drama - rastko.rs · prvi deo 1. slika: podrum polumra~na soba osvetqena je sijalicom koja visi o...
TRANSCRIPT
Stojan Srdi}
AN\EO S VERANDEdrama
8 Stojan Srdi}
Stojan SRDI] je ro|en 20. 9. 1950. u Medenim seli{tima kodGlamo~a, u biv{oj Bosni i Hercegovini.
Napisao:
Roman: Oblaci i zmije (“Gutenbergova galaksija” 2003)
Kwige pripovedaka: Prareva~ka {uma (“Prosveta”, 1988) Qudiu piyami (“Glas srpski”, 2001)
Kwige pesama: @itije (“Kwi`evne novine”, 1988) Ulica (“Rad”,1993) Ku}a i okolo we (“Rad”, 1995) Medena seli{ta (“Srpskakwi`evna zadruga”, 1987) ]opavi qudi (“Ko~i}eva zadu`bina”,2000)
Drame: Mikulina `enidba (~asopis “Scena”, 1988) ]opavi qudi(~asopis “Vidici”, 1988), Maksim (“Savremena srpska drama 24”2005). Drama An|eo sa verande, nagra|ena – “Nu{i}eva nagrada za2005’’ objavquje se prvi put u ovoj hrestomatiji.
TV drame: Psi dolaze (otkup na Konkursu za tv dramu televizijeZagreb, 1984)
Radio-drame(snimqene i emitovane): Bujica, 1984. godine, RadioBeograd; Magla, 1984. godine, Radio Beograd, 1985. godine, RadioSkopqe, 1986. godine Radio Berlin. Integralna verzija (RadioBeograda) emitovana na vi{e stranih radio stanica; Igra, 1987.godine, Radio Beograd; @drelo, 1987. godine, Radio Beograd; Seobe,
An|eo s verande 9
1988. godine, Radio Beograd; Ti{ine kosova, 1989. godine, RadioBeograd (Iste godine izdata audio-kaseta sa istim nazivom) “PGP”Radio-Beograd; Sahrana, 1990. godine, Radio Sarajevo; Jauk Sta-mene Srdi}, 1991. godine, Radio Beograd; Isus ili onaj koji }e seroditi, 1991. godine, Radio Beograd; ]opavi qudi, 1991. radioNovi Sad; Maksim Crnojevi} 1994. godine, Radio Beograd; Gla-mo~ko nemo kolo, 2002. godine, Radio Beograd.
Poeziju i prozu objavqivao je u mnogim zna~ajnijim kwi`evnim~asopisima. Radovi su mu zastupqeni u nekoliko antologija poezi-je i proze. Na festivalu radija u Ohridu 1985. godine radio-dramaMagla osvaja prvu nagradu. Iste godine na PRI ITALIJA uKaqariju, ova radio-drama zauzima drugo mesto. Radio-drame su muprevo|ene i emitovane na vi{e stranih jezika.
^lan je Udru`ewa dramskih pisaca Srbije od 1987. godine, aUdru`ewa kwi`evnika Srbije od 1990. godine.
@ivi i radi u Beogradu kao samostalni umetnik.
LICA:
MILA, izme|u 25 i 30 godina.Lepa, izazovna, obla~i se kao devojka za pratwu.
RAJNA, (izme|u 65 i 70 godina) mr{ava, upalih obraza,~ekiwaste, sede kose koja kao da je nasa|ena,
majka Milina, a sestra Debeloj.
DEBELA, (izme|u 60 i 65 godina) Ogromna je.
IZBEGLICA, blizu 50. U crnini je.
LALE, oko 20-25 godina, jedne noge zgr~ene,nekad, davno polomqene.
Da mrtva tela.
10 Stojan Srdi}
Stojan SRDI]
AN\EO S VERANDEdrama
PRVI DEO
1. slika: PODRUM
Polumra~na soba osvetqena je sijalicom koja visi o dve isprepletene`ice. Ispod sijalice je ko zna koliko star sto sa nekoliko hoklica,neodre|ene boje.
Na stolu je otvorena i ispijena vi{e od polovine fla{a viwaka.Nedaleko od stola je kau~ prekriven izlizanom jambolijom.
Levo od kau~a je najlonska providna zavesa koja pregra|uje sobu na dvadela i koja je na nekoliko mesta progorela od cigareta. U delu sobe izazavese naziru se dva le`aja i jedan ormar.
Desno od stola je deo sobe koji je pretvoren u kuhiwu, sa starim{poretom, iznad kojeg visi polica sa obijenim posu|em. Do {poreta jefri`ider.
U uglu te kuhiwe je nesrazmerno veliki televizor, koji je ukqu~en i sakojeg tre{ti folk muzika.
Do polovine zidova sobe su veliki tragovi vlage i memle, te je nanekoliko mesta malter otpao, ponegde je potklobu~en, a negde izbija{alitra.
Ulazna vrata su i prozor i vrata. Preko zastakqenog dela navu~en je{areni zastor.
Rajna iskqu~uje televizor. Pali cigaretu. Nakon povu~ena dva-tri dimaspopade je jak ka{aq. Ka{qe dugo. Vadi iz yepa pumpicu. Gleda u wu pa ufla{u. Ovo traje iako je ka{aq zacewuju}i. Nakon nekoliko trenutakavrati pumpicu i posegnu za fla{om. Povu~e dva-tri dobra gutqaja.Posle nekoliko trenutaka ka{aq se smiri.
Popu{i cigaretu na miru, a onda, pri|e vratima, razmaknu zastor.
RAJNA: No}as se moj san ostvaruje!(Opet ka{qe, i posledwe re~i izgovara zagrcnuta)Kona~no da i meni jednom, pa makar i no}u sine.(Duga pauza. Ka{aq je davi)Ne vredi... Osim ovog srawa ni{ta ne poma`e.(Uzima pumpicu. Posle nekoliko udaha i trenutaka, ka-{aq se zaista smiri)Bo`e, ceo `ivot sam bila bez kupatila i prala se ulavoru, koritu,(Pauza)a samo se na Adi kupala...(Pauza)Ada je moja kada, jo{ dok je bila baru{tina... A na
An|eo s verande 11
Partizanovom sam se samo pokazivala... Tamo nisam ula-zila u vodu... Volela sam barske mirise na sebi... Fuj!Sva{ta sam volela... Eh, a sada bih najvi{e volela da se namiru, samo jednom okupam toplom vodom iz bojlera, i to ubeloj emajliranoj kadi...!(Pauza)Eh, kako lepo u beogradskom dva’est prvom veku zvu~ere~i: voda, kupatilo... bojler...(Normalno di{e. Vi~e)Voda u stanu!(Naglo se uti{a, shvativ{i da je mogu ~uti)Oh, tu je i prava klozetska {oqa! Ha! Ne}u vi{e ~u~ati uonom drvenom smrdqaku. Od sada }u kao ~ovek, da sednem,da se bez straha napiwem i da razmi{qam...(Odlazi od vrata. Sede za sto. Uzima fla{u. Zagleda je ikao da woj pri~a)No}as se sve mora desiti...(Pauza)a onda }u se sutra, na moj ro|endan, prvi put zaista oprati.(Pauza)Ali kako, kad we nema!? Danima je nema!(Pauza)Oti{la je, a on umire.(Pauza)Ne smem ni da pomislim {ta }e biti ako umre, a ona nebude tu....(Ponovo gucnu koji gutqaj. Bri{e se sna`no i odhukuje.Opet odlazi do vrata)Ne mo`e se tako pona{ati. Qudi su nam lepo rekli da svitamo moramo biti.
Vrata se naglo otvori{e. Rajna upla{eno odsko~i. Zatetura se. Jedva senekako sna|e da se ne saplete i padne. Upade Mila. Nervozna je, ba{nervozna.
MILA: Ti si tu!?
RAJNA: (Uzviknu)Upla{i me!
MILA: Za{to nisi gore!? Za{to vi~e{?! ^uje{ se do hipodroma!
RAJNA: Pa {ta? Ho}e mi se... A za{to ti nisi tamo? Trebalo je dati tamo bude{, a ne ja. No, damica je po obi~aju, u kurvawu.
MILA: (Narogu{i se)[ta si rekla!?
12 Stojan Srdi}
RAJNA: Pa to... Mislim, kako ti o ovoj stvari misli{ i radi{,ni{ta se ne posti`e.
Ne gledaju}i je, Mila ode do kau~a. Sede.
MILA: Nisam ni u{la, a ti me spopada{...
RAJNA: Moram, kad si neozbiqna.(Pauza)Ovo se ne propu{ta, k}eri moja. Misli{, da su savskisplavovi sve! E, nisu... Nema se ni{ta od onih o{i{anih izadriglih tipova... Mora{ biti prisutna.
MILA: (Ustaje. Prilazi joj i unosi joj se u lice)Umukni, budalo pijana!
RAJNA: Kako sme{ to da mi ka`e{? Majka sam ti.
MILA: Kako da ti ne ka`em, kad i sama zna{ gde sam bila.Dogovorile smo se da me zamewuje{ dok ne do|em.
Vrati se i sede na kau~. Pretra`uje po torbi. Uskoro izvadi cigarete.
RAJNA: Dogovorile?(Pauza)Mo`da?(Pauza)Ali zna{ da ja ne smem...
MILA: Nisi tamo zato {to si pijana.
Pri|e kau~u. Zamahnu da o{amari Milu, ali je ova uhvati za ruke iodgurnu. Rajna se nekako zadr`a o sto, ali pri tom zaka~i fla{u kojapade i razbi se o betonski pod.
Mila nezainteresovano, pripaquju}i cigaretu, gleda majku koja skupqakomade razbijene fla{e, po~esto oblizuju}i prste i cok}u}i jezikom.
RAJNA: Sre}om, nije bila puna.
MILA: Davno sam ti rekla da na mene ruku ne podi`e{.
RAJNA: Ali ni ti mene ne sme{ zvati pijanicom. Zna{ da samprestala.
MILA: (Pu{i nervozno)Koliko znam u toj fla{i nije bilo mleko. Bazdi{ k’o dasi na smetli{tu.
RAJNA: Morala sam. Ovo treba izdr`ati. Zadwi sam dinar dala.[ta }u sad?(Skupqeno staklo odnosi u kantu za sme}e pored {pore-ta. Uzima nekakvu krpu i po~e da bri{e – skupqa ostatkeprosutog pi}a... Kao za sebe)Bo`e kako }u celu no} izdr`ati?
An|eo s verande 13
MILA: (Ustaje. Odlazi do {poreta. Uzima {erpu. Donese je doRajne)Dr`i. Iscedi krpu u ovo. Mo`da }e biti ~a{ica dve.(Smeje se)
RAJNA: (Vi{e kao za sebe)Eh, {to li te rodih?(Dugo cedi krpu u {erpu, kao da broji kapi skupqenogviwaka)
MILA: Pa dosta si pokupila... Sada, da ima{ gazu, mogla bi to daprocedi{. Bilo bi za dve-tri ~a{ice...
RAJNA: Tako ti svojoj majci...
MILA: Pa ne bih volela da te stakli}i dokusure... Red je da i tinormalno umre{...(Sve vreme se podsmehuje)
RAJNA: Ne boj se k}eri, ne boj! Nikad se ne zna ko }e prvi. Nikad.Ja sutra, ako nisi znala tek {ezdeset i petu uzimam...
MILA: Jao! Oprosti mi. Ne bih ti ovo uradila da nisam za-boravila na tvoj ro|endan.
RAJNA: Nikad ga se i nisi se}ala...
MILA: Zna{ ovo me sve mnogo nervira... Uostalom to je tek sutra.Do tada }u se iskupiti... Kupi}u ti ne{to.
RAJNA: Najboqi }e mi poklon biti ono o ~emu sawam.(Najednom se nasmeja. Baci krpu, a potom se lupi dlanompo ~elu)Imam ja Laletovu bocu.
MILA: Laletovu? Kako wegovu?
RAJNA: Svratio je jutros i doneo mi.(Pauza)Bila sam sama i tek sam bila ustala.(Pauza)I ~estitku mi je lepu, ba{ lepu, napisao.(Tumara po sobi)Samo ne znam gde sam je stavila.
MILA: Bio je ovde!? Ulazio?
RAJNA: Pa kako si mislila da mi je da? Uostalom, {ta fali?Samo je navirio i dao mi fla{u, ceduqicu i ~estitku.Dobro, malo je, samo je malo sedeo; dok sam mu kafuskuvala... Morala sam ga ne~im po~astiti.
14 Stojan Srdi}
(Pauza)Zna{, nekako je u posledwe vreme ~udan... Deluje mi posvenormalno... i samo {to ne progovori...
MILA: Ne lupetaj!... Gde on mo`e biti normalan, a pogotovo dagovori... Od kad sam ga gurnula, nije progovorio...
RAJNA: Ma samo ka`em... da je ~udan...
MILA: Da nisi pijana, ne bi ti se ~inilo, i ne bi ga u ku}u zvala.
RAJNA: Ja ne mogu ve~ito sama. Moram s nekim da budem... Tebenikad nema.
MILA: (Mirnije)Dobro... Sada bih htela da se malo odmorim.
RAJNA: Da se odmara{!?
MILA: Spala sam s nogu.
RAJNA: Ma nemoj! A s ~ijih to gospo|ice?
MILA: Molim!?
RAJNA: Naravno da ne zna{. Mnogo ih je bilo.
MILA: Zna{ li ti {ta pri~a{?
RAJNA: Naravno. Pri~am ono {to odavno `elim da ti ka`em... Ehda je moj Radovan ovde. Ne bih se ja ovoliko sekirala.
MILA: Rajna! Nemoj jo{ i s wim da mi ovu no} zagor~ava{?(Pauza)Rekla sam ti da ga u mojoj blizini ne spomiwe{. Daj bo`eda ga moje o~i vi{e nikad ne vide.
RAJNA: Mila moja, za{to tako!? On ti je brat!... Dobro, nijero|eni, ali ipak je moj sin. Uostalom da je on sada ovde, svebi bilo druga~ije.
MILA: Zar posle svega {to mi je uradio, mo`e{ to da ka`e{?
RAJNA: Ti ono jo{ nisi zaboravila?
MILA: Ono se nikad ne mo`e zaboraviti.
RAJNA: Pa {ta ti je falilo! Bilo vam je lepo, a i postupila sikao prava sestra.(Pauza)Ko zna da li bi ikada saznao {ta je `ensko?
MILA: Molim te prestani! Prestani!(Pauza. Kao za sebe)Da nije bilo tvog nagovora, on to ne bi.
An|eo s verande 15
RAJNA: Ma nemoj! A tvoje golo paradirawe pred wim. Ceo dan siznala da bude{ gola. Prkosila si mu i izazivala ga. Pa koonda ne bi? Nije od kamena, pogotovo {to nijedna nijehtela s wim da se dru`i, a kamoli da legne... Bog }e tenagraditi za to...(Smeje se)
MILA: Bo`e, s kim li ga rodi?
RAJNA: Ne mogu ti re}i... Ipak ti wemu nisi ro|ena sestra... Tebeje drugi pravio...(Smeje se)
MILA: Stvarno si pijana... Pijana i luda...
RAJNA: Mo`da sam, ali znam da kad bi on bio ovde, gore na verandinikog ne bi bilo.
MILA: Bogu hvala pa nije. Neka je {to daqe od mene sa onimsvojim kretensko-balavim osmehom i u`asnim pogledom.
RAJNA: Ne bi on tebi dao da radi{ to {to radi{. Bavila bi se tinekim po{tenijim poslom.
MILA: [ta ja to nepo{teno radim? Molim te reci. Izgleda da jane znam {ta sam i ko sam.
RAJNA: I re}i }u ti. Re}i }u ono {to svi u kraju pri~aju...
MILA: (Ustade sa kau~a. Opet je nervozna. Odlazi do {poreta.Tra`i ne{to. Besno }e)Nema ni grama kafe...
RAJNA: Popila sam sa Laletom...
MILA: Govori, {ta ho}e{ da mi ka`e{.
RAJNA: Da si kurva!... Eto {ta.
Mila joj prilazi. Unosi joj se u lice. Sprema se da podigne ruku na wu.Rajna se odmi~e. Nekako sede na kau~... Tiho je.
Mila stoji nad Rajnom, koja o~ekuje udarac. To du`e traje, ali se Milapredomisli. Ode do kofe iz koje zahvati ~a{u vode. Ispi je naiskap.Vrati se do Rajne. Sede pored we. Ova je jo{ upla{ena.
MILA: Ne boj se.(Splasnu)Znam ja {ta se pri~a. Iako sam to {to jesam, po{tenijasam od svih. Zato nemoj da mi popuje{.(Pauza)Ustani. Ho}u malo da se ispru`im i da odspavam koji sat.Previ{e sam umorna.
16 Stojan Srdi}
Rajna se ne pomera. Mila nekako le`e.
RAJNA: (Ohrabrena, videv{i da joj Mila ne}e ni{ta)A {to da ti ne popujem?... Ho}e{ stan, a oti{la si. I {tadrugo da ti ka`em? Pametni ovo druga~ije rade.(Ustaje. Sede za sto. Pripali cigaretu)
MILA: (Le`i i zuri u prqavi plafon)Bo`e, tragi~no je prqavo i memqivo...
RAJNA: Ovakva prilika se ukazuje samo jednom...
MILA: Ta~no, i ja je ne}u ispustiti, ali dok mene nije bilo, moglasi ti biti tamo.(Pospano)No, jo{ nije kasno. On jo{ nije umro... Uostalom mama,{ta bi radila da ja kakav-takav novac ne zaradim? Odtvoje usrane penzije, mogli bi {ipak pojesti...
RAJNA: Ja nisam smela da iza|em, a kamoli da budem s wima. Zna{koliko me debela mrzi. Da sam iza{la, ko zna da li bi me`ivu na{la... Ovo je prava prilika koju ta debela ku~ka~eka da me se re{i... Kad si dolazila, jesi li videla ko jesve tamo?
MILA: Ne.
RAJNA: Za{to!?
MILA: (Jedva od umora i pospanosti)I{la sam kri{om, da misle kako jo{ nisam do{la... A zarti ne zna{ ko je tamo?
RAJNA: Ne. Mrak je pa ni{ta nisam mogla da vidim.
MILA: E, zato sada oti|i.(Pauza)Budi tamo dok ja ne do|em.
RAJNA: Kasnije, }u... A {ta ako je ve} umro?
MILA: Pri~a{ gluposti. I sama zna{, {ta bi bilo da jeste.
Rajna odlazi do vrata. Polagano razmi~e zavesu sa wih.
MILA: (Rasani se)Vidi{ li {ta?
RAJNA: Samo senke.
MILA: Poznaje{ li koga?
RAJNA: Nisam sigurna... Do|i.
An|eo s verande 17
MILA: (Nevoqno ustaje. Prilazi majci)Ne vidim ni{ta.
RAJNA: Sa~ekaj... Ne razmi~i zavesu toliko. Vide}e nas. Razazna-je{ li nekog?
MILA: ^ini mi se da je ono debela. Ona, {to se naslonila naogradu. Zaklonila je sve ostale...
RAJNA: I ona prokleta izbeglica je tamo... E, gde je ovamo uva-li{e?
MILA: We se ne bojim. Mada, ko zna {ta joj je ona krava o namanapri~ala? Od kada se za ovo saznalo stalno su zajedno. Nevidim Laleta...
RAJNA: Sigurno je tamo. On je stalno prisutan. Tamo je gde senajmawe o~ekuje, pogotovo(Kroz osmeh)kad se kupa{. Uvek je wegov nos na ovim vratima. Bali ioblizuje se... i on ima veliku `equ za tobom. I wega kao iRadovana izaziva{.
MILA: Bo`e o ~emu ti!
RAJNA: Za{to?! Zar sam rekla ne{to {to nije istina?... On ta~nozna kada se skida{... Kao da se dogovarate.
MILA: Ako je nem nije glup. Uvek me vidi kad vodu donosim.
RAJNA: Uostalom, nije jedini koji voli da te gleda. I umiru}i jeto radio... [ta ako u|u pre nas?
Mila odlazi od vrata. Opet ne{to tra`i.
MILA: (Ponovo se vrati na kau~)I do nove godine mogu ~ekati, ali pre nas ne}e u}i. Ipak,nas je dve...
RAJNA: Ja zaista ne smem me}u wih.
MILA: Dobro.(Ponovo le`e)
RAJNA: Da ugasim svetlo?
MILA: Ne.
RAJNA: Kako ho}e{.
18 Stojan Srdi}
2. slika: VERANDA
Sve {to osvetqava verandu i wenu ogradu je svetlo sa ulice, koje jedvada baca koji zrak na nekoliko stepenica, i na prostor ispred vrataumiru}eg.
Ostali deo verande je skoro u potpunom mraku.
Tek ponekad zasvetli `i`ak cigarete koju zapale Izbeglica ili Debela.
Debela sedi na maloj stolici. Naslowena je na ogradu verande, a Izbeg-lica sedi naslowena na zastakqena vrata umiru}eg. Kroz staklo po-nekad promakne svetlost automobila.
Sve vreme iz sobe umiru}eg dopire: je~awe, krkqawe, jauci, te{ki ka-{aq...
DEBELA: Izgleda da je kurvica do{la?
IZBEGLICA: (@ar cigarete joj ponekad osvetli deo lica)[to je bona tako zove{?
DEBELA: Zato {to jeste.
IZBEGLICA: Jesi li je ti vidjela da to radi, pa si tako sigurna?
DEBELA: Nisam, ali znam. Sto posto znam. I majka joj je takva.
IZBEGLICA: Kako tako te{ke rije~i olako izgovara{!? Koliko znam,Mila se sa svima nama lijepo ophodi. Svakom se, pa i tebi,javi. Ne sva|a se.
DEBELA: E, jo{ }e{ me ubediti da je svetica. Znam ja ko je ona, izato je tako i zovem. Uostalom, {to je brani{? Nisi je tirodila.
IZBEGLICA: Ne branim je, ve} eto, velim, nije lijepo nekog tako zvati.Ja ni one koji su mi sve pobili tako nisam zvala. Gadno jeto. Zamisli kad bi tebe neko tako nazv’o? Kakva si,mislim da bi ga ubila.
DEBELA: Mene tako niko ne mo`e nazvati jer to nisam.
IZBEGLICA: E, jadna ti! Za bilo koju `enu se me|u na{im svijetomsva{ta mo`e re}i. Ja samo mogu zamisliti {ta se sva{ta omeni govori, iako sam jadna bez svoje krivice ovdje.
DEBELA: Jo{ }e{ me i rasplakati.
IZBEGLICA: Ne `elim to, ali nisam nau~ila da o qudima tako ru`nopri~am k’o {to se ovde radi. Eto, iako se po Beogradu, evoza koji dan }e ta~no deset godina, od nemila do nedraga
An|eo s verande 19
potucam, ni jedne jedine ru`ne rije~i nikom nisam rekla,a mogla sam... Koliko sam samo puta za`eqela da nekomne{to ka`em, ne zato {to mi se htjelo ve} {to su mevrije|ali govore}i mi da sam prqava, da se vratim tamoodakle sam do{la, i {to{ta jo{, pa nisam... Rije~i sugadne. One sve lijepo i sve zlo naprave.
DEBELA: Ih, bre! Zaista ho}e{ da me raspla~e{. Sedi tu i }uti.Pusti ti mene. Ja ni{ta ne govorim {to ne treba. Moja jesvaka, kad su wih dve u pitawu, na mestu.
IZBEGLICA: Dobro, ali ja moram i wih da branim, kao {to bih i tebebranila od wih. Ja ne mogu ni protiv koga iz ovog dvo-ri{ta bilo {ta da ka`em. Svi ste mi pomogli. Ja to nisamzaboravila, a opet, evo, do~ekala sam, a to mi je najgore, dapred vratima ovog jadnika sjedim i ~ekam, bo`e mi opro-sti da umre i da se, ako bude sre}e, u wegov stan uselim...Vjeruj mi da najradije ne bih, ali, {ta }u. Muka menatjerala.(Tiho, nakon du`e pauze)Eh, da mi se ku}i mojoj vratiti, pa makar na jednoj {indrispavala a drugom se pokrivala...
DEBELA: Ne prenema`i se. Uostalom, kad te savest tako i tolikomu~i, za{to ne odustane{?
IZBEGLICA: Vjeruj mi da bih, i samo da sam koju godinu mla|a, bona,oti{la bih i na kraj svijeta samo da se svakom ne sklawami da od milostiwe ne `ivim. Nikad ja, dok me ova nesre}anije sna{la, nisam milostiwu ni iskala ni primala... Nija, niti iko moj dok je `iv bio...
DEBELA: E, zna{ {ta? Meni fino}u nemoj prodavati. Dosta je menivas finih, sirotih, jadnih, a ovamo, uzeli ste sve {to stemogli; od Crvenog krsta, Unhaceera, pa do ku}a, stanova,tezgi na pijacama. Od vas takvih(Povisuje ton)finih i po{tenih, moja jedinica je u Australiju morala daode, ne bi li se sna{la. Gde god se okrene{, ti i tebisli~ni.(Pauza)Srbiju ste zagadili. Zauzeli ste sve. Svugde vas ima.(Duboko uzima vazduh, kao da se bori da ne plane)Nije samo ona oti{la... Wih je stotine i hiqade oti{losamo da bi se vi mogli {iriti.
20 Stojan Srdi}
IZBEGLICA: Sada ovo nije ni mjesto ni vrijeme da o tome pri~amo... Barne ti i ja... Tvoje ni{ta nisam uzela... Ni{ta...
DEBELA: Bogati!? A ovo, {to ~eka{ da neko na{ umre... i da se uwegov stan useli{, a i daqe, pomo} koju dobija{ napijacama prodaje{.
IZBEGLICA: Molim te, kao boga te molim, ne diraj me.
DEBELA: Ho}u... Sve mi se smu~ilo, a ti i svi sli~ni tebi, smu~iliste mi se... Ni{ta ne radite, a samo se `alite kako vam jete{ko i da vam ova dr`ava ni{ta ne poma`e...
IZBEGLICA: Nemoj vi{e... Ne izazivaj me...
DEBELA: Ti kao da preti{! E, ba{ bih volela da ne{to poku{a{...Vala, naplatila bih ti se za sve, pa i za dana{wu no}...Bre, samo zato {to kukate da vam oni tamo u Bosni, uHrvatskoj i na Kosovu ne vra}aju va{u imovinu, dr`avavam dade sve {to mo`e, a ne zna da i to prodajete kao {toste prodali i sve ono zbog ~ega ste sada ovde. Uzeli stepare, a ho}ete da vam se vrati...(Pauza)E, ovog puta ne}ete ga majci... Bar ti ne}e{...
IZBEGLICA: @eno draga, {ta ti je? Bona, ja nisam htjela ni~im da teuvrijedim, niti da ti naudim. Ja tebi i nikom tvom drugomni za {ta nisam kriva...(Tiho, te{ko)Imam vaqda i ja nekakva prava? Ne zbog smrti mu`a i sinajedinca, koje nikad pre`aliti ne mogu, ve} zato {to sam~ovjek. Jedan obi~ni, najobi~niji ~ovjek, kojeg je eto, kao imnoge druge nesre}a zadesila... E, draga moja... Nemoj mi-sliti da je meni ovo drago {to ~inim. Nikad u svom vijekune}u zaboraviti ovu i prethodne no}i koje sam pred vra-tima ovog jadnika koji se sa du{om rastavqa, provela.(Prekrsti se. Tiho)Ove no}i me podsje}aju na moje tu`ne no}i dok sam o~e-kivala glasove sa polo`aja, sve nadaju}i se da ne}u nikad~uti ono {to sam ~ekala...
DEBELA: Bo`e, ko bi rekao da jedna takva i jadna, zna tako ve{to dazbori! Nije ni ~udo {to su i tebe u ovo ubacili... Da simla|a, mo`da bi ovo i na drugi na~in dobila.
An|eo s verande 21
IZBEGLICA: Nemoj me(Samo {to ne zapla~e)tako, kako da ti ka`em... nemoj me tako posmatrati. Nisamja ono {to ti misli{ da sam. Nikad se ne~asnim rabotamanisam bavila. Sve {to sam ovde dobila, dobila sam strp-qivo ~ekaju}i u redu. ^ekala sam gdje sam sve morala da~ekam. Dok sam u redovima bila nikad nisam ni zakukala,ni zaplakala, ni zamolila. I bilo {ta da sam dobila, jasam se k’o {to i prili~i skromno zahvaqivala....
DEBELA: (Podsme{qivo)Re~ima il’ ne~im drugim?
IZBEGLICA: Samo rije~ima... Bogami, da sam ne{to i imala, dala bi’.
DEBELA: (I daqe podsme{qivo i zajedqivo)Kao {to si i nama davala. Od kad si u{la u na{e dvo-ri{te, sve si pokupila... Jedino, i hvala ti na tome, dobrukafu kuva{. Pravu onu tursku... Vidi se...(Smeje se)
IZBEGLICA: Oh, kad li }e da svane, da ti lice kako treba vidim i da meu o~i gleda{ kad tako zajedqivo i pogano pri~a{... Vidimja, vidim... Dobro ja vidim...
DEBELA: [ta ti vidi{?
IZBEGLICA: Tvoju zlobu i tvoj jad.
DEBELA: Pazi {ta govori{. Ja mogu i druga~ije. Ne bi bila ni prvani posledwa koju sam pameti na svoj na~in nau~ila.
IZBEGLICA: Ne bojim se ja bona nikoga, a ponajmawe tebe, i zato me seokani. Rekla sam da protiv tebe nemam ni{ta. Ni protivtebe, a ni protiv onih dviju. Rekla sam i da vam fala za sve{to ste mi od kad sam ovde, pomogli... Zato, mani me se i~ekaj. ^ekaj i misli kako }e{ i da li }e{ ovamo u}i...Takvim rije~ima i prijetwama ni{ta ne}e{ mo}i. Mo-ramo se dr`ati pravila koja su nam data. Zna{ i sama da seovdje po{teno mora igrati.
DEBELA: More, kakva pravila i kakvo po{tewe! No}as nema pra-vila. Ko bude ja~i taj }e i dobiti... U `ivotu je uvek takobilo.
IZBEGLICA: Ti misli{, ako si najkrupnija da si i najja~a? E, jado moja.Nije snaga u masi, ve} u pameti i vje{tini. Da takva nisambila, ni ovo {to imam ne bih imala.
22 Stojan Srdi}
DEBELA: E, sad si prave re~i rekla. To je ono {to sam htela da tika`em. Ko zna {ta si ti sve jo{ osim “hvala” dala... ^udime samo kad si tako ve{ta, {to ne{to vi{e nisi uradila?
IZBEGLICA: Meni je i ovo {to imam dosta.
DEBELA: Za{to onda ovde dre`di{? Pusti nas starosedeoce kojismo se u ovom dvori{tu i rodili, da se mi nadme}emo.
IZBEGLICA: Draga moja, od vi{ka glava ne boli. Ako uspijem, dobro je.I ako i ne uspijem, opet je dobro. Imam gdje da spavam i dase kad treba operem.
DEBELA: Je l’! Zar i to radi{?
IZBEGLICA: Lijepo te molim ne zadjevaj.
DEBELA: Da ne}e{ mo`da da me bije{?
IZBEGLICA: Ne, ali ako bude{ nastavila, bogami, zna}u se odbraniti...Boqe ti je ne ka~i se sa mnom. Ja osim ove glave nemam {tada izgubim, a ti, ti gubi{ mnogo.
DEBELA: Uf, uf! Ba{ sam se upla{ila.
IZBEGLICA: Bogami i jesi.
DEBELA: A od koga to?
IZBEGLICA: Ne znam. I u ovom mraku se vidi da se boji{. Po glasu ti seose}a. Drhti{ kao da su te u nekoj kra|i uhvatili.
DEBELA: To je od hladno}e. Iako je leto, ipak je malo sve`e.
IZBEGLICA: Pa jeste, sve`e je. Duva sa Save, a sve kroz wegova vrata.Nije prijatno.(Smeje se)
DEBELA: [to se smeje{?!
IZBEGLICA: Pa, onako. Ne znam.
DEBELA: Ti si lujka. Ne mo`e{ se smejati bez veze. Pogotovo neno}as.
IZBEGLICA: Ma nemoj mi re}i! [ta, `ao ti je {to umire?
DEBELA: [to te briga?
IZBEGLICA: Nije me briga, ali bih htjela da znam koja ga od vas trinajvi{e `ali, i da li ga uop{te `alite?
DEBELA: Qudski je `aliti nekog kad umire.
IZBEGLICA: To je istina samo kad je `aqewe iskreno.
An|eo s verande 23
DEBELA: Pa iskrena sam.
IZBEGLICA: Ne bih rekla.
DEBELA: Za{to?
IZBEGLICA: Da si iskrena, ne bi sada ovde sedjela i ~ekala da odapne.
DEBELA: Nema to veze sa `alo{}u.
IZBEGLICA: Nego?
DEBELA: @alost je ne{to drugo, a opet, ova situacija je ne{tosasvim drugo. Najboqe bi bilo da su doneli re{ewe i standodelili onome kom je najpotrebniji, odnosno ko imanajgore uslove za `ivot i sve bi bilo kako treba, a ne da seizme}u sebe glo`imo i mrzimo.
IZBEGLICA: Bo`e, kako si dobra! I ti bi pristala na to?
DEBELA: Bih. Za{to ne bih? Ja sam uvek po{tovala vlast. A i da sutako radili, ja bih ga prva i dobila. Em sam posle tebenajsiroma{nija, em sam samohrana. Penzija mi je jedvadovoqna da se prehranim.
IZBEGLICA: Ipak je ovo wegov testament...
DEBELA: Izlapeo pa sva{ta nalupetao...(Pravi pauzu. Oslu{kuje)^uje{ li ih?... Kako li je do{la, a da je nismo primetile?
3. slika: OPET PODRUM
Rajna iz {poreta vadi neotvorenu fla{u viwaka. Pa`qivo to radimotre}i na Milu koja je budna, ali se pretvara da spava.
Rajna otvori bocu i odmah kod {poreta je nagiwe. Pije. Okrenuta jele|ima Mili.
Mila polagano ustaje i na prstima joj prilazi.
MILA: (Na korak od Rajne)Opet lo~e{!
RAJNA: (Upla{i se. Zagrcnu se. Zabezeknuto gleda u wu. Po~e daka{qe. Fla{u zaklawa iza sebe)Upla{i me bre!
MILA: Dokle misli{? Daj to!
24 Stojan Srdi}
RAJNA: Ne dam. Ovo nije moje ni tvoje. Laletovo je.
MILA: Daaaj!
RAJNA: Ne dam! Ne dam!(Vri{ti. Ka{qe. Ponovo se zacewuje od ka{qa)Ne dam...
MILA: (Odmi~e se. Sede za sto)Uostalom, crkni, {ta me briga! Crkni!
RAJNA: Crkni ti!(Vi~e)
MILA: Ne vi~i, luda~o!(Bunovna je. Pripali cigaretu)Ne vi~i. Zar i no}as moramo kao i svaki dan?
RAJNA: Moramo, moramo kad si takva.
MILA: (Ustade. Pri|e joj. Rajna se povla~i. Dr`i stegnutufla{u na grudima)Ne boj se. Ne}u ti ni{ta. Daj mi fla{u... Mama, no}asmora{ biti trezna, a kad se sve zavr{i, onda se opijaj domile voqe... Razume{ li o ~emu je re~? ^itav `ivot ovosawamo, i svakakve smo gadosti zbog ove ve~eri i ove nade,radili, a sad kad je blizu ~as da se san ostvari, ti lo~e{.
Rajna pru`a fla{u, pa je vrati. Nekoliko puta tako. Sve to ~iniboja`qivo.
RAJNA: Ne}e{ da je prospe{?
MILA: Ne}u.
Rajna je nepoverqiva.
MILA: Ozbiqno ti ka`em da ne}u. Shvati da no}as moramo bitiono {to do sada nismo bile. No}as moramo biti majka i}erka.
RAJNA: Mogu li prvo jedan gutqaj?
MILA: Mo`e{.
Rajna nagnu fla{u. Cug je bio zaista kratak. Dade }erki fla{u. Milastavi fla{u u svoju torbu. Polu ispu{enu cigaretu ugasi o pod. Ponovole`e.
MILA: Ni tren jedan nisam zaspala. Poku{a}u opet, a ti nemojslu~ajno da si je uzela. Primetim li, razbi}u je... Meni jemama ovaj stan potreban. Ho}u da se smirim... da otvorimposao.(Pauza)Da imam svoju agenciju.
An|eo s verande 25
RAJNA: Agenciju! Bogami, ne}e{... Dok sam `iva, nijedna kurva inijedna sli~na tebi ovde ne}e u}i. Ovo je do sada bilapo{tena ku}a, pa }e tako i ostati. Radije }u ga zapaliti,no ti to dozvoliti. Ono je moj stan. Moj i ni~iji vi{e.Razume{, moj, moj, moooj!(Vrisnu)
Mila sko~i sa kau~a i o{amari je. Rajna joj odvrati. Mila pobesni.Uhvati majku za prsa i uz {amare, po~e je drmusati..
Ova se otima, poku{ava da uzvrati, ali slabo. Susti`e je napad ka{qa.Klonu. Mila je pusti. Rajna se skqoka na pod. Uzima pumpicu.
RAJNA: (Kroz ka{aq i jecaje)Za`ali}e{ zbog ovoga... Za`ali}e{ samo kad se Radovanvrati.
Mila zadihano sede za sto. Gleda nekoliko trenutaka u sklup~anu majku~ije se telo trese od jecaja i ka{qa. Uze torbu i iza|e.
4. slika: DVE @ENE I DEVOJKA
Veranda. Sve je isto.
DEBELA: Kad se uselim, na sred dvori{ta, ovde, ispred ovog pro-zora i ovih vrata, }u zabosti betonski kandelaber. O wega}u obesiti reflektor. Sija}e i no}u i dawu... Bi}e tonajja~a sijalica u Beogradu, i bi}e toliko jaka da }u usredno}i, kao usred dana, mo}i da ~itam...
IZBEGLICA: Ako bude tvoj, radi {to ti je voqa.
DEBELA: Pa i ho}e... Ja na wega najve}e pravo pola`em.
IZBEGLICA: Samo ako bude{ najpametnija i najbr`a. Re~eno je ko budenajbr`i, kad jadnik umre, stan je wegov.
DEBELA: Kad budem stala na vrata, ~ik da me neko pomeri...
IZBEGLICA: Neko }e mo}i... Ako ne mognem ja, onda }e Lale ili onedvije.
DEBELA: Laletu sam ve} rekla {to treba da mu ka`em, a onojve{tici sam zapretila budem li je videla ovde, da }u jojsve ~ekiwe sa one ispijene lobawe po~upati... A wenojkurvi }u lepo lice unakaziti.
IZBEGLICA: Opet ih vrije|a{?
26 Stojan Srdi}
DEBELA: Moram! Uzmu li wih dve ovaj stan, to }e biti kupleraj.
IZBEGLICA: Ako budu vje{tije, onda i neka bude tako. A ti im, dok seovo ne zavr{i, ne smije{ ni{ta.
DEBELA: E, to }emo da vidimo da li smem ili ne smem.
IZBEGLICA: Bo`e, kakva si to `ena! Nikome ni{ta ne bi dala... Eto jabih se najradije odrekla svog u~e{}a u svemu ovome...
DEBELA: Pa {to to ne uradi{? Pusti mene, pa kom opanci, komobojci.
IZBEGLICA: Bih, ali bez mene ne bi bilo kako je napisano. Ja samjezi~ak na ovoj vagi sa tri tasa... Ko zna? Mo`da se i meniposre}i.
DEBELA: Pored mene sigurno ne}e.
IZBEGLICA: Kad bi od tebe zavisilo, tako bi i bilo. Pravila za ovuigru, on je sa op{tinom odredio. Moramo se pona{ationako kako je napisano i kako je sud overio.
DEBELA: Ba{ me briga {ta je tamo napisano...
IZBEGLICA: Bogami, ako ho}e{ da bude kako treba, ono {to su nam izop{tine poslali, mora{ po{tovati. A da ne bi zabo-ravila, ponovi}u ti da tamo doslovce pi{e:(Pauza)Stavqaj ti ruke na u{i koliko ho}e{, ali da vi{e ne bilupetala, prijetila i kasnije rekla kako nisi znala, naj-boqe je da ti se jo{ jednom ka`e: “... da ispred vrataumiru}eg, zainteresovana lica za predmetni stan, morajudanono}no bdeti, ili na drugi na~in pratiti stawe umi-ru}eg, i u trenutku wegove smrti, ko prvi, bez prova-qivawa vrata ili drugih otvora, u|e u predmetni stan,stan }e biti wegov, i sa ovim op{tinskim sekretarijatom}e sklopiti ugovor o zakupu. O verodostojnosti ulaska,prisutni }e garantovati svojim izjavama i potpisom...”(Pauza)Vidi{, prevare ne smije biti.
DEBELA: I ja da potpi{em za druge!? Nikad!
IZBEGLICA: Ne znam, ali znam da bi tako trebalo da bude.
DEBELA: Ali kako misle da se bez provaqivawa u|e?
An|eo s verande 27
IZBEGLICA: Zato su nam dali kqu~eve. Samo se tako mo`e bez pro-vaqivawa u}i.
DEBELA: Da, a samo je jedan pravi...
IZBEGLICA: Pa ti sad vidi...
DEBELA: ]uti sad... Jedna od wih ide ovamo...
IZBEGLICA: Mo`da nisu one? Mo`da je Lale?
DEBELA: Nije on... On spava... Ovo je jedna od wih...(Pauza)[to bih volela da je ona ve{tica, Rajna. Ni tri sestepenika ne bi popela, a ve} bih je... Joj, {ta bih jojuradila... Da mi je samo da se we re{im, pa makar se nikad uovaj stan ne uselila...
IZBEGLICA: A {to ti wu toliko mrzi{?
DEBELA: Duga~ka i ru`na pri~a je to.
Koraci niz drvene stepenice.
Pojavquje se svetlost baterije, koja prvo osvetli debelu naslowenu naogradu, a potom Izbeglicu koja sedi na pragu, naslowena na vrata stanaumiru}eg.
MILA: Dobro ve~e... Ogovarate nas, a?
IZBEGLICA: Malo...
MILA: I?
IZBEGLICA: Ni{ta... ^ekamo.
MILA: (Pri|e vratima i preko we nasloni uvo)Ne ~uje se.
DEBELA: ^uje se, ~uje... Ugasi bateriju. Zna{ da se to ne sme.
Mila ugasi bateriju. Stade uz dovratak.
IZBEGLICA: Zaje~i, zakrkqa, a onda prestane... I taman kad pomislimoda je gotov, i dohvatimo se kvake, on se ponovo javi...
DEBELA: ^eka on da ja budem sama. Tada }e me pozvati...
MILA: Samo se ti nadaj...
DEBELA: E, vas dve ga sigurno ne}ete dobiti. Ne}ete. Ja imamnajve}e pravo. Ja.(Vi~e)
28 Stojan Srdi}
MILA: [ta je s tobom!? Jesi li ti poludela? Pusti ~oveka damirno umre.
DEBELA: (Tiho, prete}i)Ja nisam luda. Majka ti je lujka!(Pri|e Mili, unese joj se u lice)
MILA: Skloni se... S tobom ne `elim da pri~am.
DEBELA: Ma nemoj... bogami }e{ da pri~a{...
MILA: (Odgurnu Debelu)Mar{, kravo debela. Ubi}u te.
Mila upali bateriju i svetlo uperi u Debelu. Ova na trenutak zastade,{to Mila iskoristi i Debelu {utnu u stomak.
Debela jauknu i jedva dolaze}i do daha pridr`a se za ogradu.
MILA: Ovako }e{ svaki put pro}i ako krene{ na mene ili namamu. ^ula sam da joj preti{... Desi li joj se ne{toupamti}e{ me.
Debela se brzo povrati. Neprimetno uzima stoli~icu i s wom krenuna Milu, ali se Izbeglica ispre~i izme|u wih dve.
IZBEGLICA: Dosta jadne ne bile.(Uze stolicu od Debele i baci je preko verande. Za~u selomqava.Debeloj)[ta vam je? Smirite se. Zva}u miliciju.
DEBELA: Zovi koga ho}e{, ali ubi}u je. I wu i onu koja je rodila.
IZBEGLICA: Aman. Ako tako nastavi{, sa stanom se mo`e{ slikati...
MILA: Pusti me da zavr{im s wom.
IZBEGLICA: I ti da se smiri{... Nema smisla da je onako udara{...
MILA: Da ja nisam wu, ona bi mene...
IZBEGLICA: Oh bo`e mili, nisam znala da ste takve. Mrzite se gore nomi i usta{e.
Debela se umiri. Nasloni se na ogradu. Pripaquje cigaretu.
DEBELA: Sredi}u ja wih, a i tebe {to mi onakvu stolicu polomi.
An|eo s verande 29
5. slika: ^EKAWE
Rajna sedi za stolom.
RAJNA: A kad Radovan do|e... ako do|e, mogu da se slikaju... Oh,kako sam ga se u`elela. Sin mamin, gde li je sada? Nikakoda se javi. Od one no}i ga nema. Od one nesre}ne no}i...Ali, do}i }e on. Do}i. Ne mo`e on bez mene i bez we. Niona, iako me mrzi, bez mene i bez wega ne mo`e... O, bo`e,ja nekad najlep{a i najva`nija `ena u kraju, `ivim uuyerici, a }erku kurvu i sina jadnika imam... [to li samto zaslu`ila?
Kuckawe na vratima.
RAJNA: [ta kuca{ bre!? Hajde u|i. Ne}e se brzo vratiti.
Kucawe se ponovi.
Rajna ustaje. Vrata se otvori{e. Dugo tako stoje otvorena. Rajna impri|e, pogledala u mrak, a potom ih zatvori.
^uje se nekakav ~udan smeh i nepravilni koraci koji se udaquju.
RAJNA: Lale, blesavko jedan. U|i kad ti ka`em...(Pauza)Ne, ovo nije Lale.(Pauza)Lale se ne smeje. Ovo je on... On. Sin mamin... E, sad }e svebiti druga~ije.(Pauza)Ne, ipak nije Radovan... On ovako ne hoda...(Pauza)Ma, on je... poznajem mu smeh...
6. slika: DVE @ENE I DEVOJKA – NASTAVAK
Sve je mirno kao da ni~eg izme}u wih nije bilo.
MILA: Gde je Lale?
DEBELA: Ako nije kod tvoje lepe majke, onda ne znamo gde je.(Smeje se)Lepo se sla`u.
30 Stojan Srdi}
IZBEGLICA: E, ba{ si gadura!... Do prije jedan sat je bio, a onda jenajednom oti{ao. Vjerovatno spava... Wega izgleda ovomnogo ne interesuje.
MILA: Otkud zna{?
IZBEGLICA: Od kad je ovo po~elo, samo je jednom, i to na kratko bio.Nekako se ~udno pona{a. Sad ga vidi{, sad ga ne vidi{.
DEBELA: On je uvek tu. Pojavi se kad mu se najmawe nada{. Isto kaoi tvoj debilni brat. [teta {to nije ovde. S wim iLaletom bilo bi ba{ zabavno.
MILA: Umukni! O mom bratu ti nema{ pravo da govori{, i da gatako naziva{... Jesi li razumela? Kakav je da je, on je mojbrat... Samo ga jo{ jednom tako nazovi, jezik }u ti i{~u-pati...
DEBELA: Samo ti preti...
MILA: Da mo`da ne}e{ da mi zabrani{?
DEBELA: Neka, neka... Neko ho}e i to vrlo uskoro...
MILA: Je l’?
IZBEGLICA: Da nije ovoga, ne bih saznala kako se i koliko mrzite...
DEBELA: Ni{ta ti jo{ ne zna{...
IZBEGLICA: Zar ima jo{?
MILA: Dosta bre... Moramo da vidimo {ta }emo.
IZBEGLICA: Na {ta misli{?
MILA: Na ovo i Laleta... I on bi trebalo da bude ovde. Bez svih,ni{ta ne}e biti regularno. Ko prvi u|e, ostali to potvr-|uju.
DEBELA: Ja nikom ni{ta ne}u potvrditi.
MILA: Dovoqna su i dva svedoka da je sve bilo kako treba.
DEBELA: Ako se ja ne uselim, ne}e niko drugi... Dok sam `iva, ne}e.@ali}u se i do samog boga ako treba.
MILA: Izvoli odmah... Uostalom, jedino ja mogu da ispo{tujemsve ono {to je u re{ewu napisano.
IZBEGLICA: Kako?!
MILA: Jedina ja imam pravi kqu~.(Pauza)Znate da se ne sme provaqivati...
An|eo s verande 31
DEBELA: La`e{... La`e{... Od kad si se rodila, la`e{.
MILA: Ako ne verujete, vidite.(Zvecka sve`wem kqu~eva. Pali lampu da se boqe vide)Ja sam kqu~eve od wega dobila.
DEBELA: Imam i ja takve!(I ona vadi sli~an sve`aw kqu~eva. Visoko ih di`e izvecka wima)
IZBEGLICA: (Kroz smeh)Niste vas dvije najpametnije...(I ona vadi istovetan sve`aw)I ja ih imam... Meni su ih u op{tini dali.
DEBELA: Ali ja imam pravi?
IZBEGLICA: Ne znam... Vidje}emo... Pravi je samo kod jednog od nas...Vidje}emo kod koga je.
MILA: Sigurno kod mene. Ne verujem da bi mi dao la`ni... Dao miih je pre nekoliko dana. I rekao mi je da ih sakrijem.
DEBELA: I meni je to isto rekao...
Pribli`ava se glasna muzika.
Koraci uz stepenice.
Mila uperi bateriju.
Pojavquje se Lale. ]opa. Jedna noga kao da mu je kra}a od druge. Kosa mu jerazbaru{ena, lice pomalo ogrebano. Na ramenu mu je veliki tranzistor.Tre{ti glasna muzika I on ma{e sve`wem kqu~eva.
IZBEGLICA: Ovdje je neko lud.
Lale stade pored Debele. Nasloni se na verandu.
Debela se odmi~e.
Lale joj se primi~e. Poja~ava muziku preko tranzistora. Smeje se.
MILA: Lale, uti{aj to... Nije lepo. On umire!
Lale ne haje.
DEBELA: Vidi, vidi... Ko bi rekao da si tako pa`qiva! Samo jenesre}a {to ovaj jadnik nikog ne slu{a.
Lale mrko pogleda Debelu. Uti{a radio. Spusti tranzistor pored sebe.Bezglasno se smeje. Unosi se Debeloj u lice.
DEBELA: Ma be`i od mene, budalo jedna. Gde si to bio?... Vidi na{ta li~i{! Kao |avo si tako hrom, ra{~upan i izgreban.
32 Stojan Srdi}
Lale kao da je ne ~uje. Po~iwe da igra oko we, daju}i takt zveckawemkqu~eva.
Wegova igra, iako se trudi vi{e mu~na no vesela.
DEBELA: Stvarno si lud... Skloni se odavde ili }u ti i tu drugunogu skratiti, pa }e{ onda pravilnije igrati... Be`i, date ne smo`dim.
IZBEGLICA: Lale, mom~e...
DEBELA: Mom~e!(Smeje se)
Lale stade. Sagiwe se. Uzima radio. Stavi ga na rame i nepravilnimkoracima po|e niz stepenice.
IZBEGLICA: Stvarno si pogana `ena...
DEBELA: Pa vaqda ja znam ko je on...
IZBEGLICA: Da zna{, ne bi mu se tako rugala... Mada, ja ne bih rekla daje on ba{ to {to ti misli{ da jeste...
DEBELA: A nego {ta je?... Uostalom, mani me se wega...
MILA: Zna~i i wemu su dali.!
IZBEGLICA: Pa morali su...
MILA: Mo`da? Mada ne{to ne verujem u to.
IZBEGLICA: Ako ho}e da sve bude kako treba, onda su i wemu morali dadaju.
MILA: U pravu si.(Pauza)Da. Ovo je bila wegova `eqa. Op{tina samo izvr{avawegov testament.
DEBELA: Ko zna kakvi su to i koji kqu~evi?... Ti zna{ da ih on imana stotine.
MILA: Isti su kao na{i...
DEBELA: Ba{ si u mraku mogla da vidi{!?
IZBEGLICA: I meni se ~ini da su isti na{i...
MILA: Ja bih ipak mogla ve} i sada da u|em.
IZBEGLICA: Iako nije umro?
MILA: Da... On ne bi imao ni{ta protiv. [ta misli{? Da u|em ida vidim kako je?
An|eo s verande 33
IZBEGLICA: Pa... Mo`da bi i trebalo... Mo`da mu ne{to treba?
DEBELA: Samo preko mene mrtve...
MILA: Budem li morala, bi}e tako.
DEBELA: (Najednom zajeca)Ja imam najve}a prava. Ja sam ga negovala i pazila i stanmu svakog meseca sre|ivala.
IZBEGLICA: @eno draga, {ta ti je!? Nastavi{ li ovako, ovo }e tebeubiti... Iako si k’o planina, nisi ti za ovakve stvari.
DEBELA: Ti zna{, jesam li...(Jecaji prestado{e)Dok sam ga ja hranila i prala, wih dve su ga trovale svojimsisama i guzicama.
MILA: [ta si to rekla?
DEBELA: Do smrti ste ga dovele. Da nije bilo va{ih obilazaka, onbi jo{ bio zdrav i dru{tvo bi mi pravio.
IZBEGLICA: Vidi, vidi... Te rije~i sasvim drugo zna~ewe imaju.(Smeje se)
DEBELA: Ma nemoj. [ta ti zna{?
IZBEGLICA: Ko bi to rekao! Ovamo, dawu pri~a o po{tewu, a ovdje,no}as, sasvim druge stvari na svjetlo mraka izbijaju...
DEBELA: Kako ima{ obraza da to ka`e{? Da nije bilo wega i mene,ne bi imala {ta pojesti kad si do{la.
IZBEGLICA: Rekla sam ti da ti hvala na tome. I wemu i svima do bogahvala, al’ ono {to je, je. Samo da si znala da ga zadr`i{.
DEBELA: Kako pored ovih ku~ki? ^im bi me s wim videle, odmah bimu se na moje o~i nudile. One su se skidale, a ja sam gahranila i ve{ na ruke prala.
MILA: Samo zato te je i dr`ao. Praqom te je smatrao, a sa takvompraqom se u krevet ne ide.
DEBELA: To i nije sve u `ivotu. Ima i drugih, qudskijih stvari kojesu va`nije od kreveta; {to tebi i tvojoj poganoj majcinikad ne}e biti jasno.
MILA: Pa zato ti je, {to si takva, i ni{ta ostavio,(Pauza)i zato, zbog svoje “dobrote” no}as ~eka{.
IZBEGLICA: Ni vas dve niste ni{ta dobile.
34 Stojan Srdi}
DEBELA: Nije im dao, ali su zato uzele...
MILA: [ta smo uzele? Ne la`i...
DEBELA: @ivot. @ivot ste mu uzele, a mene u jad i o~aj bacile.
MILA: ]uti, bre! Tek kad je u godine za{ao, kad je po~eo da lapi ikad ni{ta nije mogao, onda te je sebi pozvao.
DEBELA: Ne zna{ ti ni{ta...
MILA: A {ta bi to trebalo da znam?
DEBELA: Da nije bilo tvoje slatke mamice, sve bi bilo druga~ije.Dok je mogla krv mi je pila. Kad je ona prestala, kad vi{enije mogla, ti si nastavila... Sa trinaest godina si mu ukrevet oti{la...
MILA: Nije bilo trinaest, ve} petnaest. I tvoja }erka je. Zajednosmo to radile. Nekad istovremeno, nekad ona sama, aponekad ja sama, ali uglavnom zajedno... Dok ste vi bile naposlu, mi smo bile s wim...
DEBELA: (Vrisnu)La`e{! Moja }erka je svetica... Wu ne diraj. Sre}a pa je izovog kupleraja oti{la...
MILA: A zna{ li gde?
DEBELA: U Sidneju je. Radi. Ima svoj stan...
MILA: A kako ga je zaradila, to ne ka`e{.
IZBEGLICA: Blago li se woj.(Smeje se)
DEBELA: [ta ti ho}e{? I ti si mu se podmetala.
IZBEGLICA: Nisam onako kako ti misli{ da jesam. Svega nekoliko samputa u{la kod wega.
DEBELA: I to je dosta. I takva kakva si, jo{ si mu svojom golo-tiwom {to{ta mogla uraditi i obe}ati...
IZBEGLICA: Da sam takva, ja to ne bih s wim, ve} s nekim koji bi mivi{e od koristi bio... Pose}ivala sam ga jer mi je trebalomalo druga~ijih razgovora od onih koje sam sa vama vodila.
DEBELA: Bo`e, kako ste mi sve fine!
MILA: Pa i jesmo. A ako i nismo, bar smo iskrene.
An|eo s verande 35
DEBELA: Ti i tvoja iskrenost! Oh, bo`e mili, a ja sam s wim bezikakvog interesa bila... Volela sam ga.(Opet zaplaka. Bili su to kratki jecaji: svega dva-tri,potom pla~ prestaje)Zaista sam ga volela. Onda nisam ovako izgledala.(Pauza)A da nije bilo wene majke, one ve{tice, odavno bih jawegova `ena bila. Moja bi k}er oca imala i niko jekurvom ne bi zvao.
^uje se bolno je~awe, krkqawe, ka{aq.
MILA: Kako vidim on jo{ ne}e, a ja odoh da se odmorim, ali }u zasvaki slu~aj poslati mamu.(Pauza. Pripreti Debeloj)Bude li joj {ta falilo, ~uvaj me se.
DEBELA: Neka samo iza|e...
Mila ode.
IZBEGLICA: Sad mi je jasno za{to ti wu mrzi{.
DEBELA: Ni{ta tebi nije jasno.
7. slika: STARICA I MLADI]
Rajna vidno pijana sedi za stolom i poku{ava da ise~e komad hleba. Jedvauspeva.
Nekako ise~enu kri{ku polagano, mrvicu po mrvicu drobi po stolu.
Na kau~u sedi Lale, kojem je na ramenu, uz uvo prislowen tranzistor.Lale klima glavom i cupka nogama u pravilnom ritmu, mada se muzika saradija ne ~uje. ^esto pipa modrice na licu.
Televizor je uga{en.
RAJNA: Ova mrvica meni, ova Mili, ova mom Radovanu... A ova?...Kome }u ovu?... Koga jo{ imam?
Lale se glasno nasmeja.
RAJNA: Ej! I tebe imam Lale. I ti si moj. Evo i tebi dve mrvice...Ti si jedini koji me zadwih godina uveseqava, a da ni{tane tra`i... Evo ti jo{ jedna. To su tri. Zna{, samo Milu tine dam... Wu ne mo`e{ dobiti... Ona je Radovanova.(Okre}e se wemu)
36 Stojan Srdi}
A i ti bi s wom? Ma bi, kako ne bi... Ko onakvu `ensku nebi hteo?... Samo,(Ustaje od stola. Dolazi do Laleta. Sede pored wega.Vesela je od pi}a)zna{, skupa je ona... Mnogo je bre skupa, a i ne bi te satakvim licem...(Miluje ga po licu)Za{to si tako izgreban? Kakve su ti to modrice!? Gde sibio? Nisi se vaqda sa nekim tukao?(Pauza)Neka, hleb }u posle podeliti... Da}u ja tebi i Radovanovemrvice. Ko zna kada }e i da li }e on do}i?(Prebaci ruku preko wegovog ramena. Privla~i ga na svojegrudi. Lale se ne opire. Smeje se)Ma sve se meni ~ini da ti nisi mutav...(Lale je sa sme{kom gleda ispod oka)Ti se samo pravi{ da si takav... Dobro, ako si i mutavmu{ko si. A kad si mu{ko, onda ima{ pravo i na `ensko.(Pravi pauzu sa dubokim uzdasima, kao da razmi{qa {tada mu ka`e)Samo to `ensko nije moja Mila. Wu ne mo`e{, ali evo,mo`e{ mene... Jo{ ja nisam za bacawe.(Stavqa wegovu ruku na svoje grudi)A, {ta ka`e{? Iako su stare i male, jo{ su ~vrste. Uf.Tako Lale mili, tako, tako! Stegni ih... Oh bo`e, od kadme niko nije pipnuo...
Lale se smeje gwe~e}i wene grudi.
Rajna poku{ava da skloni tranzistor, ali on ga ne da. Ipak nekakouspeva, potom raskop~a bluzu. Uvu~e Laletove ruke u svoja wedra, azatim po~e pomamno da ga qubi po razbaru{enoj, i ko zna kada opranoj io~e{qanoj kosi.
RAJNA: Joj, Lale... joj... Bo`e... Pa ti ovo zna{ da radi{... Uh...Samo da Mila ne do|e... Tako Lale, tako, mili moj... O,Rajno luda, ovakav mu{karac u dvori{tu, a ti ni{ta...
Ulazi Mila. Vrisnu kad ih ugleda.
Lale se kao oparen otr`e od Rajne. Sko~i i stade uza zid. Upla{en je.Gleda kako da pobegne.
Rajna nimalo iznena|ena zavali se na kau~. Smeje se.
MILA: Bo`e! Jesi li ti luda?
An|eo s verande 37
RAJNA: (Kroz smeh)Mo`da.(Pauza)Ali samo da zna{ kakav je. Ruke su mu kao lastavi~ijakrila. Lete... Ume sa wima... A ja mislila da je glup i dani{ta ne zna... Tako me je popalio!
Ustaje. Pri|e upla{enom Laletu i po~e ga grliti i milovati. Lale sene opire. Stoji kao da je okamewen.
Mila se povrati od {oka; otr`e Rajnu od Laleta.
Rajna se ustremi na wu.
Dok se wih dve kome{aju, Lale ugrabi priliku; pobe`e.
RAJNA: Pusti me! Pusti me... Ja sam jo{ `iva... Ne znam kad samzadwi put... Pusti me...
MILA: Fuj! Gadi{ mi se!
RAJNA: Ma nemoj!
Nakon nekoliko trenutaka Mila je pusti. Rajna klonu na pod. Spopade jeka{aq.
Mila sede za sto. Pripali cigaretu.
Rajna se jedva nekako pridi`e. Sede na kau~. Po~iwe da se gu{i.
Mila je nepomi~na.
Rajna iz yepa haqine vadi pumpicu. Udahnu dva puta. Nakon nekolikotrenutaka se umiri.
MILA: [to se ne ugu{i{ ve} jednom!
RAJNA: Za{to nisi ostala tamo?
MILA: Kako te nije sramota? Sin, unuk ti mo`e biti? A drugo,{ta on zna?
RAJNA: Meni osim mog Radovana niko sin ne mo`e biti... Pa {taako je mla|i i onakav? Meni ne smeta... Mladost je lepa.Treba je uzeti, a pogotovo wega... Nikad nikome ni{ta nebi rekao, a vidim(Smeje se)dobro je obdaren... Bilo bi i wemu i meni lepo... Ko zna dali je jadnik ikad s nekom bio?
38 Stojan Srdi}
MILA: Mama, zaista se ~esto pitam da li si ti luda ili se pravi{da si takva... [to si starija, sve te mawe razumem. Pona-{a{ se kao da ti je ~etrdeset, a jo{ malo pa ti jesedamdeset.
RAJNA: Zaboravila si...
MILA: [ta?
RAJNA: [ezdeset i pet. Tek {ezdeset i pet, a to i nisu nekegodine... Ja jo{ mogu,(Pauza)i umem da se zabavim... Dok ~ekam ono gore, ho}u da se maloi zabavim...(Kroz smeh)Ubija ovo ~ekawe.
MILA: (Prekida je)Dosta!
RAJNA: (Snishodqivo, kao da je trezna)Ma ho}u da ti ka`em: kad sam ga videla, ne{to me je ~udnospopalo. U{uwao se i sme{kao. Kao da mi je govorio da meho}e i odjednom mi je bilo milo... Tada, vi{e nisam znalaza sebe... A i htela sam da ga za stan pridobijem.
MILA: Molim!?
RAJNA: Da, da... Ja bih wega obradila da ve} sada potpi{e da smomi prve u{le, ali ti si sve pokvarila.
MILA: Stra{no... Stra{no!
RAJNA: A mogla sam se tako lepo provesti...
Klonu na kau~. Po~e da hr~e.
Mila sede pored we. Nakon nekoliko trenutaka i ona le`e..
KRAJ PRVOG DELA
An|eo sa verande 39
DRUGI DEO
1. slika: IGRA^
Jo{ je no}.
Na ogradi verande stoji velika sve}a.
Plami~ak jedva da obasjava Debelu i Izbeglicu koje se smeju Laletu kojiigra i otvara usta kao da peva. Wegov radio mu ponekad slu`i kao part-ner u igri, a ponekad kao mikrofon.
Iz sobe umiru}eg dopiru jauci.
IZBEGLICA: [ta ako se oporavi?
DEBELA: Ne}e. On je uvek ispuwavao svoja obe}awa... Jedino jemo`da pogre{io dan...
IZBEGLICA: Ni to ne vaqa... Mo`e se otegnuti u nedogled.
DEBELA: Neka bude dokle mora. Ja mogu ~ekati. Izdr`qiva sam.
Lale prestaje sa igrom.
Pojavquje se Mila.
MILA: Nastavi Lale... Nastavi.
Lale odmahuje glavom. Nekako posti|en sede uz ogradu. Prigrli tranzi-stor.
DEBELA: Lale, {ta ti je? Ne boj se. Igraj. Br`e }e nam vreme pro}i.
Poku{ava da podigne Laleta. Ovaj se opire, dr`e}i se za ogradu.
DEBELA: Igraj! Igraj!
Lale upla{en ustade.
MILA: Ostavi ga.
DEBELA: Ne}u. Ima da igra, ina~e }u ga oterati.
MILA: Rekla sam ti, ostavi ga...(Laletu)Sedi Lale. Sedi i ne boj se. Ne sme da te pipne.
Lale sede. Debela ponovo poku{a da ga podigne, ali je Mila uhvati zakosu i odvu~e od wega.
Debela nasrnu na Milu..
Izbeglica sko~i. Razdvoji ih. Stade izme|u wih dve.
IZBEGLICA: Opet! Ako ne prestanete, zaista }u pozvati policiju.
40 Stojan Srdi}
DEBELA: Skloni se... Skloni se, da ovu malu kurvu za svagda sre-dim...
IZBEGLICA: Ja se ne {alim. Sutra }u odmah u op{tinu, i sve im re}i.Zato prestanite. Svoju mr`wu ostavite za neki drugi put.(Pauza)A do tada, budite pametne i razmi{qajte...
MILA: Ima{ pravo.
Odvoji se od Debele. Sede pored Laleta kome je neprijatno. Ne sme dapogleda u wu. Debela ode u kraj verande.
Izbeglica se vrati na svoje mesto pored vrata.
IZBEGLICA: Takvu mr`wu kao izme|u vas, jo{ nisam videla! Za{to?
MILA: Ne znam! Zaista ne znam. Ja ne mrzim nikoga. To je izme|uwih dveju... Ne}e da ka`u... Ovo se oteglo.
IZBEGLICA: Mislim da ne}e no}as? Malopre sam to rekla debeloj.
MILA: No}as mora. Ubija ovo ~ekawe.
DEBELA: ^ekala si, ali gde i {ta...
MILA: Prekini...
DEBELA: Plavi most ti je mesto... Vi|aju te tamo
MILA: Nemam vi{e snage ni nerava da te slu{am... Ne umukne{li, ne}e{ jutro do~ekati...
DEBELA: Je l’?
MILA: Ja svoje rekoh, pa ti vidi {ta }e{.
DEBELA: Ba{ sam se upla{ila.
IZBEGLICA: Aman, `enske glave, prestanite... Najboqe bi bilo da se zano}as razi|emo... Jer, slu{aju}i mu jauke, ka{aq i ostalo,~ini mi se da je on mnogo boqe, nego kad smo zasjele ovde.[ta ti Lale ka`e{?
Lale samo klimnu glavom..
MILA: Sla`e se. E, Lale, Lale, za{to si ono morao da radi{?
Lale se nasme{i.. Dugo gleda u Milu, a potom je pomilova po licu.
Mila je iznena|ena. Ustade, pripali cigaretu.
IZBEGLICA: Vidi ti mangupa!
DEBELA: (S kraja verande)I on zna {ta je laka roba...
An|eo s verande 41
IZBEGLICA: @eno bo`ija, mani se devojke...
DEBELA: A za{to, kad znam kakva je? Svakome }e dati, samo ako budeimala koristi... A on joj mo`e mnogo koristiti... Mo`esvojim glupim klimawem glave da potvrdi da je ona prvau{la...
MILA: Zavr{i}e se i ovo...
DEBELA: Ho}e, ali po tebe, ko zna kako...
MILA: Neka se zavr{i, kako se zavr{i, ali ovo }e tebi bitizadwa zajebancija sa mnom...
DEBELA: Preti{... Imam svedoke.
IZBEGLICA: Tebi da svjedo~im. Takvoj poganu{i kao {to si ti, pamakar sto puta bila u pravu ne bih na stranu stala...
DEBELA: A klela si se u po{tewe. Neka, neka. I ti }e{ za`aliti.Ho}e{, tako mi svega na svetu... Svi }ete vi za`aliti ovove~e i sav moj `ivot u ovom dvori{tu... Svi...
Najednom Lale ustade. Do|e do Debele. Neko vreme stoji vi{e we, apotom je o{amari. Ova iznena|ena, sede.
Lale se nasmeja. Ponovo zaigra.
Mila i Izbeglica se smeju.
Debela pla~e.
2. slika: MLADI, NASTAVAK PRETHODNE
I daqe je no}.
Na verandi Debela i Izbeglica spavaju u sede}em polo`aju, naslowenepored vrata umiru}eg. Hrkawe debele se me{a sa ve} pomalo prore|enimje~awem umiru}eg.
Mila i Lale stoje jedno pored drugog, nasloweni na ogradu verande.Laletu je tranzistor na ramenu. Mila dr`i bateriju.
MILA: Spavaju ve} dva sata... Lale, da mi wih dve ubijemo, i dare{imo problem. A?
Lale svoj ogromni tranzistor uze u obe ruke, polagano pri|e Debeloj iizdi`e radio iznad we.
MILA: Ne! [alila sam se.
42 Stojan Srdi}
Lale se osmehnu i vrati se. Stade pored Mile. Tranzistor stavi porednogu.
LALE: ([apatom)Mila...
MILA: (Blago re~eno iznena|ena)Jesi li to ti Lale?!... Mislim, ovaj... ti si me zvao?
Lale joj uze bateriju. Uperi svetlost u Milu.
Mila se zaklawa. @eli da ga vidi.
LALE: Nisam ja lud ni mutav.
MILA: Lale...
LALE: Ka`i i ti, mutavi Lale. Ka`i ono {to misli{... isto ono{to si i do sada mislila.
MILA: Ja... Lale... Ja... Nisam znala... Ja bih... ovaj... Molim teugasi bateriju...
Posle du`eg posmatrawa Milinog zbuwenog lica, Lale ugasi bateriju.
LALE: A ja bih za tebe sve uradio. I ubio bih ih, samo ako ho}e{.Ho}e{ li?
MILA: Bo`e, pa ti govori{!(Do|e k sebi)Oduvek sam sumwala u tvoje pona{awe.
LALE: Dobro sam glumio, a? Ho}e{ da zavr{imo s wima dvema?
MILA: Bo`e moj, bo`e moj Lale, nisam znala... Ne, ne, {alila samse.
LALE: A stan? Kako }e{ ga uzeti? Treba ti.(Uhvati je za ramena. Privu~e i strasno je poqubi)Volim te.
MILA: (Obamrla, iznena|ena... Kad je Lale pusti, jedva dolaze}ido daha)Ne. Ne... Bo`e...(Po~ne da pla~e)
Izbeglica se probudi.
Lale je primeti, zgrabi radio i stavi ga na rame.
IZBEGLICA: Mala, {ta ti je?(Laletu)[ta joj je?
An|eo s verande 43
Lale sle`e ramenima.
Izbeglica ustaje. Prilazi Mili.
IZBEGLICA: [ta ti je mala?
MILA: (Sti{avaju}i pla~)Ni{ta... Sve mi se smu~ilo. Ne mogu vi{e da izdr`im.
Lale polagano odlazi.
Izbeglica upali cigaretu.
Debela i daqe hr~e.
IZBEGLICA: Ova rok}e k’o krma~a... Je li mala, jesi li ti sa nekimovdje pri~ala, ili mi se to kroz san ~inilo?
MILA: (Polagano sti{ava pla~)Nije ti se ~inilo. Pri~ala sam sa Laletom...(Pauza)Ustvari, ja sam pri~ala, a on je naravno }utao ili sesmejao...
IZBEGLICA: Ma ne bih ja rekla da je tako... ^inilo mi se i da sammu{ki glas ~ula... Ti mala ne{to krije{...
MILA: Stvarno ti ka`em, umorna sam.
IZBEGLICA: (Pripaquju}i cigaretu)Ne znam...
MILA: Ho}e{ sada i ti k’o i ona?(Pokaza na Debelu)
IZBEGLICA: Dobro, de...
MILA: (Sede pored we)Daj i meni jednu cigaru. No}as sam sve popu{ila...
IZBEGLICA: [to Lale ode?
MILA: Ne znam. Zna{ ti wega... Nema veze. Daj mi. Nervozna sam.
IZBEGLICA: Vas dvoje ne{to krijete...
MILA: Opet ti... Daj mi bre tu cigaru... Zaspa}u.
IZBEGLICA: Evo ti, ali ti ne pu{i{ ove...(Duga, duga pauza)I opet mislim da od svega ne}e biti ni{ta.
MILA: (Nakon `urno i jako povu~enih dimova)Mora biti. On no}as mora da umre.
44 Stojan Srdi}
IZBEGLICA: E moje dijete. Ne umire se kad se nama ho}e, ve} kad onajgore ka`e. A i daqe mislim da je ovo ne~ija zajebancija...
MILA: Ali, lekari, on sam i svi oni op{tinski govnari su reklida mu je ovo zadwa no}. Da znam da ne}e, oti{la bih ilegla.
IZBEGLICA: Opet, bez obzira na sve, veliki je to rizik. Nego, za{to tito ranije nisi sredila?
MILA: Ne razumem te?
IZBEGLICA: Ne pravi se luda. Zna{ i sama kako. Sve ih zna{. I s wimsi bila dobra... Najboqa.
MILA: Da sam mogla sredila bih. Mnogo tra`e.(Pauza)Uostalom, sve je zavisilo od wega. Stan je wegov, a nedr`avni...
DEBELA: (Bunovno i kroz osmeh)A dogovarate se. Mislite, ja spavam, pa da iskoristite.(Ustaje. Unosi se Mili u lice)Koliko si joj ponudila?
IZBEGLICA: Dobro je da si se probudila. Hr~e{ ko traktor. Onajjadnik, tamo, ni svoje posledwe trenutke ne mo`e od tebemirno da provede...
Uz stepenice verande, iz mraka iskrsnu Rajna.
MILA: Mama, otkud ti!?
RAJNA: (Ni traga pijanstva na woj)Do{la sam da te malo odmenim. Ti idi lezi. Odmori se dojutra. Jo{ koji sat pa }e svanuti...
DEBELA: Kako si smela da se pojavi{, a kamo li da do|e{ ovde!?Ubi}u te.
Debela se ustremi na Rajnu.
Mila hitro zgrabi Debelu i odvu~e je od Rajne. Prisloni je na zid.
MILA: Pipne{ li je, bi}e ti to zadwe. Razume{ li?
DEBELA: (Jedva)Pusti me. Ugu{i}e{ me...
MILA: I ho}u.
IZBEGLICA: Ne prqaj ruke s wom. Ja sam tu, ako ne{to poku{a.
An|eo s verande 45
RAJNA: Ima pravo. Ostavi je. Ne bojim se... Idi i ne brini se. Idi.Idi...
MILA: (Oslobodi Debelu svojih zahvata. Polazi. Na vrhu stepe-nica se okre}e)Poku{a li ne{to, zovi.
DEBELA: (Nekako do|e do vazduha)Kad-tad }e{ mi platiti.
Mila se podrugqivo nasmeja i ode.
RAJNA: Mislila si da se ne}u pojaviti. Evo me. [ta mi mo`e{?Ima ko da me brani.
DEBELA: Ne}e uvek. Sa~eka}u te ja... A kad te se do~epam, sve {to simi u~inila, vrati}u ti. Moli}e{ da te smrt pre mojihruku {~epa.
RAJNA: Mo`e{ ovde da me poqubi{.(Pqesnu se po zadwici)
IZBEGLICA: Dobro, prestanite... Da oslu{nemo, da li se ~uje ovaj...Ne{to se uti{’o...
Izbeglica prisloni glavu na vrata. Oslu{kuje.
Ove dve tako|e, ali su na mestima na kojima su i bile.
IZBEGLICA: (Odmi~e se od vrata)^uje se, ali ne kao pre sat-dva...
DEBELA: La`e{!
IZBEGLICA: Evo, sama se uvjeri.
RAJNA: Ne razumem vas...
DEBELA: A kad si ti {ta osim one stvari razumela?
RAJNA: A to tebe svih ovih godina mu~i! Qubomora, zna~i.
IZBEGLICA: Bo`e, da ne bje{e ove no}i i ovog povoda, nikad ne bihsaznala koliko se mrzite.
Debela oslu{kuje priqubqenog lica uz vrata.
RAJNA: Ne oslu{kuj nosem, ve} u{ima... Zato si tako i pro{la u`ivotu. Uvek si nos gurala tamo gde ne treba. ^ovek osimnosa, jo{ {to{ta ima...
IZBEGLICA: Bona Rajna, nemoj i ti k’o i ona...
RAJNA: Ni{ta ja ne}u, ve} ka`em da je takva otkad je znam, a znamje od ro|ewa...
46 Stojan Srdi}
DEBELA: (Naglo se odvoji od vrata umiru}eg i vrisnu)Neee!
Rajna se smeje, smeje, smeje.
IZBEGLICA: (Krsti se)Bo`e mi pomozi!
3. slika: QUBAV IZA ZAVESE
Mila je u delu iza zavese. Skida se. Ostaje samo u ga}icama.
Gasi svetlo tako da je ovaj deo sobe osvetqen sijalicom iz kuhiwe. Le`eu krevet. Pokri se plahtom.
Dok se okre}e i prevr}e vrata se polagano otvaraju.
Ulazi Lale.
Mila se pridi`e. Plahta spade s we.
Lale ostavi tranzistor na sto. Razmi~e zavesu i u|e. Sede na rubkreveta.
Mila polunaga sedi.
MILA: Lale...
LALE: Da.
MILA: Za{to si do{ao?
LALE: Zna{ i sama, za{to.
MILA: Ne razumem te!
LALE: Ho}e{ stan, zar ne?
MILA: Isto kao i ti...(Navla~i plahtu. @eli da pokrije grudi)
LALE: Ja? Ne. Ja imam koliko mi je potrebno, i ovo mi ne treba...Ali, tebi treba.(Pomilova je po nagim ramenima)i ja ti to mogu omogu}iti...
MILA: Molim te, nemoj.(Poku{ava da izbegne wegove dodire)
LALE: Za{to se opire{?! Ti i ne zna{ koliko te `elim... Zbog`eqe za tobom sve do sada nisam hteo da govorim.
An|eo s verande 47
MILA: Zbog mene?!.. [ta to pri~a{?... Molim te. Ne diraj me. Nemogu sad... Sve mi se smu~ilo.
LALE: I ja?(Skloni ruku s we)Da, oduvek si se ti mene gadila. Nisi `elela sa mnom ni dase igra{... Ti si me od sve dece najvi{e zavitlavala... A ja,od kad sam do{ao u ovu ku}u, u ovo dvori{te samo u tebegledam...
MILA: Ali...
LALE: Da... Nisam zaboravio kad si me gurnula sa verande i kadsam nogu polomio. Nisam zaboravio, ali sam ti oprostio...i evo, petnaest godina }utim i ~ekam ovaj trenutak...(Pauza)Znao sam da }e do}i.
MILA: Nemoj...
LALE: Za{to?! Ja sam sâm kriv za svoju nesre}u. Nisam trebao date pratim, kad si i{la kod onog skota koji sada umire, iono mu radila...
MILA: (Po~e da pla~e)Ucewivao si me...
LALE: Morao sam. Nisam znao kako da te odvratim od wega, pa samzato tra`io da i sa mnom radi{ ono {to s i s wim radila.
MILA: I sada me ucewuje{.(Prestaje sa pla~em)
LALE: Ovo i ono nije isto...
MILA: Isto je, ako ne i gore.(Ustaje. Plahta spade s we. Naga stoji ispred wega. Laleskre}e pogled)Mogu ti samo ovo dati... samo da me gleda{...
LALE: Nemoj to da mi radi{. Znam ja kako ti izgleda{. Sto putasam te tako i jo{ gore video... Ne, ne zadovoqavam se s tim.Ne, jer te volim i `elim do neba.
MILA: (Smeje se)To si onda, pre nego {to sam te gurnula rekao.
LALE: Da, iako sam jo{ bio dete, i tada sam mislio ono {to samrekao... Osim roditeqa koje je onaj skot {to umire u onojsaobra}ajci ubio, samo sam tebe na celom svetu voleo.
48 Stojan Srdi}
Tako je bilo onda, tako je i sada... Kad si mi se narugala,kad si me ismejala pred onim tvojim kretenskim bratom, ikad si me gurnula, za mene vi{e nikog i ni~eg nije bilo.(Pauza)Iako si sve to uradila, ipak za mene samo si ti na ovomsvetu postojala... Ona moja sobica, ona izba pod zemqom, iti zami{qena u woj, bio je sav moj svet u kojem sam sawaoovaj trenutak... Znao sam da }e kad-tad do}i i da }e{ samojedan tren moja biti.
MILA: (Uzima ode}u)Bo`e, ovo je previ{e za ceo `ivot, a kamoli za jednu no}...La`e{ ti mene...
LALE: Kako to misli{?!
MILA: A ono sa mamom no}as?
LALE: To sam namerno, da bih ti dao do znawa da sam i ja tu... Budimoja bar jednom... Bar ove no}i, i zadovoqi}u se...
MILA: Ti si lud!
Lale je naglo o{amari, a potom udari u stomak. Od siline udarca Milase zatetura i povi, a pade na krevet. Jauknu.
LALE: Ja nisam lud! Nisam... Da mi to vi{e nikad nisi rekla. Niti, niti bilo ko drugi. Ja sam onaj koji ima svoj svet i svojuqubav. Vi nemate ni{ta... Ti nema{ ni{ta. Ni{ta. Ti sijadnica koju jebe ko stigne. I s ro|enim bratom si bila, ane}e{ sa mnom. Za{to? Ja nisam najgori i nisam naj-jadniji... Evo, stan ti dajem da legne{ sa mnom. Ako ne}e{stan, evo ti novac... evo ti moj tranzistor.
Mila pla~e.
Lale iz yepa vadi sve`aw nov~anica i baci ih na krevet.
LALE: Ove pare sam godinama skupqao. Za tebe sam ih skupqao.Prebroj ih. Nikada ti niko toliko nije dao... Budu}nostti je s wima obezbe|ena.
MILA: (Kroz pla~)Ne}u tvoj novac. Ne}u tebe... Ne}uuu!
Lale je uhvati za kosu i podi`e...
An|eo s verande 49
4. slika: SESTRE
Veranda.
Varqiva svetlost praskozorja.
Sve tri su uzrujane.
DEBELA: Rajna, ne govori...
RAJNA: Ho}u. Moram... Jednom moramo re}i istinu. Ona se nemo`e ve~ito kriti... Ne mo`e. Ceo `ivot nositi ovakote{ku tajnu je nemogu}e. ^ovek oboli od toga. Sa tajnamase u grob ne ide.
DEBELA: Ako ka`e{, moja mr`wa }e biti jo{ ve}a.
IZBEGLICA: [ta to krijete? Kao da ste predsednika dr`ave ubile! De,pqunite te va{e prqav{tine, pa da se jednom pomirite i`ivite normalno... Ovdje sam pet godina i ovih pet godinaja slu{am kako }e jedna drugu da ubije...
DEBELA: Ne. To ne sme da se ka`e. To samo nas dve i onaj {to umireznamo. On umire i ne}e re}i, a ne}emo ni nas dve... Rajna,zna{ li {ta radi{? Sav svet oko nas ru{i{ ako ka`e{.
IZBEGLICA: Dva puta si je imenom nazvala!...
RAJNA: Da... Prvi put za skoro pola veka. Uvek mi je govorila:“Ona tamo”, ili “ve{tica”, a ja sam joj sestra...
IZBEGLICA: Ajme meni!
RAJNA: ... naj ro|enija koju ima.
DEBELA: (Vrisnu)Za{to? Za{to to govori{?
IZBEGLICA: Bo`e mili i predragi?(Gleda ih, ne mo`e da se na~udi)Nemojte se tako igrati. La`ete vi mene... Ne znam za{to,ali la`ete.
RAJNA: Daj bo`e da je tako...
IZBEGLICA: Za{to?
RAJNA: Molim?
IZBEGLICA: Za{to se toliko mrzite kad ste sestre?
Rajna se nasloni na ogradu i po~e da pla~e. Spopade je ka{aq.
50 Stojan Srdi}
DEBELA: Ne cmizdri. Sada zavr{i kad si po~ela...
RAJNA: (Nakon du`e pauze Rajna se nekako smiri. Ka{aq polaganoprestaje)Zbog sli~ne ovakve stvari... Zbog stana i zbog mu{karca...
IZBEGLICA: Zar se sestre zbog toga mogu mrzeti?
DEBELA: Sestra kao {to je ona nikad se ne mo`e voleti. Preotelami je onog za kog sam htela da se udam...
RAJNA: Nisam. Sam mi je do{ao, a ja ga nisam mogla odbiti. Bio jene{to najlep{e {to sam do tada imala...
DEBELA: Da. A posle si ga, kad si mu uzela sve {to si mogla,odbacila kao krpu...
IZBEGLICA: A stan? Koji stan? ^iji stan?
RAJNA: Wegov.(Pokaza na vrata umiru}eg)
IZBEGLICA: [alite se vas dvije!?
DEBELA: Kamo sre}e da je tako... Zbog wega nas dve vi{e od ~etr-deset godina ne govorimo, i mrzimo se... Zbog wega i ovogstana pred kojim stojimo...
RAJNA: Ovo samo ti, on i nas dve znamo. Ni deca nam ne znaju. Neznaju ko smo. Misle da smo slu~ajne kom{inice u ovomusranom dvori{tu u koje niko, osim ki{e ne zalazi.
IZBEGLICA: Moram da sjednem. Ovakvu pri~u za moga vijeka jo{ nisam~ula... Igrate se rije~ima k’o djeca piqcima.
DEBELA: Ne. Sve {to si ~ula, istina je...
IZBEGLICA: Ali to nije razlog da se mrzite.
RAJNA: Nije, ali ona se zarekla da dok wega ne povrati i ne uzmeovaj stan da sa mnom nikad ne}e progovoriti, i da }e mi sena bilo koji na~in osvetiti,(Pauza)ili me ubiti.
IZBEGLICA: Da toliko godina to krijete! A on? Zar on to nije nikomrekao?.. Vaqda to neko u kraju zna?
RAJNA: On je onda bio na~elnik milicije, te je bilo kakve pri~e oovome lako spre~avao. Neke koji su pone{to znali, ilinaslu}ivali, on je hapsio i zatvarao, progla{avaju}i ihneprijateqima dr`ave i partije. Tako da su mnogi u strahui namerno to zaboravqali... Od tada, vreme je pro{lo.Svaka od nas ko zna s kim je decu izrodila...
An|eo s verande 51
DEBELA: Ja znam ~ije je moje dete.
RAJNA: ... Kasnije, kad smo ostarile, vi{e nismo izlazile odavde,sve prate}i jedna drugu, da se s wim ne sastane... I tako, aon je u`ivao. Pona{ao se kao beg...
IZBEGLICA: Onda je sve ovo wegovo maslo... On je... On je...
DEBELA: [ta je on? Wega ne diraj.
IZBEGLICA: Kako, kad je on taj koji je sve ovo napravio? Mr`wu je me|uvas ubacio.(Pauza)I ovo no}as... Sve, sve je ovo wegova zajebancija, da bi vas idaqe u mr`wi dr`ao...
DEBELA: Nije tako. On je najpo{teniji ~ovek kojeg sam u svom`ivotu upoznala. Ne bi on tako ne{to. Zato {to nemanikoga, zato je op{tina ovo napravila.
RAJNA: Nas dve smo za sve krive...
IZBEGLICA: E, sada stvarno mislim da od ovog nema ni{ta... Ja jesamoja|ena, ali znam da se stan ovako ne dobija. Pogotovo netu|... A, jok... Ja u ovom ne}u da u~estvujem. Ne}u. Odoh ja umoj podrum. Kakav je da je, lijep mi je... Sad kad ovo znam,ovaj stan ni yabe ne bih... Bi}u u svom vilajetu i ~ekatine{to drugo...
DEBELA: Tako i treba. Ovo je samo izme|u nas dveju.(Rajni)Samo, `alim {to te se ranije nisam nekako re{ila. Dajesam, sve bi druga~ije bilo...
IZBEGLICA: Aha!
DEBELA: [ta si htela? [to ne ide{?
IZBEGLICA: Bo`e, bo`e koji je on gad!... Zbog takvih sve nam je ovako...Sa obema je svih ovih godina bio... S vama i sa sa }erkamava{im...
DEBELA: S mojom nije... To znam...
RAJNA: Veruj da je tako.
DEBELA: Ni{ta te ne pitam, jer se ni{ta sa ovim nije promenilo.I daqe si moj smrtni neprijateq. No}as je prilika da tise osvetim...
IZBEGLICA: Wega je trebalo davno ubiti. On nije smeo da do`ivi ovajdan...
52 Stojan Srdi}
RAJNA: Ne mo`e{ ubiti nekog koga voli{... i ko je otac sina kojinije ovde...
DEBELA: (U`asnuta)La`e{. La`e{!
IZBEGLICA: Jo{ jedan razlog da skot umre.(Kao za sebe)Ovo ni najgori najgorem ne bi uradio...
RAJNA: Ima{ ti pravo... Sto puta sam to naumila, ali nisammogla. Volela sam ga i jo{ ga volim...
DEBELA: Ti da nekog voli{! Nemoj molim te! Tebi ni{ta nijesveto. Zbog zadovoqstva, zbog mu{karca, i sada, kad bi teneko takvu usahlu hteo, i dete bi dala...
IZBEGLICA: Odoh... Odoh. Muka mi je.(Odlazi)
Ove dve stoje udaqene jedna od druge.
DEBELA: Za{to si morala da ka`e{!? Za{to ba{ woj?
RAJNA: Morala sam. Nisam vi{e mogla... Mo`da nam je ovo izadwa no} zajedno?
DEBELA: Ba{ me briga. Mi odavno jedna drugoj nismo ni{ta.
RAJNA: Misli{?
DEBELA: Mislim. Naravno da mislim. Na{a krvna veza ni{ta nezna~i. Uostalom, ti to najboqe zna{. Za tvoju pohotu rodti nikada i ni{ta nije zna~io. Da je tako, ne bi k}er sinupodmetala. Misli{ da ja ne znam. Sve ja znam. Sve...
RAJNA: Ali nisi znala za Radovana.
DEBELA: Nisam, mada sam slutila ~iji je. Jer da vaqa, no}as bi bioovde... Mo`da svega ovog i ne bi bilo? Mo`da bi mu kaosinu i ostavio stan.
RAJNA: Ne bi.
DEBELA: Za{to?!
RAJNA: Zato {to on ne zna da mu je Radovan sin.
DEBELA: Kako ne zna?!
RAJNA: Nisam mu rekla. Bojala sam se. Zna{ da je uvek govorio dasa nama ni{ta ne}e da ima... Decu pogotovo.
DEBELA: Skot. Oduvek je bio skot.
An|eo s verande 53
RAJNA: I daqe ga volim.
DEBELA: Ostavi se tih re~i, molim te. Ti nikad nisi znala {ta tare~ zna~i. Da si znala sve bi izme|u nas bilo druga~ije.Nikad u ovakvu situaciju ne bi do{le.
RAJNA: Mo`da su me radne akcije i partija pokvarile?
DEBELA: Ne pravdaj se. Oduvek si bila takva. Nikom ni{ta nisidala. Se}a{ li se da si mi sve otimala. Nikad me kaosestru nisi gledala...
RAJNA: (Prekida je)Bila si balavica...
DEBELA: ... a da si bila druga~ija, ne bi zavr{ila ovako. Danas biimala mnogo vi{e no {to sada ima{... Bila si sebi~na...
U sobi umiru}eg za~u{e se koraci, {kripa poda, prevrtawe nekog pred-meta.
Ka{aq i jauci umiru}eg su ja~i, potom krkqawe, a onda sve prestaje.
Na trenutak blesnu svetlost baterije.
U daqini zvuci grada.
RAJNA: Jesi li ~ula?
DEBELA: ... i videla... Ko li je to tamo?
RAJNA: Niko. Mislim da je on.
DEBELA: Ne verujem. On se bez pomo}i ne mo`e ni da okrene, akamoli da ustane ili da hoda. Neko je tamo. Samo ko?
RAJNA: Lale... Lale je tamo. Uvukao se...
DEBELA: To mu ni{ta ne vredi. Ni{ta. To se ne va`i dok on neumre... Tek posle wegove smrti se mo`e u}i.
RAJNA: Ko mo`e da doka`e da sada nije umro? Mislim da jegotovo...
Koraci se opet za~u{e.
Svetlost baterije ponovo blesnu, i kao da se za~u nekakav ~udan smeh.
DEBELA: Ovo nije Lale.
RAJNA: Ako nije Lale, ko je?
DEBELA: Ne znam, ali Lale nije. On se ovako ne smeje, wegovikoraci nisu pravilni. Neko je drugi unutra.(Smeje se)Onda se on digao.
54 Stojan Srdi}
RAJNA: [to se smeje{?
DEBELA: On nas i daqe zajebava. Sigurna sam da je on... Ne, ne moguda verujem da je toliki gad...
RAJNA: Gad kojeg volim...
Koraci ponovo; pribli`e se vratima pa se udaqe.
Wih dve su sasvim zbuwene.
RAJNA: Odoh ja. Ovo nije za mene. Neka bude {ta bude.(Polazi. Do|e do vrha stepeni{ta pa se vrati do Debele)
Ipak smo mi sestre, a i pri kraju smo na{ih `ivota. Kojagodina i gotovo je i s nama... Daj da...
DEBELA: Nikad. Nikad se ne}u pomiriti s tobom. Nikog u `ivotukao tebe nisam mrzela. Niko mi kao ti nije `ivot upro-pastio. Zato idi. I dabogda se niz te stepenice strmo-glavila i mrtva na wima ostala.
Rajna po|e.
Debela za wom zamahnu rukom kao da }e da je gurne, ali se predomisli.Sede uz vrata.
Unutra je ti{ina.
DEBELA: [ta ona misli? I na onom svetu }u je progawati... Samo daona izbeglica nekome ne ka`e... Ako misli da `ivi, ne}e.
5. slika: OPET MAJKA I K]ER
Mila u majici i ga}icama sedi za stolom, na kojem je hrpa nov~anica ifla{a viwaka.
Mila pa`qivo broji nov~anice. Nov~anice istih apoena odvaja i sla`e.
Kad zavr{i sa jednom hrpom, iznos zapisuje u neki notes.
Uzbu|ena je. Ponekad posegne za fla{om i ispije kratak gutqaj. Ner-vozno pu{i.
Lice joj je u modricama, usna rase~ena...
MILA: Stra{no! Ovoliki novac! Ne ovo on nije skupio. Za ceo`ivot se ne mo`e skupiti ovoliko para. Ovo je on nekomukrao...
An|eo s verande 55
Ulazi Rajna. Zabezeknuto stade.
Iza we zjape vrata i mrak.
MILA: Zatvori ta vrata... Zakqu~aj ih i ne bleni tako...
Rajna, uputi se pravo ka Mili koja zadwi sve`aw nov~anica stavi ukovertu.
RAJNA: [ta ti je to? Kakve su to pare? Odakle ti?
MILA: Moje... na{e.
RAJNA: Odakle ti?
MILA: Dobila.
RAJNA: Od koga?
MILA: Lale mi ih je dao...
RAJNA: Lale!
MILA: Da.
RAJNA: Kada?...
MILA: Malopre...
RAJNA: Za{to?...
MILA: Zna{ vaqda, za{to?
RAJNA: Nije vaqda!?...
MILA: Da...
RAJNA: I?
MILA: [ta i?
RAJNA: Jesi li i s wim legla?
MILA: Ne... Nisam htela...
RAJNA: Nisi htela! Ti!?
MILA: Nisam...
RAJNA: Ne verujem...
MILA: Nisam.
RAJNA: Za{to!?
MILA: Ne znam... Nisam... Zgadio mi se.
RAJNA: (Smeje se)Zgadio ti se!?(Pauza)Ti bi i yabe, a ne za toliki novac.
56 Stojan Srdi}
MILA: Veruj mi da nisam mogla...
RAJNA: Pa kako ti je onda ostavio pare!?
MILA: Ne znam.
RAJNA: Ti ili me la`e{, ili ne{to krije{?
MILA: Sve sam ti rekla kako je bilo... Ni{ta te nisam slagala...
RAJNA: (Do|e do stola. Sede preko puta Mile. Miluje sve`wevenov~anica)Koliko ima?
MILA: Skoro pedeset hiqada evra... fali koja stotina.
RAJNA: (Zagrcnu se. Posegnu za fla{om. Povu~e dobar cug)Toliko!?
MILA: Da...
RAJNA: I nisi legla s wim?
MILA: (Besno)Ve} sam ti rekla... Nisam...
RAJNA: A te modrice? [ta je to?
MILA: Od wega...
RAJNA: A!? On... Lale... Zar je on to uradio?
MILA: Da... kad sam ga odbila, a onda mi je bacio pare i oti{ao.
RAJNA: (Otpi opet)I ja bih to uradila da sam bila na wegovom mestu,(Pauza)ali yabe ti pare ne bih dala... Za ove pare, ceo `ivot bibila poda mnom
MILA: (Zuri u pare)Samo, odakle li mu ovoliki novac... Zna{ mama, Lale nijeono {to smo mislili da jeste.
RAJNA: A da {ta je?
MILA: On je...
Spoqa se za~u pucwava. Vriska debele... U`asan Laletov smeh... pa opetpucwava, vriska...
Mila izjuri napoqe.
Za wom Rajna.
An|eo s verande 57
6. slika: JUTARWI MRAK
Zora je.
Nekoliko zraka sunca pada na Debelu koja presami}ena visi preko ogradeverande. Sva je oblivena krvqu.
Lale stoji pored we. Smeje se. U jednoj ruci mu je pi{toq sa kojim vitla,a u drugoj tranzistor sa kojeg se ~uje preglasna muzika, pesme “Ribqe~orbe” “Pogledaj svoj dom, an|ele”. Ova pesma traje za sve vreme oveslike, kao da je na beskrajnoj traci.
Vrata od sobe umiru}eg su otvorena. Jedva se na podu pored kreveta videnepomi~na tela. Razaznaje se crna ode}a Izbeglice, starac u pi`ami ijo{ ne~ije.
Ubrzo se stvori{e Rajna i Mila. Kad ugleda Debelu, Rajna kriknu.Pritr~a joj i onako ogromnu je zagrli. Po~e da rida.
RAJNA: (Kroz jecaje i jauke)Mila moja, mila mojaaa... Joooj!
Mila ne zna {ta }e.
Lale po~e da igra. Wegova igra je groteskna.
LALE: Rekao sam ti da ti samo ja mogu pomo}i. Samo ja, a ti mene}e{... U|i tamo...(Prestaje sa igrom. Pri|e Mili. Gura je u pravcu otvo-rene sobe. Mila se opire. Lale joj prinosi pi{toq naslepoo~nicu. Mila do|e do praga sobe. Vrisnu. Klonu naprag)Vidi{. Svi su tu. I izbeglica i tvoj brat i ovaj matorikewac... Svi su na gomili. Sada je sve tvoje... Ho}e{ li iwe da se oslobodi{?
Lale Pokazuje na Rajnu koja miluje Debelu koju je polo`ila na podverande, a kad je ~ula da Lale pomenu Radovana, vrisnu i klonu prekowegovog tela.
LALE: Ostao je jo{ jedan metak.
Mila ga nemo i zastra{eno gleda.
LALE: Ne mora{ ni{ta da ka`e{... Znam da to `eli{... Znam, jersvi smo mi tebi ovde gadni, i ja, debela, i on(Pokazuje na mrtve u sobi)i ona i on, naravno i ona(Pi{toqem pokaza na Rajnu)Biraj. Ja ili ona? Imam samo jedan metak, qubavi!
58 Stojan Srdi}
Mila ga i daqe nemo i upla{eno gleda. Pla~e tiho, bez glasa.
RAJNA: (Rajna jau~e i samo ponavqa)Mili moj, mili moji... joooj!
LALE: Nervira me. Ni{ta drugo ne zna do “mila moja, mila moja...jooj!” Pih... Pijana babetina... Reci, ona ili ja...
Svetlost jutra je sve jasnija. Sve se boqe vidi.
Odjednom zvuci policijskih sirena se naglo pribli`avaju.
LALE: Po`urili su, a rekao sam im da kasnije do|u! Skotovi...(Pauza)Nemam mnogo vremena. Govori. [ta `eli{? Koga `eli{?Ka`i, ja sam tvoj an|eo... Sve sam ti obezbedio... Sve...Stan, novac... Ka`i!
Kad zvuk sirene postade blizu i zaglu{uju}i Lale prisloni pi{toq nateme Rajne.
Mila je skamewena.
Odjednom Lale prisloni pi{toq sebi na slepoo~nicu. Povu~e obara~.
Pucaw se razle`e i stopi se sa zvukom sirene u dvori{tu i pesmom satranzistora, koja neprekidno ide, a wegovo telo kao odba~eno padepreko praga, pored Mile, a tranzistor pade pored Rajne.
Zvuk sirene se razle`e celim dvori{tem.
KRAJ
An|eo s verande 59