dragan [utanovac uspe{na vojna i privredna saradwa …

Go

di

na

V

Br

oj 9

41

5. a

vgu

st 2

00

9.

ce

na

1

00

d

in

ar

a1

,2

0e

vr

awww.od

bran

a.mod

.gov.rs

Unapre|ewe

fizi~ke obuke

Uspe{na vojna

i privredna

saradwa

T e m aT e m a

U f o k u s uU f o k u s uMinistar odbrane

Dragan [utanovac

u poseti Iraku

Ministar odbrane

Dragan [utanovac

u poseti Iraku

32AR

SE

NA

LA

RS

EN

AL

И С Т О Р И Ј А С Р П С К О Г В А З Д У Х О П Л О В С Т В А

LOVA^ KI

AVIONI

N A R U X B E N I C A

Novinski centar „ODBRANA”

Bra}e Jugovi}a 19, 11000 Beograd

Tel: 011/3201-995, tel/faks 011/3241-009

@iro-ra~un: 840-49849-58

Naru~ujem _________KOMPLETA POSTERA LOVA^KIH AVIONA po ceni

od 850,00 dinara po kompletu.

Komplete dostavqamo Post ekspresom na ra~un kupca. Trenutna cena te

usluge je 240,00 dinara.

Uplatu izvr{iti na `iro-ra~un br. 840-49849-58. Dokaz o uplati i na-

ruxbenicu poslati na adresu NC „Odbrana”.

Kupac: ___________________________________________________________

Ulica i broj: _____________________________________________________

Mesto: ____________________________ Telefon: _____________________

Potpis naru~ioca_________________________________________________

20 ПОСТЕРАФОРМАТ А3 У ЗАШТИТНОЈ КОРИЦИСА ОСНОВНИМ ИСТОРИЈСКИМ И ТАКТИЧКО-ТЕХНИЧКИМ ПОДАЦИМА

4

SADR@AJ

„Odbrana” nastavqa tradicije „Ratnika”,~iji je prvi broj iza{ao 24. januara 1879.

Izdava~

Novinski centar „ODBRANA”Beograd, Bra}e Jugovi}a 19

Direktor i glavni i odgovorni urednik

Slavoqub M. Markovi}, potpukovnikZamenik glavnog urednika

Radenko Mutavxi}

Urednici

Dragana Markovi} (specijalni prilozi)Mira [vedi} (arsenal)

REDAKCIJA:

Du{an Gli{i} (feqton, istorija i tradicije), mr Sneàna \oki} (svet), Branko Kopunovi} (dru{tvo),Aleksandar Petrovi}, poru~nik,Vladimir Po~u~, major (odbrana)Stalni saradnici

Stanislav Arsi}, Sebastian Balo{, Igor Vasiqevi},Jugoslav Vlahovi}, mr Slavi{a Vla~i},Milosav C. \or|evi}, Aleksandar Lijakovi}, dr Milan Mijalkovski, mr Zoran Miladinovi}, Predrag Mili}evi}, Miqan Milki}, Krsman Milo{evi}, dr Milan Milo{evi}, Nikola Ostoji}, Nikola Ota{, I{tvan Poqanac,Budimir M. Popadi}, Vlada Risti}, dr Dragan Simeunovi}

Dizajn i prelom

Enes Me|edovi} (likovni urednik), Stanislava Struwa{, Branko Siqevski (tehni~ki urednici)Fotografija

Goran Stankovi} (urednik) Darimir Banda (fotoreporter)Jezi~ki redaktori

Mira Popadi}, Sla|ana Mir~evskiKorektor

Sla|ana GrbaSekretar redakcije

Vera Denkovski Dokumentacija

Radovan Popovi} (foto-centar)

TELEFONI

Direktor i glavni i odgovorni urednik 3241-258; 23-809Zamenik glavnog urednika 3241- 257; 23-808Sekretar redakcije 3201-809; 23-079Prelom 3240-019; 23-583Marketing 3241-026; 3201-765; 23-765Pretplata 3241-009; 3201-995; 23-995TELEFAKS 3241-363ADRESA

11000 Beograd, Bra}e Jugovi}a [email protected]@odbrana.mod.gov.rsInternetwww.odbrana.mod.gov.rs@iro-ra~un

840-49849-58 za NC „Odbrana”Pretplata

Za pripadnike MO i Vojske Srbije preko RC mese~no 160 dinara.Za pretplatnike preko Po{tanske {tedionicemese~no 180 dinara. [tampa „POLITIKA” AD, Beograd, Makedonska 29ODBRANA ISSN 1452-2160Magazin izlazi svakog 1. i 15. u mesecu

„Odbrana" je ~lan

Evropskog udruèwa vojnih novinara

12Magazin Ministarstva odbrane Srbije

U F O K U S U

Ministar [utanovac u Iraku

USPE[NA VOJNA I PRIVREDNA SARADWA 6

T E M AUnapre|ewe fizi~ke obuke u Vojsci Srbije

NOVI SISTEM ZA PROFESIONALCE 12

O D B R A N ACentralna logisti~ka baza

PRILOGO\AVAWE NOVOM VREMENU 16

P e r a s p e r aSLUÂJ MIRIJEVSKOG [PIJUNA 21

J E D I N I C EVojnogeografski institut

ORIJENTACIJA U VREMENU 22

O B U K AKurs za re~ne diverzante

PROVERA IZDR@QIVOSTI 24

S A R A D W APomo} inìweraca me{tanima sela Trnka

u Kopnenoj zoni bezbednosti

TRNOVITO DO PUTA 26

15. avgust 2009.

Arsenal 32 SAVREMEN

Sni

mio

Dari

mir

BAN

DA

38

re~ urednika

5

24

Podvig

Ovaj broj „Odbrane” nekako je u znaku sporta i sportskih pod-

viga. Veliku radost priredili su nam nedavno sportisti na

me|unarodnoj sceni. Vaterpolisti, ko{arka{i i pliva~i

Milorad ̂ avi} i Na|a Higl osvojili su najsjajnija odli~ja i jo{

jednom pokazali da Srbija ima potencijal i za najve}e sportske

podvige, koji neretko nisu u skladu sa skromnim materijalnim

uslovima i okolnostima u kojima rade na{i sportisti.

O tim doga|ajima mediji su na{iroko izve{tavali, a mi

beleìmo nekoliko sportskih podviga koji nisu privukli pa`wu

masovnih medija, mada to bez sumwe zasluùju.

Na{ proslavqeni dugopruga{ stariji vodnik Goran êgar oki-

tio se zlatnom medaqom i rekordom na Tre}em me|unarodnom

{uji~kom polumaratonu u Bosni i Hercegovini u veoma jakoj konku-

renciji.

I padobranska ekipa Vojske Srbije „Nebeske vidre” ostala je

na nivou svog renomea. Na nedavno odrànom dràvnom prvenstvu

u klasi~nim padobranskim disciplinama u Para}inu, osvojila je

prvo mesto u disciplini ekipnog skoka na ciq. Pored toga, zas-

tavnik Radmila \uri}, koja je odavno prema{ila hiqadu padobran-

skih skokova, postala je dràvni prvak u ènskoj konkurenciji, a

zastavnik Sini{a Mi}i} osvojio je drugo mesto u konkurenciji

padobranaca.

Ovi rezultati vojnih sportista veoma ohrabruju pred predsto-

je}e regionalno vojno prvenstvo u atletici u Ohridu i svetsko vojno

prvenstvo u padobranstvu u ê{koj, na kojima }e svoje snage i ume}e

odmeriti u daleko ja~oj me|unarodnoj konkurenciji.

Na sportskim stranama donosimo i pri~u sa lica mesta o pod-

vigu ekipe planinarskog sportskog dru{tva „Kopaonik”, koja je

nedavno osvojila Elbrus, najvi{i evropski vrh na Kavkazu.

Za wima, moè se slobodno re}i, ne zaostaju ni u~enici Vojne

gimnazije i studenti Vojne akademije koji su bez planinarske opre-

me i posebnih priprema, u pratwi svojih stare{ina i profesora,

izveli jo{ jedan planinarski poduhvat. Osvojili su Atos, najvi{i

vrh Svete Gore. Ali, to je i svojevrsni duhovni podvig kojeg se udo-

stoje samo odva`ni.

[ta tek re}i o podvigu budu}ih re~nih diverzanata Specijalne

brigade? Na kursu kandidata za taj elitni sastav na{e vojske, oni

su u kontinuitetu mar{evali 90 kilometara, veslali Dunavom jo{

20 kilometara u desantnom ~amcu i ronili dva kilometra da bi

izveli diverziju na komandni brod. Predaha su imali tek toliko da

se osveè vodom i okrepe hranom koju su prona{li u prirodi.

Svojevrstan podvig za mnoge profesionalne vojnike, mislimo

tu, naravno, i na mnoge oficire i podoficire, bi}e i provera

fizi~ke sposobnosti. Naro~ito za one koji su dobrano zaboravili

na obavezu da budu uvek u top-formi. Proces profesionalizacije

name}e potrebu uspostavqawa novih standarda i na planu fizi~ke

obuke. Jasno je da profesionalni pripadnici Vojske Srbije moraju

da budu natprose~no pripremqeni u psihofizi~kom smislu za

izvr{avawe sloènih zadataka i tom segmentu obuke ubudu}e }e se

posve}ivati mnogo vi{e pa`we.

Mora}emo, dakle, da mewamo navike. Novi Priru~nik za podi-

zawe fizi~ke sposobnosti profesionalnih vojnih lica stupa na

snagu 1. septembra, a, prema re~ima stru~waka sa kojima smo raz-

govarali u pripremi teme broja, za tri meseca moè se sti}i do

èqenog nivoa fizi~ke spremnosti koji daqe treba unapre|ivati.

Ipak, treba po~eti na vreme.

D R U [ T V O„[kola prijateqstva” na Tari

NOVE VREDNOSTI 28

P O G L E D I

Uloga Kfora na Kosovu i Metohiji

UPLETENI KOSMETSKI ^VOR 30

P A R A L E L E

SAVR[ENI HITAC 33

F E Q T O NVelikani svetske nauke: Milutin Milankovi}

NEUMORNI ISTRA@IVA^ KLIMATSKIH PROMENA 34

S A L I C A M E S T APokloni~ko putovawe u~enika Vojne gimnazije

NA IZVORU PRAVOSLAVQA 38

I S T O R I J ASpasavawe savezni~kih pilota u Drugom svetskom ratu

OPERACIJA HALIJARD 42

S P O R TPohod planinara PSD „Kopaonik” na Elbrus

NA VRHU EVROPE 44

O NAORU@AWE

6

M

M i n i s t a r [ u t a n o v a c u I r a k u

i ni star od bra ne Re pu bli ke Sr bi je Dra gan [u ta no vac, ko ji je na ~e lu

srp ske voj no pri vred ne de le ga ci je po ~et kom av gu sta bo ra vio u dvo -

dnev noj po se ti Ira ku, iz ja vio je za agen ci ju Be ta da je spo ra zum ko ji

je u Bag da du pot pi sao sa ira~ kim ko le gom do bra osno va za da qu sa -

rad wu dve ze mqe i da ima uslo va da Sr bi ja, po red na o ru ̀ a wa i voj ne

opre me, Ira ku po nu di i dru ge uslu ge.

Uspe{na voj na i p

Spo ra zu mom o sa rad wi u obla sti

od bra ne, ko ji su mi ni stri

od bra ne Sr bi je i Ira ka

Dra gan [u ta no vac i

Ab dul Ka der Xa sim pot pi sa li

po ~et kom av gu sta u Bag da du,

pred vi |e na je i obu ka

pri pad ni ka ira~ ke voj ske

u Sr bi ji

„Irak ula ̀ e ve li ke na po re u iz grad wu bez bed no snih struk tu -

ra, ukqu ~u ju }i voj sku i po li ci ju”, re kao je [u ta no vac po sle su sre -

ta sa ira~ kim mi ni strom od bra ne u Bag da du, i do dao da „na{ si -

stem od bra ne mo ̀ e da pru ̀ i obu ku i even tu al ne ve ̀ be ira~ kim

sna ga ma bez bed no sti”. Ta ko |e je na gla sio da je mi ni stru Xa si mu

po nu dio da se ira~ ki pi tom ci {ko lu ju na Voj noj aka de mi ji u Be o -

gra du.

Sa rad wa Sr bi je i Ira ka u obla sti od bra ne je „na naj vi -

{em ni vou”, oce nio je srp ski mi ni star od bra ne, ali je na veo

da ju je po treb no pro {i ri ti i na oblast pri vre de.

Ka ko is ti ~e [u ta no vac, ira~ koj stra ni po nu |e na je i sa rad -

wa u obla sti po qo pri vre de, pre sve ga pro da ja na {ih po qo pri -

vred nih pro iz vo da, ali i ob no va in fra struk tu re u toj ze mqi.

„Irak ~e ka ve li ka re kon struk ci ja. Po sto ji ve li ki broj pred u -

ze }a iz Sr bi je ko ja su u~e stvo va la u iz grad wi in fra struk tu re u

Ira ku i ko ja i dan-da nas ima ju pro jek te ko ji ma mo gu mno go br ̀ e da

ob no ve o{te }e ne ob jek te”, na po me nuo je mi ni star [u ta no vac.

Pre ma we go vim re ~i ma, ira~ ka stra na is ka za la je ve li ko in -

te re so va we za pro {i re we ve} po sto je }e sa rad we, ta ko da je ube -

|en da }e ubu du }e srp ska pri vre da na }i od go va ra ju }e me sto na tr -

`i {tu Ira ka.

„Po red nad le ̀ nih u mi ni star stvu od bra ne, to kom bo rav ka

u Ira ku, raz go va ra li smo i sa pre mi je rom Nu ri jem Al Ma li ki -

jem i pred stav ni ci ma mi ni star sta va tr go vi ne i ener ge ti ke”, re -

kao je Be ti mi ni star od bra ne Re pu bli ke Sr bi je, ko ji je o sa rad -

wi u obla sti bez bed no sti raz go va rao i sa mi ni strom unu tra -

{wih po slo va Ira ka Xa va dom Al Bo la ni jem.

Po sle su sre ta sa srp skim mi ni strom od bra ne, mi ni star od -

bra ne Ira ka Ab dul Ka der Xa sim iz ja vio je u Bag da du da je naj ve -

}i deo voj ne opre me i na o ru ̀ a wa ko ju je Sr bi ja pro da la Ira ku

ve} pre dat na ko ri {}e we ira~ kim je di ni ca ma. Ka da je re~ o voj -

noj opre mi i na o ru ̀ a wu iz Sr bi je, wi ho va is ku stva „kraj we su

po zi tiv na”, na gla sio je ira~ ki mi ni star Ka der Xa sim i pod se -

tio da su Irak i Sr bi ja pot pi sa li pet ugo vo ra o pro da ji voj ne

opre me i na o ru ̀ a wa.

Ira~ ki mi ni star od bra ne re kao je da se sa [u ta nov cem do -

go vo rio o na stav ku sa rad we mi ni star sta va od bra ne dve ze mqe,

na gla {a va ju }i i da }e se u bu du} no sti sa ra |i va ti „na vi {e ve li -

kih pro je ka ta”. „O~e ku je mo da }e vr lo br zo de le ga ci ja Ira ka do -

}i u Sr bi ju da do go vo ri de ta qe tih po slo va”, re kao je Ka der Xa -

sim.

Go vo re }i o spo ra zu mu o sa rad wi u obla sti od bra ne, ko ji su

on i [u ta no vac pot pi sa li u Bag da du, mi ni star Ka der Xa sim na -

gla sio je da je wi me re gu li sa na pro da ja na o ru ̀ a wa i voj ne opre -

me iz Sr bi je u Irak i obu ka ira~ kih voj ni ka u Sr bi ji.

U to ku po se te, mi ni star [u ta no vac po klo nio je ira~ kom

pre mi je ru i mi ni stri ma od bra ne i po li ci je ofi cir ske sa bqe

Voj ske Sr bi je.

Raz go vo ri ma u Bag da du pri su stvo va li su i ge ne ral ni di rek -

tor Ju go im por ta – SDPR Ste van Nik ~e vi}, te srp ski pri vred ni -

ci Zo ran Dra ku li} i Sla ven ko Sla vi}.

Be ta

7

ri vred na sa rad wa

Srp ska od bram be na in du stri ja pro {le go di ne sklo pi -

la je sa Ira kom iz vo zni po sao vre dan 235 mi li o na do la ra.

Ugo vor je pred vi deo pro da ju pe {a dij skog na o ru ̀ a wa, oko

17.000 pi {to qa, mi no ba ca ~a i ve }u ko li ~i nu raz li ~i te mu -

ni ci je. Po red to ga, na {e fa bri ke pro iz ve le su za Irak i

uni for me, {le mo ve i za {tit nu ba li sti~ ku opre mu. I pan ~e -

va~ ka fa bri ka Utva sklo pi la je po sao ko ji pred vi |a iz ra du

20 {kol skih avi o na za osnov nu obu ku la sta 95 za po tre be

va zdu ho plov stva voj ske Ira ka.

Iz vo zni po slo vi

Ministar [utanovac u razgovoru sa pre mi je rom Iraka

Nu ri jem Al Ma li ki jem

no u voj ni sa ni tet na {e ze mqe, ko ji je pre po zna tqiv i van gra ni -

ca Sr bi je.

– U Skup {ti ni Sr bi je na la zi se pred log za ko na o u~e {}u

Voj ske Sr bi je i osta lih struk tu ra bez bed no sti van gra ni ca na {e

ze mqe. U sklo pu to ga, Mi ni star stvo od bra ne pred lo ̀ i }e an ga ̀ o -

va we na {ih pri pad ni ka u po je di nim mi si ja ma {i rom sve ta. Tre -

ba zna ti da je u~e {}e u mi rov nim ope ra ci ja ma, pre sve ga, po li -

ti~ ka od lu ka, a ne Voj ske i Mi ni star stva od bra ne. Ona se raz -

ma tra na Sa ve tu za na ci o nal nu bez bed nost i pred la ̀ e Vla di i

Skup {ti ni. Sva kim od la skom u mi rov nu ope ra ci ju po ve }a va se

kre di bi li tet i Voj ske Sr bi je u ze mqi i ino stran stvu, ali i na {e

dr ̀ a ve. Na taj na ~in ~i ni mo i krup ne ko ra ke ka evrop skim in te -

gra ci ja ma. Pro fe si o na li za ci ja Voj ske Sr bi je ne }e se okon ~a ti

na od go va ra ju }i na ~in uko li ko ona ne bu de ak tiv ni je u~e stvo va la

u mi si ja ma van ze mqe – is ta kao je mi ni star od bra ne Dra gan [u -

ta no vac.

Sku pu u Cen tru za mi rov ne ope ra ci je pri su stvo va li su dr -

àv ni se kre tar dr Zo ran Ve si} i za me nik na ~el ni ka Ge ne ral {ta -

ba ge ne ral-pot pu kov nik Mla den ]ir ko vi}.

V. POÛ^

M

P r i p r e m a s r p s k i h m i r o v w a k a z a ^ a d

i rov na mi si ja u â du je ste ~e tvr ta ope ra ci ja u ko joj u~e stvu je

Voj ska Sr bi je. U woj su an ga ̀ o va ni pri pad ni ci voj ske i po li -

ci je vi {e ze ma qa sve ta.

– Pr vi put Voj ska Sr bi je, na osno vu od lu ke Par la men ta i nad -

le ̀ nih dr ̀ av nih in sti tu ci ja, od la zi u mi rov nu mi si ju pod tim ime -

nom. Sva ka srp ska za sta va ko ja se po ja vi u sve tu je ste na {a po be -

da, a po seb no je zna ~aj na ona ko ja se ostva ri spa sa va wem qud -

skih ì vo ta. U~e {}em u me |u na rod nim mi rov nim mi si ja ma na sto -

ji mo da po vra ti mo ugled i po ve re we u Voj sku. Na {e u~e {}e u mi -

si ji u â du pre va zi la zi in te re se srp ske voj ske i Mi ni star stva

od bra ne i na naj bo qi na ~in pre zen tu je i pro mo vi {e Sr bi ju, ko ja

ta ko do pri no si glo bal nom mi ru – re kao je mi ni star [u ta no vac

ob ra }a ju }i se dva de set i jed nom pri pad ni ku si ste ma od bra ne Re -

pu bli ke Sr bi je, ko ji kra jem me se ca od la ze u Kra qe vi nu Nor ve {ku

ka ko bi na sta vi li pri pre me za mi si ju u â du.

Od la zak na {ih sta re {i na i ci vil nih li ca, u dru goj ro ta ci ji

u sa sta vu nor ve {kog kon tin gen ta, u to li kom bro ju, pre ma re ~i ma

mi ni stra od bra ne, do kaz je po ve re wa ko je Nor ve ̀ a ni ima ju u

stru~ nost i pro fe si o nal ne kva li te te srp skih mi rov wa ka, po seb -

Mi ni star od bra ne Re pu bli ke Sr bi je

Dra gan [u ta no vac pri su stvo vao je

11. av gu sta pri pre ma ma sta re {i na

i ci vil nih li ca Mi ni star stva

od bra ne i Voj ske Sr bi je ko ji,

u sa sta vu nor ve {kog kon tin gen ta,

usko ro od la ze u mi rov nu mi si ju

pod po kro vi teq stvom Uje di we nih

na ci ja MI NUR CAT u âd

Doprinos globalnom miru

Snimio R. POPOVI]

Dr ̀ av ni se kre tar Mi ni star stva od -

bra ne Re pu bli ke Sr bi je dr Zo ran Ve si} i

za me nik na ~el ni ka Upra ve za zdrav stvo Sek -

to ra za qud ske re sur se ka pe tan boj nog bro da

Jo van Mak si} po se ti li su Voj no me di cin ski

cen tar u No vom Sa du.

Raz go va ra ju }i sa pri pad ni ci ma je di ne

voj ne zdrav stve ne usta no ve na te ri to ri ji

Voj vo di ne, dr Ve si} go vo rio je o no vi na ma u

obla sti voj nog zdrav stva. Is ta kao je da }e

se ko na~ no re {i ti sta tus no vo sad skog cen -

tra i da }e on u na red nom pe ri o du pre ra sti

u mo der nu, sa vre me no opre mqe nu voj nu bol -

ni cu, ko ja }e u pot pu no sti za do vo qi ti po tre -

be zdrav stve nog zbri wa va wa voj nih ali i

ci vil nih osi gu ra ni ka u Voj vo di ni.

Ta ko |e, Zo ran Ve si} na ja vio je da }e se

{ko lo va wem stu de na ta me di ci ne na VMA i

ured ni jim spe ci ja li sti~ kim usa vr {a va wem

zdrav stve nog ka dra u do gled no vre me po pu -

ni ti i upra ̀ we na me sta u Voj no me di cin skom

cen tru u No vom Sa du, ali i u osta lim voj nim

zdrav stve nim usta no va ma.

Da bi se na od go va ra ju }i na ~in is ko -

ri sti li ka pa ci te ti no vo sad skog cen tra, ko ji

tre nut no ima oko 60 bol ni~ kih po ste qa, on

}e se umre ̀ i ti sa osta lim re pu bli~ kim

zdrav stve nim usta no va ma, {to }e mu omo gu -

}i ti da, le ~e wem i ci vil nih pa ci je na ta, od

Re pu bli~ kog za vo da za zdrav stvo go di {we

ostva ri pri hod od oko 110 mi li o na di na ra.

– Upr kos to me {to na {u ze mqu, kao i

osta le dr ̀ a ve re gi o na, op te re }u je ak tu el na

eko nom ska kri za, uspe {no se ob na vqa voj no

zdrav stvo – na gla sio je dr ̀ av ni se kre tar.

To kom po se te no vo sad skoj voj no me di -

cin skoj usta no vi, dr Zo ran Ve si} uru ~io je

uprav ni ku cen tra pu kov ni ku dr Bra to qu bu

Br kqa ~u kqu ~e ve dva no va sa ni tet ska vo zi -

la, opre mqe na sa vre me nom me di cin skom

opre mom, ko ja }e omo gu }i ti kva li tet no i hit -

no zbri wa va we pa ci je na ta.

B. M. P.

Dr ̀ av ni se kre tar Zo ran Ve si} i za me -

nik na ~el ni ka Upra ve za zdrav stvo Mi ni -

star stva od bra ne Re pu bli ke Sr bi je pu kov nik

Jo van Mak si} uru ~i li su 3. av gu sta uprav ni -

ku Voj ne bol ni ce Ni{ pu kov ni ku Sla vi {i ]i -

ri }u tri no va sa ni tet ska vo zi la, u vred no sti

od 12 mi li o na di na ra, ul tra zvu~ ni apa rat,

oste o den zi to me tar, pet naj sa vre me ni jih EKG

apa ra ta i pet de fi bri la to ra i dru gu opre mu

neo p hod nu za funk ci o ni sa we bol ni ce.

– Ovo je po ~e tak tre }eg in ve sti ci o nog

ci klu sa za Voj nu bol ni cu Ni{, ko ja ima zna -

~aj no me sto u si ste mu od bra ne Sr bi je. O~e -

ku je mo da }e mo u na red nom pe ri o du na ba vi -

ti so fi sti ci ra nu opre mu, kao {to je {e sna -

e sto slajs ni ske ner. Na da mo se da }e mo za

pra znik Voj ne bol ni ce, 22. ja nu ar sle de }e

go di ne, pu sti ti u rad no vi ske ner. Mo ̀ e se

re }i da opre ma ko ja je pro {le i ove go di ne

u{la u ni {ku Voj nu bol ni cu pred sta vqa zna -

~aj nu in jek ci ju za ovu zdrav stve nu usta no vu,

po {to je u po me nu tom pe ri od ulo ̀ e no vi {e

ne go dva de set go di na ra ni je. Je dan od pri o -

ri te ta Mi ni star stva od bra ne ubu du }e bi }e

da obez be di kva li tet nu zdrav stve nu za {ti tu

svim voj nim osi gu ra ni ci ma – re kao je Ve si}.

Opre ma uru ~e na Voj noj bol ni ci Ni{

sa mo je deo {i reg pro jek ta opre ma wa voj nog

zdrav stva. Deo opre me ve} na red ne ne de qe

bi }e uru ~en i Voj noj bol ni ci i Voj no me di -

cin skom cen tru u No vom Sa du i Cen tru voj -

no me di cin skih usta no va u Be o gra du. Ta ko |e,

VMA je ve} do bi la zna ~a jan deo opre me,

vred ne vi {e sto ti na mi li o na. Dr ̀ av ni se -

kre tar Zo ran Ve si} na ja vio je da }e sle de }e

go di ne za po ~e ti pro jek ti for mi ra wa Voj ne

bol ni ce u Be o gra du sa ka pa ci te ti ma se kun -

dar ne zdrav stve ne za {ti te i adap ta ci ja ob -

jek ta na Ka ra bur mi, ko ji }e bi ti pr vi voj ni

ge ron to lo {ki cen tar u Sr bi ji.

Na kra ju bo rav ka u Voj noj

bol ni ci Ni{ dr ̀ av ni se kre tar

raz go va rao je sa pri pad ni ci ma

te usta no ve i obe }ao da qa ula -

ga wa u opre mu i in fra struk tu ru.

Na gla sio je da nad le ̀ ni u Mi ni -

star stvu od bra ne vi so ko vred nu -

ju u~e {}e we nih pri pad ni ka u

mi rov nim mi si ja ma i da }e bol -

ni ca ubr zo bi ti otvo re na i za

le ~e we ci vil nih osi gu ra ni ka.

9

Nova me di cin ska opre ma Voj noj bol ni ci Ni{

Od lu ~i va we o stra te gij skoj

ras po de li re sur sa

U be o grad skom ho te lu Zi ra 3. av gu sta

po ~e la je pe to dnev na ra di o ni ca Od lu ~i va -

we o stra te gij skoj ras po de li re sur sa. Skup

je or ga ni zo va la Upra va za stra te gij sko pla -

ni ra we Sek to ra za po li ti ku od bra ne Mi -

ni star stva od bra ne Re pu bli ke Sr bi je u sa -

rad wi sa In sti tu tom za upra vqa we re sur -

si ma od bra ne Po mor ske po sle di plom ske

{ko le SAD.

U okvi ru ra di o ni ce tri de se tak pri -

pad ni ka Mi ni star stva od bra ne i Voj ske Sr -

bi je za jed no sa ame ri~ kim pre da va ~i ma raz -

ma tra li su pro ble me ko ji se od no se na stra -

te gij sko pla ni ra we za sno va no na spo sob no -

sti ma, uti caj ne iz ve sno sti i ri zi ka na stra -

te gij sko pla ni ra we, raz voj pro gra ma i pro -

ra ~un tro {ko va va ri jan ti re a li za ci je pro -

gra ma, iz grad wu pro gram ske struk tu re za

raz voj ̀ e qe nih spo sob no sti i vi {e go di {we

bu xe ti ra we raz vo ja spo sob no sti i oce na

ostva ri va wa pro gra ma.

Stru~ nu ras pra vu otvo rio je za me nik

na ~el ni ka Upra ve za stra te gij sko pla ni ra -

we dr Sta ni slav Sto ja no vi}, ko ji je tom pri -

li kom is ta kao do bru sa rad wu sa In sti tu tom.

Pi ta we re sur sa bi }e kqu~ no pi ta we na ci o -

nal ne po li ti ke u na red nom pe ri o du i u tom

smi slu, pri hva ta we mo der nih stan dar da

upra vqa wa re sur si ma, po we go vim re ~i ma,

pred sta vqa pri o ri tet na ci o nal ne po li ti ke,

ukqu ~u ju }i i po li ti ku od bra ne. S. \.

No vi ser ti fi ka ti do de qe ni

Kru {i ku iz Va qe va

Hol ding kor po ra ci ji „Kru {ik“ iz Va -

qe va 30. ju la uru ~e ni su ser ti fi ka ti SRPSISO 14001:2005 i OH SAS 18001:2007, ko -

ji se od no se na za {ti tu `i vot ne sre di ne i

bez bed nost i zdra vqe za po sle nih, ali i re -

ser ti fi ka ti o si ste mu me nax men ta kva li -

te tom pre ma zah te vi ma stan dar da SRPS ISO9001:2008 I SNO 9000/05.

Pred stav nik {vaj car skog Na ci o nal -

nog ser ti fi ka ci o nog te la „SGS“ Ste vo Se -

ku li} uru ~io je ge ne ral nom di rek to ru „Kru -

{i ka“ Jo va nu Da vi do vi} ser ti fi ka te ko ji

se od no se na bez bed nost i zdra vqe za po -

sle nih, za {ti tu `i vot ne sre di ne. Ser ti fi -

ka te ko je tre }i put po tvr |u je Kor po ra ci ja u

obla sti si ste ma me nax men ta kva li te ta uru -

~io je, u ime Mi ni star stva od bra ne, bri -

gad ni ge ne ral Dan ko Jo va no vi}. D. M.

Dr ̀ av ni se kre tar dr Zo ran Ve si} predao

sanitetska vozila VMC Novi Sad

Snimio Z. MILOVANOVI]

10 15. avgust 2009.

Mi ni star od bra ne Dra gan [u ta no vac i na ~el nik Ge ne ral {ta ba Voj ske Sr bi je ge ne ral-pot -

pu kov nik Mi lo je Mi le ti} upu ti li su svim pri pad ni ci ma ro da re~ nih je di ni ca i Re~ ne flo ti le ~e -

stit ke po vo dom pra zni ka – 6. av gu sta i po ̀ e le li im pu no uspe ha u da qem ra du.

„U sklo pu re for me si ste ma od bra ne uspe li ste da iz gra di te sa vre me no or ga ni zo va nu, do -

bro opre mqe nu i uve ̀ ba nu je di ni cu za re a li za ci ju za da ta ka iz sve tri mi si je Voj ske, {to ste

uspe {no i pri ka za li na {oj jav no sti na po ka znoj ve ̀ bi pri li kom obe le ̀ a va wa Da na VS, u fe -

bru a ru ove go di ne.

Uve ren sam da }e te i u na red nom pe ri o du sa ve sno i od go vor no iz vr {a va ti za dat ke i do pri -

ne ti ja ~a wu od bram be nih spo sob no sti na {e ze mqe”, sto ji u ~e stit ci mi ni stra [u ta nov ca.

U ~e stit ci na ~el ni ka Ge ne ral {ta ba VS ge ne ral-pot pu kov ni ka Mi lo ja Mi le ti }a na gla {a va

se da su pri pad ni ci Re~ nih je di ni ca i Re~ ne flo ti le u~e {}em na ve ̀ ba ma po tvr di li vi so ku stru~ -

nost i ospo so bqe nost, te da su pro fe si o nal nim pri stu pom pre ma ra du odr ̀ a li ni vo ope ra tiv -

nih spo sob no sti je di ni ce.

^ e s t i t k e p o v o d o m D a n a r e ~ n i h j e d i n i c a

Sve ~a nim po stro ja va wem i de fi le om je di ni ca u no vo sad skoj ka sar ni „Alek san dar Be ri}”

pri pad ni ci Re~ ne flo ti le obe le ̀ i li su 6. av gu sta dan je di ni ce, kao se }a we na isti da tum 1915.

go di ne ka da je u Sa vu po ri nut pr vi srp ski rat ni brod, oklop ni ~a mac „Ja dar”. Sku pu su pri su stvo -

va li ko man dant Kop ne ne voj ske ge ne ral-pot pu kov nik Qu bi {a Di ko vi}, pred stav ni ci je di ni ca Kop -

ne ne voj ske, lo kal ne sa mo u pra ve, dru {tve nih or ga ni za ci ja, Mi ni star stva unu tra {wih po slo va i

ver skih za jed ni ca.

RE KORD

GO RA NA Ê GA RA

Sta ri ji vod nik Go ran ê gar, pri -

pad nik Voj ne aka de mi je, pr vi je sti gao

na ciq tr ke u po lu ma ra to nu, ko ji pro -

{le su bo te odr ̀ an u Bo sni i Her ce go -

vi ni na sta zi du ̀ i ne 21,1 ki lo me tar od

Ku pre sa do [u ji ce.

Na ciq Tre }eg me |u na rod nog {u -

ji~ kog po lu ma ra to na na{ po zna ti du go -

pru ga{ sti gao je za 1:15:24, {to je za

vi {e od {est mi nu ta bo qe vre me od

pret hod nog re kor da To mi sla va Bre ~i }a

iz Imot skog ko ji je ove go di ne bio dru gi

od ukup no 58 tak mi ~a ra.

[u ji~ ki po lu ma ra ton bi la je za

ê ga ra po sled wa vr lo uspe {na pro ve -

ra pred na stup na pred sto je }em re gi o -

nal nom voj nom pr ven stvu, na sta zi du ̀ i -

ne 30 ki lo me ta ra, ko je }e bi ti odr ̀ a -

no osmog sep tem bra u Ohri du.

„NEBESKE VIDRE“

DR@AVNI PRVACI

Na 55. dràvnom prvenstvu u kla -

si~nim padobranskim disciplinama,

odrànom od 4. do 8. avgusta na sport-

skom aerodromu „Davidovac“ kod Para -

}ina, padobranska ekipa Vojske Srbije

„Nebeske vidre“ osvojila je prvo mesto

u disciplini ekipnog skoka na ciq.

Vojni padobranci proslavili su se

i u pojedina~nom takmi~ewu, u istoj dis-

ciplini. Zastavnik Radmila \uri} po -

sta la je dràvni prvak u ènskoj kon ku -

renciji, a zastavnik Sini{a Mi }i} os-

vojio je drugo mesto u konkurenciji pado-

branaca.

Zastavnik Mi}i} izgubio je bitku za

zlatnu medaqu u samom fini{u takmi -

~ewa i to od Radoslava Kora}a, vi {e -

strukog dràvnog prvaka i neka da {weg

ko lege iz proslavqene 63. padobranske

brigade, koji se sada takmi~i za pado-

bransku ekipu „Feniks“ iz Beograda.

Prema re~ima potpukovnika Slo-

bodana Jovanovi}a, vo|e padobranske

ekipe „Nebeske vidre“, dràvno prven-

stvo je na neki na~in bilo uvertira za

predstoje}e 34. svetsko vojno prvenstvo

u padobranstvu, koje }e se odràti od

14. do 23. avgusta u Lu~enecu u Slo va -

~koj, a na kome }e u~estvovati vi{e od

130 zemaqa. V. KRSTI]

Pra znik Re~ ne flo ti le

Obe le ̀ en Dan avi ja ci jeDan ro da avi ja ci je Voj ske Sr bi je obe le ̀ en je sve ~a no 30. ju la u Ko man di ViP VO u Ze mu nu.

Tim po vo dom, do sa da {wi ko man dant tog vi da Voj ske ge ne ral-pot pu kov nik Dra gan Ka ta ni} pod se tio

je pri sut ne na bo ga tu isto ri ju srp ske voj ne avi ja ci je, ali i na tre nut nu si tu a ci ju, ko ja se, pre ma

we go vim re ~i ma, po la ko ali si gur no po pra vqa.

Ge ne ral Ka ta ni} pred sta vio je no vog ko man dan ta ViP VO na {e voj ske bri gad nog ge ne ra la

Ran ka @iva ka. Ta ko |e, uru ~io je na gra de pri pad ni ci ma ro da ko ji su to kom pret hod ne go di ne po sti -

gli naj bo qe re zul ta te u ra du. Zlat ni le ta~ ki znak do de lio je pot pu kov ni ku Zo ra nu An to ni }u, ko -

man dan tu eska dri le u Sek to ru za let na is pi ti va wa Teh ni~ kog opit nog cen tra.

Pre po ~et ka sve ~a no sti u Ze mu nu po lo ̀ e ni su ven ci na spo me nik na stra da lim pi lo ti ma Voj -

ske to kom agre si je 1999. go di ne.

Po vo dom 2. av gu sta – da na ro da avi ja ci je, na ~el nik Ge ne ral {ta ba Voj ske Sr bi je ge ne ral-pot -

pu kov nik Mi lo je Mi le ti} pri mio je 30. ju la de le ga ci ju ro da avi ja ci je, ko ju je pred vo dio za me nik

ko man dan ta ViP VO bri gad ni ge ne ral Ne boj {a \u ka no vi}.

Ge ne ral Mi le ti} iz ra zio je tom pri li kom uve re we da }e pri pad ni ci tog vi da srp ske voj ske

pro fe si o nal nim ra dom i od no som pre ma po sta vqe nim za da ci ma oprav da ti ugled ko ji ima ju u voj -

noj i {i roj jav no sti.

11

Ob ra }a ju }i se pri pad ni ci ma je di ni ce i pri sut nim go sti ma, ko man dant Re~ ne flo ti le ka pe tan

boj nog bro da Ne boj {a Jok si mo vi} re kao je da Flo ti la da nas, ob je di wa va wem svih sa sta va Voj ske

Sr bi je ko je ima ju plov ne ob jek te i ak tiv no sti iz vo de na vo di, pred sta vqa spe ci fi~ nu je di ni cu na {e

voj ske, ospo so bqe nu za za dat ke i na unu tra {wim plov nim pu te vi ma i na svim re ka ma, ka na li ma i je -

ze ri ma u Sr bi ji.

Ge ne ral Di ko vi} i ka pe tan boj nog bro da Jok si mo vi} uru ~i li su naj u spe {ni jim sta re {i na ma, voj -

ni ci ma po ugo vo ru, voj nim na me {te ni ci ma i voj ni ci ma ko ji slu ̀ e voj ni rok u Re~ noj flo ti li pri zna -

wa i na gra de, a pri go dan umet ni~ ki pro gram iz ve li su ~la no vi no vo sad ske „Vi le”.

Po vo dom Da na ro da re~ nih je di ni ca i Da na Re~ ne flo ti le za me nik na ~el ni ka Ge ne ral {ta ba ge -

ne ral-pot pu kov nik

Mla den ]ir ko vi} pri -

mio je 5. av gu sta de le ga -

ci ju tih sa sta va Voj ske

Sr bi je, ko ju je pred vo -

dio ko man dant Flo ti le

ka pe tan boj nog bro da

Jok si mo vi}.

Tom pri li kom ge -

ne ral ]ir ko vi} is ta kao

je da su oni u~e {}em u

na ci o nal nim i u mul ti -

na ci o nal nim ve ̀ ba ma

po tvr di li stru~ nost i

ospo so bqe nost svo jih

pri pad ni ka.

B. M. PO PA DI]

GE NE RAL ]IR KO VI] PRI MIO TUR SKOG

IZA SLA NI KA OD BRA NE – Za me nik na ~el -

ni ka Ge ne ral {ta ba VS ge ne ral-pot pu -

kov nik Mla den ]ir ko vi} pri mio je 4.

av gu sta no vo i me no va nog iza sla ni ka

od bra ne Re pu bli ke Tur ske u Sr bi ji pu -

kov ni ka Bur ha na Ak ta {a. Ge ne ral

]ir ko vi} i pu kov nik Ak ta{ is ta kli su

to kom raz go vo ra da se bi la te ral na

voj na sa rad wa Sr bi je i Tur ske kre }e

uz la znom li ni jom i da }e se na sta vi ti

s we nim ja ~a wem. Sa stan ku dvo ji ce

zva ni~ ni ka pri su stvo vao je i od la ze }i

iza sla nik od bra ne Re pu bli ke Tur ske u

Sr bi ji pu kov nik Ju xel ]e le{.

GE NE RAL ]OR NA KOV PRI MIO IZA SLA -

NIK OD BRA NE POQ SKE – Na ~el nik Upra -

ve za obu ku i dok tri nu Ge ne ral {ta ba

VS ge ne ral-ma jor Pe tar ]or na kov

pri mio je 5. av gu sta no vo i me no va nog

iza sla ni ka od bra ne Re pu bli ke Poq ske

u Sr bi ji pu kov ni ka Jir ̀ i ja [}e pan ~i -

ka. Dvo ji ca zva ni~ ni ka raz go va ra la su

o mo gu} no sti ma za una pre |e we bi la te -

ral ne voj ne sa rad we. Su sre tu je pri -

su stvo vao i od la ze }i poq ski iza sla -

nik od bra ne u na {oj ze mqi pu kov nik

Jan Ci e} ka.

ANA LI ZA FUNK CI O NAL NIH I OPE RA -

TIV NIH SPO SOB NO STI KO MAN DE ZA

OBU KU – U be o grad skoj ka sar ni „Top ~i -

der” 11. av gu sta ana li zi ra ne su funk -

ci o nal ne i ope ra tiv ne spo sob no sti Ko -

man de za obu ku Ge ne ral {ta ba Voj ske

Sr bi je za pr vo po lu go di {te 2009. go di -

ne. Ana li zom je rukovodio za me nik ko -

man dan ta Ko man de za obu ku bri gad ni ge -

ne ral Mi o drag Vuk mi ro vi}, ko ji je tom

pri li kom is ta kao zna ~aj ana li ti~ kog

pri stu pa raz ma tra wu funk ci o nal nih i

ope ra tiv nih spo sob no sti. Po red ~la no -

va Ko le gi ju ma na ~el ni ka Ge ne ral {ta ba

Voj ske Sr bi je i Ko le gi ju ma ko man da na ta

Ko man de za obu ku, ana li zi su pri su -

stvo va li svi ko man dan ti cen ta ra za

obu ku u sa sta vu Ko man de. S. \.

IN FOR MI SA WE O MO GU] NO STI -

MA PRE KVA LI FI KA CI JE – Pred stav ni -

ci Re gi o nal nog cen tra za pre kva li fi -

ka ci ju iz Ni {a i me |u na rod ne or ga ni -

za ci je IOM bo ra vi li su ne dav no u

Kra qe vu, Kra gu jev cu i U`i cu ka ko bi

in for mi sa li pro fe si o nal ne voj ni ke

ko ji vi {e ne ra de u Voj sci Sr bi je o

mo gu} no sti ma pre kva li fi ka ci je, edu -

ka ci je i ko ri {}e wa fi nan sij ske po mo -

}i. U na re d nom pe ri o du sli~ ni sku po -

vi odr ̀ a }e se i u osta lim gra do vi ma

ju ̀ ne i cen tral ne Sr bi je. To je pr vi

put da se re a li zu je pre kva li fi ka ci ja

i fi nan sij ska po mo} za ne ka da {we

pro fe si o nal ne voj ni ke. Z. M.

VESTIMi ni star od bra ne Dra gan [u ta no vac i na ~el nik Ge ne ral {ta ba VS ge ne ral-pot pu kov nik

Mi lo je Mi le ti} upu ti li su svim pri pad ni ci ma ro da avi ja ci je ~e stit ke po vo dom pra zni ka – 2.

av gu sta i po ̀ e le li im mno go uspe ha u iz vr {a va wu za da ta ka i una pre |e wu ope ra tiv nih spo sob -

no sti Va zdu ho plov stva i pro tiv va zdu ho plov ne od bra ne Voj ske Sr bi je.

^e sti ta ju }i pra znik pri pad ni ci ma mi ni o star [u ta no vac je na gla sio da spe ci fi~ nost po -

zi va ko ji oba vqa ju, he roj ski pod vi zi ko ji ma su se is ta kli u od bra ni otax bi ne i re zul ta ti ko je

po sti ̀ u u iz vr {a va wu za da ta ka svr sta va ju pri pad ni ke avi ja cij skih je di ni ca u red elit nih sa -

sta va Voj ske Sr bi je.

– Uve ren sam da }e na po ri ko je Mi ni star stvo od bra ne ula ̀ e u osa vre me wa va we, opre -

ma we i stva ra we bo qih uslo va za rad na {eg va zdu ho plov stva, va {a mo ti vi sa nost, pro fe si o -

na li zam i le ta~ ki kva li te ti do pri ne ti da Va zdu ho plov stvo za slu ̀ e no po sta ne po nos Voj ske

Sr bi je – sto ji u ~e stit ci mi ni stra [u ta nov ca.

Na ~el nik Ge ne ral {ta ba VS ge ne ral-pot pu kov nik Mi lo je Mi le ti} u svo joj ~e stit ci na gla -

{a va da su pri pad ni ci ro da avi ja ci je pro fe si o nal nim ra dom i od no som pre ma po sta vqe nim

za da ci ma po tvr di li da su je dan od oslo na ca vi da Va zdu ho plov stva i pro tiv va zdu ho plov ne od -

bra ne.

^ e s t i t k e m i n i s t r a i n a ~ e l n i k a G e n e r a l { t a b a

U pri su stvu na ~el ni ka Ge ne ral {ta ba Voj ske Sr bi je ge ne ral-pot pu kov ni ka Mi lo ja Mi le ti -

}a, u Ko man di Va zdu ho plov stva i pro tiv va zdu ho plov ne od bra ne bri gad ni ge ne ral Ran ko @ivak

pri mio je du ̀ nost ko man dan ta ViP VO od ge ne ral-pot pu kov ni ka Dra ga na Ka ta ni }a.

Uka zom pred sed ni ka Re pu bli ke Sr bi je za no vog ko man dan ta tog vi da Voj ske po sta vqen je

bri gad ni ge ne ral Ran ko @ivak, ume sto do sa da {weg ge ne ral-pot pu kov ni ka Dra ga na Ka ta ni }a,

ko me je, na we gov zah tev, pre sta la ak tiv na slu ̀ ba.

– Ge ne ral Ka ta ni} je na du ̀ no sti ko man dan ta ViP VO pro veo tri i po go di ne. U tom pe ri -

o du za u sta vqe no je pro pa da we tog vi da Voj ske, ko ji je to kom agre si je Na toa imao naj ve }e gu bit -

ke, i qud ske i ma te ri jal ne – re kao je ge ne ral Mi le ti}. Na gla sio je da od no vog ko man dan ta i

we go vih sa rad ni ka o~e ku je da na sta ve za po ~e tu mo der ni za ci ju sa sta va ViP VO, ko ja }e, zbog ak -

tu el ne eko nom ske kri ze, bi ti ote ̀ a na u od no su na pro te klih ne ko li ko go di na.

Po ̀ e lev {i na sled ni ku uspeh na no voj du ̀ no sti, ge ne ral-pot pu kov nik Dra gan Ka ta ni} is -

ta kao je da su pro te kle tri i po go di ne bi le go di ne iza zo va i da, zbog ob jek tiv nih okol no sti,

ni je re a li zo va no sve {to je pla ni ra no u obla sti mo der ni za ci je i opre ma wa ViP VO.

Novi ko man dant srp skog va zdu ho plov stva i pro tiv va zdu ho plov ne od bra ne na gla sio je da

}e u na red nom vre me nu in si sti ra ti na vi so kom ni vou bez bed no sti u svim je di ni ca ma vi da, usa -

vr {a va wu po sto je }ih i do no {e wu no vih pro pi sa, mak si mal nom upo {qa va wu ka pa ci te ta ko ji ma

ViP VO ras po la ̀ e, ali i na stav ku mo der ni za ci je, u me ri u ko joj to bu de mo gu }e.

Pri mo pre da ji du ̀ no sti pri su stvo va li su ko man dan ti je di ni ca ViP VO i pri pad ni ci Ko -

man de tog vi da Voj ske.

P r i m o p r e d a j a d u ` n o s t i k o m a n d a n t a V i P V O

15. avgust 2009.

U n a p r e | e w e f i z i ~ k e o b u k e u V o j s c i S r b i j e

12

Novi sistem

za profesionaa lce

Po mnogim kriterijumima, gde su

profesionalnost i borbena obuka

na visokom mestu, Vojska Srbije

uìva opravdano zna~ajan ugled

u me|unarodnim okvirima. Ali,

vreme zahteva visoke domete,

pa u lancu procesa profesionalizacije

sve karike moraju biti jednako postojane.

Uo~eno je da fizi~ka obuka, odnosno

psihofizi~ka priprema, posebno vojnika

i dela stare{ina, nisu na èqenom

nivou. Zato je doneto niz energi~nih

odluka i mera za podizawe fizi~ke

sposobnosti profesionalnih

vojnih lica u VS koje stupaju

na snagu prvog septembra. Prvi

rezultati o~ekuju se ve} krajem godine.

Iza zo vi voj nog po zi va no se pe ~at tra ja wa, upor no sti, am bi ci -

je... Da le ko su od ~i nov ni~ ke le tar gi je ili rav no du {no sti bi lo

ko je vr ste. Na pro tiv, di na mi~ na pro fe si ja, har mo ni ja zna wa,

ve {ti ne, tem pe ra men ta, sve ko li ke um ne i fi zi~ ke spo sob no sti

pri sta ju sa vre me nom voj ni ku. Vre me je u~i ni lo svo je i zah te vi

su, sa svim ra zu mqi vo, sve ve }i. Tra ̀ e se br zi od go vo ri na raz li ~i -

tu si tu a ci ju, naj svr sis hod ni ja re {e wa. Mo ̀ e li voj nik da od go vo ri

tim zah te vi ma? Mo ra! To ni je vi {e sa mo pi ta we li~ ne ~a sti ve}

ukla pa we u de lo va we i svest ko lek ti va, je di ni ce.

U po sled wih ne ko li ko go di na u sve tu je ra stao ugled Voj ske Sr -

bi je i we nih pri pad ni ka. U~e {}e u mi rov nim mi si ja ma, {ko lo va we

na po zna tim voj nim aka de mi ja ma, u~e {}e na zna ~aj nim za jed ni~ kim

ve ̀ ba ma Na toa i Pro gra ma Part ner stvo za mir, u~e{}e na

me|unarodnim vojnim sportskim takmi~ewima u okviru CISM..., do -

pri ne li su da se, sa svim oprav da no, stvo ri ta kva sli ka. Pri zna wa

go de, ali se pre pri hva ta ju kao pod sti caj za da qi rad ne go za kqu ~ak

da smo po sti gli è qe ni ni vo. Pro sto ra za na pre do va we ima i do -

bro je uo ~en. Mu drost opre de qu je me ru kri ti~ no sti gde se na objek -

tiv ni tas sta vqa sve do bro i ono {to bi mo glo (mo ra lo) da bu de bo -

qe.

U sve ko li kom sa gle da va wu ak tu el nog tre nut ka Voj ske Sr bi je, sa

bro. Sa da {wi re zul ta ti ni su za do vo qa va ju }i i zah te va ju bit ne pro -

me ne. Sve su to raz lo zi ko ji su nas opre de li li da pro ce ni mo ka ko je

do {ao mo me nat za pro me nu na pla nu fi zi~ ke obu ke i us po sta vqa we

no vih stan dar da – ka ̀ e u uvo du ge ne ral ]or na kov.

Da kle, re ak ci ja je bi la u pra vi ~as...

– Da smo to od lo ̀ i li za na red nu ili ne ku dru gu go di nu bi lo bi

ka sno. Jer, do sa da ni smo ima li do vo qan broj pro fe si o nal nih voj -

ni ka ko ji bi obez be dio pri me nu no vog si ste ma. On }e se bit no raz -

li ko va ti od fizi~ke obu ke ro~ nih voj ni ka. Ima }e mo pro fe si o nal ne

je di ni ce ko je ima ju dru ga ~i je ci qe ve. Za da tak ko man dan ta i koman-

dovawa je da ospo so bi svoj sa stav za misiju koja im je dodeqena.

Pro gram ko ji smo usvo ji li, a stu pa na sna gu 1. sep tem bra, tre ba da

omo gu }i do sti za we è qe nog ni voa fi zi~ ke spre me za tri me se ca,

koja }e u daqem periodu biti stalno una pre |ivana.

Da kle, re~ je kom plet noj pro me ni sve sti o zah te vu i is tra ja va -

wu ko man da na ta u smi slu psi ho fi zi~ ke pri pre mqe no sti pri pad ni ka

svo je je di ni ce. Na rav no, da bi se pro me ni la svest neo p hod no je iz -

me ni ti i mno ge si stem ske me re jer }e i od ste pe na psi ho fi zi~ ke

pripremqenosti za vi si ti slu ̀ be na oce na, od la zak na {ko lo va we,

na pre do va we u slu ̀ bi, tok ka ri je re... Ali, o to me ne kom dru gom pri -

li kom.

î me ste se ru ko vo di li pri li kom iz ra de stan dar da?

– Osla wa li smo se, pre sve ga, na is ku stva pro fe si o nal nih ar -

mi ja jer to me te ̀ i mo. Za kqu ~i li smo da su strani si ste mi zah tev ni -

ji, ali prihvatqiviji i prilagodqiviji vojnoj populaciji. Ta~ no je da

pro pi su ju vi {e kri te ri ju me, ali i vi {e di sci pli na kroz ko je se pro -

ve ra va ju pro fe si o nal na voj na li ca. Jer, ne ke qu de kra si ta ko zva na

eks plo ziv na sna ga, dru ge iz dr ̀ qi vost, br zi na... U tom smi slu da ta je

svi ma pri li ka da se do ka ̀ u.

U po je di nim ar mi ja ma po sto ji i di sci pli na ko ju od re |u je ko -

man dant od re |e nog ran ga, a ti ~e se pri me we nog fi zi~ kog ospo so -

bqa va wa ka rak te ri sti~ nog za po je di ne vr ste sa sta va i za misiju ko-

ja je dodeqena jedinici.

[ta je jo{ vred nost no vog u od no su na pret hod ni si stem?

– Na sna zi je bio ri gi dan si stem ko ji je u pr vi plan sta vqao

ana e rob nu iz dr ̀ qi vost, usko po ve za nu sa sna gom sr ~a nog mi {i }a.

Ima li smo po ne kad ozbiq nih pro ble ma i zna ko va te {kog ugro ̀ a va -

wa zdra vqa qu di. To se po seb no vi de lo u tr ~a wu na 1.500 me ta ra.

Pro u ~a va ju }i ka ko to dru gi ra de, za kqu ~i li smo da qu de ne tre ba

iz la ga ti ne po treb nim ri zi ci ma i is ku {e wi ma. Ta ko }e, na pri mer,

ume sto 1.500 me ta ra tr ~a ti 12 mi nu ta i u zavisnosti od duìne

pre|ene staze vrednova}e se i postignuti rezultat. Op{ta iz dr -

`qi vost tre ba da no si pre va gu nad sna gom i brzinom.

[ta je neo p hod no u~i ni ti da bi re zul ta ti bi li vi dqi vi ve} za

tri me se ca?

– Ka ko bi se to ostva ri lo neo p hod no je spro ve sti u ì vot pro -

gram ko ji je pot pi sao na ~el nik Ge ne ral {ta ba i po {to va ti s tim u

ve zi do ne ta na re |e wa o na ~i nu spro vo |e wa, za da ci ma, ro ko vi ma...

13

Novi sistem

za profesiona lce

Va ̀ e }om Ured bom o oce wi va wu voj nih li ca re gu li san je na -

~in sti ca wa slu ̀ be ne oce ne pro fe si o nal nih voj ni ka. Oce na se

do bi ja na osno vu pet ele me na ta. Je dan od wih je „fi zi~ ka spo -

sob nost za du ̀ nost ko ju oba vqa”. Ta ko de fi ni san ele ment je ne -

pre ci zan i pod lo ̀ an su bjek tiv noj pro ce ni jer za we ga ne ma va -

qa nog kri te ri ju ma.

No vim Na cr tom Ured be o oce wi va wu voj nih li ca pred vi |e -

no je da oce na fi zi~ ke spo sob no sti ula zi u pro sek slu ̀ be ne oce -

ne. Ni ko ne mo ̀ e ima ti po zi tiv nu oce nu uko li ko ima sla bu oce -

nu na pro ve ri fi zi~ ke spo sob no sti.

OCEWIVAWE VOJNIH LICAopre znim po gle dom na vre me ko je je

pred na ma, uo ~en je do bar la nac, ali

sa ka ri ka ma ko je ni su sve pod jed na ko

~vr ste. Jed na od wih ovo ga ~a sa ni je

na ste pe nu zah te va pro fe si o na li za -

ci je na {e voj ske. Na i me, ra di se o

psi ho fi zi~ koj pri pre mqe no sti we nih

pri pad ni ka ko ja se (o)dr ̀ a la do ni -

voa ka da je vre me iz dik ti ra lo no ve

zah te ve.

Odgovor na

profesionalizaciju

Te ma je ve o ma ozbiq na i tra ̀ i

ja sno slo vo. Za to }e je tu ma ~i ti ge ne -

ral-ma jor Pe tar ]or na kov, na ~el nik

Upra ve za obu ku i dok tri nu (J-7) Ge -

ne ral {ta ba Voj ske Sr bi je, pu kov nik

Zo ran [}e ki}, na ~el nik re fe ra ta za

fi zi~ ku obu ku Upra ve za obu ku i dok -

tri nu G[ VS, i pro fe sor mr Ra do je

Ro gli}, re fe rent za fi zi~ ku obu ku u

Gar di.

– Pro ces pro fe si o na li za ci je

je sam po se bi iz u zet no slo ̀ en i za -

hva ta mno ge obla sti. Da bi smo je

uspe {no spro ve li do kra ja, neo p hod -

no je us po sta vqa we no vih stan dar da

i na pla nu fi zi~ ke obu ke. Svi ma je

ja sno da pro fe si o nal ni pri pad ni ci

Voj ske Sr bi je mo ra ju da bu du nat -

pro se~ no pri pre mqe ni u psi ho fi -

zi~ kom smi slu.

Ako ovo ga ~a sa po gle da mo gde

smo na tom pla nu, sa gle da mo na{ od -

nos, ste ~e ne na vi ke, svest uop {te, po -

sto ji od re |e no (raz)mi mo i la ̀ e we sa

sta wem i po tre ba ma ko je ni je do bro.

Do sa da smo ima li do sta raz lo ga da

na la zi mo oprav da we. Tu su, pre sve -

ga, lo {i ula zni re zul ta ti ro~ nih voj -

ni ka, wi hov ne do vo qan bo ra vak u voj -

sci da bi se si tu a ci ja pro me ni la.

Sa da smo na no voj ko ti jer }e mo do

kra ja go di ne pri mi ti nekoliko hi qa -

da pro fe si o nal nih voj ni ka, a ostati

na starim pozicijama ne bi bi lo do -

Jo{ ne {to, ni smo za do voq ni fi zi~ kom ospo so bqe no {}u ofi -

ci ra i pod o fi ci ra ko ji ra de u ko man da ma operativnog nivoa pa na -

vi {e. Za wih se uvo di kon di ci o no ve ̀ ba we, sva kog radnog da na i

va ̀ i za sve! Ju tar we (kondiciono) ve ̀ ba we bi }e oba ve zno na svim

ni vo i ma. Ovo ga ~a sa ne ma mo do voq no re fe re na ta za fi zi~ ku obu ku

i in struk to ra. Taj pro blem smo re {i li ta ko {to su ko man dan ti za -

du ̀ i li sta re {i ne ko je }e bi ti od go vor ne za spro vo |e we pro gra ma.

Oni }e do 1. sep tem bra pro }i se mi na re i edu ka ci ju ka ko bi se {to

bo qe pri pre mi li za no vu ulo gu. De taq no }e pro u ~i ti priru~nik,

pro gra m, zah te ve, kri te ri ju me... Za tri me se ca o~e ku je mo kon kret ne

re zul ta te – za kqu ~u je ge ne ral ]or na kov.

Vrednovawe rezultata

Op {ti je za kqu ~ak da fi zi~ ka obu ka u VS ne za do vo qa va u pot -

pu no sti po sta vqe ne vi so ke ci qe ve i da pred sta vqa sla bi ju ka ri ku

ospo so bqe no sti je di ni ca. ê sto se po mi wa lo vred no va we, od no sno

po vr {an od nos pre ma re zul ta ti ma i oce wi va wu uop {te. Ko ji su ele -

men ti (struk tu re si ste ma fi zi~ ke obu ke) bi li naj sla bi ji?

– U pr vom re du ne a de kvat no vred no va we fi zi~ ke obu ke, ta~ ni -

je we nog osnov nog pro duk ta fi zi~ ke ospo so bqe no sti u si stem skim

do ku men ti ma: Pra vi lu o kon tro li i oce wi va wu bor be ne go to vo sti i

Ured bi o oce wi va wu voj nih li ca. Ovi do ku men ti su iz u zet no zna ~aj -

ni jer od re |u ju stav o vred no sti fi zi~ ke obu ke za bor be nu go to vost

i ospo so bqe nost – ka ̀ e pu kov nik Zo ran [}e ki}.

[ta je su {ti na no vog re form skog do ku men ta?

– U do sa da {wem Pra vi lu o kon tro li i oce wi va wu bor be ne go -

to vo sti, fi zi~ ka obu ka je vred no va na ta ko da sve ga dva po sto uti ~e

14

tema

Pro ve ri fi zi~ ke spo sob no sti pod le ̀ u sva pro fe si o nal na

voj na li ca oba po la, bez ob zi ra na po lo ̀ aj i ~in, od po ~et ka do

kra ja slu ̀ be. Po go di {ti ma od re |e no je se dam ka te go ri ja; do 26

go di na, 26–31, 32–36, 37–41, 42–46, 47–51 i pre ko 51 go di ne.

Osnov na ba te ri ja te sto va ko ja se od no si na sve sta ro sne

ka te go ri je sa dr ̀ i: po di za we tru pa za dva mi nu ta (za pro ce nu

iz dr ̀ qi vo sti i sna ge tr bu {nih mi {i }a), skle ko vi na tlu dva

mi nu ta (za pro ce nu sna ge ru ku i ra me nog po ja sa), tr ~a we 12 mi -

nu ta i mar {e va we na 10.000 me ta ra (za pro ce nu ae rob ne iz -

dr ̀ qi vo sti).

STAROSNE KATEGORIJE

na bor be nu go to vost, a fi zi~ ka spo sob nost kao pa ra me tar fi zi~ -

ke obu ke sa mo je dan po sto! Ako fi zi~ ka spo sob nost (voj ni ka i sta -

re {i ne), od no sno je di ni ce u ce li ni, uti ~e sve ga je dan po sto, ja sno

je ko li ko je ta vred nost de gra di ra na. Sta we je ~i ni lo jo{ go rim

~i we ni ca da ni sla ba oce na fi zi~ ke ospo so bqe no sti ni je ima la

zna~ajne po sle di ce na ukup nu oce nu bor be ne go to vo sti. De {a va lo

se ~ak da je di ni ca do bi je sla bu oce nu fi zi~ ke spo sob no sti, a ima

vr lo do bru oce nu bor be ne go to vo sti.

No vi re form ski do ku ment ko ji je pri vre me no usvo jen (Pra vi -

lo o kontrolama u Vojsci Srbije), gde se ume sto bor be ne go to vo sti

go vo ri o ope ra tiv noj spo sob no sti, sta vqa zna ~aj fi zi~ ke obu ke u

da le ko bo qu po zi ci ju – je di ni ca ne mo ̀ e da do bi je po zi tiv nu oce -

nu ospo so bqe no sti uko li ko iz pro ve re fi zi~ ke ospo so bqe no sti ne

do bi je po zi tiv nu oce nu.

Na koji na~in }e se ocewivati vojna lica?

– Uredbom o ocewivawu vojnih lica regulisan je na~in sti-

cawa slu`bene ocene profesionalnih vojnika. Ocena se dobija

na osnovu pet elemenata. Jedan od wih je „fizi~ka sposobnost za

du`nost koju obavqa”. Tako definisan element je neprecizan i

podloàn subjektivnoj proceni jer za wega nema vaqanog kriter-

ijuma. Novim Nacrtom Uredbe o ocewivawu vojnih lica

predvi|eno je da ocena fizi~ke sposobnosti ulazi u prosek

slu`bene ocene. Niko ne moè imati pozitivnu ocenu ukoliko

ima slabu ocenu na proveri fizi~ke sposobnosti.

Ako se ve} po pra vqa ju pret po stav ke za bo qi od nos pre ma

fi zi~ koj obu ci, za {to se me wa na ~in pro ve re fi zi~ ke spo sob -

no sti?

– U pr vom re du zbog po di za wa ni voa fi zi~ ke spo sob no sti

(stan dard) ko ga tre ba da po se du ju sva pro fe si o nal na voj na li ca.

Po sta rom Uput stvu o pro ve ri, kri te ri jum je bio ve o ma ni zak, {to

se la ko mo glo uo ~i ti po re |e wem sa ze mqa ma u okru ̀ e wu i sa vre -

me nim ar mi ja ma.

Ko je su glav ne no vi ne ko je do no si no va pro ve ra u od no su na

do sa da {wu?

– Pro ve ra va ̀ i za sva pro fe si o nal na voj na li ca oba po la.

Naj va ̀ ni je je de fi ni sa we mi ni mal nog stan dar da ko ji mo ra da is -

pu ni sva ki pri pad nik VS u to ku slu ̀ be, bez ob zi ra na ~in, po lo -

àj, go di ne i pol. Wi me se obez be |u je do bar rad ni po ten ci jal, ja -

~a we i o~u va we zdra vqa, od no sno pre ven ti va bo le sti. Spro vo di -

}e se dva pu ta go di {we, ~i me }e se obez be di ti per ma nent no odr -

à va we vi so kog ni voa fi zi~ ke spo sob no sti. Za tim, no vi na se ti ~e

iz bo ra do pun ske di sci pli ne pro ve re od vi {e po nu |e nih a

va ̀ i za mu {kar ce do 36 go di na sta ro sti.

Za pro ve ru fi zi~ ke iz dr ̀ qi vo sti (ae rob ne spo -

sob no sti) i li ca pre ko 40 go di na sta ro sti, ura |e ni su

pri la go |e ni te sto vi. Ura |e ne su po seb ne ba te ri je te -

sto va i nor me (stan dar di) za spe ci jal ne je di ni ce u od -

no su na svo je ka rak te ri sti ke (pro tiv te ro ri ste, voj nu po -

li ci ju spe ci jal ne na me ne...).

Ka ko su po de qe ne sta ro sne ka te go ri je i {ta sa dr ̀ e ba -

te ri je te sto va od no sno iz bor ne di sci pli ne?

– Na gla si }u, pro ve ri fi zi~ ke spo sob no sti pod le ̀ u sva

pro fe si o nal na voj na li ca oba po la, bez ob zi ra na po lo ̀ aj i

~in, od po ~et ka do kra ja slu ̀ be. Po go di {ti ma od re |e -

no je se dam ka te go ri ja; do 26 go di na, 26–31,

32–36, 37–41, 42–46, 47–51 i pre ko 51 go di -

ne. Osnov na ba te ri ja te sto va ko ja se od no si

na sve sta ro sne ka te go ri je sa dr ̀ i: po di za -

we tru pa za dva mi nu ta (za pro ce nu iz dr -

Plan me ra je tre }i deo a ti ~e se opi sa or ga ni za ci o nih, mo ti -

va ci o nih i dru gih me ra za do sti za we stan dar da. U za vr {nom de lu

da te su nor me za pro ve ru fi zi~ ke spo sob no sti pri pad ni ka spe ci -

jal nih i je di ni ca voj ne po li ci je.

Po sto ji li bo ja zan da je tri me se ca kra tak rok, a da su nor me

stro ge?

– Za sve one ko ji re dov no ve ̀ ba ju ne ma ni ma lo bo ja zni. Rok

je re a lan, a nor me ni su ba uk uko li ko se pra ti pra vil nik. Na i me,

ju tar we ve ̀ ba we je sva kog rad nog da na u tra ja wu od 20 mi nu ta i

va ̀ i za sve. Za tim, za ~a so ve fi zi~ ke obu ke pred vi |e no je 180 mi -

nu ta ne deq no. Na rav no, osta vqe no je pro sto ra i za pri me we no

fizi~ko ve ̀ ba we, o ~e mu }e vo di ti bri gu re fe ren ti za fi zi~ ku

obu ku, in struk to ri i li ca za du ̀ e na za we no iz vo |e we.

Na po mi wem da je pro gram flek si bi lan i pru ̀ a mo gu} nost pri -

la go |a va wa sre di ni. Je dan od we go vih zna ~aj nih ci qe va je ste edu ka -

ci ja po je di na ca da mo gu sa mi ve ̀ ba ti, a i}i }e im na ru ku bes plat no

ko ri {}e we sport skih obje ka ta u van rad no vre me. Da kle, ni {ta se

ne tra ̀ i {to ni je ostvar qi vo, vre me na ima do voq no da se usvo je

no vi stan dar di a ve} pr vi re zul ta ti da }e nam za pra vo da smo na

do brom pu tu – is ti ~e pro fe sor Ro gli}.

U zah te vu vre me na sa dr ̀ a ni su raz lo zi do ko jih se do {lo na

ba zi na u~ nih is tra ̀ i va wa i na te me qu sve ko li kih is ku sta va. U rat -

nim uslo vi ma, na pri mer, fi zi~ ki spo sob ni ji bor ci ot por ni ji su na

raz li ~i te vr ste stre sa, na po re i ne da }e ko je uti ~u na mo ral i vo qu

za bor bu. Fi zi~ ki ne pri pre mqe ni voj ni ci u ra tu opa ̀ a ju se be kao

ne u po tre bqi ve i ~e sto be ̀ e od stvar no sti. Fi zi~ ki sprem ni ji ima -

ju ve }u ot por nost i bo qu adap ta ci ju na raz li ~i te kli mat ske i tem pe -

ra tur ne pro me ne, na glad, `e|, ne sa ni cu...

Fi zi~ ka spo sob nost sta re {i na i voj ni ka, u ra tu i mi ru, ima

ne po sred ni uti caj na efi ka snost iz vr {a va wa za da ta ka. Sprem ni ji

se ma we po vre |u ju, lak {e adap ti ra ju, boqe re a gu ju a ra we ni da le ko

br ̀ e opo ra vqa ju...

Bran ko KO PU NO VI]

Snimio Tama{ TOT

15

`qi vo sti i sna ge tr bu {nih mi {i }a), skle ko vi na tlu dva mi nu ta (za

pro ce nu izdr`qivosti u sna zi ru ku i ra me nog po ja sa), tr ~a we 12

mi nu ta i mar {e va we na 10.000 me ta ra (za pro ce nu ae rob ne iz -

dr ̀ qi vo sti).

Li ca do 36 go di na sta ro sti ima ju oba ve zu da iza be ru jo{ je -

dan do dat ni test od po nu |e nih sa dr ̀ a ja: zgi bo vi, pe wa we uz ko -

no pac, po li gon pe {a dij skih pre pre ka ili pli va we na 100 me ta -

ra. Osnov na ba te ri ja te sto va sa sto ji se uglav nom od onih ko ji se

ko ri ste u ar mi ja ma ze ma qa ~la ni ca ma Na toa. Sli~ ni su i kri te -

ri ju mi za oce wi va we. U od no su na do sa da {we, nor me su znat no

ve }e, po go to vo za is pu we we mi ni mal nih zah te va.

Da li je po sta vqe ni stan dard re al no ostvar qiv?

– Bu du }i da `e li mo zna ~a jan stra te {ki is ko rak, ciq }e mo

ostva ri ti, a sa mim tim i na {e vi zi je. Na rav no, mi slim i na po -

dr {ku voj nog ru ko vod stva i sistema komandovawa i ve} za po ~e te

ak tiv no sti. Do ne ta je no va ba te ri ja te sto va i po sta vqe ni su stan -

dar di. Sle di wi ho va pro ve ra u prak si i ve ri fi ka ci ja na kon is -

tra ̀ i va wa. Do ne li smo ci qa ni tro me se~ ni pro gram fi zi~ kog ve -

`ba wa za is pu we we stan dar da fi zi~ ke spo sob no sti. Fi zi~ ka

obu ka, od no sno fi zi~ ka spo sob nost, da le ko je bo qe vred no va na u

struk tu ri ope ra tiv ne spo sob no sti.

U no vom Na cr tu ured be za slu ̀ be nu oce nu pro fe si o nal nih

voj nih li ca, fi zi~ ka spo sob nost za u zi ma vi so ko me sto. U to ku je

iz ra da Kon cep ta sred wo ro~ nog raz vo ja ma te ri jal ne ba ze za obu -

ku, ko ja ob u hva ta i fi zi~ ku. Do kra ja na red ne go di ne ura di }e se

no vo Uput stvo za fi zi~ ku obu ku, ko jim }e se na sa vre men na ~in

ob ra di ti kom plet na pro ble ma ti ka fi zi~ ke obu ke. Ura |en je i no -

vi na crt Uput stva o sport skim tak mi ~e wi ma u VS – za kqu ~u je pu -

kov nik [}e ki}.

Tematske celine

Ka ko je is ta kao pu kov nik [}e ki}, pri stu pi lo se iz ra di,

iz me na ma i do pu na ma si stem skih do ku me na ta ko ji ma se re gu li -

{e fi zi~ ka obu ka u VS. Ta ko je na re |e wem na ~el ni ka Ge ne ral -

{ta ba rad ni tim stru~ nih li ca iz ra dio Pri vre me ni pri ru~ nik

za po di za we fi zi~ ke spo sob no sti pro fe si o nal nih voj nih li ca.

Osim pu kov ni ka [}e ki }a, me |u qu di ma ko ji su pi sa li je dan od

ba znih do ku me na ta bio je i pro fe sor mr Ra do je Ro gli}. We go -

vo ve li ko is ku stvo u ra du s pri pad ni ci ma elit ne je di ni ce, vi -

so ka stru~ nost i sa vre me ni pri stup sa gle da va wa pro ble ma,

utka ni su u slo vo pri ru~ ni ka. Ko me je na me wen i {ta su we go ve

ce li ne?

– Na me wen je ko man da ma je di ni ca i usta no va VS za pla ni -

ra we, or ga ni zo va we i re a li za ci ju fi zi~ ke obu ke pro fe si o nal -

nih voj nih li ca ra di po di za wa fi zi~ ke spo sob no sti na ni vo ko ji

obez be |u je do sti za we pro pi sa nih stan dar da. Sa sto ji se od ~e ti -

ri me |u sob no uskla |e ne te mat ske ce li ne: stan dar di za oce wi va -

we spo sob no sti sa pred lo ̀ e nom ba te ri jom te sto va i ta bli ca ma

za oce wi va we fi zi~ ke spo sob no sti ko ji su uskla |e ni sa stan dar -

di ma sa vre me nih ar mi ja. Za tim pro gram fi zi~ kog ve ̀ ba wa za is -

pu we we stan dar da. Re a li zu je se u tro me se~ nim ci klu si ma i mo gu -

}e ga je uskla di ti sa obu kom voj ni ka to kom pe ri o da ob u ~a va -

wa. Sa dr ̀ a ji su prak ti~ ni i jed no stav ni, ali zah te va ju po -

stup nost i re dov nost. Wih je mo gu }e ostva ri ti na po -

sto je }oj sport skoj in fra struk tu ri.

15. avgust 2009.

Centralna

logisti~ka baza

16

Baza logisti~ki podr`ava jedinice i ustanove

Vojske Srbije i Ministarstva odbrane, ali i

realizuje one zadatke koji predstavqaju nastavak

organizacijskih promena u Vojsci, posebno

u oblasti procesirawa vi{kova i sredstava koja

preti~u jedinicama – elimini{e materijalne

vi{kove na bezbednosno i ekolo{ki prihvatqiv

na~in. Organizovana je tako da u budu}nosti

mo`e biti pouzdan logisti~ki oslonac za potrebe,

zahteve i o~ekivawa perspektivne srpske vojske.

Cen tral na lo gi sti~ ka ba za je ste naj ve }a lo gi sti~ ka je di ni ca

Voj ske Sr bi je, na me we na za re a li za ci ju lo gi sti~ kih funk ci ja

u si ste mu od bra ne. Je di ni ce i usta no ve snab de va osnov nim

po kret nim stva ri ma, re zer vnim de lo vi ma, uboj nim i po gon -

skim sred stvi ma, in ten dant skim, sa ni tet skim, ve te ri nar skim

i osta lim po kret nim stva ri ma. Po red snab de va wa, Ba za se, za sa -

da u ma wem obi mu, ba vi i odr ̀ a va wem, tran spor tom, te po slo vi -

ma iz obla sti op {te lo gi sti ke, zdrav stva i in fra struk tu re. Na la -

zi se u sa sta vu Upra ve za lo gi sti ku Ge ne ral {ta ba srp ske voj ske i

pred sta vqa we nu iz vr {nu je di ni cu. Raz me {te na je u 12 gar ni zo na,

na 98 lo ka ci ja.

Od me ra va we or ga ni za ci je

U lo gi sti~ kom or ga ni zo va wu si ste ma od bra ne, Cen tral na ba -

za je osnov ni lo gi sti~ ki oslo nac we go vih sa sta va, od no sno ona

lo gi sti~ ki po dr ̀ a va je di ni ce i usta no ve Voj ske Sr bi je i Mi ni -

Po red to ga, odr ̀ a va spe ci fi~ ne po kret ne stva ri u si ste mu od -

bra ne, ko je ~i ne ra zno vr sna uboj na sred sta va, ra ke te, po gon ska

opre ma i in sta la ci je. U dve spe ci ja li zo va ne usta no ve – sa bir no-

pro daj na cen tra – pro da je ras ho do va na sred stva iz je di ni ca Voj ske

u skla du sa re {e wi ma nad le ̀ nih. Pri pad ni ci Ba ze an ga ̀ u ju se i za

broj ne tran sport ne po slo ve, obez be |e we na pu {te nih obje ka ta, te

sa na ci ju pro sto ra po sle raz li ~i tih ak ci de na ta – na vo di ge ne ral

Avri}.

Or ga ni za ci ja Cen tral ne lo gi sti~ ke ba ze uskla |e na je pre ma

struk tu ri je di ni ca srp ske voj ske, ni voa bri ga de. U svom sa sta vu ima

Ko man du, ~e ti ri skla di {na ba ta qo na, ~i je su ko man de u Ni {u, Gor -

wem Mi la nov cu, Kra gu jev cu i Be o gra du, dva sa bir no-pro daj na cen -

tra, u Be o gra du i Ni {u.

Do kra ja ju la Ba za }e for mi ra ti jo{ je dan ba ta qon u Be o gra -

du, lo gi sti~ ki, ~i ji }e za da tak bi ti da po dr ̀ a va je di ni ce u glav nom

gra du. U we go vom sa sta vu bi }e vod za snab de va we, ~e te za odr ̀ a va -

we i tran sport i vo do vi op {te lo gi sti ke i in fra struk tu re, ~i me }e

se pro {i ri ti i uslo ̀ i ti lo gi sti~ ke funk ci je ko je su u Ba zi, za sa da,

sla bi je za stu pqe ne. To je po sle di ca po tre be da se lo gi sti~ ka po dr -

{ka je di ni ca u gar ni zo nu Be o grad re or ga ni zu je – ras for mi ra }e se

64. lo gi sti~ ki ba ta qon, deo we go vih je di ni ca pot ~i ni }e se Gar di, a

osta le Cen tral noj ba zi. Je di ni ce i usta no ve Ge ne ral {ta ba Voj ske i

Mi ni star stva od bra ne lo gi sti~ ki }e po dr ̀ a va ti Gar da, a osta le

be o grad ske sa sta ve no vo for mi ra ni pe ti ba ta qon.

Lo gi sti~ ka ba za ima tri de se tak skla di {ta, dva me {o vi ta vo da

za odr ̀ a va we, tri vo da za tran sport, lo gi sti~ ki vod, dva sa bir no-

pro daj na cen tra i ko mand nu ~e tu. For mi ra na je u de cem bru 2006.

go di ne, ka ko bi ob je di ni la skla di {ne ka pa ci te te biv {ih lo gi sti~ -

kih ba za u Be o gra du, Ni {u, No vom Sa du i Kra gu jev cu i 608. po za din -

17

star stva od bra ne. Me |u za dat ke Ba ze spa da ju i e{e lo ni ra we, ~u -

va we i za na vqa we svih vr sta re zer vi vi so kog stra te gij skog ni voa.

Pri jem, skla di {te we i ~u va we po kret nih stva ri po treb nih Voj sci,

bi lo da su u okvi ru re zer vi ili gru pe sred sta va ko ji ma se re dov no

po pu wa va ju je di ni ce, ta ko |e su po slo vi Cen tral ne ba ze.

Ka ko ka ̀ e ko man dant tog sa sta va bri gad ni ge ne ral Dra gan

Avri}, za da ci Ba ze, za ko je se ne mo ̀ e re }i da su per spek tiv ni,

ali su tre nut no ve o ma za stu pqe ni, jer su po sle di ca or ga ni za cij -

sko-mo bi li za cij skih pro me na pro te klih go di na, je su pri jem, skla -

di {te we, ~u va we i iz da va we pro da tih su vi {nih sred sta va.

– Da bi se je di ni ce oslo bo di le ta kvih po slo va i {to pre ba -

vi le obu kom i iz grad wom ope ra tiv nih spo sob no sti, u skla di {ta

Lo gi sti~ ke ba ze sme {te ne su ve }e ko li ~i ne raz li ~i tih sred sta va,

ko ja vi {e ni su po treb na sa sta vi ma na {e voj ske. Ba za ih ~u va do

re {a va wa wi ho vog ko na~ nog sta tu sa, ali i obez be |u je – ~u va objek -

te u ko ji ma su sme {te na.

Op {ta lo gi sti ka Ba ze

– Je dan od za da ta ka Od se ka za op {tu lo gi sti ku je ste snab -

de va we ener gen ti ma, na osno vu ugo vo ra ko je za kqu ~u je Upra va za

snab de va we Mi ni star stva. Od sek pra ti re a li za ci ju ugo vo ra, na

osno vu odo bre nih nov ~a nih sred sta va, pred vi |e ne di na mi ke i

skla di {nih ka pa ci te ta. Snab de va we ar ti kli ma hra ne, po tro -

{nim ma te ri ja lom za odr ̀ a va we li~ ne i ko lek tiv ne hi gi je ne,

sit nim ku hiw skim in ven ta rom i opre mom za obla ~e we re gru ta,

ta ko |e su po slo vi Od se ka.

Sa sta ve Voj ske Ba za snab de va na ~el no tro me se~ no, na

osno vu wi ho vih po tre ba, do tu rom od se be. Ima pet in ten dant -

skih skla di {ta, u ko ji ma se ~u va ju van trup ne re zer ve i skla di {ni

ar ti kli hra ne, i dva skla di {ta za pri jem vi {ko va. Pro da ja vi -

{ko va in ten dant skih po kret nih stva ri od vi ja se ote ̀ a no – do sa -

da je za kqu ~en 21 ugo vor, a pro da to sve ga 3,97 od sto pla ni ra nih

ko li ~i na – is ti ~e pot pu kov nik Ve li mir Su bin, na ~el nik Od se ka

za op {tu lo gi sti ku Cen tral ne ba ze.

Brigadni general Dragan Avri}

ske ba ze. Pre u ze la je ve }i nu wi ho vih obje ka ta, a van we nog sa sta va

osta lo je skla di {te Cen tral ne apo te ke, ko ja pri pa da Upra vi za

zdrav stvo Mi ni star stva od bra ne.

– Od 2006. go di ne ne pre kid no uskla |u je mo struk tu ru, ras po red

i for ma ci ju Ba ze, pre ma za da ci ma ko je iz vo di i po tre ba ma je di ni ca

ko je op slu ̀ u je. Uve }a li smo we no broj no sta we i for mi ra li do dat -

na skla di {ta za pri jem vi {ko va sred sta va iz sa sta va Voj ske, te je -

di ni ce za odr ̀ a va we spe ci fi~ nih po kret nih stva ri. Lo gi sti ka je

okvir u ko me po slo vi ni ka da ni su za vr {e ni i uvek ima pro sto ra za

efi ka sni je po slo va we i u obla sti ma or ga ni za ci je i to ko va in for -

ma ci ja i ma te ri ja la, ali i usa vr {a va wa lo gi sti~ kih sred sta va.

Na or ga ni za ci ju Lo gi sti~ ke ba ze i re a li za ci ju sva ko dnev nih

oba ve za znat no uti ~e raz me {taj we nih je di ni ca. Da nas je Ba za, ka ko

se to voj ni~ kom ter mi no lo gi jom ka ̀ e, naj ra zu |e ni ja je di ni ca Voj ske

Sr bi je, jer se na la zi na 39 lo ka ci ja, a sred stva i objek ti u we noj

nad le ̀ no sti ras po re |e ni su na jo{ 59 me sta. To ote ̀ a va sva ko -

dnev no po slo va we, po go to vo sa sta va ko ji su uda qe ni od ma ti~ nih je -

di ni ca, ~e sto iz van ur ba nih sre di na, i ome ta sta bi li za ci ju Ba ze u

na red nom vre me nu. Za to na sto ji mo da op ti mi zu je mo wen raz me {taj –

da sma wi mo broj skla di {ta, obje ka ta i pro sto ri ja gde se ~u va ju sred -

stva, uki ne mo po je di ne lo ka ci je za ko je pro ce wu je mo da ne }e ubu du }e

bi ti per spek tiv ne – ob ja {wa va bri gad ni ge ne ral Dra gan Avri}.

Ba za ima 36 ~u var skih slu ̀ bi za obez be |e we 55 obje ka ta. Ta -

kvi po slo vi po ve ra va ju se we nim pro fe si o nal nim pri pad ni ci ma,

jer ne ma voj ni ka na re dov nom slu ̀ e wu voj nog ro ka. Zbog neo d go va -

ra ju }e po pu ne ka drom, pre sve ga voj ni ci ma po ugo vo ru, do bi la je oko

120 voj ni ka, na kon za vr {e nog pr vog pe ri o da obu ke, ko ji se an ga ̀ u ju

za ma ni pu la ci ju sred stvi ma i na ure |i va wu skla di {nih kom plek sa u

pro tiv po ̀ ar nom i bez bed no snom smi slu. Oko 50 od sto ka dra Cen -

tral ne ba ze ima lo gi sti~ ku voj no e vi den ci o nu spe ci jal nost, a po lo -

vi na wih ra di u obla sti snab de va wa. Objek te obez be |u je 34 od sto

za po sle nih.

Ba za je jed na od je di ni ca Voj ske u ko joj se opi tu je no vo Uput stvo za

obu ku. Ka ko bi uspe {no pra ti li no ve lo gi sti~ ke to ko ve, 93 pri pad -

ni ka Ba ze usa vr {a va la su se na spe ci ja li sti~ kim kur se vi ma. Od tog

bro ja 39 je 2008. go di ne za vr {i lo kurs za pra }e we sta wa uboj nih

sred sta va, 17 kurs ru ko va la ca in te gral nog tran spor ta, a 16 do dat nu

obu ku za pre voz opa snih ma te ri ja. Za rad u Cen tral noj lo gi sti~ koj

ba zi, na 240 upra ̀ we nih me sta voj ni ka po ugo vo ru, u okvi ru ak tu el -

nog pri je ma u pro fe si o nal nu voj nu slu ̀ bu, pri ja vi la su se 1.093 kan -

di da ta. Obu ku su okon ~a la 22, a osam se jo{ ospo so bqa va.

Pre po zna va we pro ble ma

Pre ma re ~i ma ko man dan ta, Ba za lo gi sti~ ki po dr ̀ a va je di ni ce

i usta no ve Voj ske Sr bi je i Mi ni star stva od bra ne, ali i re a li zu je

one za dat ke ko ji pred sta vqa ju na sta vak or ga ni za cij skih pro me na u

Voj sci, po seb no u obla sti pro ce si ra wa vi {ko va i sred sta va ko ja

pre ti ~u je di ni ca ma – eli mi ni {e ma te ri jal ne vi {ko ve na bez bed no -

sno i eko lo {ki pri hva tqiv na ~in. Ipak, or ga ni zo va na je ta ko da u

bu du} no sti mo ̀ e bi ti po u zdan lo gi sti~ ki oslo nac za po tre be, zah -

te ve i o~e ki va wa pro jek to va ne srp ske voj ske.

Uz ne po vo qan raz me {taj je di ni ca i po pu nu ka drom, deo pro -

ble ma ko ji do dat no op te re }u ju Cen tral nu ba zu po sle di ca su kon cep -

15. avgust 2009.18

jedinice

Uni {ta va we uboj nih sred sta va

Pre ma re ~i ma ma jo ra Vla di mi ra Ig wa to vi }a, na ~el ni ka Re -

fe ra ta za uboj na sred sta va, i re fe ren ta ka pe ta na Kr ste Pa {i }a,

uboj na sred stva uskla di {te na su u {est skla di {ta i dva odeq ka Lo -

gi sti~ ke ba ze, a na la ze se na 33 lo ka ci je. U objek ti ma je sme {te no

85 od sto uboj nih sred sta va, a oko 15 od sto na plat for ma ma.

Vi {e od 21 od sto uboj nih sred sta va Ba ze bi lo je po ~et kom

2008. na otvo re nom pro sto ru. Za krat ko vre me, op ti mi za ci jom sme -

{ta ja, pre da jom ne per spek tiv nih uboj nih sred sta va Re mont nom za -

vo du Kra gu je vac i Kom bi na tu Kru {ik Va qe vo na da qu de la bo ra ci ju

i uni {ta va we, ras kom ple ti ra wem pro tiv ten kov skih mi na i pre da -

jom te la mi na Pr voj iskri u Ba ri ~u, znat no su sma we ne te ko li ~i ne.

Od po ~et ka go di ne, od je di ni ca, iz pro iz vod we ili od Za vo da

Kra gu je vac po sle re mon ta, Ba za je pri mi la oko 817 to na uboj nih

sred sta va, a 2.828 to na iz da la sa sta vi ma Voj ske Sr bi je i Mi ni -

star stva od bra ne. Pri pad ni ci Cen tral ne ba ze su u 2009. u skla di -

{ti ma pre slo ̀ i li, pa le ti zo va li ili ras kom ple ti ra li jo{ 5.400

to na uboj nih sred sta va. To kom pro {le i 2009. go di ne, od 230.000

ras kom ple ti ra nih pro tiv ten kov skih mi na, ko je su ~u va ne na otvo re -

nom, do bi je no je oko 1.300.000 ki lo gra ma ~i stog eks plo zi va.

Spe ci ja li zo va ne eki pe Ba ze iz ve le su pro {le go di ne kon -

trol no-teh ni~ ke pre gle de se dam mi li o na raz li ~i tih uboj nih sred -

sta va iz nad le ̀ no sti Kop ne ne voj ske. U je di ni ca ma Voj ske pre gle -

da li su vi {e od tri hi qa de pro ti vo klop nih i vi {e od hi qa du pro -

tiv a vi on skih ra ke ta.

Po gon sko go ri vo Lo gi sti~ ka ba za ~u va u tri skla di {ta. Pro -

{le go di ne, pri mi la je vi {e od osam mi li o na li ta ra mo tor nih

ben zi na i di zel-go ri va, a za upo tre bu iz da la oko tri mi li o na li -

ta ra. Eki pe Ba ze pre gle da le su u pr voj po lo vi ni 2009. po gon sku

opre mu i in sta la ci je u 56 usta no va Mi ni star stva od bra ne i je di -

ni ca Voj ske.

me sto bez bed no i eko lo {ki pri hva tqi vo uskla di {ti la 34 to ne opa -

snih ma te ri ja i le ko ve ko ji ma je is te kao rok upo tre be, za ~i je uni -

{ta va we u Sr bi ji ne po sto je od go va ra ju }e teh no lo gi je.

Sred stva ve ze i elek tro ni ke, te le ko mu ni ka ci o na i in for ma -

ti~ ka opre ma, sred stva za opre ma we spe ci jal nih je di ni ca Voj ske i

bes pi lot ne le te li ce, pri mqe na su u Ba zu po sled we dve go di ne u ve -

}em obi mu ne go ra ni je. Za wih je obez be |en od go va ra ju }i skla di {ni

pro stor, iz ko ga se plan ski {a qu je di ni ca ma.

Cen tral na lo gi sti~ ka ba za una pre di la je e{e lo ni ra we i raz -

me {taj re zer vi, sme sti la ih u od go va ra ju }a skla di {ta, te obez be di -

la pra }e we wi ho vog sta wa. Ku pqe na su po je di na sred stva ko ja olak -

{a va ju po slo ve u Ba zi – tri ci ster ne za go ri vo i 12 sred sta va in te -

gral nog tran spor ta.

– Ni smo za do voq ni ste pe nom in for ma ti~ ke vi dqi vo sti re sur -

sa Cen tral ne lo gi sti~ ke ba ze, pr ven stve no u obla sti po zna va wa

stvar nog sta wa, ka ko bi se ono ko ri sti lo za dnev no ko man do va we i

pra vil no od lu ~i va we. Ipak, za ̀ i veo je od re |e ni broj pro gram skih

pa ke ta – za pra }e we kvan ti ta tiv nog i kva li ta tiv nog sta wa uboj nih

sred sta va, sta wa na o ru ̀ a wa po fa bri~ kim bro je vi ma, kao i pro -

gram Vo zi lo, ali je to ne do voq no da bi se u zna ~aj ni joj me ri una pre -

di lo rad Ba ze – is ti ~e ge ne ral.

Ba za re dov no pra ti re a li za ci ju ugo vo ra za snab de va we si ste -

ma od bra ne ener gen ti ma, po je di nim skla di {nim ar ti kli ma hra ne,

po tro {nim ma te ri ja lom i in ten dant skom opre mom. Pro {le go di ne

iz da la je vi {e od 19.000 kom ple ta uni for me za obla ~e we re gru ta,

a u 2009. oko 11.000. Ipak, ima broj ne vi {ko ve in ten dant skih po -

kret nih stva ri – }e ba di, ku hi wa au to-pri ko li ca, vre }a za spa va we...

Pre i spi ti va we re sur sa

Ubu du }e, Ba za tre ba pra vo vre me no da ob ra |u je zah te ve ko ri -

sni ka i di stri bu i ra sred stva, po ve }a ste pen do tu ra od se be ka je -

di ni ca ma, ka ko se to stru~ no ka ̀ e, skra ti i op ti mi zu je to ko ve in -

for ma ci ja i lo gi sti~ kih ma te ri ja la, za tim, una pre di pra }e we

sred sta va sa vre me ni jim na ~i nom iden ti fi ka ci je (na pri mer – ra -

19

Pro da ja ras ho do va nih stva ri

– Sa bir no-pro daj ni cen tri Lo gi sti~ ke ba ze za du ̀ e ni su

za pro da ju ras ho do va nih po kret nih stva ri, ko je se iz je di ni ca

pre da ju Ba zi. U wi ma se ne pro da ju ras ho do va na uboj na sred -

stva, aku mu la to ri, opa sne ma te ri je i sred sta va od dra go ce nih

me ta la. Cen tri pro da ju fur du pred u ze }i ma sa ko ji ma je Ba za

za kqu ~i la ugo vo re za ot kup se kun dar nih si ro vi na. Ta kvih ugo -

vo ra u 2009. go di ni ima de set. Deo ras ho do va nih sred sta va

pro da je se u ma lo pro daj nim objek ti ma sa bir no-pro daj nih cen -

ta ra. Ras ho do va na mo tor na vo zi la, elek tro a gre ga ti i in ̀ i we -

rij ske ma {i ne pro da ju se prav nim i fi zi~ kim li ci ma u po stup -

ku jav nog nad me ta wa.

Rad sa bir no-pro daj nih cen ta ra de fi ni san je Pra vil ni kom

o ma te ri jal nom po slo va wu u Mi ni star stvu od bra ne i Voj sci Sr -

bi je. Do kra ja ma ja pro daj ni cen tri ostva ri li su pri hod od 39,7

mi li o na di na ra – ka ̀ e pot pu kov nik Slo bo dan Jo vi ~i}, za du ̀ en

za ko or di na ci ju ra da cen ta ra.

cij skih ne do u mi ca i ne do vr {e no sti

lo gi sti~ kih to ko va u si ste mu od bra -

ne – or ga ni za ci je kom plet ne lo gi -

sti ke i lo gi sti ke je di ni ca Voj ske. U

okvi ru snab de va wa, na pri mer, tre -

ba pre i spi ta ti op ti mal nost snab -

de va wa re zer vnim de lo vi ma, za tim,

odr ̀ a va we po je di nih sred sta va,

re a li za ci ju gra |e vin ske po dr {ke, a

po seb no in fra struk tu re za po tre -

be skla di {te wa naj va ̀ ni jih sred -

sta va srp ske voj ske. Ni tran sport ni

ka pa ci te ti Lo gi sti~ ke ba ze ne po -

dr ̀ a va ju tre nut nu dis per zi ju we nih

je di ni ca i ras po red skla di {ta.

– Naj ve }i deo in fra struk tu re

Ba ze ni je stvar bu du }eg, per spek tiv -

nog iz bo ra obje ka ta za sme {taj

sred sta va, ve} je re zul tat po tre be i

nu ̀ de da sa da {we ko li ~i ne sme sti -

mo na naj bo qi na ~in, u pro sto ru ko -

ji nam je do de qen. U tom smi slu ove

go di ne za po ~e la je re vi ta li za ci ja

ras po lo ̀ i vih ka pa ci te ta i iz grad -

wa 12 no vih obje ka ta za sme {taj

uboj nih sred sta va, po vr {i ne 3.900

kva drat nih me ta ra. Gra |e vin ski ra -

do vi u tri skla di {ta ve} su za po ~e li. Po slo vi se od vi ja ju br zi nom

ko ju dik ti ra pri liv nov ~a nih sred sta va – tvr di ge ne ral Avri}.

U pro te klom vre me nu Ba za je sma wi la ko li ~i ne uboj nih sred -

sta va ko je ~u va na otvo re nom pro sto ru i po ve }a la bez bed nost skla -

di {te wa min sko ek splo ziv nih sred sta va. U skla di {ta je pri mqe na

ve }a ko li ~i na sred sta va iz pro iz vod we, a obez be |en je i si gu ran

tran sport opa snih ma te ri ja iz je di ni ca Voj ske.

– Pro blem sme {ta ja uboj nih sred sta va ne mo ̀ e se pre va zi }i

sa mo na ni vou Ba ze i Upra ve za lo gi sti ku Ge ne ral {ta ba. Pre ma

nor ma tiv noj re gu la ti vi, u osam skla di {ta Lo gi sti~ ke ba ze ~u va se

mu ni ci ja, ali je ima jo{ na dva de se tak me sta, {to ote ̀ a va pri stup,

nad gle da we i pa le ti za ci ju. Ni je pred vi |e no da se mu ni ci ja du ̀ e

vre me ~u va na otvo re nom, iz van na men skih pro sto ri ja. Zbog ka pa ci -

te ta ko je ima, Ba za je na to pri nu |e na.

Kva li ta tiv ni po mak u sve mu to me pred sta vqa ~i we ni ca da da -

nas na otvo re nom skla di {ti mo sa mo onu mu ni ci ju ko ja, na osno vu

teh ni~ kih i teh no lo {kih is pi ti va wa, zbog ne do stat ka od go va ra ju }ih

uslo va, mo ̀ e da sto ji na otvo re nom. Sma wu je mo i te ko li ~i ne ta ko

{to de mi li ta ri zu je mo naj o pa sni ja uboj na sred stva i mu ni ci ju, naj -

pre pro tiv ten kov ske mi ne. Adap ti ra ju }i po je di ne objek te una pre di -

li smo sme {taj uboj nih sred sta va ono li ko ko li ko su nam re sur si do -

zvo qa va li, od no sno obez be di li mi ni mal ne uslo ve da iz beg ne mo de -

gra da ci ju wi ho vih teh ni~ kih pa ra me ta ra – is ti ~e ko man dant.

To kom 2008. go di ne Lo gi sti~ ka ba za pre da la je kup ci ma, na

osno vu za kqu ~e nih ugo vo ra Upra ve za snab de va we Mi ni star stva od -

bra ne, oko 930 to na uboj nih sred sta va i vi {e od 22.000 ko ma da pe -

{a dij skog na o ru ̀ a wa. De mi li ta ri zo va la je oko 230.000 mi na i

uni {ti la vi {e od 250.000 upa qa ~a ko ji su vi {ak u si ste mu od bra -

ne. Uboj na sred stva ~u va ju se u Ba zi na 33 lo ka ci je, u 217 obje ka ta i

58 plat for mi. Oko 85 od sto sred sta va na la zi se u objek ti ma, a

osta la su na otvo re nom. In fra struk tu ra u ko joj su sme {te na ne

obez be |u je pot pu nu pa le ti za ci ju i ko ri {}e we sred sta va in te gral -

nog tran spor ta, ta ko da je tre nut no u Ba zi pa le ti zo va no oko 45 od -

sto uboj nih sred sta va. Pri tom, mo gu} no sti pa le ti za ci je u objek ti ma

Ba ze su tek ne {to vi {e od tog pro cen ta.

Pro {le go di ne pri ku pqe no je oko 600 to na ra bqe nih uqa, an -

ti fri za i elek tro li ta u skla di {ta Ba ze. Raz li ~i te he mi ka li je, oko

21 to nu, ko je su go di na ma ~u va ne u je di ni ca ma Voj ske, uz po mo} Upra -

ve za od bram be ne teh no lo gi je Mi ni star stva od bra ne i pred u ze }a

srp ske na men ske in du stri je, po naj pre Pr ve iskre iz Ba ri ~a, Lo gi -

sti~ ka ba za eli mi ni sa la je iz si ste ma od bra ne. Ta ko |e je na jed no

dio-fre kvent nim ta la si ma, bar

ko do vi ma), te po ve }a po u zda nost

i br zi nu re a li za ci je zah te va je -

di ni ca (sred stva do sta vi ti ono -

me ko me tre ba, ta mo gde mu i ka -

da tre ba i ono li ko ko li ko mu je

po treb no). Vre me u ko me se to

mo ̀ e do go di ti ni je mo gu }e pre -

ci zno od re di ti.

– Pred la ̀ u }i pro me ne u

or ga ni za ci ji Ba ze, na sto ja li smo

da obez be di mo kon ti nu i tet do -

brih re {e wa u lo gi sti ci, od go -

va ra ju }u struk tu ru ni ̀ ih je di ni -

ca, ko je oba vqa ju spe ci fi~ ne za -

dat ke, te da na pu sti mo re {e wa

ko ja ne za do vo qa va ju zah te ve sa -

da {wo sti. Ni smo u to me u pot pu -

no sti uspe li, jer ima mo deo sa -

sta va i skla di {ta ko ja mo ra ju

op sta ti dok se ne okon ~a ju or ga -

ni za ci o ne pro me ne u Voj sci. Na -

pra vi li smo plan per spek tiv no -

sti re sur sa, po seb no skla di -

{nih, ali i po je di nih je di ni ca –

ka ̀ e ge ne ral Avri}.

Ta ko |e is ti ~e da, ka da se

go vo ri o lo gi sti ci, tre ba zna ti

da je naj va ̀ ni je pro me ni ti men -

tal nu ma tri cu we nih pri pad ni -

ka, ka ko bi sa gle da li po tre be i

zah te ve sa vre me nog do ba. Lo gi -

sti ka ni je sta ti~ na de lat nost, a

ni su ta kve ni we ne funk ci je. Od

we ne tre ba tra ̀ i ti uslu ge, ve}

ih ona mo ra nu di ti ko ri sni ci ma.

Za to su po treb ni i ume }e i ma -

te ri jal na ula ga wa.

– Po gre {na je pret po stav -

ka da se lo gi sti ka u ne kom si ste -

mu mo ra pri la go |a va ti svi ma.

Ona ni je sa mo po dr {ka, ve} pre

sve ga skup prin ci pa ko ji omo gu -

}a va ju ra ci o nal no i efi ka sno

funk ci o ni sa we si ste ma. Ni je

sa mo po treb no da se Ba za re or -

ga ni zu je ta ko da pru ̀ i od go va ra -

ju }u po dr {ku sa sta vi ma, ve} da i

ko ri sni ci we nih uslu ga bu du or -

ga ni zo va ni ta ko da mo gu bi ti

efi ka sno lo gi sti~ ki po dr ̀ a ni.

Sa mo efi ka sna, ra ci o nal na i

op ti mal na lo gi sti~ ka po dr {ka je ste za jed ni~ ka re zul tan ta. U tom

smi slu, sa aspek ta upra vqa wa i or ga ni zo va wa, neo p hod no je i da -

qe pred u zi ma ti me re za do grad wu lo gi sti ke i ko ri {}e we we nih

re sur sa na svim ni vo i ma.

Na do grad wa Cen tral ne lo gi sti~ ke ba ze tre ba da pod ra zu me -

va una pre |e we we ne spo sob no sti za kva li tet ni je pra }e we sta wa

re sur sa, eli mi ni sa we ne po treb nih ce li na, usme ra va we na per -

spek tiv ne za dat ke, uskla |e ne sa po tre ba ma si ste ma od bra ne, po -

ve }a we sin hro ni zo va no sti u upra vqa wu svim skla di {nim ka pa ci -

te ti ma. Na rav no, zna ~aj no je da se svr sta u red onih ko ji si stem -

15. avgust 2009.

ski mo gu od go vo ri ti na po zna te

i van red ne zah te ve je di ni ca, u

raz li ~i tim si tu a ci ja ma – sma -

tra ko man dant.

Do brom or ga ni za ci jom

Cen tral ne ba ze, ka ko ka ̀ e ge ne -

ral Avri}, po ve }a }e se iz la zni

re zul tat si ste ma lo gi sti~ kog or -

ga ni zo va wa, od no sno da ti pu na

po dr {ka je di ni ca ma. Po zna va -

we pro ble ma i ̀ e qe nog ci qa je -

su pred u slo vi za to. Da bi se

una pre di lo sta we mo ra se do -

dat no raz vi ti in fra struk tu ra,

ali i pi ro teh ni~ ka i op {ta bez -

bed nost pri li kom ~u va wa re -

sur sa. Cen tral na lo gi sti~ ka ba -

za }e na taj na ~in mo }i da pri -

hva ti one re sur se ko ji od go va -

ra ju no voj opre mi je di ni ca Voj -

ske – re zer vne de lo ve, uboj na

sred stva, go ri vo i uslu ge.

– Pri la go |a va we or ga ni -

za ci o ne struk tu re po tre ba ma

si ste ma od bra ne, do ra da e{e -

lo ni ra wa i kva li tet ni ja bri ga

o sred stvi ma, op ti mi za ci ja

raz me {ta ja je di ni ca i po kret -

nih stva ri, po boq {a we uslo va

`i vo ta i ra da qu di, na ro ~i to

na me sti ma gde je to is pod zah -

te va nog ni voa, za tim, una pre -

|e we ve za i ko mu ni ka ci je sa iz -

dvo je nim sa sta vi ma i objek ti ma, od go va ra ju }i raz me {taj i de la -

bo ra ci ja vi {ka uboj nih sred sta va, wi ho va pro da ja i ras ho do va -

we br ̀ im tem pom, te osa vre me wa va we lo gi sti~ kih ka pa ci te ta,

je su pri o ri te ti Ba ze u bu du} no sti. Re al nost u o~e ki va wu po ma ka

sva ka ko tre ba da bu de pri me re na okol no sti ma u ko ji ma se pro -

me ne od vi ja ju, naj pre ka drov skim i ma te ri jal nim – za kqu ~u je ko -

man dant Cen tral ne lo gi sti~ ke ba ze bri gad ni ge ne ral Dra gan

Avri}.

Vla di mir PO ̂ U^

Sni mio Ne ma wa SU BO TI]

20

Zgra da u ko joj se na la zi Ko man da Cen tral ne lo gi sti~ -

ke ba ze, u be o grad skoj uli ci Mi je Ko va ~e vi }a 5. Pre -

ma pr vo bit noj za mi sli iz 1947. go di ne, ka da je za po -

~e la we na iz grad wa, tre ba lo je da bu de se di {te In -

for mbi roa u ta da {woj Ju go sla vi ji. Pred vi |e no je de -

set spra to va, u ob li ku bro da, za sva ku ~la ni cu. Po sle

do ga |a ja 1948. go di ne, ko ji su do ve li do raz la za sa so -

vjet skom po li ti kom, iz grad wa je pre ki nu ta, a obje kat je

za vr {en 1955. go di ne. Ve} na red ne go di ne u we ga se

use lio Voj no ge o graf ski in sti tut, a od 1993. i ne ka da -

{wa 608. po za din ska ba za. U dva na vra ta zgra da je

adap ti ra na, a zbog gra |e vin skih re {e wa u to ku je po -

stu pak za do bi ja we sta tu sa za {ti }e nog objek ta – spo -

me ni ka kul tu re.

Ko re ni Cen tral ne lo gi sti~ ke ba ze po ti ~u iz 1953. go di -

ne, ka da je u Pre~ kom kod Za gre ba for mi ra na Ba za za pri -

jem ma te ri jal nih sred sta va iz uvo za. Pri la go |a va ju }i

struk tu ru po tre ba ma JNA, 20. no vem bra 1961. rad je za -

po ~e la Ba za za pri jem ma te ri jal nih sred sta va u Pan ~e vu,

ko ja je funk ci o ni sa la sve do 1987. go di ne. Ta da je pre -

for mi ra na u Teh ni~ ko-snab de va~ ku ba zu SSNO.

Na dan Sve tog ve li ko mu ~e ni ka Ge or gi ja Po be do no sca –

|ur |ic, 16. no vem bra 1992. osno va na je 608. po za din ska

ba za Ge ne ral {ta ba Voj ske Ju go sla vi je, ko ja je od lu kom mi -

ni stra od bra ne 2006. pre i me no va na u Cen tral nu lo gi -

sti~ ku ba zu.

jedinice

Pre dva, ili mo ̀ da tri da na, u re du za pla }a we

ne kih ra ~u na u jed noj mi ri jev skoj ban ci, sreo

sam pu kov ni ka Ban di }a, pi lo ta srp ske voj ske.

Ina ~e smo sta ri po zna ni ci, kom {i je i pri ja te qi, pa

me je su sret sa tim ofi ci rom de ~a~ kog li ka za i sta ob -

ra do vao.

Jed no vre me ga ni je bi lo u Sr bi ji. Go di nu da na pro -

veo je na {ko lo va wu u Ame ri ci, te se otud vra tio u Mi -

ri je vo, gde ì vi, i u Ze mun, gde ra di. Da ne go vo ri mo o

to me da je pu kov nik sja jan u svom po slu. Da ne ran gi ra mo

one ko ji le te, kao {to je u {tam pi bi va lo po vo dom ne kih

ne sre }a. Ni je to atle ti ka ili pli va we, ne go te ̀ ak, vr lo

pre ci zan po sao, u ko me ne ma {a le ni nad me ta wa iz van

gra ni ca fi zi ke i li mi ti ra nih qud skih mo }i.

Ma da, ov de ni je o to me re~, ne go o mo ̀ da naj sta -

ri joj srp skoj te mi. A ona se sva ka ko svo di na bal kan ske

{pi ju ne i bri ̀ qi ve tra ga o ce za wi ma. Dok je bo ra vio

ta mo, re ~e pu kov nik Ban di}, ra do je ~i tao srp ske no vi -

ne, a na ro ~i to Od bra nu i naj sta ri ji srp ski list, Po -

li ti ku. Ta ko je odr ̀ a vao ve ze sa otax bi nom i raz bi jao

onaj deo no stal gi je ko ji se mo gao raz bi ti. Sve osta lo

je pro fe si ja.

î ta ju }i tekst ne kog be zna ~aj nog estrad nog no vi -

na ra ugled nog li sta, pu kov nik se su o ~io sa sa -

zna wem o se bi ko je mu do tog ~a sa ni je bi lo do -

stup no. To je onaj glu pi ste re o tip ko ji ko ri ste no vin ski

pi sci bez mno go da ra i zna wa, a ko ji se svo di na fe no -

men „pre ven tiv ne iz da je“. Da kle, ko god da je od srp -

skih voj ni ka, ma ko jim po vo dom oti {ao pre ko Pen ta go -

na na voj no {ko lo va we ili usa vr {a va we, ne mo ̀ e bi -

ti dru go ne go `r tva CIA-e. Kao ta kav, on ubr zo po sta je

va ̀ an iz vor po da ta ka o svo joj voj sci i otax bi ni, ko ju

sa op {ta va naj o pa sni joj or ga ni za ci ji na sve tu. Za {to

bi ga ina ~e {ko lo va li?

No vi nar naj sta ri jeg li sta na Bal ka nu `r tva ma

ili sa rad ni ci ma CIA pro gla sio je ne sa mo Ban di }a, ve}

i dru ge ofi ci re iz Sr bi je ko ji su ta mo bi li, pri glu po

za kqu ~u ju }i da je to upra vo ta ko jer dru ga ~i je i ne mo -

è bi ti.

Dok je go vo rio o tim ma lo um nim op tu ̀ ba ma, za

ko je je sa znao hi qa da ma ki lo me ta ra da le ko od Mi ri je -

va i ce le [u ma di je, pu kov nik se sa mo sme {kao, sma -

tra ju }i da je uza lud no da se ja vi li stu ko ji ga je po sred -

stvom jed nog tu pog pe ra, sta vio na li stu na ci o nal nih

iz daj ni ka i sa rad ni ka „stra nih slu ̀ bi“.

„Ne mam vre me na da se ti me ba vim!“ – re kao je.

„Imam mno go po sla. @urim, maj sto ri mi ra de po ku }i!“

Oda kle do la ze, i ka ko se kon stru i {u me ha ni zmi

te za stra {u ju }e kse no fo bi je? To je, na rav no, vr lo za -

mr {en po sao, ko ji u se bi sa dr ̀ i broj ne kom plek se, ne -

zna we, neo pi si vo glu pu pre ten ci o znost i tra gi ko mi~ no

na sle |e Nu {i }e vog sre skog {pi ju na Alek se @uwi }a.

Hi po te ti~ ki, {ta bi „agent CIA“ iz re do va srp skih

pi lo ta, po za mi sli ta ko za pu {te nog pa ra no i ~a ra, mo gao

da iz da ta mo wi ma? Na pri mer, ka ko se zo vu pi lo ti, ko -

li ko ih ima, le te li na {i avi o ni, ima mo li go ri va, ka -

kve su nam po let no-slet ne sta ze, ko od naj bo qih le ta ~a

vo li è ne a ko ima adet da po teg ne qu tu iz fla {e.

Ku da le ti mo, do kle sti ̀ e mo i ka ko se vra }a mo?

Ili za tra vqe ni no vin ski pi sac ve ru je ka ko agen -

ti CIA le te za CIA ~im uhva te ko man de srp skog avi o na.

I ja vqa ju cen tra li sve {ta su vi de li is pod i oko se be:

ku ku ru ze, po ̀ we ve na po qa, au to put, ne bo, obla ke, ka -

po ni re, ce lu Sr bi ju kao na dla nu.

TTo je sve o Sr bi ji bra le. To svi zna ju, le te li ne

le te li. Da li su za istu fir mu (CIA) ra di li i oni

ko ji su sa sle pim avi o ni ma kre nu li u su sret su -

per i or nom pro tiv ni ku, pa po gi nu li kao je dan dru gi

@uwi}, ali ne Alek sa, ne go Mi lo{. Pe de se tak me ta ra

ni ̀ e is pod Uli ce ka pe ta na Mi lo {a @uwi }a, ko ja je u

Mi ri je vu ta ko |e, ì vi pu kov nik Ban di}, ~o vek ko ji se

vra tio od o nud, i ako onaj ne da ro vi ti skri bo man ho }e

in for ma ci ju, kao {to ve} re koh, kre ~i stan. Dok ovaj

tekst na sta je i iz la zi u no vi na ma, dr ̀ im da je ve} okre -

~io. Ne {to maj sto ri, ne {to pi lot li~ no. Kad ne le ti i

ne {pi ju ni ra, on ma la, po pra vqa i ra di sve {to se da

za mi sli ti. Ta kvog ga dao Bog.

Pre pet na e stak go di na, fa mi li ja Mi lo {e vi} po -

de li la nas je na pa tri o te i iz daj ni ke, i ta ko smo svi

od jed nom bi li na obe stra ne, ka ko za ko ga. Za mi sli te

na rod sa 50 po sto iz daj ni ka? [ta da ra di osta la po -

lo vi na, sem da ode u po li caj ce. Ta ko do bi ja mo ~u va ra

re da po gla vi iz daj ni ka, pa bi mo del o ko me je re~ mo -

gao da bu de sa vr {en stvo u or ga ni za ci ji bez bed no sti.

Ina ~e su voj ne slu ̀ be naj rev no sni je pra ti le pi -

sma ko ja pro ka ̀ e nim li ci ma sti ̀ u iz ino stran stva.

„Ko ga ima{ ta mo, {ta on ra di, je li do la zio, pa {ta

ako ti je otac, {ta ti pri ~a kad se sret ne te, je si li

pre voj ske bio ta mo, ko ga si vi deo, ne moj ne {to da pre -

}u ti{, io na ko sve zna mo...“

Za voj no li ce, sklo no da po ne kad iza |e iz ka sar -

ne, naj o pa sni je je bi lo ako sret ne stran ca. Mo ̀ e bi ti

da stra nac ta kvo ma le ro zno li ce pri u pi ta ko li ko ih

ima, ~i me se ba ve i {ta na me ra va ju. Ka kav je ko man -

dir, strog ili tu wav.

Ta ko su se voj na li ca uspe {no klo ni la stra na ca

i pi sa ma iz da qi ne. Ba da va ti pi smo od maj ke, se stre

ili de voj ke ako ga po de li{ sa ofi ci rom bez bed no sti.

û jem da se ta ko vi {e ne ra di. Pi smo je ne po vre -

di vo, osim ako or gan dru ga ~i je ne mi sli. Ali, ~ak i kad

je Slu ̀ ba po sta la li be ral ni ja i svo ju ri gid nost sve la

sa mo na po seb ne slu ~a je ve, we ne mi sa o ne is po sta ve

ra de po ugled nim no vi na ma.

Evo ne ko li ko po da ta ka za bud nog ~u va ra srp skih

ofi ci ra od stra nih slu ̀ bi – pu kov nik Ban di} le ti na

svim ti po vi ma avi o na ko je ima srp ska voj ska. Ma lo li

je, sem ako ga CIA ni je od u ~i la od ne kih ve {ti na dok je

bio s onu stra nu Atlan ti ka.

Do go vo ri li smo se da ovih da na po pi je mo ka fu, mo -

`da u mi ri jev skom Mak si dis kon tu. Mo gao bi {pi jun

Alek sa da obra ti pa ̀ wu. I to fun da men tal no! Ina ~e ne -

}e ima ti poj ma o ~e mu }e mo raz go va ra ti, ~ak i ako ~u je.

21

P E R A S P E R A

Pi{e

Qubodrag

STOJADINOVI]

Slu~aj mirijevskog{pijuna

Pre petnaestak

godina, familija

Milo{evi}

podelila nas je

na patriote i

izdajnike, i tako

smo svi odjednom

bili na obe

strane, kako

za koga. Zamislite

narod sa 50 posto

izdajnika?

[ta da radi

ostala polovina,

sem da ode u

policajce.

Tako dobijamo

~uvara reda po

glavi izdajnika,

pa bi model

o kome je re~

mogao da bude

savr{enstvo

u organizaciji

bezbednosti.

Usvajawe nove

organizacije

i sistematizacije

radnih mesta,

opremawe i uvo|ewe

novih tehnologija,

uz stalno obrazovawe

i usavr{avawe

kadra, tri su

zna~ajna koraka

koja }e pomo}i

da se nesmetano

i kvalitetno odvijaju

svi projekti na kojima

se u toj ustanovi radi

jedinice

Orijentacija

u vremenu

Vojnogeografski institut

UVoj no ge o graf skom in sti tu tu u pro te klom pe ri o du uspe li su da po sto je }e po dat ke o pro sto -

ru, ko je su go di na ma pri ku pqa li i kre i ra li, pri la go de no vim in for ma ci o nim teh no lo gi ja -

ma, wi ho vim pre vo |e wem u di gi tal ni ob lik. To je po seb no zna ~aj no za iz ra du di gi tal nih

to po graf skih ka ra ta, ko je su va ̀ na pret po stav ka efi ka sni jeg i kva li tet nog funk ci o ni sa -

wa si ste ma od bra ne i Voj ske.

Te kar te i ba ze ge o pro stor nih po da ta ka po treb ne su i ra di br zog i uspe {nog eko nom skog

raz vo ja i kva li tet nog in ve sti ra wa u dru {tvu, ta ko da su ne za o bi la zan in put za ozbiq ne au to re

raz li ~i tih pro je ka ta. Sve sni to ga, u Voj no ge o graf skom in sti tu tu tru de se da sva ke go di ne po me -

ra ju gra ni ce raz vo ja, bi lo da je re~ o na bav ci no ve opre me ili {ko lo va wu ka dra, na rav no do -

bro ori jen ti sa ni u vre me nu i sve sni eko nom skih mo }i dr ̀ a ve i si ste ma od bra ne.

Pro jek ti

Po sled wih ne ko li ko go di na Mi ni star stvo od bra ne i Voj no ge o graf ski in sti tut u kon ti nu i -

te tu spro vo de ak tiv no sti ~i ji je ciq po boq {a we kva li te ta kar to graf ske pro iz vod we. U to ku su

tri kqu~ na pro jek ta, ko ja ob u hva ta ju iz ra du i a`u ri ra we di gi tal ne to po graf ske kar te 1:25.000

(DTK25), sa ba zom po da ta ka, iz ra du no ve DTK50 (1:50.000) i kre a ci ju DTK250 po me |u na rod nim

stan dar di ma.

Je dan od fun da men tal nih za da ta ka VGI, ko ji se ra di go di na ma, je ste iz ra da di gi tal ne to -

po graf ske kar te 1:25.000, sa od go va ra ju }om ba zom po da ta ka, ko ju ~i ni 728 li sto va. Glav ni ciq

tog pro jek ta je ste kre i ra we osnov ne di gi -

tal ne to po graf ske kar te ko ri {}e wem pre -

ci znih ge o to po graf skih po da ta ka i obez be -

|e we je din stve nog to po graf skog mo de la po -

da ta ka. Ta kar ta je ve o ma va ̀ an ko rak ka

stva ra wu na ci o nal ne in fra struk tu re po -

da ta ka o pro sto ru.

Do sa da je za vr {e na hi dro gra fi ja i

vi {e od 50 od sto osta lih ele me na ta kar te.

Znat no je do ra |en Di gi tal ni mo del te re na

sa aspek ta kva li te ta i ura |e na je we go va

dru ga ver zi ja. Isto vre me no, for mi ra se

ba za po da ta ka za pri me nu i lak {e odr ̀ a -

va we (aù ri ra we) ge o pro stor nih po da ta ka.

Pot pu no au to ma ti zo va nim pro ce du ra -

ma kre i ra se no va kar ta TK50 (1:50.000), u

skla du sa me |u na rod nim stan dar di ma. Po -

red DTK25, to je je dan od naj zna ~aj ni jih pro -

je ka ta ve zan za po tre be Voj ske. Ta ko |e, za -

vr {en je pro je kat di gi tal ne kar te vo do o bje -

ka ta 1:50.000 sa ba zom po da ta ka, i ta kar -

ta }e bi ti zva ni~ no pro mo vi sa na u sep tem -

bru ove go di ne. To je

po seb no zna ~aj no za

Voj sku, od no sno ko -

man de je di ni ca i usta -

no va, in ten dant sku i

sa ni tet sku slu ̀ bu,

AB HO, i dru go.

– Sa za do voq stvom

mo gu re }i da je VGI

sop stve nim sna ga ma,

za hva qu ju }i raz vi je -

noj sa rad wi sa voj nim

ge o graf skim slu ̀ ba -

ma ze ma qa ko je su u

Evrop skoj uni ji, pro -

jek to vao Di gi tal nu

to po graf sku kar tu za

ce lu te ri to ri ju Sr bi -

je. U za vr {noj fa zi je

iz ra da kop ne ne va zdu -

ho plov ne va ri jan te to po graf ske kar te 1:250.000. Na taj na ~in omo -

gu }a va mo na {oj voj sci sa rad wu sa oru ̀ a nim sna ga ma dru gih ze ma qa

u svim ak tiv no sti ma u pro sto ru – ka ̀ e pu kov -

nik doc. dr Mir ko Bo ri sov, na ~el nik Voj no ge -

o graf skog in sti tu ta.

Aù ri ra we po da ta ka

o pro sto ru

U za vr {noj fa zi je iz ra da kop ne ne i va -

zdu ho plov ne va ri jan te to po graf ske kar te

1:250.000. Aù ri ra na je i ura |e na no va ver -

zi ja di gi tal ne kar te 1:300.000, sa ba zom po -

da ta ka. To je tre nut no naj a ̀ ur ni ja i naj bo qe

ura |e na di gi tal na kar ta ko jom Voj ska Sr bi je i

si stem od bra ne ras po la ̀ u.

Po red to ga, pr va di gi tal na kar ta ura |e -

na u Sr bi ji, mi li on ka, tre nut no se re kon stru -

i {e i pri la go |a va no vim stan dar di ma i har -

dver sko-soft ver skom okru ̀ e wu.

Za po tre be Zdru ̀ e ne ope ra tiv ne ko man -

de ura |en je di gi tal ni or to-fo to Ko so va i Me -

to hi je i Kop ne ne zo ne bez bed no sti, a i za dru -

ge de lo ve te ri to ri je Sr bi je.

– In sti tut je an ga ̀ o van u obla sti ge o det -

skih i ge o fi zi~ kih ra do va. Pri pad ni ci na {e

usta no ve iz vo di li su ge o det ski i ge o mag net ski pre mer za po tre be G[

i MO. Po seb no bih is ta kao an ga ̀ o va we za po tre be pre me ra obje ka -

ta po seb ne na me ne, re {a va we imo vin sko-prav nih sta tu sa voj ne imo -

vi ne i ge o mag net ski pre mer kom pen za ci o nih po vr {i na voj nim ae ro -

dro mi ma – La |ev ci, Ni{, Ba taj ni ci, gde smo Voj sci u{te de li znat na

fi nan sij ska sred stva. Pre ma na {oj pro jek ci ji, ti za da ci bi tre ba lo

da u bu du} no sti bu du za stu pqe ni ji – is ti ~e na ~el nik VGI.

Pu kov nik Bo ri sov sma tra da je za bu du }i raz voj usta no ve ve o ma

va ̀ no aù ri ra we i re dov no odr ̀ a va we po da ta ka o pro sto ru u stan -

dard nim pe ri o di ma. To je ve li ki za da tak VGI i on }e umno go me za vi -

si ti od mo gu} no sti re dov nog ae ro-fo to gra me trij skog sni ma wa te ri -

to ri je Sr bi je. A, ka ko ka ̀ e na ~el nik In sti tu ta, usko ro o~e ku ju na bav -

ku no vog avi on i di gi tal ne ka me re, no vih soft ve ra za iz ra du i do pu nu

to po graf skih po da ta ka.

Usva ja wem Za ko na o od bra ni i Za ko na o Voj sci Sr bi je stvo re -

ni su uslo vi za us po sta vqa we kva li tet ni je i in ten ziv ni je sa rad we

VGI sa dr ̀ av nim in sti tu ci ja ma, fa kul te ti ma i svim ko ji mo gu da ko -

ri ste ge o pro stor ne po dat ke. Od uslu ga ko ri sni ci ma u ci vil nom sek -

to ru i ostva re nog pri ho da u In sti tu tu uspe va ju da de li mi~ no na do -

me ste ne do sta ju }a nov ~a na sred stva iz buxe ta.

Vre dan pa ̀ we je i po da tak da je VGI us po sta vio i raz vi ja sa -

rad wu sa ve li kim bro jem ge o graf skih, to po graf skih i kar to graf -

skih slu ̀ bi i usta no va ze ma qa Evrop ske

uni je, {to }e In sti tu tu po mo }i da se lak -

{e i br ̀ e ukla pa u pro ces re for me Voj -

ske Sr bi je.

Pr vi ve li ki ko rak na pu tu re for me je ste

usva ja we no ve or ga ni za ci je i si ste ma ti -

za ci je rad nih me sta. U In sti tu tu je pred -

lo ̀ e na no va or ga ni za ci ja i for ma ci ja

VGI, ko ja je u sa gla sno sti sa funk ci ja ma

ko je ima ju usta no ve tog ti pa u voj ska ma ze -

ma qa ko je su ~la ni ce Evrop ske uni je. Sle -

de }i ko rak je opre ma we i uvo |e we no vih

teh no lo gi ja, uz stal no obra zo va we i usa -

vr {a va we ka dra. I do sa da se to me pri -

da va la va ̀ nost, jer su u In sti tut pri ma -

ni oni ko ji su {ko lo va ni na Voj noj aka de -

mi ji i na fa kul te ti ma u gra |an stvu, ali }e

ubu du }e na gla sak bi ti na usa vr {a va wu –

ma ster i dok tor skim stu di ja ma ko je se re -

a li zu ju na Voj noj aka de mi ji, Gra |e vin skom

i Ge o graf skom fa kul te tu.

Mira [VE DI]

Snimio Borko BLANU[A

23

Oni ko ji su ne dav no bi li u VGI mo gli

su da po se te no vu po stav ku iz lo ̀ be ge o det -

sko-kar to graf skih ra do va u VGI, ko ju je

osmi slio i go di nu i po da na pri pre mao

Bor ko Bla nu {a, dipl. in`. Ra ni je su mo gle

da se vi de sa mo kar te iz raz li ~i tih pe ri o -

da, a da nas je na jed nom me stu sve – kar te,

fo to gra fi je po zna tih ge o de ta, mer na opre -

ma i pri bor ko jim su na kar te ucr ta va ni po -

treb ni sa dr ̀ a ji. U raz gle da we se po la zi

pra vil nom ori jen ta ci jom u pro sto ru – od

staj ne ta~ ke, ukot vqe ne na po du, i 22 pa ra -

le la pro jek to va ne na zi du.

Na me ra au to ra po stav ke je da iz lo ̀ ba

po pri mi in ter ak tiv ni ka rak ter – na pri -

mer, da oni ko ji do |u mo gu i sa mi da se

opro ba ju u ne koj od teh ni ka is cr ta va wa sa -

dr ̀ a ja na kar ti.

NOVA IZLO@BENA

POSTAVKA

Pukovnik doc. dr Mirko Borisov

Digitalni model terena u razmeri 1: 25000

êtvorica oficira

i podoficira –

kandidata za re~ne

diverzante u

82. ~eti re~nih

diverzanata

Specijalne brigade

Vojske Srbije – posle

zavr{ene obuke

na prvom kursu

za re~ne divrzante

polagali su

sloèn i zahtevan

zavr{ni ispit

na Fru{koj gori

obuka

Provera

izdr`qivosti

Kurs za re~ne diverzante

Po sle 16 ne de qa obu ke, kan di da ti su pod pu nim bor be nim op te re }e wem, no se }i opre mu te {ku 25 ki lo -

gra ma, re a li zo va li mar{ po brd sko-pla nin skom te re nu i re {a va li raz li ~i te bor be ne si tu a ci je u du -

ì ni od 90 ki lo me ta ra. Ta ko |e su ve sla li 20 ki lo me ta ra Du na vom u de sant nom ~am cu, ro ni li dva ki -

lo me tra i iz ve li di ver zi ju na ko mand ni brod.

Na dva ki lo me tra od tog me sta, ko ri ste }i apa ra te sa za tvo re nim kru gom di sa wa za ro ni li su u Du -

nav i pri {li bro du. Po sta vi li su i ak ti vi ra li eks plo ziv, a po tom se istim pu tem, pod okri qem no }i,

vra ti li na po ~et nu po zi ci ju.

Pre da ha su ima li tek to li ko da se osve ̀ e vo dom i okre pe hra nom ko ju su pro na {li u pri ro di. Ka ko

pri ~a ju kan di da ti za re~ ne di ver zan te, dru gi dan mar {a bio je naj te ̀ i. Od ma ra li su sa mo dva sa ta. Na

tem pe ra tu ri od tri de set i vi {e ste pe ni mo ra li su da ras po re de sva ku kap vo de ko ju su po ne li. Naj ve }i

pro tiv ni ci bi li su im {um ski ko mar ci.

Ka ko is ti ~e ka pe tan Alan Bo ji}, ko man dir 82. ~e te re~ nih di ver za na ta, pr vi put je or ga ni zo van kurs

za re~ ne di ver zan te, jer je taj pro fi l kadra po treb an Voj sci Sr bi je. Od osam po la zni ka, pr vi ovo go di {wi

kurs za re~ ne di ver zan te uspe {no su za vr {i la ~e tvo ri ca.

Pre ma re ~i ma komandira, na osno vu re zul ta ta po stig nu tih na obu ci i za vr {nom is pi tu bi ra li su se

naj spo sob ni ji kan di da ti za di ver zant sku ~e tu. Vred no va na je wi ho va fi zi~ ka i psi hi~ ka iz dr ̀ qi vost, ali i

spo sob nost da sa mo stal no do ne su od lu ku pri li kom re {a va wa po sta vqe nih tak ti~ kih za da ta ka.

Bu di mir M. PO PA DI]

25

Po mor sko-di ver zant ska je di ni ca ne ka da {we JNA for -

mi ra na je 1960. go di ne u @upi Ti vat skoj. Ubr zo je pre me -

{te na na ostr vo Sve ta Ka ta ri na kraj Pu le. Od 1977. do

1991. go di ne 82. po mor ski cen tar na la zio se u Di vu qa ma,

a po tom u Tiv tu i Kum bo ru.

Po sle ras pa da dr ̀ av ne za jed ni ce Sr bi ja i Cr na Go -

ra deo po mor sko-re~ nih di ver za na ta pre ko man do van je iz

Kum bo ra u sa stav Spe ci jal ne bri ga de Voj ske Sr bi je, a 1.

sep tem bra 2008. for mi ra na je 82. ~e ta re~ nih di ver za -

na ta, ko ju da nas ~i ne naj i sku sni ji di ver zan ti i in struk to -

ri pr ve i dru ge ka te go ri je.

OD PULE DO PANÊVA

U pr voj fa zi kur sa, ko ja tra je ~e ti ri ne de qe, kan di da -

ti tre ba da ovla da ju i te o rij ski i prak ti~ no ve {ti na ma ro -

we wa, osnov nim zna wi ma po mor stva i pod vod ne di ver zi je.

Ne pre kid no se pro ve ra va wi ho va fi zi~ ka i psi hi~ ka iz dr -

`qi vost. To kom dru ge fa ze obu ke, za 11 ne de qa, ta ko |e iz -

vo de in ten ziv ne tre nin ge na po li go ni ma i te re ni ma. Po -

sled we ne de qe su da no no} no pod vrg nu ti pro ve ra ma u ro -

we wu i iz vo |e wu di ver zi ja.

OVLADAVAWE VE[TINAMA

Pro tiv poàr na ve ̀ ba u Pro ku pqu

Pri pad ni ci skla di {ta po gon skih ma te ri jal nih sred sta va i va -

tro ga sne je di ni ce Mi ni star stva unu tra {wih po slo va iz Pro ku pqa

iz ve li su tak ti~ ku ve ̀ bu „Po ̀ ar-2009”. U~e sni ci su pri ka za li ga -

{e we po ̀ a ra na va gon-is ta ka li {tu i de mon stri ra li po stu pak do ja -

ve i ne u tra li za ci je po ̀ a ra, de lo va we po je di na ca i eki pa ko je se

an ga ̀ u ju na wi ho vom ga {e wu i sa dej stvo va tro ga snih ode qe wa Voj -

ske Sr bi je i te ri to ri jal nih va tro ga snih je di ni ca.

Ve ̀ bom su ru ko vo di li ka pe tan De jan \or |e vi}, sta ri ji vod nik

pr ve kla se Sla |an Stan ko vi} i ko man dir va tro ga sne je di ni ce Gvo -

zden Stan ko vi}. Spre ~a va we na stan ka i ga {e wa po ̀ a ra je slo ̀ e na

de lat nost, ko ja zah te va do bru ob u ~e nost, po zna va we oso bi na za pa -

qi vih ma te ri ja la, raz voj i upo tre bu pro tiv po ̀ ar ne teh ni ke. Iz ve -

de na ve ̀ ba po ka za la je da pro tiv po ̀ ar ci iz Pro ku pqa i Voj ske Sr -

bi je, po seb no skla di {ta ko jim ko man du je po ru~ nik Lu ka @iva no vi},

mo gu uspe {no uga si ti even tu al ne po ̀ a re.

Re kre a ci ja na voj nom ba ze nu „Vre ̀ i na”

Voj ni pli va~ ki ba zen „Vre ̀ i na”, ko ji je otvo ren sre di nom ju na,

do sa da je po se ti lo vi {e od dva de set hi qa da ku pa ~a. Pro ce ne go vo re

da su lo {e vre men ske pri li ke one mo gu }i le da ta broj ka bu de i ve }a.

Ba zen, sme {ten se dam ki lo me ta ra od Ni {a, dnev no po se ti u pro se ku

oko 1.200 do 1.500 qu di.

O tom je din stve nom objek tu Voj ske Sr bi je bri nu pri pad ni ci lo -

gi sti~ kih je di ni ca Tre }e bri ga de Kop ne ne voj ske. Pre ma re ~i ma ko -

man dan ta 30. ko mand nog ba ta qo na pot pu kov ni ka Mi ro sla va Di mi -

tri je vi }a, ceo kom pleks do bio je sa da {wi iz gled jo{ 1975. go di ne.

Pro sti re se na po vr {i ni od {est hek ta ra, na ko joj su ve li ki i ma li

ba zen, am bu lan ta, ku pa ti la, gar de ro be, mu {ka i èn ska svla ~i o ni -

ca, sa ni tar ni ~vo ro vi, sport ski te re ni za ma li fud bal, ko {ar ku i

od boj ku.

Ba ze nom ru ko vo di pri vre me na upra va. Uz uprav ni ka ba ze na, o

kva li te tu uslu ga ko je se pru ̀ a ju po se ti o ci ma bri nu spa si o ci, le ka ri,

la bo ran ti i pri pad ni ci voj ne po li ci je. Po ru~ nik Ju go slav Pr vu lo -

vi}, uprav nik, ka ̀ e da ba zen ima vla sti to fil ter sko po stro je we sa

osam pe {~a nih fil te ra, ka pa ci te ta od 3.600 li ta ra u mi nu ti. Po -

stro je we za 24 sa ta dva i po pu ta pre ~i sti vo du iz ba ze na, {to omo -

gu }a va da ona u sva kom tre nut ku bu de ~i sta. Ba zen se pu ni bu nar skom

vo dom, ta ko da je po tro {wa vo de iz grad skog vo do vo da sve de na na

mi ni mum, {to sma wu je tro {ko ve.

Na „Vre ̀ i ni” je, od sre di ne ju na do kra ja ju la, pro da to vi {e od

7.500 dnev nih i pre ko 500 se zon skih ka ra ta. Tre ba is ta }i da pri -

pad ni ci Voj ske Sr bi je i ~la no vi wi ho vih po ro di ca ima ju po god nost da

na ba ve se zon ske kar te po po voq nim uslo vi ma. ê sti go sti ba ze na su

i ~la no vi udru ̀ e wa obo le lih od ce re bral ne de~ je pa ra li ze, in va li -

di ra da i pa ra ple gi ~a ri.

– Ba zen u Do woj Vre ̀ i ni po go dan je za oso be sa in va li di te tom

zbog iz u zet nih uslo va – ~i ste vo de i obez be |e nog pro sto ra, ali i

sva ko dnev nog an ga ̀ o va wa rad ni ka spa si la~ ke slu ̀ be i zdrav stve ne

za {ti te. Voj na usta no va „Mo ra va” ta ko |e pru ̀ a kva li tet ne ugo sti -

teq ske uslu ge na ba ze nu, po pri stu pa~ nim ce na ma – tvr di ko or di na -

tor u Upra vi gra da Ni {a za or ga ni za ci je i udru ̀ e wa in va li da Jor -

dan Iva no vi}.

Z. MI LA DI NO VI]

15. avgust 2009.

Znatan deo stru~ne obuke

inìwerci izvode na

terenu, realizuju}i

inìwerijske radove,

kojima poboq{avaju

uslove za ìvot i rad

pripadnika Vojske Srbije.

Istovremeno me{tanima,

po pravilu retko

naseqenih podru~ja,

obezbe|uju boqu putnu

komunikaciju i napredak

privrednih aktivnosti.

26

Te ̀ i {te u ra du pri pad ni ka

310. in ̀ i we rij skog ba ta qo -

na iz Pro ku pqa je ste obu ka

i pri pad ni ka tog sa sta va

Voj ske Sr bi je i ru ko va la ca

in ̀ i we rij skih ma {i na Tre }e

bri ga de Kop ne ne voj ske. Zna tan

deo sa dr ̀ a ja obu ke oni re a li zu -

ju na te re nu, iz vo de }i raz li ~i te

in ̀ i we rij ske ra do ve, po put iz -

grad we i re kon struk ci je pu te va

i sli~ nih in fra struk tur nih za -

da ta ka. Na taj na ~in po boq {a -

va ju se uslo vi za ì vot i rad

pri pad ni ka Voj ske, ali i obez -

be |u je me {ta ni ma ret ko na se qe -

nih pod ru~ ja bo qa put na ko mu ni -

ka ci ja i na pre dak pri vre de.

– Iz grad wom pu te va i dru gih

obje ka ta za op {te do bro na naj -

bo qi na ~in re pre zen tu ju se Tre }a

bri ga da, Kop ne na voj ska i Voj ska

Sr bi je u ce li ni – ka ̀ e ko man dant

Tre }e bri ga de Kop ne ne voj ske pu -

kov nik ̂ e do mir Bran ko vi}.

U pro te klih ne ko li ko me se ci pro ku pa~ ki in ̀ i wer ci re kon stru i sa li su 12 ki lo -

me ta ra pu ta od se la Kqu~ do ba ze „Ka ra u la” i ~e ti ri ki lo me ta ra pu ta Do bri Do–ba za

„Ve li ki trn”. Iz ra di li su i most u op {ti ni De spo to vac, u~e stvo va li na ve ̀ ba ma „Di -

plo mac” i „Bo ro vac”, ali i ure di li in fra struk tu ru u ka sar na ma Tre }e bri ga de.

Je di ni ca ko jom ko man du je pot pu kov nik Dra gan Sta no je vi} odr ̀ a va la je to kom zi -

me pu te ve pre ma ba za ma na ad mi ni stra tiv noj li ni ji pre ma Ko sme tu, sta ci o nar nim ~vo -

ri {ti ma ve ze i objek ti ma Cen tra za elek tron sku po dr {ku. O to me ka kav zna ~aj za Kop -

ne nu voj sku i Voj sku Sr bi je ima in ̀ i we rij ski ba ta qon go vo ri i po da tak da }e u okvi ru

no vih or ga ni za cij skih pro me na je di ni ca bi ti oja ~a na, {to }e omo gu }i ti na pre dak na

po qu raz vo ja ope ra tiv nih spo sob no sti, ali i pru ̀ i ti bo qe uslo ve za re a li za ci ju na -

men skih za da ta ka i bo qu is ko ri {}e nost teh ni~ kih ka pa ci te ta ko ji ma ras po la ̀ e.

Tre nut no pri pad ni ci in ̀ i we rij skog ba ta qo na iz Pro ku pqa po pra vqa ju i re -

kon stru i {u put od se la Trn ke do isto i me ne ba ze, dug oko de set ki lo me ta ra. Pre ma

re ~i ma ko man di ra in ̀ i we rij ske ~e te ka pe ta na Bor ka Bu} ko vi }a, ra do vi se iz vo de

kva li tet no i od vi ja ju se u skla du sa di na mi~ kim pla nom, pre ma ko jem se o~e ku je da }e

put bi ti za vr {en 18. av gu sta. Re~ je o du goj de o ni ci po ne pri stu pa~ nom te re nu, {to

zah te va vi {e ma te ri ja la, na si pa va wa i dru gih in ̀ i we rij skih ra do va.

Pu te vi da ba za „Ka ra u la”, „Ve li ki trn” i “Trn ka” gra de se u sklo pu ci vil no-

voj ne sa rad we i uz po dr {ku op {ti na Kur {u mli ja i Le ba ne. Pu te vi mno go zna ~e me -

{ta ni ma u rub nim de lo vi ma tih op {ti na, {to po tvr |u ju efek ti pro {lo go di {we iz -

grad we pu ta od Kur {u mlij ske ba we do se la Ra {e vac u du ̀ i ni od 11,8 ki lo me ta ra.

No vim pu tem stvo re ni su uslo vi da vi {e sto ti na qu di iz se la Ra {e vac, Ta ~e vac, Vu -

ko je vac, Vre lo i [a tra do bi ju po u zda nu ko mu ni ka ci ju sa ad mi ni stra tiv nim cen trom

Kur {u mli jom i ti me kva li tet ni je zdrav stve no zbri wa va we i olak {a no na ba vqa we

ì vot nih na mir ni ca.

Pred sed nik op {ti ne Kur {u mli ja Zo ran Vu~ ko vi} ka ̀ e:

– Na rod je za do vo qan zbog re kon struk ci je pu te va, pre sve ga za to {to u uslo vi -

ma kri ze i osta ja wa bez po sla mno gi od lu ~u ju da se vra te na se lo i ta mo za po~ nu ra -

tar ske i sto ~ar ske po slo ve. Sa rad wa sa in ̀ i we rij skom je di ni com iz Pro ku pqa je

sve bo qa i mi pla ni ra mo da na sli~ nim prin ci pi ma za jed ni~ ki re kon stru i {e mo i

osta le pu te ve ko ji su od stra te {kog zna ~a ja za dr ̀ a vu.

Re~ je o pu te vi ma ko ji }e po ve za ti To pli~ ki i Ja bla ni~ ki okrug, do So ko lo vog

vi sa i omo gu }i ti raz voj tu ri zma na Ra dan pla ni ni. Re a li za ci ju tog pro jek ta o~e ku je i

za me nik pred sed ni ka op {ti ne Le ba ne Zo ran Ili} ko ji ka ̀ e:

– Po sto je ogra ni ~e wa fi nan sij ske pri ro de, ali ne i ogra ni ~e wa do bre vo qe.

Ili} po seb no na gla {a va da je re kon struk ci ja pu te va od ve li kog zna ~a ja za op -

{ti nu Le ba ne i da voj ni ci sa ba za po ma ̀ u lo kal nom sta nov ni {tvu.

– Iz grad wom i re kon struk ci jom pu te va stva ra mo po voq ni je uslo ve pri pad ni ci -

ma Tre }e bri ga de za iz vr {a va we za da ta ka u Kop ne noj zo ni bez bed no sti, ali i do -

pri no si mo raz vo ju ze mqe – is ti ~e na ~el nik Od se ka za ci vil no-voj nu sa rad wu Tre }e

bri ga de pot pu kov nik Pre drag Mla de no vi}.

Po sle za vr {et ka pu ta do baze „Trn ka” pla ni ra ni su ra do vi na pu tu do ba ze

„[u {wak”, ~i me }e se za o kru ̀ i ti rad na oprav ci pu te va pre ma ba za ma na ad mi ni -

stra tiv noj li ni ji u zo ni od go vor no sti Tre }e bri ga de Kop ne ne voj ske. Ima zah te va i

za po sta vqa wem vi se }ih mo sto va u op {ti na ma Svi laj nac i Pa ra }in.

Zo ran MI LA DI NO VI]

Pomo} inìweraca

me{tanima sela Trnka u

Kopnenoj zoni bezbednosti

Trnovito do

puta

saradwa

Pu te vi do ba za „Ve li ki trn” i „Trn ka” su

uo bi ~a je ni rad ni za da ci za pri pad ni ke 310.

in ̀ i we rij skog ba ta qo na, ali i pr vi sa mo -

stal ni te re ni na ko ji ma se an ga ̀ u je ko man dir

in ̀ i we rij ske rad ne gru pe pot po ru~ nik Mi lan

Mi len ko vi}.

– Lep je ose }aj – ka ̀ e pot po ru~ nik Mi len -

ko vi} – ka da ugle da te za vr {en put i osme he na

li ci ma qu di, ko ji ma }e on ko ri sti ti. Ne mo gu

da ne ose tim po nos zbog to ga i sa da sam pre -

za do vo qan zbog tru da ko ji sam ulo ̀ io u {ko -

lo va we i usa vr {a va we.

Prva inìwerijska trasa

In sti tut za hi gi je nu Sek to ra pre ven tiv ne me di ci ne VMA je

akre di to va na usta no va za oba vqa we mi kro bi o lo {kih i he mij skih

ana li za i su per a na li za na mir ni ca, di je tet skih su ple me na ta, vo de

i pred me ta op {te upo tre be, ra di utvr |i va wa wi ho ve zdrav stve ne

is prav no sti za po tre be Voj ske Sr bi je, ali i na zah tev gra ni~ ne in -

spek ci je, pro iz vo |a ~a, uvo zni ka i dru gih in sti tu ci ja iz gra |an stva.

U te svr he In sti tut je pro {le go di ne opre mqen naj sa vre me -

ni jim apa ra ti ma, me |u ko ji ma se is ti ~u te~ no-ma se no-ma se ni ana -

li za tor i re al-ti me PCR za mi kro bi o lo {ku ana li zu hra ne. Za hva -

qu ju }i opre mqe no sti ma te ri jal nim sred stvi ma i ob u ~e no sti stru~ -

wa ka ko ji ih ko ri ste, toj usta no vi po ve re na je kom plet na mi kro bi -

o lo {ka ana li za hra ne ko ja se pri pre ma la za spor ti ste u~e sni ke

ma ni fe sta ci je Uni ver zi ja da 2009, ali i vo de u sport skim ba ze ni -

ma to kom te ma ni fe sta ci je.

Ak tiv nost In sti tu ta za hi gi je nu VMA u me di cin skom zbri wa -

va wu Uni ver zi ja de spro ve de na je pre ma usvo je nim Pla no vi ma

spro vo |e wa kon tro le is prav no sti vo de u ba ze ni ma i is prav no sti

hra ne za vre me te ma ni fe sta ci je.

In sti tu tu je u tom pe ri o du do sta vqe no ukup no 2. 568 uzo ra ka

hra ne. U okvi ru is pi ti va wa mi kro bi o lo {ke is prav no sti do sta vqe -

nih uzo ra ka ura |e no je 14.113 ana li za. Za te ana li ze ukup no je iz -

li ve no i upo tre bqe no 14.300 raz li ~i tih mi kro bi o lo {kih pod lo ga.

Re u ma to lo zi o le ~e wu gih ta

Stru~ wa ci Kli ni ke za re u ma to lo gi ju i kli ni~ ku imu no lo -

gi ju VMA – pu kov nik prof. dr Du {an Ste fa no vi}, na ~el nik Kli -

ni ke, i dr Kse ni ja Gar da {e vi} – na pi sa li su pri ru~ nik Giht –

vo di~ za bo le sni ke, u ko me su de taq no ob ja {we ni prin ci pi na -

stan ka te bo le sti, we ne kli ni~ ke ma ni fe sta ci je, sa vre me ne me -

to de di jag no sti ke i le ~e wa, te prin ci pi i na ~i ni is hra ne pa ci -

jen ta ko ji bo lu ju od gih ta.

Giht je re u ma to lo {ko obo qe we ko je pred sta vqa vr stu upa -

le zglo ba – ar tri ti sa i na sta je kao po sle di ca ta lo ̀ e wa kri sta -

la mo kra} ne ki se li ne u zglo bo vi ma. Od we ga naj ~e {}e obo le va -

ju mu {kar ci sta ri ji od 40 go di na i ne {to re |e è ne u me no pa u -

zi. Sa vre me ni na ~in is hra ne i stil ì vo ta u evrop skoj kul tu ri

pre di spo ni ra ju na sta nak gih ta, ta ko da ova bo lest da nas pred -

sta vqa zna ~a jan me di cin ski pro blem i iza zov.

Isto vre me no, eki pa iz In sti tu ta za hi gi je nu sva ko dnev no je

obi la zi la sport ske ba ze ne ka ko bi utvr di la hi gi jen sku is prav nost

vo de za ku pa we. Ukup no je uze to 117 uzo ra ka vo de i iz vr {e no

2.223 ana li za, od ~e ga 1.638 he mij skih is pi ti va wa i 585 mi kro -

bi o lo {kih ana li za.

U sa sta vu In sti tu ta za hi gi je nu ra di i je di na kli mat ska ko mo -

ra u okru ̀ e wu u ko joj se is pi tu je fi zi o lo {ka re ak ci ja or ga ni zma

na raz li ~i te uslo ve sre di ne (to plo tu, hlad no }u, vla ̀ nost, stru ja -

we va zdu ha). In sti tut je ta ko |e po znat po re no mi ra nom Sa ve to va -

li {tu za is hra nu, ko je se du go go di na uspe {no ba vi is pi ti va wem

is hra ne i uhra we no sti i iz ra dom ko lek tiv nih i in di vi du al nih pro -

gra ma is hra ne za ko ri sni ke u si ste mu od bra ne, ali i za gra |a ne

Sr bi je i okru ̀ e wa.

Pri pad ni ci te usta no ve ba ve se na stav nim i na u~ no i stra ̀ i -

va~ kim ra dom (u sa sta vu su ~e ti ri dok to ra na u ka i tri ma gi stra,

od ko jih su dva do cen ta i je dan asi stent).

Na ~el nik In sti tu ta je voj ni slu ̀ be nik doc. dr So wa Ra da ko -

vi}, spe ci ja li sta hi gi je ne i sup spe ci ja li sta is hra ne. Dr Ra da ko vi}

je stru~ wak iz obla sti ter mo fi zi o lo gi je, adap ta ci je i akli ma ti za -

ci je qud skog or ga ni zma na eks trem ne uslo ve oko li ne. Ob ja vi la je

120 pu bli ka ci ja. Za me nik je {e fa ka te dre za pre ven tiv nu me di ci nu

VMA i na stav nik na Vi so koj {ko li Voj no me di cin ske aka de mi je.

27

Ak tiv no sti

In sti tu ta za hi gi je nu

VMA

Re zul ta ti ra da

tran sfu zi o lo {ke

slu ̀ be

U to ku pr ve po lo vi ne 2009. za po sle ni u

In sti tu tu za tran sfu zi o lo gi ju VMA pri ku pi li su

ukup no 4.756 li ta ra kr vi od 9.325 da va la ca. U In sti tu tu je krv da -

lo 3.724 qu di (2.476 ci vi la), dok su 5.601 je di ni ca kr vi pri ku pi le

mo bil ne eki pe na te re nu.

U okviru vojno-civilne saradwe izvedeno je devet akcija

davawa krvi na terenu i prikupqeno 562 jedinice za potrebe

le~ewa bolesnika hospitali zo vanih u VMA. Na taj na~in davaoci su

iska za li svoju humanost, cene}i dugogodi{wu otvorenost VMA u

pruàwu medicinske po mo }i svim gra|anima na{e zemqe. U istom

pe ri odu, civilnim zdravstvenim ustanovama u Srbiji (18) ustupqeno

je vi{e od 700 litara krvi, vi{e od 50 litara sveè za mrznute

plazme i 20 litara koncentrovanih trombocita.

Svi uzorci krvi se neposredno nakon uzimawa testiraju

komercijalnim ELISA testovima posledwe generacije, te

najsavremenijom NAT-PCR tehnologijom i Mirasol®PRT System-om.

Rad u laboratorijama Instituta za transfuziologiju VMA

odvija se u skladu sa standardima kvaliteta ISO 17025,

9001,14001 i 18001.

Rezultati rada transfuziolo{ke slu`be VMA, kojom uspe{no

rukovodi pukovnik prof. dr Miroqub Trkuqi}, visoko su vrednovani

u stru~nim krugovima u Srbiji, ali i van granica na{e zemqe.

Pripremila Elizabeta RISTANOVI]

zdravstvo

15. avgust 2009.

No ve

vred no sti

„[ko la pri ja teq stva”

na Ta ri

28

D

e ve ta po re du „ [ko la pri ja teq stva”, ko ju na Ta ri or ga ni zu je hu ma ni tar na or ga ni za -

ci ja „Na {a Sr bi ja”, oku pi la je i ovog le ta, od 15. ju la do 6. av gu sta, oko 400 de ce iz

Sr bi je, po seb no srp skih en kla va na Ko so vu i Me to hi ji, i Re pu bli ke Srp ske. U~e sni ci

ovog pro gra ma psi ho so ci jal ne po dr {ke su de ca po gi nu lih, kid na po va nih i ne sta lih u

po sled wim ra to vi ma i iz so ci jal no ugro ̀ e nih po ro di ca.

Po se ban ob lik ra da je mul ti et ni~ ki se mi nar „Da ni pri ja teq stva“, uz u~e {}e de ce

raz li ~i tih na ci o nal no sti iz svih kra je va Sr bi je, a pod po kro vi teq stvom Iz vr {nog ve }a

Voj vo di ne.

Po la zni ke [ko le i ove go di ne po se tio je pred sed nik Sr bi je Bo ris Ta di}. Po zdra -

vqa ju }i ih, is ta kao je da sva ko dnev no tre ba da se usa vr {a va ju, ka ko bi u bu du} no sti bi li

od ko ri sti i se bi i dru {tvu.

Ta di} je u dru ̀ e wu sa de com, za jed no sa na {im zlat nim va ter po li sti ma iz re pre -

zen ta ci je, Va wom Udo vi ~i }em, Fi li pom Fi li po vi }em i Mi la nom Alek si }em, re kao da je

wi hov uspeh na Svet skom pr ven stvu u Ri mu pri mer ko ji mla di tre ba da sle de.

– Ima te sjaj ne qu de pred so bom, va ter po li ste ko ji su po ka za li ka ko mla di qu di mo -

gu da do seg nu naj ve }a de la pri le ̀ no {}u, tru dom i ~e sto od ri ca wem od za do voq stva – re -

kao je Ta di} i na gla sio da ne mo gu svi da bu du {am pi o ni, ali i da sa svim ma la po stig nu -

}a, ne ta ko vi dqi va ~i ta vom sve tu, je su ve o ma va ̀ na i za in di vi du al ni raz voj i za pro -

spe ri tet dru {tva.

Sa pred sed ni kom Ta di }em u po se ti „ [ko li pri ja teq stva“ bio je

{pan ski am ba sa dor u Be o gra du Iwi go de Pa la sio Espa wa, u okvi ru

„Da na ze mqe pri ja te qa“. On je iz ra zio za do voq stvo {to je we go va

vla da po mo gla re a li za ci ju pro jek ta ~i ji je ciq pre va zi la ̀ e we su ko -

ba iz pro {lo sti, stva ra we di ja lo ga i raz u me va wa i gra |e we mo sto -

va iz me |u kul tu ra.

– Sr bi ja na sta vqa da da je pri mer u ostva ri va wu za jed ni~ kih mi -

le ni jum skih ci qe va po sve }e nih mla di ma. Na sta vqa mo na pred zbog

mla dih Sr bi je i Evro pe, u ko joj }e Sr bi ja za u ze ti me sto ko je za slu ̀ u -

je – re kao je am ba sa dor Espa wa.

Go sti de ce bi li su i am ba sa do ri Ki ne i Ki pra, Vei \ing hu i Ho -

mer Ma vro ma tis, ze ma qa ko je su pro te klih go di na po ma ga le or ga ni -

za ci ju ove ma ni fe sta ci je.

U okvi ru obe le ̀ a va wa „Da na ze mqe pri ja te qa“ de ca su u~e stvo -

va la u kvi zu o po zna va wu [pa ni je, In sti tut „Ser van tes“ pri re dio je

pre da va wa i ~as {pan skog je zi ka, a de ca su ima la pri li ku da uì va ju

u igri i mu zi ci iz te ze mqe.

Ma ni fe sta ci ja „Dan ze mqe pri ja te qa“, 5. av gu sta, bi la je po -

sled wa u ovo go di {wem dru ̀ e wu de ce na Ta ri. Do bro osmi {qen pro -

gram „ [ko le pri ja teq stva“ imao je broj ne ob ra zov no-vas pit ne i za -

bav no-sport ske sa dr ̀ a je, ko ji su omo gu }i li de ci da u le pom am bi jen tu

pla ni ne i ho te la „Be li bor“ pro ve du vre me u ra du i dru ̀ e wu, sti ~u }i

no va zna wa i ve {ti ne i mno go no vih pri ja te qa.

To kom tih dva de set da na po se ti li su ih pri pad ni ci @an dar me -

ri je, Spe ci jal ne an ti te ro ri sti~ ke je di ni ce, Pro tiv te ro ri sti~ ke je di -

No vin ska ku }a „Po li ti ka“ i ove go di ne pri re di la je Sa jam

kwi ga i do de li la na gra de „Po li ti ke”, „Sport skog ùr na la” i

„Za bav ni ka” ta len to va noj de ci ko ja bo ra ve u [ko li.

Saj mu kwi ga, sed mom po re du, oda zva le su se mno ge iz da -

va~ ke ku }e, za du ̀ bi ne i in sti tu ci je, ko je su sve iz lo ̀ e ne kwi ge

po klo ni le de ci.

Do bit ni ci „Po li ti ki nih” na gra da u iz no su od po 20.000

di na ra su: za po e zi ju Jo van Kr sti}, pro zu Oqa Man dra pa, no -

vi nar ski rad @eqan Kr sma no vi} i sli kar stvo Kri sti na Mi ci}.

„Sport ski ùr nal” je sa po 20.000 na gra dio Ta ma ru Si -

mo vi} za rit mi~ ku gim na sti ku, Mi lo {a Va si }a za fud bal, Ta wu

Sti je qu za ko {ar ku i Je le nu \u ri} za od boj ku.

Na gra du „Po li ti ki nog za bav ni ka” (po ve qa, 20.000 di na ra

i go di {wa pret pla ta na „Za bav nik”) za naj za bav ni je de te [ko -

le pri ja teq stva do bio je De jan Va si}.

Tom pri li kom Ta tja na Ta di}, su pru ga pred sed ni ka Re pu bli -

ke, kao po kro vi teq ka ni za ak ci ja „Na {e Sr bi je”, do de li la je

na gra du „Na {a Sr bi ja” za do pri nos ovo go di {woj {ko li de~ jem

ho ru „Ra {an ke” iz No vog Pa za ra.

Na gra de naj bo qim |a ci ma me |u po la zni ci ma ove {ko le

pri pa le su Emi li ji De di}, Dra ga ni Mi ha i lo vi} i Ste fa nu

Zdrav ko vi }u.

„Po li ti kin” sa jam kwi ga

Po seb nost {ko le je

u~e we uz dru ̀ e we i igru,

naj ve }a vred nost su

no va pri ja teq stva me |u

mla di ma, a mul ti et ni~ ki

se mi nar Da ni pri ja teq stva

una pre |u je to le ran ci ju

i raz u me va we raz li ~i to sti

me |u qu di ma i kul tu ra ma

dr

u{

tvo

ni ce, sa o bra }aj ne i ko wi~ ke po li ci je i pri ka za li im deo svo jih sva -

ko dnev nih uve ̀ ba va wa, za tim broj ne li~ no sti iz sve ta po li ti ke,

kul tu re, spor ta, estra de...

Go sti su im bi li mi ni stri Go ran Bog da no vi}, Ivi ca Da ~i} i

@ar ko Ob ra do vi} i epi skop Te o do si je, igu man ma na sti ra Vi so ki

De ~a ni.

Kon cer te su odr ̀ a li @eq ko Jok si mo vi}, Le on ti na, Go ca Tr -

àn i Og wen Ami xi}, a pred sta ve su iz ve li glu mac Ni ko la \u ri~ ko

i Po zo ri {te „Bo {ko Bu ha“.

U~e we uz igru

Od po ~et ka or ga ni zo va wa „ [ko le pri ja teq stva“, 2001. go di -

ne, „Na {a Sr bi ja“ je u pro gra me po mo }i ukqu ~i la oko 1.500 de ce

ko ja su to kom rat nih su ko ba iz gu bi la jed nog ili oba ro di te qa, kao i

one iz so ci jal no ugro ̀ e nih po ro di ca.

– „[ko la pri ja teq stva“ je oko sni ca ra da „Na {e Sr bi je“. Po -

seb nost ove {ko le je kon cept u~e wa uz dru ̀ e we i igru. Sa na ma je

ov de i sto ti nak ma li {a na iz en kla va na Ko so vu i Me to hi ji iz Ora -

hov ca, Ve li ke Ho ~e, [trp ca – ka ̀ e Gor da na Ga vri lo vi}, di rek tor

ovo go di {we „[ko le pri ja teq stva“.

– De ca su ov de u ra di o ni ca ma tka wa, et no lo gi je, eko lo gi je, sli -

ka wa, va ja wa, mu zi ke, glu me, kom pju te ra, no vi nar stva, kao i {ko la ma

fud ba la, ko {ar ke, od boj ke i rit mi~ ke gim na sti ke i {ko li za iz vi -

|a ~e. O wi ma na Ta ri bri nu vas pi ta ~i i mo bil ni tim. Svi su vo lon -

te ri, a mno gi su pre ne ko li ko go di na i sa mi bi li po la zni ci „[ko le

pri ja teq stva”. Pro gram kre a tiv nih i edu ka tiv nih ra di o ni ca re a li -

zo vao je stru~ ni tim psi ho lo ga ~i ji je ko or di na tor Di ja na Ko pu no -

vi}, uz su per vi zi ju prof. dr @ar ka Tre bje {a ni na – ka ̀ e Gor da na

Ga vri lo vi}.

Zo ran Mak si mo vi} Mu wa je ko or di na tor „Na {e Sr bi je” za

Ko so vo i Me to hi ju i {e sti put do vo di de cu na Ta ru.

– Po da tak da su ovo ve }i ni wih je di ni bez bri ̀ ni da ni u go di ni

do voq no go vo ri o sve mu. Tre ba vi de ti ka ko iz gle da ju ka da se odav de

vra }a mo. Ceo put je ti {i na, svi su utu ~e ni. Ka ko i ne bi, ka da po sle

slo bo de ko ju ov de ima ju mno gi mo ra ju da se vra te iza ì ce – ka ̀ e

Mak si mo vi}.

U dru gom de lu „ [ko le pri ja teq stva“, od 28. ju la do 3. av gu sta,

re a li zo van je tre }i mul ti et ni~ ki se mi nar „Da ni pri ja teq stva“, ko ji

je oku pio de cu raz li ~i tih na ci o nal no sti sa te ri to ri je Sr bi je: slo -

va~ ke iz Ba~ kog Pe trov ca, ma |ar ske iz Ka wi ̀ e, ru sin ske iz Ru skog

Kr stu ra, ru mun ske iz Ni ko li na ca kod Vr {ca, bo {wa~ ke iz Bro da -

re va, al ban ske iz Tu pa la kod Me dve |e, bu gar ske iz Di mi trov gra da i

srp ske – de ca „Na {e Sr bi je”.

Te ma se mi na ra su to le ran ci ja i kul tur ne raz li ke, a ciq pro -

mo ci ja mul ti kul tu ral nih vred no sti, una pre |e we raz u me va wa raz li -

~i to sti me |u qu di ma i do pri nos iz grad wi i raz vo ju mo der nog de mo -

krat skog dru {tva. Se mi nar stva ra uslo ve da de ca raz li ~i tog et ni~ -

29

Na ta {a Ne ci} (14) iz Ba~ kog Pe trov ca: „Dru gim put do la -

zim na Ta ru i ra do va la sam se da po no vo sret nem dru ga re od

pro {le go di ne i upo znam no ve. Ovo je div no is ku stvo i uvek }u

se ra do va ti da do |em po no vo. Ove go di ne na u ~i la sam tka we”.

Ma ri na Sa vi} (13) iz No vog Br da kod Pri {ti ne: „Ov de je

pre div no. Sti ~e mo no va pri ja teq stva, sva ki dan na u ~i mo ne {to

no vo, ali mi ran san i opu {te nost su is pred sve ga”.

Da ni je la Pe ri} (11) iz Ni ko li na ca kod Vr {ca: „Od ra di -

o ni ca naj vi {e sam pro ve la u sli kar skoj jer to naj vi {e vo lim.

Ima li smo ov de le po dru ̀ e we i bo gat za bav ni pro gram, ta ko da

su uti sci pre div ni. Naj vi {e sam se dru ̀ i la sa Ti ja nom iz Be o -

gra da i Xej lom iz Bro da re va”.

Al din Mu je zi no vi} (14) iz Bro da re va: „Moj iz bor su sli -

kar stvo i sport. I na rav no dru ̀ e we, jer ov de nas ima iz ce le

Sr bi je. Ov de sam bio i pro {le go di ne i mno go sam se ob ra do -

vao kad sam sa znao da }u i ove go di ne do }i na Ta ru”.

Je le na \u ri} (13) iz Oso ja na: „Ja sam ~e tvr ti put na Ta ri.

Ove go di ne pri pa la mi je ~ast da sa svo jim dru ga rom Mi haj lom

\or |e vi }em iz se la Kor mi wa ne, sa po ga ~om i so qu, do ~e ka mo

Go ra na Bog da no vi }a, mi ni stra za Ko so va i Me to hi ju, i igu ma na

ma na sti ra Vi so ki De ~a ni, epi sko pa Te o do si ja. Odav de nosim

naj lep {e uti ske. A kod ku }e, ka ko da vam ka ̀ em, ì vot kao na

Ko so vu“.

Ani ca \u ri ~i} (13) iz Kra gu jev ca: „Ov de sam tre }i put i

sva ki put je ne {to no vo. Sa da sam se naj vi {e po sve ti la ve ze wu

i tka wu i na {a gru pa je ba{ do bra u to me. Vo le la bih da po no -

vo do |em u ovu je din stve nu {ko lu”.

Je le na Va si} (17) iz Be o gra da: „Ja sam od pr ve go di ne u

[ko li pri ja teq stva. Sva ki do la zak ov de je no vo le po is ku stvo.

Pi {em pe sme, glu mim, ba vim se i dru gim stva ri ma za ko je ka ̀ u

da sam ta len to va na”.

Mi li ca Ili} (18) iz ̂ a~ ka: „Bi la sam ma la de voj ~i ca ka da

smo ov de pr vi put do {la. Sa da sam ve} de voj ka, a opet do la zim.

To do voq no go vo ri o to me ko li ko me ni i svi ma ov de ova {ko la

zna ~i”.

Du {an ka Mi ti} (14) iz se la Ra bov ci sa Ko sme ta: „Ov de

sam pr vi put i sve je su per. Odu {e vqe na sam {to mo gu da se ba -

vim od boj kom i mu zi kom. Upi sa la sam eko nom sku, a u {ko lu }u i}i

u La pqe Se lo, au to bu som, oko sat i po. Naj vi {e se bri nem da }e

nas ne ko na pa sti dok pu tu je mo. Sta ri ji dru ga ri su mi pri ~a li da

su ne ko li ko pu ta ka me no va li au to bus. I ni je mi sve jed no“.

Uti sci…

kog po re kla do bi ju mo gu} nost da se upo zna ju, dru ̀ e i na u ~e jed ni od

dru gih o kul tur nim spe ci fi~ no sti ma.

Za od li~ ne uslo ve za bo ra vak i ak tiv no sti u [ko li pri ja teq -

stva za slu ̀ na je Voj na usta no va „Ta ra“, ko ja sva kog le ta ka pa ci te te

ho te la „Be li bor“ od vo ji sa mo za [ko lu.

– Po sled wih go di na ura di li smo ~i tav kom pleks ko ji je u funk -

ci ji edu ka tiv nih i sport sko-re kre a tiv nih ak tiv no sti u [ko li pri -

ja teq stva „Na {e Sr bi je“– ka ̀ e di rek tor VU „Ta ra“ pot pu kov nik mr

Jo van Mi ja to vi}. – U Gra du pri ja teq stva, ko ji je po dig nut po red ho -

te la „Be li bor“, ima mo se dam u~i o ni ca – ra di o ni ca otvo re nog ti pa,

ko je se po po tre bi mo gu pre u re di ti u za tvo re ni pro stor. Tu su i ure -

|e ni sport ski te re ni za ra zne spor to ve, a ove go di ne pri pre mi li

smo i trim-sta zu. Po sle od la ska de ce, ovi ka pa ci te ti osta ju na ras -

po la ga wu spor ti sti ma i eki pa ma ko je se ov de pri pre ma ju za na red -

nu tak mi ~ar sku se zo nu, a na rav no i go sti ma Voj ne usta no ve „Ta ra“.

Do la zi nam do sta mla dih spor ti sta ko ji ko ri ste na {e od li~ ne uslo -

ve, a pod se }am da se u na {em ba ze nu u ho te lu „Omo ri ka“ za Svet sko

pr ven stvo u Ri mu pri pre ma la Na |a Higl, ko ja je osvo ji la zlat nu me -

da qu – re kao nam je di rek tor Mi ja to vi}, uz po ziv svi ma da, pod po -

voq nim uslo vi ma pla }a wa na se dam me se~ nih ra ta, do |u na Ta ru.

Radenko MU TAV XI]

30

pri {tin ska TV sta ni ca „Klan Ko so va” pri ka za la vi deo snim ke o

to me ka ko pri pad ni ci ANA po la ̀ u za kle tvu da }e se „do kra ja bo -

ri ti za uje di we we al ban skih te ri to ri ja”.

Trajno krizno àri{te

Sve to u do voq noj me ri upo zo ra va na po tre bu da se uple te ni u

ko smet ski „~vor” hit no za pi ta ju {ta je po sre di. Da li je me |u na rod -

na za jed ni ca ne mo} na da se su o ~i sa kon ti nu i ra nim te ro ri zmom al -

ban skih eks tre mi sta, ne è li da ih ome ta ili ih, ~ak, i po dr ̀ a va u

us to li ~a va wu pro jek to va ne isla mi sti~ ke dr ̀ a ve na Bal ka nu? Pre

}e bi ti da ne è li ta kvo su o ~a va we, {to zna ~i da è li traj no kri -

zno à ri {te u re gi o nu. Na pri mer, da je Ban Ki Mun in si sti rao na

do sled nom po {to va wu Re zo lu ci ju 1244, we gov pod re |e ni ({ef Un -

mi ka) su spen do vao bi od lu ku al ban skih eks tre mi sta o pro gla {e wu

„Ko so va dr ̀ a vom” i si gur no ne bi mo rao da kon sta tu je ka ko ko sov ske

vla sti zah te va ju da Un mik okon ~a mi si ju. To ni je u~i we no, ~i me su

ce men ti ra ne po gub ne po sle di ce te ro ra nad Sr bi ma u Po kra ji ni i

na neo d re |e no vre me od ba ~en prav ni po re dak. U stva ri, pro du ̀ a va

se od sut nost ele men tar nih qud skih pra va Sr ba, ko ja je utvr |e na i u

iz ve {ta ju Am ne sti in ter ne {e ne la – po vra tak prog na nih ni je iz gle -

dan (od ja nu a ra do apri la ove go di ne vra ti lo se 137 oso ba, me |u

ko ji ma 24 Al ba na ca, 30 Sr ba i ukup no 54 Ro ma, A{ka li ja i Egip }a -

na). U iz ve {ta ju sto ji i da su na sta vqe ni te ro ri sti~ ki na pa di na

srp ske ci vi le, ko ji se kva li fi ku ju kao „et ni~ ki mo ti vi sa ni in ci den -

ti”, za tim, da se jav no po ka zu ju uni for mi sa ni i na o ru ̀ a ni te ro ri -

sti ANA i broj ~a no osna ̀ u ju „ko sov ske bez bed no sne sna ge”, te ohra -

bru ju ra di kal ni Al ban ci na agre siv no po stu pa we pre ma ne al ban -

ci ma, ali i da se na ja vqu je sma we we Kfo ra.

Ta kvi do ga |a ji ne mi nov no pred sta vqa ju ve o ma te {ku bez bed -

no snu di le mu za na {u dr ̀ a vu – da li sa mo po sma tra ti ili ak tiv no

uti ca ti na wi ho vo su zbi ja we? Na pri mer, ka ko od go net nu ti iz ja vu

Ban Ki Mu na iz re ~e nu 11. ju na ove go di ne da je „bez bed no sna si tu -

a ci ja na Ko so vu re la tiv no mir na”, ali da po sto ji za bri nu tost „zbog

se ri je in ci de na ta u se ver nom de lu Ko sov ske Mi tro vi ce”, jer isto

tvr de i „ko sov ske vla sti”. Stva ra se uti sak da je sa mo ta mi kro lo -

ka ci ja ne be zbed na i ti me pri kri va op {ta ne be zbed nost Sr ba na

Ko sme tu. Mo ̀ e li ko na~ ni ca ta kvog od no sa da do ve de do po na vqa -

wa ge no cid nog po ho da eks trem nih Al ba na ca pro tiv Sr ba, po put

onog iz mar ta 2004. go di ne, i {ta ~i ni ti uko li ko za i sta ta ko bu -

de? âk ka da bi Kfor i hteo da za {ti ti srp ske ci vi le na Ko sme tu,

on to ne bi bio u sta wu. A da li }e to i za i sta ~i ni ti, ako se ima u

vi du upo zo re we [pa ni je u ve zi sa po vla ~e wem we nog kon tin gen ta

iz Kfo ra, od no sno da to ~i ni za to {to ta „mi si ja ra di na u~vr -

{}e wu usta no va jed no stra no pro gla {e ne ne za vi sno sti Ko so va”?

Sto ga, Sr bi ja tre ba da se fo ku si ra na zah tev da me |u na rod -

ne mi si je na Ko sme tu ko na~ no po~ nu do sled no da spro vo de po ve re -

ni man dat. To pod ra zu me va da me |u na rod ne mi si je na Ko sme tu, u

sa rad wi sa lo kal nim vla sti ma, tre ba da obez be de qud ska pra va

i slo bo du za ne al ban ce, a Kfor da se an ga ̀ u je sa mo u slu ~a ju da

te ro ri sti~ ka ANA kre ne u oru ̀ a ne na pa de na wih.

Mi lan MI JAL KOV SKI

15. avgust 2009.

U l o g a K f o r a n a K o s o v u

i M e t o h i j i

Pro du ̀ a va we ga ̀ e wa ele men tar nih

qud skih pra va Sr ba na Ko sme tu na vo di

na pi ta we {ta tim po vo dom mo ̀ e da

ura di Kfor, kao ne sum wi vo zna ~aj na

bez bed no sna sna ga u toj srp skoj po kra ji ni

POGLEDI

Upletenikosmetski~vor

T

a~ no na de se to go di {wi cu raz me {ta wa voj ne (Kfor) i ci vil -

ne (Un mik) mi si je OUN na Ko sme tu (10. do 20. ju na 1999) na -

go ve {te no je sma we we Kfo ra za 4.000 voj ni ka. Vest je iza -

zva la sna ̀ nu re ak ci ju u Sr bi ji, ko ja uglav nom od ra ̀ a va za -

bri nu tost da }e ti me bi ti ugro ̀ e na bez bed nost ne al ba na ca,

od no sno da po sto ji opa snost od ob na vqa wa na si qa u srp skoj

po kra ji ni. Da li je iz ra ̀ e na bo ja zan stvar na? Broj ne ~i we ni ce

opo vr ga va ju po me nu te oce ne.

Po ~et no broj no sta we Kfo ra od 44.000 sve de no je da nas na

14.200 voj ni ka. Za blu de o we go voj ulo zi i voj nim mo gu} no sti ma

raz ot kri ve ne su u mar tu 2004. go di ne, ka da se od 17.000 voj ni ka

sa mo ne znat ni broj an ga ̀ o vao u od bra ni srp skih ci vi la od sve op -

{teg na pa da raz u la re ne i u pri li~ noj me ri na o ru ̀ a ne ma se al -

ban skih eks tre mi sta.

Zna~ajna bezbednosna snaga

Ne sum wi vo, Kfor pred sta vqa zna ~aj nu bez bed no snu sna gu na

Ko sme tu, ali ne ma kqu~ nu ulo gu u za {ti ti ne al ba na ca od al ban skih

te ro ri sta. Taj za da tak je pr ven stve no u nad le ̀ no sti Un mi ka i Eu -

lek sa (ci vil na vlast), jer li~ nu i imo vin sku bez bed nost ne al ba na -

ca na Ko sme tu ugro ̀ a va ju te ro ri sti i or ga ni zo va ni kri mi nal ci

ra di okon ~a wa et ni~ kog ~i {}e wa tog de la srp ske te ri to ri je od

Sr ba. Kfor, na rav no, tre ba op ti mal no da po dr ̀ a va wi ho vu po li -

ti~ ko-bez bed no snu an ga ̀ o va nost, po seb no u smi slu od vra }a wa na -

o ru ̀ a nih ban di te ro ri sti~ ke ANA od na pa da. Naj ja ~u po ru ku za

te ro ri ste pred sta vqa la bi od lu ka o po vrat ku do go vo re nog bro ja

(999) voj ni ka i po li ca ja ca Sr bi je na Ko smet, jer to bi, sva ka ko,

pod sta klo i po vra tak vi {e od 250.000 prog na nih Sr ba, bu du }i da

se u pro te klom de se to go di {wem pe ri o du vra ti lo sve ga 2.300.

Even tu al no od bi ja we SB OUN da u re al nom vre me nu omo gu }i

po me nu ti dvo stru ki po vra tak Sr bi je u Po kra ji nu, po seb no uko li ko

bu de ob ra zlo ̀ e no da bi ti me bi la ugro ̀ e na bez bed nost, ka ko je

do sa da od go va ra no, zna ~i lo bi dve stva ri. Pr vo, da se ti me pot -

pu no po vla |u je al ban skim eks tre mi sti ma, ko ji te ro ri zmom, kao

osnov nim sred stvom, po ku {a va ju da ostva re ge o po li ti~ ke ci qe ve

na {te tu bal kan skih na ro da. Dru go, bio bi to po raz me |u na rod ne

za jed ni ce. Ta kav ka ta kli zmi ~an raz voj do ga |a ja dr sko na go ve {ta -

va ju vo |e al ban skih eks tre mi sta, {to je kon sta to vao i ge ne ral ni

se kre tar OUN Ban Ki Mun iz ja viv {i (11. ju na 2009) da „ko sov ske

vla sti odr ̀ a va ju mi ni mal ne kon tak te s spe ci jal nim pred stav ni -

kom Lam ber tom Ca ni jem i u ni zu jav nih istu pa tra ̀ e da Un mik

okon ~a mi si ju”. Ve ru je se da je smi {qe no i pro vo ka tiv no tog da na

31

SAgalerije

Pi{e

Branko KOPUNOVI]

Reka pobeguqa

L

T

P

e to ima sa mo pri vid la kog ̀ i vqe wa, od mo ra i

stal ne za ba ve. Iz pro stog raz lo ga {to ne va -

ì za sve i na sva kom me stu. Ne po sto je na ru -

~e ne ra do sti, sve da se pod ra zu me va ju „po de fi ni -

ci ji”. Bio je Eg zit uz mno go svir ke za sve ge ne ra ci je.

Ipak, je dan mla di} pla tio je gla vom neo pre znost

pro u zro ko va nom vi {kom al ko ho la i opi ja ti ma. Uz

sve na po re po li ci je, opet su Gu ~om, osim tru ba ~a,

de fi lo va li pi ja ni vo za ~i. Uz à lo snu kon sta ta ci ju

da su se ove go di ne na na {im pu te vi ma uga si la 464

ì vo ta, te {ka je sva ka opo me na. Pret wa ne vre di,

~ak ni slo vom no vog Za ko na o sa o bra }a ju, ko ji }e

stu pi ti na sna gu do kra ja go di ne. Uza lud su ka zne i

ne ga tiv ni po e ni ako svest osta ne ka kva je ste.

Na rav no, bi lo je pra ve, zdra ve ra do sti. Pri -

re di li su nam ih na {i sjaj ni va ter po li sti, od boj ka -

{i, mladi ko{arka{i, pli va~i Mi lo rad â vi} i

Na}a Higl, strel ci, mla di ma te ma ti ~a ri... Sa wi -

ma i zbog wih ime Sr bi je, za sta va i him na uz di gli

su se na sam svet ski vrh. Fa sci nant na ostva re wa

ma le ze mqe u tran zi ci ji ko ja, upr kos sve ko li kim te -

{ko }a ma, osta je i op sta je na vi so koj le stvi ci u na -

u ci, spor tu, umet no sti...

Svi ko ji su za slu ̀ i li, iz bo ri li se za me da qe,

do bi li su ih na na ~in ka ko do li ku je wi ho vom sja ju.

Ali, po sto je od li~ ja ko ja bi tre ba lo do de li ti ne ~e -

ka ju }i kraj ak ci je za pod vig ove ili one vr ste jer se

po pra vi lu za vr {a va ju kad i ka len dar ska go di na pa

do ga |a ji, po ti snu ti no vim zbi va wi ma, ne ka ko iz -

ble de, a ne bi sme li. Ka da hra brost is ka ̀ u qu di to

je za sva ko po {to va we, ali kad pod vig na ~i ne de ca

on da za vre |u ju di vqe we.

ra ge di ja je sta ra ko li ko i qud ski rod. Do ga |a -

la se i pre vre me na an ti~ kih pi sa ca ~i ja su de -

la ne pro la zne vred no sti osta la wen sim bol.

Tra ge di ja pod ra zu me va `r tvu i ju na ka, dra ma tur gi ju

i po ru ku. Sve je to osta lo u pla me nu i di mu jed ne

ni {ke {e sto sprat ni ce, kra jem ju la, gde je ne sre} -

nik ko ji je pre ̀ i vqa vao sku pqa ju }i se kun dar ne si -

ro vi ne upa lio ono {to ni je smeo. Vi so ka tem pe ra -

tu ra i go mi la ma te ri ja la la ko je pla nu la a dim ve -

o ma br zo od u zeo dah usa mqe ni ku, o~i gled no pre pu -

{te nom ne bri zi rod bi ne, pri ja te qa i kom {i ja, za -

{to ne re }i. Va tra se br zo {i ri la a us pa ni ~e ni

sta na ri su be ̀ a li na sve stra ne. Uglav nom spa sa -

va ju }i se be... Ta~ no je da su va tro ga sci sti gli br zo,

ali u tih de se tak mi nu ta ra za pi we se tan ka ì ca

ì vo ta i smr ti, a po woj je te {ko ho da ti.

Sti ca jem okol no sti, ~e tr na e sto go di {wa u~e -

ni ca Iva Ni ko li} za te kla se bez ro di te qa u sta -

nu ka da se pla men {i rio a dim gu {io sprat po

sprat. Sa wom su bi le se stre, de se to go di {wa Mi -

na i {e sto me se~ na Sa wa. Kom {i je su uglav nom be -

à le na do le, ia ko se po ̀ ar de sio na tre }oj eta ̀ i.

Vo |e na ne kim svo jim ~u lom, Iva je po ve la se stre

pre ma kro vu zgra de. Uspe la se na vi si nu od 25 me -

ta ra. Spa so no sna od lu ka. Se ti la se u mag no ve wu

da se krov su sed ne zgra de go to vo na sla wa na wi -

hov. Pre ba ci la je naj pre sta ri ju mla |u se stru pa

tek on da pro bu |e nu be bu. Iz ve la je mu we vi tu ak -

ci ju spa sa va wa pre ne go {to su se po ja vi li va tro -

ga sci...

Tu dra mi ni je kraj. Usle di la je eva ku a ci ja s

kro va uz po mo} kra no va i le stvi ca sa ~i jeg vr ha se

vr ti u gla vi. Sto je }i od va ̀ no na sa moj ivi ci, Iva

je naj pre va tro ga scu da la be bu, a on da je po mo gla

Mi ni da pre |e u spa so no snu kor pu. Ta da se i ona

oti snu la u na ru~ je ~o ve ka pod {le mom.

rak ti~ na na sta va za sve one ko ji mi sle da su

nam de ca, po go to vo grad ska, raz ma ̀ e na, ko -

mot na, ne sna la ̀ qi va i ne spo sob na za ì vot.

Iva je sa 14 go di na po ka za la ka ko se raz mi {qa u

naj te ̀ im pri li ka ma, is po qi la je zre lost, od lu~ -

nost, po ̀ r tvo va we i hra brost, ne sum wi vo. Iva je

po lo ̀ i la is pit zre lo sti, pre mno gih ko ji su sta ri ji

od we. Tre ba li se uop {te pi ta ti ka kav je u~e nik,

ka ko je vas pi ta va na, ~e mu u~e na...

Gde buk ne po ̀ ar ta mo je i mno go vo de ko ja uti -

{a pla me ne je zi ke. U po me nu toj zgra di ne ko li ko sta -

no va je ru i ni ra no kao ko la te ral na {te ta ener gi~ -

nog dej stva va tro ga snih {mr ko va. Wi hov pre vas -

hod ni ciq je da iz ba ve qu di i va tru sta ve „pod kon -

tro lu”. Kao po pra vi lu, vo de ima vi {ka...

Ne va qa ni ka da pre sah ne. Ne mo ̀ e se re }i

ka ko je ~u do ne vi |e no ako pre su {i po tok, pa i re ~i -

ca, ali te ̀ e to ide sa sta bil nim to ko vi ma. Te {ko

je bez iz vo ra ̀ i vo ta, po go to vo ako zga sne pre ko no -

}i i osta vi qu de bez na de. Za to su jo{ u ne ve ri ci

ì te qi se la {i rom Ja vo ra ko ji su osta li bez re ke

Vr {e vi ne. Od sa da je zo vu – po be gu qa. Haj de da

utek ne ì vuq ka pred ras pu ca nim lov ci ma, |ak sa

~a sa pa i mla da s ven ~a wa, do ga |a lo se... Ali, ~i -

ta va re ka ko ja u de se tak ki lo me ta ra to ka du` pla -

ni ne da ru je ì vot qu di ma i wi ho vom bla gu, te {ko

je za mi sli ti. Uza lud su wi ma tu ma ~e wa qu di od na -

u ke ko ji su se sja ti li da ob ja sne po ja vu, ka da }e

stra da ti mno ga gr la ko ja da ju mle ko od ko ga se pra -

ve vi so ko kva li tet ni kaj mak i si re vi. A na u ka bi

ipak da ka ̀ e: ta kve po ja ve su ret ke, ali de {a va se

da re ka po sta ne po nor ni ca. Da kle wen tok po sto ji,

ali u ne dri ma pla ni ne, avaj! Ho }e li se po ja vi ti na

po vr {i ni? Ka ̀ u da ho }e s pr vim je se wim ki {a ma.

Ko }e ih do ~e ka ti bez po du ̀ eg spi ska {te te. Qu di

ta mo ̀ i ve od pri ro de a pri ro da od re ke. Ka kav za -

~a ran krug.

Slu {a li su raz o ~a ra ni se qa ci stru~ wa ke Hi -

dro me te o ro lo {kog za vo da ko ji su ih po se ti li, iz -

vr {i li „uvi |aj” i iz re kli na du. Ne u te {ni qu di su

jo{ u ne ve ri ci a Vr {e vi na i ako se po ja vi osta }e

za vek po be gu qa.

32

MERIDIJANIPriprema Mirjana SANDI]

Pre mi jer Re pu bli ke Srp ske Mi lo rad Do dik

iz ja vio je da RS ne }e bi ti pre pre ka za ula zak Bo -

sne i Her ce go vi ne u Na to. „Mi ne tre ba da za u -

sta vqa mo ~lan stvo BiH u Na toa. Pa ̀ wu skre }e

~i we ni ca da je Sr bi ja za u ze la ne u tra lan stav u

ve zi sa ovim pi ta wem, ali to je pi ta we Sr bi je”,

ka zao je Do dik od go va ra ju }i na pi ta wa po sla ni ka

u okvi ru „Ak tu el nog ~a sa” na sed ni ci par la men ta

RS.

On je is ta kao da opre de qe we RS za evro a -

tlant ske in te gra ci je ne mo ̀ e bi ti do ve de no u pi -

ta we „bez ob zi ra na na {e od no se u isto ri ji sa Na to om, bez ob zi ra na to {to

je Na to bom bar do vao RS i {to su u tim bom ba ma bi li i ele men ti osi ro ma {e -

nog ura ni ju ma”.

Ru si ja je sa op {ti la da }e do 2016. go di ne

za vr {i ti iz grad wu no ve ba ze za Cr no mor sku

flo tu, ko ja }e za me ni ti ba zu u krim skoj lu ci u

Se va sto po qu, po {to su ukra jin ske vla sti od bi le

da pro du ̀ e da qi bo ra vak ru skoj flo ti u toj lu -

ci. Ru ski pred sed nik Dmi trij Me dve dev ob i {ao

je me sto iz grad we no ve ba ze u me stu No vo ro sijsk,

ko ji je sa da va ̀ na tr go va~ ka lu ka, po seb no kad je

re~ o iz vo zu naf te.

Ru ska Cr no mor ska flo ta bi la je sta ci o ni -

ra na u lu ci u Se va sto po qu vi {e od dva ve ka, ali

je lu ka, po sle ras pa da So vjet skog Sa ve za, osta -

la u sa sta vu Ukra ji ne, ko ja je od bi la da pro du ̀ i

20 go di na dug za kup ru skoj flo ti po sle 2017. go -

di ne, kad is ti ~e rok po sto je }em spo ra zu mu.

Ka ko je sa op {te no iz Kre mqa, u no voj ba zi

za Cr no mor sku flo tu bi }e me sta za 80 rat nih

bro do va i dru gih po mo} nih plo vi la, ukqu ~u ju }i

no vo i zgra |e ne bro do ve. No va ba za ne }e ugro zi -

ti funk ci o ni sa we ko mer ci jal ne lu ke.

Cr no gor ski voj ni ci ko ji u~e stvu ju u mi rov -

noj mi si ji UN u Av ga ni sta nu ima }e dnev ni cu od

100 evra, iz ja vio je mi ni star od bra ne Cr ne

Go re Bo ro Vu ~i ni}. „Vi si na na kna de je pri me -

re na na kna da ma ko je da ju ze mqe u okru ̀ e wu

svo jim pri pad ni ci ma voj ske ko ji u~e stvu ju u mi -

rov nim mi si ja ma”, re kao je Vu ~i ni} po sle sed -

ni ce Vla de na ko joj je usvo je na od lu ka o dnev -

ni ca ma za voj ni ke u mi rov nim mi si ja ma.

Prav ni osnov ova kve od lu ke sa dr ̀ an je u

od lu ci o za ra da ma pri pad ni ka Voj ske Cr ne Go -

re, ci vil ne za {ti te i po li ci je, ko ji u~e stvu ju u

mi rov nim mi si ja ma. Skup {ti na Cr ne Go re ra -

ni je je odo bri la u~e {}e voj nog me di cin skog ti -

ma u mi rov noj mi si ji u Av ga ni sta nu.

U po sled we tri go di ne,

Voj ska Cr ne Go re pro gla si la je

160 voj nih lo ka ci ja ne per spek -

tiv nim za we ne po tre be. Pre -

ma in for ma ci ja ma iz Mi ni -

star stva od bra ne te ze mqe,

dva de se tak obje ka ta i lo ka ci ja

na {lo je dru gu na me nu, uglav -

nom, u tu ri sti~ ke svr he, a u to -

ku je po stu pak za pri va ti za ci ju

jo{ oko 25 voj nih lo ka ci ja.

Me |u pro da tim biv {im

voj nim lo ka ci ja ma i objek ti ma

su i bol ni ca u Me qi na ma kod

Her ceg No vog i Re mont ni za vod

u Tiv tu, gde }e bi ti iz gra |en mo der ni tu ri sti~ ki kom pleks sa ve li kom ma ri nom. Pre ~e -

ti ri go di ne sve voj ne ka ra u le na dr ̀ av noj gra ni ci Cr ne Go re pre ma Al ba ni ji pre da te

su na ko ri {}e we po gra ni~ noj po li ci ji.

Cr no gor ska voj ska je ra ni je po ~e la da uni {ta va vi {ko ve na o ru ̀ a wa i opre me,

ko je je oce we no za sta re lim. Isto vre me no, po ~e la je sa na bav kom na o ru ̀ a wa u skla du

sa stan dar di ma Na toa, u ko ji Cr na Go ra `e li da se ukqu ~i kao pu no prav na ~la ni ca.

Ki ne sko mi ni star stvo od bra ne otvo -

ri lo je svoj pr vi zva ni~ ni In ter net sajt u

po ku {a ju da u~i ni tran spa rent ni jom „ta jan -

stve nu voj sku”. Veb sajt ima ver zi je na en -

gle skom i ki ne skom je zi ku i po ~eo sa prob -

nim ra dom 1. av gu sta, na go di {wi cu osni -

va wa Na rod ne oslo bo di la~ ke voj ske (NOV),

naj ve }e na sve tu – sa 2,3 mi li o na voj ni ka.

Ured ni ci saj ta na da ju se da }e on bi ti

pod jed na ko in for ma ti van kao i veb sajt ame -

ri~ kog se kre ta ri ja ta za od bra nu, do da je list.

Eks per ti sma tra ju da }e otva ra wem

saj ta NOV Ki ne po sta ti do stup ni ja spoq -

nom sve tu.

Na saj tu mo ̀ e da se na |e ogrom na ko -

li ~i na in for ma ci ja, od re gu lar nih ak tiv -

no sti do po za di ne ki ne ske voj ske. Voj ska,

ta ko |e, pla ni ra da otvo ri vi {e kan ce la -

ri ja za in for ma ci je {i rom ze mqe i da ima

vi {e kon fe ren ci ja za no vi na re, na veo je

wen port pa rol Hu ang.

Pe king je u ovoj go di ni za 14,9 od sto

po ve }ao ula ga wa u voj sku, te ono iz no si oko

70 mi li jar di do la ra. Ti me se Ki na iz jed na -

~i la sa Ja pa nom, Ru si jom i Bri ta ni jom, ali

je i da qe da le ko iza SAD.

Vojska Crne Gore se odrekla 160 lokacija

Dnevnica crnogorskim vojnicima u Avganistanu 100 evra

Republika Srpska ne}e biti prepreka

za ulazak BiH u NATO

Ministarstvo odbrane Kine

otvara svoj sajt

Nova baza za Crnomorsku

flotu do 2016

15. avgust 2009.

33

Pi{e

Aleksandar RADI]

P A R A L E L E

Savr{eni hitac

Ame ri~ ke ra ke te pro ma {i le su vi {e pu ta ciq

na pro ba ma. Pri tom, tre ba ima ti u vi du da

se mo ra ostva ri ti di rek tan po go dak za to {to

su pro jek tan ti za mi sli li da iz u zet no br za an ti ra -

ket na ra ke ta uni {ta va ciq ki ne ti~ kom ener gi jom,

sa vr {e nim hi cem „u gla vu“ pro tiv ni~ ke ba li sti~ ke

ra ke te. Ta ko ne {to u prak si po ka za lo se te {ko iz -

vo dqi vo. Po me nu te pro ble me re {i }e ame ri~ ki na -

u~ ni ci, ali im za to tre ba do sta vre me na i mno go

nov ca.

A, po li ti ~a ri ma se ù ri. Pla no vi Be le ku }e

bi li su, naj pre, usme re ni na to da se for mi ra wem

an ti ra ket nog si ste ma na is to ku sta rog kon ti nen ta

po tvr di pri su stvo Ame ri ke i oda nost no vih sa ve -

zni ka, ali i po ka ̀ e Ru si ma da se Na to na la zi na pu -

tu ka Is to ku. Li ni ja od bra ne po me ri la se du bo ko u,

do pre go to vo dve de ce ni je ne pri ko sno ven, pro stor

Var {av skog pak ta.

Iz Mo skve su, na rav no, uz vra ti li. Dve-tri go -

di ne una zad ru ski zva ni~ ni ci pre te da }e pre me sti -

ti di vi zi o ne ba li sti~ kih ra ket nih si ste ma krat kog

do me ta uz gra ni ce ze ma qa ~la ni ca Na toa. Ta ko |e,

ka da po ̀ e le da is ka ̀ u po seb no ~vrst stav o tom pi -

ta wu, po me nu i Ka li win grad sku oblast, sme {te nu

iz me |u Poq ske i pri bal ti~ kih dr ̀ a va, kao po god no

me sto za raz me {taj ra ket nih si ste ma. Na uo bi ~a je -

noj li sti po ko joj Ru su de mon stri ra ju mo} je ste i raz -

voj no vih boj nih gla va za in ter kon ti nen tal ne ra ket -

ne si ste me, ko je }e ume sto, kao do sa da jed ne ter mo -

nu kle ar ne bom be, no si ti od {est do de set ko ma da.

Za tim, tu su i vr lo kon kret ni po te zi na uvo |e wu u

na o ru ̀ a we vi so ko pre ci znog da le ko met nog na o ru -

à wa va zduh-ze mqa na stra te {ke bom bar de re, ali

i ob na vqa we re sur sa Ra ket ne voj ske stra te {ke na -

me ne, opre mqe ne no vim sa mo hod nim lan se ri ma.

Ne ka da Ru si ne ostva re na me re, kao {to se

do go di lo sa si ste mom bu la va – mor na ri~ ka

ver zi ja „ze maq skog“ ra ket nog si ste ma To -

poq. Pro be su po ka za le da taj si stem ne funk ci o -

ni {e naj bo qe i za to su sme we ni mno gi stru~ wa ci

an ga ̀ o va ni na tom za dat ku.

U od no su na broj ne po ku {a je da se na o ru ̀ a va -

wem Ame ri kan ci ma po ka ̀ e da ne tre ba pro vo ci ra -

ti Ru si ju, po li ti~ ki pred log skro jen u Mo skvi znat no

je ele gant ni ji – na pra vi ti zdru ̀ e ni ame ri~ ko-ru ski

an ti ra ket ni {tit. U mar ke tin {kom smi slu ta kav

pred log je ste u du hu vre me na ko je na ja vqu je sa rad wu

ze ma qa, a ne pod va ja wa ne ka da {wa dva blo ka. Ru ska

po nu da pod ra zu me va po sto ja we ra dar skih sta ni ca

ve li kog do me ta, ko je Ame ri kan ci ma i osta lim ~la -

ni ca ma Na toa mo gu obez be di ti pra vo vre me no, ra no

upo zo ra va we o is pa qi va wu ra ke ta iz po ten ci jal no

pro ble ma ti~ nih dr ̀ a va Da le kog i Bli skog is to ka

(~i ta ti Se ver na Ko re ja i Iran).

Da bi po ka za li ko li ko su ozbiq ni u po nu di o

zdru ̀ e nom {ti tu, Ru si su fi nan si ra li ra do ve na

ra dar skoj sta ni ci Ga ba la u Azer bej xa nu. Gra di li -

{te je otvo re no 2006. go di ne, a go di nu ka sni je Ame -

ri kan ci ma je po nu |e no da se in for ma ci je ko je se tim

ra da rom pri ku pe pro sle de u je din stven si stem raz -

me ne po da ta ka.

Vr lo tvr da ad mi ni stra ci ja Xor xa Bu {a Mla -

|eg od ba ci la je ta kvu po nu du i na sta vi la pre go vo re

sa Poq skom i ̂ e {kom oko de ta qa za raz me {taj lan -

se ra an ti ra ket nog si ste ma u Poq skoj i osma tra~ kog

ra da ra ve li kog do me ta u ê {koj. Pro me ne ad mi ni -

stra ci je za u sta vi le su an ti ra ket ne pla no ve SAD.

Zbog vi so kih tro {ko va, po li ti~ kih i teh ni~ kih pro -

ble ma, pro ve ra va se svr sis hod nost pla ni ra nog an -

ti ra ket nog {ti ta.

Ume |u vre me nu, po ve }ao se ri zik od kon flik ta

sa Ira nom. Izra el ci su u vi {e na vra ta otre -

si to oba ve sti li Be lu ku }u da }e se od Ira na

sva ka ko {ti ti ti, sa ame ri~ kom po dr {kom ili bez

we. Iz bor osta je na Be loj ku }i. î ni se da se iran -

ska na me ra da do |u do nu kle ar ne bom be i we nog po -

u zda nog ba li sti~ kog pre no sni ka do Izra e la ne mo -

è kon tro li sa ti po li ti~ kim pre go vo ri ma. Kri za se,

tvr de stru~ wa ci, mo ̀ e pre va zi }i sa mo si lom, i to

vr lo ve ro vat no uda ri ma iz va zdu {nog pro sto ra na

od re |e ne ci qe ve u Ira nu, u ko ji ma se pro jek tu ju ili

na la ze nu kle ar na i ra ket na po stro je wa.

An ti ra ket ni {tit, ko ji bi, pre ma mra~ nom sce -

na ri ju pre no {e wa kon flik ta na evrop ske ~la ni ce

Na toa, tra ba lo da bu de wi ho va po u zda na za {ti ta,

ne }e po sto ja ti u tre nut ku za po ~i wa wa ofan zi ve.

Je di ni ame ri~ ki adut, uko li ko od lu ~e da po dr ̀ e

Izra el, bi }e od lu~ nost da raz o re iran ski nu kle -

ar ni san. Za to su to kom ju na pro ba li ga |a wa iz

izra el skog an ti ra ket nog si ste ma stre la 2 (hec 2).

Po ka za lo se da „slo mqe na stre la“ ne mo ̀ e da za -

{ti ti evrop ske sa ve zni ke, ka ko su se u Ame ri ci na -

da li. Obe }a nih 90 od sto efi ka sno sti sa mo su pu -

ste è qe, za sno va ne na re zul ta ti ma sa izra el skih

po li go na. Ni izra el ska stre la ni ame ri~ ki THHADne }e mo }i da pru ̀ e za {ti tu od ba li sti~ kih ra ke ta

ba rem na red nih ne ko li ko go di na.

U ta kvoj si tu a ci ji osta je pi ta we da li }e se

Ame ri kan ci oslo ni ti na ru sku po dr {ku u od bra ni

od even tu al ne iran ske ra ket ne od ma zde. Ame ri~ ki

zah tev za po dr {kom bio bi za Ru si ju iz u ze tan do bi -

tak, pre sve ga jer bi se ona po tvr di la kao naj bo qi

part ner vo de }e si le mo der nog sve ta. Is ku stva iz

vre me na pro pa sti SSSR-a po ka za la su da ne tre ba

uni {ta va ti vla sti tu pri vre du pre vi so kim od bram -

be nim tro {ko vi ma u tr ci sa naj bo ga ti ji ma. Tre ba

sa mo ostva ri ti od go va ra ju }u po li ti~ ku tr go vi nu,

pra vim sred stvi ma, u pra vo vre me. Slu ~aj Ira na

bi }e, mo ̀ da, ide al na pri li ka da Ru si svoj si stem

pro tiv va zdu {ne od bra ne u~i ne naj bo qim iz vo znim

pro iz vo dom i no se }im sred stvom po li ti~ kih od no sa

sa SAD.

Pre ili kasnije,

Amerikanci }e,

mo`da, morati

ozbiqno da

razmisle o

otvorenoj ponudi

Rusije o razvoju

zdruènog

antiraketnog

{tita. Na to }e

uticati i

politi~ki

razlozi, ali i

stalni tehni~ki

problemi na

antiraketnom

sistemu sa

potpisom madein USA.

34

Svet ska na u ka je Mi lu ti na

Mi lan ko vi }a svr sta la

me |u pet naj ve }ih na u~ ni ka

20. ve ka, a Une sko je 2009.

pro gla sio we go vom go di nom.

Po je dan kra ter na Me se cu

i Mar su, kao i je dan aste ro id

no se ime na {eg slav nog

na u~ ni ka. Mi lan ko vi} je

ute me qi va~ mo der ne

kli ma to lo gi je i kli mat skog

mo de lo va wa, we go va su

is tra ̀ i va wa ve o ma zna ~aj na

i za pred vi |a wa kli mat skih

pro me na u bu du} no sti.

Tvo rac je naj pre ci zni jeg

ka len da ra.

NNe bi tre ba lo du bo ko za se ca ti u na u~ ni opus Mi lu ti na Mi lan ko vi }a da bi

se do bio od go vor za {to je Une sko 2009. go di nu pro gla sio we go vom, dok ga je

svet ska na u ka svr sta la me |u pet naj ve }ih na u~ ni ka sve ta 20. ve ka. U go di ni

ko ja pro ti ~e u zna ku 130-go di {wi ce ro |e wa tog sve stra nog srp skog i svet skog

ge ni ja do voq no je po mi sli ti da bez na u~ nih re zul ta ta ovog ne u mor nog is tra -

ì va ~a kli mat skih pro me na na Ze mqi noj ku gli, astro no ma, ge o fi zi ~a ra, ve-

li kog ma te ma ti ~a ra i ka sno shva }e nog put ni ka kroz pro stor i vre me, ne bi bi lo ni

te me qa mo der ne kli ma to lo gi je i kli mat skog mo de lo va wa.

Pi sac ka pi tal nog de la „Ka non osun ~a va wa i we go va pri me na na pro blem le -

de nih do ba“ i tvo rac do sad naj pre ci zni je ura |e nog ka len da ra ro |en je 16. ma ja

1879. u Da qu (Hr vat ska), gde su se we go vi pre ci, na pu {ta ju }i ve kov no og wi {te,

pod vo| stvom pa tri jar ha Ar se ni ja Tre }eg âr no je vi }a, do se li li sa Ko so va u po -

sled woj de ce ni ji 17. ve ka.

Mi lan ko vi }i su bi li ne sa mo jed na od naj sta ri jih ne go i naj vi |e ni jih srp -

skih po ro di ca ko ja se u to vre me na {la na oba la ma Du na va. Ve} tre }e ko le no

te ugled ne po ro di ce svr sta va se u u~e ne qu de. Mi lu ti nov pra de da za vr {io je

prav ne na u ke, dok se ka sni je po seb no is ti ~u fi lo zof Uro{ Mi lan ko vi} i Mi -

lu ti nov otac, Mi lan, uva ̀ e ni tr go vac i ze mqo po sed nik, ~i ja su de ca od ra sta -

la uz gu ver nan te, ko je su ih, od ma lih no gu, u~i le ne ma~ kom je zi ku i le pom po -

na {a wu. Osnov nu {ko lu Mi lan ko vi} je za vr {io u vla sti toj ku }i – an ga ̀ o va -

wem u~i te qa i po seb no pla }e nih na stav ni ka od ko jih je sa znao i na u ~io mno go

vi {e ne go de ca ko ja su po ha |a la rov nu {ko lu. U svom obim nom de lu „Uspo me ne,

15. avgust 2009.

Neumorni istraìva~

klimatskih promena

Velikani svetske nauke: Milutin Milankovi}Pi{e Vlada RISTI]

U sed mom raz re du osi je~ ke

re al ke Mi lu ti nu Mi lan ko vi }u je

mi ne ra lo gi ju i ge o lo gi ju pre da vao

pro fe sor Mo jo Me di}, ve li ki po -

zna va lac pri ro do pi sa i, {to je

jo{ za ni mqi vi je, {kol ski drug

Ni ko le Te sle iz Kar lo va~ ke ra e -

al ne gim na zi je (Mo jo Me di} je bio

pr vi, a Ni ko la Te sla dru gi |ak u

raz re du), {to je kod mla dog Mi -

lan ko vi }a stva ra lo ose }aj di -

vqe wa i po seb nog za do voq stva,

jer ga iz u ze tan na stav nik upu }u je

u mno ge taj ne jed nog ta ko za ni mqi -

vog pred me ta kao {to je ge o lo gi ja

sa mi ne ra lo gi jom.

Ia ko je bio bo le {qiv i ~e sto

iz o sta jao sa na sta ve, Mi lan ko vi}

je bio naj bo qi u raz re du. Na sto -

jao je da u~i sa raz u me va wem, da

na sa mom ~a su sa vla da {to vi {e

gra di va, ta ko da mu je osta ja lo do -

sta vre me na za ~i ta we i za dru ge,

van {kol ske, ak tiv no sti. î tao je

sva ko vr snu li te ra tu ru, a po seb no

se za ni mao za stru~ na {ti va, kao

{to je bi lo ono u kwi zi na slo vqe -

noj sa „Cr ti ce o mag ne ti zmu i

elek tri ci te tu“, ~i ji je au tor bio

pro fe sor Oton Ku ~a ra (osni va~

za gre ba~ ke Na rod ne op ser va to ri -

je). Ta kwi ga mu je ot kri la mno {tvo

za ni mqi vo sti iz ì vo ta i ra da

zna me ni tih na u~ ni ka i pod sta kla

ga da na ba vi gal van ske ele men te,

pro vod ni ke i ra zne po mo} ne ure -

|a je i ala te ka ko bi na pra vio svo -

ju ma lu „la bo ra to ri ju“ u ko joj je

eks pe ri men ti sao, mo ̀ da bo qe ne -

go da je vre me pro vo dio u gim na zij -

skom ka bi ne tu za fi zi ku.

Odlazak u Be~

Po {to je ve o ma uspe {no za -

vr {io gim na zi ju, Mi lan ko vi }u je

we gov ve li ki u~i teq i iskre ni

pri ja teq Vla di mir Va ri }ak sa ve -

to vao da upi {e stu di je na Teh ni~ koj vi so koj {ko li u Be ~u, na ko joj

}e mu ma te ma ti ku pre da va ti je dan od, u to vre me, naj bo qih pro fe -

so ra – êh Ema nu el û ber. „û ber je“, re kao mu je ta da Va ri }ak,

„naj bo qa {ko la ma te ma ti ke. Od we ga }e{ naj vi {e na u ~i ti, dok }e

ti stu di je teh ni ke omo gu }i ti da {i ro ko pri me ni{ ma te ma ti~ ka zna -

wa ko ja po se du je{.“

Ok to bra 1896. go di ne Mi lan ko vi} za po ~i we stu di je teh ni ke u

Be ~u, gra |e vin ski smer, gde ga je pro fe sor û ber, ko ji mu je ka sni je

po stao vr lo bli zak, po ste pe no uvo dio u ve li ke taj ne ~i ste ma te ma -

ti ke, {to }e mu bi ti od ve li ke ko ri sti kao gra |e vin skom in ̀ e we ru,

ali jo{ vi {e kao uni ver zi tet skom pro fe so ru i is tra ̀ i va ~u kli -

mat skih pro me na na pla ne ta ma Sun ~e vog si ste ma, po go to vo na {oj.

Osim ̂ u be ra, na Mi lan ko vi }a je sna ̀ no uti cao jo{ je dan pro -

fe sor be~ ke Teh ni~ ke vi so ke {ko le. Bio je to Jo han Brik, pro fe sor

na u ke o gra |e wu mo sto va, ko ji ga je upu }i vao u pro ble ma ti ku sa ko -

jom se mo ra sre sti go to vo sva ki gra |e vin ski in ̀ e wer. Pre da va wa

pro fe so ra Bri ka, ko ji se ume sto gra fi~ kom (ge o me trij skom) ko ri -

stio ma te ma ti~ kom ana li zom, ve o ma su za ni ma la mla dog Mi lan ko -

vi }a, jer je mo gao da ob no vi, upot pu ni i prak ti~ no pri me ni vla sti -

to po zna va we vi {e ma te ma ti ke. „Bri ko va me to da pro jek to va wa za -

svo |e nih mo sto va“, pi sao je Mi lan ko vi} u Uspo me na ma, „vr lo mi se

35

do ̀ i vqa ji i sa zna wa“ on ne pro -

pu {ta da na gla si ka ko je, za hva -

qu ju }i to me {to je ro |en u imu} -

noj po ro di ci, bio u pri li ci da

stek ne ve o ma za vid no po ~et no

obra zo va we i da u naj ra ni joj

mla do sti is po qi na klo nost ka

sa mo stal nom, kre a tiv nom ra du,

pri pi su ju }i to, do ne kle, ~e stom

po bo qe va wu i „sla ba {nom te lu,

ne spo sob nom za ne ka kve ve }e fi -

zi~ ke na po re“, ta ko da je – dok su

se we go va bra }a i dru gi de ~a ci

iz la ga li iz ve snim „vra to lo mi ja -

ma“, tr ~a wu i ra znim fi zi~ kim

ve ̀ ba ma – naj ra di je osta jao u ku -

}i, u po ro di~ noj bi bli o te ci i

pre pu {tao se du gom ma {ta wu ko -

je je pro sto na di ra lo po sle sva -

ke pro ~i ta ne kwi ge. Zbog to ga je,

sva ka ko, te ̀ e ne go we go va bra }a

pod neo pra zni nu ko ja je na sta la

pre ra nom smr }u oca (umro je ka -

da je Mi lu ti nu bi lo sa mo se dam

go di na). Vr lo br zo bri gu o we mu

pre u zeo je uj ka Va sa, ko ji ga je

sve srd no pri hva tio i ce log ̀ i vo -

ta bio we gov ~vrst oslo nac u

sva kom po gle du.

Mi lu tin je imao de set go di -

na ka da je, te {ka sr ca, mo rao da

na pu sti rod ni Daq i da {ko lo va -

we na sta vi u re dov noj {ko li –

kla si~ noj gim na zi ji, ko ja je tra ja -

la osam go di na, po sle ko je je bi -

lo mo gu }e upi sa ti stu di je kwi ̀ ev -

no sti, me di ci ne, pra va, fi lo zo -

fi je, iz u ~a va ti gr~ ki i la tin ski

je zik ili se opre de li ti za tzv. re -

al ku ko ja je ima la se dam raz re da

i pri pre ma la u~e ni ke za od la zak

na vi so ke teh ni~ ke i po qo pri -

vred ne {ko le. Mi lu tin je znao da

je otac è leo da on za vr {i Vi so -

ku po qo pri vred nu {ko lu (u Be ~u)

ka ko bi, kao u~en do ma }in jed no -

ga da na, za jed no sa bra }om, pre u -

zeo bri gu o pri li~ no ve li kom ima wu od „57 hek ta ra wi va ra su -

tih po red Du na va“. Ipak, is pa lo je sa svim dru ga ~i je, za to {to

Mi lu ti na ni je za ni ma la po qo pri vre da, ve} teh ni ka, po seb no

elek tro teh ni ka. Za to je upi sao „re al ku“ u ne da le kom Osi je ku,

ko ja mu je otvo ri la put ka Teh ni~ koj vi so koj {ko li u Be ~u.

[kolovawe u Osijeku

Vre me pro ve de no u Osi je ku i re al noj gim na zi ji osta lo je u

sna ̀ nom Mi lu ti no vom se }a wu, sem osta log i zbog to ga {to je

br zo „za pao za oko ve o ma stro gim pro fe so ri ma“, po seb no Vla -

di mi ru Va ri }a ku, je di nom dok to ru ma te ma ti~ kih na u ka me |u on -

da {wim sred wo {kol skim pro fe so ri ma, za ko jeg se mo ̀ e re }i

da je bio u sre di {tu Mi lan ko vi }e vog in te lek tu al nog uspo na i

ka sni jeg pre ra sta wa u ve li ka na srp ske i svet ske na u ke. „Va ri -

}ak je na me ne“, pi sao je Mi lu tin Mi lan ko vi}, „imao naj ve }i

uti caj od svih mo jih na stav ni ka. On je pro na {ao u me ni stvar ne

spo sob no sti i raz vio ih sa pu no qu ba vi i tru da. U~i nio me je

sa mo stal nim i ja sam se, ne oba zi ru }i se vi {e na {kol ske pro -

gra me, raz vi jao u onom prav cu ko ji su mi mo je spo sob no sti od -

re |i va le... U me ni se raz vi la qu bav za na u ku i am bi ci ja da joj

slu ̀ im.“

Su sret sa Vla di mi rom Va ri }a kom, gim na zij skim pro -

fe so rom sa dok tor skom ti tu lom, ko ji je ot krio iz u zet nu Mi -

lan ko vi }e vu na da re nost za ma te ma ti ku, bio je pre su dan za

ka sni je we go vo du bo ko pro di ra we u mno ge pri rod ne taj ne,

po seb no u mno {tvo za go net nih po ja va kli mat skih pro me na

na na {oj pla ne ti, {to je do ve lo do raz vo ja ma te ma ti~ ke te -

o ri je na osno vu ko je je bi lo mo gu }e pre ci zno iz ra ~u na ti

pro me ne kli me ne sa mo Ze mqe, ve} i dru gih pla ne ta Sun ~e -

vog si ste ma, i to sto ti na ma hi qa da go di na u pro {lo sti, ali

i u bu du} no sti. Upra vo ta mo gu} nost da se sa od re |e nom

pre ci zno {}u za dre u bli sku i da qu bu du} nost kli mat skih

pro me na na Ze mqi noj ku gli od ve li kog je zna ~a ja za ce lo -

kup no ~o ve ~an stvo.

MATEMATI^KA TEORIJA

Milutin Milankovi}

omi li la i u woj sam se to li ko

uve ̀ bao da sam sa la ko }om iz -

ra dio jo{ dva ta kva pro jek ta za

svo ja dva dru ga ko ja ni su bi la u

sta wu da to sa mi ura de.“

Za hva qu ju }i zna wu ko je mu je

ulio pro fe sor Brik, Mi lan ko -

vi} je vr lo br zo ura dio i pro je -

kat po lu pa ra bo li~ nog è le zni~ -

kog mo sta, ste kav {i si gur nost u

pro jek to va wu ko ja ga je pra ti la i

on da ka da je po ~eo da se ba vi

fun da men tal nim is tra ̀ i va wi -

ma. A pro fe sor Brik je svo jim

stu den tom bio to li ko odu {e vqen

da mu je ka sni je, ka da je Mi lan -

ko vi} od bra nio dok tor sku di ser -

ta ci ju, re kao da }e pred lo ̀ i ti

da pre u zme ka te dru za ar mi ra ni

be ton na Teh ni~ koj vi so koj {ko li

u Be ~u.

U ma ju 1902. go di ne Mi lu -

tin Mi lan ko vi} je dao po sled wi

is pit na stu di ja ma gra |e vi ne u

Be ~u. U Za greb od la zi na slu ̀ e -

we voj nog ro ka (u {ko lu za re -

zer vne ofi ci re) i po no vo se

sre }e sa Vla di mi rom Va ri }a -

kom, ko ji je u me |u vre me nu na pu -

stio osi je~ ku re al nu gim na zi ju i

po stao pro fe sor Za gre ba~ kog

uni ver zi te ta. Svog ne gda {weg

od li~ nog u~e ni ka, a sa da mla dog

gra |e vin skog in ̀ e we ra, sa ve tu -

je da ne gu bi vre me ne go da, dok

raz mi {qa o stal nom za po sle wu

u gra |e vin skoj stru ci, po~ ne da

ra di na dok tor skoj di ser ta ci ji.

Ubr zo Mi lan ko vi} se

opre de qu je za te mu pod na zi vom

„Pri log te o ri ji kri vih pri ti sa -

ka“, ko ju uspe {no bra ni pred ko -

mi si jom svog omi qe nog pro fe -

so ra Bri ka. Ta ko se svr stao me -

|u ma lo broj ne dok to re gra |e vi -

ne u ta da {woj Au stro u gar skoj i

– 17. de cem bra 1904. go di ne –

po stao pr vi Sr bin pro mo vi san

u dok to ra teh ni~ kih na u ka.

Mi lan ko vi }e va di ser ta ci -

ja i ma te ma ti~ ke me to de, ko ji ma

se ko ri stio u sta ti~ kim pro ra -

~u ni ma za po je di ne gra |e vin ske

objek te, skre nu li su ve li ku pa -

`wu stru~ wa ka, ta ko da su ne ka

na u~ na sa zna wa, do ko jih je do -

{ao pr vi srp ski dok tor teh ni~ -

kih na u ka, u{la u mno ge svet ske

gra |e vin ske ux be ni ke on da {weg

vre me na, a ne ka su ak tu el na i

da nas.

Sve se to do ga |a u vre me

ka da Mi lan ko vi}, mla di gra |e -

36

vin ski in ̀ e wer, na la zi svoj pr -

vi po sao u ve} uve li ko po zna tom

„Pred u ze }u za be ton sku grad -

wu“, ~i ji je vla snik bio Adolf

fon Pi tel, a ko je je gra na lo po -

slo ve ne sa mo po Au stro u gar -

skoj, ne go i {i rom Evro pe. Ar -

mi ra ni be ton ubr za no osva ja

gra |e vin sku de lat nost, ta ko da

se go to vo svi ve li ki pred u zi ma -

~i okre }u we go voj pri me ni. „Za

moj, do ne kle me te or ski, uspeh“,

go vo rio je svo je vre me no Mi lan -

ko vi}, „mo gu po naj pre da za hva -

lim so lid nom te o rij skom zna -

wu... U{ao sam u pot pu no no vo

teh ni~ ko pod ru~ je gde ni je bi lo

ni is ku snih, ni te o ret ski pot ko -

va nih stru~ wa ka, ta ko da sam se

vr lo br zo uspeo na sam vrh.“

Mi lan ko vi }ev pri stup prak -

ti~ nim pro ble mi ma i iz u zet na

te o rij ska zna wa osta vi la su ta -

ko ube dqiv uti sak na ga zdu, ba -

ro na Pi te la, da je jed nom pri -

li kom re kao: „Svi ti in ̀ e we ri

su mo ja ge ne ra ci ja, sa mno gi ma

sam dru go vao u {ko li i ostao

pri san pri ja teq, ta ko da znam

ko li ko su te {ki. Svi mi, me |u -

tim, za jed no, ne zna mo to li ko

ko li ko ovaj na{ mla di dok tor

teh ni ke.“

(Na sta vak u sle de }em bro ju)

15. avgust 2009.

U osi je~ koj gim na zi ji, ko ju je po ha |ao i Mi lu tin Mi lan ko -

vi}, ze mqo pis je pre da vao Mo jo Me di}, {kol ski drug Ni ko le Te -

sle iz go spi} ke ]e sar sko-kra qev ske re al ke i Kar lo va~ ke gim na -

zi je. Po uspe {no sti Mo jo Me di} je bio pr vi, a Ni ko la Te sla dru -

gi |ak u raz re du.

Re ~i di vqe wa i hva le, ko ji ma su ne gda {wi pro fe so ri oba -

si pa li Te slu, Mi lan ko vi} je slu {ao i na Be~ koj teh ni ci. Mi lan -

ko vi} je bio na stu di ja ma u au strij skoj pre sto ni ci ka da je Vi so ka

teh ni~ ka {ko la, 1922. go di ne, pro gla si la Ni ko lu Te slu za po ~a -

snog dok to ra elek tro teh ni~ kih na u ka.

Dva na {a ge ni jal na na u~ ni ka se, sti ca jem okol no sti, ni -

ka da ni su sre la, ali su se do pi si va la. Pr vi pi sa ni trag da su

ta dva ve li ka na stu pi la u ve zu po ti ~e iz 1931. go di ne. Me |u

broj nim te le gra mi ma slav nih mi sli la ca i pred stav ni ka ugled -

nih na u~ nih usta no va, upu }e nim Ni ko li Te sli po vo dom obe le -

à va wa we go vog 75. ro |en da na, na la zi se i te le gram Mi lu ti -

na Mi lan ko vi }a.

TESLA I MILANKOVI]

Milutina Milankovi}a je na studijama u Be~u posebno in-

teresovala analiti~ka metoda rešavawa konkretnih inèwer-

skih (prakti~nih) problema. Istina, postojala je jednostavnija,

lakša i o~iglednija grafi~ka metoda. Wu su, mahom, tada koris-

tili ne samo studenti, nego i ve} poznati inèweri .

Naš budu}i nau~nik je, me|utim, zapazio da ta metoda

ima niz nedostataka, posebno kada su u pitawu sloèniji i na

izvestan na~in suptilniji i konstruktivniji ra~uni. A upravo

su tada po~eli da se grade ve}i i sloèniji objekti od armi-

ranog betona gde su stati~ki prora~uni bili od presudnog

zna~aja.

Milankovi}a je ta oblast umnogome privla~ila i ukazi-

vala mu na daqi, ali i teì put nau~nog usavršavawa i napre-

dovawa.

TE@IM PUTEM DO CIQA

feqton

Rodna ku}a Milutina

Milankovi}a preure|ena u muzej

37

Nepoznato o poznatomBe a ha, dok su u ru bri ci Do ku men ti ob ja vqe -

ni de lo vi iz vor ne gra |e o ju go slo ven skom

iz be gli~ kom lo go ru El [at u Egip tu, ko ju je

pri re di la mr Sa wa Pe tro vi}-To do si je vi}.

„Voj no i sto rij ski gla snik broj 2” za

2008. go di nu po de qen je na se dam te mat skih

ce li na. Uvod na ru bri ka Ju bi le ji sa dr ̀ i

rad dr Mi la na Ter zi }a po sve }en de ve de se -

toj go di {wi ci od za vr {et ka Pr vog svet skog

ra ta (Po tre ba na u~ nog po i ma wa isto ri je),

dok su u ru bri ci ^lan ci i stu di je ob ja vqe -

ni ra do vi dr Sla vi ce Rat ko vi}-Ko sti}

(Uti caj evro pe i za ci je srp ske voj ske na mo -

der ni za cij ske pro ce se u dr ̀ a vi i dru {tvu

kra jem 19. ve ka), mr Alek se ja Ti mo fe je va

(Voj ne i bez bed no sne

struk tu re SSSR-a u pri -

pre mi par ti zan skog ra -

to va wa do po ~et ka Dru gog

svet skog ra ta), ka pe ta na

Mi qa na Mil ki }a (For -

mi ra we i or ga ni za ci ja

ju go slo ven ske voj ne upra -

ve na Slo bod noj te ri to -

ri ji Tr sta 1947–1954),

dr Mi la Bje laj ca, (Ju go -

slo ven sko is ku stvo sa

mul ti et ni~ kom ar mi jom

sa po seb nim osvr tom na

Bo snu i Her ce go vi nu) i dr

Mi la na Ter zi }a (Pr vi u

ni zu – dok to rat voj nih na -

u ka Jo si pa Bro za Ti ta).

U ru bri ci Pri lo zi

i is tra ̀ i va wa ob ja vqe -

ni su ra do vi ru skog isto -

ri ~a ra doc. dr Ole ga R.

Aj ra pe to va (O ne kim uzro ci ma po ra za ru -

ske voj ske u is to~ no-pru skoj ope ra ci ji), mr

Na ta {e Mi li }e vi} (Ju go slo ven sko-ame ri~ -

ki od no si u pred ve ~er je Dru gog svet skog ra -

ta) i mr Mi la na So vi qa (Ju go slo ven ski po -

gle di na ~e ho slo va~ ku voj sku pr vih go di na

po sle Dru gog svet skog ra ta). Ru bri ka Osvr -

ti sa dr ̀ i kri ti~ ka raz mi {qa wa dr Ven ce -

sla va Gli {i }a o kwi zi Hol ma Zund ha u ze na

„Isto ri ja Sr bi je od 19. do 21. ve ka“, dok

su u ru bri ci Kri ti ke i pri ka zi pred sta vqe -

ne kwi ge Kri sto fe ra Klar ka, Isi do ra \u -

ko vi }a i Mom ~i la Pa vlo vi }a.

Ru bri ka Do ku men ti sa dr ̀ i taj ni ra -

port pu kov ni ka Da mja na Vla ji }a iz 1907.

go di ne o na o ru ̀ a wu i opre mi srp ske voj ske

ko ji je pri re dio ka pe tan mr Da li bor Den da.

Po sled wa ru bri ka sa dr ̀ i in for ma ci je sa

~e ti ri me |u na rod na na u~ na sku pa voj nih

isto ri ~a ra na ko ji ma su u~e stvo va li pri -

pad ni ci Ode qe wa za voj nu isto ri ju ISI i

pri kaz iz lo ̀ be Na rod nog mu ze ja u ^a~ ku o

voj vo di Pe tru Bo jo vi }u.

Mi qan MIL KI]

Te mat ska ce li na

no vog, 33. bro ja „Do -

bro vo qa~ kog gla sni -

ka” po sve }e na je onim

do ga |a ji ma iz na {e

oslo bo di la~ ke pro -

{lo sti ~i je smo ju bi -

le je i go di {wi ce obe -

le ̀ a va li u pr voj po -

lo vi ni ove go di ne. U

ne is crp nom mo ru pri -

me ra he roj stva i ot po ra za vo je va ~u, ko ji nas

ni na kra ju 20. ve ka ni je za o bi {ao, iz dvo je ni

su ne ki de ta qi iz bit ke na Ko so vu, ma lo po -

zna ti do ga |a ji iz Pr vog srp skog ustan ka, bo -

je vi iz Pr vog svet skog ra ta i pod se }a we na

agre si ju Na toa 1999. go di ne. I ovog pu ta au -

to ri tek sto va u po tru di li su se da od za bo -

ra va za {ti te one ma lo po zna te he ro je i bor -

ce ko ji su svo jom hra bro {}u is pi si va li naj -

slav ni je stra ni ce isto rij skih zbi va wa na tlu

Sr bi je i we ne oko li ne. Me |u au to ri ma su

aka de mik Mi lo rad Ek me ~i} (Isto rij ski okvi -

ri srp ske re vo lu ci je), emi nent ni voj ni isto -

ri ~ar dr Pe tar Opa ~i} (Od 64 bo ja, 56 re -

{e no u ko rist Ka ra |or |e ve voj ske), ge ne ral-

ma jor u pen zi ji dr Slo bo dan Mi ki} (De set go -

di na od agre si je Na to pak ta na Sr bi ju), na -

u~ ni sa vet nik dr Vi do je Go lu bo vi}, dr Ra de

Ra ji} (Ko sov ska bit ka le gen da i mit) i dru gi

is tra ̀ i va ~i na {e oslo bo di la~ ke tra di ci je

i do bro vo qa~ kog po kre ta u Sr bi ji.

U re dov nim ru bri ka ma ~a so pis do no si

pri lo ge o Ko so vu, raz mi {qa wa o bu du} no sti

srp skog na ro da i we go vim po de la ma, se }a -

wa o pod vi zi ma rat ni ka i do bro vo qa ca, do -

ku men ta i pi sma iz bi ta ka i bo je va. Tu je i

is tra ̀ i va we dr Ko ste ^a vo {kog o Ha {kom

su du, Ra de ta Ra ji }a o La za re voj kle tvi, Go -

ra na Ke ko vi }a o Me da qi Obi li }a, a po seb -

nu pa ̀ wu za slu ̀ u je i bi bli o gra fi ja do bro -

vo qa~ kog po kre ta.

U iz da wu In sti tu ta za stra te gij ska is -

tra ̀ i va wa ob ja vqe na su dva bro ja ~a so pi -

sa „Voj no i sto rij ski gla snik”. Re~ je o pu bli -

ka ci ji ko ja, pre ma ka te go -

ri za ci ji Mi ni star stva za

na u ku i teh no lo gi ju Re pu -

bli ke Sr bi je, spa da u vo -

de }e na u~ ne ~a so pi se na -

ci o nal nog zna ~a ja. Broj 1

za 2008. go di nu sa dr ̀ i

pet ru bri ka. U ru bri ci

^lan ci i stu di je ob ja vqe -

ni su ra do vi dr Zo ra na

To do ro vi }a (Pro gram ska

opre de qe wa srp skih vla -

da ju }ih po li ti~ kih stra -

na ka /1881–1903/ o ure -

|e wu voj ske), doc. dr Mi re

Ra do je vi} (Ci vi li i ofi -

ci ri. Is ku stvo Sa mo stal -

ne ra di kal ne stran ke

/1903/), ka pe ta na mr Da -

li bo ra Den de (Mo to ri za -

ci ja ko wi ce u Kra qe vi ni

Ju go sla vi ji) i dr Mi la na Ter zi }a (Ju go slo -

ven ska kra qev ska vla da i ogla {a va we na

lon don skom ra di ju 1941–1944. (sa rad wa i

ne spo ra zu mi)).

Ru bri ka Pri lo zi i is tra ̀ i va wa po -

~i we ra dom bu gar skog isto ri ~a ra prof. dr

To do ra Pa ru {e va (Bu gar ska rat na mor na -

ri ca – osnov ne eta pe u we noj iz grad wi i

raz vo ju /1879–1919/), a za tim se na sta vqa

ra do vi ma ru skog isto ri ~a ra dr Va si li ja B.

Ka {i ri na („Smem li se ja, sin ta kvog oca,

osra mo }en vra ti ti u Sr bi ju“: Alek san dar,

sin @ivo ji na Mi {i }a u ru skom jun ker skom

u~i li {tu) i ma jo ra mr Slo bo da na \u ki }a

(Raz me na za ro bqe ni ka iz me |u Sr bi je i Bu -

gar ske 1913. go di ne), dok ru bri ka Te o ri ja

isto ri je i me to do lo gi ja sa dr ̀ i na u~ ni esej

prof. dr \or |a Stan ko vi }a (Pra vo na pam -

}e we – ne ma~ ko ubi ja we Be o gra da 1941. go -

di ne).

Ru bri ka Kri ti ke i pri ka zi sa dr ̀ i in -

for ma ci je o naj no vi jim kwi ga ma Alek san -

dra Ni ko lo va, Dmi tra Ta si }a, Alek san dra

@ivo ti }a, Bra ni sla ve Gr bi} i I{ma e la

Vode}i nau~ni ~asopis

iz oblasti vojne

istoriografije

nastavqa s

objavqivawem malo

poznatih detaqa iz

na{e bliske i daqe

vojne, oslobodila~ke i

nacionalne tradicije

Do bro vo qa~ ki gla snik

Revija za bezbednost

Naj no vi ji, sed mi

ovo go di {wi broj stru -

~ nog ~a so pi sa o ko rup -

ci ji i or ga ni zo va nom

kri mi na lu Cen tra za

bez bed no sne stu di je

sa dr ̀ i, iz me |u osta -

log, tek sto ve o mo gu} -

no sti ma efi ka sni jeg

ko ri {}e wa ta le na ta u

uslo vi ma kri ze za rad

ostva ri va wa ve }e eko nom ske bez bed no sti Sr -

bi je, bez bed no snim po sle di ca ma svet ske kri ze

u eko no mi ji, pro ble mi ma u iden ti fi ko va wu

in di ka to ra po sto ja wa i de lo va wa or ga ni zo -

va nog kri mi na la u na {oj ze mqi i dru ge.

Pa ̀ wu {i reg kru ga ~i ta la ca sva ka ko

}e iza zva ti i tekst Zo ra na Go lu bo vi }a o ko -

rup ci ji u po li ci ji, dok }e stru~ na jav nost bi -

ti za in tri gi ra na te o rij skim za pa ̀ a wi ma

Na ta {e Ra do va no vi} o zlo ~i ni ma i kri vi~ -

no-pro ce snim te {ko }a ma u tra ga wu za isti -

nom o po ~i we nim zlo de li ma.

No vi bro je vi ~a so pi sa „Voj no i sto rij ski gla snik”

VNA IZ VO RU PRA VO SLA VQA

38

Po klo ni~ ko pu to va we u~e ni ka Voj ne gim na zi je

e} dru gu go di nu za re dom u~e ni ci Voj ne gim na zi je, sa svo jim ve ro u ~i te qem |a ko nom Jo -

va nom Ba bi }em, od la ze na po klo ni~ ko pu to va wa na Sve tu Go ru Aton sku. Za raz li ku od

pro {le go di ne ka da je pu to va la sa mo jed na gru pa od tri de se tak u~e ni ka, ovog pu ta su,

zbog po ve }a nog in te re so va wa u~e ni ka i wi ho vih pro fe so ra, or ga ni zo va ne dve pe to -

dnev ne po se te, sre di nom ju la i po ~et kom av gu sta.

U~e ni ci ma 36. kla se Voj ne gim na zi je na ovim pu to va wi ma pri dru ̀ i li su se i stu den ti

Voj ne aka de mi je – wih de vet ko je je pred vo dio po ru~ nik mr Ne go van Ivan ko vi}, pu kov nik

Ste vi ca Ka ra pan xin iz Upra ve za qud ske re sur se Ge ne ral {ta ba ko ji je za du ̀ en za tra di ci -

je i ver ska pi ta wa u Voj sci Sr bi je, i Pe tar Ra do vi}, pro fe sor la tin skog je zi ka i raz red ni

sta re {i na jed nog od ode qe wa u 36. kla si. Za ni mqi vo je da su svi oni, kao i |a kon Jo van,

ne ka da {wi u~e ni ci Voj ne gim na zi je. Tre ba is ta }i i to da su u~e sni ci po klo ni~ kog pu to va wa

sa mi sno si li sve tro {ko ve.

Po sle dvo dnev nog bo rav ka u Hi lan da ru, obi la ska srp skih pra vo slav nih sve ti wa,

pir go va kra qa Mi lu ti na i sve tog Sa ve, ri zni ce i broj nih ka pe la van ma na stir skog zda wa,

te u~e {}a u bo go slu ̀ e wi ma, osmo ri ca u~e ni ka i dva stu den ta iz ra zi li su `e qu da se kr ste

pot pu nim po ta pa wem u vo du, po iz vor noj hri {}an skoj prak si, ko ja se i da nas pri me wu je u

Hi lan da ru u vr {e wu te sve te taj ne. Bi la je to naj bo qa uver ti ra u ono {to ih je tek ~e ka lo.

Dve gru pe u~e ni ka 36. kla se

Voj ne gim na zi je, sre di nom

ju la i po ~et kom av gu sta,

bo ra vi le u pe to dnev noj po se ti

Sve toj Go ri i ma na sti ru

Hi lan da ru.

Po klo ni~ ka pu to va wa

or ga ni zu ju se po za vr {et ku

pr ve go di ne po ha |a wa ver ske

na sta ve u toj {ko li i

pred sta vqa ju ne ku vr stu

ob je di we nog du hov nog,

sport skog i voj ni~ kog

po du hva ta.

39

Osam de ce ni ja od smr ti dr Ar ~i bal da Ra j sa

OB NO VQEN SPO ME NIK

VE LI KOM HU MA NI STI

U sklo pu pro gra ma obe le ̀ a va wa 80. go di {wi ce

od smr ti svet ski po zna tog kri mi no lo ga i hu ma ni ste

dr Ar ~i bal da Raj sa u Be o gra du je ob no vqen spo me nik

ovom ve li kom pri ja te qu srp skog na ro da, po dig nut

av gu sta 1931. go di ne u Top ~i der skom par ku

Je dan od naj zna ~aj ni jih kri mi no lo ga svo ga

vre me na, dr Ru dolf Ar ~i bald Rajs ro |en je 8. ju la

1875. u ne ma~ koj po kra ji ni Ba den. Na kon sti ca wa

dok to ra ta u [vaj car skoj, ra dio je kao asi stent na

Uni ver zi te tu u Lo za ni da bi 1906. go di ne do bio

zva we van red nog pro fe so ra kri mi na li sti ke.

Osni va~ In sti tu ta za teh ni~ ku po li ci ju i kri mi na -

li sti ku, na po ziv srp ske vla de, sep tem bra 1914.

go di ne do la zi u Sr bi ju, gde upo zna je ho land skog le -

ka ra Ari ju sa van Tin ho ve na, ko ji je ra ni je ot po ~eo

is tra ̀ i va we rat nih zlo ~i na po ~i we nih nad ci vil -

nim sta nov ni {tvom po ~et kom Pr vog svet skog ra ta.

Pri dru ̀ u ju }i se dr Tin ho ve nu, Rajs je sa slu {a -

vao au strij ske za ro bqe ni ke, otva rao gro bo ve, is -

pi ti vao ra we ni ke, ula zio u ku }e i iz vo dio raz li ~i -

ta teh ni~ ka is pi ti va wa na li cu me sta. Re zul ta ti we -

go vog is tra ̀ i va wa i an ke te spro ve de ne na te re nu

ima li su ogro man efe kat u sve tu, pri mo ra va ju }i do

ta da ne za in te re so va nu svet sku jav nost da se su o ~i

sa zlo ~i ni ma voj ske Au stro u gar ske mo nar hi je.

Od sa mog po ~et ka Raj sa je fa sci ni rao srp -

ski se qak, voj nik i we go vo dr ̀ a we u ne sre }i, po -

ra zu i po be di. ̂ vr sti na srp skog voj ni ka, we gov ve li ~an stve ni men ta li tet i ne po ko le -

bqi vi duh, uti ca li su da se dr Rajs traj no ve ̀ e za Sr bi ju i we nu voj sku, s ko jom se po -

vla ~io i pre ko Al ba ni je. Pri vr ̀ e nost isti ni is po qa vao je svo jim upor nim an ga ̀ o -

va wem na po mo }i srp skim iz be gli ca ma, zbri wa va wem srp ske si ro ~a di u [vaj car skoj

i sla wem po mo }i sta nov ni {tvu oku pi ra ne Sr bi je.

Do la skom na So lun ski front, dr Rajs se do te me re sro dio sa srp skim bi }em da

je po stao we gov ne raz dvoj ni deo. Ka sni je je za svo je an ga ̀ o va we do bio i me da qu za

hra brost, ko ju je za slu ̀ io ne u mor nim obi la sci ma tru pa, pri su stvom i na naj o pa sni -

jim me sti ma, gde je svu pa ̀ wu usme ra vao na voj ni ka. I po red mno gih na gra da i pri -

zna wa, ko je je do bio za po ̀ r tvo van rad, dr Rajs uvek je isti cao da mu je za hval nost

srp skog na ro da naj ve }a na gra da za sve {to je u~i nio u we go vim te {kim da ni ma.

Po sle pro bo ja So lun skog fron ta, na ko me je pro veo dve go di ne, sve do oslo bo -

|e wa Be o gra da, dr Rajs je u svim me sti ma kroz ko ja je pro la zio oba vqao uvi |a je o

zlo de li ma u oku pi ra nim pod ru~ ji ma i di rekt no omo gu }io da se sa zna isti nu o zlo ~i -

ni ma.

Za vr {e tak ra ta ni je zna ~io kraj we go ve mi si je. Svo ju oba ve zu da re zul ta te an -

ke te o zlo ~i ni ma uob li ~i u zva ni~ ne iz ve {ta je za pred sto je }e me |u na rod ne mi rov ne

pre go vo re, iz vr {io je s istom onom do sled no {}u s ko jom je oba vio is tra ̀ i va wa na

te re nu. Po red to ga, ra dio je u Mi ni star stvu unu tra {wih de la, gde je osno vao dvo go -

di {wu po li cij sku {ko lu, ko jom je u po ~et ku i upra vqao.

Ne gu be }i po pu lar nost u na ro du ni po sle po vla ~e wa s jav ne sce ne, dr Rajs je

1928. go di ne na pi sao po zna ti po li ti~ ki te sta ment, apel „^uj te Sr bi“, svo je vr snu

kri ti ku srp ske na ra vi i zbi va wa u po sle rat nom pe ri o du.

Smrt dr Ru dol fa Ar ~i bal da Raj sa 8. av gu sta 1929. bi la je neo ~e ki va na.

Po sle ver bal nog du e la i o{tre kri ti ke rat nih pro fi te ra, ko ji su rat ne go di ne pro -

ve li u ino stran stvu, da le ko od na ro da i we go vih mu ka, dr Rajs pao je ubi jen re ~i ma

ko je ni je mo gao da pre bo li.

Dok tor Ru dolf Ar ~i bald Rajs sa hra wen je na Top ~i der skom gro bqu, dok je we -

go vo sr ce, po te sta men tar noj `e qi, po hra we no u spo me ni~ kom kom plek su na Kaj mak -

~a la nu.

D. GLI [I]

– Po klo ni~ ko pu to va we na Sve tu Go ru or -

ga ni zu je mo po za vr {et ku pr ve go di ne po ha |a wa

ver ske na sta ve u Voj noj gim na zi ji. To je ne ka vr -

sta ob je di we nog du hov nog, sport skog i voj ni~ kog

po du hva ta, pri ko jem se ti mla di qu di, na naj bo -

qi na ~in, uve ra va ju u sop stve ne spo sob no sti i

zbli ̀ a va ju. To pu to va we, na i me, iz i sku je ne ma -

le fi zi~ ke na po re, po seb no ako uzme mo u ob zir

iz la zak na Atos, vrh Sve te Go re na vi si ni od

2.033 me tra, i uspon dug go to vo 18 ki lo me ta ra

– ka ̀ e otac Jo van.

Tre }eg da na, po sle ju tar we mo li tve u Hi -

lan da ru, po klo ni ci su ob i {li Ka re ju, ad mi ni -

stra tiv ni cen tar Sve te Go re i po se ti li skit

sve tog An dre ja Pr vo zva nog, gde su bi li go sti gr~ -

kih mo na ha, kod ko jih su na i {li na ve o ma to pao

i brat ski pri jem, uva ̀ a va we i po {to va we. Na -

rav no, ob i {li su i po sni cu sve tog Sa ve, ko ja je

iza zva la na ro ~i to odu {e vqe we.

– Ta po se ta osta vi la je po se ban uti sak na

sve u~e ni ke, na ro ~i to su sret sa naj sta ri jom

pra vo slav nom iko nom srp skog na ro da Bo go ro -

di com Mle ko pi ta te qi com iz tre }eg ve ka. Iz ~u -

ve ne Ka ru qe, ol ta ra Sve te Go re, kre nu li smo

na po du hvat ko ji je pod ra zu me vao ce lo dnev no us -

pi wa we, od mor ske po vr {i ne do vr ha pra vo sla -

vqa, gde smo pre no }i li pod ve drim ne bom, u

vre }a ma za spa va we. Bio je to po se ban do ̀ i -

vqaj za te mom ke ko ji do ta da ni su iz ve li ta ko

zah te van mar{. Va ̀ no je da smo svi do jed nog,

ne ko ra ni je, a ne ko ka sni je, sti gli na vrh – ka ̀ e

|a kon Jo van.

Su tra dan, u ra nu zo ru, po klo ni ci su bi li

na gra |e ni za svoj trud. U cr kvi Pre o bra ̀ e wa

Go spod weg na Ato su, li tur gi je su slu ̀ i li sa pr -

vom gru pom hi lan dar ski je ro mo nah Se ra fim, a

sa dru gom hi lan dar ski pr vi epi trop je ro mo nah

Me to di je. Sa slu ̀ i va li su im do ma }in pu to va -

wa, je ro |a kon Do si tej Hi lan darc i |a kon Jo van

Ba bi}. Na li tur gi ji su se svi pri ~e sti li i ti me

upot pu ni li du hov nu di men zi ju pod vi ga ko ji su u~i -

ni li osva ja wem vr ha pra vo sla vqa.

Du {an GLI [I]

15. avgust 2009.40

duhovnost

O duhovnomslepilu

S

R A Z M I [ Q A W E O S T V A R I M A O B I ^ N I M

Sa qu di ma je ne ret ko ta ko: ako su ne ~e ga li {e ni, vre |a -

ju se kad vi de da dru gi to po se du ju. „Ni on ne tre ba da

ima ono {to ja ne mam”. Naj pri jat ni je je bi ti li {en i

za o bi|en. Tu |e pre i mu} stvo tru je i vre |a, i ret ko ko ume da

„opro sti” dru gi ma wi ho vu na da re nost... Uvre da i zlo na mer -

nost ta ko la ko se pre tva ra ju u za vist i zlo bu... Ali, ako za o -

bi |e ni za vi dqi vac do |e na vlast i, mo ̀ da, ~ak na neo gra ni -

~e nu vlast nad dru gi ma, we go vo ubo {tvo mo ̀ e za we ga po sta -

ti pot pu no ne iz dr ̀ i vo, i on }e u~i ni ti sve da od se bi pot ~i -

we nih qu di odu zme „ne pod no {qi vo” i „neo pro sti vo” pre i -

mu} stvo. Zbog ovo ga su se u isto ri ji ne je dan put do ga |a li tra -

gi~ ni su ko bi iz me |u ti ra na i ta len to va nih qu di.

Ako oslu {ne mo {ta go vo re sa vre me ni ra to bor ni bez -

bo ̀ ni ci, sti ~e mo uti sak kao da ~u je mo mah ni te pro po ved ni ke –

pro po ved ni ke bez bo ̀ ni {tva – ko ji se tru de da qu di ma na met -

nu no vu re li gi ju. U stva ri, to i je ste re li gi ja ne ve ri ce i bez -

bo ̀ ni {tva. Stvar ni je sa mo u to me da su ti qu di sa mi pre ki -

nu li sva ku ve zu sa Bo gom, oni jo{ pri hva ta ju svo je bez bo ̀ ni -

{tvo za naj ve }e do stig nu }e, za „oslo ba |a ju }u isti nu”, za „ra -

do snu bla go vest”, re~ ju – za no vo ot kri ve we... Ta kav uti sak

ni je slu ~a jan, on je isto rij ski za sno van i isti nit. Onaj ko mi -

sli da je to po ja va no vo ga vre me na, ose }a du bo ku tu gu i uz ne -

mi re nost.

Do bro zna mo {ta se do ga |a ka da sle pac vo di sle pe;

svi pa da ju u ja mu. Ali da sle pi vo de one ko je vi de, to je ne ~u -

ve no. Od go va ra ti na to à lo {}u i sa stra da wem je ne mo gu -

}e. Ov de od lu ~u ju }e po sta je ose }a we od go vor no sti i ne go do -

va wa. Tre ba stu pi ti u za {ti tu istin skog po gle da na svet i

ob no vi ti pri rod ni po re dak stva ri. Na rav no, ne mo gu }e je

„za bra ni ti” bez bo ̀ ni ci ma wi ho vo bez bo` je, za bra na tu ne -

}e po mo }i, sa mo }e{ ih uvre di ti. Slo bo da ve re zna ~i i slo -

bo du ne ve ro va wa. Ne mo gu }e je pri nu di ti ~o ve ka ni na bez -

ver je, ni na ve ru. Vra ti ti ih Bo gu i uve ra va ti ih u We go vo

po sto ja we mo gu }e je sa mo slo bod no. Ali mi mo ra mo pri hva -

ti ti wi hov iza zov i da ti im do sto jan od go vor. Mo ra mo spo -

koj no, kon kret no i ube dqi vo do ka za ti da nam ne tre ba wi -

ho vo „pro sve tqe we”, da ve} vi di mo du hov ni svet; da nas je taj

svet ve} oslo bo dio; da je ve ra na {a po su {ti ni svo joj kon -

kret na, slo bod na u svom ~i nu, i da nas oslo ba |a svo jom sna -

gom i svo jim sa dr ̀ a jem; i da ni ka ko oslo bo |e we od te slo -

bo de na ma ni je po treb no. Mi mo ra mo do ka za ti da wi ho vo

no vo, za mi {qe no „ot kri ve we” je ste, u stvar no sti, sle pi lo,

sa mo ob ma na i mrak, da im ono ne da je ni ka kvog pra va na

vlast i da vo di po gi be qi.

Mi ko ji ve ru je mo u Bo ga, uop {te ni smo sle pi. Vi di mo sve

{to vi de bez bo ̀ ni ci, ali to {to vi di mo sa svim dru ga ~i je tu -

ma ~i mo i oce wu je mo. Me |u tim, vrh to ga {to vi de oni, mi vi -

di mo i ne {to druk ~i je, ne u po re di vo va ̀ ni je, dra go ce ni je, du -

bqe i sve ti je – {to oni ne vi de. Zbog to ga nas ne tre ba na zi -

va ti „fan ta sta ma”, ni ti „li ce me ri ma”.

Bo qe bi bi lo da uop {te ne go vo ri mo o li ce mer ju; jer

li ce me ra }e se na }i u svim ide ja ma i te ̀ wa ma: sa mo po sto ja -

we tih pre tvor ni ka ne go vo ri ni {ta pro tiv Isti ne i pro tiv

Pred me ta. Tre ba ra ~u na ti sa mo sa iskre nim qu di ma i sa ~as-

nim sa zr ca te qi ma.

V E R S K I P R A Z N I C I15-31. avgust

Pra vo slav ni

19. av gust – Pre o bra ̀ e we Go spod we

28. av gust – Us pe ni je Pre sve te Bo go ro di ce – Ve li ka

Go spo ji na

29. av gust – Sve ti Jev sta ti je Dru gi ar hi e pi skop srp ski;

Rimokatoli~ki

15. av gust – Uz ne se we Bla ̀ e ne Dje vi ce Ma ri je – Ve li ka

Go spa

Islamski

21. av gust – Me sec Ra ma zan

Go spod ko ji je na Si na ju

za po ve dio pe tom za po ve {}u:

„Po {tuj oca svog i ma ter

svo ju”, po ka zao je svo jim

pri me rom ka ko to tre ba ~i -

ni ti. Vi se }i na kr stu u mu ka -

ma, se tio se maj ke i po ka zu -

ju }i na apo sto la Jo va na re -

kao joj: @eno, eto ti si na!

Po tom se obra tio Jo va nu:

Eto ti ma te re! I ta ko, iz dah -

nuo je zbri nuv {i svo ju maj ku.

Jo van je imao dom na

Si o nu u Je ru sa li mu, u ko ji se

na sta ni la Bo go ro di ca. Mo -

li tva ma, bla gim sa ve ti ma,

krot ko {}u i tr pe qi vo {}u ona je mno go po ma ga la apo sto li ma svo -

ga si na. Sve vre me do smr ti pro ve la je u Je ru sa li mu obi la ze }i

~e sto ona me sta ko ja su je pod se }a la na ve li ke do ga |a je i si no -

vqe va de la. Na ro ~i to je po ho di la Gol go tu, Vi tle jem i go ru Je le -

on sku. Od we nih du ̀ ih pu to va wa po mi wu se po se te sve tom Ig wa -

ti ju Bo go no scu u An to hi ji, sve tom La za ru, epi sko pu Ki par skom,

Sve toj Go ri, ko ju je bla go slo vi la, i bo ra vak u Efe su sa sve tim Jo -

va nom za vre me ve li kog pro go na hri {}a na u Je ru sa li mu.

U svo joj sta ro sti ~e sto se mo li la Bo gu na Je le on skoj go ri,

na me stu we go vog Vaz ne se wa, da je {to pre uzme iz ovo ga sve ta.

Jed nom pri li kom ja vio joj se ar han gel Ga vril i ob ja vio joj da }e

kroz tri da na bi ti upo ko je na. Sa ve li kom ra do {}u vra ti la se

svom do mu, po ̀ e lev {i u sr cu da jo{ jed nom u ovom ì vo tu vi di

sve Hri sto ve apo sto le. Go spod joj je is pu nio è qu, i svi apo sto -

li na jed nom su se sa bra li u dom Jo va nov na Si o nu. Po tom je Bo-

gorodica mir no pre da la duh svoj Bo gu. Apo sto li su uze li kov ~eg s

we nim te lom, iz ko ga su se {i ri li aro ma ti~ ni mi ri si i u prat -

wi mno {tva hri {}a na pre ne li je u vrt Get si man ski u grob ni cu

sve tog Jo a ki ma i Ane.

Tre }eg da na po upokojewu, ka da su apo sto li otvo ri li grob,

na {li su sa mo pla {ta ni cu. Te ve ~e ri ona se ja vi la apo sto li ma,

mno {tvom an ge la okru ̀ e na, i re kla im: Ra duj te se, ja }u bi ti s

va ma na vek!

Ne zna se ta~ no ko li ko je bi la sta ra Bo go ro di ca u vre me

us pe ni ja svo ga, ali pre o vla |u je mi {qe we da je pre {la 60 go di -

na svog zem nog ve ka.

USPEWE PRESVETE BOGORODICE

41

DOGODILO SE...DOGODILO SE...Ali mi ne pri zna je mo ni da smo fan ta ste. Fan -

ta sta zu ri u pu sto{, iz mi {qa glu po sti o ne po sto je -

}im i ve ru je iz mi {qo ti na ma svo je uo bra zi qe. Na -

pro tiv, mi ima mo ì vi od nos pre ma istin skoj su -

{tin skoj re al no sti; ne tre ba nam da ih iz mi {qa mo,

i ne ma mo ni ka kvu po tre bu da pu sto{ na se qa va mo

sop stve nim mi sli ma. Ono {to mi vi di mo ni ka ko se ne

mo ̀ e pod ve sti pod ha lu ci na ci je. Ha lu ci na ci ja je ob -

ma na ~ul nog vi |e wa, a na {a ~u la i ose }a wa osta ju

tre zve na, pri rod na i zdra va – ne do ̀ i vqa va ju ni ek -

sta zu, ni ob ma nu. Onaj ko ha lu ci ni ra, iz gu bio se; on

vi di sne na ja vi, bo ri se sa ave ti ma i pri hva ta ih za

ma te ri jal nu stvar nost. A mi smo od sve ga to ga slo -

bod ni. Ni smo bez um ni ci ni lu da ci, mi do ̀ i vqa va mo

ze maq sko isto ona ko kao i svi zdra vi qu di, ne kva -

re }i ga ni ilu zi ja ma, ni sni ma. Me |u re li gi o zno ve -

ru ju }im qu di ma bi lo je ne ma lo ge ni jal nih na u~ ni ka i

pro na la za ~a: na pri mer Ko per nik, Be kon, Ve ru lam -

ski, Li bih, Ru dolf Ma jer, [laj den, Di bua-Re mon,

Feh ner i mno gi dru gi. Zar oni ni su ute me qi va ~i na -

{e sa vre me ne na u ke? Ka da su se i gde su se to oni

no si li sa ap strakt nim fan ta zi ja ma ili se pre da va -

li ha lu ci na ci ja ma? To su bi li tre zve ni po sma tra ~i,

pro zor qi vi is tra ̀ i va ~i, od go vor ni mi sli o ci, ve li -

ki maj sto ri kon kret no sti. Ali oni su ve ro va li u Bo ga;

i otvo re no su pro po ve da li svo ju ve ru. [ta ih je na -

te ra lo da pri zna ju Bo ga? Na {to im to? Za to {to im

je wi hov kon tem pla tiv ni eks pe ri ment ot krio ne sa mo

~ul no-ze maq ski i ma te ri jal ni svet, ve} i ve li ke raz -

me re duh i we go ve re al no sti.

Istin ska ve ra te me qi se na su bjek tiv nim ide ja -

ma a ne na pro iz voq no sti. Ona se ra |a u pot pu no sti

is ku stva i uvek bi va uko re we na u kon kret no sa gle da -

we du ha. Taj du hov ni eks pe ri ment ima ve zu sa re al -

no sti ma ne ose }aj nog (sa vest) ili ne sa mo ose }aj nog

(umet nost) ili di rekt no nad o se }aj nog (re li gi ja) ka -

rak te ra. To is ku stvo ni je „ma {ta”, i ni je „po re me }e -

nost”. Ono zah te va du hov nu tre zve nost i pod le ̀ e du -

hov noj pro ve ri. Ono ima svo ju pri pre mu, svo je o~i -

{}e we i po seb nu vr stu upra ̀ wa va wa. Ono se ostva -

ru je u kon kret nom pred u zet ni {tvu i do bi ja u pot pu noj

i do vr {e noj o~i gled no sti. Onaj ko je ra ni je sve to

od bi jao i ni je è leo da to zna – taj ne ma ni pra vo,

ni raz log da kri ti ku je ve ru i po ri ~e re li gi ju.

Kao {to svet ne bi po ni kao bez Bo ga, ta ko bi se

i sva ~o ve ko va kul tu ra uru {i la da je duh Bo ̀ i ji na -

pu sti. Ne bi bi lo ì vo ta bez sun ca. ô ve kov duh bez

Bo ga ne bi op stao. ̂ o vek, od ba ~en i Bo gom na pu {ten,

gu bi svo ju tvo ra~ ku ener gi ju, po sta je rav no du {an,

obez du ho vqen, su ro va tvar, ne mo} na da pro mi {qa i

sa zda va no ve, sa vr {e ne ob li ke – ali tim pre slo -

bod ni ja za uza jam no mu ~i teq stvo i sve op {te ru {e -

we; ì vot we gov is pu wa va se stra hom, ro bi ja {kim

tru dom i uza jam nom iz da jom. Isto ri ja je za to da la

do voq no sve do ~an sta va: zar su po treb ne no ve po tvr -

de i da qa stra da wa?... Onaj ko pro po ve da bez bo -

`ni {tvo qu di ma spre ma naj ve }e ne sre }e: raz u zda -

nost, uni ̀ e we, rop stvo i mu ke...

Na {e po ko le we je po zva no po ka za ti qu di ma

uà snu sud bi nu ko ja ih o~e ku je, uve ri ti ih da put bez

Bo ga vo di ka po gi be qi... Ali, ka ko na to uka za ti du -

hov nim slep ci ma ko ji ne mo gu i ne è le da vi de?...

Ivan A. IQIN

Iz kwi ge „Po ju }e sr ce”, Sve ti go ra, Ce ti we 1998.

vremeplov

Pripremio Miqan MILKI]

16-19. av gust 1976

U Ko lom bu odr ̀ a na Pe ta kon fe ren -

ci ja {e fo va ne svr sta nih dr ̀ a va i

vla da. U~e stvo va lo je 85 dr ̀ a va pu -

no prav nih ~la no va, 10 po sma tra ~a,

se dam go sti ju i 10 pred stav ni ka oslo -

bo di la~ kih po kre ta.

17. avgust 1943

U Kve be ku ot -

po ~e li raz go -

vo ri iz me |u

pred sed ni ka

SAD Fren kli -

na Ru zvel ta i

pred sed ni ka vla de Ve li ke Bri ta ni je

Vin sto na êr ~i la. Na sa stan ku je

utvr |en plan in va zi je na Fran cu sku i

na pu {te na ide ja o de san tu na Bal kan.

18. av gust 1831.

U Ca ri gra du hi ro -

to ni san Me len ti je

Pa vlo vi}, pr vi mi -

tro po lit au to nom -

ne srp ske cr kve u

Kne ̀ e vi ni Sr bi ji.

19. av gust 1903.

Osno va no èn -

sko pa tri ot sko

dru {tvo „Ko lo

srp skih se sta -

ra“, sa ide jom

{ko lo va wa i vas pi ta wa srp ske omla -

di ne u neo slo bo |e nim kra je vi ma.

22. avgust 1854

U Ma na si ji, u Vla -

{koj, ro |en Mi lan

Obre no vi}. î nom

mi ro po ma za wa u

Sa bor noj cr kvi 5.

ju la 1868. uve den je

u vla da la~ ko zva we

kne za. Knez Mi lan

je 22. av gu sta 1878.

ob ja vio Pro kla ma ci ju u ko joj je ob -

zna nio mir iz me |u Sr bi je i Oto man -

ske im pe ri je, te ri to ri jal no pro {i -

re we i ne za vi snost Kne ̀ e vi ne Sr bi -

je. Sr bi ju je 22. fe bru a ra 1882. pro -

gla sio kra qe vi nom, a se be kra qem,

pod ime nom Mi lan Pr vi, Obre no vi}

~e tvr ti. Umro je u Be ~u 11. fe bru a ra

1901. go di ne.

23. avgust 1914.

Ja pan je ob ja vio rat Ne ma~ koj. Na

Ver saj skoj mi rov noj kon fe ren ci ji

1919. go di ne Ja pa nu su do de qe ne

mno ge ne ma~ ke ko lo ni je u Ti hom oke a -

nu.

22. av gust 1878.

U k a z o m

kne za Mi -

l a n a

Obre no -

vi }a osno -

van Voj ni

mu zej u Be -

o g r a d u .

Ovaj da tum

se u Voj sci Sr bi je obe le ̀ a va kao Dan

Voj nog mu ze ja.

27. av gust 1878.

Ro |en je ru ski ba -

ron Pe tar Ni ko la -

je vi~ Vran gel. Na -

kon Ok to bar ske

re vo lu ci je bo rio

se u Ukra ji ni pro -

tiv so vjet ske vla -

sti. Ka da je Cr ve na

ar mi ja u no vem bru 1920. za u ze la

utvr |e we na Pe re ko pu, sa ostat kom

sna ga na pu stio je Ru si ju i kao iz be -

gli ca na {ao je uto ~i {te u Kra qe vi ni

Sr ba, Hr va ta i Slo ve na ca. Po sle

smr ti 1928. go di ne sa hra wen je u Ru -

skoj pra vo slav noj cr kvi u Be o gra du.

27. avgust 1866.

Na skup {ti ni stu dent skih, |a~ kih i

pe va~ kih dru {ta va iz Voj vo di ne i Sr -

bi je u No vom Sa du je osno va na Uje di -

we na omla di na srp ska. Or ga ni za ci ja

stvo re na ra di pro svet nog, kul tur nog i

na u~ nog uz di za wa srp skog na ro da, de -

lo va la je u Sr bi ji i Cr noj Go ri i u ju -

`no slo ven skim kra je vi ma pod vla {}u

Au stri je i Tur ske. Za bra we na je

1872. go di ne.

30. avgust

Pra znik sve tog Alek san dra Nev skog.

U voj sci Kra qe vi ne Sr bi je, sla va

Dru gog ko wi~ kog pu ka.

30. avgust 1916

Mi ni star voj ni je na osno vu uka za ne

po tre be od lu ~io da od re di srp ske

voj nog sve {te ni ka pri bol ni ca ma u

Ni ci, Tu lo nu i oko li ni gde ima srp -

skih ofi ci ra i voj ni ka. Na tu du ̀ nost

je oti {ao sve {te nik Bo go mir Pe tro -

vi}, do ta da sve {te nik 15. pe {a dij -

skog pu ka „Ste van Sin |e li}“.

M

isto

ri

ja

42

S p a s a v a w e s a v e z n i ~ k i h p i l o t a u D r u g o m s v e t s k o m r a t uS p a s a v a w e s a v e z n i ~ k i h p i l o t a u D r u g o m s v e t s k o m r a t u

a lo je po zna to da su Sr bi pred kraj Dru gog svet skog ra ta spa si -

li ve li ki broj sa ve zni~ kih pi lo ta ko ji su, nad le }u }i Ju go sla vi ju

na le tu ka Ru mu ni ji, bi va li obo re ni. Da nas su te ak ci je zna ne, i

to u ame ri~ koj isto ri ji mno go vi {e ne go u do ma }oj, kao mi si ja

Ha li jard, jed na od naj ve }ih ak ci ja eva ku a ci je obo re nih sa ve -

zni~ kih avi ja ti ~a ra u oku pi ra noj Evro pi to ga do ba.

Za hva qu ju }i Sr bi ma i Ju go slo ven skoj voj sci u otax bi ni, sa im pro vi -

zo va nih pi sta, od av gu sta 1944. do fe bru a ra 1945. go di ne u Sr bi ji

i Bo sni i Her ce go vi ni, go to vo 600 va zdu ho plo va ca pre ba ~e no je u

ame ri~ ke ba ze u Ita li ji.

Avi ja ti ~a ri iz obo re nih sa ve zni~ kih bom bar de ra na la ̀ e ni su

i skri va ni na pro sto ru od Ari qa, Zla ti bo ra, Iva wi ce, Gu ~e, Be o -

gra da, do is to~ ne Sr bi je i srp skih se la u za pad noj Ru mu ni ji, oda kle

su ih me {ta ni kra dom pre ba ci va li u Sr bi ju. O ta ko spa se nim qu di -

ma bri nu li su i skri va li ih od Ne ma ca pri pad ni ci rav no gor skog po -

kre ta, o ~e mu sve do ~i i mi tra qe zac na avi o nu B-17 Majk Ma kul, ko ji

je 4. ju la 1944. po le teo iz ju ̀ ne Ita li je da bom bar du je Plo e {ti u

Ru mu ni ji:

– Ka da smo bi li na oko 175 mi qa nad Ju go sla vi jom u isto vre me

nam ot ka za {e dva mo to ra. Oba ve sti li smo vo |u gru pe i iz vu kli se iz

for ma ci je, jer smo br zo po ~e li da gu bi mo vi si nu. îm smo is pa li iz

for ma ci je, na nas su se ustre mi li ne ma~ ki lov ci ko ji su sa ~e ki va li

o{te }e ne avi o ne u po vrat ku sa za dat ka. Oni su nam o{te ti li i tre }i

i ~e tvr ti mo tor. Svi smo u po sled wem tre nut ku isko ~i li iz avi o na.

Ja sam pao ne da le ko La po va, ko je je va ̀ an è le zni~ ki ~vor na glav -

noj pru zi pre ma Gr~ koj. Me sto na ko je sam se spu stio bi lo je na te ri -

to ri ji ko ju su kon tro li sa le sna ge ge ne ra la Mi ha i lo vi }a. Ia ko sam

za vre me obu ke u Ita li ji, kao i svi dru gi, upo zo ren da u slu ~a ju pri -

nud nog na pu {ta wa le te li ce iz nad Sr bi je po tra ̀ im par ti za ne, jer

oni kon tro li {u te ri to ri ju, mi ni smo ima li iz bo ra. Po {to sam se

spu stio u jed nu uva lu, za ti li ~as me je okru ̀ i lo pet na e stak qu di na -

o ru ̀ a nih vi la ma i sr po vi ma. Bi li su pri ja teq ski ras po lo ̀ e ni, pa

sam vra tio pi {toq u fu tro lu. Sti gla su i dva bor ca ge ne ra la Mi ha -

i lo vi }a ko ji su upo zo ri li na rod da be ̀ i jer do la ze Nem ci.

Od zamagqenih ~estica istorije

poku{avamo da sklopimo sliku bez

junaka koji polaù iskqu~ivo

pravo na dobro ili na zlo, sliku

koja mewa na{e poimawe

pro{losti. Srbi, ravnogorci, koji

su u Drugom svetskom ratu izveli

najve}u akciju spasavawa

savezni~kih vazduhoplovaca iza

neprijateqskih linija ikad u

istoriji ratovawa, deo su tog

mozaika

15. avgust 2009.

43

bra 1944. go di ne ura |e na je i sta za u se lu Bo qa ni} kod Do bo ja, oda -

kle su eva ku i sa ni ~la no vi ame ri~ ke mi si je pri rav no gor skom {ta bu.

Ge ne ral Mi ha i lo vi} od bio je po ziv Ame ri ka na ca da sa wi ma iz beg -

ne iz Ju go sla vi je.

Po sled wa eva ku a ci ja u okvi ru mi si je Ha li jard iz ve de na je u fe -

bru a ru 1945. go di ne u Bo qa ni }u, a o sa moj mi si ji u po sle rat noj Ju go -

sla vi ji ni je se gla sno pri ~a lo. Sve do {e zde se to go di {wi ce mi si je,

ka da su ame ri~ ki va zdu ho plov ni ve te ra ni po se ti li me sto svog dru gog

ro |e wa. Po tom je no vem bra 2007. go di ne ame ri~ ki am ba sa dor Ka me -

ron Man ter po se tio Pra wa ne da bi iz ra zio za hval nost srp skim po -

ro di ca ma ko je su spa si le sto ti ne obo re nih ame ri~ kih pi lo ta. Sle de -

}e, 2008. go di ne, u or ga ni za ci ji Am ba sa de SAD u Be o gra du i Evro a -

tlant ske ini ci ja ti ve, u Pra wa ni ma je pri re |e na pr va fo to iz lo ̀ ba o

mi si ji, ko ja je ob i {la sve ve }e gra do ve Sr bi je. Iste go di ne ma rin ci

na slu ̀ bi u ame ri~ koj am ba sa di u Be o gra du po se ti li su Pra wa ne i

uru ~i li na stav na sred stva svim u~e ni ci ma ta mo -

{we osnov ne {ko le.

– U isto ri ji Sr bi je i SAD po sto je bli sta vi

za jed ni~ ki tre nu ci, i Ha li jard je bio je dan od wih.

Mo ̀ da se sa da u ne ~e mu ne sla ̀ e mo, ali smo bi li

i tre ba da osta ne mo bli ski. U to ime je ame ri~ ka

am ba sa da u Be o gra du sa Evro a tlant skom ini ci ja -

ti vom i uz po dr {ku me {ta na Pra wa na po kre nu la

ide ju da se u tom me stu iz gra de bi bli o te ka i kul -

tur ni cen tar za obra zo va we mla dih, ko ji }e pred -

sta vqa ti i obe le` je mi si je kao spo ne na {ih na -

ro da i sim bol dr ̀ av nog part ner stva Sr bi je i sa -

ve zne dr ̀ a ve Oha ja. Sni ma se i do ku men tar ni

fil ma o mi si ji, in ter vju i {u pre ̀ i ve li u~e sni ci.

Sa da ra di mo na raz vi ja wu fon do va ko ji }e te pro -

jek te po dr ̀ a ti – re kao je je dan od onih ko ji su fa -

sci ni ra ni par ~i }i ma na {e za tam we ne isto ri je,

va zdu ho plov ni ata {e SAD u Be o gra du, pot pu kov nik

Xon Ka pe lo.

I ta ko, od za ma gqe nih ~e sti ca isto ri je skla -

pa mo mo za ik bez ju na ka ko ji po la ̀ u is kqu ~i vo

pra vo na do bro ili na zlo, sli ku ko ja me wa na {e

po i ma we pro {lo sti. Sr bi, rav no gor ci, ko ji su u

Dru gom svet skom ra tu iz ve li naj ve }u ak ci ju spa sa -

va wa sa ve zni~ kih va zdu ho plo va ca iza ne pri ja teq -

skih li ni ja ikad u isto ri ji ra to va wa, deo su tog

mo za i ka.

Sne`ana \O KI]

Ma kul da qe sve do ~i da su

Nem ci u po te ri za ~la no vi ma

we go ve po sa de po hap si li dva de -

se tak me {ta na kao ta o ce i ne ke

od wih i stre qa li, jer ni su oda -

li gde se Ame ri kan ci na la ze. Vi -

deo je i da su bor ci ge ne ra la

Mi ha i lo vi }a ima li oru ̀ a ni

okr {aj sa Nem ci ma u na sto ja wu

da spa su jed nog va zdu ho plov ca.

Isto ri ja po tom tvr di da je

na osno vu uput stva ge ne ra la Mi -

ha i lo vi }a sa ~i we no ne ko li ko

re gi o nal nih sa bir nih cen ta ra

za sme {taj avi ja ti ~a ra. U se lu

Pra wa ni otvo re na je i bol ni ca

za ra we ne va zdu ho plov ce, dok je

obli ̀ we Ga lo vi }a po qe ure |e no

u slet no-po let nu sta zu, ko ju su u

taj no sti, bez ma {i na, gra di li

se qa ni i rav no gor ci. U ma ju

1944. go di ne us po sta vqen je va -

zdu {ni most Pra wa ni–Ba ri,

oda kle je sa mo u pr vom le tu u

Ita li ju pre ba ~e no pe de se tak

avi ja ti ~a ra i bri tan ska voj na mi si ja pri rav no gor skom {ta bu.

Pred kraj ju la 1944. go di ne, ko man dant 15. va zdu ho plov ne ar -

mi je ge ne ral-ma jor Na tan Tvaj ning i Ame ri~ ka voj na oba ve {taj na slu -

`ba for mi ra ju je di ni cu za spa sa va we va zdu ho plo va ca, ko ja je ima la

dve gru pe. Jed na je bi la za du ̀ e na za rad s par ti za ni ma, a dru ga za

rad sa ~et ni ci ma.

Za eva ku a ci ju sa ve zni~ kih va zdu ho plo va ca, {tab rav no gor skih

sna ga i pri pad ni ci ame ri~ ke mi si je ko ri sti li su ve} na pra vqe nu

sta zu u Pra wa ni ma, se lu u ko me je go to vo sva ka ku }a po sta la uto ~i -

{te za go ste s ne ba. Me |u spa se nim bi le su po sa de iz SAD, Ve li ke

Bri ta ni je, SSSR-a, Ka na de, Fran cu ske, Ita li je, Poq ske i ^e ho slo -

va~ ke, ko je je od Ne ma ca {ti ti lo go to vo 8.000 pri pad ni ka Ju go slo -

ven ske voj ske u otax bi ni, ras po re |e nih u pra wan skom okru gu.

Zbog pri bli ̀ a va wa par ti zan skih je di ni ca, no va slet no-po let na

sta za im pro vi zo va na je u se lu Ko ce qe va u Ma ~vi. Do po ~et ka no vem -

Pripadnici Nacionalne

garde Ohaja u Prawanima

Priprema improvizovane piste za sletawe

spasila~kog aviona

Po~etkom jula peto~lana

ekipa Planinarskog

sportskog dru{tva

„Kopaonik“ iz Beograda

osvojila je najvi{i vrh

Evrope – Zapadni Elbrus

U

15. avgust 2009.

po ho du be o grad skog pla ni nar skog dru {tva „Rad ni~ ki“ na Kav -

kaz, sa uspo nom na naj vi {i vrh Evro pe – Za pad ni El brus (5.642

m), po ~et kom ju la ove go di ne u~e stvo va la je i pe to ~la na eki pa

pla ni na ra PSD „Ko pa o nik“ iz Be o gra da, u ko joj su bi li voj ni

pen zi o ne ri Vla sti mir Mar ja no vi} i Zo ran Ni ko li}, pot po-

ru~ nik Mar ko Mar ja no vi}, Je le na Mo lo vi} i Ne go slav Ra di ~e vi},

pla ni nar ski vo di~.

Na put dug vi {e od tri hi qa de ki lo me ta ra, pre ko Ru mu ni je,

Ukra ji ne i Ru si je, kre nu li su iz Be o gra da na Vi dov dan pred po no}.

Dru gog ju la pri sti gli su u me sto El brus, u kav ka skom ma si vu. Od mor

u kam pu Adil-Su, po red re ke Bak san, na vi si ni od 1.860 me ta ra ni -

je du go tra jao. Ve} pr vog da na is pe li su se na Ku ba {va ti 3.659 m, a

za tim je, dru gog akli ma ti za ci o nog da na, iz ve den i uspon na î get do

3.700 m. U vi sin ski kamp na 4.200 m od la ze pe tog ju la da bi, su tra -

dan, na sta vi li pe wa we sta zom pre ma vr hu El brus, do vi si ne od

4.800 m.

Uto rak, 7. jul 2009. bio je dan za od mor i de taq nu pri pre mu

za glav ni uspon – na naj vi {i vrh Evro pe.

– Vre me nam je bi lo na klo we no – pre ko da na sun ~a no i to plo,

a to kom no }i sa ma wim uda ri ma ve tra i sla bim sne ̀ nim pa da vi na -

ma. Prog no ze su pred vi |a le le po vre me za glav ni uspon. Sa ve li kim

uz bu |e wem, okon ~a li smo pri pre me i u 23 ~a sa po ve droj no }i kre -

nu li smo na vi {e – se }a se Mar ko Mar ja no vi}.

Pohod planinara

PSD „Kopaonik“

na Elbrus

Vo |a uspo na je vr lo ume {no po de lio pe wa ~e u dve gru pe – ja ~u,

ko ju je vo dio Mi lan Vu jo vi} Hi ma la jac, u~e snik pro {lo go di {we eks -

pe di ci je sa Dra ga nom Ja }i mo vi }em na Ma na slu (8.163 m), i dru gu

gru pu, ko ju je vo dio Dra gan Pa vlo vi}. Uspon je te kao la ga nim tem -

pom, ali ka ko se vi si na po ve }a va la i te {ko }e sa di sa wem i te {kim

uspo nom bi va le su sve ve }e. Ne ko li ko pe wa ~a od u sta je, iz zdrav -

stve nih raz lo ga, a osta li na sta vqa ju ne sma we nim tem pom.

– Na sta zi smo Zo ran, Je le na, Vla sti mir i ja – pri ~a pot po ru~ -

nik Mar ja no vi}. – Pra vi mo ~e ste za stan ke, ras po lo ̀ e we je sve bo -

qe, ali je i hlad no }a ve }a, ve ro vat no mi nus 20 ste pe ni. Iz la zi mo na

se dlo iz me |u vr ho va Is to~ nog i Za pad nog El bru sa, na vi si ni od 5.300

m, oko {est ~a so va i pra vi mo od mor, pi je mo vo du i do da je mo sna gu

su vim vo }em, ba de mom, ~o ko la dom. Is pred nas se is pre ~i la str ma

tra ver za pre ma vr hu Za pad ni El brus. Usko ro, po no vio kre }e mo. Ide

se vr lo spo ro i opre zno. Na kon sa vla da va wa str me tra ver ze, iz la -

zi mo na vi so ra van na ~i joj za pad noj stra ni je sam vrh – Za pad ni El -

brus 5.642 m. Sun ce sve ja ~e pe ~e – {ti ti mo se na o ~a ri ma, ka pa ma i

ma ra ma ma. U 7.45 ~a so va i ce la na {a gru pa je na vr hu. Vre me od li~ -

no – mir no bez ve tra, sun ~a no, to plo a vi di ci na sve stra ne – ne za -

bo rav ni do ̀ i vqaj ko ji oprav da va sve na po re. Osta vqa mo ozna ke

Voj ske Sr bi je, sa pot pi si ma na vr hu – ka ̀ e Mar ja no vi}.

Pre ma we go vim re ~i ma, oko 8.30 sa ti eki pa na {ih pla ni na ra

kre nu la je na zad. Na str moj tra ver zi Se ver nog El bru sa mi mo i {la

se sa dru gim pe wa ~i ma. Na se dlu, po no vo je usle dio kra }i od mor.

Na sta vqa ju spu {ta we, sa da ve} in di vi du al no i u ma wim gru pa ma.

– Ka ko dan od mi ~e i sma wu je se vi si na spu {ta we je sve te ̀ e po

raz ga ̀ e nom sne gu i àr kom sun cu, ko je ne mi lo srd no pe ~e, pa je za -

{ti ta neo p hod na. U vi sin skom kam pu umor ni i za do voq ni, na {i pla -

ni na ri do bi ja ju in for ma ci ju in for ma ci ju da se od 26 pe wa ~a, na

vrh po pe lo wih dva de set.

Od 10 ~a so va po ~i we spu {ta we do ̀ i ~a re na 3.700 m, a za tim

gon do lom do me sta Te ra skol. Kom bi bu si ma, ko ji su ih sa ~e ka li kod

ì ~a re, od la ze na za slu ̀ e ni ru ~ak – „{a {qik“, ru ski ro {tiq i

vra }a ju se u ba zni kamp Adil-Su u se lu El brus, gde se oba vqa ju pri -

pre me za po vra tak, do da je na{ sa go vor nik.

I u po vrat ku put du go tra je, ali po lu dnev ni od mor u Ode si na

Cr nom mo ru, ~i ni da se na por al pi ni sta br zo za bo ra vi. Pre po -

vrat ka u Sr bi ju sti gli su i da se oku pa ju u go to vo slat koj vo di Cr nog

mo ra, da obi |u grad, ve li ku lu ku, sa le pim pa la ta ma, ope rom, mu ze -

ji ma, cr kva ma.

M. M.

44

Na vrhu

Evrope

U `eqi da otrgne od

zaborava svetao lik na-

rodnog heroja Milana Te-

pi}a, Oficirski auto-

moto sportski klub Beo-

grad organizuje 6. AUTO-

RELI „MEMORIJAL HE-

ROJA TEPI ]A”, koji }e se

u subotu, 26. septembra

2009. godine, voziti od

Beograda do Morovi}a.

Na itinereru dugom oko

100 km takmi~ari }e ima-

ti jedan ispit ta~nosti i

dva ispita spretnosti,

rešava}e test iz pozna-

vawa saobra}aja i ̀ ivot-

nog puta heroja Tepi}a, a

poseti}e i Spomen-park

„Sremski front” u Šidu.

Organizator }e

sva koj posadi obezbedi-

ti po (najmawe) 10 lita-

ra goriva.

P R I J A V A

_______________________________________________________

Pre zi me i ime vo za ~a

_______________________________________________________

Je din stven ma ti~ ni broj (JMB) vo za ~a

_______________________________________________________

Adre sa i po {tan ski broj me sta bo rav ka

Te le fo ni: fik sni ______________mo bil ni_________________

Mar ka vo zi la __________________________________________

Za pre mi na mo to ra ___________ ccm

NA PO ME NA: ^it ko is pi sa nu pri ja vu po sla ti naj ka sni je do

15. septembra 2009, na adre su: Re dak ci ja ma ga zi na „OD BRA -

NA” (uz na zna ku „Za re li”), 11000 Be o grad, Bra }e Ju go vi }a

19. Pot pi si va wem ove pri ja ve iz ja vqu jem da }u vo zi ti na sop -

stve nu od go vor nost i da }u se u sve mu pri dr ̀ a va ti Za ko na o

bez bed no sti sa o bra }a ja na pu te vi ma. Kontakt telefoni:

063/7086-145 i 064/1940-663.

Pot pis tak mi ~a ra _____________________________________

Au to-re liMEMORIJAL

HEROJA TEPI]A 2009

46

MINISTARSTVO ODBRANE REPUBLIKE SRBIJE

SEKTOR ZA QUDSKE RESURSE

UPRAVA ZA KADROVE

r a s p i s u j e

K O N K U R S

za popunu radnih mesta u Centru vojnomedicinskih ustanova Beograd, prijem lica

iz gra|anstva u svojstvu vojnih slu`benika i vojnih name{tenika, u radni odnos na

neodre|eno vreme:

1. je dan (1) le kar – spe ci ja li sta ra di o lo gi je, VSS

2. je dan (1) le kar – spe ci ja li sta psi hi ja tri je, VSS

3. je dan (1) le kar – spe ci ja li sta ne u ro lo gi je, VSS

4. je dan (1) le kar – spe ci ja li sta uro lo gi je, VSS

5. dva (2) vi {a me di cin ska teh ni ~a ra op {teg sme ra,

V[S

6. tri (3) me di cin ska teh ni ~a ra op {ti smer, SSS

7. dva (2) la bo ra to rij ska teh ni ~a ra, SSS

8. dva (2) rad ni ka za odr ̀ a va we ~i sto }e, PKV

OP[TI USLO VI KON KUR SA:

– da su kan di da ti dr ̀ a vqa ni Re pu bli ke Sr bi je,

– da se pro tiv wih ne vo di kri vi~ ni po stu pak zbog kri vi~ nog de la za

ko je se go ni po slu ̀ be noj du ̀ no sti, od no sno da ni su osu |i va ni za ta -

kva de la kaznom za tvo ra u tra ja wu du ̀ em od {est me se ci,

– da su zdrav stve no spo sob ni za slu ̀ bu u Voj sci Sr bi je i

– da im ra ni je ni je pre sta jao rad ni od nos u dr ̀ av nom or ga nu zbog

te ̀ e po vre de du ̀ no sti iz rad nog od no sa.

POSEBNI USLO VI KON KUR SA:

a) za rad na me sta:

– red ni broj 1: za vr {en Me di cin ski fa kul tet i spe ci ja li za ci ja iz

ra di o lo gi je,


psi hi ja tri je,


ne u ro lo gi je,


uro lo gi je,

– red ni broj 5: za vr {e na Vi {a me di cin ska {ko la – vi {a me di cin -

ska se stra–teh ni ~ar op {teg sme ra ili za vr {e na Vi so ka {ko la stru -

kov nih stu di ja – me di cin ska se stra,

– red ni broj 6: za vr {e na Sred wa me di cin ska {ko la – me di cin ska

se stra–teh ni ~ar op {teg sme ra,

– red ni broj 7: za vr {e na Sred wa me di cin ska {ko la – la bo ra to rij -

ski teh ni ~ar,

– red ni broj 8: za vr {e na Osnov na {ko la.

b) za rad na me sta pod red nim bro jem od 1 do 7 po lo ̀ en

stru~ ni is pit.

Uz mol be kan di da ti pri la ̀ u:

– ili krat ku au to bi o gra fi ju,

– ove re na fo to ko pi ja di plo me o za vr {e noj {ko li – fa kul te tu,

– do kaz o po lo ̀ e nom stru~ nom is pi tu,

– uve re we o dr ̀ a vqan stvu Re pu bli ke Sr bi je (ne sta ri je od {est me -

se ci),

– iz vod iz ma ti~ ne kwi ge ro |e nih (ne sta ri ji od {est me se ci),

– po tvr du o re gu li sa noj voj noj oba ve zi (za kan di da te mu {kog po la),

– uve re we da se pro tiv wih ne vo di kri vi~ ni po stu pak zbog kri vi~ -

nog de la za ko je se go ni po slu ̀ be noj du ̀ no sti, od no sno da ni su osu -

|i va ni za ta kva de la ka znom za tvo ra u tra ja wu du ̀ em od {est me se -

ci (ne sta ri je od {est me se ci) i

– le kar sko uve re we o zdrav stve noj spo sob no sti.

Mol bu sa tra ̀ e nim pri lo zi ma do sta vi ti na adre su:

Cen tar voj no me di cin skih usta no va, Pa ste ro va 3, Be o grad, sa

na zna kom „Za kon kurs za pri jem u slu ̀ bu”, po {tom pre po ru ~e no

ili li~ no na de lo vod stvo Cen tra voj no me di cin skih usta no va (tre }i

sprat).

Ne bla go vre me ne, ne do pu {te ne, ne ra zu mqi ve ili ne pot pu ne mol be i

mol be uz ko je ni su pri lo ̀ e ni svi po treb ni do ku men ti, ne }e bi ti

raz ma tra ne.

Oglas osta je otvo ren 15 (pet na est) da na od da na ob ja vqi va wa.



UPRAVA ZA KADROVE

r a s p i s u j e

K O N K U R S

za popunu radnih mesta u Vojnoj bolnici Ni{, prijemom lica iz gra|anstva

u svojstvu vojnih slu`benika i vojnih name{tenika,

u radni odnos na neodre|eno vreme:

1. je dan (1) fi zi ~ar, VSS – Mr,

2. dva (2) vi {a me di cin ska teh ni ~a ra – ane ste ti ~a -

ra, V[S,

3. je dan (1) me di cin ski teh ni ~ar op {ti smer, SSS,

4. je dan (1) zub ni teh ni ~ar na pro te zi i me ta lu,

SSS.





kva de la ka znom za tvo ra u tra ja wu du ̀ em od {est me se ci,


15. avgust 2009.

47





– red ni broj 1: za vr {en Pri rod no-ma te ma ti~ ki fa kul tet – gru pa

fi zi ka, od go va ra ju }a spe ci ja li za ci ja, ili po sle di plom sko {ko lo va -

we,

– red ni broj 2: za vr {e na Vi {a me di cin ska {ko la – smer ane ste ti -

~ar,



– red ni broj 4: za vr {e na Sred wa me di cin ska {ko la – smer zub no-

teh ni~ ki,


stru~ ni is pit.


– CV ili krat ku au to bi o gra fi ju,


do kaz o po lo ̀ e nom stru~ nom is pi tu,

– uve re we o dr ̀ a vqan stvu Re pu bli ke Sr bi je (ne sta ri je od {est

me se ci),








Mol bu sa tra ̀ e nim pri lo zi ma do sta vi ti na adre su: Voj na bol ni -

ca Ni{, Bu le var dr Zo ra na \in |i }a bb, Ni{, sa na zna -

kom „Za kon kurs za pri jem u slu ̀ bu”, po {tom pre po ru ~e no

ili li~ no na de lo vod stvo Voj ne bol ni ce Ni{.



raz ma tra ne.




UPRAVA ZA KADROVE

r a s p i s u j e

K O N K U R S

za popunu radnih mesta u Vojnomedicinskoj akademiji Beograd, prijemom lica iz

gra|anstva u svojstvu vojnih slu`benika i vojnih name{tenika, u radni odnos:

A) NA NEODRE\ENO VREME:

1. dva (2) le ka ra – spe ci ja li sti op {te hi rur gi je,

VSS

2. dva (2) le ka ra – spe ci ja li sti ane ste zi o lo gi je sa

re a ni ma to lo gi jom, VSS

3. je dan (1) le kar – spe ci ja li sta of tal mo lo gi je,

VSS

4. dva (2) le ka ra – spe ci ja li sti in ter ne me di ci ne,

VSS

5. je dan (1) le kar – spe ci ja li sta pne u mof ti zi o lo gi -

je, VSS

6. dva (2) le ka ra – spe ci ja li sti ra di o lo gi je, VSS

7. dva (2) le ka ra – spe ci ja li sti pa to lo {ke ana to -

mi je, VSS

8. dva (2) far ma ce u ta – spe ci ja li sti me di cin ske bi -

o he mi je, VSS

9. jed nog (1) far ma ce u ta – spe ci ja li sta za is pi ti va -

we i kon tro lu le ko va, VSS

10. dva (2) fi zi ~a ra, VSS

11. osam (8) vi {ih me di cin skih teh ni ~a ra op {teg

sme ra, V[S

12. tri (3) vi {a fi zi o te ra pe u ta, VŠS

13. ~e tr de set pet (45) me di cin skih teh ni ~a ra op {teg

sme ra, SSS

14. ~e ti ri (4) ra di o lo {ka teh ni ~a ra, V[S

15. pet (5) la bo ra to rij skih teh ni ~a ra, SSS

16. pet (5) me di cin skih teh ni ~a ra in stru men ta ra,

SSS

B) NA ODRE\ENO VREME:

17. dva de set pet (25) me di cin skih teh ni ~a ra op {teg

sme ra, SSS




ko je se go ni po slu ̀ be noj du ̀ no sti, od no sno da ni su osu |i va ni za

ta kva de la ka znom za tvo ra u tra ja wu du ̀ em od {est me se ci,







op {te hi rur gi je,


ane ste zi o lo gi je sa re a ni ma to lo gi jom,


of tal mo lo gi je,


in ter ne me di ci ne,


pne u mof ti zi o lo gi je,


ra di o lo gi je,


pa to lo {ke ana to mi je,

48 15. avgust 2009.

– red ni broj 8: za vr {en Far ma ce ut ski fa kul tet i spe ci ja li za ci ja

iz me di cin ske bi o he mi je,

– red ni broj 9: za vr {en Far ma ce ut ski fa kul tet i spe ci ja li za ci ja

iz is pi ti va wa i kon tro le le ko va,

– red ni broj 10: za vr {en Elek tro teh ni~ ki fa kul tet – di plo mi ra ni

in ̀ e wer elek tro teh ni ke, smer bi o me di cin ski i eko lo {ki in ̀ e we -

ring ili za vr {en Fa kul tet za fi zi~ ku he mi ju, di plo mi ra ni fi zi ko -

he mi ~ar ili za vr {en Fa kul tet za fi zi ku – di plo mi ra ni fi zi ~ar,

– red ni broj 11: za vr {e na Vi {a me di cin ska {ko la – vi {a me di -

cin ska se stra–teh ni ~ar op {teg sme ra ili za vr {e na Vi so ka {ko la

stru kov nih stu di ja – me di cin ska se stra,

– red ni broj 12: za vr {e na Vi {a me di cin ska {ko la – smer fi zi o te -

ra pe ut,



– red ni broj 14: za vr {e na Vi {a me di cin ska {ko la – vi {a me di -

cin ska se stra–teh ni ~ar smer ra di o lo gi ja,

– red ni broj 15: za vr {e na Sred wa me di cin ska {ko la – la bo ra to -

rij ski teh ni ~ar ,

– red ni broj 16: za vr {e na Sred wa me di cin ska {ko la i obu ka za

in stru men ta ra,



b) za rad na me sta pod red nim bro jem od 1 do 9 i od 11 do

17: po lo ̀ en stru~ ni is pit,

v) za rad no me sto pod red nim bro jem 16: za vr {e na obu -

ka za in stru men ta ra.





– uve re we o dr ̀ a vqan stvu Re pu bli ke Sr bi je (ne sta ri je od {est

me se ci),








Mol bu sa tra ̀ e nim pri lo zi ma do sta vi ti na adre su: Voj no me di -

cin ska aka de mi ja, Cr no trav ska 17, Be o grad, sa na zna -

kom „Za kon kurs za pri jem u slu ̀ bu”, po {tom pre po ru ~e no

ili li~ no na de lo vod stvo Voj no me di cin ske aka de mi je (pe ti sprat).

Ne bla go vre me ne, ne do pu {te ne, ne ra zu mqi ve ili ne pot pu ne mol be

i mol be uz ko je ni su pri lo ̀ e ni svi po treb ni do ku men ti, ne }e bi ti

raz ma tra ne.




UPRAVA ZA KADROVE

r a s p i s u j e

K O N K U R S

za popunu radnih mesta u Vojnomedicinskom centru Novi Sad, prijemom lica iz

gra|anstva u svojstvu vojnih slu`benika i vojnih name{tenika, u radni odnos na

neodre|eno vreme:

1. je dan (1) le kar – spe ci ja li ste ste zi o lo gi je sa re a -

ni ma to lo gi jom, VSS

2. je dan (1) le kar – spe ci ja li sta op {te hi rur gi je,

VSS

3. je dan (1) le kar – spe ci ja li sta or to ped ske hi rur gi -

je i tra u ma to lo gi je, VSS

4. je dan (1) le kar – op {te me di ci ne, VSS

5. je dan (1) vi {i me di cin ski teh ni ~ar op {teg sme

ra, V[S

6. je dan (1) vi {i ra di o lo {ki teh ni ~ar, V[S

7. se dam (7) me di cin ska teh ni ~a ra op {ti smer,

SSS

8. je dan (1) la bo ra to rij ski teh ni ~ar, SSS

9. je dan (1) elek tro me ha ni ~ar za me di cin ske in

stru men te, SSS,

10. je dan (1) rad nik za odr ̀ a va we ~i sto }e, PKV.












ane ste zi je sa re a ni ma to lo gi jom,


op {te hi rur gi je,


or to ped ske hi rur gi je i tra u ma to lo gi je,

– red ni broj 4: za vr {en Me di cin ski fa kul tet,

– red ni broj 5: za vr {e na Vi {a me di cin ska {ko la – vi {a me di cin -

ska se stra–teh ni ~ar op {teg sme ra ili za vr {e na Vi so ka {ko la stru -

kov nih stu di ja – me di cin ska se stra,

– red ni broj 6: za vr {e na Vi {a me di cin ska {ko la – smer ra di o lo -

{ki teh ni ~ar,



– red ni broj 8: za vr {e na Sred wa me di cin ska {ko la – la bo ra to rij -

ski teh ni ~ar,

– za red ni broj 9: za vr {e na Sred wa {ko la – elek tro me ha ni ~ar za

me di cin ske in stru men te,


49


stru~ ni is pit.





–uve re we o dr ̀ a vqan stvu Re pu bli ke Sr bi je (ne sta ri je od {est me -

se ci),








Mol bu sa tra ̀ e nim pri lo zi ma do sta vi ti na adre su: Voj no me di -

cin ski cen tar No vi Sad, Trg Vla di ke Ni ko la ja 5 Pe tro -

va ra din – No vi Sad, sa na zna kom „Za kon kurs za pri jem

u slu ̀ bu”, po {tom pre po ru ~e no ili li~ no na de lo vod stvo Voj no -

me di cin skog cen tra No vi Sad.

Ne bla go vre me ne, ne do pu {te ne, ne ra zu mqi ve ili ne pot pu ne mol be

i mol be uz ko je ni su pri lo ̀ e ni svi po treb ni do ku men ti, ne }e bi ti

raz ma tra ne.




UPRAVA ZA KADROVE

r a s p i s u j e

K O N K U R S

za popunu radnih mesta u Centralnoj apoteci – skladi{te (Vojna po{ta 6894

Beograd), prijemom lica iz gra|anstva u svojstvu vojnih slu`benika i vojnih

name{tenika, u radni odnos na neodre|eno vreme:

1. dva (2) far ma ce u ta, VSS

2. je dan (1) far ma ce ut ski teh ni ~ar, SSS

3. je dan (1) pe ra~ la bo ra to rij skog po su |a, ujed no

rad nik za odr ̀ a va we ~i sto }e, PKV.











– red ni broj 1: za vr {en Far ma ce ut ski fa kul tet

– red ni broj 2: za vr {e na Sred wa far ma ce ut ska {ko la,



stru~ ni is pit,





–uve re we o dr ̀ a vqan stvu Re pu bli ke Sr bi je (ne sta ri je od {est me -

se ci),


–po tvr du o re gu li sa noj voj noj oba ve zi (za kan di da te mu {kog po la),






Mol bu sa tra ̀ e nim pri lo zi ma do sta vi ti na adre su: Cen tral na

apo te ka – skla di {te (Voj na po {ta 6894 Be o grad), Mi la -

na Bla go je vi }a 21, Be o grad, sa na zna kom „Za kon kurs za

pri jem u slu ̀ bu”, po {tom pre po ru ~e no ili li~ no na de lo vod -

stvo Cen tral ne apo te ke – skla di {ta.



raz ma tra ne.


MA LI OGLASI

Obe le ̀ a va we 15. go di {wi ce od za vr {et ka 39. kla se SV[

KoV, odr ̀ a }e se 26. 09. 2009. go di ne u Pan ~e vu. Za bli ̀ e in -

for ma ci je obra ti ti se De ja nu Ra ji }u Xi gi ju na te le fo ne 29-991

i 065/2065456.

* * * * *

42. kla sa Voj ne aka de mi je KoV i 36. kla sa ARJ PVO Raj lo vac

sve ~a no }e obe le ̀ i ti 20 go di na od za vr {et ka {ko lo va wa

3. ok to bra 2009. go di ne. Sve ~a nost po ~i we u 11 ~a so va na

Voj noj aka de mi ji.

Za sve in for ma ci je kon tak ti ra ti sle de }a li ca:

– Ja dran ko Ju ki}, mob. 064/2908-141; v. lo kal 40-359; ku} ni

013/516-285

– Dan ko [tr bac, mob. 064/1379-626; v. lo kal 23-315

– Pe tar Lat ko vi} , mob. 064/8329-357; v. lo kal 29-910; pe tar.lat -ko [email protected]– Dra gan Sto ja ko vi}, mob. 064/1423-256; v. lo kal 29-932

– Sa {a Ne deq ko vi}, mob. 063/1808-921, v. lo kal 20-737

* * * * *

36. kla sa sme ra ARJ PVO iz Raj lov ca:

– To ma so vi} Vje ko slav, mob. 063/814-8784, v. lo kal 33-724, to ma -so vic@se zam pro.yu

50 15. avgust 2009.

UK

R[

TE

NE

RE

Î

A

O

B

A

V

G

[

M

T

S

X

R

R

S

R

A

O

N

\

A

Q

Lw

S

K

1. Mu {ko ime, 2. Ame ri~ ki pro na la za~, To mas Al va, 3. U~e nost, ob ra zo va -

we, 4. Vr sta ~e ti na ra (mn.), 5. Gra di} u Ga ni (tre }e slo vo: t), 6. Ge ne tic Net -work Analyzer (skr.), 7. Dru gi i pr vi sa mo gla snik, 8. Otvo ri ti svo ju in ti mu,

na me ru (iz raz) , 9. Uvek jed na ko uda qe no, 10. Sim bol lan ta na, 11. Na ro ~i -

tost, oso be nost, 12. Ma |ar ski {a hist, La slo, 13. [ko tlan |a ni, 14. Ad ak -

ta (skr.), 15. Ame ri~ ki glu mac, 16. Slu ̀ be na po tvr da, 17. Ro man Vla di mi ra

Na bo ko va, 19. Na rod na re pu bli ka (skr.), 21. ârob wak, mag, 22. Ve li ka

ko li ~i na, mno {tvo, 23. Utva ra, sa blast, 25. Deo mu {ke ode }e (mn.), 26. Za -

ku pac ze mqi {ta (lat.), 27. Gra di} kod Na pu qa, 29. Pre ma, k, 30. Osni va~

ta o i zma, 32. Pri pad nik biv {eg no mad skog na ro da, 33. Ma li na klon pred

ne kim (str.), 34. Dr ve ni vaq ci za ko nac, 35. Gr~ ki grad na ostr vu Ke fa lo ni -

ja, 37. Pred log, 38. Vr sta tka ni ne, 39. En gle ski pri rod wak, Xo zef, 40. Mi -

li, 41. Ime biv {e pli va ~i ce Li go rio, 42. Haj du~ ki po ma ga~, 43. Stra no

èn sko ime, 45. Re ka u Fran cu skoj, 46. ôpo ri, sta da, 48. Ma gi star (skr.),

49. Deo ne de qe, 51. Ini ci ja li pi sca îpi ka, 52. Iz da va~ ko pred u ze }e

(skr.), 53. i 8. slo vo azbu ke

18. Gr~ ki film ski re ̀ i ser, 19. Fran cu ski film ski re ̀ i ser, Klod, 20. Na -

ziv na {eg ~a so pi sa, 21. Po ka zna za me ni ca, ova, 22. Ime strel ki we Bin -

der, 23. Po ka zna za me ni ca, to, 24. Ton ska ska la (muz.), 25. Pre te ra no {te -

dqiv, 26. Mu {ko ime, Ibra him, 27. Ime mo re plov ca Ta sma na, 28. Pti ce

ko je se hra ne osa ma, 29. Por tu gal ski pi sac no be lo vac, ̀ o ze, 30. Re ka u Pa -

pui, na No voj Gvi ne ji (dru go slo vo: i), 31. Stra no èn sko ime, Ro za 32. Vo -

di ~i ka mi la, 33. Kwi ̀ ev nik, 34. Sim bol no be li ju ma, 35. Kqa ste, bo ga qa -

ste, 36. Ka nad ski pe va~, Pol, 37. Ra dio-te le vi zi ja Tu ni sa, 39. Va zdu ho -

plov ni kor pus (skr.), 40. Ame ri~ ki glu mac, Ra jan, 41. Ono {to je na ne se no

(mn.), 42. Pe to i 25. slo vo azbu ke, 44. Arap ska di na sti ja, 45. Ma la kne dla,

46. Vr sta ~e ti na ra, 47. Fran cu ski ar hi tekt, an dre, 48. Sta nov ni ce La o sa,

49. Pro kop u ze mqi za od vod vo de, 50. Grad i lu ka u Tur skoj, 51. Sta ro rim -

ski bog qu ba vi (mit.), 52. Sve ta go ra u Gr~ koj, 53. One mo }a la ì vo ti wa,

54. Me ta lur {ki kom bi nat Sme de re vo (skr.), 55 Bi ti u ko lu, 56. Sim bol

osmi ju ma, 57. Ta len to van, 58. Iz i }i te ku }i, iz li ti se, is cu ri ti, 59. Spe ci -

jal no vo zi lo za re a li za ci ju tv pre no sa.

Pripremio

Rade MILOSAVQEVI]

majstor Fide

Pripremio @arko \OKI]

RE[

EW

E I

Z P

RO

[L

OG BRO

JA

- VO

DO

RA

VN

O: O

pokojn

iku sve na-

jlep{

e, pobadati, heroin, A

vram, eleroni, vodeno, dolina, roleri,

modeli, P

e{

ikan, svita, Talita, Babaja

, c, kita, sa`

eti, perina, KI

,

ini, kaniti, vokali, rep, P

A, alkani, sasuti, S

ira, udarno, okreti,

[avac, Verokio, D

rogba, otreti, am

anet, realan, D

mitrij, ^

etiri

ven~aw

a i sahrana.

INTENDANTOVA

BOLEST

Johan Algajer (1763–1823),

„ope rater” u {ahovskom automatu

zva nom „Tur~in”, koji je 1809. po -

be dio Napoleona, bio je inten-

dant u austrijskoj vojsci, a umro je

od vo de ne (debele) bolesti.

{ah

IZABRANA PARTIJA

NEODLUÊNA

BITKA

Anand-Kamski, 1994.

1. e4 e5 2. Sf3 Sc6 3. Lb5 a6 4.

La4 Sf6 5. 0-0 Le7 6. Te1 b5 7. Lb3

0-0 8. c3 d5 9. ed5 Sd5 10. Se5 Se5

11. Te5 c6

Za {ahovske rubrike se obi~no

uzi maju ostvarewa u kojima je jedna

strana izvojevala pobedu. Ali, kao

i u ratovima, bilo je bitaka koje ni -

su odlu~ene, kakvom mnogi smatraju

i onu na Kosovu 1389. godine. I kao

{to nere{ena bitka nikako ne zna~i

da borci nisu bili na visini zadat-

ka, tako se i u {ahu ponekad do re -

mija dolazi posle iscrpquju}e bor -

be i vrhunskog majstorstva. Ova par-

VODORAVNO: USPRAVNO:

tija bila je nagra|ena za najzna~aj -

niju teoretsku novost godine, a i sa-

mi akteri sa vrha rejting-liste za-

sluùju da se ~italac upozna sa we -

nim tokom. Va`no je naglasiti da se

i u [panskoj partiji, naj~e{}e pri -

mewivanom sistemu u {ahovskoj is-

toriji, jo{ i danas pronalaze no ve

mogu}nosti.

12. d4 Ld6 13. Te1 Dh4 14. g3 Dh3

15. Le3 Lg4 16. Dd3 Tae8 17. Sd2

Te6 18. a4 Dh5 19. ab5 ab5 20. Se4!

Lc7 21. Ld2 Tfe8

PROBLEM

V. A. [inkman

1879.

Beli: Kg3, Da5, Ld1, Lg1, Sa2

Crni: Kc4, Lh3, b4, d6, g2, g4

Mat u dva poteza.

1. Da8!

Na 1...Kb5 2. Le2 mat.

Na 1...b3 2. Le2 mat.

Na 1...Kd3 2. Dd5 mat.

Na 1...d5 2. Da6 mat.

22. Ld1!

To je ta novost, kojoj je Anand dao

dva znaka uzvika. Nije, naime i{lo

22. Sc5? Te1 Te1 24. Le1 Sf4! 25.

gf4 Lf4 26. h4 (26. h3 Lf3 sa do-

bitkom za crnog) Dh4! (26....Lf3 27.

Lf7 Kf7 28. Se4! sa jednakom

igrom) 27. De4 Dh2 28. Kf1 Lf3 31.

Df3 Df3 32. Kh2 De2 sa dobitkom za

crnog) Le2 30. Kg1 Lh2! 31. Kh1 Lf3

32. Df3 Df3 33. Kh2 De2! sa do-

bitkom za crnog.

22...Ld1 23. Ted1 f5 24. Sg5 Te2

25. Sf3?

Bilo je boqe 25. Df5 itd.

25...T8e3! 26. Ta8 Kf7 27. Sg5!

Kg6 28. Le3 Se3 29. Tf1! (jedini

potez) Kg5 30. Te8 f4 31. De4 fg3

32. h4! Dh4 33. Dh4 Kh4 34. Te4! Kh3

35. Te3 Tb2 36. Te7 Lf4 37. fg3 Tg2

38. Kh1 Th2 39. Kg1 Tg2 40. Kh1 Th2

41. Kg1 Lg5 42. Te5 Tg2 43. Kh1

Beli: Kg1, Dd3, Ta1, Te1, Lb3, Ld2,

Se4, b2, c3, d4, f2, g3, h2

Crni: Kg8, Dh5, Te6, Te8, Lc7, Lg4,

Sd5, b5, c6, f7, g7, h7

REKLI SU...

Na turniru nikad ne pobe -

|u je {ahista koji je igrao naj -

bo qe. On osvaja drugo mesto

– iza onoga ko je imao najvi -

{e sre}e.

S. Tartakover

N O V I N S K I C E N T A R

ARSENAL MAGAZINA ODBRANA:

Trideset specijalnih priloga.

Pregled najnovijih dostignu}a vojne tehnike u svetu i kod nas.

O savremenom oru`ju: oklopnim borbenim vozilima, haubicama,

avionima, helikopterima, bespilotnim letelicama,

satelitima, brodovima, podmornicama,

Iz pera poznavalaca, konstruktora, ispitiva~a, novinara.

Razvoj, tehni~ke karakteristike, borbena upotreba, ali i

istorija.

Opremawe armija sveta.

N AR U X B E N I C A

NC „ODBRANA”

Bra}e Jugovi}a 19, 11000 Beograd

Tel: 011/3201-995, tel/faks 011/3241-009

Naru~ujem (zaokru`iti):

1. „ARSENAL - 1” po ceni od 350,00 dinara + 130,00 dinara

PTT tro{kovi,

2.„ARSENAL - 2” po ceni od 400,00 dinara + 130,00 dinara

PTT tro{kovi,

3. „ARSENAL - 3” po ceni od 400,00 dinara + 130,00 dinara

PTT tro{kovi,

KOMPLET („Arsenal 1, 2 i 3”) po ceni od 1.000,00 dinara.

Komplet {aqemo Post ekspresom na ra~un kupca.

Celokupan iznos uplatiti na `iro-ra~un broj

840-49849-58.

Dokaz o uplati i naruxbenicu poslati na adresu

NC „Odbrana”.

Kupac: ______________________________________________

Ulica i broj: ________________________________________

Mesto: ___________________Telefon: __________________

Potpis naru~ioca____________________________________

KOMPLET

1.000,00

S p e c i j a l n i p r i l o g

ARSENAL

Su per so ni~ ne

o~i avi ja ci je

Oru` je

sma we ne

te ̀ i ne

AU TO MAT UMP 45

Va tre ne

ja bu ke

IZ VI \A^ KE VA RI JAN TE AVI O NA MIG-21

RU^ NE BOM BE

15. avgust 2009.2

Ka da se spo me ne po zna ta ne ma~ ka fir ma Hec kler &Koch svi od mah po mi sle na we nu se ri ju ~u ve nih au -

to ma ta MP 5 ili na ma lo ~u dan au to mat u ka te go -

ri ji oru` ja za li~ nu sa mo od bra nu (Per so nal De-fen ce We a pon) PDW - 7 u ka li bru 4,7 mi li me ta ra.

Na kra ju, tu je naj no vi ja au to mat ska pu {ka ko ja po-

la ko, ali si gur no, osva ja svet sko tr ̀ i {te – G 36. Ia ko ~i we ni ce go vo re da je MP 5, po red izra el -

skog oru` ja uzi, naj ra spro stra we ni ji au to mat u ru ka ma

prav de (ali i te ro ri sta i dru gih kri mi na la ca), ni on

ni je bez ma na. Kri ti ko va ni su za dr ̀ a~ za tva ra ~a i au -

to mat ska br zi na dej stva. Pre ko oke a na sti za le su naj o -

zbiq ni je za mer ke - taj au to mat se ne pro iz vo di u ka li -

bru .45 ACP, ko ji je po wi ma mno go efi ka sni ji u po li -

cij skim ak ci ja ma jer ima ve }u za u stav nu mo} i ma wu

pro boj nost. Za kri ti ku je i ce na MP 5, ko ja se u za vi -

sno sti od mo de la i opre me kre }e od 1.200 do 2.800

ame ri~ kih do la ra.

To je na ve lo i dru ge dr ̀ a ve ko je ima ju tra di ci ju u

pro iz vod wi stre qa~ kog oru` ja da na tr ̀ i {te pla si ra -

ju svo ja re {e wa za da nas ak tu el nu ka te go ri ju oru` ja za

li~ nu sa mo od bra nu. Ta ko su Ita li ja ni po nu di li spek tru,

AU TO MAT UMP 45

Oru` je sma

Raz vo jem au to ma ta UMPi mo de la ko ji su do bi li

ozna ke po ka li bri ma u

ko ji ma su iz ra |e ni - UMP9,UMP40 i UMP45, po zna ta

ne ma~ ka fir ma He kler

i Ko h oprav da la je me sto

jed nog od naj u spe {ni jih

pro iz vo |a ~a stre qa~ kog

oru` ja. Stvo re no je sjaj no

oru` je ko je pru ̀ a sve {to

i pret hod ni au to mat MP5, pa

i mno go vi {e. A i ce na je

po voq na - ~ak i du plo ma wa

od slav nog pret hod ni ka.

Automat UMP45

Oru`je smawene

te`ine 2

Vozila MRAPZa{tita u vru}im

zonama 6

Izvi|a~ke varijante aviona

MiG-21

Supersoni~ne o~i

avijacije 11

Ru~ne bombe

Vatrene jabuke 24

Vi{enamenski

borbeni avion KFIROpasan lavi} 28

pripremila

Mira [vedi}

SADR@AJ

3

Kod au to ma ta UMP oti {li su to li ko u

kraj nost da su sve de lo ve ko je su mo gli iz ra -

di li od po li me ra. Po red do weg de la san du -

ka, pi {toq skog ru ko hva ta, pred we oblo ge,

od po li me ra je iz ra |en ~ak i uda ra~, a me -

tal ni ~ep po sta vqen je sa mo na me stu gde

uda ra~ uda ra udar nu iglu. Kod tog oru` ja od -

u sta lo se od tra di ci o nal nog pre so va wa de -

dok se na is to ka po ja vqu ju ce le fa mi li je

oru` ja te na me ne, a me |u wi ma naj po zna ti ji

su gro za, ke dr, klin...

Sve to na te ra lo je qu de iz ~u ve ne kom -

pa ni je Hec kler & Koch da po ku {a ju da tr ̀ i {tu

po nu de na sled ni ka au to ma ta MP 5. No vo

oru` je po ja vi lo se 1999. pod ozna kom UMP(Uni ver sa le Maschi nen pi sto le).

No vi koncept

Raz voj no ve fa mi li je au to ma ta po ~e li

su u fir mi Hec kler & Koch dva de set go di na

na kon po ja ve na tr ̀ i {tu oru` ja MP 5. Na to

ih je na veo ame ri~ ki kon kurs JSSAP (Jo int Ser -vi ce Small Arms Pro gram), ko ji je tre ba lo da

re zul ti ra je din stve nim oru` jem za opre ma -

we re gu lar nih i spe ci jal nih je di ni ca voj ske

i po li ci je. No, Ame ri kan ci su na kra ju ku pi -

li sta ri MP 5 i sa mi na sta vi li usa vr {a va -

we tog mo de la da bi do bi li svoj mo del HK54A1. In ̀ e we ri u H&K na sta vi li su to kom

osam de se tih i de ve de se tih da eks pe ri men ti -

{u sa mo du lar nim kon cep ti ma au to ma ta. Kao

re zul tat na sta ja li su mo de li MP 2000 i MP5PIP, a na kra ju je raz vi jen i UMP.

U toj fir mi od u sta li su od svog ~u ve -

nog si ste ma tr za ja sa bra vqe wem vaq ci -

ma, ko ji su ko ri sti li mi tra qez MG-42,

se ri ja mi tra qe za HK 13/23 i pu {a ka HK33, te au to mat MP 5. Pr vi znak da se ~u -

ve na fa bri ka po la ko dis tan ci ra od ovog

prin ci pa bio je ka da su za svo ju ju ri {nu

pu {ku G 36, a ka sni je i na UMP, pri me -

ni li prin cip po zaj mi ce ba rut nih ga so va

sa kli pom. Pre {lo se na prin cip tr za ja

za tva ra ~a sa re la tiv no la ga nim blo kom

za tva ra ~a i sa ma lo po kret nih de lo va.

Ugra |en je i za dr ̀ a~ za tva ra ~a, {to je

bi lo jed na od glav nih pri med bi kod MP 5.

we ne te ̀ i ne

Kon struk to ri su u iz ra di au to ma ta UMP oti {li to li ko

u kraj nost da su sve de lo ve ko je su mo gli iz ra di li od po li -

me ra. Po red do weg de la san du ka, pi {toq skog ru ko hva ta,

pred we oblo ge, od po li me ra je iz ra |en ~ak i uda ra~, a me -

tal ni ~ep po sta vqen je sa mo na me stu gde uda ra~ uda ra udar -

nu iglu. Kod tog oru` ja od u sta lo se od tra di ci o nal nog pre -

so va wa de lo va od ~e li~ nog li ma, pa i we go vog za va ri va wa,

{to su uglav nom do ta da ra di li u fir mi H&K. Za hva qu ju }i

to me sma we na je te ̀ i na oru` ja. To je ve li ki uspeh jer su na

taj na ~in pre sti gli ~u ve ni MP5A2 i opa sno se pri bli ̀ i lo

MP5K, ia ko on ima sko ro du plo du ̀ u cev.

Po li me ri

lo va od ~e li~ nog li ma, pa i we go vog za va ri -

va wa, {to su uglav nom do ta da ra di li u fir -

mi H&K. Za hva qu ju }i to me sma we na je te ̀ i -

na oru` ja, ia ko au to mat iz gle da ma lo ne -

zgrap no – ro bu sno. To je ve li ki uspeh jer su

na taj na ~in u te ̀ i ni pre sti gli ~u ve ni

MP5A2 i opa sno se pri bli ̀ i lo MP5K, ia ko

on ima sko ro du plo du ̀ u cev.

Automati u kalibrima

(od gore na dole)

– .40, 9h19 mm, i .45 ACP

Te o ret ska br zi na ga |a wa

Si stem po sta vqa wa {i ne ni je se pro -

me nio od pro ve re nog na ~i na ko ji je pri me -

wen na XM-8, iz ve de noj za Ame ri kan ce od G-36. Sva ka {i na utvr |u je se na oru` ju po mo }u

dva utvr |i va ~a ko ji su u wu uli ve ni. Sa gor -

we stra ne au to ma ta mo gu }a je mon ta ̀ a {i ne

du ̀ i ne {est in ~a (152 mm), dok se sa le ve,

de sne i do we stra ne mo gu po sta vi ti {i ne du -

`i ne ~e ti ri in ~a (102 mi li me ta ra).

Kun dak, ko ji je ske let ni, pre kla pa se u

de snu stra nu, ~i me se sma wu je du ̀ i na oru` -

ja sa 690 mm na 450 mi li me ta ra. Ve} po

stan dard noj {e mi fir me, na sa mom kun da ku

mon ti ra ni su gu me ni oslon ci za ra me i za

obraz. Kun dak je ta ko |e od po li me ra. Me -

ha ni zam za od bra vqi va wa kun da ka je jed no -

sta van i po u zdan i ne po sto ji mo gu} nost da

se s vre me nom ras kli ma.

Cev no vog au to ma ta iz ra |e na je po naj -

bo qoj tra di ci ji fir me – po li go nal na je i

hro mi ra na, do bi je na hlad nim ko va wem. Na

we nom pred wem de lu, ko ji je dva vi ri iz

pred weg ru ko hva ta, na la zi se je din stven gre -

ben za ko ji se utvr |u je pri gu {i va~. Za ovaj

au to mat pri gu {i va~ je pri pre mi la {vaj car -

ska fir ma Bru eg ger & Tho met, i on sma wu je

bu ku za naj ma we 20 dB, ka da se ko ri sti stan -

dard na mu ni ci ja.

Od ni {an skih spra va au to mat ima

ugra |en me ha ni~ ki ni {an ~i ji zad wi ni {an

ima dva po lo ̀ a ja i po de siv je po prav ci i

po vi si ni, dok je pred wi ni {an okru gla mu -

{i ca za {ti }e na ku }i {tem.

Do wi deo san du ka, ta ko |e iz ra |en od

po li me ra ili pla sti ke, go to vo je iden ti ~an

onom kod MP5 au to ma ta. Ru ko hvat je ana tom -

ski – pi {toq ski, sa unu tra {we stra ne {u -

paq (opet ra di sma wi va wa te ̀ i ne), po sta -

vqen ma lo na pred od vra ta kun da ka. Iz nad

we ga na la zi se re gu la tor paq be, ko jim se

ve o ma jed no stav no i pro sto ru ku je. De {wa -

ci ma je do voq no sa mo da po dig nu pa lac, po -

sta ve ga na re gu la tor i mo gu ma ni pu li sa ti

re ̀ im va tre.

Oba ra ~a je kla si~ na i ima ve o ma ma li

pra zan hod. Ka rak te ri sti ~an je za {tit nik

oba ra ~e jer se ona sa jed ne stra ne osla wa

na pi {toq ski ru ko hvat (ne gde ot pri li ke na

pr voj tre }i ni ru ko hva ta sa gor we stra ne), a

sa dru ge na utvr |i va~ okvi ra. U H&K su mu -

dro re {i li jo{ jed no pi ta we - is pred oba -

ra ~e osta vi li su do voq no me sta da stre lac

mo ̀ e ko ri sti ti i ru ka vi ce, bi lo da je re~ o

zim skim ili onim koje nose spe ci ja la ci.

Pred wi do wi ru ko hvat, ko ji u se bi

skri va cev, ta ko |e je iz ra |en od pla sti ke

vi so kog kva li te ta i ot por no sti na vi so ke

tem pe ra tu re. Ra di br ̀ eg hla |e wa ce vi na

do woj ob lo zi – ru ko hva tu po sto je dva ve li ka

i je dan ma li uz du ̀ ni otvor kroz ko ji stru ji

va zduh i ras hla |u je cev. Na woj se na la ze i

le ̀ i {ta za sme {taj Pi ka ti ni je ve ili Vi ve -

ro ve {i ne.

Od pla sti ke je i po klo pac san du ka, ko -

ji za tva ra san duk sa gor we stra ne. Na we mu

se na la ze me ha ni~ ki ni {a ni i le ̀ i {ta za

sme {taj Pi ka ti ni je ve ili Vi ve ro ve {i ne.

Sa pred we le ve stra ne, od mah is pod ku }i -

{ta pred weg ni {a na, na la zi se uz du ̀ ni

otvor kroz ko ji se kre }e ru ~i ca za tva ra~a

na pred-na zad.

Er go no mi ja oru` ja ne od stu pa od do -

sa da {wih mo de la fir me H&K, pa se po je -

di ne ko man de na la ze go to vo na iden ti~ nim

me sti ma kod vi {e mo de la oru` ja. Na taj

na ~in uspe li su da sma we pe ri od pri la go -

|a va wa tre nut nih kli je na ta. Au to mat ima

se lek tor sa ru ~i com sa obe stra ne, dok se

iz ba ci va we pra znih ~a u ra oba vqa is kqu -

~i vo na de snu stra nu. Iz ba ci va~ je sme -

{ten u san du ku ta ko da usme ra va ~a u ru

pre ma do la, a ne u li ce strel ca. Zbog ovo -

ga i le vo ru ki strel ci bez ika kvih pro ble -

ma mo gu da ko ri ste to oru` je.

Flek si bil nost

Ne za o bi la zna oso bi na svih oru` ja,

ko je pre ten du ju da bu du upo tre bqa va na u

okvi ru ne kih spe ci jal nih je di ni ca voj ske i

po li ci je, je ste we go va flek si bil nost. Ona,

pre sve ga, omo gu }a va ko ri {}e we raz li ~i -

tih do da ta ka – op ti~ kih, la ser skih i dru gih

vr sta op to e lek tron skih ni {a na, za tim tak -

ti~ kih sve ta la, pa ver ti kal nog pred weg ru -

ko hva ta, ko ji se uspe {no mon ti ra ju na ~e ti -

ri stan dard ne {i ne.

Pre ci znost

OSNOV NI TT PO DA CI

Au to mat UMP po ka zao se i na stre -

li {tu kao ve o ma pre ci zno oru` je. U po lu -

a u to mat skom re ̀ i mu paq be, na re la tiv noj

ve li koj da qi ni od 100 m, ostva ru je se mu -

ni ci jom .45 ACP gru pa po go da ka pre~ ni ka

150 mm, {to je za ovaj re la tiv no spor me -

tak od li ~an re zul tat. Pri li kom ga |a wa na

ve }im uda qe no sti ma, smet we ne stva ra ni

za kri vqe na tra jek to ri ja mu ni ci je.45 ACP,

zbog pre ci zne re gu la ci je ni {a na i u ver -

ti kal noj i u ho ri zon tal noj rav ni za kom -

pen za ci ju bo~ nog ve tra. I pri li kom dej -

stva sa dva met ka au to mat se po ka zao kao

ve o ma pre ci zan jer se na da qi na ma od 15

m do bi ja gru pa pre~ ni ka od 50 do 100 mi -

li me ta ra.

4

Ka li bar

Du ̀ i na ce vi

Po ~et na br zi na zr na

Te ̀ i na

Du ̀ i na

Ka pa ci tet okvi ra

Prin cip ra da

200 mm

580-700 m/m

381-412 m/s

10 i 25 me ta ka

tr zaj ne za bra vqe nog za tva ra ~a

.45 in ~a 11,43 mm

2,09 kg bez opre me 2,81 kg pun i sa do dat nom opre mom

690 / 450 mm

Po sle kri ti ka da au to mat MP5 ko ri sti

sa mo mu ni ci ju 9h19 mm, ~u ve na ne ma~ ka fir -

ma pri la go di la je oru` je i ne kim dru gim ka -

li bri ma, po put .40S&W i 10 mm au to, ~i me

je u ve }oj me ri po ve }a na za u stav na mo} i do -

ne kle efi ka snost. Kod no vog mo de la UMP iz -

o sta vqen je ka li bar 10 mm au to, a ume sto

we ga uba ~en je sta ri pro ve re ni .45 ACP.

Po zna to je da je taj ka li bar ve o ma po pu la -

ran u Ame ri ci ne sa mo zbog tra di ci je, ve} i

prak ti~ no sti – ve li ka za u stav na mo} i re -

la tiv no ma la pro boj nost ga ran tu ju da }e

kri mi na lac bi ti za u sta vqen bez bo ja zni od

pro strel nih ra na i po vre |i va wa ne du ̀ nih

ci vi la. Osim to ga, ia ko pod zvu~ na mu ni ci ja

ka li bra 9h19 mm ima oset no sma we nu efi -

ka snost, to se ne mo ̀ e re }i za sta ru pod -

zvu~ nu mu ni ci ju u ka li bru .45 ACP.Ne ki mo de li no vog

ne ma~ kog au to ma ta do -

bi li su ozna ke za hva qu -

ju }i ka li bri ma u ko ji ma

su iz ra |e ni, pa ta ko po -

sto je UMP9, UMP40 i

UMP45.

Ka pa ci tet okvi ra

je ta ko |e raz li ~it za -

hva qu ju }i ka li bru. Zna

se da je mu ni ci ja .45

ACP da le ko ve }ih di men -

zi ja ne go 9h19 mm, ta ko

da se mo ra ko ri sti ti

jed no red ni okvir iz ra -

|en od pla sti~ ne ma se i

ka pa ci te ta 10 i 25 me -

ta ka. Po sto je i va ri jan -

te sa ~e li~ nim okvi rom

i to sa sta rih ame ri~ kih

au to ma ta iz Dru gog svet -

skog ra ta M3 Gre a se gunili pak od ma lo po zna -

ti jeg In gra ma MAC-10,

gde je po treb na ma la mo -

di fi ka ci ja. Dru ga dva

au to ma ta u ka li bri ma

9h19 mm i .40 S&W ko -

ri ste po sto je }e ba na na

okvi re od MP5, ka pa ci -

te ta 15 i 30 me ta ka.

No vi au to mat u

naj ja ~em ka li bru (.45

ACP) ima isti tr zaj kao

i MP5 u ka li bru 9h19

mm. Za to je naj ve ro -

vat ni je „kriv“ prin cip

tr za ja za tva ra ~a, kod

ko ga se kre ta we blo ka

za tva ra ~a zna ~aj no

uspo ra va po vrat nom

opru gom, a po seb na pa -

`wa po sve }e na je er go -

no mi ji i me kom oslon -

cu za ra me.

I na stre li {tu se

taj au to mat po ka zao kao

ve o ma pre ci zno oru` je.

U po lu a u to mat skom re ̀ i mu paq be, na re -

la tiv noj ve li koj da qi ni od 100 m, ostva -

ru je se mu ni ci jom .45 ACP gru pa po go da ka

pre~ ni ka 150 mm, {to je za ovaj re la tiv -

no spor me tak od li ~an re zul tat, a {to je

jo{ bo qe, u ni vou je sa sta ri jim „bra tom“

MP 5 u svim ka li bri ma. Smet we pri li kom

ga |a wa na ve }im uda qe no sti ma ni je stva -

ra la ni za kri vqe na tra jek to ri ja mu ni ci -

je .45 ACP, zbog pre ci zne re gu la ci je ni -

{a na i u ver ti kal noj i u ho ri zon tal noj

rav ni za kom pen za ci ju bo~ nog ve tra. I

pri li kom dej stva sa dva met ka au to mat se

po ka zao kao ve o ma pre ci zan jer se na da -

qi na ma od 15 m do bi ja gru pa pre~ ni ka od

50 do 100 mi li me ta ra.

Kon tro la oru` ja je ve o ma do bra, ~ak i

pri li kom ra fal ne paq be, bez ob zi ra na vr -

stu i la bor ci ju mu ni ci je. Ko ri ste }i stan -

dard nu mu ni ci ju .45 ACP od 230 grs, 14,9 g,

ostva re na je br zi na ga |a wa od 580 me ta ka u

mi nu ti. Sa ma lo sna ̀ ni jom mu ni ci jom +P

185 grs, 12 g po ve }a na je br zi na na 800 me -

ta ka u mi nu ti. Sem te mu ni ci je, UMP45 mo ̀ e

da ko ri sti i sna ̀ ni ju .45 su per 185-260 grs,

12-16,8 g gde se br zi na kre }e od 298 do 428

me ta ka u mi nu ti. Po red to ga, pre ci znost ni -

je na ru {e na ni upo tre bom pri gu {i va ~a.

Mo de li za ci vil no

tr ̀ i {te

^el ni ci ~u ve ne fir me `e le li su da

kva li te te au to ma ta UMP mak si mal no is ko -

ri ste i po nu de ga i ci vil nom tr ̀ i {tu. Ta ko

je na stao mo del USC45 ka ra bin sa du ̀ i nom

ce vi od 16 in ~a (406,4 mm), ali bez mo gu} -

no sti dej stva au to mat skom paq bom i pre la -

ma wa kun da ka. Ia ko se zna da du ̀ a cev da je

bo qu ba li sti ku i jo{ ve }u za u stav nu mo}, pa

~ak i do met, ka ra bin USC45 ni je na i {ao na

do bar pri jem na ci vil nom tr ̀ i {tu. Je dan od

raz lo ga za to je ste pro ble ma ti~ no skri ve no

no {e we is pod jak ne ili sa koa za qu de ko ji

se ba ve obez be |e wem.

Ipak, au to mat UMP45 na {ao se u asor -

ti ma nu pri pad ni ka spe ci jal nih je di ni ca voj -

ske i po li ci je, ~ak i u slu ̀ ba ma obez be |e wa,

na ro ~i to ae ro dro ma. Ta mo se, zbog ve li kog

bro ja qu di, po ka za la kao pred nost oso bi na

ogra ni ~e ne pro boj no sti. Ve li ka ko li ~i na

kom po zit nog pla sti~ nog ma te ri ja la od ko ga su

iz gra |e ni po je di ni de lo vi, ta ko |e po ve }a va

ot por nost oru` ja pri li kom upo tre be u ra -

znim agre siv nim sre di na ma - u slu ̀ be nim

~am ci ma, bro do vi ma i lu ka ma, gde oru` je

mo ̀ e da do |e u kon takt sa ma glom i sla nom

vo dom.

Ka da se sve sa gle da, mo ̀ e se za kqu ~i ti

da je po zna ta ne ma~ ka fir ma po no vo oprav -

da la epi tet jed nog od naj u spe {ni jih pro iz vo -

|a ~a stre qa~ kog oru` ja. Stvo re no je sjaj no

oru` je ko je pru ̀ a sve {to i MP5, pa i mno go

vi {e. A i ce na je po voq na – no vi au to mat

sta je ma lo is pod 900 ame ri~ kih do la ra.

I{tvan PO QA NAC

5

Izra el sko-ame ri~ ki kon zor ci jum

Tha les-Raythe on pri mio je po rux bi nu od

fin ske vla de za is po ru ku no vih ra dar skih

si ste ma Gro und Ma ster 403 za po tre be

fin ske ar mi je. Ta dr ̀ a va iz dvo ji }e 200

mi li o na evra za 12 ra dar skih je di ni ca

sme {te nih na ka mi on skoj {a si ji. Do met

no vog ra da ra je 440 ki lo me ta ra i to }e

umno go me do pri ne ti bo qoj kon tro li fin -

skog va zdu {nog pro sto ra.

M. B.

No vi ra da ri za Fin ce

Izra el iz vo zi u Ru si ju

bes pi lot ne le te li ce

Po sle is ku stva sa gru zij skim bes pi -

lot nim le te li ca ma u to ku krat kog pro {lo -

go di {weg su ko ba, Ru si ja je od lu ~i la da na -

ba vi izra el ske bes pi lot ne le te li ce. To }e

bi ti pr vi zva ni~ ni tran sfer izra el skih

bor be nih le te li ca Ru si ji u isto ri ji. Na -

bav ka se od no si na ne ko li ko mo de la raz -

li ~i te na me ne. Bird eye i I-WI EW Mk 150bes pi lot na su le te li ca krat kog do me ta, a

Se ar cher 2 i He ron du gog. Vred nost ugo vo ra

je 50 mi li o na do la ra.

M. B.

Dugometni Heron

Vozila MRAP, namewena da zamene

HUMVEE, imala su op{tu konfiguraciju:

{asiju od balisti~kog ~elika sa dnom u ob-

liku slova „V“ i komponente komercijalnog

porekla (COTS), koje ukqu~uju dizel motor,

automatski mewa~, nezavisno ve{awe sa

hidrauli~kim amortizerima i lisnatim

oprugama. Kapsula za za{titu i

preìvqavawe osobqa omogu}ava za{titu

po normama STANAG 4569 nivoa 3 protiv

municije KE (kalibra 7,62 mm AP) i nivo 2a/b

ili 3a/b protiv eksplozija protivoklopnih

mina, a i otporna je na efekte IED blast

snage i do 50+ TNT sa daqine od pet i vi-

sine od jednog metra.

Bezbednost posada

Postoje tri kategorije vozila iz pro-

grama Joint MRAP Program, koja su naru~ili

posadama vozila da }e preìveti eventual-

ni napad, a sa druge strane dodatni oklop

prouzrokovao je smawewe takti~kih sposob-

nosti vozila i wihovo brè propadawe zbog

teìne oklopa.

Gubici qudskih ìvota u ameri~kim i

koalicionim snagama koje su prouzrokovale

IED pove}avali su se iz godine u godinu, da

bi tek 2006, dodu{e sa velikim

zaka{wewem, bio pokrenut program MRAP(Mine Resistant Ambush Protected), namewen

razvoju specijalno projektovanog vozila.

Osim glavnog ciqa da posadi pruì

odgovaraju}u za{titu, desilo se i to da se,

zahvaquju}i pre svega drasti~nom smawewu

gubitaka qudstva, pove}ao moral trupa. One

su postale mawe rawive, a sa druge strane

smawila se i borbenost gerilaca jer su

uvideli sve mawu efikasnost svojih napadi.

Nadle`ni organi ameri~kih snaga tokom

planirawa operacije Ira~ka sloboda

nisu imali u vidu da }e posle brzog pa-

da Sadamovog reìma buknuti pobuna

protiv koalicionih snaga i,stoga, zab

oravqaju}i lo{a iskustva ste~ena tokom

prethodnih misija u „vru}im” zonama,

takti~ka transportna vozila (od lakih

HUMVEE do te{kih HEMTT) nisu raspola-

gala nikakvom balisti~kom za{titom.

Posebno su laki vi{enamenski HUMVEE,

jo{ od po~etka 2003, bili izloèni napadi-

ma pobuwenika. Kako bi se koliko-toliko

za{titili, primewena je solucija add-on ar-mor, odnosno izra|en je dodatni oklop koji je

montiran na vozila kao odgovor na sve ve}u

ubojnost improvizovanih eksplozivnih

naprava (IED – Improvised Explosive Devices).Me|utim, to nije dovoqno garantovalo

VOZILA MRAP

Ve} ne{to vi{e od godinu dana ameri~ke oruàne snage

raspore|ene u Iraku i Avganistanu koriste ve}i broj novih

oklopnih vozila izra|enih tako da obezbede boqu za{titu vojnika

koji operi{u u zonama gde se nalaze mine i eksplozivi razli~ite

prirode. Ameri~ka vlada uloìla je dosta novca kako bi {to vi{e

ubrzala razvoj i proizvodwu vozila MRAP, a iskustva sa rati{ta

uticala su da se pokrene i program MRAP II, sa jo{ ve}om

balisti~kom za{titom.

Za{tita u vru}im

zonama

Vozilo FPI Cougar 4h4

7

bez prethodnog iskustava u sektoru

takti~kih oklopnih vozila. BAE Systems (i

AH) osigurao se sa 37 odsto naruxbina, FPIsa 19 odsto, a GDLS samo sa ~etiri.

Intenzivna upotreba ve}eg broja

vozila MRAP na boji{tima sredweg Istoka

omogu}ila je da se ona ispitaju na terenu,

a iz analiza izvedeni su pozitivni i nega-

tivni zakqu~ci. âk su upu}ene i ozbiqne

kritike. Me|utim, mora se re}i da je pri-

marna osobina, da vozilo garantuje

bezbednost posade od napada pobuwenika,

u potpunosti ispunila o~ekivawa.

Od improvizovanih eksplozivnih

naprava raznih tipova i snage koje koriste

ira~ki pobuwenici poginulo je oko 63

odsto od ukupno poginulih ameri~kih vojni-

ka (87 smrtnih slu~ajeva od ukupno 101 na-

pada izvedenih januara 2007), a broj

rawenih je bio u proseku 69 odsto od

ukupnog broja.

Godine 2008. situacija se naglo

poboq{ala zahvaquju}i pre svega uspehu

nove vojno-politi~ke strategije, a znatan

deo pripao je i vozilima MRAP. Ali, ni ona

nisu svemogu}a.

Napadi sa najteìm posledicama po

vozila MRAP bili su oni izvedeni sa

IED/EFP (Explosively Formed Penetrator) –bombama koje su ira~ki pobuwenici

po~eli koristiti polovinom 2005. u sve

ve}em broju i sve ve}oj ja~ini. Trenutno

se u oko 10-15 odsto svih zaseda sa ek-

splozivnim napravama koriste IED/EFP,obi~no postavqenih u uskim prolazima

ili raskrsnicama, ta~kama na kojima

meta mora smawiti brzinu. Ovaj tip

oru`ja koristi eksplozivno puwewe sa

jednim hiperbrzim metalnim projektilom

(vi{e od 2.000 m/s). Oklopna

za{tita MRAP prve generacije u ve}ini

slu~ajeva nije u stawu da spre~i probi-

jawe vozila sa tim projektilima .

Ipak, odgovorni u ameri~koj vojsci

ocenili su da su vozila MRAP zadovoqila

postavqene zahteve, pre svega jer su smaw-

ila gubitke za 90 odsto prilikom napada

sa IED, a i vojnici preferiraju da se wima

voze dok patroliraju urbanim sredinama.Da bi jo{ pove}ali bezbednost tih vozila

i tako ih doveli na nivo „bez gubitaka“, u

US Army i USMC uveliko se traè boqe

solucije.

Operativna sposobnost

Upotreba vozila MRAP u te{kim i ne-

prohodnim ambijentima pokazala je i nega-

tivne strane koje uti~u na operativnu

sposobnost. Jo{ na po~etku razvoja program

MRAP bio je predmet kritika ne samo zbog

cene od 817,6 milijardi dolara, ve} i zbog

US Marine Corps System Command i USArmy po~ev od 2007, sa isporukama koje su

u toku sve do cifre od 16.000 vozila

(12.000 je ve} raspore|eno u Iraku i Av-

ganistanu).

U kategoriji jedan su Mine Resistant Util-ity Vehicle – MRUV, najmawa i najlak{a

vozila namewena za patrolirawe i op-

eracije u urbanim sredinama. To su na

primer: Caiman 4x4, BAE OMC RG-31N4x4, BAE RG-33 4x4, Cougar H 4x4, NavistarDefense International MaxxPro 4x4.

Drugoj kategoriji pripadaju vozila

namewena misijama poput pratwa/vo|a

konvoja, transport trupa, ambulanta i

inìwerija. To su: BAE RG-33L 6x6, FPICougar HE 6x6, GDLS RG-31E 4x4. Firma-

ma Navistar Defense i Armor Holdingnaru~eno je samo po 16 primeraka vozila

predserije. Re~ je o MaxxPro XL 4x4 i

Caiman 6x6.

Vozila nameweno za operacije

lokalizacije i neutralizacije mina i IED –Mine Clearance Protected Vehicle – MCPVpripadaju tre}oj kategoriji, a reprezent te

grupe je PI Buffalo 6x6.

Iznena|uju}e je da je 40 odsto

naruxbine vozila MRAP povereno firmi

Navistar Defense Inc., poznatom proizvo|a~u

komercijalnih i industrijskih vozila, ali

Smawewe gubitaka

Od improvizovanih eksplozivnih

naprava raznih tipova i snage koje ko-

riste ira~ki pobuwenici (vi{e od 6.000

napada tokom 2006–2007) poginulo je oko

63 odsto od ukupno poginulih ameri~kih

vojnika (87 smrtnih slu~ajeva od ukupno

101 napada izvedenih januara 2007);

broj rawenih bio je u proseku 69 odsto

od ukupnog broja.

Godine 2008. situacija se naglo

poboq{ala zahvaquju}i pre svega uspehu

nove vojno-politi~ke strategije, a znatan

deo pripao je i vozilima MRAP: u perio-

du januar–decembar 2008. ukupni gubici

ameri~kih snaga smaweni su za 65 odsto

u odnosu na isti period 2007. (broj

poginulih smawio se sa 809 na 277), a u

posledwih ~etiri meseca 2008. broj

poginulih od IED bio je mawi od 20 (samo

nekolicina je bila ukrcana u nova oklop-

na vozila.

ments), u vrednosti od 115 miliona dolara

za 174 vozila Cougar H 4x4 u osovnoj verz-

iji sa integrisanim dodatnim modularnim

bo~nim oklopom protiv EFP i najverovatnije

sa spoqa{wim „kavezom“ (slat cage) protiv

RPG, sistemima za komunikaciju i

specifi~nom opremom za protivelektronske

mere. To vozilo je u britanskoj armiji naz-

vano RIidgeback. Francuska vojska je, na osnovu ugovora

sa firmom FPI u vrednosti od 8,5 miliona

dolara, po~ela da dobija pet te{kih vozila

Buffalo 6x6 za razminirawe. Na sajmu

naoruàwa Eurosatory 2008 prikazana su i

dva prototipa oklopnog vozila to~ka{a 4h4

klase 12 tona sa nivoom za{tite Nato 3-4

francuske industrije. To su vozila NexterARAVIS na {asiji MB Unimog U5000 I Pan-hard PVP/XL. Tako|e, tom prilikom prikazano

je i te{ko vozilo AMC (Armoured MultiroleCarrier), koje izra|uje Renault Truck Defence na

mehanici Sherpa 10 6x6.

Italijansko ministarstvo odbrane

potpisalo je februara 2008. ugovor u vred-

nosti od 8,3 miliona dolara sa firmom FPIo isporuci 10 vozila MRAP, koja bi koris-

tile trupe raspore|ene u Avganistanu i Li-

biji. Naruxbina ukqu~uje {est vozila

Cougar HE 6x6 u transportnoj verziji i

~etiri Buffalo 6x6 za zadatke EOD/anti IED.Dodajmo i to da je u toku razvoj novog vozila

u saradwi italijanskog IVECO DV i nema~kog

proizvo|a~a Krauss Maffei Wegmann (KMW)pod nazivom VTM-X (Veicolo Tattico Multiruolo)4x4 sa visokom oklopnom za{titom protiv

IED pomo}u jednog GVM (ukupna masa) od 18

tona. Prva vozila trebalo bi da u|u u oper-

ativnu u upotrebu krajem ove godine.

Paralelno sa tim programom, KMWrazvija i verziju 6h6 tog vozila koje

u~estvuje na konkursu GFF Classe 4

nema~ke vojske (na ovom konkursu u~estvu-

je Rheinmetall Land Sisteme sa svojim

WISENT 8x8).

Posledwih meseci pojavquje se sve

ve}i broj zemaqa koje u redove svojih armi-

ja uvode vozila tipa MRAP, namewenih pre

svega za u~estvovawe u misijama u Iraku i

Avganistanu.

Do sada su vozila MRAP u Iraku i Av-

ganistanu pokazala zadovoqavaju}e rezul-

tate, ali nadle`ni u vojsci uveliko rade na

otklawawu preostalih uo~enih mana.

Budu}i razvoj

U pogledu oklopne za{tite, glavni

problem je neutralizovawe efekata IED/EFP.Prvo ponu|eno re{ewe bilo je da se monti-

ra dodatna za{tita Frag Kit 6, koju je razvio

US Army Research Laboratory za ve} postoje}a

vozila HUMVEE „up armored“ M-1114 i

M.1151. Taj dodatni oklop montira se na

vozilo u zoni gde se nalazi posada. Teàk je

oko 1.000 kg i debeo oko 30 cm. Me|utim,

oklop uti~e na mobilnost vozila, jer se

znatno pove}ava masa, a ukupna {irina

dostiè ~ak tri metra. Sve to stvara prob-

leme tokom vo`we.

Imaju}i u vidu te pote{ko}e, jula 2007.

Marine Corps system Command pokrenuo je

karakteristika tih vozila (dimenzija i

teìne), {to je ometalo wihovo strategijsko

transportovawe (morskim i vazdu{nim

putem). To je neposredno uticalo i na lo-

gisti~ki lanac snabdevawa. Tako|e, wihova

{iroka primena i prete}i izgled negativno

su uticali na lokalno stanovni{tvo.

Jo{ ve}e probleme ta vozila imala su

u Avganistanu gde su izvodila misije po

prqavim i uskim putevima i stazama u

seoskim i planinskim zonama sa neodgo-

varaju}om infrastrukturom (mostovi sa

ograni~enom nosivo{}u, putevi sa odronom).

Tamo je ve}a opasnost od IED dolazila usled

incidenata na putu ili preturawa vozila

zbog wegove visine i nestabilnosti, te neod-

govaraju}eg ve{awa to~kova i amortizera.

U periodu izme|u novembra 2007. i juna

2008, u Avganistanu je od 66 incidenata u

najmawe ~etiri uzrok bio prevrtawe vozila

zbog lo{eg puta ili ru{ewa mostova,

nepredvidivih prepreka ili lo{e vo`we sa

fatalnim posledicama po pet vojnika.

Ipak, moèmo zakqu~iti da su se i

pored tih nedostataka vozila MRAP prve

serije pokazala kao dobro re{ewe za

za{titu jedinca u operacijama u „vru}im

zonama“. To je bilo dobra reklama za

zemqe koje trenutno nemaju svoje projekte

tih vozila.

U drugim armijama

Tokom 2006. britanska armija nabavi-

la je za operacije u Iraku 104 blindiranih

Cougar HE 6x6, lokalno nazvanih PPV (Pro-tected Patrol Vehicle) Mastiff. Za svoje trupe u

Avganistanu britansko ministarstvo

odbrane predvidelo je nabavku vozila tipa

MPPV (Medium Protected Patrol Vehicle). Feb-

ruara 2008. potpisali su ugovor, u okviru

programa UOR (Urgent Operational Require-

8

Izvoz

Tokom 2006–2007 vozila sa karak-

teristikama MRAP bila su izvezena

slede}im zemqama: 10 FPI (pet Cougar HE6x6 i pet Buffalo) kanadskim snagama, 107FPI Cougar HE 6x6 britanskoj armiji (naz-

vani su Mastiff PPV), a 1.050 komada ILAV(Iraqi Light Armoured Vehicle, varijanta

Cougar H 4x4) Amerikanci su dali

Ira~anima, sa isporukama koje bi treba-

lo da se zavr{ile do kraja 2009.

Caiman 6h6

Opasnost od improvizovanih

eksplozivnih naprava vreba na put

– FPI Cougar

od napada, ve}im od onih u tradicional-

nim operacijama i borbama. Takvi uslovi

name}u da se borbene i bezbedonosne je-

dinice opreme odgovaraju}om logisti~kom

podr{kom, da budu u stawu da operi{u za-

jedno sa tim snagama i da preìve

mno{tvo pretwi. Zato moraju raspola-

gati vozilima sa odgovaraju}im nivoom

balisti~ke za{tite posebno protiv IED.Tako su britanske i ameri~ke snage

pokrenule programe za nabavku oklopnih

vozila za logisti~ku podr{ku.

Ameri~ke snage koje su aktivne na

Bliskom istoku imaju potrebu za odgovara-

ju}om logisti~kom podr{kom jedinica koje su

opremqene vozilima MRAP. Za izvla~ewe tih

o{te}enih vozila usled napada eksplozivn-

im napravama, uzimaju}i u obzir wihovu ve-

liku teìnu, danas se koriste te{ki

guseni~ari M-88A2 ili Wrecker M-934 8x8.

Tragaju}i za idealnijim vozilima tipa ARV(Armoured Recovery Vehicle) ameri~ka armija

pokrenula je program Operational Need State-ment (ONS) za nabavku 134 vozila za

izvla~ewe sa nivoom balisti~ke za{tite

kakvu imaju vozila MRAP Classe I.Predvi|eno je da novi ARV imaju na raspo-

lagawu jedne dizalice nosivosti 25 t i ~ekr-

ka za izvla~ewe od 22,5 t koji je u stawu da

vu~e vozila MRAP.Osim General Dynamics Land systems

koji je prezentovao jednu verziju ARV ok-

lopnog vozila ICV Stryker 8x8 relativno

lakog za upotrebu sa vozilima MRAP, na za-

htev US Army odgovorili su BAE systems i

Force Protection Inc. sa vozilima baziranim

na platformama MRAP kategorija II 6x6,odnosno BAE RG-33 MRRRV (Mine ResistantRecovery and Rescue Vehicle) i Cougar HETSV/RV (Recovery Vehicle). Te platforme, sa

dugim ili kratkim kabinama, koriste se i

za druge konfiguracije namewene takti~koj

podr{ci, poput cargo standard, transport

i sa maksimalnim nivoom za{tite koja bi

trebalo da izdrì napade sa EFP. Vozilo bi

imalo motor snage 220 kW, maksimalnu

{irinu od 2,3 m, pneumatike 365/80R20 i

radijus okreta od 6,85 m. Bilo bi isto ili

vi{e mobilno od HUMVEE sa autonomijom

(800 km) ve}om za 60 odsto.

Sa druge strane Oshkosh ispituje vozi-

lo klase devet tona, ne{to izme|u su-

perblindiranog HUMVEE i budu}eg JLTV.

Prvi put predstavqeno je na sajmu

naoruàwa Eurosatory 2008. Vozilo se bazi-

ra na jednoj jako za{ti}enoj (struktura od

~elika presvu~ena od modularnog kompozi-

ta/keramike, koje je projektovala izraelska

firma Plasan) kapsuli za posadu (4–6 osobe),

sme{tenoj na {asiju komercijalnog vozila

Ford F-550 sa motorom V-8 od 257 kW.

Logisti~ka komponenta

Dok se ~eka na ta nova vozila, US Ma-rine Corps Command naru~ila je po~etkom

oktobra 2008. od Navistar Defense 822 vozi-

la International MaxxPro DASH, u vrednosti

od 752 miliona dolara, kako bi ih odmah

upotrebili u Avganistanu. Novo vozilo

DASH bazira se na standardnoj platformi

vozila MaxxPro, modifikovanoj jednom in-

tervencijom tipa „downsizing“ tako da se

poboq{a upotreba u tom specifi~nom am-

bijentu. GVM je smawen za oko 2.250 kg,

ograni~avaju}i dimenzije u visini i {irini

i na taj na~in olak{avaju}i kompletnu zad-

wu osovinu, a instaliran je i ja~i motor.

Sa isporukom vozila DASH, ukupan

broj MRAP MaxxPro za US Army i USMC,koja je Navistar Defense ve} isporu~io (ili

je u naruxbini po~ev od 2007), prelazi

6.200 komada.

Dinamika asimetri~nih sukoba

izlaè takti~ke snage i snage za

logisti~ku podr{ku bezbrojnim rizicima

9

program MRAP II, sa ve}om balisti~kom

za{titom, posebno protiv IED/EFP. Ta vozi-

la trebalo bi da inkorpori{u u strukturi

dela vozila za transport posade

usavr{eni sistem za{tite zasnovan na

tehnologiji Frag Kit 6.Na zahtev USMC predstavqene su dve

ponude. Jedna super za{ti}ena verzija vozi-

la Armor Holding (BAE) Caiman i Bull reali-

zovana je u saradwi firmi Ceradyne i I3(Idea Innovations Inc.) za oklopnu strukturu, i

Oshkosh Truck Defense za {asiju i ostale

komponente. Me|utim, vozila nisu zadovo-

qila postavqene zahteve budu}i da je wiho-

va ukupna masa izazvala jo{ ve}e probleme

prilikom kretawa. Kao zakqu~ak, Pentagon i

daqe naru~uje 2007. vozila MRAP I kate-

gorije I i II sa dodatnom oklopnom za{titom

na bazi Frag Kit 6.

Da bi uspe{no re{ili problem

nabavke vozila sposobnih da uspe{no

izvr{avaju misije patrolirawa, urbane

protivgerile i izvi|awa maweg radijusa,

ameri~ko ministarstvo odbrane nedavno

je pokrenulo konkurs RfI (Request for Infor-mation) za novo vozilo 4h4 koje }e biti u

stawu da na putu i van wega pruì mobil-

nost poput HMMWV i za{titu ekvivalent-

nu ili ~ak ve}u od aktuelnih vozila MRAP.Trenutno na ovom projektu rade ameri~ki

Force Protection i Oshkosh.

Ameri~ki FPI radi na razvoju svog

vozila MPV (Mine Protected Vehicle) Cheetan4x4, koje bi trebalo da zadovoqi sve za-

hteve za MRAP II. U originalnoj verziji

Cheetan ima GVM teìne oko 10 tona, dnom

u obliku slova „V“ i moè da primi ~etiri

vojnika plus jednog mitraqesca u kupoli O-GPK. U stawu je da izdrì eksploziju 14 kg

TNT pod bilo kojim to~kom i sedam kilogra-

ma TNT pod bilo kojom ta~kom ispod vozila,

bez posledica po kapsulu za preìvqavawe

Mastiff PPV vojske

Velike Britanije

shelter/container, pokretnih radionica, cis-

terni za gorivo i vodu...

Osim naruxbina iz 2008. za razna

laka i sredwa oklopna vozila tipa PatrolVehicle (PV), Buffalo 6x6 za zadatke EOD,

britansko MO objavilo je oktobra pro{le

godine nabavku jednog Protection MobilityPackage, u vrednosti ve}oj od 700 miliona

funti, za nabavku vi{e od 700 vozila

namewenih za pove}awe sigurnosti i

za{tite trupa u Avganistanu. Paket TacticalSupport Vehicles (TSV) ukqu~uje nova oklopna

vozila za pratwu i snabdevawe sredwih

mehanizovanih jedinica. Program za

nabavku tih vozila pokrenut je krajem

2008. i sa wima }e britanska armija

imati najkompletniju flotu vozila u Evropi

za suprotstavqawe uslovima tzv.

asimetri~nog ratovawa.

Postoje tri verzije TSV – te{ki, sred-

wi i laki. TSV Heavy –– te{ki oklopni

kamioni na nivou MRAP za podr{ku i snab-

devawe PPV Mastiff, i Ridgeback za dejstva u

visokorizi~nim oblastima. Izabran je

proizvod ameri~ke firme FPI, Cougar 6x6sa kratkom kabinom (1+2 mesta) i prikoli-

com ili cisternom, lokalno nazvano

Wolfhound.

V o z i l a

TSV Mediumnamewena su

za podr{ku u

mawe opasnim

zonama ili u

onim gde se

teà vozila

ne mogu kre-

tati. Za tu

kategoriju iz-

abran je

p r o i z v o d

a m e r i ~ k e

firme NavistarDefense Inc.,odnosno MXT-MVA (MilitaryVehicle Ar-moured), naz-

van u britan-

skoj vojsci

Husky, u os-

novnoj verziji

i verziji pick-up sa duga~kom oklopnom kabi-

nom sa ~etvora vrata (1+4 mesta), sa

mogu}no{}u montaè dodatnih platformi.

Naruxbina ukqu~uje ukupno 280 vozila ~ija

je isporuka u toku.

Dizel motor V-8 razvija snagu od 220

kW, mewa~ je automatski, ve{awe je nezav-

isno, a pneumatici su tipa 365/80R20. Spo-

qa{we dimenzije vozila su: duìna 6,1 m,

{irina 2,4 m, visina 2,35 m, sa nosivo{}u

od 1.800 kg GVM (maksimalna) je oko 9 tona.

Oktobra 2008. Navistar MXT-MVAu~estvovao je zajedno sa jo{ osam drugih

vozila na konkursu Operational Utility VehicleSystem (OUVS) za zamenu xipova land rover

i ostalih lakih vozila britanske vojske.

TSV Light je lako oklopno vozilo za po-

dr{ku, za upotrebu u veoma surovim ambi-

jentima poput onog u Avganistanu i sluì

kao podr{ka vozilima Long Range Patrol Ve-hicle (LRPV) Supacat 4x4 Jackal, odli~ne mo-

bilnosti van puteva. Izabrano vozilo je

Supacat serie 600 6h6 Coyote sa otvorenom

{asijom tipa SOV (Special Operation Vehi-cle) sa lakom bo~nom za{titom.

Finansije za nabavku vozila MRAP i

TSV i ostale intervencije u okviru programa

UOR za modernizaciju, posebno u pogledu

za{tite ve} postoje}ih vozila, dovele su do

trenutnog stopirawa programa FRES-UV,odnosno platforma 8h8 za familiju sredwih

vozila AFV, ~ije je uvo|ewe u operativnu

upotrebu bilo planirano za 2012. godinu.

Perspektiva

Dramati~na evolucija i pove}ani in-

tezitet napada na koalicione snage u Iraku i

Avganistanu dovele su do naglog zahteva da

se pove}a za{tita trupa na terenu nabavkom

vozila MRAP (koja su dosta skupa i glomazna)

i na taj na~in stvorena je specijalizovana

flota, ne tako homogena i fleksibilna.

15. avgust 2009.10

Zahtevi za novo vozilo

Da bi uspe{no re{ili problem

nabavke vozila sposobnih da uspe{no

izvr{avaju misije patrolirawa, urbane

protivgerile i izvi|awa maweg radijusa,

ameri~ko ministarstvo odbrane nedavno je

pokrenulo konkurs za novo vozilo 4h4.

Glavni zahtevi su: da GVM ne bude ve}a od

9.000 kg, maksimalna brzina 105 km/~ na

putu i 35 km/~ van puta sa korisnim teretom

od 1.130 kg, mogu}nost da transportuje min-

imalno ~etiri opremqena vojnika. Po

pitawu za{tite, vozilo mora imati za{titu

nivoa III protiv lakog vatrenog oru`ja, i is-

to tako mora biti otporno na napade sa IED(tako|e i EFP) pove}e snage, te prenosnih

protivoklopnih oru`ja tipa RPG. To ne}e

biti lak zadatak, ali ne zna~i da }e biti

nemogu}e ga izvesti, uzimaju}i u obzir lim-

it teìne (MRAP I teì izme|u 14 i 16 tona).

Zadovoqiti te zahteve predstavqa pravi

izazov za eventualne proizvo|a~e.

Me|utim, sve to moè se opravdati hitno{}u

jedinice da se {to pre popune ovim vozili-

ma. Ipak, postavqa se pitawe {ta }e biti

sa svim tim vozilima ~iji je vek upotrebe od

10 do 15 godina, kada se trenutna situacija

u Iraku i Avganistanu vojno i politi~ki sta-

bilizuje. Jedan deo vozila sigurno }e ostati

u upotrebi u inìwerijskim jedinicama

namewen aktivnostima EOD, drugi }e mo`da

biti stavqen u rezervu da bi se aktivirala

u slu~aju potrebe, a jedan deo mo`da }e pro-

dati novoosnovanim vojskama i policijama

zemaqa koje su se vratile pod demokratsku

kontrolu poput Iraka ili Avganistana.

Na pitawe kakva }e biti budu}nost

vozila MRAP u takti~kim flotama sredwih

mehanizovanih snaga sposobnih da operi{u u

misijama o~uvawa mira i u eventualnim kon-

vencionalnim konfliktima maweg i sredweg

intenziteta, moè se re}i da bi te jedinice

trebalo da imaju na raspolagawu miks ok-

lopnih vozila AFV/APC i sredwe/te{kih

MRAP (kategorija II i III) sa dobrom

logisti~kom podr{kom.

U svakom slu~aju, ve}i deo vozila na

raspolagawu snaga za zadatke patrolirawa,

transport osobqa, brze intervencije (od de-

jstva na otvorenom boji{tu do onih u urban-

im sredinama), bi}e dobro za{ti}ena

vi{enamenska vozila sa visokom mobil-

no{}u i manevrisawem, ukupne mase izme|u

8 i 10 tona.

U Evropi ve} postoje vozila sa tim

karakteristikama: re~ je o IVECO LMV(nalazi se u naoruàwu osam zemaqa), za-

tim Mowag EAGLE IV (koriste ga tri

evropske vojske) i uskoro AMPV (ArmouredMulti-Purpose Vehicle) trenutno jo{ u razvoju,

proizvod zajedni~kog projekta nema~kog

KMW (Kraus Maffei Wegmann) i RLS (Rhein-metall Land System).

Zoran MILO[EVI]

FPI Cougar 4x4

Dodatni oklop na vozilu Caiman tipa

Frag kit 6

R

11

ad na projektovawu izvi|a~kog aviona

na bazi MiG-21PF u OKB 155 (MIG)

pokrenut je odlukom vlade SSSR-a iz

oktobra 1963. i naredbom Dr`avnog

sekretarijata za vazduhoplovnu

tehniku (GKAT) od 19. novembra 1963. go-

dine. Razradu projekta proveli su

stru~waci fabrike aviona No. 21 u

Gorkom u kojoj su izradili kontejner i

preradili serijski primerak MiG-21PF

za novu namenu.

Ka ko su eko no mi~ nost i br zi na ra da

bi li pri o ri te ti, ni su se pred u zi ma li ve }i

za hva ti na kon struk ci ji avi o na. Ae ro-fo to

ka me re (AFK) tre ba lo je da se sme ste u kon -

tej ne re pod ve {e ne na cen tral ni no sa~,

pred vi |en za do dat ni re zer vo ar za

go ri vo. Na vr hu ver ti kal nog sta -

bi li za to ra po sta vqe na

je an te na sa ra dio-pro zra~ nim

po klop cem. Po ka za lo se da pro to tip sa

ozna kom E-7/8 ne mo ̀ e da po stig ne za do -

vo qa va ju }i tak ti~ ki ra di jus za iz vi |a~ ke

za dat ke. Iz vi |a ~i su mo ra li du ̀ e da osta -

nu u va zdu hu u od no su na lov ce pre sre ta ~e,

IZ VI \A^ KE VA RI JAN TE AVI O NA MIG-21

Su per so ni~ ne

o~i avi ja ci je

Je dan od iz da na ka ve li ke po ro di ce lo va~ kih avi o na MiG-21 je nad zvu~ ni

iz vi |a~ ki avi on MiG-21R. U Ju go slo ven skom rat nom va zdu ho plov stvu

i pro tiv va zdu {noj od bra ni le te lo je 12 ko ma da tog avi o na u ulo zi stra te {ki

vred ne iz vi |a~ ke plat for me. Na knad no su lov ci MiG-21MF i M mo di fi ko va ni

za ko so sni ma we sa ve li kih uda qe no sti.

Osim ka me ra u kon tej ne ru „D“ bi li su

mag ne to fon MS-61 li ra za sni ma we go vor -

nih iz vi |a~ kih po da ta ka i sred stva za sa -

mo za {ti tu avi o na od pro tiv ni~ ke PVO –

au to mat ASO-21 za od ba ci va we pro ti vra -

dar skih ma ma ca za stva ra we pa siv nih sme -

ta wu avi on skim i ze maq skim ra da ri ma u

ta la snom op se gu od 0,6 do 12,5 cm i sta ni -

ca SPO-3 si re na za upo zo re we pi lo ta o

ra dar skom ozra ~e wu avi o na i za au to mat -

sko ak ti vi ra we si ste ma ASO-21 ka da se

le te li ca ozra ~i iz stra ̀ we po lus fe re.

An te ne sta ni ce sme {te ne su na za vr {e tak

kri la u vre te na stim ku }i {ti ma, blok sig -

na li za ci je u kon tej ne ru, a in di ka tor na in -

stru men tal noj ta bli u pi lot skoj ka bi ni. Sa

kon tej ne rom „D“ mo glo je da se iz vr {i ae -

ro fo to sni ma we iz ho ri zon tal nog le ta, iz

za o kre ta, pe wa wa i po ni ra wa sa isto vre -

me nim ma ne vrom po vi si ni, br zi ni i kur su

na br zi na ma do 1.500 km/~.

Na men ski ure |a ji za ra dio-teh ni~ ko

iz vi |a we u kon tej ne ru „R“ bi le su avi on ske

pa je tre ba lo da se pro na |e na ~in ka ko bi

se po ve }ao obim re zer vo a ra. To je re {e no

ta ko {to se gr ba iza pi lot ske ka bi ne, ka -

rak te ri sti~ na za MiG-21PF, za rav na la do

ba ze ver ti kal nog sta bi li za to ra i ta ko je

do bi je no me sto za do dat nih 340 l go ri va,

od no sno ukup no 2.800. Pri de, na pot kril nim

no sa ~i ma bi la su dva do dat na re zer vo a ra

od 490 li ta ra.

Iz me na pro jek ta od ra zi la se na sve

sle de }e ~la no ve po ro di ce MiG-21 jer su i

one do bi li hr bat iz ve den po uzo ru na iz vi -

|a ~a kao i ~etiri potkrilna nosa~a, umesto

dotada{wa dva. Prelazno re{ewe bila su

dva prototipa nastala prepravkom iz MiG-

21 PFM, zavr{ena 1965. i zatim novi

prototip izvi|a~a E-7R, od no sno iz de lie

94R. Za dr ̀ a na je avi o ni ka sa lo va~ ke va -

ri jan te, ukqu ~u ju }i ra dar RP-21 i ko li ma -

tor ski ni {an PKI.

U RV SSSR-a per for man se avi o na

oce ni li su kao do bre i uve li su iz vi |a ~a u

na o ru ̀ a we pod ozna kom MiG-21R. Pro iz -

vo di li su se od 1965. do 1971. go di ne u fa -

bri ci u Gor kom. To kom pro iz vod we na deo

avi o na ugra |e ni su ja ~i mo to ri R13F-300

i pro me we na su tri au to pi lo ta KAP-1,

KAP-2 i AP-155.

12

Raz li ka

Usled ve }e ma se i pod ve snog te re ta,

u od no su na lov ca iz vi |a~ ima ni ̀ i prak -

ti~ ni vr hu nac le ta (15.100 ume sto

19.000 m), mak si mal nu br zi nu od 1.700

km/~ na vi si ni od 13.000 m, do let od

1.130 km od no sno sa dva do dat na re zer -

vo a ra do 1.600 km. U RV SSSR-a per for -

man se avi o na oce ni li su kao do bre i

uve li su iz vi |a ~a u na o ru ̀ a we pod ozna -

kom MiG-21R.

MiG-21R na aerodromu Batajnica 1970/71. godine u periodu kada je leteo u sastavu 204. lova~kog puka

Aero-foto

kamera AFA-39

Iz vi |a~ ki kon tej ne ri

U po ~et ku, MiG-21R sti za li su ko ri -

sni ci ma sa dva kon tej ne ra „D“ za dnev no

AFS i „R“ za ra dio-teh ni~ ko iz vi |a we

(RTI) – za ot kri va we i au to mat sko re gi -

stro va we sig na la im puls nih ra dar skih sta -

ni ca. Pod ve {a va li su se na pod trup ni no -

sa~ kru tom ve zom i za to se ni su mo gli od -

ba ci ti to kom le ta. Glav ni deo se ta „D“ ~i -

ni le su ka me re AFA-39 sa fo ku som od 100

mm i A[^A FA-5 sa fo ku som od 200 mm, sa

pro re zom i dva ob jek ti va sa za hva tom te -

re na do 1,7 vi si ne le ta. Ka me re su po sta -

vqe ne unu tar pod ve sni ka za sni ma we iz vi -

{e ra kur sa za vi sno od za dat ka.

U pr voj va ri jan ti ko ri {}e wa ka me ra

sa ~e ti ri ver ti kal no-ko se ka me re za mar -

{rut no sni ma we za hva tao se te ren od pet

vi si na le ta, u dru goj va ri jan ti AFS pro vo -

di lo se kon ti nu al no sa ka me rom A[^A FA-

5M i dve ko se ka me re AFA-39, a u tre }oj

va ri jan ti sa dve pred we ko se ka me re za -

hva ta od 3,3 vi si ne le ta.

iz vi |a~ ke sta ni ce SRS-6 sa 12 an te na i

SRS-7 sa {est an te na ko je su au to mat ski

re gi stro va le ra dar ske sig na le u op se gu od

2,9 do 200 cen ti me ta ra. Za kon trol ne

snim ke na mar {ru ti, ra di pre ci zno sti u

od re |i va wu stvar ne po zi ci je avi o na, ko -

ri sti la se ka me ra AFA-39, a za ko men ta -

re pi lo ta mag ne to fon MS-61 li ra. Si stem

za sa mo za {ti tu, kao i kod kon tej ne ra „D“,

~i ni li su ASO-21 i SPO-3.

Na knad no su pro {i re ne tak ti~ ke mo -

gu} no sti MiG-21R na ae ro fo to sni ma we

no }u sa kon tej ne rom „N“. U we mu su bi li ka -

me ra UA FA-47, za tim 188 fo to-pa tro na

za osve tqa va we te re na FP-100, MS-61

li ra i stan dard ni set za sa mo za {ti tu

SPO-3 i ASO-21.

Kroz is pi ti va wa u RV SSSR pro {li

su kon tej ne ri sa si ste mom za TV iz vi |a we

sa lin kom za di rek tan pre nos sli ke do ze -

maq ske sta ni ce, za tim la ser ski si stem

[PIQ i in fra cr ve ni si stem pro stor. U

Avganistanu su MiG-21R iz 263.

samostalne eskadrile koristili za

takti~ko izvi|awe sistem TARK-2.

Do la zak u Ju go sla vi ju

Iz vi |a~ ke avi ja cij ske eska dri le (iae)

JRV i PVO ko ri sti le su sre di nom {e zde se -

tih ame ri~ ke avi o ne pod zvu~ nih br zi na

IF-86D, RT-33A, IT-33A i RF-84G. U to

vre me lo va~ ka avi ja ci ja pre na o ru ̀ a va la

se na nad zvu~ ne lov ce pre sre ta ~e MiG-21.

Na po da tak da se u SSSR-u ko ri sti iz vi -

|a~ ki MiG-21R, u JRV i PVO re a go va li su

1967. zah te vom da se na ba vi 12 pri me ra -

ka za za dat ke stra te {ko-ope ra tiv nog zna -

~a ja. Za pre o bu ku iza bra ni su pi lo ti i teh -

ni ~a ri 352. iae sa ae ro dro ma Ple so, u ko -

joj su ko ri {}e ni avi o ni IF-86D. U isto

vre me na Ple su su bi le dve eska dri le 117.

pu ka na o ru ̀ a ne lov ci ma F-86D. Sve tri

eska dri le tre ba lo je, po pla nu Ko man de

JRV i PVO, da se pri pre me za pre na o ru -

à we na MiG-21 i za pre se qe we na ae ro -

drom Bi ha} pod ko man dom 117. pu ka. De -

cem bra 1967. go di ne kon zer vi ra ni su IF-

86D, a pri pad ni ci 352. iae pri pre mi li su

se za pre o bu ku na nad zvu~ ni avi on.

Po ~et ni deo pre o bu ke pro {li su u 204.

lo va~ kom pu ku na ae ro dro mu Ba taj ni ca. Od

mar ta do ju na 1968. ~e ti ri naj i sku sni ja pi -

lo ta i de set ofi ci ra i

pod o fi ci ra teh ni~ ke

slu ̀ be bi li su na pre o -

bu ci u Kra sno da ru u cen -

tru za obu ku stra na ca.

Ka da se ovla da lo

sa avi o nom MiG-21, na -

red bom Dr ̀ av nog se kre -

ta ri ja ta za na rod nu od -

bra nu od 8. ju la 1968.

go di ne 352. iae pre for -

mi ra na je u 352. lo va~ -

ko-iz vi |a~ ku avi ja cij sku

eska dri lu (li ae) u sa sta -

vu 117. lo va~ kog pu ka.

Le ta 1968. pri pad ni ci

eska dri le bi li su u no voj

ba zi u Bi ha }u i ~e ka li

no ve avi o ne. Zbog odr -

à va wa tre na ̀ e u 352.

li ae, pri vre me no su

uvr {e ni lov ci MiG-

21F-13 i dvo se di MiG-

21U. Ka da je usle di la

in ter ven ci ja is to~ nog

blo ka na ê ho slo va~ ku

av gu sta 1968, ~i ni lo se

da Mo skva ne }e odo bri -

ti iz voz MiG-21R za JRV

i PVO, ali su do zvo le

pri sti gle jer su ti avi o -

ni po slu ̀ i li kao po ru ka

Be o gra du da ih ide o lo -

{ki sa ve zni ci ne }e

ugro zi ti.

Pr va dva avi o na

sle te la su 28. ok to bra

13

1968. na ae ro drom Ba taj ni ca i pri mqe na

su u 204. lo va~ ki puk. Na i me, pr vih go di nu

da na avi o ni su bi li u ga ran tom ro ku pa su

na ae ro dro mu bo ra vi li me ha ni ~a ri „ga -

ran ti {~i ki“, ko ji iz bez bed no snih raz lo ga

ni su bi li po ̀ eq ni u Bi ha }u. Pr va dva

MiG-21R sa ev. br. 26101 i 26102 pre le -

te li su u Bi ha} 6. de cem bra 1969, dan po -

Bor be na upo tre ba

Bor be ni de bi avi o ni MiG-21R ima -

li su 1970. go di ne na Bli skom is to ku u sa -

sta vu tzv. ogra ni ~e nog kon tin gen ta so vjet -

ske vos ke u Egip tu. U stal nim oru ̀ a nim in -

ci den ti ma sa Iz ra e lom u~e stvo va li su pi -

lo ti RV SSSR-a sa avi o ni ma u pu stiw skoj

{e mi bo ja wa i ozna ka ma do ma }i na zbog

pri kri va wa stvar nog po re kla. Tri de set

MiG-21R i MiG-21MF i 42 pi lo ta ~i ni li

su 35. sa mo stal nu iz vi |a~ ko-lo va~ ku eska -

dri lu za du ̀ e nu za od bra nu glav ne mor na -

ri~ ke ba ze u Alek san dri ji i gra do va na

se ve ru od Port-Sa i da do Mer sa-Ma tru ha

i za tak ti~ ke iz vi |a~ ke za dat ke.

Deo avi o na pre da ta RV Egip ta bi li

su MiG-21RF, ko ji su ima li tri ka me re

sme {te ne u do wem de lu tru pa u vi si ni pi -

lot ske ka bi ne. Za arap ske pi lo te je di ni

na ~in da pre ̀ i ve su sret sa iz ra el skim

si ste mom PVO bio je let na eks trem no ma -

lim vi si na ma. Po ne kad su sni ma li te ren

sa sa mo de se tak me ta ra vi si ne. Sa mo na

taj na ~in ima li su {an se da se vra te ku }i

sa vred nim snim ci ma. Na ta ko ma lim vi -

si na ma ka me re AFA-39 ni su bi le od ko -

ri sti zbog teh ni~ kih li mi ta. Na i me, snim -

ci se ni su pre kla pa li pa fo to-ce li ne ni -

su bi le od ko ri sti. Za to su Egip }a ni ko ri -

sti li ka me re na ba vqe ne po ver qi vim ka -

na li ma od za pad nih pro iz vo |a ~a. Ka me re

su do sta vi li i RV SSSR-a na is pi ti va wa.

Avi o ni MiG-21RF bi li su vr lo ak -

tiv ni u ok to bar skom ra tu 1973. go di ne.

Ira ~a ni su ko ri sti li MiG-21R u ra tu sa

Ira nom od 1980. do 1988. go di ne. U po -

~et ku, ula zi li su u du bi nu Ira na u sa sta vu

pa ra, ali se to po ka za lo kao lo{ po tez

jer su ih oba ra li iran ski pre sre ta ~i F-14A Tom ket.

Sa mo stal ne eska dri le MiG-21R RV

SSSR-a le te le su to kom ra ta u Av ga ni sta -

nu na na men ske za dat ke dnev nog i vr lo ~e -

sto no} nog iz vi |a wa u slo ̀ e nim uslo vi ma

le ta iz nad vi so ko-pla nin skog te re na. No -

}u su sve tle }im avio-bom ba ma SAB-100 i

SAB-250 po dr ̀ a va li va tre na dej stva dru -

gih avi o na. Vr lo ~e sto, MiG-21R ko ri {}e -

ni su za za dat ke va tre ne po dr {ke po seb no

no }u i u „slo bod nom lo vu“, sa mo stal noj

po tra zi, a za tim u dej stvu pro tiv ka ra va -

na za pre voz na o ru ̀ a wa za mu xa he di ne.

MiG-21R sa

kontejnerom „D"

sle is te ka ro ka od 12 me se ci od da tu ma

pri je ma avi o na. Na iden ti ~an na ~in pr vu

go di nu u 204. pu ku pro ve li su i pre o sta li

avi o ni. Pri mer ci MiG-21R sa ev. br. od

26103 do 26108 pri mqe ni su 15. ju la

1969, a pre da ti su 352. li ae to kom ju na i

ju la sle de }e go di ne. Avi o ni sa ev. br. od

26109 do 26112 pri mqe ni su 24. apri la

1970, a u Bi ha} su pre le te li 31. ma ja

1971. Tek po sle tog da tu ma svih 12 MiG-

21R bi lo je u 352. li ae.

Za vre me slu ̀ be u 204. pu ku le te lo se

na avi o ni ma MiG-21R, ali sa mo u lo va~ koj

na me ni. Kon tej ne ri i pra te }a opre ma ni su

ko ri {}e ni, a ni su ~ak ni ura |e ne teh ni~ ke

pro ve re. Tek u Bi ha }u po ~e la je obu ka za na -

men ske iz vi |a~ ke za dat ke. U po ~et ku se od

eska dri le tra ̀ i lo da se 1. avi ja cij sko ode -

qe we ob u ~i za vi zu el no iz vi |a we (VI),

AFS i RTI i, a u po mo} noj na me ni pre sre -

ta we u PMU na sred wim vi si na ma. Od 2.

ode qe wa tra ̀ i lo se da pro vo di sa mo obu ku

u pre sre ta wu. Za RTI tre ba lo je da se ob u -

~e de {i fran ti. Kurs za se dam ofi ci ra pro -

ve den je u Ba taj ni ci od 1. do 30. ok to bra

1969. pod vod stvom ka pe ta na Mi ha e la Ki -

ri lo vi ~a Ata ma no va. U okvi ru kur sa iz ve -

de no je pr vo RTI sa MiG-21R ra da ra u Ita -

li ji i Gr~ koj. U pri ka zu de {i fro va wa lo ci -

ra ni su po lo ̀ a ji i osnov ni po da ci de la ra -

dar skih sta ni ca u su sed nim dr ̀ a va ma.

Ma ne vri „Slo bo da-71“ bi li su pr va

pri li ka za prak ti~ ni pri kaz 352. li ae.

Ia ko se ra di lo o ve ̀ bi, ne mo ̀ e da se za -

ne ma ri po li ti~ ki zna ~aj de mon stra ci je si -

le na „Slo bo di 71“ pred ~ist ku hr vat skog

na ci o na li sti~ kog po kre ta. Za to su le to vi

MiG-ova bi li is kaz na me re dr ̀ a ve da za -

{ti ti ce lo vi tost po ce nu pri me ne si le.

Di le ma: lov ci ili

iz vi |a ~i

U po ~et ku je po sto ja la di le ma oko za -

da ta ka ko je je tre ba lo da iz vr {a va 352.

li ae jer se ko ri sti la pri mar no u lo va~ koj

na me ni, a pi lo ti su de ̀ u ra li u si ste mu

PVO u Bi ha }u i Pu li za za {ti tu Ti ta u vre -

me ka da se na la zio na Bri o ni ma. Na pri -

mer, 1972. go di ne 70 od sto na le ta eska -

dri le od no si lo se na lo va~ ke za dat ke, a 30

od sto na iz vi |a~ ke za dat ke i to pre te ̀ no

RTI. Pri tom, ra di se o go di ni u ko joj se

pr vi put 352. li ae ozbiq ni je ob u ~a va la po

iz vi |a~ koj na me ni.

Na ve ̀ bi „Pod go ra 72“ eska dri la se

ko ri sti la u lo va~ koj ulo zi sa ae ro dro ma

Mo star, a dva MiG-21R no si la su pod ve -

snik za RTI. Ve li ki zna ~aj i obim ve ̀ be

pri vu kli su pa ̀ wu Na toa i za to su se u Ja -

dran skom mo ru u me |u na rod nim vo da ma na -

{li bro do vi za elek tron sko iz vi |a we. Pi -

lo ti 352. li ae do {li su u par na vra ta do

tih bro do va u bri {u }em le tu u ra dio-ti -

{i ni. Le te li su do sa me gra ni ce te ri to ri -

jal nih vo da Ita li je i, po sle sni ma wa, vra -

ti li su se u Mo star.

Ana li za bor be ne go to vo sti Ko man de

RV i PVO za 1972. za u sta vi la je trend pre -

tva ra wa 352. li ae u lo va~ ku eska dri lu.

Pro ce wi va lo se da se u lo va~ koj na me ni ne

ostva ri vi {e od 20 od sto na le ta, da je po -

treb no pre ki nu ti sa de ̀ ur stvi ma u si ste mu

PVO i da bi tre ba lo da se na ve ̀ ba ma

pri mar no ko ri sti u ulo zi pro tiv ni~ ke

„pla ve“ stra ne, ka ko bi se kva li tet no uve -

`ba la u pro do ru kroz PVO. Ko na~ no,

1973. od lu ~e no je da se uki ne dvoj na na me -

na eska dri le. Da bi se pri bli ̀ i la stvar -

nim po tre ba ma vi da 1974. go di ne iz u ze ta

je iz 117. lo va~ kog pu ka i pre for mi ra na u

352. iae (bez lo va~ ke na me ne u ozna ci),

pot ~i we nu Ko man di RV i PVO. Ve} te go di -

ne 52 od sto na le ta utro {i lo se za na men -

ske iz vi |a~ ke za dat ke.

Pro le }a 1974. go di ne 352. iae ima -

la je pri li ku da po ka ̀ e ume }e u vr lo zah -

tev noj ve ̀ bi „Ko par 74“. Isto vre me no, ve -

li ku ve ̀ bu iz vo di li su Ita li ja ni i de lo vi

ame ri~ ke 6. flo te i ti do ga |a ji su se po du -

da ra li sa po li ti~ kim pri ti sci ma ve za nim

14 15. avgust 2009.

Ozna ke

Pre ma si ste mu in ter nog ozna ~a va -

wa u JRV i PVO slo vo u ozna ci od re |i -

va lo se pre ma osnov noj na me ni, a red -

ni broj pre ma ni zu po kre nu tom na su mi~ -

no. Pre fik si od no si li su se na po seb -

nu na me nu. Pr vi u ni zu lo va~ kih avi o na

bio je L-12, ali jas MiG-21F-13. Za

MiG-21PFM do de qe na je ozna ka L-14.

Dvo sed MiG-21US iz ve den od PFM bio

je NL-14 (N od na stav ni) i sled stve no

tom pri stu pu u ra nim do ku men ti ma za

MiG-21R ko ri sti se ozna ka IL-14 (iz -

vi |a~ lo vac). Ve} pr ve go di ne slu ̀ be u

JRV i PVO u ve }i ni do ku me na ta ko ri sti

se ozna ka L-14R sa su fik som iz ve de nim

iz ru skog na zi va na me ne – raz ved ~ik

ili en gle skog ri ko in sens (re con na is san -ce). Tek se dam de se tih se usta li la ozna -

ka L-14i, sa neo bi~ nim iz bo rom ma log

slo va {to se ne sre }e kod osta lih ozna -

ka u JRV i PVO. Za MiG-21MF sa LO -RAP-om u po ~et ku se ko ri sti la ozna ka

L-15i, a za tim se usta li lo L-15M.

Pre o bu ka u Ru si ji

Od mar ta do ju na 1968. ~e ti ri naj -

i sku sni ja pi lo ta i de set ofi ci ra i pod o -

fi ci ra teh ni~ ke slu ̀ be bi li su na pre o -

bu ci u Kra sno da ru u cen tru za obu ku

stra na ca. Na ~e lu ti ma bio je Mar ko Ku -

li}. On je bio ko man dir 352. eska dri le

po sle pre na o ru ̀ a wa na MiG-21, ali

krat ko se za dr ̀ ao na toj du ̀ no sti jer je

bio pred vi |en za ko mand ne du ̀ no sti vi -

{eg ni voa.

MiG-21R 1974. godine u galeriji

aerodroma Biha} koja se u zvani~nim

dokumentima zvala objekat „Klek"

se dam iz la za sa jed nim avi o nom za je dan

dan. Da bi se sle dio ta kav pri mer u JRV i

PVO pro ve de ne su pro ce ne po u zda no sti

avi o na u uslo vi ma in ten ziv nog iz vr {a va -

wa bor be nih za da ta ka: to kom 1976. go di ne

na MiG-21R i MiG-21PFM u Bi ha }u le te lo

se oko 110 ~a so va po avi o nu. Po seb no su

di na mi~ no ko ri {}e ni avi o ni ko ji su bi li

tek re mon to va ni u za vo du „Zmaj“.

Od 1978. avi o ni MiG-21R ko ri sti li

su se i za no} no ae ro-fo to sni ma we. Te go -

di ne pri mqe ni su pod ve sni ci „N“, a u Bi -

ha }i su bo ra vi li in struk to ri iz SSSR-a.

Pi lo ti iz ko mand nog sa sta va eska dri le

iz ve li su 13 no} nih iz vi |a~ kih le to va za

obu ku, a 1979. godine i osta li pi lo ti

eska dri le do bi li su pri li ku da ko ri ste

pod ve snik „N“.

Za pri mer ak tiv no sti 352. iae na vo -

di mo 1979. ka da je 15 pi lo ta iz stal nog

sa sta va je di ni ce ima lo 1.463 le to va i to

914 za iz vi |a~ ku obu ku – 678 VI, 238 VI i

549 RTI. Te go di ne avi o ni MiG-21R pro -

se~ no su le te li 102 sa ta.

Po gled u dvo ri {te su se da

Po re klo lov ca MiG-21M ima do dir ne

ta~ ke sa MiG-21R. Na i me, po ve }a na ko li -

~i na go ri va sma tra la se ko ri snom i za

lov ce, pa je pri me we na i na MiG-21S, uz

no vi ra dar RP-22 i niz iz me na u avi o ni -

ci. Za dr ̀ a ne su, kao osnov no na o ru ̀ a we,

sa mo dve ra ke te va zduh-va zduh i pre ma pro -

ce ni po tre ba po sta vqao se pod ve snik sa

oru |em G[-23.

15

za sta tus Tr sta i Istre.

Za to su se u JRV i PVO po -

bri nu li da kon cen tri {u

sve sna ge na de mon stra ci -

ju si le i even tu al nu od -

bra nu. U toj at mos fe ri

352. iae je pre ve de na u

po vi {e nu bor be nu go to -

vost sa de ̀ ur stvom za RTI.

Sre di nom se dam de se -

tih pot pu no se ovla da lo sa

avi o ni ma MiG-21R. Osim

ra do va na odr ̀ a va wu u je -

di ni ci, avi o ni su do {li

do vre me na pr vog re mon ta.

U za vod „Zmaj“ u Ve li koj

Go ri ci pr vi iz vi |a~

26103 pre le teo je 22. ja -

nu a ra 1975, a vra tio se u

Bi ha} po sle go di nu da na.

Do no vem bra 1977. svi

avi o ni pro {li su kroz pr -

vi re mont.

Pi lo ti su pre ma go -

di {wem na re |e wu za obu -

ku ima li odo bre nih 80 ~a -

so va na le ta, kao i svi osta li pi lo ti nad -

zvu~ ne avi ja ci je. Ob u ~a va li su se za VI i

AFS po da nu i za RTI po da nu i no }i. Deo

pi lo ta ob u ~a van je za VI po no }i u PMU uz

pri me nu sve tle }ih avio-bom bi (SAB).

Ra dio-teh ni~ ko iz vi |a we sma tra lo se

po seb no va ̀ nim za dat kom ko ji se pro vo dio

po ope ra tiv nom pla nu dru gog ode qe wa KRV

i PVO za du ̀ e nog za oba ve {taj no-iz vi |a~ -

ke po slo ve. Sva ke go di ne za to iz vi |a we

pla ni ra no je po pet da na na tri do pet ae -

ro dro ma.

Na pri pad ni ke JRV i PVO sna ̀ an

uti sak osta vi la su is ku stva iz oru ̀ a nih

kon fli ka ta na Bli skom is to ku, po seb no di -

na mi ka bor be nih le to va RV Iz ra e la – do

Ma ne vri „Slo bo da-71”

Ma ne vri „Slo bo da-71“ bi li su pr -

va pri li ka za prak ti~ ni pri kaz 352. li -

ae. Eska dri la se sa ~i ta vim pu kom pre -

ba zi ra la na ae ro drom Ple so oda kle se

vr lo in te ziv no le te lo na za dat ke lo va~ ke

za {ti te i va tre ne po dr {ke Kop ne noj voj -

sci, po seb no u vre me ka da su ten ko vi

for si ra li re ku Ku pu u za vr {ni ci ve ̀ be.

U pri pre mi i za vre me ve ̀ be 12 MiG-21R

ima li su na let od 130 ~ u 146 le to va sa

sto pro cent nom is prav no {}u avi o na.Svi

avioni koji su u~estvovali na manevrima

imali su belu muwu na trupu (na slici).

MiG-21R sa podvešenim kontejnerom „R”na aerodromu Mostar za vreme

ve`be „Gora” 1972. godine

ra pod kon tro lom

pro tiv ni ka. U pre go -

vo ri ma o na bav ci

RF-5E iz SAD 1980.

tra ̀ e ne su i ae ro-

fo to ka me re za bo~ -

no sni ma we sa ve li -

kih vi si na. Na bav ka

ame ri~ kih avi o na

ni je ostva re na, ali

su za to ame ri~ ke ka -

me re uve de ne u in -

ven tar JRV i PVO.

Go di ne 1981. na ru -

~e na su ~e ti ri si ste -

ma ve li kog do me ta

LO RAP (Long Ran geAe ri al Pho to graphy)sa ka me rom KA-

112A, pro iz ve de -

nom u ame ri~ koj fir mi Fer ~ajld Ve ston

(Fa ir child We ston), sa pra te }im ure |a ji ma

fir me Hjuz (Hug hes) i kon tej ne rom ne ma~ -

ke fir me Me ser{ mit-Bol kov blem (Mes -serschmitt-Bölkow blohm).

LO RAP se kao si stem stra te {ke na me -

ne ko ri sti za ko so ae ro-fo to sni ma we

(KAFS) te ri to ri je sa vi si na od 8.000 do

15.000 me ta ra. Naj ve }a da qi na sni ma wa

iz no si la je od 9,5 vi si na le ta avi o na do li -

ni je ho ri zon ta, a mi ni mal na od 1,7 do 2 vi -

si ne le ta. Ka me ra je pa no ram skog mo de la sa

fo ku snom du ̀ i nom od 1.828,2 mm. Vid no po -

qe je 3,5° u prav cu le ta i 30° po pre~ no na

pra vac le ta. Sa LORAP sistemom snimala

se aerofoto celina prostora udaqenog do

150 km od izvi|a~kog aviona. Malo-

razmerni objekti prepoznatqivi su na

udaqenosti do 110 km.

Ka me ra ske ni ra te ren pod uglom od

30°. Ske ni ra we mo ̀ e da po~ ne od 0° ili od

6° ra ~u na to od ho ri zon ta. Ka me ra mo ̀ e da

sni ma sa le vog ili de snog bo ka, za vi sno od

ko man de pi lo ta. Mak si ma lan broj sni ma ka

iz no sio je 570 na 600 me ta ra fil ma {i -

ri ne 127 mm. U prak si je dan film je bio

do vo qan za tri-~e ti ri sni ma wa. Pra te }i

deo si ste ma ~i ni la je mo bil na fo to-la bo -

ra to ri ja za au to mat ski pro ces raz vi ja wa

fil ma i iz ra du fo to gra fi ja i sa pro sto -

rom za rad de {i fra na ta. La bo ra to ri ja,

sme {te na u tri pri ko li ce, pri mqe na je de -

cem bra 1982. i ti me se kre nu lo sa osva ja -

wem si ste ma LO RAP.

15. avgust 2009.

Za iz voz (od 1968) pro iz vo dio se

MiG-21M sa osi ro ma {e nim iz bo rom avi -

o ni ke, pre sve ga sta rim ra da rom RP-

21MA, i au to mat ski ni {an ASP-PFD.

Avi o ni MiG-21M bi li su na o ru ̀ a ni dvo -

cev nim topom 23 mm G[-23 u po lu u pu {te -

noj gon do li i ima li su ~e ti ri pot kril na

no sa ~a, ume sto dva, kao na pret hod nim dva -

de se tje di ni ca ma. Pro iz vo di li su se u mo -

skov skoj fa bri ci „Zna mja Tru da“ od 1968.

do 1971. go di ne. Iz me |u 1970. i 1972. go -

di ne, za JRV i PVO uve ze no je iz SSSR-a

25 avi o na MiG-21M.

Od 1968, za RV SSSR-a ma sov no su se

pro iz vo di li avi o ni MiG-21SM, ko ji su za

raz li ku od MiG-21S ima li po boq {a ni mo -

tor R-13-300. Po uzo ru na iz vo zni mo del

M, do bi li su G[-23 u po lu u pu {te nom ku }i -

{tu i do ~e ti ri ra ke te va zduh-va zduh. Na ba -

zi MiG-21SM od 1970. pro iz vo dio se iz vo -

zni de ri vat MiG-21MF. Po sled wi pri mer -

ci iza {li su iz fa bri ke 1975. go di ne.

Te go di ne {est ko ma da MF-a pri mqe -

no je u 204. lo va~ ki puk JRV i PVO. U toj

je di ni ci su, u po ~et ku, slu ̀ i li i svi MiG-

21M. Po sle do la ska no vih avi o na – MiG-

21bis 1978. i 1979. MiG-21M/MF – pre -

pu {te ni su pri {tin skom 83. lo va~ kom pu -

ku. Svi MiG-21M u JRV i PVO pri mqe ni su

sa mo to ri ma R-11F2S-300, ko ji su ima li

do ma }u in ter nu ozna ku MM-14. Na re dov -

nim teh ni~ kim pre gle di ma ume sto sta rih

mo to ra ugra |e ni su no vi R-13F-300, ali -

jas MM-16. U JRV i PVO i za MiG-21M i

za MiG-21MF ko ri sti la se ista in ter na

ozna ka L-15.

Ae ro-fo to ka me re

za pad nog po re kla

Tak ti~ ke i teh ni~ ke ka rak te ri sti ke

MiG-21R i IJ-21 ja streb ve} u po znim se -

dam de se tim nu di le su pre ma lo in for ma ci -

ja u od no su na po tre be ko je je ima la JNA.

Tra ̀ en je bo qi „po gled« na su sed ne dr ̀ a -

ve u mi ru, od no sno u ra tu, u du bi nu pro sto -

16

Tak ti~ ki po stup ci

Za ra dio-teh ni~ ko iz vi |a we ra dar -

skih po lo ̀ a ja i ra da ra si ste ma PVO su -

sed nih dr ̀ a va pri me wi va ni su raz li ~i -

ti tak ti~ ki po stup ci – let na pra vo li nij -

skim mar {ru ta ma, po iz lo mqe noj mar -

{ru ti, let po mar {ru ti sa iz vo |e wem za -

o kre ta – osmi ca, let u sa dej stvu sa dru -

gim vr sta ma avi ja ci je i grup ni let na vi -

si na ma od 500 do 10.000 me ta ra. ^e sto

su avi o ni iz lo va~ kih eska dri la 117. pu -

ka ima li za da tak da iza zo vu re ak ci ju si -

ste ma PVO i da na taj na ~in stvo re pri -

li ku ka ko bi MiG-21R pro na {ao {to vi -

{e iz vo ra ra dar skog zra ~e wa.

Otvoreni

kontejner

sistema

LORAP

Zbog po treb nog pro sto ra za sme {taj

te re ta na cen tral nom no sa ~u, pre sve ga ni -

skog kli ren sa pod ve sni ka i cen tra ̀ e avi o -

na, iza bra na su za plat for mu ~e ti ri avi o -

na MiG-21MF sa ev. br. od 22865 do

22868, iz u ze ta iz 83. lo va~ kog pu ka iz

Pri {ti ne.

Mo di fi ka ci je na in stru men tal noj ta -

bli i cen tral nom no sa ~u pro ve de ne su u za -

vo du „Zmaj“, isto vre me no sa re mon tom avi -

o na. Za tim su 1983. dva avi o na 22865 i

22867 pre da ta Va zdu ho plov no opit nom

cen tru (VOC) na pro ve re ra da iz vi |a~ kog

si ste ma i ae ro di na mi~ kih oso bi na avi o na

u le tu sa pod ve snim te re tom ve li kog po -

pre~ nog pre se ka. Ra do vi na ugrad wi si ste -

ma LO RAP pro ve de ni su u VOC-u u dru goj po -

lo vi ni 1983. go di ne.

Ae ro di na mi~ ka is pi ti va wa oba vqe na

su u 14 le to va od 7. ok to bra do 24. no vem -

bra 1984. na avi o nu 22865. Is pi ti va wa

IV vr ste (pri me na si ste ma LO RAP) po tra ja -

la su do de cem bra 1984. go di ne. Pi lot pot -

pu kov nik Bran ko Bil bi ja to kom bo rav ka

MiG-21MF u VOC-u imao je 22 le ta na

avi o nu 22865, a na 22867 tri le ta sa 25

sa ta i 5 mi nu ta, od no sno 2 sa ta i 55 min

na le ta.

Avi on u iz vi |a~ koj kon fi gu ra ci ji sa

kon tej ne rom ma se 590 kg, dva pot kril na re -

zer vo a ra od 490 l, pri pre mqen za po le ta -

we sa pi lo tom imao je ma su od 9.373,16 kg.

Po re |e we ra di, isti avi on sa tri re zer -

vo a ra imao je ma su od 9.229 ki lo gra ma.

Vi si na po god na za ko so sni ma we na la zi la

se iz me |u 9.500 i 10.000 me ta ra za vi sno

od me te o ro lo {kih uslo va, pri br zi ni od

pri bli ̀ no 0,8 Maha. Usled ~vr sto }e kon -

tej ne ra, na vi si na ma do 3.000 me ta ra, br -

zi na je ogra ni ~e na od 850 km/~, a na ve }im

vi si na ma do 0,82 Maha. Na pro ba ma ka me -

re na avi o nu 22865 po stig nu ta je vi si na

od 9.500, a 22867 9.200 me ta ra. Ve }a vi -

si na pod ra zu me va la je po ve }a we br zi ne

le ta, a to se li mi ti ra lo na 850 km/~ stvar -

ne br zi ne.

Jed nu od te {ko }a iza zva li su me te o -

ro lo {ki uslo vi, ko ji iz nad Bal ka na ni ka da

ni su ona kvi ka kvi su u ame ri~ kim pu sti wa -

ma. Za to su pred stav ni ci pro iz vo |a ~a bi -

li ne za do voq ni ti me {to su se prob ni le -

to vi iz ve li u uslo vi ma sa ko som vi dqi vo -

{}u od 40 do 50 km, jer se na taj na ~in u ve -

li koj sme ri sni zi la de tek ci ja na ve }im da -

qi na ma. Po ka za lo se da to kom se dam me se -

ci utro {e nih za pri jem sred sta va, ni jed -

nom ni su ostva re ni me te o ro lo {ki uslo vi

za ko som vi dqi vo {}u ve }om od 50 km, a

tra ̀ e no je mi ni mal nih 65 ki lo me ta ra.

Zbog ve li ke po tro {we elek tri~ ne ener gi je

za iz vi |a~ ki si stem, ka da se na la zio u ra -

du ni je se mo gao ko ri sti ti avi on ski ra dar.

Za to su sa sva ~e ti ri avi o na ski nu ti ra da -

ri, op ti~ ki ni {an ski ure |aj i G[-23. Cen -

17

Si stem LO RAPLO RAP se kao si stem stra te {ke na -

me ne ko ri sti za ko so ae ro-fo to sni ma -

we (KAFS) te ri to ri je sa vi si na od 8.000

do 15.000 me ta ra. Naj ve }a da qi na sni -

ma wa iz no si la je od 9,5 vi si na le ta avi -

o na do li ni je ho ri zon ta, a mi ni mal na od

1,7 do 2 vi si ne le ta. Ka me ra je pa no ram -

skog mo de la sa fo ku snom du ̀ i nom od

1.828,2 mm. Vid no po qe je 3,5° u prav cu

le ta i 30° po pre~ no na pra vac le ta.

Ka me ra ske ni ra te ren pod uglom od

30°. Ska ni ra we mo ̀ e da po~ ne od 0° ili

od 6° ra ~u na to od ho ri zon ta. Ka me ra mo -

`e da sni ma sa le vog ili de snog bo ka za -

vi sno od ko man de pi lo ta. Mak si ma lan

broj sni ma ka iz no sio je 570 na 600 me -

ta ra fil ma {i ri ne 127 mm. U prak si, je -

dan film bio je do vo qan za od tri do ~e -

ti ri sni ma wa. Pra te }i deo si ste ma ~i -

ni la je mo bil na fo to-la bo ra to ri ja za

au to mat ski pro ces raz vi ja wa fil ma i iz -

ra du fo to gra fi ja i sa pro sto rom za rad

de {i fra na ta. La bo ra to ri ja, sme {te na

u tri pri ko li ce, pri mqe na je de cem bra

1982. i ti me se kre nu lo sa osva ja wem si -

ste ma LO RAP.

MiG-21MF sa podvešenim kontejnerom

LORAP tokom ispitivawa u

Vazduhoplovnom opitnom centru na

aerodromu Batajnica

Upravqa~ka kutija sistema LORAP u

kabini aviona MiG-21MF

Skidawe kontejnera LORAP sa centralnog nosa~a aviona MiG-21M

tra ̀ a avi o na odr ̀ a la se po sta vqa wem

olov nih plo ~a u pred wem de lu avi o na.

Pre ma is ku stvi ma pi lo ta, avi on sa

kon tej ne rom ose tqiv je oko uz du ̀ ne ose

na ve li kim br zi na ma i vi si na ma. Avi on

je po pre~ no-smer no sta bi lan, ali se po -

ka za lo da je po treb no pre ci zni je ko man -

do va we kor mi lom prav ca jer kod na glih i

ve li kih ot klo na no ̀ nim ko man da ma ima

ten den ci ju va qa wa. Za to se pre po ru ~i lo

pre ci zno i bla go ko man do va we po prav -

cu. Sa mo pi lo ti sa naj bo qom teh ni kom

pi lo ti ra wa ima li su pri li ku da le te sa

MiG-21MF. U po ~et ku su to bi la sa mo ~e -

ti ri pi lo ta, a do ra ta ob u ~e na su osmo -

ri ca. Po ka za lo se da se ni je dan let sa

si ste mom LO RAP ne mo ̀ e sma tra ti ru tin -

skim, po seb no u fa zi sle ta wa.

Ne zva ni~ no, iz vi |a ~i MiG-21MF

ozna ~e ni su kao L-15M. Pod tom ozna kom

vo di li su se u do ku men ti ma 352. iae.

Fo to-cen tar eska dri le du ̀ io je ze -

maq ski deo si ste ma. Po sle ob ra de sni ma ka

iz ve {taj se slao si ste mom vi kon 80 (Vi con

15. avgust 2009.18

po ti sak

Po gon ska gru pa:

je dan tur bo mla zni mo tor

Di men zi je:

vi si na

du ̀ i na bez pi to-ce vi

raz mah kri la

38,26 kN od no sno 60,57 kN sa na knad nim sa go re va wem

7,15 m

4,125 m

MM-14(R-11F2S-300)

14,1 m

po vr {i na kri la

Ma se:

Tak ti~ ko-teh ni~ ke ka rak te ri sti ke MiG-21R:

pra zan

nor mal na u po le ta wu u ~i stoj kon fi gu ra ci ji 7.810 kg

nor mal na u po le ta wu sa kon tej ne rom „D“ i dva pot kril na re zer vo a ra 9.030 kg

5.350 kg

Per for man se::

mak si mal na br zi na na vi si ni od 11.000 m bez

pod ve snog te re ta 2.130 km/~

mak si mal na br zi na sa iz vi |a~ kim kon tej ne rom 1.700 km/~

vr hu nac le ta na iz vi |a~ kom za dat ku 15.100 m

du ̀ i na za le ta sa kon tej ne rom „D“ 1.040 m

du ̀ i na po le ta wa do vi si ne od 25 m 2.030 m

du ̀ i na sle ta wa sa vi si ne od 25 m 2.630 m

du ̀ i na vo ̀ e wa 1.180 m

Na o ru ̀ a we:

~e ti ri pot kril na no sa ~a od ko jih se unu tra {wi ko ri ste za

pod ve {a va we na o ru ̀ a wa, a spo qa {wi za re zer vo a re za

go ri vo i ra ke te SR-20 ako ne ma po tre be za re zer vo a ri ma.

2 h 16 ne vo |e nih ra ket nih zr na 57 mm BR-1-57 (S-5M) od no -

sno BR-2-57 (S-5K) ili 2 h 1 ra ke ta va zduh-va zduh SR-20 (R-

3S), 2 h 1 ra ke ta va zduh-va zduh RVV-22 (RS-2US) ili 2 h 1

avio-bom ba 250 kg od no sno 500 kg (u pre op te re }e noj va ri -

jan ti na o ru ̀ a wa) ili dve ra ke te 240 mm S-24

23 m²

Avioni 352. izvi|a~ke eskadrile oktobra 1992. na aerodromu Batajnica

80) u Ko man du RV i PVO. U pri pre mi za -

da ta ka ve li ka pa ̀ wa po sve }i va la se odr -

`a va wu mi kro kli me oko ka me re po mo }u

ure |a ja za kon di ci o ni ra we. U zim skim

uslo vi ma ka me ra se mo ra la dr ̀ a ti u po -

seb no pri pre mqe noj pro sto ri ji pre po -

sta vqa wa na avi on jer se po ka za lo da na -

men skom ure |a ju tre ba pre vi {e vre me na

da bi ostva rio po treb ne uslo ve za efi -

ka san rad si ste ma.

U po ~et ku pri me ne LO RAP-a ~e sto se

de {a va lo da se ure |aj pre gre je to kom le -

ta i pot pu no za ka ̀ e. Pro ble mom se po za -

ba vio iz u ze tan po zna va lac elek tro ni ke i

me ha ni ke avi o na MiG-21, me ha ni ~ar za -

stav nik pr ve kla se Bra ni slav La slo, sa

ti mom sa rad ni ka. Ot kri li su da je na me -

stu da va ~a tem pe ra tu re, lo ci ra nog u

pred wem de lu kon tej ne ra, gre ja~ ko ji je

tre ba lo da se na la zi u zad wem de lu. Po -

sle za me ne ure |a ja te {ko }e se vi {e ni su

de {a va le. U eska dri li je osta lo gor ko

uve re we da se ra di lo o sve snom po ku {a ju

sa bo ta ̀ e po ~i we nom u ne ma~ koj fir mi, a

ne o ne na mer nom teh ni~ kom pre vi du. Na -

i me, to kom du ̀ eg le ta de fekt bi do veo do

po ̀ a ra i, ve ro vat no, do ude sa.

Po ver qi vi za da ci

Dru ga po lo vi na osam de se tih pred sta -

vqa la je vre me pu ne zre lo sti 352. iae. Avi -

o ni su vi |a ni na ra znim ae ro dro mi ma na

po seb nim za da ci ma RTI i ko sog AFS. U od -

no su na for ma cij skih 16 avi o na, u 352. iae

uvek se na la zio po ne ki vi {ak. Na pri mer,

1984. u je di ni ci je bi lo 10 MiG-21R i ~e ti -

ri MiG-21M za na men ske za dat ke, pet MiG-

21PFM i dva MiG-21US za tre na ̀ i, te jed -

na utva-66 za ve zu.

Od 1990. go di ne 352. iae po no vo se

na la zi la u sa sta vu 117. pu ka, ali je u ra tu

pre pot ~i we na ko man di vi da. U toj po sled woj

pred rat noj go di ni u 352. iae ima li su ~e ti -

ri pi lo ta ospo so bqe na za dej stva u svim

uslo vi ma, 12 za dej stva u po voq nim me te o -

ro lo {kim uslo vi ma po no }i i dva pi lo ta za

dnev ne uslo ve.

Iz vi |a~ ki le to vi sa si ste mom LO RAPpro vo di li su se po po seb nom pla nu kao na -

ro ~i to po ver qi vi za da ci. Pi lo ti ~e sto ni -

su ima li pri li ku da vi de {ta su sni mi li. Ka -

da je snim kom tre ba lo da se za hva ti ve }a du -

bi na su sed nih dr ̀ a va, i{lo se na ve }e vi -

si ne le ta i do 14.000 me ta ra. Ima i pri me -

ra do la ska do za da te po zi ci je sni ma wa na

eks trem no ma lim vi si na ma.

Da bi se si stem PVO su sed nih dr ̀ a va

na veo na re ak ci je i ukqu ~i va we ra da ra ko -

ri sti la se tak ti ka u ko joj se MiG-21MF slao

na KAFS sa ve li ke vi si ne. Ra da ri iz su sed -

ne dr ̀ a ve ozra ~i va li bi taj avi on, a na vi -

si ni od 5.000 do 6.000 me ta ra na la zio se

MiG-21R na za dat ku pri ku pqa wa po da ta ka o

ak tiv no sti ma tih ra da ra. Ka da su avi o ni

bi li u bli zi ni gra ni ce su se da u lo va~ koj za -

{ti ti, na la zi la su se dva MiG-21bis u zo ni

o~e ki va wa. Ako su iz vi |a ~i bi li u va zdu hu

19

Sve do ~e we

Po ka za lo se da ni je dan let sa si ste -

mom LO RAP ne mo ̀ e bi ti ru tin ski, po -

seb no u fa zi sle ta wa. Zlat ko Uzur, je dan

od ve te ra na iz vi |a~ ke avi ja ci je, sa da

pen zi o ni sa ni pot pu kov nik, ko ji je od

1992. do 2001. go di ne le teo u avi o nu ko -

ji je imao si stem LO RAP, ka ̀ e:

„Pi lot ska pa li ca avi o na sa pod ve -

{e nim LO RAP-om mo ra la se dr ̀ a ti mu -

{ki, ~i ta vom {a kom, ali isto vre me no

bi ti to li ko ne ̀ an u ko man da ma kao da se

dr ̀ i sa mo sa jed ni pr stom“.

Uzur ka ̀ e da su zbog sta bil no sti

avi o na pi lo ti vo le li da le te sa pot kril -

nim re zer vo a ri ma za go ri vo, ma kar bi li

i pra zni. Se }a se da se to kom po le ta wa,

u tre nut ku od va ja wa od po let no-slet ne

sta ze, de {a va lo da avi on ja ko kli zi, naj -

~e {}e u le vu stra nu. Pi lot je to me pa ri -

rao bri ̀ qi vo le vom no gom.

Tur bu len ci je su stva ra le ve li ke te -

{ko }e, po seb no na ae ro dro mu u Bi ha }u

za ko ji su ka rak te ri sti~ na stal ni sna ̀ ni

ve tro vi pro me wi vog sme ra. U prak si se

po ka za lo da je naj bo qa vi si na ra da na

iz vi |a~ kom za dat ku od 12.000 do 12.500

me ta ra na ko joj se vr lo te {ko odr ̀ a va la

kon stant na br zi na od 0,82 Ma ha. Na i me,

da bi se po sti gla po treb na br zi na mo -

tor je tre ba lo odr ̀ a va ti na re ̀ i mu iz -

me |u pu nog ga sa i mi ni mal nog for sa ̀ a,

ka kav ne po sto ji na avi o nu MiG-21. Zlat -

ko Uzur ob ja {wa va da se, ako se avi on

kre tao pre br zo, po ja vqi va lo sna ̀ no

tre {e we, zbog po ja ve lo kal ne br zi ne

zvu ka na obo di ma kon tej ne ra, a ako se

in stru men tal na br zi na sni ̀ a va la do

410–420 km/~, on da se avi on sna ̀ no qu -

qao zbog le te wa na br zi na ma is pod evo -

lu tiv nih, za tu le te li cu. Za to su pi lo ti

bi li pri nu |e ni da do zvo le pad br zi ne i

on da su, na krat ko, ukqu ~i va li pu ni for -

sa`. In stru men tal na br zi na po di za la se

do bli zu 500 km/~, a on da se for sa` is -

kqu ~i vao i ci klus gu bit ka i do bi ja wa br -

zi ne odr ̀ a vao se do za vr {et ka za dat ka.

Pri sle ta wu po seb no se vo di lo ra ~u na o

sklo no sti avi o na na glom pro pa da wu.

Ma lo gru bqe sle ta we o{te ti lo bi kon -

tej ner, {to se pa ̀ wom pi lo ta ni ka da ni -

je de si lo.

Ne sva ki da {wi

za da tak

U pi lot skim kru go vi ma iz u zet no ce -

we ni Ro do qub Ga ji} Ro} ko (ko man dir

352. iae od 1985. do 1989. go di ne, po gi -

nuo u ude su avi o na Utva-66 ok to bra

1991) i Ar ka di je La li} (ko man dant 352.

iae 1994/95. go di ne) iz ve li su ne sva ki -

da {wi za da tak iz nad Otran ta. Sa ae ro -

dro ma Go lu bov ci po le te li su, Ga ji} u avi -

o nu MiG-21MF 22866 i La li} u MiG-

21R sa kon tej ne rom „R“, i u bri {u }em le -

tu pre {li pu ~i nu Ja dran skog mo ra sve do

Otran ta. Ka da su pri kri ve no do {li do

za da te po zi ci je is ko ~i li su na vi si nu iz -

vi |a wa. Vra ti li su se sa vr lo skrom nom

ko li ~i nom go ri va. La li }ev avi on mo rao

se do bro opra ti jer je bio slan od mor -

ske pe ne ko ju je iza se be osta vqao vo de -

}i avi on to kom bri {u }eg le ta.

MiG-21R pred poletawe na izvi|a~ki

zadatak sa kontejnerom „D”

do 45 mi nu ta, on da se pro vo di la i sme na lo -

va~ kog pa ra. Za dat ke lo va~ ke za {ti te po sle

su iz vo di li lov ci MiG-29.

Za vre me gra |an skog ra ta iz vi |a~ ki

MiG-ovi ni su in te ziv no ko ri {}e ni za ae ro-

fo to iz vi |a we ko li ko bi se to o~e ki va lo s

ob zi rom na po tre be za sve ̀ im po da ci ma u

flu id noj at mos fe ri na te re nu. ^e sto se de -

{a va lo da se ne ra ci o nal no avi o ni po {a qu

na iz vi |a we si tu a ci je na li ni ji raz dva ja wa

i to da pro na |u po je di na~ no va tre no sred -

stvo, ume sto da to oba ve iz vi |a~ ke je di ni ce

na KoV.

Pi lo ti 352. iae iz vo di li su le to ve vi -

so kog ri zi ka da bi pri ba vi li sve ̀ e po dat -

ke o pri li ka ma na ra ti {tu. Ka da su ste kli

po ~et na is ku stva pro ce ni li su da na ot kri -

ve ni ciq ~e sto tre ba od mah i dej stvo va ti i

za to su na o ru ̀ a va li avi o ne naj ~e {}e sa

ne vo |e nim ra ket nim zr ni ma. Usled hit no -

sti de ̀ u ra la su dva avi o na sa pod ve sni ci -

ma „D“ i „R“ i je dan iz vi |a~ ki avi on ja -

streb. Zbog br ̀ e ob ra de po da ta ka mo di fi -

ko va ni su iz vi |a~ ki pod ve sni ci „D“ za me -

nom pred wih ko sih AFK sa vi deo-ka me rom

Vin ten si ste ma VHS.

Je dan MiG-21R i je dan pi lot 352. iae

25. ok to bra 1991. go di ne po sta li su udar -

na vest: Ru dolf Pe re {in od lu ~io se za

15. avgust 2009.20

po ti sak

Po gon ska gru pa:

je dan tur bo mla zni mo tor

Di men zi je:

vi si na

du ̀ i na bez pi to-ce vi

raz mah kri la

39,93 kN od no sno 63,67 kN sa na knad nim sa go re va wem

7,15 m

4,125 m

MM-16 (R-13F-300)

14,7 m

po vr {i na kri la

Ma se:

Tak ti~ ko-teh ni~ ke ka rak te ri sti ke MiG-21MF:

pra zan

nor mal na u po le ta wu u ~i stoj kon fi gu ra ci ji

normalna u poletawu sa tri podvesna rezervoara

ma sa u po le ta wu sa si ste mom LO RAP i dva pot kril na re zer vo a ra

go ri va 9.373 kg

5.760 kg

Per for man se::

mak si mal na br zi na na vi si ni od 13.000 m bez pod ve snog te re ta

2.230 km/~ (2,1 Ma ha)

mak si mal na br zi na pri ze mqi 1.300 km/~

po ~et na br zi na pe wa wa 113 m/s

vr hu nac le ta u lo va~ koj va ri jan ti 18.000 m

vr hu nac le ta sa kon tej ne rom LO RAP 14.000 m

do let 980 km mak si mal ni do let 1.450 km

Na o ru ̀ a we lo va~ ke va ri jan te:

top 23/2 mm G[-23 sa 200 me ta ka

1.000 kg bor be nog te re ta na ~e ti ri pot kril na no sa ~a za od dve do ~e ti ri

ra ke te va zduh-va zduh SR-20 (R-2S) ili dve RVV-22 (RS-2US) do ~e ti ri lan -

se ra ne vo |e nih ra ket nih zr na 57 mm BR-1-57 (S-5M), od no sno BR-2-57 (S-

5K), ili dva lan se ra ne vo |e nih ra ke ta 128 mm mu wa ili dve ra ke te 240

mm S-24 ili do osam bom bi FAB-100 ili do ~e ti ri bom be FAB-250 ili

dve bom be FAB-500

23 m²

7.965 kg

9.312 kg

du ̀ i na za le ta 920 m

du ̀ i na pro tr ~a va wa sa iz vu ~e nim pa do bra nom 650 m

Na stajanci 352. iae oktobra 1992. godine nalazila se mešavina aviona MiG-21R, MiG-21MF, MiG-21PFM i MiG-21UM

pre beg avi o nom broj 26112 sa za da ta ka

obez be |e wa iz vla ~e wa JNA iz Vrh ni ke u

lu ku Ko par. U ni skom le tu po ja vio se u Au -

stri ji i sle tio na ae ro drom u Kla gen fur tu

na iz ne na |e we au strij skog si ste ma PVO,

ko ji je od po ~et ka kon flik ta u SFRJ bio u

vi so koj bor be noj go to vo sti. Pe re {in je do -

bio po sao u Hr vat skom RV i PVO. Iz gu bio

je ̀ i vot na bor be nom za dat ku u avi o nu MiG-

21bis 2. ma ja 1996. go di ne. Avi on 26112,

pre ma do go vo ru Be ~a i Be o gra da, u po ~et ku

su re dov no odr ̀ a va li ju go slo ven ski me ha -

ni ~a ri ko ji su pe ri o di~ no do la zi li u Au -

stri ju. Ka sni je je, zbog ra ta, sud bi na MiG-

21R pa la u za bo rav. Au stri jan ci su avi on

po hra ni li u Voj nom mu ze ju u Be~u.

Sud bi na iz vi |a~ ke

eska dri le

U oko li ni Del ni ca 8. no vem bra

1991, la kim pre no snim ra ket nim si ste -

mom stre la-2M hr vat ske sna ge obo ri le su

MiG-21R 26109. Pi lot pu kov nik Ste van

Ja wa nin is ko ~io je iz avi o na. Raz me wen

je 25. no vem bra 1991. go di ne.

U vre me bor be nih dej sta va je dan avi -

on 26103 na la zio se na re mon tu u VZ

„Zmaj“ u Ve li koj Go ri ci. Ra do vi su bi li

za vr {e ni, ali je zbog blo ka de ae ro dro ma

avi on za dr ̀ an u Za vo du. Tek su se u de -

cem bru JNA i hr vat ske vla sti do go vo ri le

da se Za vod ise li uz ga ran ci je bez bed no -

sti. Po sled weg da na ro ka za od la zak JNA,

16. de cem bra 1991, avi on 26103 po le -

teo je sa Ple sa.

Po sle krat ke zim ske pa u ze na bal -

kan skom ra ti {tu, sa do la skom pro le }a

1992. po ~e le su bor be u BiH. Iz vi |a~ ki

avi o ni po no vo su po le te li na za dat ke.

Iz nad rejona [u ji ca-Mo kro no ge, se ver -

no od Duv na, 12. apri la 1992. Hr va ti su

si ste mom igla po go di li MiG-21R ev. br.

26111. Ka pe tan pr ve kla se Pre drag

Gran di} je is ko ~io, ali je pri tom za ro -

bqen. Bio je u lo go ru Ke re sti nec do raz -

me ne – 14. av gu sta 1992. kod Ne me ti na.

To kom bor be nih dej sta va vo de }i pi -

lo ti 352. iae ima li su po tri de se tak iz -

vr {e nih za da ta ka.

Na osno vu na red be za po vla ~e we

fe de ral nih OS u gra ni ce SRJ 22. i 23.

apri la 1992, na ae ro drom Ba taj ni ca

pre le te la je 352. iae. Avi o ni su do bi li

sta jan ku sme {te nu iz me |u PSS 1 i PSS

2, lo ka ci ju po zna tu kao tri jangl. Za sme -

{taj eska dri le is ko ri {}e na je zgra da ko -

ja je u go di na ma pre ra ta pri pa da la Cen -

tru za pre o bu ku pi lo ta, od no sno 128.

eska dri li. Izvi|a~ka eska dri la je u{la

u sa stav 204. pu ka (od le ta 1992. go di ne

bri ga de). U woj su ta da bi la ~e ti ri MiG-

21MF, pre o sta lih {est MiG-21R, se dam

MiG-21PFM i je dan MiG-21US.

Iz vi |a ~i su po no vo iz vu ~e ni iz

struk tu re bri ga de av gu sta 1994. i di rekt -

no pot ~i we ni Ko man di RV i PVO. Ka da se

1996/97. go di ne broj bor be nih avi o na

mo rao do ve sti unu tar li mi ta od 155 ko -

ma da, ob u hva }e ni su i iz vi |a ~i. U re duk -

ci ji vi {ko va stra da le su le te li ce ko je su

ima le naj ma we pre o sta log me |u re mont nog

ci klu sa. Na ae ro dro mu Ba taj ni ca eks plo -

ziv nim tra ka ma uni {te na su ~e ti ri MiG-

21R ev. br. 26101, 26104, 26107 i

26108 i sva ~e ti ri MiG-21MF. U slu ̀ bi

RV i PVO osta la su sa mo dva MiG-21R. Za

21

MiG-21R u deùrstvu sa kontejnerom „D” maja 1992. godine, u vreme kad se

odràvala povišena borbena gotovost usled rata u Bosni

MiG-21MF sa podvešenim LORAP-om oktobra 1992. godine na aerodromu Batajnica

Kona~na sudbina izvi|a~kih MiG-21MF:

avioni uništeni po preceduri za redukciju

morali su da budu izloèni za pregled

verifikatora

iz vi |a ~e iza bra na su ~e ti ri avi o na MiG-

21M sa ev. br. 22816, 22819, 22823 i

22824. Sa mo na avi o nu 22823 pro ve de ne

su 1998. u Za vo du Most pre prav ke po treb ne

za si stem LO RAP, a pre o sta la tri ko ri {}e -

na su za tre na ̀ u pi lo ta i kao re zer va za

even tu al ni gu bi tak avi o na iz vi |a~ ke plat -

for me.

Osim pro me na bro ja iz vi |a~ kih avi o -

na, iz 352. iae po vu ~e ni su pre o sta li MiG-

21PFM i US. Pre o sta lo je osam le te li ca:

~e ti ri MiG-21M, dva MiG-21R 26103 i

26105 i dva dvo se da MIG-21UM 16176 i

16178. Ka ko se taj broj ni je sma trao do -

voq nim za po sto ja we sa mo stal ne eska dri -

le ona je 29. ma ja 1997. ras for mi ra na i

we no qud stvo i teh ni ka pri dru ̀ e ni su 353.

iae, kao we no 1. avi ja cij sko ode qe we bez

pro me ne me sta ba zi ra wa.

U vre me agre si je Na to uni {te na su

tri MiG-21M. Ode qe we se sve lo, ra ~u na -

ju }i i dvo se de, na sa mo pet avi o na. @ivot -

ni vek dva MiG-21R is te kao je 2003. go di -

ne. U ok to bru te go di ne do bi li su no vo ko -

na~ no bo ra vi {te – mu zej. Do ta da su svi

avi o ni MiG-21R ostva ri li na let od

21.108 ~a so va sa pro se kom is prav no sti od

~ak 89,5 od sto.

Po sle te re duk ci je ode qe we se sve lo

na sa mo je dan MiG-21MF 22823 sa si ste -

mom LO RAP. Ka da je is te kao ̀ i vot ni vek i tog

avi o na, 2007. na {ao se na li sti za pro da ju

vi {ko va po kret nih stva ri Mi ni star stva od -

bra ne. Na otvo re nom ten de ru ni je pro dat i

sa da se na la zi na ae ro dro mu Ba taj ni ca.

Zbog po tre be da se odr ̀ e mi ni mal ne

mo gu} no sti za iz vi |a we iz va zdu {nog pro -

sto ra avi o nom vi so kih per for man si, u Za -

vo du Most mo di fi ko va ni su pod ve sni ci re -

zer vo a ri go ri va u iz vi |a~ ki kon tej ner RP-

V-D za ugrad wu ae ro-fo to ka me re Vin ten 880

i V753A. Ta ko mo di fi ko va ni avi on mo ̀ e da

se ko ri sti za ae ro-fo to sni ma we sa vi si na

od 50 do 10.000 me ta ra. To kom re mon ta, u

ka bi ni na dva avi o na MiG-21bis – ev. br.

17407 i 409 ume sto ra dar skog po ka zi va ~a

ugra |e ne su ko man de AFK.

Pr vi prob ni le to vi sa avi o nom 17407

iz ve de ni su de cem bra 2003. go di ne. Za tim su

2004. i 2005. usle di li le to vi u VOC-u za

po tre be pro ve re iz vi |a~ kog kon tej ne ra. U

je sen 2005. go di ne za vr {e ni su ra do vi i na

avi o nu 17409.Obe le te li ce su u 204. avi ja -

cij skoj ba zi i ko ri ste se za obu ku 1. iz vi -

|a~ kog avi ja cij skog ode qe wa, formiranog

2006. od biv {eg 1. ode qe wa 353. iae.

Alek san dar RA DI]

15. avgust 2009.22

Ude si

To kom 35 go di na slu ̀ be u JRV i PVO

tri avi o na MiG-21R uni {te na su u ka ta -

stro fa ma. Pri li kom sle ta wa na ae ro -

drom u Bi ha }u, 2. sep tem bra 1975, pao je

avi on 26106 u ko jem je stra dao za me nik

ko man di ra 352. iae ka pe tan pr ve kla se

[i me Ko {ta.

Po ru~ nik Slo bo dan [a ko ta po le -

teo je 23. apri la 1986. u avi o nu 26110

sa po let no-slet ne sta ze 2 ae ro dro ma u

Bi ha }u. Pri {ao je le voj ivi ci PSS,

usled pro me ne prav ca ve tra, ener gi~ no

je od le pio avi on sa tri pod ve sna re zer -

vo a ra pri ma loj du ̀ i ni za le ta i ma loj

br zi ni, pa je do {lo do slo ma uz go na.

Avi on se okre nuo u sko ro le| ni po lo ̀ aj,

uda rio u ze mqu i eks plo di rao. U po vrat -

ku na bi ha} ki ae ro drom sa no} nog le ta,

17. av gu sta 1991, po ru~ nik Ro man Xa lev

za ka ~io je le vim kri lom ver ti kal nu ste nu

na sa mom vr hu pla ni ne Pqe {e vi ce. Na -

kon 150–200 me ta ra le ta avi on broj

26102 eks plo di rao je u va zdu hu.

MiG-21bis sa izvi|a~kim kontejnerom RP-V-D

23

Tur ski pro iz vo |a~ oklop nih te ren skih

au to mo bi la i vo zi la Oto kar de fi ni tiv no je

iza {ao iz okvi ra li cen ce bri tan skog LandRo ve ra. Pri ka za no je vo zi lo Kaya, ko je je,

po put ma se dru gih, gra |e no na {a si ji vo zi la

Uni mog 500. In te re sant no je po to me {to je

nad grad wa iz dva de la. U pred wem de lu na -

la zi se ka bi na za vo za ~a i su vo za ~a, dok se

po za di po sta vqa ka bi na sa otvo ri ma za

li~ no na o ru ̀ a we naj vi {e 10 voj ni ka. Dru gi

mo dul je tran sport ni. Bor be na ma sa vo zi la

je 12,5 t, sna ga mo to ra je 218 KS, a mak si -

mal na br zi na 96 km/~. Po seb no je za ni mqi -

vo da je Oto kar raz vio pro gram za si mu la -

ci ju eks plo zi ja mi na i wi hov uti caj na

oklop no vo zi lo. Ko na~ ni te sto vi iz vr {e ni

su u skla du sa stan dar di ma Na toa.

S. B.

Au stri ja je pe ta evrop ska ze mqa

ko ja je ku pi la eu ro faj ter – taj fun. Bi lo

je go vo ra o to me da }e {ved ski gri pen

mo ̀ da za me ni ti za sta re lu au strij sku

flo tu, ali to je sa da pro {lost, jer pr vi

taj fu ni ve} sle }u u au strij sku ba zu Cel -

tveg. Ne tre ba da ~u di za {to se sve vi -

{e ze ma qa od lu ~u je za taj avi on jer kon -

zor ci jum Eu ro faj ter nu di i ukqu ~i va we

fa bri ka ze mqe kup ca u par ti ci pa ci ju

pro iz vod we, ali i ra zne dru ge po voq -

no sti pri li kom pla }a wa.

M. B.

Ame ri~ ka kom pa ni ja Si kor ski

ku pi la je 2007. po zna tu poq sku kom -

pa ni ju PZL-Mi e lec i od mah je ukqu ~i la

u fi na li za ci ju pro iz vod we he li kop -

te ra. Poq ski PZL tre nut no ra di sa mo

ka bi nu, ali se u na red nom pe ri o du

o~e ku je pot pu no usva ja we pro iz vod we

i fi nal no skla pa we he li kop te ra

blek hok. PZL je pri mer ka ko se od fa -

bri ke sa za sta re lom teh no lo gi jom

tran sfe rom zna wa i teh no lo gi je, bi -

ra wem ade kvat nog stra te {kog part -

ne ra do la zi do naj vi {ih po zi ci ja u

va zdu ho plov noj in du stri ji.

M. B.

Au stra li ja osa vre me wa va ar ti qe ri ju

Is po ru ka taj fu na

Au stri ji

Ame ri~ ko rat no va zdu ho plov stvo od lu -

~i lo je da po kre ne pro gram pro du ̀ e wa rad -

nog ve ka i mo der ni za ci ju avi o na F-15. Taj

pro gram do bio je ve} uo bi ~a je ni na ziv MLU– Mid-li fe Up da te, ko ji je is ko ri {}en i pri

mo der ni za ci ji i pro du ̀ e wu ve ka avi o na F-16, u ~e mu su u~e stvo va le na rav no SAD, Ho -

lan di ja, Bel gi ja, Nor ve {ka i Dan ska. Tim

pro gra mom pred vi |a se pro du ̀ e we rad nog

ve ka sa 8.000 na 12.000 rad nih ~a so va, a i

od re |e na po boq {a wa avi o ni ke. Pro gram

je po kre nut jer je da qa pro iz vod wa na kon

na ru ~e nih 183 F-22 ot ka za na, a ka sni se i u

pro gra mu F-35.

Po sled wih par me se ci F-15 pri vu kao

je do dat nu pa ̀ wu po ja vom ver zi je F-15SE sa

znat no sma we nim ra dar skim od ra zom. Tre -

nut no Bo e ing tra ̀ i part ne re ko ji bi obez -

Po qa ci skla pa ju

blek hok

Tur ska Kaya

U okvi ru pro gra ma mo der ni za ci -

je ar ti qe ri je na zva nog land 17, Au -

stra li jan ci na me ra va ju da ku pe {ved -

sku sa mo hod nu ha u bi cu Ar cher. Taj si -

stem sa sto ji se od ce vi ha u bi ce FH77sme {te ne na te ret ni ka mi on Vol voa30d 6x6. Au to mat ski pu wa~ omo gu }a va

is pa qi va we de vet gra na ta u mi nu ti.

Kon ku rent na ten de ru ha u bi ci Ar -cher bio je fran cu ski ce zar, ali je ot -

pao zbog ne do voq ne za {ti te po sa de.

Au stra li ja pla ni ra da za kom plet nu

mo der ni za ci ju ar ti qe ri je iz dvo ji 600

mi li o na do la ra.

M. B.

Pro du ̀ e we ve ka i

mo der ni za ci ja F-15

be di li do dat no fi nan si ra we tog pro gra -

ma ka ko bi se ce na no vih pri me ra ka ovih

avi o na mo gle sma wi ti na is pod „obe }a nih”

100 mi li o na do la ra. Ni je po zna to da li

}e pro gram MLU bi ti pro {i ren mo di fi ka -

ci ja ma na ni vo ver zi je F-15SE.

S. B.

15. avgust 2009.24

Isto ri ja ru~ nih bom bi po ~i we u Vi zan ti ji oko 750 go di ne no ve ere,

ka da su voj ni ci shva ti li da se „gr~ ka va tra“, tj. pri mi tiv ni ba ca~

pla me na mo ̀ e sme sti ti u ke ra mi~ ke ili sta kle ne te gle i ba ca ti na

ne pri ja te qa ru~ no. Na kon Vi zan ti je, pr ve ru~ ne bom be upo tre -

bqa va le su mu sli man ske voj ske na Bli skom is to ku, i pre ko wih sti -

gle su u 10. ve ku do Ki ne.

Ki ne zi su oko 950. go di ne no ve ere pr vi pri me ni li eks plo ziv, ume -

sto za pa qi ve sme {e, u ru~ nim bom ba ma. To kom di na sti je Song, u bom be

su sta vqa li svoj na ci o nal ni izum – ba rut. Go di ne 1044. ki ne ski voj ni

pri ru~ nik pr vi put opi su je ra zne ba rut ne sme {e i ono {to li ~i na sa -

vre me nu ru~ nu bom bu. Ki ne zi su i pr vi po ~e li sa upo tre bom bom bi iz -

ra |e nih od li ve nog gvo ̀ |a. Oda tle se tek na kon po la mi le -

ni ju ma, 1643, po ja vqu ju u

En gle skoj.

RU^ NE BOM BE

Va tre ne ja bu

Ru~ ne bom be

su po mno go

~e mu

je din stve no

oru` je jer

ni jed no ni je

u tom bro ju

iz ra |i va no,

ta ko jef ti no,

ubi ta~ no

i to li ko

la ko do stup no

sva kom voj ni ku.

Go to vo sve ze mqe

mo gu da ih

iz ra |u ju, voj ske

ko ri ste, a kraj wi

re zul tat upo tre be je

wi ho vo pot pu no

uni {te we. Vre me no vih

ma te ri ja la i

teh no lo gi ja do la zi

i u na o ru ̀ a we ula ze

i iz la ze ra zna oru` ja,

ali je sa svim ja sno da

}e ru~ na bom ba osta ti

kod voj ni ka ono li ko

du go ko li ko i voj ni~ ke

~i zme.

U to vre me bi le su re la tiv no sku pe, jer

je ba rut bio re dak, a li ve ni pro iz vo di luk -

suz. Ko ri sti le su ih po seb ne je di ni ce bom -

ba {a, pa je od en gle ske re ~i gre nejd na stao

na ziv – gre na di ri. To su bi le elit ne for -

ma ci je sa ~i we ne od iz u zet no hra brih qu di.

Pri mi tiv ne ru~ ne bom be ko ri sti le su

se u Krim skom ra tu 1854, a sa vre me ni je

tek to kom ame ri~ kog Gra |an skog ra ta

1861. go di ne. Ta da su se upo tre bqa va le

ru~ ne bom be na fi tiq, a pr vi put,

i ma sov ni je, sa udar nim upa qa -

~em. U to vre me is ka za le su se

uglav nom bom be kon struk to -

ra Rej nsa, Adam sa i Ke ~a -

ma. One ti pa ke ~am ima -

le su ve li ku sli~ nost sa

ka sni je po zna tim ne ma~ -

kim bom ba ma. Na i me,

ima le su dr ve nu dr {ku sa

kril ci ma ili bez wih, a

boj no pu we we bi lo je u

li ve noj „gla vi“. Bi le

su za ni mqi ve jer su

ima le upa qa~

na udar, a na

vr hu se na la zi la

okru gla plo ~i ca ko -

ja je pri uda ru de to -

ni ra la pu we we od cr -

nog ba ru ta.

Po tom se ru~ ne bom be

po la ko osa vre me wu ju i sve

do bi ja ju vre men ski me ha ni zam –

bom ba se ak ti vi ra po te zom ili

uda rom o ka pi slu, a me ha ni zam

obez be |u je vre men ski ot klon do ak ti -

vi ra wa, to jest eks plo zi je.

Sve svet ske si le tog vre me na ima ju

pred Pr vi svet ski rat svo je kon struk ci je

ru~ nih bom bi – Ru si ja, Ne ma~ ka, Fran cu ska

i Au stro u gar ska. Od ma lih dr ̀ a va je di no se

iz dva ja Sr bi ja. Mo ̀ e se slo bod no re }i da

je Sr bi ja pr va ope ra tiv no i na te re nu upo -

tre bi la bom be na ma we-vi {e isti na ~in na

ko ji }e se one ko ri sti ti u pred sto je }em ra tu

i sve do da nas. Na i me, Sr bi ja, Gr~ ka i Bu -

gar ska vo di le su ge ril sku oslo bo di la~ ku

bor bu na pro sto ri ma Sta re Sr bi je, Ko so va

i Ma ke do ni je. U ge ril skim ak ci ja ma, ru~ na

bom ba bi la je kao stvo re no oru` je.

Va si} ke

Bu ga ri su pr vi upo tre bi li „ja bu ku za

Tur ke“, ka ko su kon spi ra tiv no na zi va li

bom bu na fi tiq kon struk to ra Na u ma ]u -

fek ~i je va. Re~ je o li ve noj sfe ri~ noj bom -

bi sa fi ti qem na ~i jem kra ju se na la zio

ma li do da tak na lik na {i bi cu. Me |u tim,

pr va sa vre me na ru~ na bom ba bi la je srp ske

kon struk ci je – pu kov ni ka Mi lo {a Va si }a.

On je od 1903. raz vi jao sop stve nu kon -

struk ci ju ru~ ne bom be od ~e tvr ta stog li ve -

nog te la sa udar nim vre men skom me ha ni -

zmom. Taj me ha ni zam, sa ma wim mo di fi ka -

ci ja ma, ima ju sve stra ne si le i osta }e u

upo tre bi na red nih po la ve ka.

Bom ba va si} M12 ula zi u ope ra tiv nu

upo tre bu kao zva ni~ no na o ru ̀ a we srp ske

voj ske. Me |u tim, ta bom ba po sta }e po zna ta

28. ju na 1914. pri li kom aten ta ta na nad voj -

vo du Fran ca Fer di nan da u Sa ra je vu. Je dan

od aten ta to ra imao je ru~ ne bom be va si} i

jed nu od wih ba cio je na ko la ko ji ma se car -

ski par vo zio uli ca ma Sa ra je va, ali je lo -

25

{e ci qao, te je uda ri la spu {te ni krov au to -

mo bi la, pa ju je nad voj vo da ma hi nal no ru kom

od ba cio. Eks plo di ra la je sa stra ne, a pre -

sto lo na sled ni~ ki par se, bar za par ~a so va

spa sao od aten ta ta.

Za ple we ne bom be kod po hap {e nih

aten ta to ra po slu ̀ i le su, iz me |u osta log,

kao „do kaz“ o „ume {a no sti Sr bi je“ u aten -

tat, {to je bi lo ne i sti ni to, ali sa svim do -

vo qan da se Sr bi ji upu ti ul ti ma tum, i ka -

sni je ob ja vi rat ko ji je bio uvod u Pr vi

svet ski rat.

Bom be pu kov ni ka Va si }a osta }e u na -

o ru ̀ a wu voj ske Kra qe vi ne Ju go sla vi je, pr -

vo u vi du mo di fi ko va nog me ha ni zma ko jim

su opre ma ne ne ma~ ke bom be iz rat nog ple -

na, ali i one bri tan skog i fran cu skog po -

re kla. Me ha ni zam va si} is ko ri {ten je za

do ma }e bom be M-35 i M-38 sa ko ji ma je Ju -

go sla vi ja do ~e ka la i Dru gi svet ski rat, a u

na o ru ̀ a wu su se za dr ̀ a le du go po sle ra -

ta, kao re mon to va ne ili u vi du no vih bom -

bi sa Va si }e vim me ha ni zmom, sve do po ja ve

sa vre me nih ka {i ka ra.

^u ve ne ne ma~ ke

{til hand gra na te

Od po stan ka sa vre me ne bom be su se

de li le na one sa udar nim me ha ni zmom i one

sa po vla ~e }im me ha ni zmom. Pred stav ni ci

pr vih bi le su va si} ke, a i osta le bom be ko -

je su se ak ti vi ra le ka da se upa qa~ uda ri u

tvr di pred met, na kon ~e ga je po sto jao vre -

men ski pe ri od od 3 do 10 se kun di do eks -

plo zi je.

Naj po zna ti je bom be sa po vla ~e }im

upa qa ~em bi le su ne ma~ ke {til hand gra na -

te – sa dr ve nom dr -

{kom, upo tre bqa va ne

u Pr vom i Dru gom

svet skom ra tu. Uve de -

ne su u upo tre bu tek

1915. u je ku ro vov skog

ra to va wa, ka da su se

ra zni mo de li po ka za -

li kao ne e fi ka sni i

bi le su pr ve ma sov no

pro iz vo |e ne bom be u

ne ma~ koj upo tre bi.

Te ~u ve ne ne ma~ -

ke bom be sa sto ja le su

se od eks plo ziv nog pu -

we wa od li ve nog gvo -

Hra bri gre na di ri

u ke

Ka da su se po ja vi le u En gle skoj u 17.

ve ku u bi le su re la tiv no sku pe, jer je ba -

rut bio re dak, a li ve ni pro iz vo di luk suz.

Ko ri sti le su ih po seb ne je di ni ce bom ba -

{a, pa je od en gle ske re ~i gre nejd na stao

na ziv gre na di ri. To su bi le elit ne for -

ma ci je sa ~i we ne od iz u zet no hra brih qu -

di. Za ba ca we bom bi ta da je tre ba lo bi ti

ve o ma hra bar jer je cr ni ba rut bio ne sta -

bi lan, a fi ti qi za pa qe we gra na ta lo -

{eg kva li te ta pa se, u prin ci pu, ni ka da

ni je zna lo ka da }e stvar no eks plo di ra ti.

Srp ska kon struk ci ja

Pr va sa vre me na ru~ na bom ba bi la

je srp ske kon struk ci je – pu kov ni ka Mi lo {a

Va si }a, po ko me je i do bi la ime va si}

M12. On je od 1903. raz vi jao sop stve nu

kon struk ci ju ru~ ne bom be od ~e tvr ta stog

li ve nog te la sa udar nim vre men skom me -

ha ni zmom. Taj me ha ni zam, sa ma wim mo di -

fi ka ci ja ma, ima ju sve stra ne si le i osta -

}e u upo tre bi na red nih po la ve ka.

Ru~na bomba

vasi} M12

Ka {i ka ra

Do ma }a ru~ na bom ba sa vre me ne

kon struk ci je M-75 ili po pu lar ni je „ka -

{i ka ra“ ima re bra sto pla sti~ no te lo

ukup ne ma se 365 gra ma, pre~ ni ka 57 mi -

li me ta ra. Sa sto ji se od spo qa {weg omo -

ta ~a, iza ko jeg sle di sloj od 3.000 ~e li~ -

nih ku gli ca uli ve nih u pla sti~ nu ma su i

na kra ju je u je zgru eks plo ziv no pu we we.

Upa qa~ je udar ni i ak ti vi ra se tri do ~e -

ti ri se kun de na kon uda ra. Sma tra se jed -

nom od naj sa vre me ni jih i ubo ji ti jih

ofan ziv nih bom bi. Uboj ni ra di jus joj je

15, a ra wa va ju }i 30 me ta ra.

Po ~eo je od to ga da bom ba mo ra da bu -

de oru` je pri la go |e no voj ni ku, a ne su prot -

no, da je bez bed na, ma la, la ka za upo tre bu i

la ga na. Ta ko je kon stru i sao oval no te lo

bom be u ob li ku li mu na, ko je lak {e le ̀ i u ru -

ci voj ni ka. Po sta vio je dva si gur no sna me ha -

ni zma, me |u sob no po ve za na: li me nu ka {i ku

ko ja je bi la glav ni osi gu ra~ i ko ja je uz te lo

bom be bi la pri qu bqe na uz po mo} si gur no -

sne igle u ob li ku al ke.

Te lo bom be je pr vi put stan dar di zo va -

no sa ka rak te ri sti~ nim koc ka stim iz bo ~i -

na ma, to jest bi lo je pre frag men ti sa no sa

spoq ne stra ne. Za div no ~u do, Mils se po -

neo kao pra vi kon struk tor ko ji bri ne za

udob nost ko ri {}e wa kraj weg pro iz vo da. Po

sop stve nom pri zna wu, ti ka rak te ri sti~ ni

ure zi po te lu bom be ni su ima li za ciq po -

boq {a we frag men ta ci ja te la bom be, ve}

„da bo qe pri ja wa ju u {a ci voj ni ka“!

Prin cip dej stva ostao je isti do da na -

{wih da na – bom ba se dr ̀ a la u jed noj {a ci

ta ko da se tom ru kom pri ti ska la li me na „ka -

{i ka“ uz te lo bom be, dok se dru gom ru kom iz -

vla ~i la si gur no sna igli ca, ko ja je oslo ba |a -

la „ka {i ku“ ko ja je osta ja la ne po me re na zbog

pri ti ska sti snu te {a ke, za tim se pri stu pa lo

`|a (u re |em slu ~a ju od alu mi ni ju ma, a u Au -

stro u gar skoj ~ak i od ke ra mi ke), ko ji je bio

po sta vqen na vr hu dr ve ne dr {ke kr oz ko ju je

od pu we wa do dna bi la pro vu ~e na uzi ca.

Bom ba se ak ti vi ra la ta ko {to se od vr ta la

ka pi ca na do wem de lu dr {ke i po vla ~i la

uzi ca, {to je do vo di lo do pa qe wa vre men -

skog upa qa ~a i do eks plo zi je na kon 7–10 se -

kun di. Za raz li ku od bom bi sa udar nim upa -

qa ~em, one ni su ima le pre frag men ti sa no

~e li~ no te lo pa je efe kat bio pri mar no na -

no {e we {te te od eks plo zi je dok je par ~ad ni

efe kat bio se kun dar nog ka rak te ra.

Nem ci su pro iz vo di li po me nu te bom be

u vi {e raz li ~i tih mo de la, a stan dar di za ci -

ju bom ba do ̀ i vqa va tek 1917, pri kra ju ra -

ta. Na kon po ra za Ne ma~ ke, na sta vqa se raz -

voj ni put bom be. Sma we no je boj no pu we we i

uklo we na je al ka za no {e we za po ja som – to

je bi lo usta no vqe no kod bom be „mo del 24“,

dok je rat ni „mo del 43“ imao mi ni mal ne

raz li ke i to ra di po jed no sta vqe wa pro iz -

vod we. Pred nost ne ma~ ke bom be nad stan -

dard nom bi la je u da qi ni ba ca wa. Na i me,

ne ma~ ka je mo gla da se ba ci na do dva pu ta

ve }u da qi nu od stan dard ne, na pri mer bri -

tan ske mils.

Je din stve na mils

Pr va sa vre me na bom ba sa me ha ni~ kim

osi gu ra ~em („ka {i kom“) i si gur no snom iglom

i li ve nim te lom sa spoq nom pre frag men ta -

ci jom, bi la je bri tan ska bom ba ti pa mils.

Na zi va na je si gur nom bom bom i to kom Pr -

vog svet skog ra ta ura |e na je u pri bli ̀ no 75

mi li o na pri me ra ka. Wen iz gled go to vo je

iden ti ~an sa vre me nim ru~ nim bom ba ma.

Za raz li ku od osta lih re {e wa, mils

je ima la sa svim dru ga ~i ji raz voj ni put. Na -

i me, wen kon struk tor ser Vi li jam Mils

bio je di zaj ner sport ske opre me, ta~ ni je

pa li ca za golf! On je pro ble mu kon struk -

ci je ru~ ne bom be pri {ao kao da ra di no vu

opre mu za spor ti ste.

26 15. avgust 2009.

Ne u o bi ~a jen raz voj

Za raz li ku od osta lih re {e wa, bom -

ba mils ima la je sa svim dru ga ~i ji raz voj -

ni put. Na i me, wen kon struk tor ser Vi li -

jam Mils bio je di zaj ner sport ske opre me,

ta~ ni je pa li ca za golf! On je pro ble mu

kon struk ci je ru~ ne bom be pri {ao kao da

ra di no vu opre mu za spor ti ste.

Podela

Da nas se go to vo sve bom be de le na

dve gru pe – na ofan ziv ne i de fan ziv ne.

Raz li ka je u to me {to je kod ofan ziv nih

ru~ nih bom bi uboj ni ra di jus ma wi od

do me ta ba ca wa bom be, {to go vo ri da

se mo ̀ e ba ca ti u ju ri {u i na stu pa wu,

bez ve }e bo ja zni da }e voj nik ko ji ju je

ba cio stra da ti od frag me na ta vla sti te

bom be, {to na rav no ne is kqu ~u je me re

opre za i za {ti te.

De fan ziv ne ru~ ne bom be ve }e su

ma se i sa ve }im eks plo ziv nim pu we wem,

ko je im omo gu }a va da le ko ve }i uboj ni ra -

di jus, pa se mo ra ju ba ca ti is kqu ~i vo iz

za klo na, ro va i za klo we nog po lo ̀ a ja na

na stu pa ju }e ne pri ja teq ske je di ni ce – a

uboj ni ra di jus je ve }i od da qi ne ba ca wa

bom be pa je voj nik ko ji je ba ca di rekt no

unu tar uboj nog ra di ju sa.

Najpoznatija

bomba sa

povla~e}im

upaqa~em bila je

{til hand gra na te

ba ca wu bom be – u le tu bi se oslo bo di la „ka -

{i ka“ i do ve la do to ga da unu tra {wi me ha -

ni zam sa opru gom ak ti vi ra upa qa~ ko ji bi

na kon se dam se kun di ak ti vi rao bom bu.

Sa vre me ne bom be go to vo se ne raz li -

ku ju od po me nu tog kon cep ta. Uz do da tak no -

vih ma te ri ja la, osa vre me wi va wa upa qa ~a,

sko ro sve su na sta vak pu ta ko ji je utr la

bom ba mils.

Dru gi svet ski rat je ma lo {ta no vog do -

neo, iz u zev ne ko li ko slu ~a je va pri nud nih re -

{e wa i bom bi iz taj nih ra di o ni ca. Ni ka da

go vo ri mo o sa vre me nim bom ba ma ne po sto ji

re vo lu ci o nar ni na pre dak, pa je naj bo qe da

po me ne mo pri me re ru~ nih bom bi iz na o ru -

`a wa ve li kih svet skih si la, a sa mim tim i

onih naj ra spro stra we ni jih.

Li mon ka

Po sto je dva osnov na ti pa so vjet -

skih/ru skih ru~ nih bom bi ko je su da nas u

upo tre bi u Ru si ji a i u ne ka da {wim ze mqa ma

is to~ nog blo ka, te wi ho vim ide o lo {kim sa -

ve zni ci ma. Pr va je F-1 li mon ka, stan dard na

ru~ na bom ba sa pre frag men ti ra nim spoq -

nim li ve nim te lom od ~e li ka. Ima si gur no -

snu ka {i ku, a upa qa~ je ka rak te ri sti ~an jer

{tr ~i par san ti me ta ra van te la. To je zbog

to ga {to bom ba ko ri sti isti upa qa~ kao i

RDG-5, RG-42 i RG-41. Ima pu we we od 60 gra -

ma TNT-a i mak si mal ni ra di jus le ta {rap -

ne la od 200 m, dok je efi ka sno dej stvo 30

me ta ra. Za hva qu ju }i svom upa qa ~u, bom ba se

mo ̀ e ko ri sti ti i kao min sko-eks plo ziv no

sred stvo, po ve zi va wem upa qa ~a sa po te znom

uzi com i ma ski ra wem bom be do bi ja se pri -

ru~ no ubo ji to sred stvo.

Da le ko sa vre me ni ja je se ri ja RGN

(ofan ziv na) i RGO (de fan ziv na). Obe od li -

ku je dvo stru ki upa qa~ – vre men ski i udar ni.

Na i me 1–1,8 se kun di od ba ca wa bom be ak -

ti vi ra se udar ni upa qa~ ko ji omo gu }a va da

bu de ose tqi va na udar, a uko li ko do to ga ne

do |e na kon 3-4 se kun de, se kun dar ni he mij ski

fi tiq ak ti vi ra }e eks plo ziv no pu we we i de -

to ni ra ti bom bu.

Bom ba RGN ima ma su 290 gra ma, pu we -

we ma se 97 gra ma i uboj ni ra di jus 4–10 me -

ta ra, a po qe si gur no sti 25 me ta ra. Bom ba

de fan ziv nog ka rak te ra RGO da le ko je ve }e

ma se – 520 gra ma, uboj nog dej stva 6–20 me -

ta ra i po qa si gur no sti od 100 me ta ra.

Kon struk ci ja RGN/RGO bom bi raz li ~i -

ta je od osta lih sa vre me ni. Te lo se sa sto ji

od dva odvo je na alu mi ni jum ska te la – pr vo

spo qa {we i pre frag men ti sa no, a dru go unu -

tra {we po de qe no u dve po lu sfe re.

Dva ame ri~ ka mo de la

Ame ri~ ka voj ska ni je pri da va la po seb -

nu pa ̀ wu ru~ nim bom ba ma, pa se za dr ̀ a la

na dva osnov na mo de la bez kon struk ci o nih

po seb no sti. Pr va je mark 2 ko ja je upo tre -

bqa va na to kom Dru gog svet skog ra ta pa sve

do kra ja Vi jet nam skog. Re~ je o bom bi ti pa

„ka {i ka ra“, sa elip so id nim te lom od li ve -

nog ~e li ka, pre frag men ti sa noj sa spoq ne

stra ne, ma se od oko 600 gra ma i pu we na sa

TNT-om. Pro blem je bio {to je TNT pu we we

do vo di lo do pre ve li kog ras pr ska va wa bom -

be pa je par ~ad ni efe kat bio mi ni ma lan,

osta vqa ju }i sa mo efe kat eks plo zi je.

Sa da {wa bom ba u upo tre bi u ar mi ji

SAD je M67, teh no lo {ki na pred ni ja, sa te -

lom lop ta stog ob li ka i sit nom pre frag men -

27

ta ci jom sa unu tra {we stra ne. Po u ~e ni is -

ku stvom sa mark 2, Ame ri kan ci su vi {e vo -

di li ra ~u na da bom ba ima ja ko eks plo ziv no

pu we we dok su se opre de li li da par ~ad ni

efe kat bu de se kun dar ni. Pre frag men ta ci je

ni je ade kvat no ura |e na pa se de {a va da se

bom ba pri li kom eks plo zi je ras pad ne na

sve ga ne ko li ko par ~a di, ali opa snih i ubo -

ji tih. Uboj no dej stvo bom be je 15 me ta ra, dok

je mak si mal ni do met par ~a di 230 me ta ra.

Pre~ nik je 64 mm, ma sa 395 gra ma, od ~e ga

je pu we we 185 gra ma kom po zi ta ili TNT-a.

Ia ko su bom be sa dr {kom bi le ra {i -

re ne po sve tu, go to vo su ne sta le sa sce ne.

Je di na si la ko ja je za dr ̀ a la taj si stem sa

dr {kom je NR Ki na ko ja je pro iz ve la ogrom -

ne ko li ~i ne ru~ nih bom bi Tip 77.

Sa vre me ni raz voj

Pi ta we je ku da vo di raz voj ru~ nih bom -

bi. Wi ho va osno va ni je se me wa la de ce ni -

ja ma, ali sve osta lo je ste – eks plo zi vi od

ko jih se ra di pu we we, ma te ri jal od ko jeg su

iz ra |e ne, ma sa, ubo ji tost.

Po sto je ra zni pri me ri po ku {a ja mo -

der ni za ci je i pra vqe wa „vi {e na men skih

sred sta va“. Bri tan ci su po ~e li da is pa qu ju

mils bom be sa ce vi pu {a ka. Sli~ ne na pra ve

po ja vi le su se {i rom sve ta, pa i kod nas za

bom bu M-75, i ko ri {te ni su u ra to vi ma.

Naj da qe su oti {li, na rav no, Ki ne zi.

Wi ho va bom ba „tip-79” po ja vi la se po ~et -

kom osam de se tih pro {log ve ka. Ka rak te ri -

sti~ na je po svom dvo stru kom na ~i nu upo tre -

be – mo ̀ e se ba ca ti kao kon ven ci o nal na

bom ba ili se is pa qi va ti po mo }u sop stve -

nog ra ket nog mo to ra. Mo ̀ e se is pa li ti di -

rekt nim ga |a wem na da qi nu od 25 me ta ra,

a mak si mal ni do met je 400 me ta ra. Bom ba

je par ~ad nog dej stva, ma se 650 gra ma, pre~ -

ni ka 45 mi li me ta ra. Upa qa~ je ili po te zni

kroz dr {ku bom be ili udar ni sa me ha ni -

zmom u vr hu eks plo ziv nog pu we wa.

Sa sto ji se od ci lin dri~ ne dr {ke sa

ra ket nim mo to rom u do wem de lu i boj ne gla -

ve na vr hu. Li me na na vla ka pre ko do weg de -

la dr {ke ko ri sti se kao lan sir na cev i

osta je u ru ci na kon is pa qi va wa. Ia ko je

ovo je din stve no re {e we u sve tu, sva ka ko je

i za ni mqi vo, po seb no pri li kom ge ril skih

dej sta va i u uslo vi ma ur ba nih bor bi.

Vre me no vih ma te ri ja la i teh no lo gi ja

do la zi. Me wa }e se i na{ od nos pre ma po -

je di nim oru` ji ma. U na o ru ̀ a we ula ze i iz -

la ze ra zna oru` ja, ali je sa svim ja sno da }e

ru~ na bom ba osta ti kod voj ni ka ono li ko du -

go ko li ko i voj ni~ ke ~i zme na no ga ma.

Alek san dar KI[

Naj ma sov ni ja bom ba

u Ki ni

Po tre ba za uni fi ka ci jom oru` ja do -

ve la je po ~et kom osam de se tih do to ga da se

u na o ru ̀ a we Ki ne usvo ji bom ba „tip 77”,

ka rak te ri sti~ na po to me {to ima dr ve nu

dr {ku i po te zni vre men ski upa qa~, po put

sta re ne ma~ ke iz Pr vog i Dru gog svet skog

ra ta. Eks plo ziv no pu we we na la zi se na

vr hu dr {ke, elip so id nog je ob li ka i iz ra -

|e no je od li ve nog ~e li ka. Vre men ski me -

ha ni zam tra je 3–5 se kun di. Bom ba je du ̀ i -

ne 172 mm, ma se 360 g, pre~ ni ka 48 mm,

eks plo ziv nog pu we wa od 70 gra ma i ubo ji -

tog ra di ju sa od se dam me ta ra. No vi je ver -

zi je ima ju pla sti~ nu dr {ku. Ia ko je Ki na

uve la sa vre me ni je bom be, „tip 77“ je naj -

ma sov ni ji.

Sa da {wa

bom ba u

upo tre bi u

ar mi ji SAD

je M67

Ruska

RGN

bomba

15. avgust 2009.28

VI[E NA MEN SKI BOR BE NI AVI ON KFIR

Opasan lavi}

Ia ko je da nas u izra el skom

RV vi {e na men ski bor be ni

avi on Kfir „pen zi o ni san”

pred na le tom sa vre me ni jih

F-15 i F-16, mo der ni zo va na

va ri jan ta C10 tek do la zi „na

svo je” iz vo zom u dru ge

ze mqe, gde je atrak tiv na pre

sve ga usled vi so kog od no sa

kva li tet–ce na.

po sta lo ja sno da je za pra vo MiG-21 imao

pred nost u usta qe nim za o kre ti ma, br ̀ e se

pe wao i bo qe ubr za vao, dok je Mi ra ge IIIimao bo qi ra dar i ni {an, na o ru ̀ a we, do -

let, mo gu} nost le ta u svim vre men skim

uslo vi ma i no }u, te pred nost u ne u sta qe -

nim za o kre ti ma.

Na kon po be de nad arap skim lov ci ma,

izra el sko RV pru ̀ a lo je va tre nu po dr {ku

tru pa ma na ze mqi, gde se po ka za lo da Mi ra -ge III i ni je ba{ naj po god ni ji avi on za ta kve

za dat ke. Na i me, zbog ve li kog del ta kri la,

ni je bio po go dan za dej stva na ma lim vi si -

na ma, a re zer ve go ri va ni su bi le do voq ne

za da qa an ga ̀ o va wa od ma ti~ nih ae ro dro -

ma. Ovaj dru gi pro blem Izra el ci su hte li

da re {e ta ko {to bi jed no stav no iz ba ci li

zra el sko RV iz gra di lo je svo ju i re -

pu ta ci ju fran cu skog pro iz vo |a ~a

bor be nih avi o na Das sa ult to kom {e -

sto dnev nog ra ta sa Ara pi ma 1967.

Ka ̀ e mo i Das sa ult-a, jer je kqu~ ni

ele ment uspe ha bio lo vac Mi ra ge II ICJ, sa ko jim su izra el ski pi lo ti ostva ri -

li sjaj ne uspe he pro tiv arap skih lo va ca jer

su uspe li da po le te na kon iz ne nad nog uda -

ra po ae ro dro mi ma. Na i me, u bor ba ma se

po ka za la „nad mo}” Mi ra ge III nad MiG-21.

Me |u tim, tre ba zna ti da su Izra el ci uspe -

li da pred rat na ba ve i de taq no is pi ta ju

je dan MiG-21F, ko jim je ira~ ki pi lot Mu -

nir Rad fa 16. ju na 1966. pre be gao u Izra -

el. Osim to ga, ovim po be da ma do pri ne la

je i bo qa ob u ~e nost pi lo ta. Tek je ka sni je

deo elek tron ske opre me iza pi lo ta, a na

we no me sto po sta vi li jo{ je dan re zer vo ar

za go ri vo.

Do la zak su pa

Pro iz vo |a~ Das sa ult je vr lo pro fe -

si o nal no po slu {ao svo je mu {te ri je i ta -

ko je na stao po jed no sta vqe ni i jef ti ni ji

Mi ra ge 5 ve }eg ra di ju sa dej stva, ko ji je

bio na me wen za let u do brim vre men skim

uslo vi ma kao i MiG-21. Me |u tim, Izra -

el ci ma ni je is po ru ~e no tih 50 avi o na Mi -ra ge 5 zbog pro me ne po li ti ke na vr ha

Fran cu ske – na ~e lo ze mqe do {ao je

[arl de Gol, ko ji je bio na klo we ni ji

Ara pi ma.

Su o ~e ni sa opa sno {}u da iz gu be

pre mo} u va zdu hu u bor bi sa Ara pi ma ko -

je su sve vre me So vje ti snab de va li, Izra -

el ci su re {i li da se oslo ne na sop stve ne

sna ge. Na rav no, ne u pot pu no sti. Spe ku -

li sa lo se o to me ko im je po mo gao. Ka sni -

jim iz ve {ta ji ma po tvr |e no je da su Fran -

cu zi is po ru ~i li avi o ne u de lo vi ma, ko ji

su po tom skla pa ni pod kon tro lom ame ri~ -

kih stru~ wa ka u kom pa ni ji IAI (Isra e li Air -craft In du stri es), sa ozna kom Nes her (sup –

le {i nar). Ti avi o ni bi li su ne {to te ̀ i i

ma we po kre tqi vi od Mi ra ge III, ni su ima -

li ra dar, ali su ima li sna ̀ ni je mo to re

(sa Mi ra ge II IE) i ve }i do let, {to je vr lo

va ̀ no za ulo gu tak ti~ kog bom bar de ra.

Ukup no je sklo pqen 51 jed no sed Nes -her S i 10 dvo se da Nes her T. Avi o ni su po -

~e li da sti ̀ u u ma ju 1971, dve go di ne na -

kon po le ta wa pro to ti pa i ve o ma su do bro

do {li da za me ne ne do vo qan broj Mi ra geIII. Ni je pro {lo mno go, a Nes he ri su mo ra -

li u bor bu. U Jom Ki pur skom ra tu 1973.

pro tiv no na me ni lov ca bom bar de ra od -

re |e ni su da, uz Mi ra ge II ICJ, pru ̀ a ju lo -

va~ ku za {i tu, dok su za na pa de na ci qe ve

na ze mqi ko ri {}e ni F-4 Phan tom i A-4Skyhawk. U va zdu {nim bor ba ma je dan

skva dron uspeo je da obo ri ~ak 42 pro -

tiv ni~ ka avi o na, uglav nom mi go va i su -

ho ja bez iz gu bqe nih avi o na. Ukup no je

iz gubqno 16 Nes her-a.

Po tom je na sta vqe no usa vr {a va -

we avi o na iz do ma }e pro iz vod we, a va -

ri jan ta Nes her, sa mno go broj na po boq -

{a wi ma, na zva na je Kfir – la vi}.

Ot kla wa we ne do sta ta ka

Ia ko je Nes her bio iz u zet no ko ri -

stan avi on, po seb no u kom bi na ci ji sa

do bro ob u ~e nim pi lo ti ma ko ji su ima -

li du go go di {we is ku stvo sa Mi ra ge III,Izra el ci su pri me ti li par ne do sta ta -

ka ko je je va qa lo ot klo ni ti. Naj ve }i je

bio mo tor Snec ma Atar, po ti ska 58,9

kN sa do dat nim sa go re va wem, {to ni je

bi lo do voq no. Uz to je, upr kos po u zda -

no sti i jed no stav no sti odr ̀ a va wa,

imao i re la tiv no ve li ku po tro {wu go -

ri va (1,03/2,07 kg/~kg). Raz mo tre ne su

29

C1 u{la je u ope ra tiv nu upo tre bu 1975.

go di ne. Iz ra |e no je sve ga 27 pri me ra ka.

Me |u tim, ve} na sle de }oj va ri jan ti, C2,

ko ja je pri ka za na 1976. ugra |en je jed no -

stav ni ji do ma }i ni {an ski ra dar El taEL/M-2001B, po sta vqen u ne {to pro du ̀ e -

nom no su, pr vi put na ovoj se ri ji avi o na

spreg nu tim sa HUD-om.

Ka ko je Cyra no II sve vre me ope ra tiv -

ne upo tre be „pa tio” od ne do voq ne po u -

zda no sti, od lu ~e no je da se bar ostva ri

vi so ka efi ka snost vo |e wa bli ske va zdu -

{ne bor be, po pu lar no na zi va ne dog fight– bor ba pa sa. Do dat ni raz log zbog ~e ga

se od u sta lo od ra da ra ve }eg do me ta je i

pri sti za we ame ri~ kih „~i sto krv nih” lo -

va ca F-15 1976, u to do ba sma tra nim naj e -

fi ka sni jim lo va~ kim avi o ni ma na sve tu, os-

im mo ̀ da pa lub nih F-14.

Osta la avi o ni ka je go to vo sva izra -

el skog po re kla. Po seb no se isti cao iz u zet -

no kva li te tan au to pi lot i pod ve snik za

U~i nak u

Fo kland skom ra tu

Ar gen ti na je iz me |u 1978. i 1980.

do bi la 35 avi o na Nes her S i ~e ti ri

Nes her T (po zna tih kao Dag ger A i B), a

ka sni je jo{ 11 i dva re spek tiv no. Re al -

no, ti avi o ni, na o ru ̀ a ni za sta re lim

ra ke ta ma AIM-9B Si de win der i na ivi ci

ope ra tiv nog ra di ju sa, ni su ima li {an -

si pro tiv bri tan skih lo va ca Sea Har ri eru Fo kland skom ra tu 1982. De vet je obo -

re no sve ra kurs nim ra ke ta ma AIM-9L, a

dva je uni {ti la PVO. Ipak, uspe li su

da o{te te ra za ra~ An trim i fre ga te Bril -li ant, Bril li ant, Bro ad sword, Ar dent, Ar rowi Pli mo uth.

dve op ci je: ame ri~ ki tur bo mla zni Ge ne -ral Elec tric J79 i bri tan ski tur bo ven ti la -

tor ski Rolls Royce Spey. Oba mo to ra su

bi la ve o ma ak tu el na se dam de se tih, ali

ia ko je Spey obez be |i vao ve }i mak si mal -

ni po ti sak (91,2 kN – 79,3 kN) i ma wu po -

tro {wu go ri va bez do dat nog sa go re va wa

(0,68/2 kg/~kg – 0,83/1,96 kg/~kg), oda -

bran je J79, jer je ve} bio ko ri {}en na

avi o ni ma F-4 Phan tom, ko je su Izra el ci

ima li u ope ra tiv noj upo tre bi od 1969,

pa je po sto ja la pra te }a in fra struk tu ra.

Mo tor J-79 je, me |u tim, bio kra }i

od Atar-a (5,3 m – 5,9 m), ta ko da je zad wi

deo avi o na skra }en, a i mo tor je pre tr -

peo od re |e ne mo di fi ka ci je, pre sve ga pe -

ri fer ni ure |a ji, a do dat je i pla{t ot po -

ran na vi so ke tem pe ra tu re od le gu re ti -

ta ni ju ma. Taj mo tor je pro iz vo di la kom -

pa ni ja IAI – Be dek. Usled ve }e po tro {we

va zdu ha, po ve }a ni su za 10 od sto uvod ni -

ci, a do da ti su do pun ski uvod ni ci va zdu ha

za hla |e we ko mo re za do dat no sa go re va -

we, me |u ko ji ma je naj i zra ̀ e ni ji onaj is -

pred ver ti kal nog sta bi li za to ra.

Pr vi Mi ra ge III u ko ji je ugra |en mo -

tor J-79 ra di te sti ra wa po le teo je u ok -

to bru 1970. Po boq {a ni pro to tip po le -

teo je ju na 1973. pod na zi vom Ra am(grom). Tvr di se da je od re |en broj tih re -

mo to ri zo va nih Mi ra ge III u~e stvo vao u ra -

tu 1973, ali je ta da po sta lo ja sno da je

po treb no iz ve sti jo{ ne ke iz me ne.

Po red iz me ne po go na, Kfir C1 je do -

bio i no ve, do ma }e kom po nen te avi o ni ke.

Me |u tim, u pr voj va ri jan ti za dr ̀ an je

fran cu ski ra dar Cyra no II, ko ri {}en na

Mi ra ge IICJ. To je bio po ku {aj iz ra de lov -

ca, za me ne za islu ̀ e ne Mi ra ge III, ko ji su

bi li u upo tre bi jo{ od po ~et ka {e zde se -

tih (od ta da sve vre me u sta wu bor be ne

go to vo sti, sa ve li kim bro jem bor be nih

le to va i ak ci ja). Ta kva pr va va ri jan ta Kfir

U mu ze ju Hat ze rim Kfir C2 sa de lom bor be nog kom ple ta: u sre di ni pod ve snik sa to pom

20 mm, pre ma kra je vi ma raz li ~i te bom be

|u je ne kih 80 od sto mo gu} no sti no vi jeg ame -

ri~ kog avi o na. To je za je dan avi on sa ipak

re la tiv no ogra ni ~e nim i ne pre sku pim mo -

di fi ka ci ja ma ko ji pri pa da pr voj ge ne ra ci ji

lo va ca br zi ne dva ma ha i vi {e, od li ~an re -

zul tat. Ipak, re al no gle da no, Kfir C2 ni je ni

po avi o ni ci, ma ne var skim mo gu} no sti ma,

no si vo sti i do le tu mo gao da pa ri ra F-16A.

Ali je po ce ni i te ka ko mo gao. Me |u tim, to

ni je bio kraj ovog iz u zet nog avi o na.

Po boq {a ne va ri jan te

Po sled wa va ri jan ta ko ja je bi la uve -

de na u izra el sko rat no va zdu ho plov stvo

bi la je C7, od no sno dvo sed TC7, iz 1983.

go di ne. Osnov na iz me na bio je nov mul ti -

funk ci o nal ni ra dar El ta El/M-2021 (ugra -

|i van i na po je di nim Mi ra ge III i F-4 u izra -

el skom RV). Ne {to po ja ~an mo tor imao je

ume sto 79,6 po ti sak od 83,4 kN. Do da ta su

dva no sa ~a is pod uvod ni ka, sva ki za po 500

kg te re ta, ure |aj za do pu wa va we go ri vom u

le tu. Ia ko je ra dar El/M-2021 pru ̀ ao

znat no vi {e od El/M-2001B (pre sre ta we uz

lo ok down/sho ot down mo gu} nost, dog fight,

ma pi ra we te re na, pra }e we te re na i iz be -

ga va we pre pre ka, ni {a we we pri bom bar -

do va wu), C7 je do bio pre sve ga ulo gu dej -

stva po ci qe vi ma na ze mqi. Lo va~ ki za da -

ci bi li su „re zer vi sa ni” za F-15 i F-16.

Uve }an po ti sak mo to ra po ve }ao je i

no si vost na ~ak 6.083 kg te re ta, go to vo dvo -

stru ko u od no su na C2. Ka bi na je pre tr pe la

od re |e ne iz me ne, od ko jih je naj ve }a pri me -

na prin ci pa upra vqa wa HO TAS, ve ro vat no

pod uti ca jem avi o na F-16. Is pod no sa je po -

sta vqen kom pakt ni tra ga~ la ser ski obe le -

`e nog ci qa AN/AAS-35V Pa ve Penny, ~i me se

bor be ni kom plet mo gao obo ga ti ti ame ri~ -

elek tron sko ome ta we El ta L-8202, te in ter -

ni ome ta~ El ta L-8230. Taj ure |aj je ugra |i -

van na dvo se doj va ri jan ti TC2 iz 1981, ko -

ri {}e noj po red obu ke i kao spe ci ja li zo va -

na plat for ma za elek tron sko ome ta we

pro tiv ni~ kih ra da ra, ne {to po put ame ri~ -

kih pa lub nih EA-6 Prow ler. I ko na~ no, tre -

ba is ta }i da je C2 do bio i ba ca~ ra dar -

skih i IC ma ma ca.

Va ri jan ta C2 je po red dru ga ~i je avi o -

ni ke do bi la i ko re ni te pro me ne ve za ne za

no se }e po vr {i ne. Na i me, dru gi pro blem,

mo ̀ da i akut ni ji od mo to ra i avi o ni ke na

avi o ni ma Mi ra ge III, a sa mim tim i Nes her i

Kfir C1, pred sta vqa lo je del ta kri lo, op ti -

mi zo va no za nad zvu~ ne br zi ne, ko je je znat -

no ogra ni ~a va lo br zi nu usta qe nog za o kre -

ta zbog ve li kog gu bit ka br zi ne (ume {ni pi -

lo ti su ovo ~ak mo gli i da is ko ri ste, jer je

pro tiv nik la ko mo gao da pro ma {i avi on

ko ji je u ne u sta qe nom za o kre tu ta ko br zo

us po rio) i zah te va lo je pri li~ no du gu po -

let no – slet nu sta zu. Na Kfir C2 uve de ni su

fik sni ka nar di ko ji su se po po tre bi mo gli

ski da ti, a bi li su po sta vqe ni na gor woj

stra ni uvod ni ka va zdu ha. Ti me je upra vqi -

vost znat no po ve }a na u svim uslo vi ma, vi -

si na ma i br zi na ma – pri me ra ra di, br zi -

na za o kre ta je sa 6,3 po ra sla na 9,6o/s i

ti me se prak ti~ no iz jed na ~io sa na sled ni -

kom Mi ra ge III, Mi ra ge F1 sa stre la stim kri -

li ma (9–10o/s) i bio bo qi od MiG-21 7,5

i F-5E Ti ger II 7,8o/s.

Iz me we na je i na pad na ivi ca kri la –

pre ki nu ta je na ot pri li ke po lo vi ni raz ma -

ha, ~i me je po boq {a no op stru ja va we kri -

la, a u kom bi na ci ji sa ma lim strej ko vi ma

na obe stra ne no sa, upra vqi vost na ve }im

na pad nim uglo vi ma. Me ha ni za ci ja kri la

osta la prak ti~ no ista, sa ele vo ni ma na iz -

la znoj ivi ci. Po ve }a na je i br zi na pe wa -

wa, sa ne kih 5.000 m/min kod Mi ra ge II IC na

14.000 m/min, ~i me je ta ko |e su stig nut Mi ra -ge F1 (12.780 – 14.580 m/min), pre stig nu ti

MiG-21F i MF (9.000 i 11.000 m/min) i go -

to vo do stig nut MiG-21bis (17.675 m/min) i

dru gi, no -

vi ji lov ci,

~ak i ~e -

tvr te ge ne -

ra ci je.

Me |u

o s t a l i m

iz me na ma

kon struk -

ci je spa da

u v o | e w e

ne {to vi -

{eg i sna -

`ni jeg staj -

nog tra pa,

ko ji je

obez be |i -

vao ko ri {}e we lo {i jih po let no-slet nih

sta za, jer su sa uvo |e wem ka nar da i one

skra }e ne. Po red to ga, ti me je po ve }a na vi -

si na od tla, {to je obez be di lo ve }i pro stor

za na o ru ̀ a we is pod kri la.

Na o ru ̀ a we

Na o ru ̀ a we se sa sto ja lo od dva fran -

cu ska to pa, iz ra |e na u Izra e lu Def fa 553(kom pa ni ja IMI), ka li bra 30 mm, br zi ne ga -

|a wa 1.300 met/min sa bor be nim kom ple -

tom od 140 me ta ka (da kle ne {to vi {e od

Mi ra ge III i pet sa 125 me ta ka). Me |u tim,

broj pod ve snih ta ~a ka po ve }an je sa pet kod

Mi ra ge III na se dam, kao na Mi ra ge 5 – tri

is pod tru pa i ~e ti ri is pod kri la. Ti me je

do bi je na vi so ka flek si bil nost i mo gu} -

nost no {e wa ti pi~ no dve ra ke te va zduh –

va zduh (v-v), pod ve sni ka za elek tron sko

ome ta we i op ci o no, u za vi sno sti od po tre -

be, do dat nih re zer vo a ra za go ri vo, na rav -

no, po red na o ru ̀ a wa na me we nog za dej -

stva po ci qe vi ma na ze mqi.

Cen tral ni no sa~ imao je no si vost

1.000 kg, osta li po 500 kg, unu tra {wi pot -

kril ni 1.000 kg (ma da je u prak si ova broj -

ka i ve }a jer se tu no se do dat ni re zer vo a -

ri od 1.700 l i naj te ̀ e bom be), dok su kraj -

wi pot kril ni no sa ~i na me we ni za ra ke te

v-v ma log do me ta.

Od na o ru ̀ a wa, ti pi~ no su se no si le

do ma }e ra ke te v-v Sha frir 1/2, ame ri~ ke Si -de win der ili ka sni je Python 3, za tim kla si~ -

ne bom be po je di na~ ne ma se do 1.361 kg, ka -

set ne bom be CBU-24, TV vo |e ne bom be

GAU-8 Ho bos ili GBU-15 i ra ke te AGM-65A/B Ma ve rick. Po red to ga, na ras po la ga -

wu su bi la i ne vo |e na ra ket na zr na SNEB68 mm u de vet na e sto cev nim lan se ri ma, pro -

ti vra dar ske ra ke te AGM-45 Shri ke i pod ve -

snik SUU-23A sa {e sto cev nim to pom M61A1Vul can od 20 mm sa ~ak 1.200 me ta ka. Ukup -

na no si vost bi la je 3.855 ki lo gra ma.

Pro iz ve de no je 185 C2 i TC2. Uglav -

nom, Izra el ci su na kon {to su 1980. do bi -

li F-16, sma tra li da wi hov Kfir C2 obez be -

30

Model Kfir C1

kim i do ma }im na vo |e nim bom ba ma se ri je

Pa ve way i Grif fin, a u me |u vre me nu su uve de -

ne i do ma }e ka set ne bom be TAL-1 i 2. Avi o -

ni C7 ni su no vo pro i zve de ni, ve} su mo der -

ni zo va ni C2.

Ia ko se po ka zao kao iz u zet no ko ri stan

avi on, Kfir je u dru goj po lo vi ni de ve de se tih

po vu ~en iz upo tre be. Jed no stav no, po ~eo je

da „po ka zu je” go di ne, tim pre {to su jo{

1987. po ~e li da sti ̀ u ko re ni to po boq {a ni

F-16C/D. Me |u tim, IAI je uvi deo {an su pla -

si ra wa po sto je }ih re mon to va nih i mo der -

ni zo va nih le te li ca na me |u na rod nom tr ̀ i -

{tu. Na i me, isti ca wem re sur sa avi o na kao

{to su MiG-21, F-5, a na ro ~i to Mi ra ge III,osta vqen je va ku um ko ji no vi pre sku pi bor -

be ni avi o ni ni su u sta wu da po pu ne zbog

pro ble ma ti~ ne fi nan sij ske si tu a ci je pre -

stan kom hlad nog ra ta. Zbog to ga je stvo re na

jo{ jed na va ri jan ta, ko re ni to po boq {a ni

C10.

Za po ~e tak je C10 do bio jo{ efi ka -

sni ji ra dar, El ta El/M-2032, ko ji je ugra |i -

van i na do ma }e i na ino stra ne avi o ne F-4, F-5 (î le), F-16, Sea Har ri er (In di ja), Mi -ra ge III i MiG-21 (Ru mu ni ja), a sa svim je mo -

gu }e da }e pr vi me |u no vim la kim in dij skim

bor be nim avi o ni ma Te jas ta ko |e bi ti opre -

mqe ni na ovaj na ~in. Ra dar ima mo gu} nost

pre tra ̀ i va wa i pra }e wa iz nad i is pod ho -

ri zon ta le ta, pra }e we pri ske ni ra wu

(track whi le scan), a pri dej stvi ma po ci qe -

vi ma na ze mqi, me re we da qi ne, sin te ti~ ki

otvor, iz be ga va we i pra }e we te re na... Do -

met iz nad ho ri zon ta le ta je 65–100 km, a

is pod 55–85 km, za ciq efek tiv ne re flek -

sne po vr {i ne 2–3 m2. Mo ̀ e isto vre me no

da pra ti osam ci qe va. Pre ma mo gu} no sti -

ma, ovaj ra dar je u kla si sa AN/APG-68 sa

F-16C/D, RDY sa Mi ra ge 2000-5 i ùk ME

sa MiG-29M i SMT, ma da ima mo ̀ da za ni -

jan su ma wi do met.

Ka bi na je do bi la dva mul ti funk ci o -

nal na dis ple ja di men zi ja 127x178 mm, po -

boq {a ni HUD i HO TAS si stem upra vqa -

wa, a i mo gu} nost da se pri hva ti ni {an ska

ka ci ga Dash, je dan od naj ce we ni jih ure |a ja

te vr ste. Shod no to me, obo ga }en je i asor -

ti man na o ru ̀ a wa. C10 mo ̀ e da po ne se ra -

ke te v-v Python 4, i, da nas jed ne od naj e fi -

ka sni jih, Python 5 sa fo kal nim IC sen zo -

rom, do me ta ve }eg od 20 km, sa mo gu} no {}u

dru gog na pa da, uko li ko pr vi ne uspe. Ta ko -

|e, na ras po la ga wu su i ra ke te sred weg do -

31

me ta Derby, sa ak tiv nim ra dar skim sa mo -

na vo |e wem, ko je se mo gu upo re di ti sa kon -

ku rent skim AIM-120 AMRA AM i MI CA i R-

77, ma da se na vo di da ima ju ne {to ma wi

do met od oko 50 ki lo me ta ra.

Od na o ru ̀ a wa na me we nog za na pa de

na ci qe ve na ze mqi tre ba lo bi o~e ki va ti

da, uko li ko po sto ji in te re so va we, Kfir po -

ne se i elek tro op ti~ ki/GPS na vo |e ne bom be

Spi ce ili naj no vi je la ser ski na vo |e ne Li -zard. Obe le ̀ a va we ci qe va vr {i se i pod -

ve sni ci ma LAN TIRN ili naj sa vre me ni jim LI -TE NING. Tu su i spe ci ja li zo va ni iz vi |a~ ki

pod ve sni ci. Na taj na ~in, Kfir C10 je prak -

ti~ no po go to vo svim svo jim ka rak te ri sti -

ka ma su sti gao lov ce, tj. vi {e na men ske bor -

be ne avi o ne ~e tvr te ge ne ra ci je.

Ne pre kid no

u ak ci ja ma

Avi o ni Kfir C2 i C7 bi li su po put

wi ho vih pret hod ni ka, go to vo ne pre kid no

u ak ci ja ma. Pr vi put su C2 bi li upo tre -

bqe ni 9. no vem bra 1977. pri na pa du na

kamp Tel Azia za obu ku pa le stin skih te ro -

ri sta u Li ba nu. Na kon to ga su u sa rad wi

sa F-15 le te li na za da ci ma ostva ri va wa

va zdu {ne pre mo }i nad Li ba nom i po ~e li

da se su ko bqa va ju sa si rij skim lov ci ma,

pre sve ga MiG-21. Ju na 1979. obo re no je

pet lo va ca MiG-21, a za je dan je za slu -

àn Kfir C2.

To kom in va zi je Li ba na 1982. wi ho -

vu ulo gu lo va ca pre u ze li su F-16, ta ko da

su se Kfir C2 kon cen tri sa li za na pa de na

ci qe ve na ze mqi. Po sle to ga su mo der -

ni ji C7 an ga ̀ o va ni na spo ra di~ nim pro -

tiv te ro ri sti~ kim ak ci ja ma, po seb no to -

Ge ne za

Pr va va ri jan ta avi o na Kfir C1 u{la

je u ope ra tiv nu upo tre bu 1975. go di ne. Iz -

ra |e no je sve ga 27 pri me ra ka. Va ri jan ta

C2 pri ka za na je 1976, a po tom i dvo sed na

TC2. Pro iz ve de no je 185 C2 i TC2. Po -

sled wa ver zi ja ko ja je bi la uve de na u izra -

el sko rat no va zdu ho plov stvo bi la je C7,

od no sno dvo sed TC7, iz 1983. go di ne. To

ni su no vo pro i zve de ni mo de li ve} mo der -

ni zo va ni C2.

Ia ko se po ka zao kao iz u zet no ko ri -

stan avi on, Kfir je u dru goj po lo vi ni de ve -

de se tih po vu ~en iz upo tre be. Jed no stav no,

po ~eo je da „po ka zu je” go di ne, tim pre {to

su jo{ 1987. po ~e li da sti ̀ u ko re ni to po -

boq {a ni F-16C/D. Me |u tim, is kr sla je

{an sa pla si ra wa po sto je }ih re mon to va -

nih i mo der ni zo va nih le te li ca na me |u na -

rod nom tr ̀ i {tu i to su Izra el ci is ko ri -

sti li. Ra di to ga stvo re na je jo{ jed na va -

ri jan ta, po boq {a ni C10.

Deo bor be nog kom ple -

ta za C10 (od go re

pre ma do le): ra ke ta

Python 5, Derby i vo |e -

na bom ba Spi ce.

Avion Kfir C10 tokom ispitivawa u izraelskim bojama

16.200 kg

Vi si na

kom ope ra ci je Ac co un ta bi lity 1993. pro tiv

He zbo la ha u Li ba nu.

Po red izra el skog RV, kva li te te Kfir-aspo zna li su i ma rin ci i RM SAD, te RV Ko -

lum bi je, Ekva do ra i [ri Lan ke. Ame ri ka

je od 1985. do 1989. ko ri sti la 25 avi o na

Kfir C1, mo di fi ko va nih sa ka nar di ma pod

ozna kom F-21A Li on. Tri na est tih avi o na

ko ri {}e no je u RM, u pro gra mu obu ke u bli -

skoj va zdu {noj bor bi, pri ~e mu su si mu li -

ra li so vjet ske bor be ne avi o ne u ba zi Oce -a na. Go di ne 1988. za po ~e la je wi ho va za -

me na sa okret ni jim F-16N. Ma rin ci su ko -

ri sti li 12 avi o na, ali su i oni 1989. za -

me we ni sa F-5E.

Ekva dor je 1981. pot pi sao ugo vor o

na bav ci 10 C2 i dva TC2, ko ji su sti gli u

pe ri o du 1982–1983. Go di ne 1995. ti avi -

o ni ko ri {}e ni su, uz Mi ra ge F1, za lo va~ ku

za {ti tu u ra tu sa Pe ru om, pri ~e mu je je dan

Kfir ra ke tom Sha frir 2 obo rio la ki ju ri {nik

A-37B. Go di nu da na ka sni je na ba vqe na su

jo{ tri C2 i je dan TC2, a 1999. jo{ dva

C10. Za po ~e la je i kon ver zi ja od re |e nog

bro ja po sto je }ih avi o na na ni vo C10.

Ko lum bi ja je 1989. ku pi la 12 po lov -

nih Kfir C2 i je dan TC2. U me |u vre me nu su

avi o ni po dig nu ti na ni vo C7. Fe bru a ra

2008. pot pi san je ugo vor o na bav ci jo{ 24

po lov nih C7, ko ji }e se po di }i na ni vo

C10. Ju na 2009. po ~e li su da sti ̀ u pr vi

pri mer ci.

[ri Lan ka je u pe ri o du 1995–1996.

ku pi la {est C2 i je dan TC2, dok je do dat -

nih po ~e ti ri C2 i C7 na ba vqe no 2000. go -

di ne. Ti avi o ni ko ri {}e ni su u su ko bi ma

sa Ta mil skim ti gro vi ma.

Po zna to je da je Slo ve ni ja u ra noj fa -

zi sa mo stal no sti raz ma tra la na bav ku avi -

o na Kfir, a i fi li pin sko RV je bi lo u pre go -

vo ri ma to kom de ve de se tih, ali su oni su -

spen do va ni zbog dru gih pri o ri te ta, pre sve -

ga na bav ke avi o na za pro ti vu sta ni~ ka dej -

stva (CO IN).

Kom po nen te raz vi je ne za Kfir raz li ~i -

tih va ri jan ti is ko ri {}e ne su i za mo di fi -

ka ci ju dru gih avi o na. Ti pi ~an pri mer je ju -

`no a fri~ ka mo di fi ka ci ja Mi ra ge III, pod na -

zi vom Che e tah. Za dr ̀ an je fran cu ski mo -

tor Snec ma Atar 09K-50, ali je ugra |e na

mo di fi ka ci ja pro iz vo |e na u Ju ̀ no a fri~ -

koj Re pu bli ci za avi o ne Mi ra ge F1. Po red

re mon ta, u Che e tah A ugra |e ni su kri lo, ka -

nar di i strej ko vi sa Kfir C2, ra dar El/M-2001, ni {an ska ka ci ga, no vi HUD i ure |aj

za do pu nu go ri vom u le tu. Che e tah E je ba zi -

ra na na Mi ra ge II IE, a Che e tah C na Mir ge II -IC, ne ki i sa ra da rom El/M-2021. Dvo se di

Che e tah D bio je ba zi ran na Mi ra ge II ID. U

upo red nim is pi ti va wi ma sa ru skim avi o ni -

ma MiG-29 i Su-27 po ka za lo se da pre ma

ma ne var skim oso bi na ma ni su do ra sli sa -

vre me nim lov ci ma po sled we ge ne ra ci je, dok

bor bu van vi zu el nog do me ta ni su ni mo gli

vo di ti, jer ni su ni ima li ta kve ra ke te, a ra -

dar ipak ni je bio do voq no sna ̀ an.

Za pa wu ju }e je ko li ko su mo gu} no sti ovog

avi o na na pre do va le u po re |e wu sa pret hod -

ni ci ma, Mi ra ge III i 5. Ne sa mo da je po stig -

nut ve lik na pre dak u avi o ni ci i na o ru ̀ a wu,

{to je sa svim iz vo dqi vo sa prak ti~ no svim

avi o ni ma ko ji ima ju do voq no dug rad ni vek,

ve} su ae ro di na mi~ kim po boq {a wi ma na

re la tiv no jed no sta van i jef tin na ~in dra -

sti~ no una pre |e ne ma ne var ske oso bi ne, sta -

vqa ju }i ovaj avi on u rang de set i vi {e go di -

na no vi jih avi o na, kao {to je Mi ra ge F1.

Pri ~a o Kfir-u mo ̀ da ni je za vr {e na ~ak

ni ver zi jom C10. El ta ima u po nu di i ra dar

sa ak tiv nim elek tron skim ske ni ra wem i ni -

je is kqu ~e no da }e ne ki ko ri sni ci pri be }i

ku po vi ni kon zer vi ra nih Kfir-ova ko ji su pri -

li~ no do bro o~u va ni u su vim uslo vi ma pu -

sti we Ne gev. Ipak, pro tiv lo va ca pe te ge ne -

ra ci je kao {to su F-22, F-35 i PAK-FA, kla -

si~ ni Kfir ne ma ve li ke {an se jer ne ma ma lu

ra dar sku vi dqi vost. Me |u tim, lov ci pe te ge -

ne ra ci je ne }e ni bi ti do stup ni ve li kom bro -

ju ko ri sni ka zbog ogra ni ~e wa pro da je i vi -

so ke ce ne. U ta kvoj kli mi, Kfir i te ka ko „ima

{ta da tra ̀ i” i sva ka ko pred sta vqa „so lid -

nu” ku po vi nu.

Se ba sti an BA LO[

32 15. avgust 2009.

Po vr {i na kri la

Ra spon kri la

Du ̀ i na tru pa

Po gon

Ma sa pra znog

Mak si mal na ma sa

15,65 m

34,8 m2

4,55 m

Tur bo mla zni mo tor J79-J1E, po ti ska 83,4 kN

17.680 m

8,22 m

7.285 kg

Pla fon le ta

Na o ru ̀ a we 2 to pa 30 mm Def fa 553 sa po 140 me -

ta ka i 6.083 kg raz li ~i tog

te re ta na 9 no sa ~a

Tak ti~ ko–teh ni~ ki po da ci za avi on Kfir C7

Ko re ni te iz me ne

Kfir C10 je prak ti~ no po go to vo

svim svo jim ka rak te ri sti ka ma su sti gao

lov ce, tj. vi {e na men ske bor be ne avi o -

ne ~e tvr te ge ne ra ci je. Za da na {we poj -

mo ve je di ni ne do sta ci mo gle bi bi ti ne -

do voq ne ma ne var ske oso bi ne, tj. pre -

ma li od nos po ti ska i ma se. Sam zmaj

avi o na po ka zao se kao jed na od naj ja ~ih

stra na, {to po zna va o ce i ni je ~u di lo, s

ob zi rom na zna ne kva li te te del ta kri -

la. Sma tra se da su lo va~ ke ka rak te ri -

sti ke Kfir C10 go to vo na ni vou vi {e na -

men skih bor be nim avi o na F-16C, MiG-

29SMT i Mi ra ge 2000-5, bom bar der ske

prak ti~ no jed na ke, ali mu je ce na da le -

ko ma wa.

Mak s. br zi na 2,3 ma ha

dragan [utanovac uspe{na vojna i privredna saradwa …

Documents