi se podstaklo ulaganje, vlada bi trebalo da se

koncentriše na uspostavljanje povoljnog regulatornog okruženja tako što će pojednostaviti

administrativne procedure, jačati kapacitete državnih organa i uklanjati prepreke finansiranju.

Energetska efikasnost

Slično sektoru obnovljivih izvora energije, aktuelni okvir sektora energetske efikasnosti je

utvrđen u Strategiji i Programu koji su gore pomenuti, a koji se zalažu za efikasniju potrošnju

energije i za rast mera energetske efikasnosti u različitim sektorima. Prvi plan za energetsku

efikasnost Republike Srbije za period od 2010. do 2012. godine propisao je određene

aktivnosti koje za cilj imaju poboljšanje energetske efikasnosti i to: renoviranje stambenih i

industrijskih objekata opremom u cilju energetske efikasnosti, usvajanje novih građevinskih

propisa koji propisuju minimalne učinke za energetske standarde i sertifikate za energetske

50

učinke u gradnji, naplatu komunalija po utrošku/merenju, osnivanje fonda energetske

efikasnosti za pružanje finansijske podrške projektima energetske efikasnosti, uvođenje

kreditnih linija za energetsku efikasnost, kao i promovisanje preduzeća koja pružaju

energetske usluge.

Dosta toga od gore navedenog treba tek da se realizuje. Zakon o energetici koji je osnovni

zakon za energetski sektor propisuje samo osnovna pravila za sektor energetske efikasnosti.

Okviru za energetsku efikasnost predstoji usklađivanje sa standardima EU u okviru procesa

pristupanja države EU. Agencija za energetsku efikasnost je osnovana kako bi olakšala

napore države u tom pravcu.

51

ANEKS 4. – TIM ZA PODRŠKU MALIM PREDUZEĆIMA

EBRD promoviše privrednu tranziciju pomažući preduzećima da postanu održiva mikro,

mala i srednja preduzeća i doprinoseći razvoju održive infrastrukture pružanja pomoći

MMSP kroz mehanizme Tima podrške malim preduzećima (Small Business Support, SBS):

Program razvoja preduzeća (Enterprise Growth Programme, EGP) i Program poslovnog

savetovanja (Business Advisory Services, BAS).

Prethodna iskustva s Podrškom malim preduzećima u Srbiji

EBRD je pokrenula aktivnosti pružanja usluga Tima podrške malim preduzećima u Srbiji

2001. godine kroz Program razvoja preduzeća, nakon čega je usledilo pokretanje Programa

poslovnog savetovanja 2006. godine. Do danas je za program Tima za podršku malim

preduzećima prikupljeno više od 14,3 miliona evra donatorskih sredstava od EU, Holandije,

Specijalnog akcionarskog fonda EBRD-a i drugih bilateralnih donatora. Treba dodati da je

učešće klijenata u finansiranju usluga skoro 2,4 miliona evra.

Do danas je u Programu razvoja preduzeća sprovedeno 180 projekata, uglavnom u

proizvodnoj industriji. Većina projekata imaju za cilj poboljšanje prodaje i marketinga, kao i

organizacionih i upravljačkih struktura. Nakon završetka projekta, 95% rukovodilaca je

tvrdilo da su njihovi poslovni izgledi poboljšani zahvaljujući intervencijama Programa

razvoja preduzeća. Preduzeća koja su primila pomoć povećala su u proseku promet za 46%, a

izvoz za 38%. Pored toga, 14% korisnika Programa rasta preduzeća dobilo je finansijska

sredstva od preko 67 miliona evra. Program razvoja preduzeća je organizovao niz obuka koje

su za temu imale tipične probleme u određenim sektorima ili širim grupama MSP (na primer,

obuku iz upravljanja ljudskim resursima kojoj je prisustvovalo 99 preduzeća u 5 gradova) kao

i organizovanje poslovnih putovanja sa ciljem da se susretnu preduzeća sa potenijalom za

saradnju.

U okviru Programa poslovnog savetovanja realizovano je više od 400 projekata, uglavnom iz

oblasti upravljanja kvalitetom na poljima bezbednosti hrane i standardima zaštite životne

sredine, informacionih i komunikacionih tehnologija i računovodstvenog i finansijskog

izveštavanja u raznim sektorima. Do danas je ocenjeno preko 260 projekata, od kojih je 70%

ocenjeno pozitivno ili veoma uspešno. 67% preduzeća koje su koristile pomoć Programa

poslovnog savetovanja prijavilo je rast prometa sa prosečnim rastom od 37%. 49% preduzeća

koja su primila pomoć prijavilo je povećanje broja radnih mesta, a Program poslovnog

savetovanja doprineo je stvaranju više od 1.900 novih radnih mesta (neto). Pored toga, 25%

je dobilo finansiranje u ukupnom iznosu od preko 48 miliona evra (u proseku 630.000 evra).

Poslovne savetodavne usluge su takođe preduzele niz aktivnosti koje uključuju šire grupe

preduzetnika i/ili konsultanata u cilju unapređenja veština i pružanja pomoći razvoju

adekvatne infrastrukture za pružanje podrške MMSP. Ove aktivnosti obuhvataju obuke, radne

sastanke, okrugle stolove i konferencije vezane za energetsku efikasnost, informacione

tehnologije, kao i promociju konsultantskih usluga među malim i srednjim preduzećima.

U cilju rešavanja problema rodne ravnopravnosti, Program poslovnog savetovanja je dao

podršku kroz specijalizovani "Program za žene u biznisu", koji ima za cilj poboljšanje

poslovnih izgleda žena preduzetnika i lakši pristup finansiranju. Pored toga, Tim za podršku

malim preduzećima fokusiran je na energetsku efikasnost i zaštitu životne sredine, kao i na

ekonomski razvoj manjih gradova.

52

Sektor MMSP i savetodavnih usluga u Srbiji

Sektor MMSP

MMSP čine okosnicu srpske privrede, doprinoseći više od 52% dodatoj vrednosti i 47%

izvozu i zapošljava 65% od svih zaposlenih u zemlji. Većina MMSP koncentrisana je na

proizvodnju, trgovinu na veliko i malo i na građevinsku industriju, što ukazuje na slabu

diversifikaciju. Uprkos brojnim naporima Vlade, MMSP i dalje posluju u teškom poslovnom

okruženju i u konkurenciji sa obimnom sivom ekonomijom uz nedovoljan pristup

finansiranju, što su glavne prepreke za dalji rast. Pored toga, pokazatelj MSP politike za

2012. godinu ukazao je na nedostatak standarda korporativnog upravljanja, posebno

nedostatak znanja iz opšteg i finansijskog upravljanja, kao glavnu prepreku razvoja privatnog

sektora.

Kako proces EU integracija bude napredovao, jačaće konkurencija. Lokalnim preduzećima je

potrebna pomoć radi usklađivanja poslovanja sa evropskim standardima, povećanje

efikasnosti u proizvodnji i razvoj novih i inovativnih proizvoda koji će im omogućiti jačanje

pozicije na tržištu i povećanje izvoza.

Konsultantskse usluge

Sektor konsultantskih usluga u Srbiji suočava se sa umerenim tranzicionim izazovima.

Ppostoje ekspertiza u velikom broju konsultantskih oblasti, ali su ovakve usluge nedostupne u

ruralnim sredinama i manjim gradovima. Većina konsultanata nudi više vrsta usluga. Većina

je kvalifikovana za oblasti planiranja razvoja i analize tržišta. Postoji nedostatak finansijskih

konsultanata, kao i stručnjaka za energetsku efikasnost i obnovljive izvore energije.

Generalno, kvalitet usluga je zadovoljavajuć, međutim, preostaje da se usvoji pristup koji je

fokusiran na klijenta i da se poboljša marketing.

Privreda je svesna prednosti eksternog savetovanja i postoji potražnja za konsultantskim

uslugama. Poseban izazov za srpske konsultantske firme, predstavlja potreba da se zadovolje

potrebe klijenata van Beograda.

Konačno, ovaj sektor pokazuje određeni stepen institucionalizacije kroz Udruženje privrednih

konsultanata Srbije (UPKS) koje Poslovne savetodavne usluge podržava kroz promociju

najboljih svetskih praksi i standarda.

Podrška MMSP

Institucionalni okvir za razvoj MSP u Srbiji je napredovao ka regionalnim standardima.

Prioriteti Vlade u razvoju privatnog sektora uglavnom uključuju poboljšanje poslovne

regulative, olakšavanje pristupa finansijama i promociju izvoza. Ministarstvo ekonomije je

odgovorno za regulativu pružanja podrške MMSP, koja se realizuju preko Nacionalne

agencije za regionalni razvoj (NARR) i regionalnih razvojnih agencija. Direktna podrška

uključuje finansijsku podršku i osnovne obuke za MMSP, a odnedavno, NARR je počela sa

kvalifikacijom lokalnih konsultanata u skladu sa modelom Programa poslovnog savetovanja.

Ostale državne agencije, kao što su agencija za promociju izvoza SIEPA i Fond za

inovacionu delatnost, takođe imaju za cilj da direktno podrže razvoj privatnog sektora.

53

Poslovna zajednica je zastupljena kroz Privrednu komoru Srbije, Udruženje malih i srednjih

preduzeća i Unije poslodavaca Srbije, koji su svi veoma aktivni u dijalogu sa vlastima. Pored

toga,Udruženje poslovnih žena je posvećeno promociji ženskog preduzetništva u Srbiji.

Nastavak rada Tima za podršku malim preduzećima u Srbiji

EBRD će nastaviti da pruža podršku sektoru MMSP u Srbiji kroz direktnu podršku

preduzećima i kroz aktivnosti sistemskog razvoja tržišta putem rada Tima za podršku malim

preduzećima, čime će doprineti razvoju konkurentnog, inovativnog i održivog privatnog

sektora koji je u stanju da se nosi sa sve većim konkurentskim pritiscima koji proističu iz EU

integracija. U saradnji sa drugim donatorima i državnim organima, Tim za podršku malim

preduzećima će se posebno usredsrediti na povećanje izvoznih aktivnosti, podsticanje

inovacija i zapošljavanja u domaćem sektoru MMSP. Uglavnom će raditi sa preduzećima u

prioritetnim sektorima, kao što su poljoprivreda, informacione i komunikacione tehnologije,

farmacija, transport i prerada metala. Posebno težište će i dalje biti na olakšavanju pristupa

klijentima finansiranju Banke i lokalnih banka, a EBRD će sprovesti BAS/LEF program

poboljšanja računovodstva u preduzećima (AIP) kako pre tako i posle investiranja. Cilj

programa je da se unapredi praksa i standardi preduzeća vezani za finansijsko upravljanje.

Eventualno uključivanje EDIF SB dodatno će povećati ulogu Tima za podršku malim

preduzećima kao posrednika u finansiranju. Sveprisutni problemi, posebno rodna

ravnopravnost, ali i upravljanje zaštitom životne sredine, ruralni razvoj i preduzetništvo

mladih će i dalje predstavljati oblasti na kojima će biti angažovan Tim za podršku malim

preduzećima.

Banka će kroz Program poslovnog savetovanja MSP dodatno omogućiti pristup

konsultantskim uslugama lokalnih konsultanata kroz angažovanje na projektima. Fleksibilan

program donacija primenjivaće se kroz godišnje ažuriranje Matrice uputstava za donacije,

kako bi se odredili prioriteti i izbeglo dupliranje aktivnosti sa međunarodnim donatorima i

vladinim organizacijama. Veće donacije će se izdvajati za manja preduzeća koja se nalaze u

ekonomski manje razvijenim područjima van Beograda i Vojvodine i za projekte koji

uključuju konsultantske usluge tamo gde potražnja na tržištu još nije toliko razvijena. To

podrazumeva efikasnost resursa i upravljanje zaštitom životne sredine, ali i sofisticirane

usluge vezane za poslovanje, marketing i brendiranje, kao i inženjerska rešenja i pitanja

informacionih i komunikacionih tehnologija.

Banka će kroz Program razvoja preduzeća podržati prenos upravljačkih veština i specifičnih

znanja u industriji i radiće sa preduzećima srednje veličine koja imaju dobar potencijal za

izvoz i rast. To će im pomoći da uvedu međunarodne standarde korporativnog upravljanja i

da internacionalizuju svoje proizvode tako što će olakšati pristup preduzeća najboljoj

međunarodnoj praksi, što će pomoći u razvoju plasmana i marketing strategija i

uspostavljanju veza sa tržištem EU.

Rad Tima za pružanje pomoći malim preduzećima biće dopunjen obukama i ostalim

aktivnostima uskladjenim potrebama grupa kompanija, konsultanata i lokalne podrške MSP u

cilju maksimalnog učinka ovog programa na tranziciju u Srbiji. Tim za pružanje pomoći

malim preduzećima će imati za cilj da promoviše najbolje međunarodne prakse u prioritetnim

sektorima kroz promovisanje primera uspešnih poduhvata i kroz obuke. Program poslovnog

savetovanja će se takođe koncentrisati na razvoj održivog i komercijalno isplativog tržišta

poslovnih savetodavnih usluga. Aktivnosti će obuhvatiti:

54

(i) promovisanje poslovnih savetodavnih usluga, posebno u slabije razvijenim

područjima, kao i podsticanje tražnje za sofisticiranijim konsultantskim

uslugama;

(ii) proširivanje konsultantskih kapaciteta usredsređenih na obuke u prodaji i

marketingu, upravljanju projektima, poslovnu dijagnostiku i osnovne

konsultantske veštine, kao i efikasno korišćenje resursa, i

(iii) MMSP obuke, koje će se uglavnom baviti rešavanjem opšteprisutnih problema

kao što su nedostatak podrške ženama u biznisu, efikasnosti pri korišćenju

resursa i upravljanja životnom sredinom, informacione i komunikacione

tehnologije, inovacija i finansijskog menadžmenta.

Osim toga, Poslovne savetodavne usluge će dalje saradjivati sa relevantnim

lokalnim institucijama na jačanju institucionalne podrške kako bi se

dugoročno pružila održiva pomoć ovom sektoru.

55

ANEKS 5. - TEHNIČKA SARADNJA

OBEZBEĐENA SREDSTVA ZA TEHNIČKU POMOĆ OD STRANE DONATORA

POSREDSTVOM EBRD-A, 2007-2013 (januar-jun)

Donator Obezbeđena sredstva za

tehničku pomoć (u evrima)

Austrija 724.599

Kanada 268.492

Srednjeevropska inicijativa (Central European

Initiative) 350.000

Češka Republika 350.000

Specijalni fond akcionara EBRD-a (EBRD

Shareholder Special Fund) 4.090.929

EU 5.724.423

Zajednički evropski fond za zapadni Balkan

(European Western Balkans Joint Fund) 2.700.000

Francuska 402.020

Nemačka 250.000

Grčka 41.100

Irska 52.000

Italija 731.706

Luksemburg 86.329

Holandija 1.938.537

Portugalija 450.000

Španija 244.500

Švedska 1.458.734

Taipei Kina 102.500

Fond za zapadni Balkan (Western Balkans

Fund) 2.757.059

Ukupan iznos 22.722.928

56

OBEZBEĐENA SREDSTVA ZA TEHNIČKU POMOĆ PO SEKTORIMA

POSREDSTVOM EBRD-A, 2007-2013 (januar-jun)

Sektor/Tim Obezbeđena sredstva za

tehničku pomoć (u

evrima)

Razvoj malih i srednjih

preduzeća *

SBS 8.809.522

Poljoprivreda 344.047

Pomoć preduzećima 35.580

Glavni Ekonomista Glavni Ekonomista 4.650

E2C2 E2C2 250.000

Životna sredina Životna sredina 540.912

Finansijske institucije Finansijske institucije 1.543.386

LTT LTT 777.839

Infrastruktura MEI 10.416.992

Ukupan iznos 22.722.928

Napomena: vrednost obezbeđenih sredstava bazira se na podacima uzetih na kraju godine ili perioda

za svaku godinu.

* Ova kategorija obuhvata direktnu pomoć malim i srednjim preduzećima i indirektnu pomoć kroz

regulatorni dijalog između EBRD, vlasti i komercijalnih/poslovnih udruženja (npr. Investicioni

saveti).

57

ANEKS 6. - ODABRANI EKONOMSKI POKAZATELJI

Srbija

2007 2008 2009 2010 2011 2012 2013

Projekcija

Izlaz i rashodi (Procenat promena)

BDP 5.4 38 -3.5 1.0 1.6 -1.7 1.4

Privatna potrošnja 7.9 6.7 -2.8 -0.9 -1.1 -1.9 n.r.

Javna potrošnja 13.3 4.1 -1.9 0.4 1.0 1.8 n.r.

Bruto osnovnog kapitala 29.7 8.5 -22.1 -5.5 8.4 -3.4 n.r.

Izvoz robe i usluga 11.7 9.8 -8.0 15.3 3.4 4.5 n.r.

Uvoz roba i usluga 46.6 25.3 -32.5 3.3 20.0 -4.4 n.r.

Tržište rada 1 (Procenat promena

Bruto prosečni mesečni prihodi u privredi (godišnji prosek) 21.9 17.8 -3.3 7.5 n.r. n.r. n.r.

Realni rast plata u RSD 15.2 5.7 -10.3 1.5 n.r. n.r. n.r.

(U procentima radne snage)

Stopa nezaposlenosti (kraj godine) 18.1 14.7 17.4 20.0 24.4 23.1 n.r.

Cene (Procenat promena)

Potrošačke cene (godišnji prosek) 11.2 8.6 7.8 5.9 11.3 4.6 n.r.

Potrošačke cene (kraj godine) 10.2 7.0 6.6 10.4 7.9 3.3 n.r.

Fiskalni pokazatelji (U procentima BDP)

Javni budzet -1.4 -2.0 -3.7 -3.7 -4.2 -7.1 n.r.

Javni prihodi 44.0 42.8 42.2 42.5 40.6 41.7 n.r. Javni rashoci 45.3 44.8 46.0 46.4 44.9 48.7 n.r.

Javni dug 34.6 33.4 38.1 46.5 49.5 61.8 n.r.

Monetarni i fiskalni sektori (Procenat promena)

Novčana masa (M2, krajem godine) -2.3 48.0 9.6 22.0 13.7 20.5 n.r.

Krediti privatnom sektoru (krajem godine) 40.1 23.3 10.3 13.4 8.1 32 n.r.

(U procentima ukupnih kredita)

Pokazatelj problematicnih kredita n.r 11.3 15.7 16.9 19.0 18.6 n.r.

Kamatne stope i kurs (U procentima godišnje)

kamata na depozite u domaćoj valuti n.r n.r n.r. 12.0 10.8 11.9 n.r.

Kamata na depozite u evrima n.r n.r n.r. 5.3 5.1 4.6 n.r.

Kamata na kredite u domaćoj valuti n.r n.r n.r. 17.2 17.7 18.7 n.r.

Kamata na kredite u evrima n.r n.r n.r. 8.5 7.9 7.0 n.r.

Eskontna stopa 8.5 8.5 8.5 8.7 11.5 10.1 n.r. (Dinara za SAD dolara)

Devizni kurs (krajem godine) 53.7 62.9 66.7 79.3 80.9 86.2 n.r.

Devizni kurs (godišnji prosek) 58.2 55.8 67.6 78.6 73.3 87.9 n.r.

Spoljni sektor

(U procentima BDP)

Tekući račun -7.0 -10.3 -2.7 -2.5 -4.0 -4.1 n.r.

Trgovinski bilans -24.9 -26.2 -17.1 -15.5 -16.9 -18.2 n.r.

Izvoz robe 22.4 22.8 20.7 26.6 26.8 29.4 n.r. Uvoz robe 47.3 49.0 37.8 43.0 43.8 47.6 n.r.

Strane direktne investicije 6.4 5.6 4.7 3.1 5.8 0.8 n.r.

Bruto rezerve, isključujući zlato (krajem godine) 39.8 25.0 36.6 35.8 38.4 36.4 n.r.

Spoljni dug 64.6 62.3 80.3 86.3 74.1 88.1 n.r.

Javni spoljni dug 25.1 17.5 29.4 33.5 31.6 42.9 n.r.

Privatni spoljni dug 39.5 44.8 50.9 52.8 42.5 45.2 n.r.

(U mesecima uvoza roba i usluga) Bruto rezerve, izuzimajući zlato (krajem godine) 5.5 7.3 8.7 7.2 8.4 7.1 n.r.

Memorandumske stavke (Denominacija kako je prikazano)

Stanovništvo (krajem godine, u milionima) 7.559 7.528 7528 7.469 n.r. n.r. n.r.

BDP (u milijardama dinara) 2.277 2.661 2.720 2.882 3.209 3.386 n.r.

BDP po glavi stanovnika (u SAD dolarima) 5.304.4 6.485.4 5.497.2 5.030.1 6.030.4 5.309.4 n.r.

Strane direktne investicije (u milionima SAD dolara) 3.460.4 2.959.3 1.963.5 1.321.2 2.713.1 352.6 n.r.

Spoljni dug – rezerve (u SAD dolarima) 24.952.2 28.492.6 17.030.1 13.371.6 16.788.1 19.527 6 n.r.

Spoljni dug/izvoz robe i usluga (u procentima) 211.3 199.3 273.7 238.7 203,2 2215 n.r.

Novčana masa (M2 krajem godine, u procentima BDP) 26.2 33.2 35.6 41.0 41.8 47.7 n.r.

n.r. = nije raspoloživo

58

ANEKS 7. - RODNA RAVNOPRAVNOST

Socijalni razvoj

Prema Indeksu socijalne razvijenosti (HDI) za 2012. godinu, tj. kompozitnog indeksa

pokazatelja zdravlja, obrazovanja i životnog standarda, Srbija je rangirana na 64. mestu od

ukupno 187 zemalja, malo iznad proseka u regionu jugoistočne Evrope.

Tržište rada

Postojeći podaci za 2012. godinu pokazuju značajne razlike između polova na tržištu rada u

Republici Srbiji, na kom žene imaju znatno veću stopu neaktivnosti i nezaposlenosti. Prema

Republičkom zavodu za statistiku Srbije, čak 62% žena, u poređenju sa 43% muškaraca, niti

je bilo zaposleno, niti je tražilo posao u 2012. godini. Samo je 28,7% žena bilo zaposleno u

Srbiji u 2012. godini, što je za skoro 14% manje nego muškaraca, čija je stopa zaposlenosti

iznosila 42,8%26. Posmatrano po sektorima, žene se uglavnom bave tradicionalno ženskim

zanimanjima, pri čemu su brojnije od muškaraca u uslužnim sektorima i javnoj službi. Za

razliku od toga, muškarci se zapošljavaju uglavnom u rudarstvu, proizvodnji, građevinarstvu i

transportu. Podaci UNECE ukazali su nisku razliku u zaradama izmedju polova od 4% u

2007. godini, što je znatno ispod proseka u EU koji iznosi 16,4%27.

Obrazovanje

Ne postoji značajna razlika između polova u obrazovanju, pri čemu žene u nešto većem

procentu pohađaju visoko obrazovanje od dečaka. U 2010. godini, 48% učenika osnovnih

škola bile su devojčice, a 52% dečaci, dok su 50% maturanata srednjih škola bile devojke28.

Prema podacima UNECE, u 2011. godini 55,6% visokoškolskih studenata bile su žene, a

44,4% muškarci. Žene su se uglavnom odlučivale za tradicionalno ženske oblasti kao što su

obrazovni i umetnički fakulteti, društvene nauke, ekonomija, pravo i zdravstvo29.

Preduzetništvo i pristup finansiranju

Stopa ženskog preduzetništva je niža od stope za muškarce u Srbiji. Prema državnim

statističkim podacima 16% žena je samozaposleno u poređenju sa 31% muškaraca. Pregled

poslovnog okruženja i učinka preduzeća (BEEPS) za 2009. godinu pokazuje da je 29% od

388 anketiranih preduzeća imalo žene u svojoj vlasničkoj strukturi u odnosu na 36% u

istočnoj Evropi i regionu centralne Azije. 16% preduzeća imalo je žene za menadžere, što je

neznatno ispod proseka u istočnoj Evropi i centralnoj Aziji (gde iznosi 19%). Prema istom

istraživanju u Srbiji, kreditni zahtevi preduzeća koja se nalaze u vlasništvu žena imaju za 7%

veću verovatnoću da budu odbijeni od preduzeća u vlasništvu muškaraca (22,4% za

preduzeća u ženskom vlasništvu, u odnosu na 15,3% za preduzeća u muškom vlasništvu).

26

Pregled radne snage 2012, Republički statistički zavod Srbije.

http://webrzs.stat.gov.rs/WebSite/repository/documents/00/00/96/02/SB_564_ARS_2012+sajt.pdf 27

UNECE, 2007, http://www.unece.org/fileadmin/DAM/stats/profiles2011/Serbia.pdf 28

Republički statistički zavod Srbije, Muškarci i žene u Republici Srbiji, 2011,

http://www.gendernet.rs/files/RR_u_brojkama/WomenAndMen.pdf 29

UNECE, 2007, http://www.unece.org/fileadmin/DAM/stats/profiles2011/Serbia.pdf