ORE BALAEVI:TRI POSLERATNA DRUGAPoglavlje 1U aprilu je bilo sedam godina kako ljakam na pumpi...To vam je ona mala pumpa na izlasku iz grada, sa desne strane, ako idete starim putem za Beograd.Odavde, naravno...Ako idete starim putem za Beograd iz nekog drugog mesta, onda je pomalo komplikovano da objanjavam.Nije to od presudnog znacaja...Pumpa, uglavnom, radi non-stop, a ja uglavnom radim u trecoj, od 22 do 06, na licni zahtev. Vie volim tako.Nigde nikog...Ponekad, dodue, samoupravljaci provale da ce poskupeti benc, pa otegnu kolonu kao futoki svatovi. Kad se tako zakuva, zujim kao mali Japanac.Inace, laka nirvana. Kao na granicnom prelazu u prijateljsku Albaniju. Van sezone...Govorili su mi da se cuvam pijanih budala.Cuvao sam se treznih budala, za svaki slucaj.I? Da li je dosadno?O da, dosadno je, hvala na pitanju. I hvala bogu...Dosada je moj hobi...Neki tipovi rade kao dubleri za opasne scene u porno filmovima pa im dosadi, a da nece na benzinskoj pumpi, na sporednom putu, u, recimo, dva i petnaest nocu...Snalazim se. Izmislili su milion nacina da vreme prode, a ni jedan jedini da se zaustavi.to se mene tice, vie i ne moraju da rade na tome. Ovo ba nisu neka vremena za zaustavljanje.Sloim poneki pasijans, najcece onaj od devet prema jednoj karti, crveno na crno, ne znam kako se zove...Otvorilo mi se vec vie puta, i mada svaki put uredno neto poelim, elje mi se ba i ne ispunjavaju. Negde je zapelo...Moda se ispunjavaju nekom drugom? Ne bi bilo prvi put...Nema veze, ne ljutim se. Dobre su to elje, teta bi bilo da samo tako propadnu.Svrate cesto potari, ovi to voze na aerodrom, sabiju politru brendija, ili hladnu pivcugu, i ostave mi sutranje novine.Sutranje, nego ta. Uvek sam iao ispred svog vremena...Zavirim da li ima nekog od naih medu smenjenima ili rehabilitovanima toga dana, proverim malo politiku i sport, tek da vidim da li je Savez jo na prvoj, a podsavez na poslednjoj strani, i, jasno, reim ukrtene...Banja u Belgiji, prevlaka na Malaki i Ita Rina...Glumica koja je tek u krialjkama odigrala ulogu svog ivota.Ali, da ne foliram, najvie sluam radio...U nocnom programu sve ga cece ugnjece sa nekim gostima, ali bude i muzike.Urednici su, vie-manje, sa gerontolokog, pa se provuce i neka moja stara pesma.Nikad nisam voleo da ih cujem na radiju...Nikad? Nikad nekad...Sad se sav razneim, kao uciteljica u penziji.Da, da, pesme jo uvek pamte, a mene jo uvek zaboravljaju... Muterije se prave blesave. Poneko me i prepozna, ali me definitivno niko vie ne tretira.U prvo vreme igrao sam se Grete Garbo, nabijao kapu i tamne cvikose, ali to je istorija.Sad me mnogi ne bi identifikovali ni kad bih tocio naftu sa gitarom oko vrata, a pritisak u gumama merio beicnim mikrofonom...Tip sa belim golfom me je naalost identifikovao...Pojavio se sabajle, malo posle pola trice, sa dva buna koja su se kikotala na zadnjem seditu, i gestom petrolejskog magnata turio mi kljuc kroz prozor. Klasicna kombinacija. Zidni sat na ruci, pecatni prsten, i nokti koji su ili na servis mnogo rede nego patoloki negovan automobil.- Koliko stane, i, proveri gume, decko...Gume su bile, kao i njihov vlasnik, sasvim niskog profila, i pipajuci oko njih, imao sam dovoljno vremena da se pripremim za ono to sam slutio da sledi.Sa zadnjeg sedita ponovo se culo kokodakanje, to je znacilo da onaj eret priprema neke ale i poskocice na moj racun. Ali zanemario je podatak da imam puno utakmica u nogama...On je prvi put sreo nekog kao ja, a ja sam, naprotiv, vec imao posla sa osrednjim krdom njemu slicnih majmuna.Tu sam bio u lakoj prednosti...Zato sam oprezno zaokruio cifru, da mu slucajno ne bih dao priliku da mi uvali sitni baki.- Trideset miliona...Imao je veliki novcanik, model "ef sale 1958.", a u njemu gomilu cekova i posetnica, i napadno zadenutu novcanicu od petsto maraka.- Jesi li mi dunuo, "zvezdo"? Mislim u gume...I Clint Eastwood bi mi pozavideo na faci. Ni jedan nerv na doticnoj se nije pomerio. - Gume su u redu. Ti si malo preduvan, ali gume su sasvim OK.Minut cutanja...Onda je teatralno izvukao onu ljubicastu staru dvohiljadarku, gde ju je samo iskopao, dubre jedno...- o, da se mi to ne durimo to nismo dobili napojnicu? Pa evo, popi neto na moj racun, decko...Pustio je novcanicu i ona je pala u masnu baricu pored automobila. enske su se opet zacerekale...Polako sam se sagao, digao dvadesetodinarku, i jo sporije mu je zatakao za brisac.- Neka hvala. Pametnije ce ti biti da konacno kupi ampon. Inace cu morati da ti menjam ulje u kosi kad dode sledeci put...Okrenuo sam mu leda i poao ka zgradi, diskretno proverivi da li je na svom mestu kljuc za tockove, koji sam posle ponoci uvek nosio u depu sa strane, na nogavici, zadenutog kao hemijsku olovku.Dao sam mu pet sekundi, ali vec posle trece morao sam da se okrenem na zvuk zalupljenih vrata, ne naglo, ali dovoljno brzo da zaustavim Naduvenka u koraku, prebacivi polugu iz ruke u ruku.Tabla.Tek tada je dobio svoj pravi izraz, glupi izraz prozvanog daka koji je zaboravio da nauci pesmicu.- He... Ti ne zna za zajebanciju zemljak...Zemljak? Taj penal ne bih propustio nizata na svetu...- Ti si zemljak, prika. Ima maksimum zemlje samo pod noktima... Ajde sad, tutanj, ibaj da te ne vidim... Naduvenko...Cinilo se da je sportski podneo poraz, ali dok sam gledao kako odlazi ka automobilu, reio sam da jo malo sacuvam i poslednji adut.Onaj drugi kljuc...Da, kljuc za tockove sam vratio u dep, ali jo mi je u ruci bio kljuc od rezervoara, sasvim slucajno i od kontakt-brave, koji mi je dripac uvalio na pocetku filma.Tacno. Pacer je prevideo potez. Ucinilo mu se da je dovoljno daleko.- E moj frajeru! I tvoje je prolo!Prilazio sam automobilu uivajuci u frci u kojoj se naao traeci i pipajuci oko volana.Onda je ukapirao...Nalaktio se kroz otvoren prozor i pogledom koker panijela pratio patike koje su dolazile.Sacekao sam da podigne okice.- Nema ta. Moje je prolo. A tvoje, vidi, nikad nije ni bilo...Zavirio sam u kola, po prvi put... Jedna od devojaka, tipicna dobro uhranjena Backulja, sa izvucenim pramenovima, prestala je da die, a druga se nacas pomolila iz senke, i uputila mi cudan, gotovo prijateljski polupogled.Zadenuo sam klipeti kljuc u dep sakoa.- Probaj s ovim. Moda ce lake upaliti... Decko...Zaderao je po anlaseru, odvezao do ukljucenja na put, a onda se proturio kroz prozor do pojasa- Jebacu ti majku, kad tad, pederuuuuuuuuuuu!Ne verujem...Svaka kola se placa, a narocito vecernja. U vioj ivotnoj, koju sam apsolvirao, kolarina je ponekad bivala astronomska.I, to je najgore, jo uvek ne znam da li je vredelo...U toj uvrnutoj instituciji samo se padalo i padalo, sa retkim prilikama za izlazak na popravni ispit, i sve se vrtelo oko nekih pouka. Naravoucenije u vezi "Tipova Koji Nam Jebu Majku Kad-Tad", nisam, na alost, precizno zapamtio, ali sam kasnije, u praksi, utvrdio da to nikad nisu neki koji to pompezno najavljuju. O no. Izricito ne kroz prozor auta, sa bezbedne udaljenosti, deruci se kao jazavci.Gadni su oni to cute. I oni to se smekaju. Na te dukce treba obratiti panju.Neko ce verovatno prokljuviti da navedene grupacije predstavljaju osamdeset i neto procenata ukupnog stanovnitva na Zemlji, pa ce preko toga zakljuciti da sam ja pomalo paranoicna, a poprilicno asocijalna licnost, na momente.To su verovatno sasvim ozbiljni momenti, cim traju vec desetak godina.Uspomena na Dane Lavova. Uspomena zvana oiljak. Cena slave...Cena slave je konstanta, kau strucnjaci. Tu nikad nije bilo popusta. U ovoj zemlji sve vrednosti su pomerene i srozane, ali cak i tu se uvek morala platiti cena slave.Ne, ni ja se nisam izvukao...Zauzvrat, dobio sam plehane trofeje i novinske isecke, i jeftinu biuteriju koja je delovala kao pravi nakit, pod odredenim svetlom.Uz to, dobio sam u trajno vlasnitvo i naviku da ne verujem nikom i da izbegavam ljude u svim njihovim oblicima i stanjima.Zadnjih godina, posebno ovde na pumpi, nije mi bilo teko da to ostvarim.Ranije je bila vatra...Ne mogu da kaem da mi je neko kriv. Uao sam u to krajnje naivno, kao stoperka bez prsluceta u kamion. Bio sam ubeden da ce svi jedva docekati da podele sa mnom magiju velikih trenutaka. Aplauze i uspehe. Osporavanja i trijumf...Mislio sam da ce svi eleti da podelimo areni paket radosti koji je direktno sa neba preporuceno stigao na moju adresu.Ne. Svi su eleli da dele jedino lovu...No ser, ni estradom ne vladaju akademici.Svima koji su ponekad pogledali televizor, ili procitali "ekskluzivni" intervju u nekoj novini sa arenim slikama, jasno je da se u vecini slucajeva ne trai ni srednja strucna sprema.Dosta je bilo da kandidat nauci, i prihvati, primenjenu gramatiku, da se pomiri sa pobrkanim prvim licem jednine i mnoine, i da usvoji prisvojne oblike, oko kojih se javljaju glavni zapleti. Ja se blesavim, a ti deli, on, ona, ono deli, mi delimo, vi delite, svi dele, u boju mater...Ili lekcija "Moje i nae"...Promeri: Moje pesme - na projekat. Moje ime - naa turneja. Na veliki koncert - moj mali kiks. Na ukupni prihod - moji rashodi...Sasvim komunisticki. Pojedinacne greke i kolektivni uspesi.Svi smo tako jednaki kad treba neto da se dobije. Kad dajemo, u zagradi, kad se uzima, tu jo i ima nekih zaostalih razlikica.No, to je vec u domenu drugog, i poslednjeg, predmeta Estradne akademije:"Vesela tezgaroka matematika, za prvi i jedini razred"...Zvuci zastraujuce, ali nije takav bauk kao to izgleda...Gradivo obuhvata uglavnom oduzimanje i deljenje, a javlja se i jedna nova, specificna racunska radnja.Drpanje...Na svaki dinar zaraden od ploce, na gala-koncertu i na poslednjoj tezgi, odmah napadne jato poreza, provizija i crvenih krstova, i sirota kinta provede se otprilike kao ruicasti nudista iz Gornje Bavarske koji je poeleo da prepliva ivopisnu recicu Amazon, ba na mestu gde pirane odravaju svoju redovnu godinju skuptinu.Dobro de, neka koskica i ostane, ali najbolji komadi nestanu u mutnoj vodi...Tek, brojke su, definitivno, slubeni jezik estrade, i zato se na kraju sve ipak svodi na njeno nenadjebivo velicanstvo.Na lovu...Lovu? Fuj!Postoji verovanje u narodu da se novcem ne moe kupiti sve. Priznajem. Ali se moe kupiti jako puno toga, verujte mi...Idealisti se nece tako lako predati. Oni znaju da je strano biti bogat a nesretan...Verovatno. Ali prakticni su otkrili i goru situaciju:Siromaan, a nesretan...Ali, svi se slau u tome da lova kvari ljude.Kvari ljude, ali leci ivce, dodali su neki. I eto ti ga sad...Iz tog bi neko mogao zakljuciti da business, zvani show-business, vrvi od pokvarenih ljudi sa dobrim ivcima? Hm? Pa jes' majku mu, taj neko bi dobro zakljucio...Stvarno je tako...Ne pricam napamet. Lavina love protutnjala je kraj mene, uglavnom na dohvat ruku, ali dobar deo mi je ipak kliznuo i kroz ruke. Sasvim dovoljno da osetim tu silu.Ponekad sam spadao na dve-tri one nae stare crvene, sa konjima, a ponekad sam, bome, bio pun i trocifrenih i cetverocifrenih "vajcaraca" sa mravima i bubicama.Hej, o tome nisam razmiljao, a to je, kanda, tajni monetarni zakon: "Vrednost novcanice obrnuto je proporcionalna velicini ivotinjke na njoj". Tacno. Posle konja, ubrzo smo na jednu novcanicu utisnuli lik Najvece Zverke Naih Naroda, i onda je dinar vredeo najmanje otkada je izmiljen. Znaci u tome je tos...Morali bismo napraviti lovu sa picajzlom...Al meni ni to ne bi pomoglo. Sve bih spicio...Tako je to sa lovom. Ne moe je imati ni previe ni premalo. Nikad tako puno da je ne bi poeleo jo, i nikad tako malo da ne bi moglo biti i manje. To pouzdano znam...Da neko vri istragu o tome, otkrio bi moje otiske prstiju i na jednoj i na drugoj strani medalje.O, jedno vreme sam pravio lovu...Referent na regrutaciji pitao me je da li sam hranilac porodice.Ih, porodice...Muzikanti, producenti, recenzenti, urednici, putnici, trgovci, menaderi...Napii, burazeru, da sam hranilac stotinak porodica, minimum...Nije se nasmejao. Taj tip se poslednji put smejao kad su Rusi upali u Cehoslovacku, a mene je ladno utnuo u streljacku peadiju.No, to je vec druga prica...Prva prica je o lovi, i dovricu je konstatacijom da ima puno ljudi koji su od mene vie zaradili.Svaka cast...Ali nema ih puno koji su od mene vie potroili. Tek da se zna...Zato ne volim kad se neki nedovreni klinac, kom je tata kupio mainu za pravljenje najlon-kesa, ili drveni kiosk za hamburgeriju, odluci da me nagradi napojnicom.Neka, sinko, drugi put...Zavod za izradu novcanica izbacuje nove modele cece od "Benetona", ali ta kinta koju bih ja uzeo za baki zasad jo nije odtampana...Zadnja svetla belog "golfa" brzo su se zagubila u krivinama i u noci, ali je histericni zvuk motora jo neko vreme odavao da se adrenalin u krvi vozaca nije spustio na normalu. Znao sam kako mu je. I meni se deavalo da ispadnem budala.Uh, jo kako...Priznajem, puls mi je malo ubrzao, kao prosecan bubnjar sa natprosecnom tremom, ali to se nije moglo videti golim okom. Poznavao sam te situacije. Neki misle da sam VKV prznica, ali sam Bog i par njegovih najbliih saradnika znaju da nije tako, i da sam uvek davao sve od sebe da izbegnem mogucu frku.Ali mi ba neto nije ilo od ruke...Na kraju krajeva, i to je deo rituala. Po glavi stanovnika koji te voli, idu i dva koja te ne vole, a od te dvojice, jednom si izrazito antipatican.I ba na tog stalno nalece...Biti il' ne biti, pitanje je tad?Biti konj pa cutati, ili ne biti konj. Nego magarac. Pa odgovoriti...Dilema i ne prua neke mogucnosti, ali, kad je do nje vec dolazilo, priznajem da sam cece postupao kao drugopomenuti, kompromitovani dugouhi kopitar.Pa ta?Konj je, navodno, izraziti pozitivac, ali se bojim da na listi covekovih najboljih prijatelja zauzima vrlo dobro drugo mesto samo zato to tegli, rmbaci i doputa da ga jau.Ja sam za magarca...Gore navedeni je, dodue, okarakterisan kao tvrdoglava i nepodobna licnost, ali to se deava svakoj licnosti koja ne dopusti da prave konja od nje, i o tome vie necu pricati. Suvie cu se udaljiti od viih sisara, to jest od onog pavijana iz "golfa".kolski primer Lokalnog Zajebanta...Lokalni zajebanti su istorijska kategorija i zasluuju mnogo ozbiljniju analizu od neke koju bih ja mogao da dam, pa cu pokuati da ih samo ukratko objasnim. No, i za to moram da pozajmim termin rezervisan za jednog od glavnih junaka nae novije povesti: Brojcano nadmocniji neprijatelj...Oni ne biraju sredstva. Slue se svim i svacim. Pucaju iz svih pozicija...Ali najcece iz mraka. Iz guve. Dobro sakriveni u tami gledalita, u grotlu derbija, "istorijskog" mitinga, ili neke slicne prilike kad se ljudi usude da izdaleka vicu neto to izbliza nikad ne bi rekli.ta ja to pricam? Kao da se radi o cudnim bicima iz svemira koja su se spustila na ovu planetu.Ma, ne...Ovo JE njihova planeta. Mi drugi smo pali s Meseca...I, kao za inat, izgleda da je ba moj rodni Grad Heroj ovozemaljska prestonica Lokalnih Zajebanata.U malim mestima je banja. Tamo je odnos, uglavnom, jedan prema jedan: predsednik optine, direktor kole, upravnik doma zdravlja, pop, veterinar i Lokalni Zajebant.U gradovima se situacija drasticno menja, naravno u korist Lokalnih, a u Gradu Heroju je koncentracija doticnih kao u domacem filmu sa tematikom NOB-a. Deset na jednoga...Verovatno preterujem. U pitanju su samo neki mali kompleksi.Kompleksi moji, i kompleksi ovog grada. To je, jednostavno, obicna, lepa varo, koja se vie raduje neuspesima nego uspesima nekog svog, to je verovatno slucaj sa svim gradovima tog formata na ovom svetu.I to je sve...Kau da nikada ne moe biti prorok u svom selu, to sam uzeo u obzir. Ostaje mi da se teim da sam u Danima Lavova bio prorok i u vecim i u vanijim selima. I u boljim, sasvim izvesno...Ali, to je moj grad. I ja sam njegov...Mesto rodenja? Poslednje prebivalite?Prica se izmedu ovih rubrika odvijala u raznim scenografijama, ali uvek sam dobro znao gde su moje maticne kulise.Postoji milion gradova u koje moe odlaziti, ali samo jedan u koji moe da se vraca...Znamo se mi. Dobro se znamo...E, a ljubav prema nekom koga tako dobro zna, ne samo da odstupa od kliiranog pojma ljubavi, nego pomalo zalazi i u granicna podrucja zlobe...Ma, to su neki stari racuni. Zastareli. Jo od zvezda. Ko ce ih naplatiti sad, uveliko po povratku u trnje?Per aspera ad astra...Slutio sam da se za tu relaciju vadi povratna karta. Od samog pocetka neto mi je bilo sumnjivo. Kad se dogodilo to to se dogodilo i kad sam krenuo na dugo putovanje nazad u svakodnevicu, pokuao sam sebi, kao razumnom coveku, da objasnim da je tako moralo biti, i da sve to sigurno ima i nekih dobrih strana.Samo, jo nisam otkrio ni jednu...Nema veze, ne urim. Svata se prica po cariji o znaku horoskopa pod kojim sam roden, ali jednu stvar niko ne moe da nam ospori. Strpljenje...ta mu to ono dode? Osobina ili mana?Najgore je to sam na raspolaganju svima koji su hteli da me potkace, a nisu mogli da me dohvate dok sam bio blii nebu za onih nedostinih metar i neto, koliko je pozornica izdignuta.I na to sam navikao. Pojavi se jo poneko kao taj "golfadija", ali to nije nita. Na pocetku ih je bilo citavo cudo, pa je, eto, skoro potpuno prestalo...I da nije, nikom nita. To je valjda moj krst, i ja ga kicoki nosim, onako, malo nakrivljenog, iako cujem kako ukaju da nema potrebe, jer sam, kao, i onako odavno razapet.avo ce ga znati...Gledam neke "old-timere" iz mog vremena, i starije, i oho-ho starije...Ne daju se, jo pevaju, deru se kao da se sa duom rastaju, sve po nekim jazbinama i sindikalnim zabavama.Kako propasti, u sto lekcija...ta mu to dode "biti razapet"? Raditi nocu na benzinskoj pumpi, ili uz prase na tomboli, biti glavna atrakcija na balu poljoprivrednih tehnicara?To su samo varijacije na istu temu...Neki su uzeli preteranu dozu necega, ili nisu prilagodili brzinu uslovima vonje, ili su, jednostavno, imali tu srecu da udu u avion predodreden da se razbije o vrhove nekog brda.Samo su ti retki sretnici uspeli pronaci zlatna i carobna vrata vecite slave.Preiveli pevaci pokuavaju da ree taj problem traeci zaobilaznice i precice, i dospevaju na stranputice i u corsokake.I nikad, do sudnje tezge, ne ukapiraju da se vrte u lavirintu u cijoj je sredini zaborav...Ipak, sve tece, a u tome se narocito istice Dunav...Gledam ga cesto odavde.Sa druge strane puta su vinogradi koji se naglo sputaju do pruge, a od samih ina, pa do daljnjeg, protee se Veliki Tihi Rit, moj omiljeni pejsa i sedativ.Straan je...Jedan sam od najvernijih slualaca njegove tiine, i vec nekoliko puta mi se pred zoru ucinilo da cujem udaljene korake, frktanje konja i doaptavanje na nekom jeziku koji nisam razumeo.Naravno, niko mi nije poverovao...Legenda kae da je u ritu nestala citava vojska mocnog Sulejmana Velicanstvenog, jednom davno, preplaena avgustovskim snegom koji je pao samo tada i nikad vie...Konjica Eugena Savojskog bila je malobrojna, kako je to vec red u legendama, i umorna i nikakva...Onda je zavejalo...Hrabri Princ poveo je u juri svoje vec poraene ritere i saterao uspanicene neprijatelje u ivi pesak i zamke velike mocvare.Slucajno to znam...Od legende su ostale samo price o izgubljenoj sultanovoj riznici, praznik u crkvenom kalendaru i cudni nazivi breuljaka iznad rita. Kao Vezirac, na primer, gde je moj deda imao veliki vinograd. Klinci i gestapovci uvek dobivaju odgovore na pitanja...Vozeci se tako svakodnevno taljigama sa Deda tetom, saznao sam prvo poneto o Veziru i njegovom atoru, a onda, dan za danom, prolazeci uvek istim ulicama i gledajuci preteno u dupe konja zvanog Putko, sloio sam citavu pricu o frci iz hiljadu sedamsto i neke...Vezir je, najnormalnije, imao ator na mestu sa lepim pogledom, a taj isti pogled zadesio se na istom mestu i nekoliko vekova kasnije, kada je moj deda odlucio da tu podigne malu vinogradarsku kucicu sa verandom i okreci je na belo.Opcinjen Velikim Tihim Ritom, kao decak sam satima leao na krovu od biber-crepa presvucenog mahovinom, grickao travku zvanu "popino prase" i razmiljao o velikim danima koji ce doci.Sad, tridesetak godina kasnije, a petstotinjak metara blie gradu, na ovoj pumpi, sedim uvek u kasno leto, kad svice i pozlati kronje i trsku, klatim se na crvenoj plasticnoj stolici i razmiljam o velikim danima koji su proli.Daleko je Deda-teta. Tumara nebom sa rukama na ledima, korak mu teak, seljacki, upada u oblake do clanaka...Za njim klima Putko, stari konj, niani neku brazdu i ne govori nita. Ni na zemlji nije bio pricljiv...Odlaze dva prijatelja, idu kao da znaju gde su naumili, ostavljaju me samog u najgori cas, u praskozorje, dok se vetar sprema da zatalasa i uznemiri rit, i donese priguen zveket oruja i ukrasa na oklopima ratnika.I opet mi niko nece verovati...Mocvara se, dakle, prua daleko, moda bih cak rekao unedogled, ali se tamo, na srecu, pojavio Dunav, i tako me sprecio da upotrebim tu otrcanu figuru.Dunav se, u stvari, ne vidi, ali provereno je tamo...Necujno i sablasno proklize lepovi horizontom, otkrivajuci tok nevidljive reke, i taj ritam se savreno poklapa sa nekim mojim ritmom, dok se, neto posle pola cetiri, sunce pomalja izmedu Kacke i Koviljske crkve u daljini, a iza puta i vinograda, iza pruge, rita i Dunava i iza svega na ovom svetu...

Poglavlje 2Sledeceg dana ponovo je bila noc...Preko, nad ravnicom, Nebeski Pirotehnicar je pripremao efekte za film strave i uasa, i pas zvani andor, koji je dremao pod camcem kraj pumpe, uporno je culio ui svaki put kad bi munje osvetlile iroko nebo i makete sela pod njim.Ali nita se nije culo...Vetar je odnosio grmljavinu negde na drugu stranu, i andor i ja bismo ostali bez tona da sa radija nije dolazila odgovarajuca muzicka podloga za pomenuti prizor...Izvetaj sa Velikog Samita...Nai nesvrstani saveznici okupili su se u svojoj evropskoj filijali i ponosno pokazivali svetu svoje debele nasmejane ene, ili indisponirane, valave kamile.ta se vec kome zateklo pod atorom...To su nai prijatelji. Zemljaci, tako reci. Oni ce nas braniti ako nas napadnu Rusi ili Ameri. Joj, kad krenemo da ih gadamo bananama ili mandarinama...Ruse bismo jo i zadrali junim vocem, ali Amere...Kad neto razmislim, od Amera se na bih ni branio...Nema veze...Uglavnom, ba u trenutku kad je sevnulo triput kratko i jednom dugacko, to je moda i bio signal, usplahireni glas spikera je objavio da je jedan od lidera, inace provereni prijatelj ove zemlje, a provereni neprijatelj vecine ostalih zemalja, izrazio elju da na belom konju projae kroz nau prestonicu i tako stigne do kongresne dvorane.Na belom konju?O, to se kod nas nosilo jo u sezoni 1944/45, ali su momci koji su na belim konjima prvi ujahivali u gradove - prvi i odjahivali, sticajem raznih okolnosti...Cista dijalektika...Jahaci odlaze, a konji ostaju u istoriji...** *Ja sam vesti odsluao disciplinovano i do kraja, ali andor nije imao sluha za taj vani trenutak. Borio se sa snom, trzajuci se u strahu da ce neko maznuti veliku belu kost koju sam mu malopre doneo, smrtno se zamerivi jednoj gospodi zbog toga...O ne, svata se prica o nama, ali gospode jo nisu spale na kosti. U pitanju je bio mali, rutinski nesporazum.

Gospoda se prva nemerila na tu kost, ali ja sam bio prvi na redu. Gospodi je ta kost bila potrebna za nedeljnu supu a meni za subotnji poklon prijatelju. I gotovo...Priznajem da je bilo pomalo nevaspitano sa moje strane to nisam pristao na deobu, pola-pola, ali setio sam se da je andor jedan od retkih likova koji mau repom kad me ugledaju, i bio sam nepokolebljiv. Mali nosati uti pas, koji je pre dve godine smrznut dolutao do pumpe, najverovatnije nije kriv za situaciju u zemlji, i nisam imao obraza da mu donesem pola koske u subotu uvece, kad je navikao da dobija uobicajeni "Something Special". Mislim da nisam pogreio. Minut moje nepristojnosti na javnom mestu ne moe bitno naruiti miljenje o javnim mestima, ali ocigledno moe doneti mnogo radosti jednom kuckinom sinu.Isti je, u meduvremenu, izgleda konacno digao ape od pokuaja da ulovi neki odjek grmljavine. Zagrlivi belu, cistu kost iz crtanog filma, dremao je mirno, sanjajuci kraljevske pudlice i malene psece andele...Poznato je da idile kratko traju. I pomenuta se, na alost, mogla izmeriti minutama.Grmljavina je ipak stigla na pumpu. Primenjena instant-grmljavina, spakovana pod haubu "eskorta" iz osamdeset i prve.Iz, cini mi se, novembra osamdeset i prve...Pedeset i pet konja. Hiljadu dvesto osamdeset i devet kubika. Boja? "Strato silver", oznaka S-9, za to zadovoljstvo doplaceno petsto D-maraka. Potronja? Od osam do jedanaest. Dvanaest, ako ga ba cepne...Udaren prednji levi blatobran. I ispeglan. Vrlo dobro ispeglan...Levi far okrznut. O ne, zamenjen. Napokon, vreme je bilo...Poznajem automobile? Nije to nita...Radio? Da, "blaupunkt". 2x30 vati, "auto-reverse"...Upaljac? Ima. Ali je do sada vec, verovatno, zaglavljen. Gume? Uh, celave...To vie nisu one koje pamtim...Da, pomalo poznajem automobile. Ali ovaj automobil posebno...Poznavao sam i nekog ko ga inace vozi, ali Taj Neko sad sigurno nije u kolima. Ni Spielberg ne bi svojim trikovima uspeo da skrene inkriminisani auto sa puta, da je Taj Neko u autu, dok je Ovaj Neko na pumpi...Motor je pao u komu...andor je duduk za mehaniku, ali i njemu je bilo jasno da se neto deava. Nakrivio je glavu gledajuci limuzinski kr koji bi u nekoj drugoj zemlji odavno bio ispresovan za herbarijum.Ne gaseci motor, vozac je otvorio vrata i pomolio svoju poprilicnu glavu.Doktor...Sa zadovoljstvom sam primetio da mu se prostor izmedu gornjeg okvira naocara i pedantne frizurice upadljivo povecao.Ali, ta mu je?Sigurno je jako rasejan, ili ima blindirana jaja kad se usuduje da dode na moju pumpu.I, ne samo da dode, nego i da izade iz kola...I, ne samo da dode i izade iz kola, nego jo i da mi mahne rukom.- Dobro vece...Dobro vece: Pa i nije bilo tako loe dok se nisu pojavile te spojene pepeljare na tvom nosu...Ipak, klimnuo sam glavom, ali onima koji me znaju jasno je da je to moglo svata da znaci...Uhvatio sam pitolj za tocenje goriva, ali Doktor je poskocio kao da je to pravi pitolj i poceo uurbano da odmahuje svojom belom vampirskom rucicom.- A, ne, ne treba mi gorivo. Samo bih malo pod svetlom pogledao motor, ako vam ne smetam...Ako mi ne smeta? Idi, molim te...Pa kome bi smetao odvratni, ljigavi pu golac koji naskace na vojnicke devojke? Ba se radujem to te vidim...Otvori motor fino, tu na otvorenom, nadam se da su ti cvikusi od onog materijala od kojeg prave gromobrane?Ma, ako se i otkaci neki od ovih dalekih gromova, ja cu vec pokupiti pepeo u pikslu i javiti tvojima da te ne cekaju na veceru...Izvukao sam iroki "bekhend" desnom rukom.- Samo izvolite...Sledecih par minuta prolo je po mom ukusu... Uivao sam posmatrajuci ga kako pokuava da otvori haubu a da ne isprlja ruke, i tako ude u "Ginisovu knjigu rekorda" kao prvi kome je to uspelo.Ih, zamalo...Prljava hauba i ciste, epave rucice uvek obecavaju dobar provod, a ako su u kombinaciji i bele pantalone, kakve je Doktor slucajno imao, onda je to pravi spektakl za nekog zlobnika koji sve posmatra sa strane, mirno se klateci na lakoj batenskoj stolici.Znao sam da ce neko sve pokvariti...Tamnoplavi kombi, rucno ofarban i pretovaren lubenicama, naterao me je da ustanem. Izaao je tip obucen kao ceki turista, u kariranoj koulji, kratkim pantalonama i cipelama, i poceo da se vrti oko mene.Slutio sam da mu treba neto osim deset litara nafte, koliko mi je rekao da natocim.- Izvinite, molim vas...Da, da...Kukao je da primim maksimalan cek, a razliku vratim u keu, imao je spremljenu pricu o sinovom rodendanu ili o ocu koji je na samrti, ali mu nisam dao priliku da se razmahne.- Nema problema...Odbrojao sam mu lovu, iako to ne radim cesto. Nikako ne volim pijacare i jajare, a posebno ove zaposlene, koji imaju sto dana bolovanja godinje, stan od firme i kucu koju dovravaju, a u slobodnom vremenu organizuju mitinge na kojima zahtevaju ostavku rukovodstva i vece plate.Imao je srecu da naide ba kad castim...U odnosu na doktora, koji je konacno reio enigmu zvanu hauba, cak mi se i taj bezveznjak ucinio simpaticnim.Nagurao je pulu para u dep, kucnuo u prozor, i upitno podigao obrve u pravcu mase suprotnog pola koja se dotle nije pomerila na prednjem seditu.Tek kad mu je "Bik Koji Sedi U Kombiju" potvrdno kimnuo pundom. Bostandija je uzeo sa vrha gomile veliku lubenicu i ponosno je spustio kraj stolice.Namignuo sam. Kako i ne bih, kad sam tako dobro proao. ta bi bilo da je prevozio fasadnu opeku, boce sa plinom ili konje za klanicu. Gde bih s njima?Lubenica je bila sasvim OK..."Sam Svoj Majstor" je za to vreme gledao u motor, mada bi se po izrazu njegovog lica pre moglo pomisliti da gleda neki od filmova iz Bergmanovog najpomerenijeg perioda.Oj maino, al si tajna...Pokuao je da nade neku logicnu vezu izmedu cevi i ica haoticno ispreplitanih, ali to se potpuno razlikovalo od njegovih dotadanjih iskustava.Osetio sam S.O.S. pogled sa strane, ali sam uporno zurio u Rit, kao da je brujanje aba i ostalih zujalica koje su se ponovo javile, govorilo neto mnogo vanije od toga da je oluja prola...A prola je. Nema tu ta...Strani modri i ljubicasti oblaci vec su bili daleko nad Backom, sa neskrivenim teritorijalnim pretenzijama i prema Banatu.- BLOB...Auto se hrabro drao pred neprijateljem. Doca je jo nekoliko puta okrenuo kljuc, ali po jedno veliko BLOB, svaki put kad zavrti, bilo je sve to je uspeo da izvuce iz maine.- Izvinjavam se... Da li bih mogao da telefoniram?To pitanje nisam ocekivao, moram priznati. Bio sam siguran da ce doci na epohalnu ideju da pokua da ga upali "na guranje", i bilo mi je cak pomalo drago to necu morati da upotrebim ni jedan od izgovora koje sam smislio, jer ba i nisu na mom nivou.- Na alost, nemamo telefon.- Nemate?- Nemamo...Mislim da mi nije poverovao, ali to je bila cista istina. U stvari, nije, ali zvanicno jeste...E jebi ga, sad cu morati da ispricam citavu pricu...Moj ef se zove Golub i mislim da sam time dovoljno rekao. On je dan, ja sam noc, ne samo zbog smena u kojima radimo, nego i zbog ostale hiljadu i tri stvari u kojima se razlikujemo...Srecom, vidamo se retko, uglavnom u prolazu, kao mainovoda i skretnicar, ujutru, kad ja predajem pazar, a on se predaje svojim dopodnevnim strastima.Naime, ef ima tri roba u smeni, to mu omogucuje da do mile volje ikanira floru i faunu oko pumpe, da poliva travu, secka ivu ogradu i kupa andora mrkom i amponom za oferajbne. Sve ostalo vreme budno pazi da se neko slucajno ne uhvati za telefon.Jednom se vratio iz direkcije vidno pomeren. Dobio je od nekog dimana uti karton zbog monstruoznih telefonskih racuna.- E, boga mi, okrecem drugi list...Prvo je uveo neku knjigu u koju su se upisivali svi razgovori, a, kad je i to puklo, poceo je da zakljucava brojcanik, da bi ga, na kraju, potpuno skinuo.Tako su mogli samo da nas zovu, ali racuni se nisu smanjivali...Tada je ef odlucio da definitivno presece taj telekomunikacijski cvor, i vec izvesno vreme, svaki put kad krene sa posla, on stavi telefon u svoju veliku crnu tanu i odnese ga kuci.No, jo nije naao nacin da i onaj konektor sa zida odnese kuci...I fino, u cetrnaest nula pet, Boba Drot iz druge smene, koji, medu nama budi receno, uglavnom i pravi sve te racune, izvadi iz svoje torbe drugi telefon i ukljuci ga, a u deset uvece nastupam i ja sa svojim telefonom i ukljucujem ga po potrebi.Po potrebi, kaem...Po svojoj potrebi, a ne po Doktorovoj...O, Dr je bio u lakoj panici...Seo je na ivicnjak, bespomocno zagledan u put na kome nije bilo nikoga. Vie nisu bile vane ni pantalone, ni crni davo koji je dotle cupkao izmedu nas.- Valjda ce naici neki taksi. Nema nikog, kao za inat...O, naici ce, samo to nije. Ovde sve vrvi od taksija. Ba je jedan proao prolog februara...Ili je bio mart, slagacu te?- Zakasnicu na aerodrom. Moram da sacekam...Pogledi su nam se sreli, po prvi put...- Ovaj... Moram nekog da sacekam... Kasno je, autobusi sa aerodroma ne voze do jutra...Ne, njeno ime nije bilo izgovoreno, ali bilo je razapeto izmedu nas kao transparent preko ulice.Sad su svi znali sve...Ja sam znao po koga on to ide, naravno i on je znao po koga on to ide, a sad je znao da i ja znam po koga on to ide.Nazdravlje...Razmiljao sam o Doktoru i sebi. Ranije, narocito. Stavljao sam nas u razne situacije...Umirao je od edi kraj puta u pustinji, a ja sam mirno provozio hladnjacu sa tri hiljade gajbi mineralne vode. Interesantno, uopte ga nisam primetio...Tonuo je kao kamen nadohvat camca za spasavanje na cijem sam pramcu lekario.- Mai rukicama...Vie puta sam se vracao iz rata, kao pobednik, i odmah potpisivao nalog za streljanje Doce, poznatog kolaboracioniste i narodnog izdajnika.O, svata sam mu radio...Ali, ni u jednoj prici nije na kraju Ona ostajala sa gomilom kofera, sama u noci.Veverica...Moda je ba listala urnal, ili izvirivala u pravcu pilotske kabine, ocekujuci stjuardesu sa "duty free" kolicima, u oblacima, na desetak hiljada metara iznad ove kilave situacije.Mi smo, uglavnom, bili uveliko na zemlji. Doktor se ba poteno ukopao, a i ja sam uukao glavicu u pesak...Pokuao sam da napravim dramsku pauzu, ali se plaim da je ta pauza prekratko trajala.Kao i moja dilema, uostalom...- ta nije u redu sa motorom? Pomalo se razumem u te stvari...Dr je naglo doao sebi. Sa distance koja nam je vie odgovarala, odjednom je poleteo u klinc.- To je dobar auto... Stvarno dobar... Samo, ponekad se neto dogodi i... Meni se cini da radi na dva cilindra...Znam da je to dobar auto, nadrilekaru. Slucajno sam se jednom provozao u njemu. A to se tebi cini, to si cuo od nekog...Dva cilindra? Ti ne bi primetio da radi na dva polucilindra i irado eiru.Bolje cuti...Mislio sam to dok sam ulazio u magacin i uzimao rafciger i mala pic-kleta, i namerno nisam nita govorio. Ako je mislio da to radim zbog njega i da cemo na kraju razmeniti adrese i slati jedan drugom cestitke za "novaka", grdno se varao...Ali covek je dobio teki napad papagajitisa.- Ima tu neki modul... pulna... E, ta pulna se prekine, i onda, da ga ubije, ni makac...Modul? Pobrkao si, blento blentavi, to je kod "apola 7". A pulnu okaci za uvo da misle da si vaan cinovnik. pulnom te poplaio neki majstor, oni imaju radar za takve tukane i samo ispaljuju carobne reci: elna, flanna, deksna, buksna, a vi se hvatate za glavu koliko ce to da kota.Bolje se istakni pa kupi novi auto...Kao da me je cuo.- Tu treba samo jedan mali deo...Vie nisam mogao da izdrim.- Tu treba samo jedan mali novi auto...Opa?Trgao se...Znaci, nita od prijateljstva i menjanja duplikata znacaka i salveta...- Ko danas moe da kupi auto od plate?Pitaj tatu. On je cuda pravio sa jednom platom. Uvek ste imali auto kao vedska ambasada, nije mogao da prode neki sajam automobila a da tvoj tatica ne spiska platu na neki BMW ili ono veliko cudo sa "nianom"...O, tata je znao znanje, ali nisam ni ja lo...Pustivi ga da saceka da donesem sprej za podmazivanje, zatvorio sam karburator i polako spustio haubu.- U redu je...ta "u redu je"? Nije mu bilo jasno. Ni verglanja, ni psovanja, ni guranja...Nemoguce da je u redu...Vec sam sedeo u stolici i brisao ruke "pucvalom", kad je pobono okrenuo kljuc. Motor je savreno kresnuo, i mada je bio poprilicno ratelovan, u odnosu na zvuk koji je isputao pri dolasku na pumpu, ovo je zazvucalo kao dovrena simfonija.Izaao je i poao prema meni, i preventivno sam smislio dve-tri najodvratnije psovke na svetu, za slucaj da se uhvati za dep, ali nas je zdravstveni radnik obojicu potedeo te situacije.- Hvala veliko...Pruio mi je ruku samouvereno, kao da je on meni popravio kvar, no, iskoristivi privilegiju prljavih ruku, uvalio sam mu samo podlakticu.Brii, nesreco. Rukovati se ipak necemo...I pored toga, mahnuo je ulazeci u kola. Pokuao je da na licu sloi neto to je trebalo da asocira na osmeh, ali nije prolo...- Recite mi, molim vas, da znam, ta se pokvarilo?

cE, necu da ti kaem. Samo se zaglavio glupi automatski saug, ali nece mi se tim podatkom mangupisati kod majstora.Odmahnuo sam rukom.- Otiao je leaj na cegerlaufu...Polako je klimao glavom u stilu "kao to sam i mislio" i spustio se na sedite.Nego ta ce...Strpljivo i pedantno, cega sam se pribojavao, vezao je pojas i namestio retrovizor.O, ne odvezao se, dabogda...U tom trenutku je moda i Veverica vezivala pojas i gasila cigaretu. Cuo sam brum nekog aviona koji se unjao kroz zvezde ba nad mojom glavom, ali to bi stvarno bilo suvie...To je sigurno bio neki sasvim drugi avion...Tiina koja je nastala za nekoliko trenutaka vukla je na cisti D-moll, i, posle ko zna koliko vremena, ucinilo mi se da bih mogao da napiem pesmu.Baladu, naravno...Prema pumpi su stizala neka vozila, klinci su ili iz diska i vritali kroz prozor. Dobro da su zakasnili...Bilo bi bez veze da su me videli ba kad su mi stereo-muice uletele u oba oka istovremeno, i zamaglile ih na trenutak...Neki nikad ne nauce. Vec mi je dosadilo da dobijam bitke i gubim ratove.Putuj, Doktore, prosto ti bilo...Od mene ti nema vie pomoci, pa sve da mi sledeci put naide sa zaglavljenim pesmejkerom, a ne saugom...Majstori su napanjili metalce u kolima i sve se ljuljalo od tekog roka i puberteta. Nisu imali pojma ta se dogodilo.Svejedno...Znao sam da ce jednog dana, kad budu gledali film o tome, sve njihove simpatije biti na mojoj strani.

Poglavlje 3Tih dana je bila takva sua, da se cak i Dunavom dizala praina kad neka lada prode malo vecom brzinom.Pumpa je po danu izgledala kao amerska reklama za osveavajuca pica. Face sa tamnim "ogledalo" cvikerima i kapima znoja na celu, pas koji drema u hladovini i poneka rerna na tockovima koja doplovi po asfaltu gustom kao fil za tortu.Miholjsko leto? Ma jo gore. Sve se pomerilo...Jo ce mi do kraja zavideti to radim nocu...Boba Drot, od kog sam preuzimao smenu, inace dopisni clan tafete 4 x 100 metara, bio je spreman da startuje cim me ugleda, a njegova famozna metalik srebrna vespa uvek je cekala osedlana, za slucaj da stignem u smenu koji minut ranije.Kad ga nije bilo napolju, to je bio siguran znak da ima neki vaan razlog da me saceka. U devet od deset slucajeva u pitanju je bilo neko muvanje oko zamene.Ovo je bio deseti slucaj...Sedeo je podigavi noge na pult, sa ritualnom cigaretom u uglu usana, i listao casopis sa slikama nekog izmiljenog arhipelaga u junim morima. Izgledao je zadovoljno, kao da je upravo kupio pumpu pod vrlo povoljnim uslovima.Ma, ne, izgledao je jo zadovoljnije.Kao da je upravo prodao pumpu...0O, moj kolega iz druge smene nikad nije bio izraziti trudbenik. Vrteo je neki svoj sinemaskop od kog nije odustajao cak ni u vreme potpune dominacije crno-belog.A i zato bi?Glavnu i jedinu ulogu u tom filmu igrao je vie nego dobro.Njegov stari koji je bio pokrajinski "neko za neto" i imao milicionera pred kucom, zaposlio je sina jedinca na pumpi jo pre desetak godina, moda i vie. Po kazni...Decko je zanemario fakultet, uhvatio se loeg drutva, i, poto ni vojska nije uspela da od njega napravi coveka, Tata je nemilosrdno naslednika ibnuo u udrueni rad.Naravno, svi su mislili da ce to biti prolazno...Ali, Tata je bio prolazan...Pukao je kao feder na budilniku kad su ga samoupravljaci uzeli pod svoje, u jednom od onih velikih istorijskih trenutaka kad se ispituje poreklo imovine, kad se smene dva-tri direktora, i poneki pokrajinski sekretar napie ostavku.I Boba Drot se tako orocio na pumpi...U svakoj nesreci, kau ima srece, a Bobina sreca je bila u tome to se sve to poklopilo sa nestaicama benzina, sa bonovima, par-nepar registracijama i dugim, dugim redovima, zbog kojih su pumpai naprasno postali vaniji od profesora kibernetike i specijalista za kardiovaskularne bolesti.Bolje je umeti nego imati, kae narodna mudrost...Svaka cast...Ali Boba Drot je tipican predstavnik pojedinacne mudrosti: umeti pa imati...Biti crna porodicna ovca nikako ne znaci biti ovca u principu. Naprotiv...Ipak, nekom bi moda izgledalo cudno to mali, obicni pumpa prelistava prospekt Mauricijusa.I meni je izgledalo cudno...Znao sam da je mali, obicni pumpa vec tri puta bio na Mauricijusu...Bobby je spustio noge sa pulta, lupio nadlanicom po casopisu i odgovorio na moje nepostavljeno pitanje.- Imaju stranu vezu za Madagaskar...Patio je za tim ostrvom, kao i za Peruom, i za preostalih par mesta koja jo nije overio svojim pecatom.Naputovao se kao kofer trgovackog putnika, ali bio sam skeptik u vezi s njegovim skorim odlaskom na jug Afrike.Naime, tamo se ne ide preko Singapura...Momci eljni putovanja nekad su odlazili u mornaricu, ali Boba je pregledao Atlas sveta i zakljucio da ni najboljim brodovima jo nije uspelo da uplove u Pariz, ili se usidre pod Kineskim zidom, pa je odlucio da do tih mesta stigne drugim prevoznim sredstvom.E, poto je skupe avionske aranmane otplacivao malim televizorima, plasticnim telefonima i svilenim kimonima, odjednom su svi putevi poveli u Singapur ili Hong Kong. Toliko se muvao po tim varoima da su mu se i oci vec pomalo iskosile.- Pazi stari... Cim prodam ono malo robe to mi je ostalo, palim na Madagaskar. Isti dan...Ono malo robe? Njegova dnevna soba licila je na sasvim dobro snabdeveni "free shop".- Ma idi Bobby... Nema anse... Ti si ovisnik o vercu...Kaiprst mu je proradio kao brisac.- Ne, ne, ne... Gotovo je... Samo kokteli, zeleni, plavi, narandasti, i one "Njambe" sa belim zubima. Necu da udem u radnju...Malo je zastao, shvativi da je preterao.- U stvari, samo suveniri... Golubu cu doneti kokosov orah, da ga potseca na detinjstvo, a tebi cvikere za sunce i koljku da slua more, da je onako nasloni na uvo i da si tamo...Uvek mi je donosio sitnice sa putovanja, i ja sam se, kao i svi mi, infantilno radovao tim stvarcicama.Cinio je to pomalo zato to sam ja njemu cinio, zbog svih onih zamena sa kojima je kod mene vecito bio u minusu, pomalo zbog narudbina kojih sam ga potedivao kad su mu svi narucivali razervne delove za TV i baterije za sat, ali ipak najvie zbog prijateljstva, zbog neke slicnosti i saucesnitva koje je postojalo izmedu nas. - Cvikere za sunce? Nemam ja nita sa suncem. Donesi ti meni cvikere za mesec... Infracrvene... To mi vie treba. A koljku vec imam u kupatilu, pa mi donesi bolje jednu malu garavu sa onim perverznim pupkom, ako uspe da je prenese kroz carinu. Ako ne, nabavicemo uvoznu dozvolu...Razvukao je irok osmeh. Znao sam da zamilja glatku crnu lepoticu koju iznosi iz aviona prebacenu preko ramena, kao umotan tepih.- Nije loe, nije loe... Ali, cekaj, nju nece moci da stavi na uvo...Ne, nisam ga razocarao.- Nema brige... Na neto cu je vec staviti...Drotove oci su se skupile kao prorezi na tednoj kasici. Bio je neupotrebljiv za neke muke razgovore, sa njim se nije moglo pricati o ofsajd pozicijama ili tukama koje su otpale sa udice, ali su zato curice bile njegova omiljena tema.- Matori pokvarenjak... A ja sam mislio da si rasista... Malu garavu... Nego, to sam i ostao da ti kaem. Traila te jedna devojka, malopre...Trailo je mene vie devojaka, ali to je "malopre" samo u odnosu na krstake ratove, samim tim, te devojke odavno nisu devojke, to samo potvrduje da je u pitanju potpuni nesporazum.- Ne verujem... Zato bi me traila?Bobby nije bio zadovoljan mojom reakcijom. Znaci, jo jednom sam dobro odglumio ravnodunost.- E sad... Otkud ja to znam... Mislim, neki intervju...Misli? E, ako je intervju, onda je ta cura sigurno iz zavoda za zatitu spomenika. Ja sam svoje pesme otpevao, svoje autograme podelio...Nita nije ostalo...Kalendari za koje sam se slikao ne vae vie ni u najzaostalijim krajevima nae zemlje.Ma, price o "bivima" samo popunjavaju prostor izmedu lica sa naslovnih strana i horoskopa. ta ce kome to?Zna se koja vrsta prica pocinje sa: Bilo jednom...Ne hvala, vec izvesno vreme ne verujem u bajke...Boba nije mislio tako. Svet je bio njegova ulica, a ipak je smatrao da slika u novinama menja neto u ivotu.- ta te kota? Bla, bla, truc, i gotovo... I, moda i umuva neto, ta misli?Skoro da sam mu rekao ta mislim, ali tad su se, iako sa malom zadrkom, aktivirale moje cuvene kocnice.Njemu se to ucinilo kao nedoumica.- Pazi, riba je mracni mrak. Prevela bi copor pedera u pravu veru. Samo kad bi se malo koncentrisala...avo ce ga znati. Moda je u pitanju neka prakljaca koja je jednostavno Bobin tip. Znao sam gospojicu koju su jedni opisivali kao cicu sa dobrim dudicama, a drugi kao sisatu kravetinu.U pitanju su nijanse, jedva primetne, kao recimo ta koja odvaja macku od domaceg goveceta, pa je zato bolje da se o ukusima ne raspravlja.Mnogi su doktorirali piuci o tome, i stvarno nema smisla da se i ja uputam u tu problematiku svojim naivnim primerima.Zato sam skrenuo temu...Kad je Drot u pitanju, temu je najlake skrenuti ka devizama i crnom kursu. Jo par minuta smo davili o markama i dolarima, a onda sam ga polako otpratio do vespe.Devojke? Ah da, cuo sam za njih...Cak sam ih i video...Jesam, stvarno...Neke, dodue, u prolazu, izdaleka, kroz prozor kola ometan brisacima, ali zato neke iz neposredne blizine, iz cudnih uglova, pod dnevnim svetlom i pod vetackim osvetlenjem.Da, neke sam ba dobro zagledao...etao sam gluvoneme lutkolike kozmeticke poligone, raspravljao o sutini sa runjikavim intelektualkama u debelim puloverima, i bio na ivici homo-seksualizma, vodeci na utakmice promaene tatine sinove, curice koje su nosile muke jakne i tukle tri piva po poluvremenu.Posle su me razvukle lokalne polegue, sa kojima sam se upoznavao i opratao o istom troku, pod tuem, pred polazak...I sve je u redu...Zaboravio sam imena, brojeve telefona, madee na bezobraznim mestima, nicega se vie ne secam.Svi pravi mangupi boluju od amnezije...Pamtim samo onu paniku hemije u vazduhu, kad se Veverica pojavila na vratima kafea "Charlie", sa rukama u depovima pantalona od tvida, ogrnuta mirisom decembra i pecenog kestena koji vie ni jedan fajront nije uspeo da izjuri iz lokala.Da, nedavno sam svratio na cugu. Taj kafe jo uvek tako mirie...Te veceri na pumpi, sve do 23:47, bio sam spreman da se opkladim da se to dogada samo jednom u ivotu.U 23:48 izgubio bih opkladu, jer se dogodilo drugi put...Da se razumemo, nije mi osamnaest godina. tavie, devojcice i decaci iz mog razreda vec su proslavili i petnaestogodinjicu punoletstva. Slava im...Odavno ne startujem na prvu loptu. Palim se na dugogoreci fitilj. Mata me je upropastila...Uvek sam uz likove smiljao karaktere, boju glasa, male navike i omiljene pisce, i nikad se to nije poklopilo sa njihovim pravim osobinama.Uvek sam ljude zamiljao boljim nego to jesu, i tako sam nekako i proao...Zato nisam naseo na siluetu koja je izala iz automobila zaustavljenog na kraju pumpe, kod aparata za promenu ulja.Vozac nije ugasio svetla i farovi su kroz tananu letnju haljinu projektovali duge, vitke noge...Hej, svetska silueta. Nije joj mesto tu...Sigurno je ispala, slucajno, iz nekog magazina, i samo je svratila da pita kojim se putem moe najbre vratiti u svoju reklamu za parfem.Iz prakse mi je bilo poznato da takve siluete uvek imaju olakavajucu okolnost. Stakleno oko, karijes dvojku ili nosinger kao kljuc od ludnice.Na udaljenosti do koje se primakla jo nisam uspeo da uocim ni jedan od navedenih detalja, ali nije me to zbunjivalo.Zbunjivalo me je to to uopte nije izgledalo kao neko ko dolazi negde. Ne. To je izgledalo kao Neko Ko Dolazi Meni. Kao neko ko mi opet dolazi...Prila je sasvim blizu. Sad sam vec bio sasvim siguran da se radi o "skrivenoj kameri".Bila je lepa kao san umornog andela...Gde je zamka? Ah, da, ostao je jo sopran. Znao sam da ce sve upropastiti kad zapiti kao cajnik.- Dobro vece...Alt?Setio sam se jednog plavog i dubokog mesta u moru koje sam video visoko sa magistrale, u prolazu, i vie nikad nisam uspeo da ga nadem.Otkud mi je to palo na pamet?- Dobro vece...Pokuao sam da ne izgledam kao valavi mesni valeri koji se iskeze kad vide neto tako lepo, ali je malo verovatno da sam uspeo u tome.andor me je spasao. Izvukavi se ispod camca protegao se i glasno, prostacki zevnuo, ne stavljajuci apu na usta.Okrenula je profil na trenutak.

Kao ono u starim filmovima, kad se nekom opaljenom vraca izgubljeno pamcenje, zatitrala je slika zadnjeg sedita Naduvenkovog "golfa", i jedan pogled, kraci od slobodnog vremena leptira koji ive jedan dan.To je, znaci, ta ticica? Saputnica onog frkadije od pre neki dan?Brzo sam pogledao auto koji ju je dovezao, bio je zaklonjen senkama efovih omiljenih breza, ali poziciona svetla su bila dovoljna da pogodim o kom se modelu radi.Laknulo mi je...Pomislio sam da je to objanjenje za sav taj elektricitet.Protumacila je da je taj uzdah upucen Naduvenku.- Miku je neprijatno zbog onog, pre neki dan. Zato su stali malo dalje...Ne vredi. Napetost nije nestajala...Dok sam gledao kako dolazi, neko mi je neprimetno zatakao zapaljenu ipku dinamita za uvo, i ta stvar je jo itala tamo, preteci da eksplodira, svakog casa...Na srecu, ivci su mi jo uvek kao uad za lepanje pokvarenih nosaca aviona.- Nema problema. to se mene tice neka dode... Samo, ako je vec eleo da sklopi primirje, bolje da je uzeo belu "zastavu" nego beli "golf"...Osmehom je registrovala tu malu igru reci, i tako prola jo jedan test na ispitu savrenosti.Onda se uozbiljila...- Ali... Ja nisam tu zbog toga. Zar vam kolega nije rekao? elela bih da piem neto o vama, pa sam svratila da se dogovorimo. Oni bi posle doli po mene... Ako ne smeta?Ako ne smeta? Boba Drot je bio u pravu. Ona ne bi smetala ni tek vencanim pederima na medenom mesecu...- Ne smeta, naravno...Postojala je opasnost da njeno grubo prisustvo narui harmoniju tog plemenitog mesta, da poremeti sklad naslaganih limenki motornog ulja i boca destilovane vode, ali sam ipak odlucio da rizikujem i dozvolim joj da ostane malo.Mahnula je rukom...Naduvenko je, izgleda, motrio kao lovni terijer, jer je istog casa dao gas i zbrisao u noc. Poeleo sam mu da ga iza okuke pokupe na vojnu vebu i da se tek za dve-tri nedelje vrati po devojku cije ime jo nisam znao.- Ja sam Mila...Nego ta si. Ali, nismo se ovde okupili da se hvalimo.- Slaem se...Verovatno su je svi davili na taj fazon. Kao da se ljutnula, ali sasvim damski. Malo, malcicko.- Svi me tako zovu. Ime mi je staro, dugo i runo...To svi kau. Znate li ikoga ko je zadovoljan svojim imenom?Videla je da ne odustajem. Osmehnula se u znak predaje.- Emilija...Emilija? Stvarno su mogli to davanje imena da shvate malo ozbiljnije. Ko su ti ljudi koji su mogli jednu malu bebu nazvati Emilija. Emi...Lija...Moj nepogreivi instikt za nadimke odmah se uklopio uz njen radoznali nosic i dugi rep od pirgave kose.Lija...No, vec je bio krajnji momenat da prestanem da blenem u nju i da i ja neto kaem.- I moje je staro i runo, ali, dobio sam ga po dedi, nema smisla da ga menjam. Ime je sve to sam nasledio od porodice...Dopadalo joj se kako se ponaam, i nije cudo. Bio sam bar deset godina mladi nego poslednjih dana.- Nemoguce... Sigurno ima jo neto...Zackiljio sam i pogledao navie kao da pokuavam da se setim.- A da, da, da... Laem... Nasledio sam i visok krvni pritisak...Slatko se nasmejala, pa sam se nasmejao i ja, ali moj osmeh je malo gorcio. To to sam rekao bilo je kriticno blizu istine.- Mene zovu Dokej...Izvadila je neto iz tane i pruila ruku kao da mi poklanja tu stvar.- Zato Vas zovu Dokej?Kasetofon? Mali "reporterac" kojih sam se nagledao...Zatvorio sam oci i postrojio novinare uza zid, kao osumnjicene u policijskoj stanici.I sve sam ih identifikovao...Pokvarila je caroliju...Mala nocna znatielja diskretno me podsetila da njoj nisam potreban ja, nego prica. I to ne cak ni prica o meni, nego samo i jedino prica...Nekoliko trenutaka nisam pazio na lice i na njemu se sigurno desila neka promena, jer ona je to primetila.- Ne elite da pricate o tome?Da zna da elim. Voleo bih da kaem citav ivot u jednoj dugoj, duuugoj recenici. Ali samo tebi, Rido, ne glupim novinama. Necu fotografiju na kojoj tocim benc, pored neke slike iz Dana Lavova...Nek neko vaniji novim pokolenjima poslui za primer o neminovnoj prolaznosti slave...- Ne. Ne elim. Ni o tome ni o bilo cemu...Konju...Glupa, trapava, gruba, dlakava balkanska konjino. Ko si ti da zbog svoje sujete i bezvezne price uskrati staroj pumpetini najlepi osmeh koji se tu dogodio?- Ja sam kriva... Ucinilo mi se da je u redu...Pola je ka vratima i skoro sam podigao ruku da je zaustavim.Ponovo mi se ucinila kao neko moj, kao neko kome ne smem dozvoliti da ode.Dola je do vrata, naslonila se na okvir sasvim mirno, ali se nije okrenula.- Rekli su mi da vie nikad niste hteli da pricate o tome, i zato sam prvo i dola da se dogovorimo, ali... Malo sam se zaboravila, izvinjavam se...Preterao sam...Dolazili su novinari i pre, sad vec dugo nisu, ali njih sam uvek nekako mogao da prepoznam i da ih docekam na gotovs, kao je suvo lice poneto vetrom.Ona me je prevarila. Nije htela, i nije znala, ali uspela je da me zatekne bez obrambene maske, i uplaila se kad sam je na brzinu stavio. Da je bila na mom mestu, sigurno bi me razumela.Ali, svako je uvek samo na svom mestu...Tako sam i ja bio na svom, na korak iza nje.Poeleo sam da joj dodirnem rame prstima, da kaem neto to bi me opravdalo, ali ostao sam sto kilometara dalje i izvalio glupu sindikalnu ispriku.- Ne, ja se Vama izvinjavam...Ni na to se nije okrenula.Odmahnula je rukom to je moglo da znaci: U redu je...Ali najverovatnije je znacilo: Idi s milim bogom...- Da li bi mogli da mi pozovete taksi?Ne bih. Kad nisam odao telefonsku tajnu zbog klempavog Doktora, kog sam eleo da to pre maknem s ociju, necu ni tebi pomoci da ode, mala uvredena lisice...Napravila je jo jedan korak i zastala na pragu. Onaj pokvarenjak od vetra jedva je docekao da joj se zavuce pod iroku staromodnu haljinu.Verovatno greim. Haljina je sigurno bila modernija nego to je to mogao i da pretpostavi deurni pumpa...Staromodna, u najlepem mogucem smislu, bila je ta lepa slika.Devojka sa vihorom pod haljinom, od nepoznatog autora...Spustila se u "moju" stolicu, i gledala negde kroz mrak. Znao sam da svakog casa moe naici neko ko ce je zauvek odvesti.Priao sam i seo na visoki prag, malo iza nje. Tako sam mogao neprimetno da zavirim ta se dogada na levoj polovini njenog zamiljenog lica.O, samo to ne...Prkoseci zakonu gravitacije, u njenom oku je blistala malena suza, a onda se ipak otkinula i nestala putujuci kraj nosica.Znam, more je potopilo Atlantidu, i, krckajuci stene kao lenike, iaralo lokalnu planetu. Brzaci lome turbine, a mutne velike reke nakrive eir, pa potope Kinu i Indiju kao veliki ve. I nikom nita...Ali, suza je kraljica. Suza je najmocnija vodena sila.Trudeci se da to ne deluje nervozno, lupkao sam neki takt, pokuavajuci nezrelo da privucem njenu panju.Neuspeno...Na srecu, Tajni agent andor nije me isputao iz vida, pa sam se obratio njemu, a njemu sam nekako i navikao da pricam.- Nema tu nekog zapleta... Jednom sam zakasnio u kolu. Prvi put sam zakasnio u kolu... U stvari, prvi put sam uopte negde zakasnio. A padao je sneg, kao sumanut. Onda su padali veliki snegovi i nije se videla druga strana ulice... Ja je nisam video... Iao sam u prvi razred, obukli su mi sve novo, i kariranu kapu, to je bio prvi dan posle Nove godine... I bio je jedan prozor usput, bilo ih je vie, ali taj mi je odgovarao, bio je nizak, i uvek pun nekih cedulja, prodaje se med, krevetac, domace vino, i ucinilo mi se da se pojavila nova cedulja. A prozor je bio zamrznut, i ja sam duvao da ga odmrznem, i virio i zakasnio. Minut, moda, ili pet, ne znam, sigurno sam mnogo due stajao pred vratima plaeci se da udem. I, kad sam najzad uao, ucitelj je rekao, zbog one arene kape, ili zbog toga to je nisam skinuo, ne znam, rekao je: A, evo, stigao je i neki dokej... I svi su se smejali, a ja sam stajao ukopan, kao mala karirana pecurka. I nadimak je ostao zauvek... to je ta prica, nita posebno. Tako me i danas uglavnom zovu Dokej...Ne znam kad je pocela da me gleda, ali nije prestala ni kada sam podigao glavu i pogledao je pravo u oci.Oni koji su nekad uspeli da vrate osmeh na lice na kom jo ima tragova suza, znaju kako je to dobar osecaj.- Lepa prica...Nisam vie eleo da budem grub, ali sam nekako morao da nas vratim na pravi razlog naeg susreta.- Stara prica. Nove vec nisu tako lepe...Pogledala me cudno, kao da misli da sam buntovnik bez razloga, i odjednom se i meni ucinilo da sve to i nije tako vano.Preuzela je servis.- Piem za "Lunu", to je enski list, ne znam da li ste culi?Nastavio sam da miram. Nabrao sam obrve kao da pokuavam da se setim, a ne ide mi...U poverenju, nije se moglo sastaviti ni sat na TV-u a da bar jednom nije pompezno reklamirano ta "Luna" u sledecem broju, izmedu ostalog, donosi...No, izgleda da sam je prevario...- Svejedno, nije ni vano... Kad sam Vas ono videla tu, nedavno, to mi je nekako... ta ja znam... Presluala sam ponovo sve te ploce, otkrila jo neke pesme, i bilo mi je tako...ao? Prilicno nespretno je izbegavala tu rec.- Bilo mi je teko... cudno. Nisam uspela da nadem nikakvu vezu izmedu tih pesama i ovog mesta...Primetio sam da joj glas sve vie prelazi u apat i pourio sam da neto lupim. Nocas se u mom bircuzu vie nece plakati.- Ali nali ste bar oficira za vezu...Vidim li ja to izvesne nagovetaje osmeha?- Pa da. Jedino Vi i znate...Prekinuo sam je podigavi prst.- Nemojte mi vie govoriti "Vi". Stalno se okrecem da vidim ko mi se to ubacio u pozadinu.- Ali, i Vi meni govorite Vi...andor me je ponovo izvadio. Dogegao se i seo kraj njenih nogu, a da ona, okrenuta ka meni, to nije primetila.- A ne, ja to mislim u mnoini, na tebe i andora.Tek tada je spazila najvernijeg covekovog prijatelja, bar kad je ovaj covek u pitanju, i glasno se nasmejala.Sad sam vec znao da ce mi taj smeh nedostajati.- andor? O, Boe, kako si samo mogao da tako nazove psa?Opa, dve lepe stvari. Rekla je "ti", i nije ni pomislila da je neko drugi mogao da kumuje malom psu.- Ne, nisam ga ja nazvao. Tako mu pie u ispravama. andor je inace luksemburki gonic, vrlo retka vrsta...Bilo joj je jasno da je aca surovi meanac, ali joj to nije smetalo da ga pomiluje. Repati poltron se istog casa prevrnuo na leda.- alim se, naravno... ef ga je nazvao uca, ludim od invencije, pa sam hteo da ga ofarbam u crno, samo da zeznem efa, ali sam shvatio da je ipak jednostavnije da kucu drukcije nazovem i nazvao sam ga andor, sasvim slucajno. Ali sad mi sve vie i vie lici na nekog pravog andora...Pas je za to vreme samo podizao i sputao ui. Jo mu se nije dogodilo da u nekom razgovoru toliko puta pomenu njegovo ime.- I? Gde smo stali?To pitanje ju je trglo iz dobrog raspoloenja, i glas joj je ponovo dobio onaj bojaljivi prizvuk.- Na list se bavi drugim stvarima, ali je urednik u principu veoma zainteresovan, mislim zbog tiraa i svega, i spreman je da objavi feljton, vie nastavaka, i da uvede rubriku o tom vremenu, pocevi sa tobom...Cekaj, ovde neko vara. Sad se prave feljtoni o smenjenim generalima i ministarskim valerkama, a ne o bivim pevacima...- Ko je taj tvoj urednik, znam li ga moda?Kimnula je glavicom, zadovoljna razvojem situacije.- Brzak... Rekao je da vas... da TE puno pozdravim...Brzak? O, to je stvarno od srca. Dakle, prokleti alkos je jo iv...Tacno sam ga zamislio u prljavoj, vecitoj zelenoj jakni, koja bi trebalo da izgleda terenski, kako grokce u slualicu: - Mala, ti izvuci jednu rec od te budale, a ja cu objaviti feljton...Lepi pirgavi amater jo nije provalio zlocudni humor starih profesionalaca. Ona je mislila da radi neku pravu stvar.- Pa ako te interesuje, morao bi mi pokloniti desetak dana...Ne interesuje me. Ali cu ti pokloniti ta god poeli...- ta kae na noci? "Hiljadu i jedna noc - part 2". Hm? Samo, zbog toga ce morati tri godine svake noci dolaziti na pumpu...Digla je dva prsta kao klinci u koli.- Da ili ne?E, Lijo, Lijo, mali Mandrak si ti. Nisam primetio trik, ali ti si to "Da", kao zeku iz cilindra izvukla jo iz one arene dokejske kape...Ne znam kako ranije nisam primecivao da benzinska stanica na starom putu za Beograd ponekad lici na avetinjski grad...Godinama sam vodio jedan davno zavreni rat, kao oni suludi samuraji, zagubljeni po pacifickim ostrvima, koji nikad nisu priznali poraz.Da li sam ga ja to upravo priznao?Ne jo. Samo sam konstatovao da je rat zavren...Ali, neto je sumnjivo oko ishoda. Izgleda da nisam ba jako na pobednickoj strani. Nigde ni traga vatrometu...Naprotiv...Mesec i ekipa su se pritajili iza oblaka, podravajuci tiinu kojaje nastala po Emilijinom odlasku. Bice bolje da se sklonim unutra.U takvim nocima davoli sa kofama i lopatama tiho se sputaju u Veliki Tihi Rit.Oni se uvek snabdevaju tu, kad im ponestane mraka...

Poglavlje 4U tekim predratnim i okupacijskim vremenima, moj predak, poznat po nadimku teta, imao je u glavnoj ulici gvodarsku radnju na veliko i malo, o kojoj je vodio brigu.Kad su oslobodili grad, oslobodili su i mog dedu te brige.Vie nije morao da brine o radnji, kao ni o dve velike, lepe kuce koje je do tada imao.Morao je brinuti samo o tome da ne gunda preglasno kad prolazi pored njih...Nasluao sam se tih gundanja praveci mu drutvo na putu za vinograd. Bio sam klinac, ali sam vec razlikovao te reci, kojima sam mogao da zaradim smeh ako ih jednom izgovorim, i amarcinu ako ih izgovorim i drugi put.Deda mi nikad nije pricao o tome, ali raspitujuci se kod ostalih clanova porodice zato on uvek psuje na istom mestu saznao sam da su te kuce nekad bile nae, ali da smo ih dali nekim siromanim ljudima, i da to ni slucajno ne spominjem u koli.Bojim se da sam suvie sedeo kraj Deda-tete, i da je virus njegovog baksuza preao i na mene.Bio je rodeni gubitnik...Cuo sam da je bio kolar i kovac kakav se retko rada. Prica se da su cak iz Pete i Erdelja dolazili nacvrcani baroni i svinjarski trgovci, zbog cuvenih lakih "paradokih" ceza kakve je samo moj deda pravio.Ali, onda se izvesni Henry Ford pojavio u njegovom ivotu, prvi put...Tu-tuuuuuuuuuuuuuuu!Automobil nije odmah izbacio iz igre sve klasicne konje, ali je zacarao najvanije i najlovarnije muterije i vie niko nije narucivao ni kocije, ni fijakere, pa cak ni karuce...Potkovica nekom i donese srecu, ali veoma retko potkivacu ili potkovanom, pa se Bata teta prebacio na sve i svata, muvao, trgovao, zakidao i vercovao, samo da bi nekako postao Gospodin.Neki zlobnici misle da poneto to je radio ba i nije bilo najpotenije, pa zato verovatno Deda i nije dospeo na onaj prazan list papira koji predstavlja spisak svih onih koji su se poteno obogatili, ali ostaje cinjenica da je postao Gospodin, i da su svi skidali eire i govorili "klanjam se" kad on predvece izvede svoj bambus-tap u etnju.Postao je Gospodin u najgori cas...Nailo je vreme Drugova i bilo je sramota nositi odela s prslukom i arana sa pijace na Badnji Dan. Vie niko nije skidao eir, u stvari, svi su ih skinuli i metali kackete i francuske kape koje se ne skidaju makar kome, pa je Gospon teta shvatio da ce ponovo morati da muva, trguje, zelenai i jajari, samo da bi nekako postao Drug...Ali nije uspeo...I da jeste, opet bi bio rtva zavere, jer su u meduvremenu Drugovi naprasno postali Gospoda, to je obrnuti, i, sudeci po masovnosti, izgleda neto laki proces, no, kao to rekoh, nije uspeo...Imao je neke anse pred kraj, jer je totalno posenilio i podetinjio, ali tada mu se Henry Ford po drugi put umeao u ivot.Jedan daleki potomak mister Forda, tamnozeleni "peugeot 404", pokupio je zamiljenog starca iz etnje i odvezao ga direktno u predgrade neba.Auto je bio relativno velik, ali je imao malu registraciju, tako malecku da se nekako zauvek zagubila u sudskim aktima. Rezultati istrage nisu bili u Dedinu korist, ali su pruali priliku da mu se na epitafu napie da je ispustio duu pretrcavajuci ulicu u osamdeset i osmoj godini.Alal vera...Ako postoji raj, na ta pomiljam sa dozom rezerve, i ako je moj saputnik sa taljiga u njemu, u vezi cega sam takode sumnjicav, nadam se da je konacno uspeo u nekom poslu.Snaci ce se draga starudija, ne bojim se ja za njega...Ako vec ne otkupljuje perje iz krila andela, pokuace da proturi biuteriju i praporce za vraje rocice, ili ce smisliti neku belonebesku prevaru kojom ce povratiti sve to je izgubio na ovom svetu.Istina, svojim poslednjim "poslom stoleca", poslednjim u telesnom ivotu, obezbedio mi je dvosobni stancic na mansardi, to je lep gest, iako je za tih pedesetak kvadrata dao cetvorosobnu kucu sa velikom batom, ciji bih jedini zakonski naslednik takode bio.Naime, teta je saznao iz poverljivih izvora, alijas od gospodina Muickog, s kojim je svakonocno igrao lorum u Zanatskom Domu, da ce se izvesna kuca uskoro ruiti zbog izgradnje mosta, i da ce svaki pedalj u njoj tada vredeti bogatstvo.I, zagrizao je, veliki kalkulator, koji nikad nije imao ni depni kalkulator...Sve svoje racunice izvodio je malom mastiljavom olovkom, na kojoj je bio nacrtan pelikan, i koja je izgledala zaista lepo, ali je definitivno imala fabricku greku, jer su sve te racunice do kraja ispadale pogrene...Naao je "rtvu" za trampu i sve obavio na brzinu, da ne bi slucajno prozreli njegovu pekulaciju, ali, na alost, dalji razvoj dogadaja pokazace da je most izgraden neto dalje, preko reke, to mu je nekako i prilicilo, i da fatalna kuca sa malim stanom u potkrovlju nikad nije sruena.Za razliku od Caleta...Doiveo je teak nokdaun, vrativi se sa puta i saznavi za veliku transakciju, i od tada, pa do kraja ivota, moj otac nije vie nikad rekao svom ocu ni jednu rec duu od dva slova...Stari i ja smo, dodue, iveli u stanu koji je dobio od firme, ali on je znao, kao to je znao sve, da smo ostavi bez svoje stare kuce za sva vremena ostali bez svog komada zamlje na ovoj planeti...A Deda teta je izgleda ba i cvikao od svog komada zemlje. Od onog komada nad glavom...Nadao se da ce iveti hiljadu godina, i, kad je proao osamdeset i sedmu, uplaio sam se da zaista i hoce...Male prakticne stvari, kao oporuka, ili prepis stana, na primer, verovatno su ga podsecale na vonju ulicom kojom se svi stanovnici ovog grada bar jednom provozaju, i ja nisam imao srca da insistiram na eventualnim dobrim stranama administracije.I tako sam, kad je doao taj dan, jo jednom platio mali stan pod krovom, kroz nasledne takse i nagomilane neplacene racune.Pokuavajuci da prevari citav svet, uspeo je da prevari samo mene, i jo neke koje je voleo...No, sve sam mu oprostio, jer stan je ipak naglo dobio na vrednosti onog casa kad se na njegovim vratima pojavila Emilija Kovacev, rumena kao breskva, tegleci veliki sportski bicikl.- Malo sam zakasnila?Desetak godina, po mojoj slobodnoj proceni, mada mi tam-tam pod majicom alje tajanstvene poruke da si stigla na vreme...- Hej, udi... Zar je to vec cetiri?Prihvatajuci bicikl krivio sam se prema nekom izmiljenom satu, iznenaden kako je to vreme proletelo. Vec cetiri?Medu nama, sekund pre zvona, konstatujuci da je dva do pola pet, definitivno sam odlucio da nikad vie ne kupujem casovnike sa olovnim kazaljkama...Njen nosic vrteo se po sobi kao periskop.- Ima zgodnih drangulija tu...Oduvek su me nervirale otrokonde koje upadaju u stanove kao sovjetski obavetajci...- Jao, da li je ovo original... Gde ste ovo nabavili... A poto je, ako se sme znati... Jedna moja prijateljica ima istu ovakvu, ma istu istacku...Lija me nije nervirala. Ne samo da nije postavila ni jedno od ovih pitanja, nego sam je, vrativi se sa terase, zatekao tacno tamo gde sam poeleo da bude.Sjajne laljive stvarcice mamile su sa svih strana, ali ona je izabrala staru fotografiju na zidu, jedinu fotografiju u citavom stanu.Okrenula je glavu ka meni, ponovo pogledala sliku, i vratila mi pogled.Savreno...Od mene je najlake dobiti odgovor kad ne postavi pitanje.- Ovo je Popac... To je njegova gitara... U prsluku je Martin, Lufter smo ga zvali... Ovog treceg ne znam, ali je u sredini pa nisam mogao da ga isecem. Stavicu tu neku nalepnicu...Dotakla je prstom lice zamiljenog decaka koji je sedeo u travi.- Nemoj... Ba si bio sladak...Bio? ta bio?Da mi je osamnaest vec bih startovao sa tim pitanjem, ali rekao sam da mi nije osamnaest i to vie necu ponavljati.- Kafa?Okrenuvi glavu prebacila je kosu preko ramena, i jedan oblacic parfema zapleo mi se u trepavice kao odbegli deciji balon u telefonske ice.- O... Ja pijem samo espreso...Samci imaju privilegiju malih rituala. Ne skupljam marke, i ne sluam klasiku, ali imam aparat za espreso, svoj oltar u kuhinji...- Fino. I ja...Kockice ecera ba i nisu jako bile kockice, bile su u obliku znakova na kartama, i, uzimajuci ih, dobro sam pazio da na njen tanjuric ne zapadne neko srdace. Takav kicer ipak nisam.Pik je bio sasvim u redu...Jo je stajala pred onom fotografijom, kao pred ogledalom.- Ovo je neka posebna slika... Tako je nekako... daleko...Znam. Jo niko nije uslikao vreme, ali ponekad mi uspe da ga zamislim kako se valja i huci kao velika siva lavina.- Da. Daleko je... Negde tamo gde moda i pocinje prica...Emilija je brzo, ali pazeci da time opet neto ne pokvari, pritisnula crveno dugme na malom kasetofonu.U ivotu ima glupih situacija vie nego to ih uspevamo potroiti, pa nas tako poneka od njih i mimoide. Sigurno sam i ja neke izbegao, ali mislim da sam one najvanije ipak zakacio.Oni koji su uvedeni u novi razred, u novoj koli, a usred polugodita, usred casa i usred puberteta, znaju o cemu govorim.- Ovo je va novi drug...Novi Drug je imao ispeglanu kolsku uniformu koja ga je stiskala kao "gvozdena devica", ali to nije bila jedina sprava za mucenje kojoj je tog dana bio podvrgnut.Maina za ianje, kojom je majstor Simce muke clanove nae porodice nagrdivao godinama, prola je tog prepodneva kroz moju kosu kao kombajn, ne pazeci na tanane niti samopouzdanja upletene u duge letnje ike.Good bye, George Best...Kao za inat, neki decaci su imali frizure po uzoru na levo krilo "Manchester Uniteda", a ja sam izgledao kao da upravo krecem na slet Sokolske Omladine.- Sedece sa Martinom, poslednja klupa, srednji red...Tako sam upoznao Luftera. Mislio sam da nije normalan...Bio je neprijatno, tako reci odbojno uredan. Sveske u plavom pak-papiru, mirgla za iljenje vrha olovke, i pernica na kojoj se videlo da je stara nekoliko godina,pa ipak, na njoj nije bilo naziva rock grupa, ili enskih imena urezanih estarom.Sve bih to od bukastih cipela do gornjeg, naravno zakopcanog, dugmeta na koulji, nekako i podneo, ali postojala je jo jedna stvar koja mi je pomerala centar za ravnoteu.Navlake...Crne klotane navlake za rukave, kakve nose samo bankari u kaubojskim filmovima.- Gde stanuje? U tu kolu sam preao kad smo se preselili u stan koji je Cale konacno dobio u nekoj od onih velikih kutija za cipele koje arhitetke projektuju jednim jedinim lenjirom.Ni adresa nije bila bolja...- B-/16...Zazvucalo je kao model saveznickog bombardera, ali Martin se ranije doselio i vec je bio u fazonu ifrovanih ulica.- Ej, to je do nas... ta, i tvoj stari je vojno lice?Moj Cale? Dobri vojnik vejk?- Ne. Moj stari je sumnjivo lice...Tad se prvi put nasmejao nekoj mojoj ali, ali to je bilo kobno po njega. Shvatio sam da imamo istu icu za smeno i nemilosrdno sam tukao po njoj, u najgorim mogucim momentima po Martina, u komemorativnoj tiini pismenih zadataka, i zavreme dugih, psihodelicnih monologa naeg razrednog.Klupa koju smo delili sledecih osam meseci izgledala je kao Berlinski zid. Jedna strana bila je cista i uredna, sa stvarima spremnim na smotru na koju je Luftera tata potpukovnik navikao, a druga, koju sam ja koristio za sakrivanje stripova, drecala je kao bruklinski metro..I, kako to vec biva u praksi, moj sused je, skidajuci ciglu po ciglu, sve cece provirivao na arenu stranu, i bilo je samo pitanje trenutka kad ce pokuati da prebegne...Taj istorijski trenutak se sasvim pribliio kad se doktor Popovicki sa svojom porodicom doselio u dva trosobna stana u naem ulazu, i, probivi zid izmedu njih, otklonio osecaj teskobe koji novogradnja ponekad natura.I tako, nad samoupravljacima i penzionisanim eleznicarima, visoko na poslednjem spratu, van dometa takozvanog mirisa kiselog kupusa iz podruma i van dometa komijskih ogovaranja, zasvetleo je stan doktora Popovickog, kao izlog robne kuce pred Novu godinu.Odatle, iz suterena oblaka, sputali su se Gospodin i Gospoda Doktor rano ujutro, i vracali se kasno u noc, a oko podne bi, obicno, i lepa srnolika devojcica prostepovala kraj nas svojim lakovanim cipelicama, ostavljajuci nam miris finog sapuna i mogucnost da gledamo kako odlecu svileni leptiri u njenoj kosi.A onda se jednog dana pojavio i majstor...Bio je na vrnjak, i uvalio se izmedu Lufterovog marta i mog septembra tako lako i logicno, da smo se zacudili kako ranije nismo primetili da nam nedostaje.Popac...Ne, nismo ili u isti razred, to sebi nikad necu oprostiti, ali bar smo zajedno ili u kolu. Pardon, zajedno smo ili do kole, a onda smo naglo skretali levo, prema Kanalu, u kom su se tad jo srebrile velike, pljosnate deverike.Popac je imao nekoliko blanko opravdanja, ja sam imao kutiju najboljih, "panskih" glista, a Martin je imao lo predosecaj i dugo se kolebao, ali poznato je kako je proao Pinokio kad su ga onaj Lisac i Macor uhvatili pod svoje.Ali poznato je i to da Papa Djepeto nije bio potpukovnik...Kad je provaljena afera "Kanalgejt", i kad je Martinov otac saznao da mu sin citave nedelje nije bio u koli, na drug je postao rtva vojne hunte i sutradan se pojavio modro naminkan, kao da je spavao na jastucetu za pecate.- Onaj ludak me naduvao kao luftbalon...Tako je izgubio mekerski nadimak Luter, koji je visoko kotirao dok su crnacka prava i revolucija jo bili u modi, i zaradio novi, modifikovani, koji ce mu, na alost, proreci citav ivot.Martin Lufter King...King nije imao nikakvih ansi, Martin se drao neko vreme, ali Lufter je ostao zauvek...A Popac?E, Popac je roden pod nekom drugom zvezdom...Nekom ko ih nije poznavao ucinili bi se potpuno razliciti, ali ja sam ih dobro poznavao.I znate ta?Tacno je. Bili su potpuno razliciti...Drug Stareina i Gospon Doktor? Rat svetova...Mama Aktivista i Mama Internista? Plus i minus na akumulatoru...Lufter i Popac? Cudno, priznajem, ali, jedno veliko drugarstvo.U godinama koje su sledile, ipak se ni jedan od njih nije suvie primakao onom drugom, ali to i nije bilo potrebno. Na pola puta, na raskrsnici njihovih vrlina i nedostataka vecito sam bio ja, mirovni sudija i ratni poglavica, i treci, odlucujuci glas, u svim odlukama u kojima je, do podizanja moje ruke, uvek bilo nereeno...Jedan "za" i jedan "protiv"...Popac je leteo, otimao se kao papirnati zmaj, a Lufter je, sa obe cvrsto na zemlji, nastavljao porodicnu peadijsku tradiciju.Balansirajuci na toj klackalici, morao sam uvek biti u sredini, kao na toj staroj fotografiji iz oktobra sedamdesete...Ne znam zato je Popac tek tada doneo gitaru. Verovatno je iscrpeo svoju kolekciju interesantnih stvari kojima su se njegovi prezauzeti roditelji pokuavali otkupiti.Odavno smo razvezali snopove pecaljki, pokidali ice na teniskim reketima i pogubili klikere, pa je, kao poslednji adut, Popac iz zelene platnene futrole izvukao elegantni crni instrument.- Pogledaj, dobra je... Vrat je prav kao strela...Uzeo sam gitaru u ruke, imitirajuci njegov pokret, kojim je, dreci je kao violinu i zamurivi na jedno oko, nianio od kobilice prema civijama.Gledajuci tako, ice su mi se ucinile kao neka pruga koja se gubi u daljini, ali tada nisam mogao ni pretpostaviti gde ce me te ine jednom odvesti.Klik!Klik?Lija, koja je dotle udobno sedela na kaucu, trgla se na taj zvuk i brzo izvadila i okrenula malu kasetu. Vrativi je u kasetar, vrhovima prstiju ga je gurnula jo par santimetara ka meni.- Tad jo nisi znao da svira?Ma, ne znam ni sad. Nego, ta ti misli o meni, lutko? ivot mi moda nije neki spektakl, ali na tolicku kasetu ipak nece stati.Nisam ti ja momak za "2*30 min".Moda bi nam bilo pametnije da sacekamo da Dapanezi naprave "2* mesec dana", ili neku jo ilaviju kasetu, koja ce moci da podnese i moju pricu...Mala vetica je protumacila pauzu kao uvod u moguci hir, pa je mirno, onako za svoju duu, izvukla iz ruksaka aku punu malih traka i neobavezno ih spustila na sto.Eto ti ga sad...Moracu poneto i da izmislim, ako treba sve ovo da ispunim...Klik!Ne, tad jo nisam znao da sviram. Znao sam, izgleda, da pevam, ali i to sam otkrio tek tog dana, u berbi, u drugom gimnazije...Popac je nosio gitaru kao scenski rekvizit, poznato je da su jo covekolike curice padale na taj fazon. Vie puta se vadio na najpodmukliji nacin, zateuci neku icu dok ne pukne, savocajan to nema rezervnu...Morao je tako. Znao je samo dve pesme...Polovina njegovog raznovrsnog repertoara, to jest, jedna od tih pesama bila je sasvim slucajno, romansa o nekim belim ruama, i nije mi bilo svejedno kad ju je zasvirao.Bila je to pesma moje majke i dobro sam je znao, mada sam retko imao priliku da je cujem do kraja. Ponekad, na svecarima ili kakvom rodendanu, kad bi je neko, ne znajuci, zapevao, svi su se okretali ka mom starom, ali on bi vec vezivao al i niko nije ni pokuavao da ga zaustavi..."Bele rue, nene rue, cvetale su na prozoru...Slucajno sam tuda proao... Razboleh se kad ih spazih..."Svecari su uvek u zimu, a pesme se uvek pevaju kasno, kad busovi ne voze vie, i onako mali, smrznut i pospan, trudio sam se da drim korak sa Caletom du duge Futoke ulice, znajuci da ce me samo grliti cece nego inace, cvrsto, kao da se opratamo, kao onih dana kad smo dobili telegram iz bolnice u kojoj se mama lecila..."Ne prolazim vie tuda... Cvetaju li ja ne pitam...Samo sanjam jo o njima... Bolje da ih video nisam..."U berbi sam se u tu pesmu uunjao prvi put, i tek pred kraj sam primetio da je pevam potpuno sam...Neki su jo mutirali, neki nisu znali reci, ili su se moda uplaili tekog, visokog dela refrena, ne znam, uglavnom svi su imali svoje razloge za odustajanje, kao to sam ja imao razlog da je otpevam do kraja...Momci su me gledali onako kako bih ja gledao neko cudo od deteta koje je propevalo u sedamnaestoj, ali curice su me potpuno zbunile.Igrao sam "ce-fora", u kolskom timu, imao sam "Levi's" gornjak i ukor pred iskljucenje, matematicaru sam, pred svima, rekao da je pljunuti Gebels, ali nikad nisam uspeo da izvedem da me toliko devojaka posmatra u isto vreme.Znam da su mi tada, i mnogo puta kasnije, momci zavideli zbog nacina na koji su me curice gledale, to je, i jedno i drugo, odlican osecaj, ali to nisu bili razlozi zbog kojih sam pozajmio gitaru od Popca i odlucio da naucim da sviram. Ne...Te jeseni sam ponovo cuo pesmu koju sam godinama potiskivao, misleci da je davno otpevana, i napokon sam shvatio da je to moja pesma, moja i boija, i da je nikad niko nece cuti ako ne nadem pravi nacin da je oslobodim.Nosio sam je u glavi kao neku novu, bezimenu boju, koju nikako ne mogu objasniti onima koji znaju samo plavu, crvenu i utu...I dalje smo pricali samo o devojkama...Vrnjakinje su nas iznenada prerasle, i iz mraka su se pojavili odvratni, poluodrasli tipovi, koji su se brijali, cugali pivo iz flae i zavodili nae omiljene maloletnice...Ostali smo sami...Devojke kojima su se moji drugari kasnije poenili, u to vreme jo su uveliko igrale "lasti", i pile kakao pred lalanje, i mi smo tako bivali preputeni ponekoj zaostaloj drugarici, koju bi otpratili kuci, dugo se opratajuci francuskim poljupcima i trapavim utvrdivanjem sitnijih anatomskih razlika.Vukli smo se kuci opravdano usporenim korakom, bogatiji za saznanje da biti, i ostati gentleman, nije samo lepo nego i teko...Uf...Popac bi, znam, zapao kao jaganjac. Lufter je citao "Demijena", i olovkom podvlacio najznacajnije momente...Ja sam ulazio u stan tiho, gasio televizor i odnosio flau to dalje od Caleta.Onda sam odlazio u svoju sobu, natimovao se prema tiini, i pokuavao da sloim onih par akorda, koje sam znao...Sve vie su mi licili na voz, kojim cu jednom otputovati niz onu prugu...

Poglavlje 5Moj ef, Golub, u ivotu se plaio samo dve stvari. Svega i svacega...Bio je, dakle, podoban...Dan uoci crvenih brojki u kalendaru licno je isticao zastave, prvo onu crvenu sa alatom, pa dravnu, a poslednjih godinu dana jo jednu slicnu njoj, sa neto izmenjenim rasporedom osnovnih boja, s tim to se, u toj pretumbaciji, zvezda, nekim cudom, zadrala na svom mestu.Za svaki slucaj, ipak bi skoro uvek na praznik banuo svojom sportskom, limun utom "kodom", plaeci se da Boba Drot ne ispuni svoje davno obecanje, u kom je, pozivajuci se na samoopredeljenje, zapretio da ce jednom i on istaci svoje zastave, amersku i japansku.- Prokleti bitlis i padavicar...Kao svi savremeni rukovodioci, i na pretpostavljeni je ovladao terminologijom mladih, ali nekim cudom jo nije provalio najnoviji pokret zvani "hipici".- Zna ti da se ja bojim da on pije drogu...Pije? A, to ne. Ni kap...Boba se, dodue, nije gadio da "dune", a znao sam i da na zatvorenim urkama sa svojim vazduhoplovnim pajtosima mrka kao snajka na parastosu, ali ga jo nisam video sa litrom droge i sifonom.ef Tom i Boba Jerry, klasican tandem, ipak su uvek znali, kao u pravom crtacu, da se ujedine i dejstvuju zajedno, ako neto sa strane narui harmoniju njihovog rata.Zato se nisam iznenadio kad me je te veceri osobno ef sacekao u Drotovoj smeni, ali sam se pravio da nemam pojma o verc turi za Segedin, odakle je upravo putovala mala suhomesnata nadoknada za efovu drugarsku i portvovanu zamenu.Parkirao sam iza njegovog bolida, oko kog se motao glancajuci farove i tablice. Priao je i irom otvorio vrata, zatekavi me u jo jednom krenju zakona.- Opa bato! Ti se opet nisi vezao...Koincidencija? Nepun sat ranije, gledajuci za biciklom koji je odnosio Emi-Liju Kovacev, i ja sam razmiljao o drugarima koji idu na roditeljske sastanke, i o sebi, koji se nisam vezao.Nije bilo nacina da to objasnim coveku u srozanim braon carapama.- E moj efe... Vezace nas sve milicija, zbog onog camdije...Naglo se uozbiljio, kao u onim delikatnim trenucima kod glasanja na partijskim sastancima, kad mora maksimalno da pazi da slucajno ne digne ruku pre ili kasnije od onih ispred.- Nemoj mi reci da je opet bio... Prole jeseni pojavio se na naoj pumpi covek sa "pederuom", iz koje je izvadio notes sa digitronom, i dugo neto racunao pored camca prevrnutog na travnjaku pod vrbom.Runa plasticna tvorevina, koju je surovi andor koristio kao svoju letnju rezidenciju, godinama je bila usidrena na istom mestu, kao Spomenik Neznanom Camcu, i mi vie nismo ni pomiljali da ce se neko prevariti i odluciti da je kupi.Lihvar sa pederuom je pronaao neku svoju racunicu. Bio je tipican primerak lovca na stare cene.Lovac Na Stare Cene je socijalisticka kategorija...Kod nas nema lovaca na ucene. Nema vie ni lovaca na glave. Bar ne u onom bukvalnom, humanijem smislu...Ali ima sve vie Lovaca Na Stare Cene...Zlo mi je od ekonomije...Neki od genijalaca koji su izveli da lova propada bre nego to cene mogu rasti objasnice vec taj fenomen braneci disertaciju, mada bi bilo potenije da to objasne braneci sebe od naroda i drave, po tamo nekom paragrafu...A moda objanjenje nije ni potrebno. Svakom ko ivi ovde sve je, ionako, jasno, a nekom ko ne ivi ovde, nita, ionako, ne moe biti jasno...Uglavnom, Lovci Na Stare Cene neosporno postoje, i jedan od njih se namerio ba na andorov camac, tako sretno nasukan na naoj pumpi.- Primate li karticu?Oho, to da je tebi...Racun za "karticu" putovace mesec dana, pa ce ga, kad stigne, platiti cekovima, a u meduvremenu ce krckati marke u svoju tanicu.Pogledao sam Bobu i efa koji su tad ba stigli u prvu smenu, i bilo mi je jasno da se slaemo. Poalio sam to Boba i ja nismo sami, mislio sam da bismo se tako lake reili tog cincara, ali ef nas je prosto poklopio.- Kakvu kanticu? Ne tocimo ispod pet litara...Jo uvek ne znam da li je Drug Golub presudio da je bolje pomoci poznatom psu nego nepoznatom coveku, ili mu covica jednostavno nije bio simpatican, tek, bilo je jasno da je samo eleo da dobije na vremenu kako bi smislio neki izgovor i otarasio se Tapaciranog.Ukratko, kad je tip ponovio pitanje, sledio je odgovor da ne moe platiti "karticom", i da je camac, uostalom, rezervisan za nekog Peru Perica, koji ba tog jutra treba da dode po njega.Peru Perica? Gospode boe...ef je bio ocajno slab laov, ali je, uz ostale etnicke odlike svog plemena, nasledio i vrlinu da vice i napada kad ga uhvate u lai, ili kad ostane bez argumenata.Tako sam, spremajuci se kuci, sluao kako se napolju zahuktava svada, uz sve cece pominjanje majke i sestre s jedne, i milicije i trinog inspektora s druge strane.Otad smo Boba i ja svaki cas izmiljali da je tip sa pederuom dolazio sa nekim ljudima, da su slikali camac fotoaparatom, merili travnjak geometarskim spravama i neto beleili kredom po drvecu...Ruku na srce, taj covek je bio tu jo samo jednom, dan kasnije, kad sam ga sasvim lako odgovorio od kupovine, pokazujuci mu cudnu rupu na dnu camca, koju prethodnog dana, nekako, nije primetio.Kasnije su i ostali zagledali mali tajanstveni otvor, ali niko nije mogao da pretpostavi kako je mogao nastati.avo ce ga znati...Meni je to izgledalo kao da je neko, naloivi mali rotilj "lucifer", koji se prodaje na naoj pumpi, pustio da se briket usija, pa u njega stavio veliki gvozdeni kliker i ostavio ga citavu noc u toj eravici. Izgledalo mi je da je ta osoba pred kraj smene, u zoru, prevrnula camac, uzela uareni kliker kletama, i jednostavno ga spustila na dno camca, kroz koje je ovaj skliznuo kao opuak kroz sneg...Da, meni je sve tako izgledalo, ali koji bi se ludak setio da to uradi? efu je laknulo kad sam mu rekao da camdija zadnjih dana nije dolazio, pa je dao sebi malo oduka pri polasku kuci, naterujuci "kodu" na vratolomnih osamdeset na sat. Ipak, bio sam siguran da ce spustiti na pedeset i devet cim prode tablu na ulasku u grad, i da ce, ako naide na znak sa peakom, zaustaviti i propustiti sve peake u vidokrugu.Srecom, na putu kojim je otiao nije bilo znakova sa nacrtanim jelenom, jer, stvarno bi bilo previe da na kraju napornog dana, u deset nocu, jadni ef mora da ceka i da se neki jelen umilostivi i prede put...Mali crno-beli televizor je jo radio, i na njemu su mali crno-beli Slovenci ponosno pevali povodom usvajanja svog ustava.Pesma koju su pevali zvala se "Zdravljica", i izgleda da su je ozbiljno shvatili, i poteno nazdravljali, jer su zvucali otprilike kao hor nacvrcanih regruta u holu eleznicke stanice.Ili je to bilo od uzbudenja zbog velicine trenutka?Nema veze...Uglavnom, podsecalo je na pricu koju sam tog popodneva ispricao Lijinom kasetofonu, o prvoj grupi koju smo osnovali.I mi smo bili takvi...Da, imali smo volju, izabrali smo pesmu i priliku, i mislili da smo celom svetu vani, a jedva da smo bili vani sebi samima.To vidim sad, sa istorijske distance, a tada sam cak pomalo alio covecanstvo to je godinama postojalo bez nae grupe...U tim prvim danima bio sam spreman i ivot da dam za muziku, a u poslednjim danima bili su spremni i da mi ga uzmu, ali se, na srecu, sve dobro zavrilo.A dobro je i pocelo...Popac i ja smiljali smo imena i omote za buduce ploce naeg benda, a Lufter je smiljao nacin da nekako ubedi svog oca da bubnjar nije isto to i doboar, ali nije uspeo.Batalio je bend i nastavio da ide na folklor, i mi smo se morali udruiti sa izvesnim mravojedom, o kom i ne moram da kaem nita vie od podatka da za devetnaest godina ne samo da nije zaradio nadimak, nego cak nije izborio ni to da ga zovu imenom, vec je za sve bio jednostavno i sindikalno: koric...Ko ili to? koric...To mi, nekako, nije ilo...Ringo Starr, Ginger Baker, Phill Collins, koric...Ali, u naem kvartu jedino je on imao bubnjeve, crveni "amati", i otprilike tad sam poceo da shvatam da se prave stvari uvek nalaze u rukama pogrenih ljudi...Grupa se zvala "Naguz". Bila je to nespretna skracenica punog naziva "Najbolja Grupa U Zemlji", i taj bend ostao je zapamcen u istoriji YU-roka uglavnom po tome to nikad nije imao ni jedan jedini nastup.Pred nesudeni prvi nastup, planiran za docek Nove sedamdeset i pete, basista Popac je pao u komu od krukovca, a neto kasnije je koric otiao na skijanje sa ostalim koricima, propao je i drugi, poslednji pokuaj da pokaemo ta smo navebali u garai.I ja sam ostao sam...U nedostatku treznih ili prisutnih clanova ritam-sekcije, zasvirao sam neke svoje, sasvim privatne pesme, i one su se, kao jato uznemirenih cvoraka, rasprile po urkama i rodendanima, na koje su me sve cece pozivali tog proleca.al za bendom kakav sam zamiljao, i kakav jedino zamiljen i postoji, jo dugo me terao da lepam uz sebe neke uzaludne i nepotrebne tipove.Drugorazredni muzikanti i prvorazredni tezgaroi koji su se, ni krivi ni duni, nali na tom hodocacu, nisu ni slutili da su pogledi zaljubljanih devojcica i milion zapaljenih ibica u stvari bili namenjeni mojim drugovima, Popcu, Lufteru, i jednom davno odsanjanom bendu.Tako je kako je, ali uvek su mi pomalo nedostajali...Na svakoj pristojnoj konzervi, od gulaa pa nadalje, lepo pie za koliko je osoba, dve, tri, cetiri, i tu nema greke.Uspeh je sasvim drugacije ambalairan...Nekad su u pitanju veliki areni paketi, ponekad male, tajanstvene kutijice, ali uvek je dobro zapakovan, i nikad nema uputstva za upotrebu.Zato mu je tako teko naci meru...Neki ga potroe sami, pa im presedne. Cuvaju ga, misleci da je vecit, ali ljuto se prevare. Uspeh je lako kvarljiiv i opasan po zdravlje kad mu istekne rok trajanja...Neki ga naivno nutkaju svima, misleci da ima za cele svatove, i na kraju ga ostanu eljni. I oni se zeznu, kao to su zeznuli i sve te kojima su dali tek da probaju.I niko nije zadovoljan...Da ne davim, nisam ni ja. Ponekad je bio pravi karneval, a ponekad sam ostajao sam, kao bagrem u njivi, ali uvek su mi nedostajala dva druga sa kojima bih podelio svoje sledovanje slave.Ali, bila nam je dvadeset i neka, a niko u dvadeset i nekoj ne eli da deli slavu, nego traga za jednom velikom, potpunom i nenacetom, samo za sebe...Taj juli Popac je proveo u Amsterdamu.Otac mu je bio lekar, i deda mu je bio lekar, a on je, za promenu, upisao medicinu. To je, izgleda, nasledno, kao hemoroidi...Polagao je ispite kod prijatelja svojih roditelja, cija su deca polagala ispite kod prijatelja svojih roditelja, to jest kod Popca Seniora, i u tom kolu su anse da moj drug padne na nekom ispitu bile jednake ansama da padne avion nacrtan na izlogu bifea "Pilot", na uglu ulice Stanka Rodica-Bate.Doktor Popovicki predavao je vaan predmet na poslednjoj godini, odakle je imao odlican pregled situacije, i svako ko bi se naalio da Junioru upie manje od devetke, morao je racunati na to da ce pred kraj studija i njegovo dete naici na kaznenu ekspediciju.No, to se retko deavalo, pa su Popac i njegovi prijatelji sa fakulteta, po cijim su porodicnim stablima takode bili pokaceni beli mantili, preko ferija mirno odlazili u zabacene evropske metropole, u okviru neke bajne razmene studoa, koju su izgleda smislili Andersen i njegova Braca Grim, udruenim snagama.Tako sam, na poledini nocnog snimka Amsterdama, naao poruku da sve holandanke vole "rari-rari", i da sam budala to ne sednem u voz i to ne dodem "tamo gde cvetaju lale".Ostao sam ovde, gde venu Lale. U V