sapu tn ici - rastko.rs

MILAN TOPOLOVACKI

sapuTn ICI

M ilan T opolovački

S A P U T N I C I(dramaturški ogledi)

PETAR KOČIC Beograd

1972.

Biblioteka OGLEDI

Urednik Božo Bulatović

Naslovna strana Milo Stojković

Korektori: Jovan Milatović Boško Srdanović

Izdavač: Književna zajednica »Petar Kočić«, Beograd, Bul. JNA 15/111

Štampa: »Ruske slovo«, Ruski K rstur

Milan Topolovački, reditelj i dramaturg, već prvim svojim esejima o savremenim srpskim dramatičarima objavljenim u ča- sopisima »Delo« i »Savremenik« i đocnije, ciklusom predavanja na Kolaričevom narodnom univerzitetu kvalifikovao se kao akri- bičan, stručan i senzibilan istraživač puteva savremene srpske drame. Nema nikakve sumnje da je ovaj rukopis prvi pokuašaj i prvo ostvarenje da se naša dramska literatura tretira sa po- trebnom ozbiljnošću i stručnošću.

Inteligentan, prijemčiv, neopterećen predrasuđama teoret- ske pomodne literature i terminologije, siguran u izboru i većini svojih sudova, precizan iako pomalo sklon hiperbolici u svojim sudovima, sa stvarnim i sadržajnim stilom, adekvatan problemu i materiji, Topolovački je napisao zrelu i dobru knjigu.

Borislav Mihajlović-MHiiz

2IVOTNO DELO DRAMATIČARA TODORA M ANOJLOVIČA

U dram atskoj nivelaciji am anetarne realističke lite ra rn e konstruk tivnosti i sinkopiranoj nacionalnoj prenaglašenosti Svetozara Ćorovića, Sime M atavulja, B orisava Stankovića, M ilorada M itro- vića i P e tra Kočića; u đ ram atu rsk im pokušajim a pesn ika Alekse Šantića, — u bardovskom stasan ju N ušića-dram atičara i egzistiranju V ojislava Jovanovića i M ilivoja Predića, čitava srpska dram a, iako ne doživljava naročiti uspon u kvalitetnom lite rarnom i d ram a- turškom oblikovanju, ipak, uslovno ispunjava sopstveni ra s t u uvo- đenju inoviran ih dram skih form i, u iznalaženju i obogaćivanju m otiva i ideja dram a, - ipak uspeva da, nedvosm isleno odslika ekonom sko i političko stan je svoga vrem ena i njegovog, veom a uspo- renog i dekadentnog razvoja društvenog m ehanizm a.

U skrom nom i tihom sm enjivan ju devetraestog i dvadesetog veka, kao u razlom ljenom baroknom portalu , pom enuti d ram atiča- ri (u kvalitetnom predvodilaštvu B ranislava Nušića!) bave se ak - tuelnim tem am a iz građanskog života S rbije, ko ja stih ijsk i pokuša- vaše da uđe u indeks evropskih država; satiričnim sadržajim a kom e- dija obznanju ju n jenu d ruštvenu degradaciju , a izborim a dram - skih m otiva odbacuju in terese za antičke tem e, hero jske tragedije, nacionalističke đ ram atu rške konstruscije i istorijske kom ade.

N akon prvog svetskog ra ta , u prvim danim a obnove napaće- ne zemlje, kao da se sve sm iru je u srpskoj dram skoj književnošti; kao da jen java in teres za d ram atsk im učešćem lite ra tu re u javnom , društvenom i političkom životu. Nušić, dakako i nađa lje daje ton, p rav i kvalite t i opseg čitavom đram skom stvara laštvu u Srba, a im - presivna slika talentovanog, i već legendarnog, pesn ika M ilutina Bojića, i njegovog trenu tnog zanosa za dram u (tragičnog valera i rom antično-racionalnog lite rarnog m etoda!), upo tp u n jav a ovu sirom ašnu sliku i vakum u in teresu za dram u, uopšte.

N agli p rodor ekspresionizm a, kroz ličnost m ladoga dram ati- čara Josipa K uludžića (i njegovih dram a »Ponoć« 1924. — »M isteriozni Kamić«, 1928. godine), kao da je ustalasao k u ltu rn i život B eograda (koji pu n u deceniju sanjaše svoj naciona'listički san u bohem ijam a zadim ljenih kafana »Tri šešira«, »Skadarlija« i »Mo- skve«), kao da je, in terno, raspirio ponovne sukobe n a lin ijam a iluzionizm a i antiiluzionizm a i podvukao raskol u p rih v a tan ju ekspresionizm a i im presionizm a, dotičući se regiona uvezenog realiz- m a i naglašenog neoromantizma.

Gotovo u istom času jav lja se generaciia m ladih d ram atičara iz koje se izdvajaju talen tovan i pisci, kao što su: D ušan N ikola- jević, V elim ir Zivojinović, Ranko M ladenović i Z ivojin V ukadi- nović.

C entralnu ličnost ove m lađe generacije p redstav lja , svakako pesnik i d ram atičar Todor M anojlović. N jegovom pojavom (i pojavom njegovog đram skog prvenca, — »C entrifugalni igrač«, 1930. godine) pom enuta generacija d ram atičara dobija, u suštini, svog izvanrednog predstavn ika , snažnog poetskog in te rp re ta to ra i zane- senog san ja ra dram skih sazvučja, a srpska dram ska lite ra tu ra , od četvrte decenije našeg veka, uplovljava u moderne tokove evropske književnosti; u analitična d ram atu rška trag a laštv a i nova, estetsko-etička, sh v a tan ja dram e, kao sudeonika u vasp itavan ju čoveka, posebno-

I

U jednoj slobodnoj p arafrazi kom plim en tiran ja životnom đelu Todora M anojlovića i subjektivnom , analitičnijem iznalaženju m esta dram skom stv araštvu istog, u šarenoj i širokoj pa le ti posleratne srpske dram ske produkcije, bez većih suzdržavanja, moglo bi se, s'iobodno u stv rd iti da od pojave m isterija »C entrifugalni lgrač« srpska drm aska književnost (ako se izuzme đ ram sko delo B ranislava Nušića!) otpočinje svoj pravi, lite ra rn i vek, da od 1930. godine otpočinje moderna srpska drama.

Bez obzira na izvesne, i neshvatljive, padove u dram skom delu Todora M anojlovića (»Nahod Simeon«, 1938., »O pčinjeni kralj« , 1940.), na izvesna nedosledna tragalaštva u pogledu dram ske form e i literarnog izraza (»K atinkini snovi«, 1932., »San zim ske noći«, 1942., »Comedia dell’arte«, 1963, godine); na poetska osciliranja i, ponekad, nelogično vođenih akcija, za čitavo dram sko delo ovog

6

snažnog i ku ltu rnog pesnika, kao moto, bi se moglo reći isto ono što je njegov p rv i k ritiča r (D ragan A'ieksić) ispisao 1930. godine povodom praizvedbe »C entrifugalnog igraća« u beogradskom N arod- nom pozorištu: » .. .Im am u sebi jedno veliko zadovoljstvo, možda baš onakvo kakvo osećaju lju d i ko jim a je stalo da u svetu bude što više uspeha, pa m a ko stvarao i m a ko izvlačio iz toga uspeha koristi. Jedno neobieno priznanje , neobičan in teres. Tako ovom. prilikom : kom ad g- Todora M anojlovića, »C entrifugalni igrač«, m isterij u četiri čina, kako ga je au to r nazvao, uspeo je, uspeo toliko da smo svi mi, kao deonici toga uspeha, bi'li u čudu i radosti.

N ajzad posle K ulundžićevog »M isterioznog K am ića« uspeva se i daje pod etiketom m isterija . Ova igra reči nem a, prirodno,< nikakvog značaja, ali tim pre im am o da naglasim o kako kom adi sa više poezije, sa više rom antičnosti, sa više fan taz ija i više ta jan - stvenih naslućivanja u dušam a onih koji su p redstav ljen i kao osobe jednog prevashodno duhovnog i prevashodno osećajnog sveta im aju i više šansi za uspeh, je r m ogu da zain teresu ju u prvom redu da- rovite, a zatim em ocionalne autore. »C entrifugalni igrač« je kom ad koji je neosporno najpoetičnije , na jlirsk ije delo naše savrem ene dram ske lite ra tu re , a sledstveno, i delo sa jednim neorom antičnim izrazom neobične boje i sjajnog tem peram enta. Š to je na jrazum lji- vije, ovo de'lo, u svojoj scenskoj i tekstovnoj konstrukciji, nem a ni jedne suvišne baze, ni jednog suvišnog dela. Nem a ni jednog m esta koje bi se moglo žigosati kao neznaličko, nepotrebno, neum ešno. Jedan đram ski au to r ko ji je ovim m isterijem dao p rv u veću dram - sku stvar, uostalom , jedno izm eđu re tk ih svojih dela, snašao se odlično, preko svakog očekivanja. U n jem u smo čak našli ru tinera , m ada nismo mogli naći veliku p raksu u njegovom radu , našli smo jednog veom a ku ltu rnog um etnika,. n a jk u ltu rn ijeg m eđu svim a na- šima, i tim e smo mogli da poverujem o kako je ta j neoromantizam, sa svim svojim naoko deklam atorskim i naoko ćudljivim nam etnu tim stilom jedna vrednost, jedna novost, i to dopadljiva novost, pa čak dopađijiva i za prosečan deo pubhke koja u lite ra tu ri im a udela samo preko površnog i nestaloženog a rha jsk i naštim ovanog u k u s a .. . «

C itavo đram sko delo Todora M anojlcvića je am fatično; od m isterija (»C entrifugalni igrač«) do ekstraze (»Comedia delT arte«), -od socinjalnog tip iz iran ja (»K atinkini snovi«) do verbalnog rem i- nisciran ja (»Nahod Simeon«), - ono je poetsko (»San zim ske noći«) i tendenciozno-realistično (»Opčinjeni kralj«), Ono je, obično, ve-

7

m a program atsko i sugestivno (m isterij »C entrifugalni igrač«, —• »Com edia dell’a rte ; kom edija »K atinkini snovi«, — dram ski tra k ta t »O pčinjeni kralj« , ponekad apstrak tno i iskonstru isano (idilična piesa »San zimske noći«, — scenska, m istična ig ra rija »Com edia dell’ arte«, -m isterij »C entrifugalni igrač«),

Po d ram atu ršk im i estetsko-etičkim lite ra rn im k rite rijum im a čitav dram ski opus Todora M inojlovića mogao bi se podeliti na tr i dram ske gruke (tim p re što ie form alna i s tru k tu ra ln a d iferencijacija v idn ija od suštinske, sad ržajno-lite rarne koncipiranosti!). Prvu g rupu biše činile d ram e: »C entrifugalni igrač« i »O pčinjeni kralj« . N adalje, u d rugu g rupu biše ušli sledeći kom adi: »K atinkini snovi«, »Nahod Simeon« i »San zim ske noći«. Posebnu i najnoviju g rupu bi činila d ram a »Com edija dell’arte«. Uz izvesne d ram atu ršk e inovacije, u rasponu od gotovo tr i decenije rad a na dram i, životno delo d ram atičara Todora M anojlovića uokviru je se (a to je stvarna, lite ra rn a i artistička vrednost!) u dram am a »Centrifuga'lni igrač« i »Comedia dell’arte« ; po sub jek tivn im analitičkim vrednovanjim a (u odab iran ju tem a, ideja i likova!) slobodno se može u kurziv sa'iiti tv r- d n ja da su dram e »C entrifugalni igrač« i »Comedia dei’arte« naj- k v alite tn iji i najpoetsk iji p roduk ti M anojlovićevog kijiževnog pera, uopšte i najbo lje dram e njegova lite rarnog duha, posebno.

U sazvučjim a m odern ih d ram atu ršk ih valera, u sferam a kon- s truk tivne i analitičke evropske d ram aturg ije , u kauza'iitetim a im - p era tiva vrem ena i lite ra rn ih p rogram atika (u nailazećim stru jam a ekspresionizm a, neorom antizm a i m odificiranog realizm a!) dram ske tvorev ine »C entrifugalni igrač« »Com eđia dell’- arte« im aju svoje određene, a duboke poruke; one su istine na ivicam a san ja m edernog čoveka, one su vesnici novih dram skih s tru ja i s truk tu ra lizam a m oderne evropske dram aturg ije , u svim sazvuč- jim a sugestija sa istoka i zapada, — one su p ro d u k t dubljeg filo- zofiran ja i em otivnog tip iz iran ja v rem ena u isticanju. Za razliku od pom enutih, d ram e »K atink in i snovi«, »O pčinjeni kralj« , »Nahod Simeon« i »San zim ske noći« uokv iru ju i nadopun java ju onu este tsku p razninu koia nastaie u s tru k tu ra ln im d ram atu ršk im form a- m a (kada je reč o čitavom opusu d ra m a tič a ra !) pozorišnih kom ada »C entrifugalni igrač« i Com edia dell’arte«, — uokvireno vrem e dram ske radnje , određeno društvo, fo lk iorno-diom atski rečnik u ophođenju g lavnih ličnosti d ram e i realistička potka.

Zasnovani na relacijam a poetsko-sadržajnog i realno-d idak- tičkog dram ski tekstovi »San zimske noći«, »Opčinjeni k ra lj« i »Ka-

8

tinkini snovi« nadovezuju kroz svoje đ ram atu rške šem atizm e piš- čev nedvosm isleni i neskriveni životni optim izam i njegovu duboku veru u dobrotu čovekovu, u njegov iskonski trag izam i povišeni e- m ocionalni đoživljaj. L jubav m eđu ljud im a (kao p ra s ta ra dogma!) u ovim dram am a đoživljava sve svoje faze, u punim dinam ičnim (konstruisanim !) životnim kon trastim a i gotovo estetskim , senzual- n im (spontanim !) kauzalnostim a.

I ta j »O pčinjeni kralj« , i ta j »San zim ske noći«, i t i »K atin- k in i snovi« nisu n išta drugo do verna ilustracija života; u vrem enu i legenđi, u stvarnosti i suprotnosti, u filozofiji i poeziji, — u d ruštvu i an tid ruštvu . Cisti d ram ski elem enti u »Snu zim ske noći«, kao u pa’ukovoj mreži, drže osnovne n iti radn je , dok su poetski (tj. rem in iscen tn i!) pasaži sam o određene relaksije dram ske akcije, peripetije , zapleta ili (vidljivih) katarzi. U legitim nosti »Opčinjenog kralja« im a skrivene sinonim ičnosti i suzdržane osude v rem ena koje, na k rilim a p ijan ih vetrova raznosi svetom k rv nedužnih, ucveljenih, potlačenih i slabih. U đ iferencijaciji likova »San zimske noći« i »O pčinjeni k ra lj« p red stav lja ju sintezu jedne čudesne politički angažovane epistole, ko ja u b iti svoje dram ske m agije (kroz sinko- p irane aluzije, a'legorije i asocijacije) rezbari verbaln i politični duh epohe i vrem ena koje odslikavaju.

Za razliku od »Sna zim ske noći«, »Nahod Sim eona« i »Op- činjenog kralja«, d ram a »K atinkini snovi« p redstav lja sociološku diferencijaciju srpskog d ru štv a u prv im godinam a nakon prvog svetskog ra ta (u sunovratno raslojenom društvu , koje se nalazi u priv idnom usponu, K atinka, kćerka sirom ašne penzionerke, san ja o bogatoj p a rtiji iz »viših« srpsk ih građansk ih i političkih krugova. N akon gorkih iskustava sa »aristokracijom « i »beogradskim krem - -društvom « ona se trezn i i odabira za životnog druga m ladića iz svoga, »nižeg« staleža (elektrom ehaničar-pedikira) sa kojim dugo i srećno živi).

»K atinkini snovi« su sudbinski povezani sa istinam a toga društva (onog društva što se naglo bogatilo i sirom ašilo) u posle- ra tno j srpskoj prestonici; u galeriji dobro građenih 'likova, i tačno pogođenim atm osferam a, posebno se rasp rav lja o esnafskim . kapi- talističkim i političkim razm iricam a vodećih s tran ak a i grupa, g ru - pica i pojedinaca, — a kroz socijalnu obespravljenost običnog rad - nog čoveka jasno se uočava piščeva politična, p rogresivna tenden- cija.

9

Ako su dram e »O pčinjeni k ra lj« i »San zim ske noći« raci- onalne konstrukcije . opervažene snažnim , poetskim elem entim a dram skog saopštavanja, onda je kom edija »K atinkini snovi« verni prilog sociološkoj srpskoj dram i i realističkoj fak tu ri d ram aturškog prezen tiran ja . J e r sve tr i dram e su rezu lta t dram atičarevog dubokog opserv iran ja okoline, m eđuljudsk ih odnosa i sopstvenih em ocija, negde, u prvoj polovini svoga spisateijskog p u ta i m agijskog, d ra- m atskog snoviđenja.

II

N ajbolja d ram a Todora M anojlovića je m isterij u četiri čina »C entrifugalni igrač«.

U ukletim tk an jim a m ašte i obnovljenom dram aturškom konstruk tiv izm u Todor M anojlović nam nud i dram u prepunu rom an- tičnih elem enata, a ipak tako rea lnu i tako m ogućnu; tako poetsku, a ipak tako proznu, — sve ovo, tako rom antično i tako pesničko (pisano u form i slobodnog stiha!) slično osnovam a tro h e ja ili m ilo- zvučnog odm eravanja jam ba, liči na jedan nepoznati scenski o rato- riju m stiha, m uzike i slavenskog čenta, ono podseća na jedno ču- desno, životno versific iran je p rirode pred katak lizm u: iz sonornog plača u krista 'ino-jasni smeh, iz tuge u radost, iz laži u istinu , 'iz nesreće u sreću, iz života u apstrakciju , iz d ram e u an tid ram u. Veš- to preplićući poetske dram ske n iti u čvrsti, realističk i skelet dram e, osnovna ideja dela i sve rom anfične figure pune srca i duha um eju odlično da se snađu i postave m eđu stvarnim , običnim ljudim a, u svom folkloru okoline svoje, da se ne udalje od osnovne istine i fi- lozolije svoga doba, da n ik ad a ne izgube svoj šarm i sm isao življe- n ja , da ne zaborave na podvođački in teres sugestije i da ne prom a- še svoj to ta ln i u ticaj na razvoj »dram ske« radn je , na oscilatcrtnu upornost negacije u s tv a ran ju supro tn ih polova 'ličnosti, in trige i osnovne atm osfere dela. U pesničkim , gotovo slikarsk im ilastrucijam a osnovna ideja dram e stv ara onu dinam ičnu snagu volje, ko ja u ži- votu reguliše m eđuljudske odnose; ona čas zasm ejava, čas baca u plač ličnosti, a sam im tim i gledaoce. U vešto konstru isanom sadr- žaju, u okvirnoj a tm osferi m iste rija i izlasku u akcioni pejzaž, pisac, ličnosti i publike se, svesno, nadopunju ju , a sam im tim i po- jačavaju osnovni d ram ski in teres, snaže d ram sku rad n ju , p rip rem a- ju se za, gotovo, klasičnu katarzu . (Jedan avan tu rista , pustolov, zbog toga što u tom e vidi k ra jn ji izraz slobode ličnosti, odvaja se na

10

čas od svog druga av ija tičara i p rih v a ta ljubav jedne devojke, m i- nistrove kćeri, dobija pun i izraz n jene 'ljubavi, ali je, uprkos tom e što m u je i n jen otac nudi, — n jem u beskućniku, av an tu ris ti i b arskom plesaču, — odbija i odlazi u svet, na vazdušni let, u slobođu, — rad i slobode, rad i toga da ne dođirne zem aljski c rv ljiv i m ir i o- vodanašn ju m aterija lističku ljubav , i ograničenje zajedničkog, brač- nog, života; Bil odlazi u svet, van dom ašaja ljubavi, izvan cen trifugalne moći zemlje, ljubavnog osećanja i devojke L ib jan , — odlazi daleko p u t sunca, u svem ir, u slobodu, odlazi da bi i on i ona večito nosili jednu ljub av n u uspom enu i idilično, zajedno provede- no, jedno veće, — da bi živeo sa tom uspom enom , kao što jedna ličnost, iz d ram e (luda G ospođa sa crvenim kišobranom ) živi neprestano od uspom ena na svoje p rerano nestale sinove-avijatičare. Bil odlazi daleko da bi m ogao da živi nasam o sa sopstvenom lju - bavnom uspom enom , a L ilijan, h te la to ili ne, ostaje da upozna ži- vot (i da ta j isti život iživi sa perm anentnom Ijubavnom uspom e- nom na Bila) i jednu p rek rasn u i nezaboravnu noć. J e r u logici »e- m otivnog egoizma« u teh a je uspom ena, nem ir u srcu, opiem enjena » tkiva duhovnih želja«, čežnja za ponovnim susretim a, koji se n i- kada neće o stvariti i obistiniti. Bil i L ilijan su razdvojeni jednom fikcijom, čudesnom, razarajućom emocijom i bolesnim snovim a ka- pitalističkog vrem ena, koje u svojoj brem enito j asocijalnosti ras-* lojava ljude i deli ih n a bogate i sirom ašne, na bezim ene i imene, na one koji im aju p rava, i sm eju, i na one koji nem aju p rav a i ne sm eju da zakucaju n a bronzana v ra ta života i da, sa puno prava, razloga i jeđnakosti, zatraže sebi život i ljubav , sreću i puno razu- m evanje. J e r Bil i L ilijan nisu im ali »snage« da se rom antičnim ve- zama, uhvate u koštac sa san jam a realnog, kapitalističkog života, da se oprede'le za ritm ove sopstvenih m isli i dam are u refleksijam a jednog jedinog srca, da se uzdignu iznad m alograđansk ih p red rasu - da i kvazi m orala povlašćenoga društva, te da izgrade sebi život na oštrim razinam a politike i apolitike, lak tašen ja i društvenog ka ri- jerizm a, bogatstva i sirom aštva. Tačnije, Bil, ta j večiti san ja r nedo- sanjiv ih p rostranstava svetla i im aginacija, ta j Ik a r bez k rila i slobo- d a r bez slobode, n ije smogao, u presudnom tren u tk u , ni toliko m uške kuraži i g rađanske h rab ro sti da p rek ine sa avan tu rom pa da se, svesno, i jedino moguće, u pu ti trnov itom stazom običnog, života).

G ovoreći o ličn o stim a »C entrifugalnog ig rača« p o m e n u ti k r i-tičar, (D ragan Aleksić) 1930. godine ispisuje sleđeće: » . . • Uzevši u

%11

obzir đa je konstru isan je takv ih poetskih ličnosti u rea'lističfcu s tru k tu ru dram e bilo vrlo teško, ono je prvok'iasno izvedeno, i te rom antične figure pune srca i duha um ele su odlično da se snađu m eđu stvarnim , običnim ljud im a svoje okoline i da ne izgube n ikada svoj šarm , pa čak n ikada ni da prom aše svoj p u n i i sugestivni uticaj na n j ih . . . Pisac diše moćno i saživljeno kroz tu sadržj.nu. Ona je u n jem u. On je sav u lirskom dekoru te sadržine i u em o- cijam a koje ona izaziva. On je tu sadržinu proživeo, i sam je bib' ta j divni Bil, lu talica, koji se odrekao žene za vo lju zajedničke sre- će sa drugom , najdražim , zbog utehe u čežnji. K akav p rek rasan in- puls za jedan lirsk i to rnado! On ga je našao. Dao je m aha sVo)m pesničkom k ra te ru , stavio ga u jednu m oćnu lirsku erupciju , dao m u sja jn u form u, jednu rečenicu kakve na ovoj b in i još n ije bilo od postanka, dao jedan ton koji n ije ni izveštačen ni neubedljiv , ni m lak ni slabačak, ni đosadan ni patetičan , ni drzak ni realan , ni koncentrisan ni vansvestan , ni raspojasan ni štur. ..«

O snovna filozofska epistola i d ram ska istina kn jiževn ika To- dora M anojlovića ogleđa se u trag an ju za slobodom čovekovom, u iznalaženju m ogućnosti za oslobođanjem ličnosti od varljiv ih i laž- ijiv ih građansk ih norm i, m alograđanskog m orala i pseudo-etičkih k rite rijum a, — dak'le, d ram atičar se zalaže za jedno to ta lno osloba- đan je ličnosti (u em otivnom i fizičkom vidu oslobođavanja!) za slobodno fo rm iran je volje inđividua i bezgranično razv ijan je pogleđa u okularim a prirodn ih , adm in istra tivn ih i p ravn ih slobođa.

U em otvnom oslobađariju ličnosti fo rm ira se ona neoroman- tičarska snaga duha ko ja u punom naponu volje jasno sjed in ju je poetske elem ente u okvire realnosti i zbilje. Po M anojloviću život je svakodnevna vrteška, v rteška ili bedni dolap. K rug besm isla u cen tru pakla. V rteška se okreće po krugu , staino oko istog centra, banalno, g'lupo, preglupo, besciljno i bespotrebno. Sam o snažni duhom ponekad iskaču iz n je i p red a ju se, obično i ponovo onom ve- likom zam ahu slobode, prostora, p rostranstava i b esk ra jn ih snova. Oni izleću centrifugalno. Ali »izleteti« cen trafugalno n ije baš tako p rosta stvar. »Čovek može na m estu da ostane m r ta v . . . ili barem da se ružno ugruva«, ili može i da m u se nešto »pom eri u g lav i« .. . Svi ostali sm atraće ga, »u svakom slučaju, za luda«. J e r on više nem a cen tra oko kojeg se vrti, koji ga drži, kreće i »up rav lja n ji- m e -. .« On leti kao m eteor, on leti »kao o lu ja ...« — đaleko neku- d a . . . A od »tih lud ih sila i obesnih o lu ja lju d i se boje. ..« Oni pa-

12

t e . . . A u stvari »patn ja s tvara onu centrifugalnu snagu volje« kojom se oslobađam o iz v rteške života.

C entrifugalna snaga je ona sila duha »koja nam obezbeđuje uspešan 'let« iz cen tra života, kao večitog besm isla i glupog roti-. ran ja oko zam išljene ose ideja, ona nas p repušta nesta ln im vetro- vima, »gromogroznim« o lu jam a i toliko željnoj slobodi; »bekstvu od životne v r te šk e ...« P a još i onda »spopadne nas nekakva kukavička nostalgija«, »neko bolećivo klonuće«, neka bedna sum nja »da li će- mo moći« biti ljud i-od ista ljudi-sam i za sebe, izm eđu neba i zemlje, u »olujnoj noći« nekakvog novog smisla, u toliko očekivanoj slobodi; plašim o se »da se ne bism o pre tvorili u kurjaka« , vukodlaka ili u noćnu pticu. ■. i vraćam o se, ponovo — »bajagi tražeći čovečanstvo i čovečnosti — onde gde sigurno znam o da ih nem a«, — na ovakve oduške i interm ece u kobni »stari« dolap. V raćam o se, ponovo, u večitu logiku cen trifugalne sugestije i m alodušno konstatu jem o da »još nismo zre'li za ovakva cen trifugalna izletanja«, da još nism o p rekaljen i za »takva o lu jna pu to v an ja u nove slobode«.

U postav ljan ju teze i antiteze, u razrađ ivan ju đram skog m e- hanizm a i g rađen ju posve m oderne dram e poetskog, a realističkog dram skog izraza (dakle, m istelj »C entrifugalni igrač«) Todor M a- nojlović nam iznosi sopstvenu dilem u, kon traverznu životnu sen- tencu, kroz m unjev ite psihološlce obrte u ličnostim a M inistra, Bila, pa i Lilijane, u svom šem atizm u s tru k tu ra ln e d ram atu rg ije ; k ra tk a ekspozicija, snažni, đupli zapleti, sublim na, p ra s ta ra k a ta rza i mo- dificirana razrešnica kom ada, u sređini činova. Poetske scene, v ra- tolom nom brzinom sm enju ju dram ske, a rom antičn i d ram ski ele- m enti, p reuzim aju vođstvo nad realističnim . S ekundarna osećanja kod ličnosti poprim aju (već sredinom činova) uloge tra k ta ta ; rađa se oprečnost u g ledanjim a na osnovnu ideju dram e, s tv a ra se m e- hanički zapiet (tj. zapleti) i sve se razrešava u tragičnoj napetosti tipičnog i modernog objektiv iziranja.

U životnoj grubosti i nestalnosti ove i ovakve filozofske misli, u trahom alnom vrem enu neg iran ja estetsko-etičkih m erljivosti, te iste ličnosti (M inistar, L ilijan, Savetnik , S ekretar, N ovinar, Bil, ,0 - leg i Gospođa sa crvenim suncobranom ), sazdane od cen trifugalne sile zem ljine vrteške, re te rira ju , oponiraju sebi sopstvene, m alopre- đašnje, tv rd n je i stavove, u ogledalim a đosleđnih Ijudskih fiziono- m ija i tipičnih k a rak te ra , pad a ju i p rop in ju se, b rb lja ju i paradok- sam o neg iraju cen trifugalnu m agiju i svoju podređenu ulogu u tak - vom kruženju , vole se i m rze u isto vrem e, oslobađaju se i pokuša-

13

vaju da ne ostanu robovi p ređ rasuda i svojih, nekakv ih m oralnih p r in c ip a .. . A vrem e čini svoje.

C entrifugalni igrač, u svoj složenoj konstrukciji svojih slo- bodarskih istina, postaje plesač sunca (ili plesač zem'ijinog kružnog besm isla!), po ltron vetrova, iron ija sudbine, koristo ljub iv i ženik o- sedele oiuje, istina zem lje i laž neba, jedna obična fikcija, besm i- sleni pion životnog ro tiran ja , sinteza i an titeza cen trifugalnog zanosa, srebro ljub iv i san ja r boljeg ž iv o ta .. . Obična laž. •. ili is t in a . . . J e r centrifuga’lni igrač (đakle, m i u vrem enu!?) n ikada n ije bio Ik ar voštanih k rila i celator p riča o rom antičnim pustolovinam a zem aljskih bogova. . . on n ikad n ije bio »ni ra tn i zarobljenik , nije bežao iz logora, n ije lu tao po nekakvim ta janstven im šum am a, n iti se ikada družio sa nekim neznanim , m elodram skim sirom asim a« i skitnicam a, n ije kosio, n ije sejao, n ije orao, n ije se »kupao u da- lekim le tn jim rekam a«, n ije zimovao po nekim neviđenim šum skim kolibam a, n iti provodio » ljubavne idile sa nekim bezazlenim kćeri- m a šum a« ih začaranim lepoticam a. On je uvek bio onaj koga je predstav'ljao; on je bio »parketn i igrač«, plesač, čovek u stilizova- nom fraku , — čovek noćnih lokala ko ji ig ra za honorar,« dostojan p a rtn e r barsk ih a rtisk in ja« hotela »Sirena«, »Erm itraž« i »Ric«, a pokatkad i »ponekih dam a iz otm enog društva« sa neotm enim ukusom koje na p a rk e tu traže »senzacije« i velike doživljaje. . . On je glumac, ju n ak -p u sto lo v .. . P redstava cen trifugalne sile je završe- na. •. svi se m ogu povući. . . i m ogu ga prezirati. . . N jega, cen trifu - galnog igrača. . . N jega, centrifugalnog poklonika boginje sunca i im aginarne cen trifugalne slo b o d e!. . .

Pored izvandređnog sadržaja i filigranski isprep letane orna- m entike lirskog dekora u pejzažu, ličnosti Bila, M in istra i L ilijane su do m aksim um a izdiferencirane. Taj divni Bil, lu talica, koji se odrekao ljubav i p rem a L ilijan zbog »zajedničke sreće sa drugom , zbog u tehe u težnji«, svakako je najdosleđnije građeni lik ove d rame. G radeći ovu ličnost pisac je dao sebi m aha p a u svome pesnič- kom zanosu isklesao rem ek delo; Bil n ije ni »neizveštačen, ni neubedljiv, ni neprincipijelan , ni nedosledan, n i m ek, n i slabačak, ni dosadan ni patetičan, ni varalica ni lupež, ni drzak ni reailan, ni nere- a lan ni neovozem aljski, n i raspojasan ni štur«, - Bil ie saznad od vilin- ske poetske radosti; sazdan ie u siainoi form i dram skog su g e rira n ja i lite rarnog prezen tiran ja . Nešto m anje m otivisana, i đosledna svojim h tenjim a, je ličnost L ilijane. O na je, u stvari, ak te r i reprezen- ta n t ove neverovatne i čiste ljubav i; ona u svoj svojoj kom pleks-

14

nosti p redstav lja jedan čudesni princip, jedno estetsko načelo iz koga, po p rirod i iogike, izvire ljubav više iz »zanosa nego iz uma«. Li- lijana, ne razm išljajući puno, u p u šta se, u pomalo, n estv arn u ljubav, Ž rtvu je njoj svoj d ruštven i i m aterija ln i prestiž (žrtvuje »položaj« devojke iz »višeg kruga«!) sukobljava se sa ocem (M inistrom) i sprem na je da napusti sve pa da, sa izabranikom svoga srca, po tra- ži zadovoljenje u avan tu ri. L ilijan je nosilac n a jsk riven ijih in stinkata ljud i; u oštrim supro tnostim a rac ija i emocija, n a dnu rea ln ih živ- ljen ja (i realnog doživljavanja!), u poetizovanoj s trasti izabranika. Pored ovih ličnosti izdvaja se, dubokom logikom i snagom dobroga srca, L ilijanin otac (M inistar im aginarne vlade), d ip lom ata izm iš- ljene zemlje, p redstavn ik neizdiferenciranog društvenog sistema. Suprotno ličnosti Gospođe sa crvenim suncobranom (koja je »egzal- tiran a i patološki neuračunljiva«) M inistar deluje staloženo, trezveno, duboko em otivno, obično suzdržano; ponekad refleksivno.

III

U čitavom dram skom opusu Todora M anoj’iovića najslab ija dram a je »Nahod Simeon«. To je, zapravo, m oralizatorski kom ad u šest slika, sačinjen u iab iln im okvirim a legende i narodne pesme. R adnja ove dram e odvija se u doba k rstašk ih ra tova, u jednom m anastiru kra j reke D unava i u zidinam a g rada Budim a.

O pterećena klasičnim dram skim m ehanizm om i deskripcijom narodne pesme, kao i uskovidnom idejom legende, d ram a »Nahođ Simeon« gubi svoje osnovne lite ra rn e i idejne tokove još na samom svom početku, tačnije, još prilikom stv a ran ja đram ske šem e od strane autora, i u v erba lite tu epske širine, kao osnove iite ra tu rn e preokupacije. S atkana iz tan an ih po tk i legenđarn ih trag ik a careva, kraljeva, m onaha i napuštene, (izabrane i »pređodređene«!) dece ona, jedva da ispun java osnovne i uslovne zakonitosti dram skog saopštavanja.

U nedosledno vođenom đram skom parafelizm u (u naporednoi ' rem iniscenciji sudbina Igum ana i Simeona) ona trag a za nekakvim »posebnim« đram skim uslovnostim a triju , poznatih, jed instava; a sa- m im tim »posebnim« tragalaštvom zaboravlja se n a preko po trebne elem ente, — zaboravlja na dram ske zaplete, d ram sku rad n ju pa, čak ponekad i na sam u fabu lu daram e. U narativnom i p revashodno mo- i alizatorskom tonu d ram a »N ahod Simeon« jedino uspeva da pouča- va (a ne da saopštava!), — ona iznosi još u ekspoziciji finalne či-

15

njenice i još na sam om početku razrešava sudbonosne zaplete. Ona ne postav lja teze dram skoj radn ji, već rasparčava, na bezbroj ne- važnih fragm enata i ono malo dram atike, što sam a legenda, u svom iskonskom tragizm u, nosi. Sleđstveno tom e, dram a »Nahod Simeon« rasp lin java, u reke nepotrebnih verbalite ta , d inam iku dram ske rad- n je i dubinu n jen ih in teresovanja.

Zbog tendencioznog i religioznog dociran ja dram a »Nohod Simeon« pa ti od sopstvenih, suštinskih nesporazum a. Ovako g ra- đena dram a robuje, u b iti svojoj, religioznoj dogmi i naivnoj pred- stavljačkoj ulozi dog'matskih »prikazanja«; sam uje u sferam a osede- lih naracija , lebdi u zakuženom tam janskom m irisu i, pukom literarnom neveštinom i dečjom naivnošću dram ske kom binatorike, sim bolizuje jedan nestvarn i život, — toliko nestv aran i irea lan da ga, kao takav , ne može p rihva titi, n i podneti ni p rvob itn i okvir legende o »nahodu« Simeonu.

Iz nevešto vođenog d ram aturškog postupka rod ila se kob- n a zabluđa; legenđa (odn. dram a!) »Nahod Simeon«, kroz svih šest slika, ne đolazi u ro taciju d ram atike, — ona ne poseduje ni jednu dram sku akciju, — sve se odvija u, nekakvoj, razvodnjenoj rem iniscenciji, u dokonom i neuverljivom p rep ričavan ju nekakve, tobož- nje, m istike, kobi sudbine i naslednog prokletstva. Bez čvršćeg i lo- gičnijeg d ijalogiziranja. u tako vođenom dram skom postupku, i potka i dram ska ra d n ja svode se na, nekakvo, naivno i neuverljivo* kazivanje (izlaganje, pričanje, prepričavanje!) i prezentovanje do- gađaja iz »drugc ruke«. Čak šta više, izvorna pesm a o »Nahodu Si- m eonu« sadrži više dram atike no što nam je au to r u svojoj d ram - skoj konstrukciji ponudio- Izvorna pesm a, o nađenom detetu , (u svojoj epskoj dim enziji!), apsorbuje u svoje n ara tiv n e tokove dovoljno dram ske logike, d ram atike i lite ra rn e opservacije, da bi se iz takv ih elem enata m ogla iskonstru isati dobra d ram a; pesnik se za- država, uglavnom , na Sim eonovoj ličnosti, i sam o na njegovoj sudbini, dok se naš d ram atičar Todor M anojlović gubi u sprovođenju nekakve »svoje« iđeje i svojih »filozofskih« g ledanja na legendu, isto riju i d ram atu ršk u kom binotoriku. U nizu grešaka koje je na- činio naš dram atičar, u ođnosu na dram u »Nahod Simeon«, svakako je najveća (a sam im tim i najteža!) što je u d ram u uveo m noš- tvo, obično nepotrebnih , likova. (Pored Sim eona u dram skoj rad n ji učestvu ju : D ragaš, Igum an, P alatin , Dodola, K apetan grada Budi- m a, Astrolog, Opatica, B udim ska kraljica, D ojkinja, Paž, K aluđeri, D vorkinje, Đaci i đrugi).O vi likovi će, upravo i razv lačiti ionako

16

slabu i p ren a teg n u tu đ ram sku radnju . Iz ovakve, form alne, greške au to r dram e zapast će, norm alno i u drugu, ovoga p u ta čisto sadržajnu grešku. On će konstru isa ti i osnovni sadržaj dram ske rad n je veoma neprecizno, nedosledno i k ra jn je proizvoljno; budući da ličnosti same nisu izdiferencirane i dram ska rad n ja će, gotovo uvek b iti nem otivisana, nelogična, neuverljiva, anem ična i bezidejna. (Stari Igum an je prisvojio novorođenče koje je pronađeno u reci D unavu, kra j samog svetog m anastira . Igum an k rsti dete i daje m u ime Simeon i nadim ak »nahod«. Tužan zbog svog zagonetnog nadim ka i protivrečnih podataka o poreklu, Simeon, pošto je odrastao, polazi u svet (u p ra tn ji vernog p rija te lja Dragaša) ne bi li pronašao m ajku i otadžbinu. N akon drugog tragan ja , junačk ih podviga avan tu - ra i besciljnog lu tan ja , Sim eon dospeva pod bedem e grada Budim a. Igrom slučaja, budim ska kra ljica je, sa građskog zida, ispustila zlatnu jabuku tačno u ruke m ladog i 'lepog N ahod Sim eona; to je bio dovoljni povod da se ovaj upozna sa kraljicom -udovicom , odn. da se u isti čas, u n jihovim srcim a rasplam sa s trahov ita lju b av i đa m u kraljica-udovica poređ ljubav i ustup i k ru n u i k raljevsko žezlo. Ali, su tradan , pošto su »mladi« ljubavnici oskrnavili b račnu lož- nicu, zlobni Astrolog, kroz svoja proroštva, o trk iva in trig u ; on u liku Sim eona prepoznaje davno napušteno kraljičino dete (naravno, Astrolog je ovom činjenicom razrešio m odificiranu zagonetku savrem enog rodoskrnavljen ja!) i na jav lju je strahov itu kaznu razbesnelih bogova. Da bi što brže um ilostivila bogove, k raljica odlazi u m anastir da se zakaluđeri, a Simeon, sa drugom Dragašem , v raća se svome poočim u Igum anu; kom e i saopštava svoj greh. Visoko m oralni Igum an oštro kažnjava posinjenog Sim eona, zatvara ga u napuštenu kulu, p rep u n u akrepa, škorpiona i zm ija, a k ljuč od glavnih v ra ta baca đaleko niz Dunav. N akon veom a »puno go- đina« dunavski rib a ri pronalaze k ljuč od kule u u tro b i nekakve ribe. Konačno, s ta ri Igum an o tvara v ra ta od ku le-tvrđave, oslo- bađa Sim eona greha i tam nice; a Sim eon se ka je i čita evanđe- lje. P otpuno slobodan, sad p repun religioznih osećanja (i prečiš- ćen od greha!) Sim eon se stav lja na čelo verskih ra tn ik a koji polaze u krstaške ra to v e .. . P rav d a je zadovo ljena .. . Bogovi su opros-

tiii N ahod-Sim eonu. . . A stari Igum an je sad zađovoljan usinjenim S im eonom ...)

Kao što se može videti već iz samog sadržaja, fabu la dram ske radn je je, veom a plitkovodna, naivna i uskoputna. *

17

Bez stvarn ih dram skih kauzalnosti i, d inam ične đram ske radn je , ličnosti d ram e prep ričavaju sadržaj (a ne sudelu ju u dram - skim akcijam a!) m oralizaciju i m en ja ju ,'n ev eš to predodređene im, em ocije i fizičke radnje.. .

Sve u svem u, dram ska legenda »Nehod Simeon« je bledi i neuspeli pokušaj da se, na osnovu legende i nacionalnog m ita, istka dram a (tj. tragedija) o pronađenom sirotom i napuštenom Sim eonu, o nasleđnom g rehu i besu razdražljiv ih bogova, ona je sen tim en talnna dečja p riča stvav ljena u dram ske okvire i m etod dijalogoziranja. D ram a »Nahod Simeon« je loš p rim er lažnog eksperim enta u pom odnom m an iru rom antično-nacionainog i re- alističko-folklornog dram skog interesa.

IV

M anojlovićeva dram a »Comedia dell’ arte« raz liku je se od svih, dosad pom enutih po izuzetnoj dram skoj fak tu ri, osobitoj d ra- m aturškoj arh itek ton ici i m odernizovanoj, osnovnoj ideji dela. Ona rastače svoje nem irne tokove u dvopolnim bilim a stilizacije i p re- naglašenim sinkopam a kalam bura.

»Com edia dell’ arte« je, upravo, duhovita scenska ig ra rija (u neku ru k u parodija!) u dva dram ska dela; g rađena u uslovnim zakonitostim a klasične kom edije dell’arte, u dram skoj ob jek tjv i- zaciji starog načina glum ačke igre i k arak terizaciji osavrem enjene groteske, — u svom bogatstvu dram atske logike i m aestralne, gotovo m uzičke!, ig re reči u brzim đram skim ortim a i visprenoj akcionoj radn ji, — u penušavom sm enjivanju sm eha i suza, tragičnog i kom ičnog: u veom a poznatim glum ačkim sinonim nim prototipovim a K olom bine, Pulčinela i H arlekina.

Kolom bina, Pulčinelo i H arlek in nonšalan tno im proviziraju i ilu stru ju istinu svoga života pred očim a publike ko ja u toj i tak - voj ilustraciji p repoznaje sopstveni život. Ove ličnosti doživljavaju spoljašnji svet pod m askom klasičnog načina glum ljenja, u oveš- taloj form i »kom edije dell’arte« ; one unose elem ente sopstvenog karak te riz iran ja u likove (koje po inerciji v rem ena tum ače!), govore svojim p riva tiim jezikom , bune se i m en ja ju naznačeni »ko- m ad« u skladu sa svojim pogledim a na svet i m eđuljuđske odnose, u rasko raku živ ljen ja i u m iran ja ; ru g a ju se i p a ro d ira ju s ta ri »način« glum e, seciraju m oralne kodekse i sudbine određenog druš- tva, im provizira ju »jedan život« poput (i u stilu!) u sta ljen ih lič-

18

nosti, i figura, kom edija dell’arte , ali na svojoj i sebi svojstven na- čin prezentacije. U isto vrem e K olom bina, Pulčinelo i H arlek in parod ira ju vrem e iz doba »comedia dell’arte« i v rem e u kojem oni im provizuju p redstavu života i život predstave. N jihova im- provizacija (ovoga puta) ne ide na zadatu dram sku tem u, kao što je to bio slučaj u klasičnoj »comedia dell’arte«, oni spontano asociraju u sebi (i u giedaocima) istine svoga v rem ena i neistinp d ruštva; oštro n ap ad a ju i žigošu sve ono što koči čovekov napredak kroz ambiciozno vrem e koje na svom oscilatornom p u tu jasno osvetljava ulogu čoveka, — čoveka, a ne im provizatora, dakle, čoveka k rea to ra ; koje na k rilim a lud ih vetrova dozvoljava tom istom čo- veku da iskleše sam sebe u ponositi lik, a ne da kroz m alođušje, patos i sen tim entalnost (tj. kroz stereo tipn i način životnog glum - ljenja!) obezbedi, i obezvredi, sebi »Ikarske aplauze« — koje u svome brem enitom naporu ispisuje, po nebu, crveno pism eno znam enje slobode i napre tka , — a ne priučenu azbuku životnog rezonenstva (dakle, ulogu poniznog, svaštarskog, rezonera!). Puičinelo, H arlekin i Kolom bina bune se, revolucionarno, p ro tiv pozornice-kutije (koja sim bolizuje uokvirenost svakodnevnog, banalnog življenja!), oni žele (i zahtevaju!) da na pozornici života ig ra ju životne uloge, oni hoće da istinski plaču, da se od srca sm eju, da duboko vole i stra - vično preziru, da se sp a ja ju i razdvaja ju , da se rađ a ju , razm noža- vaju i um iru (obično svakodnevno, životno!) bez propisnih druš- tvenih norm i i g rađanskih regula, - r e a 1 i s t i č k i,- bez zađate tem e za im provizovanje života. — za im provizaciju životne tem e, — n a g o n s k i i trag ično i s t i n s k i . J e r život je i sam toliko im- provizacija da m u form ule, i razno-razni uzori i tem e, nisu uopšte po- trebni. Dakle, voštane figure-teatro loške m arionete se b u n e .. . One traže pravo na život, one traže pravo n a živ ljenje životnog ž iv o ta .. . one traže pravo na p rav i život... n a sceni,... b a š k a o i u ž i v o - tu ! ... One, m arionete... One, lu tke klasične, i zaboravljene, comcdia đell’arte«. U ovom danu... i ovom istorijskom času! Pulčinelo, H arlekin i Kolom bina, upravo treb a da pobegnu ispod po luprašn jav ih su- fira (iz baroknog scenskog portala!) u pejzaž, u p lanine, u sunce, — u slobodu (u angažovani scenski, m agijski prostor!)

M ehaničke figure o tkazuju poslušnost svome iskonskom gos- podaru, — m ađioničaru sadašnjeg, tehničkog veka (jer trag ičnost na- šeg veka ne podudara se sa scenskom im aginacijom com edia dell’ arte!). Tragedije je toliko puno u životu da ove m ehaničke (autom a- tizovane) figure odb ija ju da je p rezen tu ju na sceni. Dak'ie, po-

19

m enute sinonim e ličnosti svesno, i program ski, p re tv a ra ju tragediju u komediju (a sve ono što je tragi-kom ično p re tap a ju u burles- k u '). O vako sprovodeći svoj stav (ma'ii slobodarski bunt!) ličnosti K olom bina, Pulčinela i H arleklin, u svoj svojoj tragičnosti usta ljn ih likova i sinonim ičnosti sopstvenil k a rak te ra , zalažu se za uvođenjem na scenu (po M anojloviću!) a n t i t r a g e d i j e, kao jedino mogućeg sredstva dram skog sugeriran ja ,-kao jedinovrednog m etoda u kom e će se život poprav iti i ub lažiti trag ična p risu tnost socijalnih, rasn ih i po- litičkh podvajan ja. Samo kroz puni, f i l o z o f s k i , smisao kom edije može se popraviti, i optim istički osm isliti savrem eni život; a čitav svet učin iti s re tn ijim i lepšim ! J e r samo novim dram skim postupkom i specifičnom dram skom lorm om (takođe po M anojloviću!) — inovacijom comedia dell’arte može se spasti večini progresivni smisao đram skog snoviđenja (i pozorišta kao društvenog instrum enta!) i duboki im pera tiv političkog vrem ena, u kojem živimo i koga sa- m osvesno i sverazložno ispunjavam o!...

Polazeći od osnovnog estetskog i filozofskog k rite riju m a oko iznalaženja novih d ram atu ršk ih form i, u oblasti tragedije, i kom edije, kao dram ske discipiine (odn. tragikom edije!), zalažući se za racionalizam oko uvođenja savrem ene antitragedije, kao scenske m ogućnosti, d ram atičar Todor M anojlović veom a raz'iožno i precizno grad i svoj d ram ski šem atizam i lite ra rn i s tru k tu ra lizam ; on naročitu pažn ju obraća na k o n struk tivnu form u dram skog opserv iran ja i na analitičnost u estatskom odab iran ju prip rem ne dram - ske arhitektonike- Zbog svega toga M anojlović veom a racionalno prilazi g radn ji k rvo toka d ram e »Comedia dell’arte«, — on naročitu pažn ju usm erava na d iferencijaciju sledećih elem enata: d ram sku iak tu ru , d ram atu ršk u arh itek ton iku , m odernizovanu ideju dela i paralelizam tragičnog i grotesknog valera. Iz svega ovog proizilaze uslovnosti za preciznim d istingviran jem likova H arlek in-P u’ičinela- -K olom bina. Iako veoma poznate iz istorije dram ske lite ra tu re , ove ilčnosti, u konstrukciji m odernizovane com edia dell’arte, kao da su dobile jednu novu dim enziju; one su toliko rea lne da nam izgleda kao da su ušle na scenu sa ulice u tren u tk u o kom e se govori.

Bez obzira k o ju od uloga igrale (a svaka ličnost igra, naizm e- nično, k a rak te r druge ličnosti!), u Manoj'iovićevoj d ram i »Comedia dell’arte«, ličnosti Kolom bina, Pulčinela i H arlek in deluju kom plet- no, kom paktno, a sam im tim i komp'Ieksno. Pom enute ličnosti, nedvo- smisleno, prenose d ram atičarevu osnovnu ideju dela sa toliko žara, tem peram enta, puno šarm a, iron ije i dubokog sm isla za m isaonu

20

sa tiru da, u p riv idu takve b rilijan tn e razigranosti i rečitosti, izgleđa da se one obrću po čarobnoj sceni p rave kom edije đell’arte , u maš- tovitom tea tru im provizacija, groteski i to ta lne m agije. N jihove psiho-fizičke transpozicije iz uloge u ulogu (đakle, iz porta la u portal!) ravne su in tenzite tu em ocionalne tranform acije. Čudesnom logikom alegorija i asocijacija ovi likovi dočaravaju , u isto vreme san jave i san m agije; život na jav i i život u snu. U sinonim ič- nosti H arlekinove tuge, i tragičnosti njegove m aske, im a nečeg toliko bolnog, a istinitog, što, upravo, p ripada čoveku našeg vrem ena (bez obzira na socijalno poreklo, političku opredeljenost, boju kože i dr) u obesti, i bezosećajnosti, Pulčinela im a tohko naših, ovoda- našnjih asocijacija i bolnih istina karak tero lošk ih negacija,- u k rh t- koj, kro tkoj inđividualnosti, i ženstvenosti, K olom bine im a toliko puno iskonskog tragizm a, kroz refleks današnjeg ju tra , današnjeg dana i današnjeg sutona, da, spontano u njenoj tragičnoj pojavi gleđamo svoje tragično skončavanje, — da u njezinom b u n tu protiv prirodne tragedije i sam i sebe izdižemo (naravno, racijem !) iznad same prirode; da u njezinoj otvorenoj, i smeonoj borbi, p ro tiv k r- vavog vrem ena što, na granicam a pojedinih delova zem ljišne kugle, vezuje crne zastave na ra tn a koplja, — da u n jenom slobodarskom program u, solidarno, usvajam o kosm opofitsku ideologiju svetskoga m ira: da u njenim , dram skim monolozima osećamo s tru ja n ja sopstvenih misli, — da, konačno, u njezinom antitrag ičnom valeru ot- krivam o puni smisao program skog antitragičnog i h u m a n i t a r - n o g ..

KOLOMBINA: (posle trenu tnog razm išljanja)... To b i moglo da znači, naim e, da su naši razgovori i izvođenja pobudili u publici ozbiljno razm išljanje, - što bi bilo zaista lepše i plođonosnije još i od na jva tren ijih tren u tn ih ushićenja... J e r znam o svi, zar ne? da danas svako ozbiljno razm išljanje, strem ljenje, im a uvek jedan i isti veiiki smer. Budim o stoga zadovoljni sa ovom m isaonom tišinom i pozdravim o je i mi tiho, ali srđačno i radosno — kao znak da je gle- dalište saglasno, jednodušno sa nam a da onaj novi a n t i t r a g i č n i stil koji smo m i p regnuli da zasnujem o tu n a sceni bude ostvaren i napolju u s v e t u, u stvarnom životu sviju nas!(zaveša)...«

DRAMSKO DELO JO SIPA KULUND2IĆA

Nagli prodor zakasnelog i već inoviranog evropskog ekspresionizma, na početku treće decenije kataklizm alnog dvadesetog veka, u ličnosti d ram atičara i este tičara Josipa K ulunžića našao je svoga izvrsnog i izvanrednog tum ača i p redstavn ika n a našem tlu , a u lite ra tu ri osedelog, bohem skog Beograda i p rodukciju jedinoposto- jećeg te a tra kod Spom enika, uneo novi ton d ram atu ršk ih sazvučja, uneo novu form u dram skog kazivanja i, za izvesno vrem e, bacio u senku im perativa vrem ena m odificirani realizam i program ski^ polupism eni dram ski, foklorno-nacionalistički verbaiizam .

U sazvučjim a iluzionizm a i antiiluzionizm a, u refleksijam a naturalizm a i im presonizm a, u suprotnostim a soc-realističke i post- -rom antičarske, posleratne dram ske, sugestivne književnosti i na- pabirčene dram ske produkcije, u trahom aln im porem ećajim a novo- -form iranog d ruštva i u jed in jene, tek stasale, države, u prestonici tu rske kaldrm e i m irisu kuvane rak ije (u kojoj se, obično, sve »novo« prihvatilo kao estetski odvrednovano!) ekspresionizam , kao m oderna form a scenskog izražavanja i poetskog doživljavanja, na- išao je ubrzo, na v a trene pristalice i žučne protivnike. P rista licam a ekspresionizm a je, u potpunosti odgovarao način izražavanja sub- jektivnih raspo'ioženja i osećanja da t kroz d ram sku fo rm u inertnog sugeriranja, bez obzira na »objektivne« ili konvencionalne v rednosti, sudove i istine (dakle, ekspresionisti sm atra ju da podražavanje i reprodukovanje p rirode ne samo da n ije zadatak um etnosti, nego direktno odriče svaku vezu izm eđu um etnosti i p rirode, koje ne- m aju ničeg zajedničkog i koje su potpuno supro tne!); predstavnicim a ekspresionizm a je išlo u račun da izm ire im presionizam i ekspresionizam pa da, u m iru , nastave trag an je po vodam a soc-realističke dram ske književnosti i post-rom antičarske zahuktalosti dram skih

23

kazivanja — da u herojskoj tragediji i prevashodno potrebnoj satiri odraze vrem e i događaje, ljude, narav i i običaje.

P rodor ekspresionizm a u beogradsku lite ra rn u čaršiju bio je m unjev it i snažan, ali isto tako k ra tk o tra jan i nedorečen. Kao i svaka druga s tra s t (a to je prav i izraz za pom odni ukus tadašnjeg Beograda!) on se nekoliko godina održao n a stan icam a srpske posleratne đram ske književnosti, a već na početku decenije ovog veka, sasvim nestao i pao u potpuni zaborav.

D ram atičar Josip K ulundžić u svojim dram am a je prvi, m e- đu beogradskim piscim a, počeo p rim en jivati principe ekspresionis- tičkog snoviđenja, još, negde 1921. godne (dram a »Poslednji hedonista«) i ostao veran svojoj m ladalačkoj preokupaciji sve do današ- njeg dana i svoje, nedavno završene, b i-dram e »Sokovi« (1966- -1967. godine). N aravno da sve dram e n ije pisao u čistom i izra» zitom ekspresionističkom m aniru , ali b i bilo sasvim pogrešno' tv rd iti da se u osta'lim (ili u većem đelu) delim a odrekao am ane- tarnog ekspresionizm a i potražio u tehu u tv rdokornom i već oprobanom realizm u; valeri i prim ese ekpresionizm a v idljiv i su u, gotovo svim njegovim dram am a, a logika i povišena ekspresionis- tička em ocionalnost rastaču svoje sam opotvrđ ivanje skoro u svakom većem i kvalite tn ijem monologu, kao i u većini dijaloga u bli- zini klasičnih ka ta rz i ili finaln ih razrešnica činova, tj. kom ada. (Cisti ekspresionički elem enti nalaze se u dram am a »Ponoć«, »Škor- pion«, »M isteriozni Kamić«, »G abrijelovo lice«, »S trast gospođe M alinske« i »M ašina savest«, - u ostalim dram am a on neće naročito i dosledno in sistira ti na čistim ekspresionističkim elem entim a!) D uboko logičan i analitičan,' do pedantnosti, apsolutni poznavalac d ram atu rg ije i po tpuno obavešten o stan ju savrem ene evropske i svetske dram e, K ulundžić zastupa osnovni i estetsk i princip ekspresionizm a (kojem je glavno ishodište i g lavni cilj da se prikaže i izrazi ono što je uriu trašnjošću, tj- dušom i srcem, viđeno i doživ- Ijeno!), on se tru d i da u svojim (naročito prvim !) d ram am a tačno p rim eni logiku i sm isao prihvaćenog ekspresionizm a pa varira đram ske sadržaje svojih dela prem a trađ iciji, okolini i p rem a sopstvenom lite rarnom i in telek tualnom sazrevanju , a na osnovu rezu lta ta iz p rakse i lične iskustvenosti. Form alni d ram ski sadržaj je m anje važan (po K ulundžić!) u odnosu na ind iv iđualnu ekspre- siju pisca (odn. in te rp re ta to ra i gledaoca!), na em otivni i duhovni odraz k vah te tne dram ske lite ra tu re , kao preko potrebnog i jedinovrednog infleksionog dram skog doživljaja. Em ocija je u isto vrem e

24

najkvalite tn iji sadržaj đram e, najkom plikovanija d ram atska akcija, a doživljaj je reciprocitet iite rarnog kazivan ja i dram skog, m a- gijskog sugeriranja. Em ocija je vodilja dram ske radn je , n jen puno- svesni i punopravni kon tro lo r i k reator. U diferenciji i postepe- nosti sm enjivanja em ocija iz redosieda životnog odab iran ja estetskih nejednakosti, rad ja se kvalite tn i đram ski m ehanizam i racionalni d ram atu ršk i s truk tu ralizam .

I

D ram sko delo Josipa K ulundžića je veom a obimno. Od obič- nih dram skih konstrukcija do izvanrednih dram skih tvorev ina eg- zistira racionalni opus, i, gotovo, ukleto dram sko životno delo Josipa Kulundžnća.

U hronologiji nastavka K uludžićev lite ra rn i dijapazon isteže svoja in teresovanja pretežno u oblasti dram skog saopštavan ja; u dvadesetak d ram atizacija i adap tacija i dvadeset i četiri originai- na dram ska teksta : - »Poslednji hedonista«, 1921. — »Poslednji idealista«, 1922. — »Večni idol«, 1922. — »Interm eco iz N eobarbara«, 1924 . — »Pacijent m ladog K irilova«, 1924. — »Ponoć«, 1924. — »Poklonstvo Josipu Š trosm ajeru«, 1926. — »Škorpion«, 1926. — »Gabrijelovo lice«, 1928. — »M isteriozni Kamić«, — 1928. — »S trast gospođe Ma'iinske«, 1930. — »Ne suviše savesti«, 1932. — »M ašina savest«, 1932. — »K atedra«, 1942. — »Paragraf«, 1942, — »Lopovi«, 1943. — »Diploma«, 1943. — »Treći čin«, 1944. — Covek je dobar«, 1953. — »Ljudi bez vida«, 1953. — »Tam na belega«, 1957. — »Sud- bine«, 1957. — »K lara D om brovska«, 1964. — i »F irm a se skida,1966. (tj. »Sokovi«, 1967.) godine. Po izvesnim estetskim , sociološ- kim i d ram aturšk im obličjim a čitav opus ovog plodnog d ram atičara , i ukletog poslenika Boginje Talije, mogao bi se, nedvosm isleno, podeliti na četiri dram ske grupe. U prvu grupu ulaze d ram e iz prvog stvaralačkog perioda Josipa K ulundžića: — »Poslednji hedonista« — »Poslednji idealista«, — »Večni idol«, -— »Interm eco iz N eobarbara« — i »Pacijent m ladog K irilova« (uz osnovnu napom enu: ova grupa dram a p redstav lja na jslab iji deo K ulundžićevog stvara laštva iz oblasti dram skog prezentovanja!). Druga grupa bi obuhvatala dram e: »Ponoć«, — »Poklonstvo Josipu Š trosm ajeru«, — »Škor- pion«, — »G abrijelovo lice«, — »M isteriozni Kamić«, — »S trast gospođe Malinske«, — »Ne suviše savesti« i »M ašina savest« (sa ja - sno izraženim elem entim a čistog ekspresionizm a inovirane, s tru k tu re

25

dram atu rške arh itek tonike. Dakle, đram ski sadržaj n ije toliko va- žan, on je sekundarna potreba lika (ona dim enzija koja ličnosti daje ton, p lastiku i glazuru), prevashodn'a je d ram ska akcija ko ja je navedena i pođ stak n u ta od sub jek tivn ih raspoloženja i akcionih o- sećanja. Snaga volje je rav n a volšebnoj sugestiji. Logika i jačina sugestije je svesna akcija puna dram atike, filozofije i poezije. Su- gestija je dakle i em ocija i reč; dijalog i monolog, — zaplet i ras- plet, ka tarza i razrešnica.

K ad ja reč o K ulunđžićevim kreacijam a iz oblasti ralis- tičkog dram skog postupka s tvar sto ji nešto drugačije. Istin i za volju, i tu im a elem enata ekspresionizm a, ali su isti, u pom enutim delim a (dram e iz četvrte grupe!) svedeni na razum ni m inim um i racionalna celishodnija rešavan ja odnosa realizam -ekspresionizam . Naime, ekspresivni elem enti, u ovim dram skim konstrukcijam a nadom eš- ćuju one praznine koje se pokazuju (koje se pokazivahu u pojedi- nim đelim a druge i četvrte grupe!) u čisto realističkom d ram atu r- škom šem atizm u; nedostatak poezije (i poetskih dram skih elem enata!) i analitičn ije g leđanje na svet čovekovih doživ ljavanja i emoci- onalnog preživ ljavanja, — ekspresivni elem enti u p o tp u n ju ju dram - ski m ehanizam akcionim poetiziranjem , pa uz njihovo sađejstvo dram e dišu u svoj svojoj kom pletnosti, u svoj kom pletnosti re - alističkog prikazivan ja života, u tip ičnim i uopštenim n ijansiran jim a one stran e života koja im a najviše đram skih uslova za dram ska oblikovanja. O vakvo doziranje ekspresionističkih dram a- tu ršk ih n ijansi u nabu ja li krvo tok realističkog dram skog postupka liči, po nečem u, na d ram atu ršk i postupak T. S. E liota (što se ne bi smelo K ulundžiću ni slučajno prebaciti!) iz njegovih dram a »Poro- dični sastanak« i »Dru.štvo na koktelu« (pa i u d ram i »Ubistvoj u katedra’li«) nalaze se ako ne isti, a ono slični d ram atu ršk i e lem en ti!); gotovo pisano u slobodnom, versificiranom , proznom stihu (u prozi i u stihu!) K ulundžićeva pesnička im aginacija pronalazi pogodno tle u dram skoj prezentaciji, u okvirim a porodične dram e, akcione ko- m edije i socijalne scenske (dram ske!) igre. Ovako, poetski, ponegde naglašena dram a dobija novo dram atsko lice, kom pleksnije i život- n ije diše u scenskom prostoru , m unjevitom brzinom sm enju je akciju i re laksiju (prozu i poeziju!), logiku i alogiku, sugestiju i n a ra - ciju.

U cen tru dram skog in teresovan ja i d ram aturškog opserviranja, u ovim dram am a, stoji ličnost čoveka, punosvesnog celatora svoje društveno-političke funkcionainosti i estetsko-etičke odgovor-

nosti Ta đram ska ličnost je sazdana iz socijalnih i em otivnih pro- tivrečnosti, ona je združeni ak te r društvene m ehanike, te životne logike i punopravni regu la to r njenog uspona kroz krvavo vrem e i nem ile trahom alne događaje. Ova ličnost je d irek tno vezana za uspehe i neuspehe svoje klase, n jena indiv idualna funkcionalnost p rerasta uske egoističke okvire pa p rim a na sebe odgovornost, ovoga puta, ne samo klase, nego čitavog društva i celovite epohe. Ovako građena ličnost postaje, d ruštveno odgovorna. — dakle, političko biće, bez obzira kom dram skom polu (i kojoj ideologiji!) pripada. Znači, u biti svojoj ova ličnost postaje em ocionalno i socijalno biće.

II

D ram ski opus Josipa K ulundžića bi se, najbolje mogao analizirati ilustracijom d ram a iz n a jkva lite tn ijih d ram skih poglavlja, — iz druge i četvrtc dram ske grupe; prva i treća grupa drama p redstav lja ju vidne padove u dram atičarevom , prebogatom stvara- laštvu. D ram e iz druge i četvrte, upravo, verno iiu s tru ju Kulundži- ćeve d ram aturške m etode iz oblasti ekspresionizma (druga grupa) i domena modificiranog realizma (četvrta grupa).

U razigranoj m ašti poetskih v rednovanja i proznog sinkopiran ja dram skog i lite rarnog prezen tiran ja , kroz okvire i eho ekspresionizma, nižu se m otivi i dram ske form e K ulundžićevog literarnog snoviđenja; izm eđu m aterija lnog i idealnog (m aterijalistič- kog i idealističkog!). izm eđu srca i duše. između dram skog poviše- nog sažim anja i d ram aturškog prepo tenciran ja uslovnih fleksija, — između simbolične groteske iz trećeg k a ta (»Ponoć«, 1924.), prigod- nog, proslavarskog scenskog prikazivanja, u vidu verbalnog orato- rijum a (»Poklonstvo Josipu S trosm ajeru«. 1926.), groteskne igrarije (»Škorpion«, 1926.), dram ske konstrukcije (»Strast gospođe M alinske«, 1930.), me'lodrame (»G abrijelovo lice«, 1928.), m isterije (»Mis- teriozni Kamić«, 1928.), d ram oleta (»Ne suviše savesti«, 1932.), ino- v irane farse tragičnih valera (»M ašina savest«, 1932. godine); iz- m eđu zažarenih pogleda i tv rdokorn ih ruku, izm eđu istine i m agije,

u svetu individua, van dom ašaja norm i društvenog m orala, kon- vencija i zakonskih sankcija svih m ogućih v rsta , — u svetu zatvo- icne ličnosti u san nedosanjanog života. u reke obećane svetlosti i oaze ožednelog pustin jskog peska, ca ru je jedna im aginacija beskra jne lunkcije duše, jedno p rostranstvo oplem enjenog ljudskog srca, jedna cudesna harm onija sreće, jedno plem enito o tuđ ivan je do ras-

29

p lin javan ja u više sfere fan tazije i emocije, u flu id i sm rt. I to plem enito povlačenje u svet sopstvene zbilje i okrilje o tkucanja ro- đenog srca i krista 'ino-jasna sazvučja duše n ije n išta drugo do be- žanje od istine, bežanje od svakođnevnog običnog života, bežanje od istina koje rovaše svako novo ju tro , svaku sledeću godinu, svaku narednu puk lu deceniju, svaku sto letnu sedinu i m erito rn u m ileniju.

Daleko od javnog m nen ja i in teresa m ikro ili m akro kolektiva, ljudske dram e se od igravaju u n u ta r n jihovih duša, u bespućim a otuđenosti, — duboko negde u bolnoj i životom izm rcvarenoj svesti, u nastranostim a i pataekogiji mogućeg, fiziološkog i živućeg.

U grotesknom , podvučenom načinu dram skog iskazivanja, duboko em otivno, refleksu ju se traged ije ljudske i p a tn je ljudske du- še, odvija se re tro spek tivna n iska slika iz banalnog, svakodnevnog života, a pa tn je , kao večiti simboli vrem enskog p ro tican ja , krunišu s trad an ja i um iran ja . L u ta čovekova duša po raznoraznim , obećanim svetovim a, ali ne nalazi n išta osim besmisla. L u ta čovekova m isao po praznini vrem ena, ali ne nalazi n išta više izuzev tišine. Laž, korup- cija i um orstva posta ju v rline i e tika određenog d ruštva u form alnom p re rastan ju svoje egzistentne form acije; njišteći, obesni, v ran- ci kopitam a p a ra ju nebo i, u podražavanju ljudskog pijanstva, is- p isuju , u g lisandu sja jn ih belega svojih, prolaznost svega i nem i- novnu sm rt svemu.

U d ram aturško j ekspresionističkoj m ehanici ličnosti svih K u- lundžićevih dram a, po prav ilu , su mučenici. One su vesnici sm rti i gospodari svih novih rađan ja . Večita kružnica logike, k ra jn ji bes- misao lepote. Povučene duboko u kutove svojih bespokoja one tavore svoje pošlednje časove potpuno kukavičk i (a herojski!), trag iko- m ično (a grotesktno!), paćenički (a bardovski!), sam ilosno (a dram - ski!). N jihove opterećene psihe, vrhovim a ciničnih i oštrih bodeža, up isu ju u duše, kao u raboše, istine, kletve i p a tn je ; tuge i radosti. One somosvesno (i nagonski!) raz jeda ju svoje zlokobne istine pa u sa- m rtnom ropcu, um esto am anetarne poruke, opšivaju, poetskim ni- tim a pokrove svojih dom alopređašnjih sanja, — one se grizu i lju - be, u b ija ju i rad u ju kao fikcije, i kao grčevito decem barsko sunce, puno sm rznutog ju ta rn jeg crvenila, skončavaju svoj re la tivno dugi vek; u h ladnim m eđusobnim odnosim a trag a ju za top linam a (i bli- zinam a!) srđaca, — u rastočenim ljudsk im udovim a one traže logiku i smisao novih, i ponovnih rađan ja , u raspojasan im sm irajim a živ ljenja one zah tevaju b istrinu , dubinu i poetičnost ljubavi! Suno- vratno. Besciljno. I tragično! U toj, i takvoj, hladnoći, i takvoj zlo-

30

bi, i u toj, i takvoj pustoši, izm eđu zaboravljenih (već pom enutih) srdaca i napušten ih (ostav 'ljenih!) duša, baš kao i u sam om e životu. one uobražavaju da kuca, na ogrom na v ra ta starosti, proleće nada, tiho i neprim etno, pahuljasto , čežnjivo i nezem aljski, — tragično i iskonski, milozvučno i pesnički.

I san ja k ljasti dečak svoj obećani san : belinu zim ske noći pod plavim , zam išljenim nebeskim svodom ; zvezde-repatice padaju sa plavog pokrova neba i donose m u u naručjim a p regršti kum ove slame, bezbroj poklona i tisuća n a d a n ja .. . S an ja sam ohrana pros- tituka januarsk i odebljalu gvozdenu peć, u im aginarnoj sobi »poro- dičnog doma« i radosni dečiji plač. iz kolevke, nakon b u đ e n ja .. . Sa- nja, decenijom, prelom ljena starica ljubavn i izlet sa stasitim m ladi- ćem, i svoje duge bele ruke prepune šum skog c v e ta .. . S anja i nebo dan bez pokoja, podne bez parastosa, suton bez narican ja i badnje veče bez k rv o p ro lića .. .

Izuzev dram a »M isteriozni Kamić« i »-Strast gospođe M aiin- ske« u Kulundžićevim kom adim a, koji ispun javaju svoje lite ram e i d ram aturške krvotoke ekspresionizm om (znači kom adi iz drugc dram ske grupe!), gotovo da i nem a dram skog zapleta, posebnog sižea i đublje d ram aturške potke.

U nav iran ju čistih em ocija i v izuelnih slika, u inerciji film~ skog insertiran ja, p red očima gledalaca (tj. čitalaca!) odvija se, veoma brzo, dram ska radn ja , ili im aginacija, — više m ehanički nego sadržinski. D ram ska rad n ja . upravo, im a funkciju fi'imskog pro- jekcionog apara ta : ona je tu da pokrene (i po ređosleđu iskaže!) sve one slike, i događaje, koje označavaju različite faze u reg istrovan ju stan ja ljuđske psihe i em ocija duše. D inam ikom rad n je i m otornim zahuktavanjim a dram ske ideje (tj- ideje dram e!) dobija se jedan kontinuirani, perm anen tn i pokret, jedno logično k re tan je , — rađa •se život (koji pre liči na postupak operato ra nad uplašenim boles- ni om nego na optim ističko scensko razigrano življenje!), — i u takvim brzim sm enjivanjim a osečanja i raspoloženja dobija se iluzija življenja, sugestija egzistiranja, — slika života. Red stvari iz zivota p re tvara se u iluziju životnog reda u gledaočevoj percep-

, .. 0 v o se naročito vidi u dram am a »Ponoć«, »Škorpion«, »Ga- n je ovo lice«, »Ne suviše savesti« i »M ašina savest«. Iluziju ne- a vog percepcivnog životnog reda (u redosledu m ogućih doživ-

ja ja ) izvanredno ilu stru ju neki K ulundžićevi likovi. Ličnosti: Left- a 1 OVfca)' R ajko (Lenkin sin), M ila (Lenkina sestra), M arko

31

(Lenkin brat), K atica (Lenkina služavka) i M ladić iz tavanice (Len- k ina apercepcija životne stvarnosti!) — deus ex m aschina, stavlje- ne su u prenaglašeni psihološki dram ski okvir; ove ličnosti su stav- ljene »u gong ponoći«, u vrem e m istične šatnice (dram a »Ponoć«) ne bi li što više i razgolićenije prezentova'ie, p red očim a iznenađenih gledalaca, svoja osećanja u kratkovidom , i bezm alo nikakvom , dram - skom sižeu. Ne sam o zbog toga što oko ponoći »izlaze« duhovi j što se jednim , posebnim uvođenjem ličnosti »deus ex m achina« može razrešiti zaplet i odigrati po trebna katarza (kojih, zapravo i nem a u d ra m i!) već stoga što se u osnovno, sim bolu ponoći, »i tog gluvog ča- sa«, k rije nekoliko v rsta is tina ; za sve ličnosti je ponoć (a i za nas, — pasivne ili ak tivne posm atrače p red stav e !) je davno »isteklo« vreme, za sve n jih je ponoć presuđn i (»đvanaesti«!) čas, — čas m eđusob- nog obračunavanja i individualnog (intim nog!) sam orazračunavanja, što će reći za sve ličnosti u dram i m ističnost ponoći je nekakvo psi- hološko o tuđivanje od sveta pa i od sam ih sebe, — ponoćni m isticizam je vakum p re bu re ili re laksija nakon nekakve p rirodne ili em ocionalne katarze! P a i za sam o vrem e ponoć je, u neku ruku katarza, kulm inacija, najv iša tačka takvog saznanja. K raj i početak jednog besm islenog k ružen ja u vrem enu i po prostoru . R otacija u prazno, M agnnovenje. Fikcija. Slepilo. A gonija. I k ra jn je ludilo!. Ponoć je simbol i istina, ponoć je vrem e i život, k ra j početka i po- četak k r a j a ! . . . Ponoć je sam rtna povorka aveti na napuštenom i zaboravljenom groblju . . . Ponoć je kolo sm rti što u prav iln im .vre- m enskim in tervalim a na jav lju je ropac k ra ju i rađ an je p o č e tk u .. J Ponoć je dakle jedan dublji besm isao ili duboki smisao, — večita kružnica rađ an ja i u m iran ja! . . :

U želji da što p lastičn ije iskaže širinu i dub inu ekspresije K ulunđić veom a vešto v lada dram skim m aterijam a još u prv im fa- zam a rad a na g rađen ju d ram atu ršk ih okosnica po jed in ih komada. On za svaki kom ad traž i posebnu form u i p rem a štu rom sadržaju i nedram atskom zapletu b ira m oderna sredstva dram skog sugerira- n ja. U m isteriji »M isteriozni Kamić« po tka će b iti zasnovana na čistoj ekspresiji i dvostrukoj varci (intrigi) za gledaoce.

U dram i »Ne suviše savesti« ekspresijom će b iti veom a čvr- sto p ro tkana d ijaioška form a i osnovna ide ja dela.

U dram i »S trast gospođe M alinske« dram ska akcija će biti iz- jednačena ša perm anentnom ekspresivnom em ocijom (kako u for- m alno-sadržajnom , tako isto i u estetsko-etičkom vrednovanju!).

32

U kom adu »G abrijelovo lice« ekspresija će nalaziti svoje interese u okvirnoj, gotovo vizuelnoj, transpoziciji.

U kom adu »M ašina savest« ekspresivni elem enti će h ran iti ne samo osnovnu ideju dela već i logične rasp'lete i katarze.

U m oralizatorskoj deskripciji »Poklonstvo J. Š trosm ajeru« ekspresija će se ogledati u patetičnoj naraciji.

A u grotesci »Skorpion« ekspresija će se izražavati kroz snaž- nu ideju dram e: kroz izvanrednu sim boliku likova i kroz sinonim i- zaciju glavnih ilčnosti kom ada (» .. . K ad škorpiona, otrovnoga i kobnoga m etnete na trav u i okružite ga žeravicom, te on neće m o- ći u k rugu naći izlaza, znate li šta će b iti u očaju: živo tin ja će ška- ram a svog repa preseći v ra t svoga života! Zašto? Z vjerka je voljela život i zato je pošla u sm rt«. , .). A ko je već reč o dram i »Škorpion«, treba izreći sledeće: K ulundžić izvanređno sm elo i žovija'lno, u ši- rokom ekspresionističkom reg istru pripovedanja, g rad i b riljan tn e likove-tipove kao što su Bakica, Tata, M am a, G um a i dr. Bakicin lik iz dram e »Škorpion« ide u g rupu najbo ljih K olunđžićevih dram - skih likova-tipova (Bakica je uverena da je svako njeno delo od Bo- ga i zato ga čini pobožnom doslednosti i fanatičkim m irom i nikada ne oseća fenom en savesti, pogotovo ne onda, kada pokajnički dekla- m uje tekstove m olitvenika. Ona m ora davati dojam apsolutno dobre starice, sam o n jena dela govore u korist činjenice da su veštice prikazivane slikovito kao starice: u tom e je paradoks n jene ličnosti, zbog koga pati sva n jena oko'lina). I ostali likovi iz »Škorpiona« zaslužuju da se pom enu. (Tata je lice, koga paradoks Bakice baca iz ekstrem a u ekstrem : on leti i odbija se lako kao lopta izm eđu Bakine nedokazane zloće i M am ine neizrečene dobrote. M am a je apsolutna dobrota, koja je uv ijena u stostruku ćutnju. K ad m ora da se izjasni, muči se teško; ako plane, v a tra n jene dobre nam ere proždire je samu. G um a je lice, kom e bi filistri olako dali oznaku »moral insanity«; m eđutim , on je naprosto lice, koje fiziološki nema smisla za tragično, a da k ra j toga n ije ni dete ni budala. Im a stii šarlatana, ako njegove reči sak riva ju udaljenu tugu. . . P re tv a ra se vanređno i prem a tom e je jed in i jednak u borb i sa Bakicom.' IcJi je čisto dete, ne prezrelo, ali razborito)-

Pored snažne i ekspresivne ideje, iskazane još u naslovu, d ra- m a »Skorpion« i u auditivnom i vizuelnom m an iru rem iniscira je-

an »nemogući«, a u isto v rem e »mogući« svet, — svet s trav ičn ih Sim °^a ’ svet strav ičn ih istina i tota'lnih m eđuljudsk ih nespora- zuma. Ekspresivna dram ska konstrukcija »Škorpion« još na sam om

(Lenkm brat), Katica (Lenkina služavka) i M lad.c « tavam ce (Len apercepcija životne stvarnosti!) - deus ex m aschina st J

ne su u prenaglašeni psihološki d ram ski o k v i r ; ove hcnosti s n s ljene »u gong ponoći«, u vrem e m istične satm ce (dra ihne b i h što više i razgolićenije prezentovaie, p red ocima iznenađengledalaca, svoja osećanja u kratkovidom , i bezm alo m kakvom skom sizeu. Ne samo zbog toga što oko ponoci »iziaze« duhc> što se jednim . posebnim uvođenjem ličnosti »deus ex m achina » razresiti zapiet i odigrati po trebna k a ta rza (ko]ih. zapravo ne dram i!) već stoga što se u osnovno, sim bolu ponoci, »i toS sa«, k rije nekoliko v rsta is tina ; za sve ličnosti je ponoc (a i za , - pasivne ili ak tivne posm atrače predstave!) e Usob-me, za sve njih jeponoćpresudni(»dvanaesti« .)cas, ca .nog obracunavan ja i individualnog (intim nog!) sam orazracunav 3sto ce reci za sve ličnosti u dram i m ističnost ponoci je nekakvo^P^^ holosko o tuđ ivan je od sveta pa i od sam ih sebe, ponocn zam je vakum p re b u re ili re laksija nakon nekakve P » ro d n0 em ocionalne katarze! P a i za sam o vrem e ponoc je u n e k u ^ ru katarza. ku lm inacija , najv iša tačka takvog saznan ja K ra^ P° ^ a u jednog besm islenog k ru žen ja u vrem enu i po p rosto ru . Rotacij prazno, M agnnovenje. F ikcija. Slepilo. Agom ja. I k ia jn je Ponoć je sim bol i istina . ponoć je v rem e i život, k ra j pocetka i^P četak k r a j a ! . . . Ponoć ]eP sam rtn a povorka aveti n a n a p u s te n o m ^ zaboravljenom g rob lju Ponoć je kolo sm rti što u pravilmm_ m enskim in te rv a lim i n a ja v lju je ropac k ra ju i ra đ a n je p o c e tk u ^ Ponoc je dakle jed an d u b lji besm isao ili duboki sm isao, - vecu kružm ca ra đ a n ja i u m ir a n ja ! . . .

U ž e lji d a š to p l astič m je iskaže š ir in u i d u b in u ek sp re s ije K u lu n đ ić v e o m a v e š to v la d a d ra m sk im m a tc n ja m a jo s u prcn zam a r a d a n a g r a đ e n ju d ra m a tu r š k ih okosn ica p o je d m ih k o O n za svak i k o m a d t r a ž i p o se b n u fo rm u i p re m a s tu ro m sad« J i n e d ra m a ts k o m z a p le tu b i r a m o d e rn a s re d s tv a d ra m sk o g su g e r n ja . U n i is te r i j i . .M is S r i ™ , K a m ić . P ° « “ b , t i "čisto j e k s p re s iji i d v o s tru k o j v a rc i ( in trig i) za g ledaoce.

U d ram i »N e SUViše savesti« ekspresijom će b it i veom a cvr- sto p ro tk an a d ija 'loška fo rm a i osnovna id e ja dela.

U d ram i » S tra s t gospođe M alinske« d ram sk a ak c ija će b iti iz- jednačena sa p e rm a n e n tn o m ekspresivnom em ocijom (icano u m alno-sadržajnom , ta k o is to i u estetsko-etičkom v rednovan ju .).32

U kom adu »G abrijelovo lice« ekspresija će nalaziti svoje interese u okvirnoj, gotovo vizuelnoj, transpoziciji.

U kom adu »M ašina savest« ekspresivni elem enti će h ran iti ne samo osnovnu ideju dela već i logične rasp lete i katarze.

U m oralizatorskoj deskripciji »Poklonstvo J. S trosm ajeru« ekspresija će se ogledati u patetičnoj naraciji.

A u grotesci »Skorpion« ekspresija će se izražavati kroz snaž- nu ideju dram e: kroz izvanrednu sim boliku likova i kroz sinonim i- zaciju glavnih ilčnosti kom ada (» .. . K ad škorpiona, otrovnoga i kobnoga m etnete na tra v u i okružite ga žeravicom , te on neće m o- ći u k rugu naći izlaza, znate li š ta će b iti u očaju : ž ivo tin ja će ška- ram a svog repa preseći v ra t svoga života! Zašto? Z vjerka je voljela život i zato je pošla u sm rt«. ..). Ako je već reč o dram i »Skorpion«, treb a izreći sledeće: K ulundžić izvanredno smelo i žovija'lno, u ši- rokom ekspresionističkom reg istru pripovedanja, grad i b riljan tn e likove-tipove kao što su Bakica, Tata, M ama, G um a i dr. Bakicin lik iz d ram e »Škorpion« ide u g rupu najbo ljih K olundžićevih dram - skih likova-tipova (Bakica je uverena da je svako n jeno đelo od Bo- ga i zato ga čini pobožnom doslednosti i fanatičkim m irom i n ikada ne oseća fenom en savesti, pogotovo ne onda, kada pokajn ičk i dekla- m uje tekstove m olitvenika. O na m ora davati dojam apsolutno dobre starice, sam o n jen a dela govore u korist činjenice da su veštice prikazivane slikovito kao starice: u tom e je paradoks n jene ličnosti, zbog koga pa ti sva n jen a oko'iina). I ostali likovi iz »Skorpiona« zaslužuju da se pom enu. (Tata je lice, koga paradoks Bakice baca iz ekstrem a u ekstrem : on leti i odbija se lako kao lopta izm eđu B akine nedokazane zloće i M am ine neizrečene đobrote. M am a je apso lu tna dobrota, ko ja je uv ijena u sto struku ću tn ju . K ad m ora đa se izjasni, m uči se teško ; ako plane, v a tra n jene dobre nam ere p rožd ire je sam u. G um a je lice, kom e bi filistri olako dali oznaku »m oral insan ity« ; m eđutim . on je naprosto lice, koje fiziološki ne- m a sm isla za tragično, a da k ra j toga n ije ni dete ni budala. Im a. sti'l ša rla tana , ako njegove reči sak riv a ju udaljenu tugu. . . P re tv a ra se van redno i p rem a tom e je jed in i jednak u borbi sa Bakicom. M ali je čisto dete, ne prezrelo, ali razborito).

Pored snažne i ekspresivne ideje, iskazane još u naslovu. d ra- m a »Skorpion« i u auditivnom i vizuelnom m an iru rem iniscira je- d an »nemogući«, a u isto v rem e »mogući« svet, — svet strav ičn ih sim bola, — svet strav ičn ih istina i to ta ln ih m eđuljudsk ih nesporazum a. Ekspresivna dram ska konstrukcija »Skorpion« još na sam om

33

početku svoga sugeriran ja (dak'le, još u ekspoziciji,) jasno i nedvosm isleno iskazuje svoju osnovnu ideju, i d ram atičarevu poruku, kroz prolog ličnosti G u m e:« .. .— Ko od nas zna, zašto um ire?— Je li sm rt rješenje, kad se n ikada ne zna, na kom e je tragićna

k rivn ja?— Većeras ovdje n ije zab ran jen sm ijeh,

Gospođe i G ospodo! . . .«Po izvesnim d ram atu ršk im obličjim a i sinkopiran im ekspre-

sionističkim lite ra rn im elem entim a i d ram a »Treći čin« (iako pripada prethodnoj kategoriji!) mog'la bi se prik 'ljučiti ovom d ram atu r- škom lancu. Ako se apstrah u je realistička d ram atu ršk a po tka (i osnovni dram atičarev postupak p ri g rad n ji okosnice kom ada), sve ostalo p ripada ekspresionističkom dram aturškom m aniru.

D ram a »Treći čin« p redstav lja prelaz izm eđu d ram atu ršk ih tehn ika konstruk tiv izm a i s truk tu ralizm a.

U blagim ta lasan jim a sm enju ju se elem enti ekspresionizm a i realizm a, potenciranog rom antizm a i prenaglašenog natu ra lizm a: » . . . Zoran (d ik tirajući delo)« I zar bi se bilo neopravdano, kada b ih ja odložio p rikazivan je mog kom ada u pozorištu i pričekao dok mi dalji razvoj događaja u životu ne pruži punu sa tis fak c iju : da je život išao tragom p redv iđan ja m oje fantazije?«

S aradn ik : (digne giavu s bloka) Vi va ljda nećete rad i toga odložiti p rem ijeru svoga kom ada?

Z oran: (zamišljeno) Ne.S aradn ik : Ali na ta j način nećete n ikada pouzdano saznati

da li vas život do k ra ja p lanirao , fj- da li ste vi do k ra ja u svom kom adu predvideli sve što će se u životu desiti.

Z oran: Zašto?S arađn ik : Pa, učesnici iz života u toj vašoj novoj dram i mo-

gu na predstav i poznati svoja p ostupan ja do drugog čina i ste- ći takve u tiske koji m ogu u tica ti na onaj razvoj n jihovih odnosa u životu, ko ji ste vi p redvideli u drugom i trećem činu; i porem e- titi ta j razvoj, dati m u drugi pravac!

Zoran: M islite li vi da će oni poznati sebe n a pozornici?S arađn ik : Ako je u vašem kom adu prosto prenesen n a po-

zornicu njihov život, poznaće se sigurno. (živo) Hoće li ta lica b iti u pozorištu p rekosu tra na prem ijeri?

Zoran: Svakako! M ožda će već b iti i su tra , na generalnojp ro b i!

84

(Mrak. U m raku se spušta druga zavesa. Iza te zavese čuju se razni glasovi sliveni u opši žogor. Iznad žagora izdvaja se snažan glas reditelja).

III

D ram e četvrte grupe (»Covek je dobar«, 1953. — »Ljudi bez vida«, 1953. — »Tam na belega«, 1957. — »Sudbine«, 1957. — »Kla- ra Dombrovska«, 1964. i »F irm a se skida«, 1966. ođnosno »Sokovi«,1967. godine) pisane su u izrazitom realističkom m an iru sa, ponegde n ijansiranim elem entim a ekspresionizm a. Ove dram e, kao što smo već rekli, nastale su u K ulundžićevom zrelom književnom uzrasta- n ju i p redstav lja ju najk v a lite tn iji deo njegovog dram skog stvara- laštva. U čitavom dram skom opusu one su om eđene ra tnom k a ta - strofom nedavno m inule svetske kataklizm e, ovog našeg nam uče- nog sveta, — one su odraz pravog stan ja đruštveno-političkih, eko- nomskih, socioloških i em otivnih stan ja našeg d ruštva i d ru štva u- opšte, one obznanju ju k ra j jednoj generaciji, ko ja u agoniji pro- pada i rađ an ja druge, koia u b u rn im vrem enim a istorije i nem ilih po- litičkih đogađaja gradi svoj ponosni, in teg ra ln i lik- U naglom m e- n jan ju fizionomije društva, u po rastu in teresa supro tn ih ind iv idu- alizmu jav lja se novi oblik svesti, a sam im tim i novi čovek-borac progresivne misli, nosilac nap redn ih ideja našeg stoleća. U tako novonastalim odnosim a K ulunđićeva opservacija se m odificira; ona razlučuje napredne od nazadnih e lem enata (»Ljudi bez vida«, »Čo- vek je dobar«, »Tam na belega«) na jav lju je ekonom sku i političku đegradaciju izvesnim dekadentn im pojavam a u lite ra rn im sim bolima porodičnih »snaga« (»K lara D om brovska«, »Firm a se skiđa«), te, konačno, pokušava da, kroz d ram sku form u, filozofira i etizira (»Sudbine«), Duboko svestan v rem ena u p ro tican ju i društvenj'h ušiovnosti u progresivnom razv ijan ju K ulunđić n i ovoga p u ta (na ovoj literarno j stepenici!) ne zaboravlja dram sku trad ic iju i oprobanu scensku, realističku, im aginaciju : u cen tru njegovih dram skih zbivanja je čovek-jedinka, a n jem u su suprostav ljen i d ruštvo ili klasa. U sukobu pojedinca i klase s tv a ra se dram ski preduslov za rađanje, gotovo klasične dram ske ideje. U oprečnostim a ide ja i ideologija (pojedinac-društvo!) rađ a se, m altene gotova dram ska potka i d ram atu rška šem a buduće dram e. Izm eđu dram skih konstrukcija »Ljudi bez vida«, »Covek je dobar« i »Tam na belega« postoji jedna hronološka i d ram atu rška spona; pisane u jednom vrem enskom da- hu, dakle, sasvim savrem ene, insp irisane idejam a dobrote čovekove,

35

tragičnosti ljudske i dubokog verovanja u neuništivost čovekovu. D ram a »Suđbine« p redstav lja analizu ljudsk ih sudbina u svoj svojoj sinonim ičnosti uzrasta i socijalnih nivelacija. Po osnovnoj ideji i tragičnom (tragikom ičnom !) valeru ko ji je p risu tan u tk iv u čita- vog dela i ova dram a p ripada idejnim bazam a dram a »Ljudi bez vida«, »Tam na belega« i »Čovek je dobar«.

Po izvesnim idejnim i d ram atu ršk im obličjim a dram e iz drugog đela, tj. ra tnog spisateljskog perioda (»Treći čin«, »K atedra- la«, »Paragraf« , »Lopovi«, »Diploma«) p rip ad a ju gore pom enutim dram am a; razlika je jedino u form am a saopštavanja, — dok se u prv im (»Ljudi bez vida«, »Tam na belega«, »Čovek je dobar«) sve odvija u jednom povišenom , optim ističkom tonu, dotle se kod d ru - gih (»Treći čin«, »K atedra«, »Paragraf« , »Lopovi«, »Diploma«) u čitavom dram skom m ehanizm u oseća p risustvo pesim ističke rezer- ve. A'ii i jedne i druge d ram e verno ilu s tru ju onaj deo života d ruštva (i onu atm osferu) koje je d ram atičar sebi u zadatak postavio, da opiše »takav« život, diferencira i, p re svega, analizira. Iz tam nice na svetlost (»Lopovi«, »Ljudi bez vida«, »Treći čin«), iz začaure- ne m alograđanštine u jed n n u višu, pa čak i ako hoćemo!, i adm i- n is tra tiv n u slobodu (»K atedra«, »Diploma«, »Tam na belega«), od laži do istine, jave i snova (»Paragraf«, »Čovek je dobar«), — od lakog rem in isc iran ja do ozbiljnog i p rogram ski izdiferenciranog filozofiranja, od proze do poezije, od realnosti do to ta lne im aginacije.

U ovom šarolikom svetu realnog i irealnog, u čvrstim dram - skim okvirim a i ologičenoj m ehanici d ram aturškog tip iz iran ja i đram skog uopštavan ja Josip K uiundžić ukletošću kom pletnog d ra- m atičara veze đerđev života, zlatastim n itim a in triga, zapleta i ku l- m inacija, duboko veru je u svoje dram sko delo i samosvesno rezbari d ram atu ršk im inovacijam a jednu realističku sliku današn jih dana, našeg sveta i našeg stoleća. I kada rad i na oblikovanju kap ita l- ne dram ske m aterije u svojoj b i-d ram i »Sokovi« (»Klara Dom brovska«, »F irm a se skida«), on ne zaborav lja na ugao iz koga gleda na d ram atik u iz koje bi se mogla ispresti saga, ne zaboravlja na osnovni kriticizam i po trebnu objektivnost p ri trag an ju za sinonim - nim ličnostim a onog kapitalističkog d ruštva koje se već početkom pete decenije -epakovalo na pu tovan je u neizvesnost i već tada, b ar u nas, sišlo sa političke i ekonom ske scene.

Sudbinski povezane i ponaosob d iferencirane ličnosti cele ove grupe, snagom svojih individualnosti i plastičnošću sopstvenih bića

36

upo tpun ju ju izvanrednu galeriju K ulundžićevih dram skih likova, koji u dubini svojih preokupacija delu ju po inerciji prirode svoje, po logici događaja i v rem ena čiji su savrem enici i potomci. I ta j povratn ik Jerko (dram a »Ljudi bez vida«) i ta j M arić, sudija sres- kog suda (kom ad »Tam na belega«) i ta S lavenka Ju rin ić , glum ica i ti: M urtić M ilenko, putopisac i poliglot, Saša, njegov sin, Ivo Ba- tinić, ređitelj, M arin Sinjanović, pom orski kapetan (»Covek je dobar«) nisu n išta drugo do sinonim izirane pojave, pokatkad simboli, ovog našeg društvenog bića u prošlosti i sadašnjosti- U dram i »Tam- na belega« nastav lja se vanpravničk i postupak po p ravnom slučaju oduzim anja deteta, — u kom adu »Covek je dobar« sudi se Slaven- ki Jurin ić, glumici, E rv inu Seneru, sonderfireru i M arinu Senjano- viću, pom orskom kapetanu zbog učešća u ljubavnoj igri, — u d ra- mi »Ljudi bez vida« sudi se povratn iku Je rk u , V andi, njogovoj že- ni i M irku, posređniku i V andinom ljubavn iku ; svim ličnostim a se suđi na ovaj ili onaj način pred realn im ili irealn im sudom, poćf žezlom ovakve i'li onakve pravde. Svi se mi m eđusobno optužujem o i tražim o nekakva prava , kojih faktički nism o svesni i koje defak- to nismo ni željni, — svi se mi gložimo i parničim o: počev od in te- lektualaca do rađn ika , bilo da živim o u svetu m ašte ili realnosti — svi teram o nekakve pravice i postavljam o se, u im e nekakvog društvenog m orala, za glavu više od svog sagovornika, za deo časti sigurnije, za deo g rađanske švesti lojalnije. U ime nekakve im aginarne pravde mi, punovažno, a rb itu jem o postupke bližnjih, seci- ram o njihova osećanja n a onakve časti kakve nam a i našoj su jeti pogođuju, uživam o u nesrećam a drugih, a licem erno izjavlju jem o da saosećamo sa n jihovim nedaćam a, tugam a i bolima.

Duboko svestan svega ovoga Josip K ulundžić, u svom dram a- turškom postupku, ne p resuđuje , njegova je p ris trasnost možda na ivici artističkog snoviđenja; on grad i likove podjednako argum en- tovano pa iz toga proizilazi da nem a njegove presude u in tnm nim dram am a ličnosti Je rk a i V ande (»Ljudi bez vida«), S lavenke Ju - rinić, E rvina Senera i M arina Senjanovića (»Covek je dobar«), dr. Earkića, dr. G rbića i M arića (»Tamna belega«). K ulundžić ostavlja gleđaocu da presudi i da se opredeli za onu ličnost ko ja je n jem u (gledaocu!) najbliža po k a rak te ru , najb liža po dram skoj akciji, n a j- bliža po tragičnosti i poetičnosti.

N ajbolja dram a Josipa K ulundžića je »Sokovi« (zapravo, »Klara Dom brovska« i »Firm a se skida«), Cini m i se da ne bi bilo previše ako bi se rek lo da ovom dram om uplovljavam o u najkva-

37

lite tn ije tokove posleratne • jugoslovenske lite ra tu re , uopšte, u sam k valite tn i v rh jugoslovenske dram ske književnosti, posebno.

Rođena u potpuno zreloj autorovoj dobi, nakon decenija pi- san ja dram skih tekstova, d ram a »Sokovi« zadovoljava sve po trebne uslove d ram atu ršk ih zakonitosti, lite ra rn e m agije i dram ske sugestije. Osnovnom idejom svojom ona rašč lan java pola veka života jednog d ruštva koje na ivicam a ekonom ske p ropasti pokušava da izvuče ono'iiko koristi koliko je to, uopšte mogućno, — ona izvanredno dobro ocrtava socijalne p rilike našeg d ruštva od 1908. do 1946. godine, analiz ira kapitalističke i socijalističke odnose, rezbari lik političkog veka, nostalgično uzdiše za preživelom etiketom m a- n u fak tu re i etikom balkanskog poluesnafa, pa ti za m alograđanskom etikecijom i veletrgovačkim duhom , — tu gu je za svim onim što je staro društvo zaboravilo u svom sam rtnom ropcu; grčevito steže u n aru č ju osta tke »plitkoum ne« političke i etičke am anetarne baš- tine kapitalizm a u svom poslednjem opelu. N jena osnovna ideja, u svoj svojoj suštini, im a sociološki k a ra k te r; ona verno reg istru je brzi uspon i nagli pad esnafskog, kapitalističkog i »veletrgovačkog« staleža osedelog i, vetrovim a izm orenog Z agreba; u istoj visini o jađene Save, pod istim snovim a p rastarog Griča, — na dom a- ku Frankopanove, Jurišićeve i Ilica ulice, — pod senkam a kišnog neba i tm u rn ih obrisa dvokrake katedrale , -— pod senkam a Tuš- kanca i dubini M edvešćaka. D ram a »Firm a se skida« je logički nastavak dram e »K lara Dpm brovska«, — u vrem enskom đistanci- ra n ju i d ram aturškom nivelisanju- To je, upravo, geneološki presek porodične loze seniora V lađim ira Dom brovskog, pečalbara i trgovca koji se na svom trgovačkom putu , od V aršave za Carigrad, zaustavio u Zagrebu drugom po'iovinom prošlog veka, tu , negde, na pe- rife riji starog g rada pronašavaši jednu sirom ašnu devojku, spustio svoje ljubavno siđro, otvorio trgovačku ra d n ju i ostao tu, da živi, teče bogatstvo i s tv ara porodicu.

Veom a brzo m ala firm a je p rerasla u veletrgovinu, a jun ior- -nasleđnik , V lad im ir D om brovski je u salon na prvom katu , po fron ti kuće, uveo jednu siroticu Boltek i nastav io ložu, i život u strogom cen tru grada, na udobnom e sp ra tu čije spavaonice gledahu u senke pad ina starog grada. Sa ra tov im a g rana se i porođica: K lara D om brovska, ta j čisti m alograđanski svet p re ra s ta u kap ita- lističke D om brovske, postaje prag njihovog dom a i jedini zaštitn ik njihovog im ena. Ona, nekadašn ja sirom ašna šnajderica ili cvećarka, ona jedna Boltekica. Sa katak lizm am a dolaze i porem ećaji u n u ta r

38

porodice: u sm enjivanjim a v'ladavina V ladim ira-seniora i V lađim i- ra--jun io ra (i recipročne degeneracije i društvene degradacije poto- m aka D om brovskih!) p ropada jedan od m ogućih vidova kapita lis- tičkog m orala, p ropada m alograđanska i velikograđanska e tika ; pos- lova je sve m anje, a bes njihove kuće zam enju ju glad i nem aština. U im perativ im a v rem ena i političkim stru jam a D om brovski se razilaze i kon fron tira ju , — jedino s ta ra K lara D om brovska sam ohrano čuva ime sta re kuće i nekoliko fetiša koji je podsećaju n a lepi, stari život i večito, večito rin tan je . Svi se razilaze po trag ičn im pu- tovim a sudbina, jedino K lara ostaje k ra j kućnog ognjišta da, kao ukleti duh, podseća okolinu, a i sam a sebe, na nekada zvučno ime D ombrovskih, je r ona je u sokovim a životne s tra s ti osetila onu snagu koja je, obično, po trebna da se u 'iičnosti uguši ponos i da se ra - cionalno krene u sm rt. N jen odnos prem a svekrvi Pauli Dom brovskoj (rođenoj Romac, supruzi V ladim ira prvog Dombrovskog) bio je prim er snishodljivosti. N jena uviđavnost p rem a Am aliji, viteza L ihtentala udovoj (rođenoj D om brovskoj) b ila je rav n a poniznosti. N jen odnos sa Emilom D om brovskim (ritm ajsterom u V aršavi; onda direktorom pošte u Sara jevu i industrija lcem u Beču) bio je veoma poslovan. N jena osećanja prem a sinu V ladim iru (V ladim iru Drugom Dombrovskom) bio je uzoran, religiozno odvrednovan i e- mocionalno prenaglašen. N jena netrpeljivost p rem a deveru Feliksu Dombrovskom (kom ercijalisti i trgovcu, p redstavn iku firm e van Lon u K airu) bio je nedvosm islen, — n jena osećanja prem a đeci, unučićima, rođacim a i poznanicim a bila su đ iferencirana do te m e- re da se već po dijalozim a može naslu titi kakav će rasp le t uslediti klasičnoj k a ta rz i . . . J e r život i m eđuljudski odnosi u p u tili su K laru Dombrovsku u ovaj svet kao ozbiljnu, snažnu, p rkosnu i poetski sazdanu ličnost-

Po Kulundžiću, K iara D om brovska je hero ina K lara D om brovska je, u b iti svojoj, trag ična ličnost. Ali ona

tragičnost svesno i gordo pronosi kroz, re la tivno k ra tk i, m ukotrpn i život. Ova tragičnost i uk letost sudbine, od rođen ja do sm rti, u p ra - vo je bio onaj m otor, činilac i podstrekač snage volje i snage duha,

psihička i fizička snaga ko ja dozvoljava da se p a tn ja izdrži do k raja , bez samilosti, svesno paćenički, ali h rabro i stoički. Sazdane od g ran ita volje i neobuzdanog prkosa, povišenih osećanja i čistih, poetskih, emocija, K lara Dom bovska, kroz čitav život n ije ni jedan- p ut Pokleknula; nije pala u očajanje i n ije n ikada zatražila pomoći. Ona je bila gorda i antički sm irena i kada je mnogo volela i kad

39

je užasno patila . D ostojanstvena i cinična, ona se m uški nosila sa životnim tegobam a; i kad se veom a radovala i kad je puno plakala.

K ao iskonska lepotica, iz šarene legende, ona se sam o jednom tužno nasm ešila i izgubila, začas, sam o k o n tro lu .. . samo jed- n o m .. . i to u m om entu kada je svesno, i opet snažno, gasila fitilj sopstvenog ž i v o t a ..KLARA: (izgleda duboko potresena; onda počinje tiho, kao za sebe)— K rešo-. . Moj s in . . . u koga sam se najv iše p o u zd a la .. . ko ji je ostao D om brovsk i.. . je d in i . . . u koga sam v je ro v a la .. . da će po- d ić i . . . našu s ta ru f i rm u .. . o n -. . moj K re šo .. . u zatvoru. . . Jedan D om brovski u r e š tu . . . D ućan zapečaćen .. . F irm a se s k iđ a . . . za u- v ije k -. . (u njoj se duboko ta la sa ju snažna osećanja; to je podm ukla bura , ko ja godinam a teži da izbije na površinu ; i sad se to najzad desi; iznenada kao orkan)— Ne dam ! J a to ne dam ! Zovite M iciku od M arkulina! D ajte m oje č ip k e !.. . M oje brišeljske č ip k e !.. . M icika će ih k u p i t i ! . . . Zovite m i M ic ik u !. . . Ja ću opet spasti n a š u . . . s lav n u -..(Ona pada kao pokošena.)(K ratka tišina)(Svim a je jasno da je to k ra j. I da je ta j k ra j ipak toliko značajan, da ga niko ne sm ije narušiti). . .«

40

V O JV O Đ A N S K I M O T IV I U D R A M A M A B O G D A N A Č IP L lC A

Pisati, u ovom vrem enskom tren u tk u , o đram skom stvara'laš- tvu Bogdana Čiplića znači, p re svega, neobično poštovati i duboko verovati u njegovo književno đelo, uopšte; znači, p ristrasno žaliti za onom lite ra tu rom koja je sa svom svojom biderm ajerskom pa tinom, prenaglašenim vojvođanskim i nacionalnim koloritom , uz sinkopirane rom antičarske prizvuke, i p rv im realističkim panonskim zanosom, počela da bledi i nestaje sa stran ica naše književnosti već dvadesetih godina ovog stoleća. Voleti književno delo Bogdana Čip- čića znači oprašta ti se od čežnjivih uspom ena; opraštali su sa p ra- starim zelenim u trinam a, sa izrovašenim sutonim a punih m irisa se- ljačkog hleba, sa pudarsk im zornjačam a, evedram a pod spektraln im mesečevim m enam a, k reštav im đerm ovim a, sam ohranim vetren jača- ma, krivoputim lenijam a, — znači, ra s ta ti se za navek sa p ijan im je- senjim terevenkam a, sa božićnim p relim a i zim skim sedeljkam a, — sa proletn jim vetrovim a, izbičevanim dugam a i le tn jim oiađenim crvenim, zažarenim kresovim a.

Razm išljati o kn jiževniku B ogdanu Čipliću, kao posleđnjem vojvođanskom literarnom hroničaru , što u korice svoga književnog dela uvezuje lik ovog dela panonske ravnice (što iz dana u dan m e- n ja svoj rom antični izgled), znači, nedvosm isleno vrednovati crnu istoriju ovog stanovništva, kroz vekove, slobodarske snove u okvirim a buna i progresivnog razm išljan ja , u pojavam a nacionalnih b a r- dova, narodnih trib u n a (u reg istrovan ju jednog šajkaškog ak ta i rackog napaćenog duha!), u ve trom etinam a poiitičkih, nem ilih do- g ađ a ja i kataklizm alnih socijalnih i d ruštven ih p rev iran ja , između lesnih obronaka Fruške, krvavog D unava i ojađene Tise, izm eđu lstine i snova, želja i obećanja; u epistolarnom ehu Radičevićevog poetskog čenta. Kostićevog dram atskog stiha, Petrovićeve idejnosti i C rn janskovog doktrinstva.

41

Čiplićevo dram sko delo isteže svoj in teres u form am a dram e, kom edije i prenaglašene tragikom edije. .P revashodno zainteresovano za egzistenciju kom edije ono opservira, upravo jedno vrem e koje se oprostilo sa životom na oštroj međi devetnaestog i dvađesetog veka A ako zastupa in terese dram e, tad a selekcira sadašnje vrem e i ak- tueine događaje. No, u obema disciplinam a ono, doslovno, neguje realističku dram sku fak tu ru i rea lnu d ram atu ršk u kom binatoriku. Posm atrano sa form alne, d ram atu rške stran e ono je verna ilu stracija i nastavak, oprobanih d ram atu rg ija jednog M ilana Begovića i Iva Vojnovića, sa nenam etljiv im prim esam a Nušićeve inovirane dram aturške šeme i dram ske arhitektonike. U jasn im razlučivanji- m a elem enata kom edije i dram e ono rastače svoju sugestiju u dva pravca; od to talnog kriticizm a do pukog i naivnog zabavljaštva. P rvenstveno zain teresovano za socijalnu deskripciju V ojvodine (u pejzažu) i n jenog političkog oslobađanja iz ru k u s tran ih gospodara (u naraciji) ono zaslužuie posebnu pažn ju i k ritiča rsk u dobronam eru. I sam o nastalo u katak'iizm alnom vrem enu ono, ponegde, u sebi nosi prelive asocijacija i konstru isan ih alegorija. U hronološkom lancu ono nasta je od 1940. godine pa sve do današn jeg dana (»Uspomena na Sorento«, 1940.; »M ajka«, 1946.; »K oncert za dve violine«, 1955.; »Nad popom popa«, 1955.; »P artija karata« , 1961.; »Voleti«, 1963.; »Umreti«, 1963.; »V aralica u Bečeju«, 1963.; »Raj«, 1963-; »Trak- ta t o sluškinjam a«, 1966. i »Pudar i car«, 1967. godine).

Svet C iplićevih dram a čine seljaci, in telektualcl, spahije, ca- revi i k ra 'ljev i; radnici, popovi i lekari, — lum pen-pro leter, građa- n in i kap ita lista . Svi oni čine jednu čudnu, pom alo šaroliku galeriju likova izuzetnu po m ncgo čemu, jed instvenu u našoj posleratnoj dram skoj kn jiževnosti; kaleidoskop istorijsk ih pokušaja osloba- đan ja ličnosti od stran ih okupatora, porodični sen tim en taln i album u redosledu in tim nih i porodičnih dram a. Po puno čemu, ove lič- nosti su, u nekim dram am a, građene u naivnom realističkom dram - skom m an iru ; dok su obično tanano diferencirane, snažne i sinoni- mične. U skovitlane sa b u rn im vrem enom prvog i drugog stetskog ra ta one se, naizm enično gube, p rop in ju i iznova m obilišu u jedan svenacionalni o tpor; u epohalnu snagu, — im perative progresa i snažne volje. C entralne ličnosti su dobroćudni i šeretski razigrani »Lala« na relacijam a B ečeja-Sentivana i P etrovarad ina , g rađanin-in- telek tualac u ulogam a lekara, učite lja i društvenog radnika, žan- darm , policajac i »perjar« , — u ulozi uskovidog seljaka i simbolu

42

svakovrsne viasti, vo jn ik austrougarske vojske koji je u ulozi v>bene« i koji ism ejava (baš kroz takvu benastoću) poredak i m oral im - perije ko ja je đecenijam a porobljavala V ojvodinu, partizansk i ile- g a la c koji je sprem an da ž rtvu je svoj život za oslobođenje poroblje- ne zemlje, izm asakriran i »rac« potencijiln i član i m eta naredne raz- bešnjele racije i p rim oran i suigrač jedne vandalske igre sm rti, — čovek i rad n ik : seljak-biroš, lukav i »bokter« i p rim itivn i m alogra- đanin. Ličnosti bo jtara , b irtaša , korteša, nem eša, sam adova, boktera, s lu ž a v k i - m a đ a r ic a , kulučara-nadn ičara , ju rista , notaroša, podbelež- nika, beležnika varalica i »lakih« žena sa sela i iz g rada razg ran javaju i uvećavaju slikarsku pa'ietu ovog posve izdvojenog dram skog dela.

Dosledan vrem enu, narav im a i običajim a koje, u svojim dra- m am a opisuje, Bogdan Čiplić posebnu pažn ju (i sa puno tananog raspoznavanja i n ijansiran ja) usređsređu je na lokalne govore Srem a, Bačke i B anata; na onu jezičku m ešavinu (i beslovesni govorni surogat) koja je osnovnu, scensku prim enu našla u d ram am a Jovana S terije Popovića, — on pedan tno unosi u rečnik svojih ličnosti čude- sne prim ese jezičkog n ivelisanja, i socijalnog rang iran ja , one Vojvo- dine koju je kao dete zapam tio, — jezik i bezbrojne v a rijan te sinonim iziranih, lokalnih kovanica i uzrečica (sa ačenjim a i id iom atskim alogikam a svih m ogućih vrsta), koje su, stvarne, ličnosti iz njegove okoline i n jegovih bezbrižnih p red ra tn ih i p o ra tn ih dana m ladosti govori'le, kom binovale i, u jezičkom nesazrevanju , pošta- pale se. Taj jezik n ije idiom atičan. on je efem eran, veom a k arak - terističan za g rađenje trenu tnog vica i kratkoživućeg hum ora, koloritan i veoma zvučan. D ram atičar pokušava da d istancira jezik prem a svakoj ličnosti, ali se ta j napor svođi, na k ra ju k rajeva, na jedan stalni m an ir i veom a poznati d ram atu ršk i šablon. Čiplić, čak šta više, pokušava da rekonstru iše i govor austrougarskog dvora (kroz usta cara i carice!) i to na nekakvom iskvarenom »srpskom« jeziku što, svakako u m an ju je draž i lepotu folklornog dijaloga i logiku dram skih zapleta. U nekim njegovim dram am a Srbi-seljaci, vojnici-podanici, oficiri i pudari govore »nem ačkim jezikom «; u takvim dram am a jezik je sočan, usvojiv i koloritan . Ako bi se mo- ralo generalno reći, tada bi to bio ozbiljan p rekor talen tovanom d ra- m atičaru: njegov jezik je asocijacija onog profanog scenskog jezika koji je već, poodavno u odum iran ju , koga dobra đ ram ska lite ra tu ra ne uzim a za sredstvo svojih sugeriran ja , — on n ije fonetskii p re- ciscen za scenu pa p rem a tom e ne bi se moglo u stv rđ iti da je to

43

prav i jezik kom edije i osnovni m aterija l m odernog scenskog kazivanja, saopštavanja i sugeriran ja . O vakav jezik (u svom svom sinonim ičnom bogatstvu i folklornoj au ten tičn o sti!) više pogoduje istoričarim a našeg jezika nego dram skoj lite ra tu ri i pozorištu. Je r za razliku od Ciplićevog, S terijin jezik je osoben, lingvistički odre- đen, epohalan, adekvatan i scenski funkcionalan.

Gotovo u svim Čiplićevim dram am a (posebno kod kom edija!) osnovne ideje đela su po tencirane i već, u k ra tk im i funkcional- nim , ekspozicijam a najav ljene. One su obično aktue'ine, filozofski d iferencirane i politične. U širokom dijapazonu njihove poruke se protežu na isto rijske fak te (vladavina austrougorske m onarhije , nesporazum i i političke borbe p red ra tn e Jugoslavije , narodn i otpor pro tiv okupatora za vrem e drugog svetskog rata), na političke či- njenice i jasne sukobe u n u ta r m ikro i m akro kolek tiva svih druš- tvenih form acija. Ideje pojedinih kom ada su doslovno sprovođene kroz dram ske rad n je i d ram atu rške zaplete, uz racionalna sadej-. stva đram atskog g rad iran ja , p o en tiran ja i razrešn ih kvalite tn ih , sim boličnih, k a ta rzn ih fina'iiziranja. U drugom slučaju, ideje su skrivene iza naivn ih d ram aturšk ih šema kom edija tako da njihove uloge izgleđaju drugorazređne i m alovažne; ali to je sam o u p ri- vidu. U b iti svojoj, i kad se rad i o kom adim a sa p rik rivenom idejom ona je i u tom slučaju k rea tiv n a s tran a dram skog saopštavanja; ona je i tu m otor ko ji pokreće dram sku rađ n ju i d ram atsku akciju, ona je vodilja (ponekad!) labilnog zapleta, blede katarze i funkcionalne đram ske razrešnice. Po mnogo čem u ove ideje su zamiš- ljene na idejnim , p rogram atsk im prototipovim a d ram a frincuskog realizm a s početka ovog veka, ■— one su, logični nastav ljači sve- slovenskih zanosa i nacionalnog, decenijskog, borbenog prkosa. Sa m alo snage i sugestije (ponekad) one n a jav lju ju dram - sku rad n ju i nenapadno p rip rem aju atm osferu, kroz nacionnalni, uvreženi šeretluk , kroz nušićevski hum or, dom anovićevsku sa tiru i švejkovsku dubioznost. U tkane u oprobanu d ram atu ršk u realistič- ku šem u one su svesni činicci i g rađ ite lji lite ra rn ih dram sknh okvira, nastavljači d ram atičareve osnovice politične zam isli i filozofskog dociranja, voljn i ak te ri i nosioci svega onog progresivnog što drem a u n am a i našoj okolini; svega onog što d ram a iz sveta socijala nosi i obeležava. Dakle, moglo bi se kom otno reći, Čipli- ćeve dram ske ideje su p ro d u k t njegovih socijalnih pog'leda na ži- votnu tra k u koja, u decenijskom pro tican ju , odslikava jedno teško i bolno vrem e (sa bezbroj is to rijsk ih sunovrata!) p a tn ji i nem ira,

vapaja i suza; one su rezu lta t jednog objektivnog p rom atran ja , a- naliz iran ja i estetskog odvajan ja onih činjenica koje ilu stru ju ži- vot i p rezen tu ju političke poruke našeg suluđog tehničkog i k rv lju zaprljanog veka.

Po izvesnim m erljiv im i objektivnim k rite riju m im a dram a- turškog kategorisanja, po sociološkom vrednovan ju osnovnih dram - skih m otiva i sub jek tivnom odab iran ju lite rarnog od neliterarnog, estetskog od neestetskog, čitavo Ciplićevo dram sko delo bi se moglo pode'liti u tr i drupe.

Ne uzim ajući u obzir hronologiju nastan k a pom enutih dela u prvu grupu bi ušle sledeće d ram e: »U spom ena na Sorento«, »Kon- cert za dve violine«, » P artija k ara ta« i «Raj« (s posebnim izdvaja- njem kom ada »Uspom ena na Sarento«)■ Drugu grupu bi sačinjavali kom adi: »M ajka«, »U m reti« »Voleti« (sa akcentom n a p rv u dram u). A treća grupa bi obuhvatila kom edije: »Nad popom popa«, »P udar i car« i tragikom edije »T rak ta t o sluškinjam a« i »V aralica u Bečeju« (uz posebno in teresovanje za dve poslednje). D ram ski akcenti i d ram aturšk i elem enti p rve grupe činili b i osnov m elodram e (»Us- pomena na Sorento« — » P artija karata«) i m odificirane farse- -piese (»Koncert za dve violine« — »Raj«), Druga g ru p a bi svoje etičke i d ram atu rške in terese ispoljavala kroz fak tu re klasične dram e (i sentim entalnog đoziranja!), sa p retenzijam a n a ovladava- n ju video-okvira dram ske trilog ije (»Majka«, »Um reti«, »Voleti«), Treću, i najkvalite tn iju , g rupu sačin javaju kom edije sa elem entim a groteske i, u dva slučaja, prenaglašena trag ikom edije (»Nad popom popa«, »Pudar i car«, T rak ta t o sluškinjam a« i »V aralica u Bečeju«).

N ajslabije Ćiplićeve dram e su, upravo one koje ispun javaju drugu grupu (»Majka«, »U m rijeti«, »Voleti«).

Dram e iz prve grupe (»Uspomena na Sorento«, »K oncert za dve violine«, »P artija k ara ta« i »Raj«) verno ilu stru ju d ram atičarev napor da se iskaže i kroz form u dram ske iite ra tu re .

Treća dram ska g rupa daje p rav i m aterija l za sagledavanje dram ske fizionom ije i dram skog dom eta pesnika Bogdana Ciplića.

Najbolje Ciplićeve dram e su, svakako kom edije »Nad popom popa« i »Varalica u Bečeju« .U n jih je pisac u tkao sav svoj b ri- ijan tn i duh i duboki smisao za hum or i kom iku, u potpunosti ov- ladao dram skom tehnikom i veom a složenom d ram aturškom m ehanikom.

45

U osećanjim a form alne d ram atu rg ije izm eđu četv rtih ideja (»Raj«, » P artija karata«) i konstrukcione dram ske šeme (»Uspome- na na Sorento«, »K oncert za dve vio'line«) sm enju ju se elem enti tra - gičnih d ram atu ršk ih , realističk ih inovacija i m alograđanskog me- lodram atskog simbolizma. U shem i b ledunjavog iluzionizm a (kao m ogućnosti scenskog saopštavanja) i tv rdokornog realizm a (kao stvarne, savrem ene baze dram skog sugeriran ja) provlači se gra- đanski sentim ent, rađ a ju se davno videni likovi (u crno-beloj' konfiguraciji!), kazuje se jeđna poznata i oveštala p o ruka dram e i kom edije (»Uspomena na Sorento« »K oncert za dve violine«, »Par- tija karata« , »Raj), docira se jedna istina ko ja je tip ična za odre- đeno vrem e i naglašeni am bijen t; uopštava se ono osećanje koje je davno ispunilo po rta l barokne dvorane; ra sp rav lja se o jednoj so- cijali što je na k rilim a vrem ena, poodavno, p rom enila k u rs i pravce svojih nam ern ih i racionalnih letova; konstru iše se jedan život čiji smo i m i svedoci, ali ko ji je, ipak iza nas za onoliko koliko smo ođm akli od osnovne baze progresa. U nešto izm enjenim odnosima pokušava se reći istina d ruštva (»Partija karata«), njegovi snovi iskazani kroz u n u tra šn je odnose (»Koncert za dve violine«), sav besm isao i kom ika živ ljenja (»Raj«) i p erm anen tna socijalna nive- lisan ja kroz vrem e (»Uspomena na Sorento«), sav nespokoj i nesna- laženje našeg veka u besm islu zem aljskog ro tira n ja i pronalaženja m esta m eđu p lanetam a u kosmosu. J e r čovek, om agijan življe- n jem san ja jedan nedozvoljeni san lepog i idealnog-

Na relacijam a dram skog odab iran ja i estetskog v rednovanja uočenog u životu i želji da se kroz takve ideje p ro tk a etičn iji hu- m anizam i duboko verovanje u neuništivost čovekove ličnosti (kroz p rezen taciju form e logičnog dijalogiziranja) »K oncert za dve violine« i »P artija k ara ta« upravo ilu stru je ovakve nam ere. U jasnoj diferencijaciji đ ram skih sukoba i ra fin irane d ram atu ršk e in trige su- .kobljavaju se dva sveta (svet zbilja i svet sanja), izoštravaju se dve supro tnosti (laž i istina), rasp rav lja se o m aterija lnom ak tu i i- đealnom činu. Ovako d ram aturško »sukobljavanje« ideje još jas- n ije je izraženo u d ram i »Raj«. P aradoksaln im scenskim obrtim a postiže se, u redosleđu vešto kom ponovanih slika, postav ljan je teze (i dram skog principa!), a zatim , naglo i neđvosm isleno re ta rd i- ran je u sm islu ođuzim anja snage toj istoj tezi; ism evanju savrem e- nog života, n jen ih političkih tum ača; seciran ju ovodanašnje istine, n jen ih este tičara i e tičara njenih . U vodoskocim a duhovitih alegorija »Raj« ilu stru je jednu istinu, a sam im tim i jednu p reistinu

46

(neistinu!) živ ljenja i svođenja životnog računa na ništicu, na običnu fikciju.

»Uspomena na Sorento« je p rva d ram a B ogdana Čiplića (na- pisana 1940. godine). Uz sve nedostatke ova dram a zaslužuje posebnu pažnju, ne sam o za to što je lite ra rno dram sko prvenče, već zbog njenih socijalnih i este tsk ih vrednosti. G rađena u m an iru »poro- dične dram e« M ilana Begovića (i ind irek tnom sugestijom H enriha Ibzena) ona pokušava da p rezen tu je onaj deo našeg g rađanstva koji je, živeći u Vojvodini, budnog oka p ra tio napore b raće S rba preko Save u Srbiji, koji su, oslobodivši se ropstva, pokušavali da oform e novu državu i da u njoj p ronađu svoje snove i ostvare svoja ekonom ska prava- Sa druge stran e (u svoj sličnosti sa Ibzenovim likom Nore) pisac prikazu je buđen je žene u V ojvodini; razb ijan je čvrstih verskih i »bračnih stega« (zasnovanih na kvazi građanskom m oralu i uticajim a puritanizm a), tražen je svojih p rav a za prirodno odlu- čivanje i em otivno odabiranje, k ršen je svih d ruštven ih norm i i prizivanje društvenog dem ona osvete da kazni neverstvo, b ra - kolomstvo i sk rnav ljen je »porodičnog ognjišta«. Izm eđu ovih dvaju problema, veoma stidljivo se provlači i treća d ram atu ršk a teza: is- pravljanje leđa i podizanja glave onih »nižih«, ekonom ski infe- riornih, posluge i slugu (s'iužavka želi da se uda za gospođarevog b rata je r je ljubav jed ino m erilo, a ne p redrasuđe i iskriv ljen i obris društvenog m orala!). N adalje, u dram i se sukob ljavaju i dve političke istine (kroz likove policijskog kom esara i Miše): p ropada- nje austrougarskog au to rite ta na ekonom ski, uveliko prestasale, form acije Srba u Vojvodini, u stu p an ja pozicija zdravijo j d ruštve- noj form aciji, p rim etno skončavanje a ris to k ra tije ; gubljen je poli- tičke i ekonom ske moći p rv ih u korist drugih.

Na osnovu ovakvih teza Čiplić je pokušao da stvori socijalnu, a u isto vrem e i porodičnu dram u. J e r društveno zlo koje je nem i- novno haralo u ime viših principa im perije na um iran ju , snažno se ođražavalo baš na ovom delu A ustrougarske, na dom ovim a p a t- n ja rh a ln ih Srba i d rugih narodnosti što su tih godina u ekonom - ■skom propadanju m onarh ije tražili svoju političku afirm aciju . O- vakve dram ske teze o tv ara ju p u t realističkom opserv iran ju i po- litičkom opredeljivanju.(■v Duboko svestan svih ovih d ram atu ršk ih prednosti, Bogdan

ip ic veoma pedantno konstru iše dram sku fabu lu (u kući svoga r^ a ’ doktora N estora Isakovića, građanskog fizikusa, nakon zavr-

■0 a pravnih nauka vraća se S tevan po svoju »ženu« gospođicu

47

Lujzu, guvern an tu u kući Isakovićevih. No, budući da je od ran ije bio i in tim nim odnosim a sa svojom snahom Anom Isaković, kao i da im a dete sa njom , on u jednom tre n u tk u preinačuje odluku, pa ostavivši Lujzu, beži sa snahom u svet. K asnije se A na vraća i saopštava m užu da je S tevan prebegao u Srb iju . N jeno priznanje mužu, da joj je S tevan bio ljubavnik , da je dete od n jega i da je želela da pobegne sa njim , p rouzrokuju srčanu kap kod doktora N estora Isakovića i d ram a se trag ično završava), on svesno prepliće realističke e'iemente sa m elodram skim , a d ram sku rad n ju stavlja u vrem enski okv ir; uoči m obilizacije, 1914. godine, a u izmišljeni vojvođanski gradić. Vodeći ra fin iran u in trig u preko is tu ren ih me- lodram skih punk tova on postiže snažne kon traste i snažne obrte, a rad n ju dram e oslobađa svih m ogućih d ram atu ršk ih kauzalnosti, tako da ista veom a spretno i sam ostalno vodi d ram atične tokove po a rte rijam a realističkog d iskrib iran ja . Pođelivši kom ad na tr i čina on veoma spretno grad i uspelu ekspoziciju (I čin), snažan zaplet II čin), i neočekivani rasp let (III čin) ostav lja jući dovoljno mo- gućnosti da se isti b lago diferenciraju , d ram ski n ad opun ju ju i po sili g radacije jasno i nedvosm isleno nadograđuju .

Gotovo sve 'ličnosti d ram e »Uspom ena n a Sorento« su plas- tično građene i dobro vođene kroz d ram sku ra d n ju i d ram aturške akcije. Lik Ane, N estorove žene, g rađen je (kao što sm o već po- m enuli) na pro to tipovim a hero ina iz velike dram ske galerije sa po- četka ovog veka; budući. da je ovaj lik veom a uverljiv i logičan ovakva sličnost sa proto tipovim a uopšte ne sm eta. Ovo bi se moglo odnositi i na ličnosti S tevana (m lađeg b ra ta N estora Isakovića) i M išu (sina advokata Jovana Pavkova) dok bi se ozbiljnije zamerke mogle stav iti piscu na nedoslednom vođenju, kroz čitavu dram u, likova Dr. N estora Isakovića i guvernan te Lujze. Ova dva, posleđ- n ja lika, u prvom i d rugom činu nem aju zdrav ih oslonaca n iti pak opravdan ja za fizičko de'iovanje i zadržavanje na sceni; k ra jn je nem otivisani i alogični oni dram i više oduzim aju nego što joj daju.

II.

Na p rv i pogled izgleda da dram e »M ajka«, »U m reti« i »Vole- ti« nem aju organske veze. N astale u dugom nizu godina (prva 1946. posleđnja 1963. godine) one u spoljnjoj d ram aturško j arhi- tektonici nem aju ničeg zajedničkog. Ali pažljivom analizom nji- hovih u n u trašn jih d ram atu ršk ih sasto jaka jasno se dolazi do za-

48

ključka da se rad i o pokušaju g rađen ja dram ske trilogije . J e r ideja i ličnosti d ram a su iste, sam o što dram ska rad n ja neđisciplinovano preteče i presipa svoje in terese preko jasn ih okvira tročinke (»Maj- ka«), d ram oleta u jednoj audio i video slici (»Um reti« i trodelnoj dram skoj rem iniscenciji (»Voleti«) na ivicam a sna i prenaglašenog spiritizm a. M etodom jasn ih asocijacija pokušava se delovati na gledaoca kao na sudeonika ove psihološke igre u psihozam a zapa- mćene poslednje ra tn e kataklizm e. Ove asocijacije bi, po pravilu , trebalo da nađom este i upotpune nedostatke dram skih rad n ih i d ra- m atskih akcija, one bi m orale da priprem e posebnu dram sku a t- mosferu i da, po nekakvom im aginarnom k ljuču sim bolizovanog projiciranja, o tvara ju m račne i svetle sfere ljudske fan tazije i p re- obilje čistih emocija. Takve asocijacije bi, dak'ie postale prav i mo- tor svih dram skih akcija ; pokretači političke volje u raskoraku podvojenih (zaraćenih) jasno d iferenciran ih i kanoniziranih . One bl morale da jasno izdele svet na dobre i zle ljuđe, n a paćenike 1 tirane, zatvorenike i čuvare, oslobodioce i porobljivače, partizane i Nemce, kom uniste ifašiste, na one koji gube i one koji, sigurno dobijaju bitku- Ove i ovakve asocijacije im aju, poseban zadatak da u čitaocu ili gledaocu razv iju jasnu p redstavu crnobele tehn ike i angažovane uloge takve lite ra tu re u ođslikavanju (ili p reslikavanju) jednog deia, ideologije, života čovečanstva, jednog an tihum anog čina, koji se ni u snu ne bi smeo više ponoviti. U bleđoj ideološkoj i dram aturškoj logici ove i ovakve dram atičareve oznake ostaju samo naivni, verbaln i pokušaji.

Sve tr i Ciplićeve dram e rađene su u jednoj efem ernoj dram - skoj tehnici (d ram aturška tehn ika ruske škole iz druge đecenije našeg stoleća), a u osnovnoj propaganđisičkoj nam eni i nam eri, bez ikakvog filozofiranja i razložnijeg politiziranja. U opštem valu pisanja đram a za široke narodne mase, a na ak tuelne političke tem e (i jednoobrazne uloge »političkog teatra«) Bogdan Čiplić je na ons- novu bestselerske 'iite ra tu re i avangardne lek tire (pođsetim o se romana »Kako se kalio čelik«) pokušao da iz svog ugla da, k-roz aram aturšku m ogućnost, svoj doprinos borbi za nacionalno oslo-

ođenje zemlje od okupatora. Samo za razliku od prototipova (recimo. G orkov rom an »Mati«) on je načinio sam o veom a bleđi po-

usa; đa poetsku ideju o veličini m ajke-čoveka i m ajke-borca uklo- Pi u svoj štu ri i na ivn i siže. U pravo, d ram atičar je ostao naivan u svoioj povišenoj p a trio tis tic i: u lite ra rno j osrednjosti i pukoj dram -

°J rieobaveštenosti. Je r, njegovo dram sko iskustvo (snažna- moć

49

opservacije i dram ske sugestije) kao da je ovoga pu ta zatajilo; bilo je toliko m alo a da bi, na osnovu ne preve'like prakse, uz izvanredne uzore, mog'io b iti uv ršteno u prem ali broj angažovane po- tičke dram e. Sve tr i d ram e (»Majke«, »Um reti«, »Voleti«) građene su u pukom dram skom form alizm u i političkom verbalizm u. Po unu trašn jem sklopovim a i asocijativnim porukam a one ispunja- v a ju opseg i g ra fiku naglašene trilogije, nastale kroz vrem e, ne- potvrđene kroz đ ram sku lite ra tu ru i m inim alni d ram atsk i kvalitet.

P rva d ram a (»Majka«), u svojoj osnovnoj ideji, neguje jedno iskonsko slobodarstvo, m ržn ju prem a n ep rija te lju ko ji je okupi- rao zem lju i ojadio čitavo napredno čovečanstvo (M ajka je izgubila starijeg sina; u znak osvete i očuvanja uspom ene na poginulog sina, ona želi da m'iađi sin nastav i borbu pro tiv nep rija te lja , sa onog m esta na kom e je p rv i sin poginuo. K ad m lađi sin odlazi iz ile- galstva u partizanske redove, ona je ponosna i u liku heroj m ajke sprem na da se odupre, sa oružjem u ruci, n ep rija te lju ko ji je ušao u kuću u nam eri da joj likv id ira i drugog sina). U drugoj dram i (»Umreti«) slobodarstvo i borbenost se izjednačuju sa samosvesnim žrtvovanjem , u želji da se hero jsk i is tra je na isp itivan ju i m učenju i da se ni po kakvu cenu ne oda politička ta jn a ko ja je kao grob sveta. (Posle sina i m ajku su dove'li fašisti u m učionicu). O na gleda sinovljevo m učenje; u isto vrem e se divi sinovljevoj h rab rosti i rad u je neprija te ljevo j nemoći i potpunom porazu. Budući da fa- šasti n isu mog’ii saznati » tajnu« od sina oni p ris iljav a ju m ajku da oda izvesne sinovljeve drugove- No m ajka je veom a h ra b ra i izvanredno prkosna; kasnije , u ćelijam a, presečenim m em livim hodni- kom, posredstvom vojničke ku rve (!?) m ajka uspeva da nasam o razgovara sa ljub ljen im heroj-sinom . M ajka je sprem na da sebe ž rtvu je samo da bi spasla svoje dete, ali je sin uspeva ubed iti da ona m ora i nadalje živeti, ako ni zbog čega drugog, a ono da ga se im a ko sećati (!???) i da ga im a ko i nadalje voleti. Sina, narav n o odvođe n a stre ljan je , a m ajk a ostaje, i nadalje veom a h ra b ra i izvanredno prkosna; kasnije, uz seni sinovljevoj h rabro pada i starica-m ajka).

Treća dram a, pored iluzionističkih obiluje i realn im elem entim a. No i ona je, u osnovi svojoj nevešta konstrukcija košm arnih snova, rem iniscencije i halucinacije (U prvoj slici sen poginulog borca-partizana, nakon dugo godina, »otelovljena«, dolazi svojoj kući, odn. u stan svoje, tj. bivše žene, ko ja ga je odavna p re- žalila i stup ila u in tim ne veze sa drugim čovekom, b lisk im pokoj- nikovim prija te ljem . N aišavši na potpuno nerazum evan je kod bivše

50

žene, sen, tj. pokojni borac-partizan , se povlači ostav lja jući za navek u zaSenak sve one lepe uspom ene, koje su ga nekada vezivale sa tom ženom, i sopstvena čista osećanja, p re tv a ra se, iznova u duh i nestaje u vidu p riv iđenja , D ruga slika ispunjava potpuno istu dram aturšku šem u sam o što je sada, na m estu bivše žene sago-' vornik partizanske sene ličnost njegova m lađega b ra ta . Trećom slikom sen, tj. bo rac-partizan postiže potpuno zadovoljenje. U ovoj slici, naravno, zagovornik je m ajk a ; m ajka ko ja je čitav život posvetila uspom eni na poginulog sina, -ona jed ina dragovoljno, i sa puno ljubavi, p ris ta je da pođe sa m rtv im sinom, tj. sa njegovom provokativnom senom, u h ladnu zagrobnu neizvesnost: ona samosvesno ulazi u sinovljev zagrljaj, — u naručje , a sam im tim i sam a nastav lja da biva sm rt, — uspom ena i sim bol čiste ljubavi).

Sve tri dram e su građene na vrlo naivnim dram skim potkam a i u labilnoj d ram aturško j konstrukciji. Iđeje n isu originalne, a karak te ri nem aju ničeg sinonim ičnog n i tipičnog sa vrem enom koje žele da prezentuju- D ram ski zapleti su to'iiko m alodušni da nema, ni slučajno, životnih akcija, ra fin iran e intrige, re ta rdacije ili katarze. G rađene u jednom »propagandnom « ka lupu ove dram e ne asociraju n išta više od tren u tn e političke ak tuelnosti (danas tako efemerne), sive, jednolin ijske idealističke »povišenosti« i m etafi- zičkog shvatan ja dečje logike i »ru tinerske* zablude ovladavanja dram aturšk ih principa i d ram atu ršk ih uslovnosti.

D ram a »Voleti« je verna ilustracija svega gore rečenog.Ono što se moglo postići (sa m alo više analitičnosti i pedan-

tnosti) svakako je g rađen je likova. A ko se htelo ući u konstrukciju dram ske trilogije (ili sk ic iran ju tr i ju d ram a sa istim motivom). tre - balo je posvetiti više pažnje g rađen ju lika S ina (ili, kako ga pisac ponegde naziva »On«), je r ta j lik ima, u svojoj suštini, potencijal- nih mogućnosti i rea ln ih vredosti. Sa m alo više discipline i logike ovaj lik je mogao da postane, ako ne originalan, a ono b a r životan i uverljiv lik čoveka (toliko poznat u svetskoj lite ra tu ri), čoveka- -borca, koji se, zbog ideala i višh hum anih ciljeva, svesno žrtvu je i pada na samom početku borbe p ro tiv okupatora i daje p rim e r čitavoj jednoj generaciji!

III

G rađene u veom a čvrstoj d ram aturško j konstrukciji, dram e treće grupe čine najbolje što je d ram atičar Bogdan Čiplić ,do da-

51

nas napisao. U jasnoj diferencijaciji čistih, kom ičnih elem enata (»Nad popom popa«, »P udar i car«) i delim ičnim korišćenjem tragikom ičnih k arak terazacija (»T raktat o sluškinjam a«, »Varalica u Bečeju«). Ove d ram e ostaju dram skoj, posleratnoj, lite ra tu ri kao tra jn ija vrednost.

U svim pom enutim dram am a po tencirana je V ojvodina u vre- m enskom rasponu od početka đvadesetog veka do prvog svetskog rata , od 1916. godine do U jedin jen ja Jugoslavije, u trahom alnim društvenim p rev iran jim a i socijalnim distanciran jim a, — u grupnim m igriran jim a i političkim pregrup iran jim a, u najezd i inovacionjh (estetskih) lite ra rn ih ide ja i ideologija (etičko-političkih), u razraču- nav an ju sa sitn im nacionalnim elem entim a i foklornim obeležjima, u sk idan ju p lašta austrougarskog p a tro n a ta i odbacivanju svega onog što je podsećalo na nem ački u tica j: kako u životu tako isto i u lite ra tu ri.

Sve d ram e su nacionalno uokvirene u dom ove i živote Srba i M ađara (u razn im socijalnim i po'iitičkim pozicijam a), folklorno prenaglašene, lokalnim govorim a osočene i socija'ino opredeljene. U sm enjivanju kom ičnih i trag ičn ih elem eanta dobija se jedna ču- desna igra verovatnog (»Nad popom popa«), neverovatnog .(»Pudar i car«), iluzionističkog (»T raktat o sluškinjam a«) i duboko realis- tičkog (»Varalica u Bečeju«), Folklorna obeležja se ođnose na čitavu V ojvodinu dok su govorne osobine lokaln ijih k a ra k te ra i ponekad lingvistički nedovoljno dokum entovane. U rađ an ju kom ičnnih in- trig a (»Pudar i car«, »V aralica u Bečeju«) i lirsk ih songova (»Trak- ta t o sluškinjam a«, »Nad popom popa«) dobija se jedan posle osobeno dram ski, k rea tiv n i okvir pun raskošnih, foklornih boja, razigrano dinam ičan, m estim ično poetičan, racionalno konstru isan i filozofski određen. Izm eđu dram skih ideja i lite ra rn ih sugestjja, kao u đerđevu p ro tkan i su sinonim izarani likovi vojvođanskog sta- novništva, tadašn jih običaja i načina ophođenja, uopšte- Po inerciji dečje v rteške i razdragane igre nestašaka n jih a se ovo šareno kplo likova i bo ja ; u svoj svojoj naivnosti, prostosrdačnosti, alo- gici, ali i bolnoj političnoj i socijalnoj istini.

Pom enuta g ru p a dram a, po nekim u n u trašn jim obličjim a i čisto-form alnim d ram atu ršk im elem entim a, m ogla bi ući u g rupu bo’ijih posleratn ih socijalnih dram a ne samo srpske već i jugoslovenske dram ske književnosti (u generaciji i lite ra rn o j deskripciji M ilana D jokovića, R adom ira Plaovića i N ikole T rajkovića), ali to u ovom m om entu n ije toliko b itno ; je r satiričn i i kom ični ele-

52

m enti »čiste« kom edije toliko su b ro jn i da treb a ostati u okvirim a ove, najteže lite ra rn e điscipline. K om edija »Nad popom popa« je verna ilustracija života onog dela vojvođanskog stanovništva koje se nije moglo snaći u novim društvenim i ekonom skim uslovim a tek form irane države u jed in jene Jugoslavije i onog dela lum pen-prole ta rija ta koji je tražio ostvaren je svog vekovnog sna (sna bezem - ljaša, biroša, sluga i nadničara!) u obznanjenoj »eksproprijaciji« i naglašenoj agrarno j reform i. K om edija »P udar i car« predstav lja neku vrstu , klasičnije, parod ije na v last i državu, sa obiljem sati- rićnih elem enata, a u poznatom »hašekovskom « d ram aturškom i literarnom m aniru i Švejkovskoj satiračarskoj genijalnosti. »T rak ta t0 sluškinjam a« rasprav lja , na veom a duhovit način o životu i mo- ralu, daje sociološki, nacionalni i etički profil Vojvodine p re prvog svetskog ra ta , za vrem e sam og ra ta i posle ra ta . T ragikom edija »Varaiica u Bečeju« sim boliše k ra j s tare Vojvodine, um iran je austrougarske vladavine, đolazak nove generacije i novih običaja; bestijanje jednog pijanog »društva« (upravo, n jen ih najekstrem - nijih delovaj), hva tan je beogradske varalice, u ulozi s tru čn jak a za radio-pevače, sm rt jednog neodrživog i tru log m orala, razračuna- vanje sa ušljivom ruskom političkom em igracijom i porocim a svih vrsta. Politički jasna i d iferencirana kom edija »Nad popom popa« ismeva m inistre tek fo rm irane srpske vlađe ko ji se u novim kapi- talističkim odnosim a i transakcijam a služe nedozvoljenim sredstvi- ma da bi se obogatili; čak šta više »usluge« bivšim nem ačkim vele- posednicima iz Vojvodine, besram no ulaze u p rljave poslove i »ra- bote«, korteše, k radu , p ljačkaju i ub ija ju . K om edija »P udar i car« ovekovečuje sim patični lik V ojvođana (»Lale«!), ko ji pod m askom šereta, m angupa, boktera , »bene« i »naivnog Lale« veom a smelo1 oštro ism eva svoju okolinu, austrougarsku vlast, nem ački m ilita rizam, vladu pa i sam oga cara. U trag ikom ediji »T rak ta t o sluški- njam a«, po veoma razložnoj i racionalnoj d ram aturško j šemi, kao po šahovskom po'lju. k reću se sim bolične ličnosti (vojvođanski S r- bin i M ađar!), sluškinja, nem ački pođoficir, revolucionar i slobo- dar), dolaze u katak lizm alne ' sukobe, prečišćavaju se u klasičnoj katarzi, um iru (ili ginu!) i u stu p a ju svoja m esta, i pozicije u druš- tvu, m lađim i vitaln ijim . Izuzetnost kom edije (tj. tragikom edije) »Varalica u Bečeju« (ponegde objavljivano pod naslovom »V aralica iz Bečeja«) je u m atem atičk i tačno građenoj dram skoj arh itek - turi, u korišćenju svih klasičnih d ram atu ršk ih elem enata i b riljan - tnom sm enjivanju sinkopiran ih dijaloga i deskrip tivn ih monologa.

53

Ideje i epistole, kod svih ovih dram a, su jasne i nedvosm islene. Blage asocijacije (»T raktat o sluškirtjam a« i »Nad popom popa«) nag lašavaju pišćeve nacionalne i političke m anifestacije. Iz- vesne alegorične note, u odnosu na »buduće« vrem e provejavaju na izvesnim m estim a (»Pudar 1 car«, »Varalica u Bečeju«), ali je to bez neke dublje p rog ram atike i osobene tendencioznosti. Jasne i snažne akcije u kom adim a »V aralica u Bečeju« i »Nad popom popa« sm enju ju re laksirane i poetične (a groteskne!) situacije u kom adim a »P udar i car« i »T rak ta t o sluškinjam a«. U dubini konstrukcione dram ske ideje nalaze se najčešće sugestivna osećanja rodoljuba, iskonskog slobodarstva, naciona'lnog zanosa i zaljućene životne iskustvenosti- O vakve ideje vode d ram sku rad n ju prav iln im dram a- tu ršk im tokovim a, s tv a ra ju potrebne atm osfere, ekspozicije, zaplete, rasp lete i an tičke katarze. One su, u stvari, rezu lta t poznatih kom ediografskih škola od A risto fana do danas, — u nešto inoviranom estetskom i političkom ru h u i žučnijoj, o tvorenijoj poruci, D ram e »Nad popom popa« i »Varalica u Bečeju«, uz neke m anje tehničke greške, rečito ilu s tru ju snagu dram ske ideje i opravda- nost njihovog, kvalita tivnog nastajan ja .

Plastični, dobro građeni i logično vođeni likovi su : P era Jo- sić, D oktor Ju lius, M ilovan N edućin i Duško Petrović (uz izvanrednu vrednost scenske stafaže!), u kom ediji »Nad popom popa« — P u d ar (u vojsci g e fra jte r Džidža), Pela, Car Ferenc Joška, G eneral (kom andant Petrovarad ina) Treći starac (u vojsci cuksfirer Blaga) i K apetan, u kom ediji »P udar i car«; te likovi Džidža (direktop banke), ru ska kn jeg in ja T rabecka, Pođbeležnik Savica, Jelić (upra- v itelj škole), K elner Jožika i D ara Popov (zvana »Bački slavuj«), u trag ikom ediji »V aralica u Bečeju«.

Čiplićeve d ram e »V aralica u Bečeju«, »Nad popom popa«, »T rak ta t o sluškinjam a« i »P udar i car«, sa pun im sm islom za hu- mor, sa izvanrednim likovim a i jed instvenim folk lornim atm osferam a n ad opun ju ju onu p razn inu u jugoslovenskoj đram skoj kn ji- ževnosti ko ja je n asta la ođlaskom sa scene jednog K oste T rifkovi- ća; u novom svetlu i odrazu m odernog vrem ena. Čiplićev »naivni« svet je sinteza nacionalne b istrine i sm isla za hum or, ponekad osi- čav, obično satirično analitičan i prevashodno političan. U tom i le- ži osnovni dram ski i lte ra rn i kva lite t i dubina njegove poruke.

U izvanrednom odab iran ju plastičnih vojvođanskih m otiva i reskim zvucim a zaljućene kom edije, kao u film skim insertim a, nižu se pejzaži panonske pitom ine, uk lješten i m eđuljudsk i odnosi

54

i ilustracije onih isto rijsk ih poglav'lja ko ja d ram atičara Bogdana Ciplića posebno in teresu ju , i koje on neizm erno koristi za svoja tra k tira n ja i dokazivanja, za svoja m ed itiran ja i filozofiranja, — koja on izvanredno koristi za svoj rom antični dijalog i pesnički raspevani dram ski monolog:»•... Gospođa: Jed an p u t sam ja pu tovala iz K ikinde u Bečej. V raćala sam seiz gostiju. Sa m nom je u kupeu druge klase pu tovala i jedna zdra- vo fina dam a iz Novog Sada- O na je bila u gostim a u Zombolji, pa se preko Bečeja v raćala kući. I tako, kako to već b iva m eđu otm enim gospođama, povedem o razgovor. I — naravno — o čemu ćemo da pripovedam o, već o sluškinjam a. Pričam o mi, tako, a kako divno govori ova otm ena gospođa novosadkinja, ja se sve topim od m iline da im am tako fino društvo. Ne znam ja ko je ona, n arav - no, ali vidim , svaka reč joj je o tm ena i m udra. K aže ona, zapam tila sam svaku reč, je r sam svaku reč n jenu i gu ta la : zapam tite , d raga moja, ono što sam i ja zapam tila od m oje svekrve. Bila je to otm ena s ta ra gospođa, učiteljska udovica, ko ja je n ekada i omla- dinka bila, nosila m ušku frizu ru i oblačila dušanku kad je učestvo- vala na om ladinskim skupštinam a sa M ilkom G ergurovom , slav- no m našom spasiteljkom , i koja je, m oja svekrva, kaže fina novosadkinja, prevodila sa nem ačkog i m ađarskog recepta za kohbuh u om ladinskim 'listovima. Ona je, m udra stara , im ala običaj da kaže: sluškinja je plaćeni neprija te lj. Blago tom e ko na n jenu pomoć ne m ora da spadne. Ali ko je ta j ko ji ne m ora! I još jedno njeno na- čelo, koje ni jedna gospođa ne treb a da sm etne s um a nikad, a to je: teraj sluškinju zarana p re no što ti kuću razvuče. Ako oklevaš biće đockan je r kad se budeš osvestila, a kuća ti prazna. I još jedno njeno pravilo, d raga m oja, n ikad neću zaboraviti, v i ste m ladi, zapam tite trebaće vam , to je m udrost života. S ta ra je govorila: pre no što izneseš fru štuk , ručak, užinu ili večeru, prvo sluškinju narani. To je tvoj neprija te lj, to n ikad ne zaboravi, a n ep rija te lju pre svega gledaj da izbiješ oružije iz šaka. J e r kad prvo n ju na ra - niš, ona ne može posle kad dođe pobuna da kaže onim a n jen im a što robe, pale i ko'lju: podavite sve m oje gazde, gladna sam bila kod n jih celo vrem e, nisu m i davali da jedem ! Tim e ste se obezbedili za jako, jako važnu s tvar u životu. Zato prvo nek n jen b u rag bude nabijen , tim e ste suđbinu obezbedili. Posle, kad smo stigli u Bečej, ono fakt, novosadkinja se i p redstav ila i kazala mi ko je : m al nisam pala od strahopoštovajna-bila je to žena gradskog fizikusa novosadskog ...«

55

DRAM SKI OPUS MILANA ĐOKOVIĆA

Teško bi bilo razm išlja ti o delu M ilana Đokovića a da se, već na samom početku, ne dođe do vrednovan ja iz java njegovih kritičara-savrem enika ko ji su m u, u svoje vrem e upućivali veom a oštre i u osnovi stvari, često nepravedne kritike. Ne b irajući sredstva k ritičari su k ritikovali ne samo njegova pojedina dela (pogotovo ona koja je pisao u zajednici sa R. Plaovićem !) nego su čak ne- girali i njegov dram atičarsk i ta lenat. D ušan K runić, na prim er, u kritici objavljenoj nakon praizvedbe dram e »Voda sa planine«, u veoma oštrom tonu, izm eđu ostalog kaže: »Ako bism o hteli da jednom form ulom izrazim o ovu dram u, onda se ona ovako postavlja : g lum ac-nov inar-tuča! Je r, g. P'laović i g. Đoković pokazali su se kao veoma tem peram entn i d ram atičari: u svakom činu po jedno »bijenje«, neosporno, nesvesni uticaj profesije. G. Plaović je glumac, koji možda san ja o žestokim efektim a, a g. Đoković je novinar, koji, kao svaki novinar, ceni gužvu kao prvoklasni novinarski m aterijal.

Posle g. Kosora i g. Živojinovića, koji su đali, svaki na svoj način, ozbiljan presek našeg sela, i g. Plaović i g. Đoković, prišli su, takođe, selu da ga osvetle jednom ispravnom svetlošću, bez fol- klornih i ideaiističkih prim esa.

Ali g. Plaović i g. Đoković nisu pokazali am biciju da pruže, u svojoj dram i, ili jednu široku, uzbudljivu političku fresku , ili da pevaju o jednom kolektivnom pobedničkom naporu. Oni su se zđ- dovoljili da u realističkoj tehnici, plićih zareza, dadu izvestan broj tačnih opservacija naše seoske situacije. Satiričk i raspoloženi oni su svoju satiričku te tiv u najv iše zategli u trećem činu, i odapeta sa vestinom, pogoci su bili srećni, m ada ne i skupoceni.

57

D ram a g. P laovića i g. Djokovića ne od'iikuje se znalačkom progresijom in trige ; to je d ram a skoro' n ikakv ih p eripetija i nešto ogladnela sadržaja. Ali je n jena lin ija živa, n jen dijalog sočan i seljački pogođen. I d ram a g. P laovića i g. D jokovića m ožda na- m erno neotrom ljena dubljom sadržajnošću, tem peram entno ska- kuće po scenskoj tetiv i. I tako je dosada vragolasto p re v a re n a ...

Najzad, h teo b ih nešto prisno da šapnem našim dram atiča- rim a: ako m isle da su u svojoj dram i bili nap redn i pisci, obm anuli su sam i sebe; ispali su naivn i: učinili su sam o uslugu baš suprot- noj stran i, kojoj, svakako, ni sam i nisu žeieli da pom ognu svojim delom.«

Očigledno, (a dokaz je i ovaj isečak iz kritike!) dram sko delo M ilana D jokovića je, već na sam om početku, veom a površno, tendenciozno i, delimično, nestručno kritikovano i, sasvim sigurno, posve subjek tivno ocenjivano i analizirano. Ne ulazeći u prave povode i razloge ovakvom stan ju , i ovakvim , izricanim sudovima, p red ra tn e k ritik e u odnosu na pom enutog p isca-dram atičara , duž- nost mi je da na ovom m estu, i ovom vrem enskom tren u tk u , uka- žem na izvesna sociološka, lite ra rn a i politička stanovništva, koja su služila kao baza lite rarnom kazivanju , ko ja su p redstav lja la predus’lov za s tv a ran je obim nog dram skog dela, koje u našim uslovim a (bar kad se rad i o d ram i ko ja je nasta la na srpskom tlu( izm eđu dve ra tn e kataklizm e, i estetsko-etičkih lite ra rn ih nor- m ativa) ulazi u red kvalite tn ijeg dram skog stvaralaštva, dolazi m eđu prv im im enim a ne tako m ale d ram atičarske lestvice u pre- v iran jim a čisto lite ra rn ih i socioloških p rim a ta tek fo rm irane Srbije, — nalazi svoje opravdano m esto m eđu najkvalite tn ijim dram skim ostvarenjim a, najnovije, savrem ene srpske i jugoslo- veneske dram ske književnosti. J e r ime i dram sko delo M ilana Djokovića je tesno povezano sa teškim i b u rn im vrem enim a stasan ja kapitalizm a i rađ an ja socijalizma, — sa onim teškim druš- tveno-političkim vrem enim a, u kojim a se tea ta rsk i duh i nak- lonost ka dram skoj p rezentaciji političkih ideja, gubiše u za- kulisnim repertoarim a m alograđanštine i one lite ra tu re , koja je u servilnosti d inastijam a i v ladam a nalazila svoje pune mecenate i koristo ljubivosti svih m ogućih vrsta.

Za punu đeceniju, nakon prvog svetskog ra ta , ku ltu rn i i pozorišni život B eograda kao da je obam ro. Sve do pojave neorom antizm a inoviranog ekspresionizm a i, delim ično, soc-realizma u srpskoj dram i sve je spokojno drem alo u op'lićalim deltam a na-

cionalno-rom antičarskog folklorno prenaglašenog i herojskog dram - skog repertoara.

N akon pojave d ram atičara Todora M anojlovića i njegove dram e m isterije »C entrifugalni igrač« in teres za pozorište (i d ram - sku lite ra tu ru ) postoje znatno veći i d inam ičniji; pisci počinju da se orijentišu k a po lju dram ske m agije p o jav lju ju se in teresi za program skim , lite rarn im , stvaralištvom u oblasti socijala, — pojav lju ju se koncepcije i uzorci socijalnih d ram a (najpre uve- z e n ih iz inostranstva, kasn ije nasta lih i na našem t'lu.)

Jedan od prvih , najbo lji iz grupe m lađih dram skih pisaca beogradskog k ruga je d ram atičar M ilan Djoković. Sa n jim , i n jegovom dram om »Brodolomci«, 1931. god- srpska d ram a uplovljava u vode socijalnih n ivelacija, u in teresnu sferu političke sugestije, u dram ske okvire političkog vrem ena i oblasti de lan ja soc-reali- stičke dram ske književnosti. Nalazeći dram ske in terese u vrem enu koje se odlikovalo b rzim i teškim društvenim prev iran jim a, ova i ovakva dram a je m orala, i mogla, da sebi obezbedi p rim at u svetu m oralističke i nacionalističke đram ske diferencijacije.

Uz svu istinu velikih, kvalite tn ih oscilacija u dram skom delu, Milan Djoković um e da piše za pozorište. N jegova sugestija je jasna i akciona, a ideje njegovih dram a su ak tuelne (ali ne efem erne!), logične posledice b u rn ih i trahom aln ih političkih s tru jan ja i verno ogledalo m eđudruštven ih suprotnosti i is to rijsk ih poglavlja našega jurećega veka. N jegova epistola je snažna, i politična, duboko em otivna, prevashođno lite rarna , povišena i simbolična.

U diferencijaciji tem a, sižea i đram skih ideja, kroz više od tr i decenije predanoga rad a na dram skom , lite ranom polju, i u mogućnosti o tslikavan ja društvenog života, koje u decenij- skim političkim prelom im a m enjaše i oblike svojih form acija, Milan Djoković ispisuje jedno obim no književno delo, dram skom prezentacijom dokum entacije čitavu epohu i svoj neizm enjeni stav pisca-dram atičara, poslenika jedne slobodoum ne i progresivne ideje, doslednog analitičara dram ske, životne form e, ponesenog pesnika raspevanog optim ističkog vetra , koji kroz d rasm ku lite ra tu ru , vec toliko godina ispisuje biografije čoveka-radnika. borca za slobodu, jednakost i nacionalnu ravnopravnost.

U povećem dram skom delu (ponekad u koau to rstvu sa R. Plaovićem) on opisuje ljude i događaje snagom neposrednog svedoka velikih političkih, ekonom skih i k u ltu rn ih događaja; upravo onih kataklizm alnih porem ećaja koja k rupn im slovim a ispisuju

59

lite ra tu ru i od ko jih počinju nova poglavlja, istorije. Kroz đram e: »Brodo'iomci«, 1931. i »Raskrsnica«, 1950. god. on je m aestralno opisao dva prelom na doba savrem ene istorije, vrem e nakon prvog i drugog svetskog ra ta . Kroz d ram e »Voda sap'lanine«, »Dogovor kuću gradi«, »Kad je sreća, petak je« (1938. — 1934. — 1940. god.), »Jedan čovek m anje« (1936.), »Kuća od k ara ta« (1959.), i »Ljubav« (1959. godine) au to r je uspeo da prenese u d ram ski m ehanizam , i lite ra rn e okvire, đ ram atičnost socijalnih p rev rta u p ređ ra tno f državi; te razigrao varijac ije ljubav i kroz raznovrsne i m nogopute dram ske m atice.N ajnovijom dram om »Posle ljubavi«, M ilan Djo- ković se približuje, i u ideji i u dram skom zapletu, još jeđanput rašč lan javan ju najnov ijih društveno-političkih odnosa, dram atič- nosti našeg, savrem enog čoveka, savrem eninh asocijacija i ak tu- elnih estetsko-etičkih k rite riju m a koji k a rak te rišu d ruštveni brzi razvoj kroz crveno vrem e. U dram skim grupam a socijalno nagla- šenih lite ra tu rn ih e'lem enata (»Raskrsnica«, »Brođolomnici«, »Po- sle ljubavi«, rom antično-sen tim entaln ih konstrukcija (»Voda sa planine«, »Jedan čovek m anje«, »R astanak na mostu«) i racionalno izđiferenciranih em ocionalnih odnosa (»Ljubav«, »Dogovor kuću gradi«) provlaći se snažna realistička osnovna ideja dela, koja u svojim oscilacijam a veom a brižljivo i pom no ispisuje one stanice naših savrem enika, koje su u pohodim a kroz vrem e, od prvog svetskog ra ta pa do danas, kroz više od tr i decenije, uporno tražile svoje m esto u d ruštvu ; koje su zahtevale da, sam osvesno izgrade svoj društveno-politički lik, u kontekstim a socijalnih pertu rbacija , sukob'ijavanja različitih političkih s tru jan ja i surovosti ra tn ih i pora tn ih godina, — koje su nem inovno m orale da izvedu svoje čiste i progresivne ideje iz reka seperatističkih, nacionalističkih i šo- v insitističkih sugestija. D jokovićeva dram ska ideja je, prefin jenim vezom u tk an a u nem irno d ram aturško bilo prevashodno socijalnih dram a (»Raskrsnica«, »Brodolomnici«, »Posle ljubavi«), u rom an- tičarsko-bolećivi d ram ski sluh klasičarskih dram skih tvorev ina (»Do- govor kuću gradi«, »Voda sa planine«, »Jedan čovek m anje«), u tr iv a jln u em otivnu d ram atu ršk u konstrukciju (»R astanak na mostu«, »Ljubav«), — ona je logika jednog nem irnog iite rarnog duha i filozofija razapetog političkog vrem ena, izm eđu supro tn ih ideologija, u rascepu epohalnih pokreta, oslobođilačkih i revolucionarnih im pera- ra tiva, u kon tekstu hum ane i an tihum ane dogm atike, u crnoj togi antičke dram atike, u savrem enom pokretu ljudskog nesta jan ja , u

sam opotvrđivanju jedne obične i m ale m aterija lističke vrednosti, u sanjam a i razboritostim a naprednog i nazadnog duha, u pobes- nelom cinizmu osedele planete, i m isaonosti crvenog svetskog po- žara u okularim a naše epohe, sa ovog geografskog m erid ijana i ove geografske paralele.

U sprovođenju dram skog postupka M ilan D joković je dosleđ- ni poštovalac klasične d ram atu rg ije ; sa onoliko dram skih uslovnosti koliko m u dozvoljavaju princip i k'lasične dram e on spretno ispreda, u realističkoj fak tu ri, d ram sku in trigu , peripetiju , ka ta rzu i razreš- nicu. Njegove ekspozicije su obično preduge i nefunkcionalne (»Ras- tanak na mostu«, »Voda sa planine«, »Jedan čovek m anje«, »Lju- bav«), zapleti i razrešnice funkcionalno d iferenciran i (»Brodolom- nici«, »Raskrsnica«, »Dogovor kuću gradi«), a in trige i katarze logične i recipročne u m ehanici dram ske sugestije i dram atičke arh itek tonike (»Posle ljubavi«). Dobro vodeći d ram sku radn ju , poentirane dram ske akcije, gotovo po pravilu , nalaze oduška u lirskim relaksijam a, u em otivnim rem iniscencijam a pa kao takve, gotovo uvek su, m ehanizovano, p rip rem ljene za sledeće d ram atu r- ške zahvate, nove i, posle druge akcije i peripetije . V erbalizam ponekad i previše ispun java d ram ski k rvotok dela (»R astanak na mostu«, »Ljubav«, »Jedan čovek manje«) koji je već u samoj osnovi svojoj p replavljen elem entim a sen tim enta i »poWšenih« emocija. Naivni idealizam, iskazan kroz nacionalno-folkloristički idiom (o- m edjen audio i video elem entim a!) pokatkad deluje pseuđo rom an- tičarski, bledo i nefunkcionalno (»Voda sa planine«, »Dogovor kuću gradi«), Racionalna prim esa d ram aturškog konstruk tiv izm a i d ram - skog struk tu rizm a obično u rodi piodom ; dram e žive stvarnim , možda strastvenim životom, u oprečnim polovim a estetsko-etičkih x logično-didaktičkih (m oralizatorskih i filozofskih!), sugestija (»Bro- dolomnici«, »Rarskrsnica«)- Pristup, oprobanom realističkom m etodu i objektivnoj tipizaciji iičnosti i o tslikavanju epohe donosi plastične dram aturške konstrukcije koje u bogatstvu svojih sadržaja, pored lzvanrednih zapleta, donose i d ram atu ršk u novost, uvode u delo novu dim enziju, atm osferu iskazanu kroz pejsaž (»Posle ljubavi«, »Brodolomnici«, »R astanak na m ostu«, »Ljubav«). U logično vo- đenim dram skim postupcim a i izvanredno cizeliranim dram skim likovima (»Brodo'lomnici«, »Raskrsnica«, »Posie ljubavi«) rađ a ju se

apitalna dram ska dela — vern i slikarski po rtre ti društvenih , sinom iniziranih, ličnosti, tip ičnih am bijenata i raz lič itih vrem en- s ih, atm osfera, — rađ a se fundam entalno-sađržajno , lite ra rn o i

61

politički opredeljeno dram sko delo, — 'ono književno delo koje na razinam a epoha i nem ilih društven ih p rev iran ja svedoči u korist ljudskog progresa i inovirane političke ideje u v ibran tnom ideo- loškom seciranju (»Raskrsnica«, »Brodolomnici«).

Istini za volju najslab ije dram e M ilana Djokovića su upravo one koje je pisao u sa rađn ji sa R. Plaovićem (»Voda sa planine«, »R astanak na m ostu«, »Kad je sreda, p e tak je«), Iako pom enute dram e im aju izvesne sociološke vrednosti, iako one za izvesnp dve decenije tea tarskog ž iv ljen ja p red stav lja ju na jig ran ije komade, ne samo srpske već, jugoslovenske repertoarske politike, u form alnom lite rarnom i d ram aturškom stru k tu ra ln o m pogledu dolaze u red dram a drugorazredne produkcije. P isane u jednom neveštom rom antičarskom m an iru one ne ispun javaju osnovne uslove klasič- ne dram e: u m alođušnim krvotocim a socijaliziranih dram a, m anj- kavo i bez određenih ideja, u više verbaln im poiitičkim epistolam a, kreću se dram ske sugestije. Sižei i zapleti k ip te od form alnih i s tru k tu ra ln ih naivnosti. Likovi su veom a nevešto koncipirani, a odnosi m eđuradn ji su nelogično povezani nekakvim . neadekvatnim uslovnostim a. Izuzev jasne i određene sim bolike n i jedna od pome- n u tih dram a ne p rezen tu je nešto inovirano i progresivno i u odnosu na lite ra rn e i d ram atu ršk e k rite riju m e p red ra tn e dram e.

Ovim i ovakvim aršinom ne bi se sm elo ceniti ostalo dram - sko delo M ilana Djokovića. N aprotiv, duboko sadržajno, politično i m isaono ono, po izvesnim estetsko-etičkim i lite ra rno -d ram atu ršk im k rite rijum im a može se u v rs titi u na jbolja dram ska ostvaren ja naše lite ra rn e produkcije izm eđu dva ra ta , a u savrem enoj dram skoj književnosti ono m ora zauzeti jedno od v idn ijih m esta.

Bez velikih kom plim entiran ja dram skom delu M ilana Djo- kovića, uz posebna ob jek tivna vrednovan ja i sub jek tivna kategorisan ja dram e »Brođolomnici«, »Raskrsnica« i »Posle ljubavi« predstav ija ju najv iše dom en d ram atičarev kako u form alno d ram aur- škom sav lađ ivan ju đram ske g radnje tako i u s tru k tu ra ln o m filozofskom određ ivan ju dram atske ideje i ideološke prezentacije kroz p isanu specifičnu lite ra tu ru .

D ram ske kon trukcije »Jedan čovek m anje«, »Dogovor kuću gradi« i »Ljubav«, bez obzira na d ram atu ršk u konstrukciju i lite ra r- nu deskrip tivnost, u ovakvom estetskom vrednovan ju m orali bi se uv rstiti u one v redne pokušaje koji, i bez eksperim entaln ih vrednovanja, nose poseban kv a lite t koji bi se m orao izdvojiti i kome bi se, u ovakvoj prilici, m oralo odati dužno priznanje , oko ino-

62

vatorskih pokušaja i p rim en jivan ja jedne nove d ram aturg ije , koja je svakako duboko sadržajna i predvodilačka.

U m agijskoj sugestiji d ram atičar Mi'ian D joković kroz dram e »Brodolomnici«, »Raskrsnica« i »Posle ljubavi« dao je izvanredni presek našeg društva kroz burno vrem e od tr i decenije. U pesnič- koj im aginaciji au to r posebnu pažn ju i d ram atičarsk i akcent stav- Ija na dvem a godinam a; na godini 1915. i 1941- — na dvem a socijalnim i političkim p rek re tn icam a našeg d ruštva i m en ja ju n jegove društvene ilčnosti.

I

D ram a »Brodolomnici« obuhvata vrem e prvog svetskog ra ta , tačnije poratno stan je 1919. godine u Beogradu, — ono opisuje teška socijalna i ekonom ska p rev iran ja kapitalističkog d ruštva koje je u procepu ra tn ih nem aština i posleratn ih nesređenih ekonom - skih p rilika m unjev itom brzinom punilo svoje sefove zlatom i akcijam a od vrednosti, koje su iz dana u dan sve više skakale np berzi, s jedne i p ropadan je sitnosopstvenika i bezem ljaša, ko ji su u trahom alnom vrem enu »boraca«, »solunaša« i skorojevića jedva povezivali, dan sa danom . u đerđev života. Sa druge s trane u osnovi svojoj d ram a »Brodolomnici« opisuje m oraln i k rah posled- n jih nacionalističkih idealista koji su, u stilu slobodarske poviše- nosti i tea tra lne patetičnosti davali sve na o ltar nove, oslobođene »otađbine«, a da zato osim »kolajni« n išta drugo nisu dobili i mo- ralne brođolom e k ru p n ih kapita'lista, koji su ne obazirući se na društvenu etiku i im perative srca, gazili preko m rtv ih i živih za udvostručavanje i u tro stručavan je kapitala, — koji su u, dojučeraš- n jim p rija te ljim a, školskim , vršnjacim a i ra tn im drugovim a, u novim uslovim a pronalazili pogodnu rad n u snagu, izvanređne e- lem ente za kapita listička izrab ljivan ja . I izrab ljivan i i iz rab lji- vači se nalaze na istoj brodolom noj iestvici, i jedni i drugi propa- daju, samo su p ropadan ja jasno d iferencirana i, dakako, đistanći- rana. Jedn i p ropadaju sam o m oralno (uslovljeni vrem enom ), d ru - gi, u to talnoj bedi, tavore poslednje dane, dakle, oni p ropadajh m aterijalno. U ovakvoj borbi, ili u inerciji p ropadanja , ne b ira ju se sredstva. K apita lista nem a obzira p rem a rad n ik u — svome, dojučerašnjem p rija te lju ; eksploatisani nem a m ilosti p rem a izrab- .nvacu — in telek tualcu svome, dojučerašnjem drugu. J e r vrem e

ratova i rovova je m inuio potpisom m irovnoga ugovora; društvo se

SS

iznova raslojilo p rem a trađ ic iji i param a, nestalo je svih emocija, jedino senka suvoga zlata t i tra p red očima.

Kroz brodolom stvo svojih glavnih ličnosti i simbol m oralne degradacije razn ih D anilovića, industrija laca, M ilan Djoković je, upravo izneo brodolom čitavog d rru štv a koje je, u b itkam a na Ceru i A lbaniji, na legendi K rfa i hero jstvu p lavih grobnica, počelo stasati u jednu plem enitu Ijudsku form aciju , a koje se, već na prvom koraku , kroz kapita listička beskrupolozna sam opotvrđivanja i kroz m alograđansko raslo javan je na re lacijam a dvor narod toliko kom prom itovalo, i stvorilo neprem ostiv i politički jaz između onih »gore« i onih »dole« upravo društveno degenerisalo, da je u osvitu treće decenije našega veka već i sam o osećalo zadah sopstvene tru leži i moglo naslu titi svoj nem inovni pad i skori sunovrat u ponor društven ih oprečnosti i iđeoloških obračunavanja, u malo- dušnost kap ita’lističke re laksije i im perativu probuđenog gneva elem entarnog sloja tog istog d ruštva; u p om an jkan ju ikakve etike i društvene estetike. U parale'Ino vođenim radn jam a, u dvopolnim dram atskim in teresn im sferam a, M ilan D joković izvanredno lo- gično i đosledno sprovodi svoju političku (a za ono vrem e veom a nap rednu i s lobodoum nu!) Ideju —- ideju o nepom irljivosti zara- ćenih strana , s tran a kap ita lis ta i s tran a eksploatisanih , bez obzira n a spoljašnji okvir dram e, bez obzira na nedoslednu funkcionalnost iste i na nedoslednost filozofskih in tencija k ra jn jeg , proročkog obračunavanja, finalnog dram atskog razraču n av an ja i d ram atu r- škog razrešavanja. Po okeanu, prevashodno, politične misli i pred- vođilačkoj osnovnoj ideji, kao u »Odiseji«, lu ta ju ličnosti bespo- m oćno i uk'ieto, trag a ju (možda prerano!) za nekakvim društvenim istinam a, u tap a ju se u pro tivrečne vetrove verbalite ta , sentim enta i poezije, pokušavaju da oplem ene sebe i okolinu, p on iru u sopstvene i tuđe savesti, analiz ira ju »interese sfere« zaraćenih i podvojenih, lud u ju i d rugu ju , razap in ju se izm eđu istina i laži, čereče crveno •sunce p re moguće zore grim iznih p u rp u ra , rovaše nailazeći poetsko proleće, boluju, pa te i sm eju se, d raga ju hero jske uspom ene, m i- lu ju n adašn ja slepa podneva, ru g a ju se onoj istin i ko ju su poro- dili, ođbacuju ideale za koje su do juče ginuli, liku ju i cinično ocrtavaju k on tu re rođenih portreta , san ja ju nedosanjane snove davno zaboravljenih detin jstva, nariču nad sopstvenim grobovim a i iznova tešu kolevke m ladosti, bro je bezglave dane dečaštva, i nevino, gotovo devojački, veru ju onim a koji su ih do juče (a i danasi) prođavali, besram no lagali i ucenjivali za ta j život, koji ni po

64

njihovim k riterijum im a nije bivao ništa drugo do pasje, bezglavo, izgladne'io m rcvarenje.

Sopstvenik fab rike »M erkur«, industrija lac M arko Danilović, je, u svom vratolom nom usponu i prekonoćnom bogaćenju, zaboravio na školskog druga P avla P etrovića; i n jem u ne sm eta da u ra tnom sutonu ponudi »m ilostinju« kolegi i da ga zbog sestre, Olge Petrović (i svojih perfidn ih nam era), postavi za nadzornika svoje tvornice, — zaboravivši na bilo kakvu e tiku Danilović za- pošljava svog p red ra tnog druga »iz sam ilosti« — druga dećačkih igara, svedoka prve m ladosti i p rv ih p u rp u rn ih snova, san ja ra ne- dosanjanih sazvučja onih patetičk ih em ocija ko ja se graničiše sa »slobodarstvom«, »drugarstvom «, »muškošću«, »konspiracijom «, »na- cionalizmom« i »kosmopolitizmom«. K apita lista M arko Danilović ima svoj pora tn i račun ; račun je pom alo k rvav i prevashodno ko- ristoljubiv. — M arko D anilović za svoje p rljave p are može kup iti sve: ne sam o invaliđa Petrovića (bivšeg advokata, sadašnjeg pro- palicu i pijanicu), Perića penzionera, (sada ta jnog trgovačkog pos- rednika), P redraga P ro tića (studenta-radnika), političke »probisve- te«, ra tn e veterane, p ijane invaliđe, degrađ irane podoficire, oficire i ofucane prostitu tke, 011 zlatom kupu je devojku, i to sestru svoga druga (i to sve pod lozinkom »dobročinstva«), on se poigrava osećanja Olgom Petrović, rođenom sestrom svoga školskog druga, beskrupulozno, ponižavajuće, obesno i o h o lo .. . upravo, bezose- ć a jn o .. . tačnije, kapitalistički. D ani’iović im a p rava nad čitavim svetom, je r u tom m aterija lističkom i podvučeno — koristo ljubivom svetu sve se okreće oko m onete, — sve je u refleksu zlatne di- narske podloge, sve ta jn e lju jd sk ih srdaca su zaključane brojča- nikom bančinog sefa, — sve je nedostupno običnim građanim a, — sve može posedovati gazda, ren tije r, bankar, sopstvenik, vlasnik ogromne tvornice, — akcionar bez osećanja, trgovac bez naslednika, brodolom nik bez broda, — M arko D anikm ć. I vlast i policijski apara t, i pravosuđe i re lig ija sve je u rukam a brodolom nih posednika državnog kap ita la ; sve je u moći bankarsk ih sileđžija osim osećanja. I ma' koliko Ijubav pokušavali da kupe zlatnim ustupcim a i laska- vim ponudam a zanavek ostaju sam i; bez poroda, — u b rodu koji nikada neće uploviti u p ravu luku, po m oru kojim plove samo bro- đolomne olupine, pod suncem koje varljivo širi zlatastu , ali h ladnu svetlost, u am anetarno iskonsko prokletstvo srebro ljub iv ih p re- daka, u gnji’iost uspom ena; u tragično snoviđenje jednog invalida (i bivšeg advakata) Petrovića, jednog prevarenog i unesrećenog

stu d en ta -ra tn ik a (P redraga Protića), jedne jad im a unakažene devojke (daktilografkinje!), Olge Petrović, jednog nabeđenog palikuće i nađzorn ika fab rike »M erkur« (Pavla Petrovića), te : Raspuštenice, Solunaca, Fićfirića, Popova, — Ilinke, S tevana, Ževane, M ađara, M ilojka i toliko d rugih ucveljenih, obesprav ljen ih i socijalno de- gradiranih .

D ram a »Brodolomnici« je pisana u čistom psihološkom m a- n iru . Iako obrađuje brodolom stvo jedne grupe ljud i M ilan Djoković jasno alud iria na propadan je čitavog kapita'lističkog d ruštva; posebno, p ropadan je eksp loatato ra u prv im danim a života p red ra tne Jugoslavije.

U jasnoj d iferencijaciji likova i dosledno vođenim dram skim akcijam a au to r je uspeo da gleđaoca uvede, kroz izvanređnu at- m osferu, u apsurdnost kap italizm a kao sistem a.

II

»Raskrsnica« (1950) je čista dram ska konstrukcija . Uz sadejstvo veom a m alog b ro ja poetskih elem enata ona p redstav lja d ram u epskih sazvučja, d ruštvenu d ram u u punom značenju ove reči. Sazdana od bezbroj d ram atsk ih jasno d iferenciran ih epskih poglavlja ona bi se m ogla uv rstiti i u ka tego riju hero jske dram e.

Na raskršću života, na početku jedne ra tn e kataklizm e, lju - di pokazuju svoja p rav a lica; oni se 'iegitim išu kao kukavice, slabi- ći, izdajice, poltroni, ili pak kao heroji, rodoljubi, čovekoljupci i pobeđnici. N a rask ršću života jedn i um iru , a d rugi dolaze na svet, u besvesnom k ru g u v rem ena suze sustižu osm ehe, a n esta jan ja ponovna rađan ja . N a raskrsn ici života jedni u k rš ta ju ideologije na oštrim m ačevim a, a drugi u b iru koristi na supro tnostim a propasti i sam opotvrđivanja. Na raskrsnici ideologija pobeđuje samo vrem e; vrem e, to nezajažljivo kopile sm rti i života, to raščerečeno besm isleno ništa, to bezosećajno, m ehaničko naklapalo m inu ta i uzdaha, to crvotočno nebo bespom oćnog nadanja , ta j pakao p rok le tstva pakla u ljud im a i p rokletstvo onih koji su iz pak'la izašli i obreli se na ponovnoj raskrsn ici života. R askrsnica je im aginacija, beščulna m agija, nesugestivna istina, — raskrsn ica je bol svih razilaženja i istina svih rasta jan ja , — bežanje čoveka u prošlost, bežanje čo- veka od budućnosti, raskrsn ica je sam oubistvo vo jn ika koji je izgubio b itku , rask rsn ica je p reko r m ajci ko ja je rod ila m rtvo dete, raskrsnica je oproštaj sa ljub ljenom otađbinom , iskonska

slobodarska istina, i neum itnost političkih događaja. R askrsnica je svesno i kukavičko razdvajan je ljud i od osećaja. U prepunoj atm osferi d ram atike ra tn ih raskrsn ica ra s ta ju se porodica sa đo- maćinom, otac sa decom, m ajka sa sinom, žena od m uža, đe- vojka od verenika, vo jn ik od puške i o tađbina od slobode. Sve je tugom obavijeno; pod sum ornim nebom kiša cedi uspom ene; nekada je sve bilo lepo i toplo, nekada je sve to postoja'io, a danas rat, plač i suze. U m irin ja i bezbrojne krstače nad svežim lepljivim hum kam a. I plače sam ohrana starica. I jad iku je siroče nad m rtvom m ajkom . I uzdiše brem enito nebo pod ognjem topovskih salvi sm r- ti i narican jem do beskraja . •.

U Đokovićevoj dram i »Raskrsnica« rad n ja se dešava aprila meseca 1941. godine u jednom zaboravljenom gradu srb ijanske pro- vincije, daleko od jeke pravoga ra ta i bom bardovanja prestonice, u kući penzionisanog p ro fesora-hum aniste Jakova Petrovića. Sudbo- nosni m inuti kap itu lic ije Jugoslavije. Budući da se oficirski k ad ar već povukao iz grada. s ta ri Petrović, inače rezervni ofiyir, dobija naređenje od »više kom ande« da preuzm e zapovedništvo nad gradom; što će on, u po tpunom rođoljub lju i oficirskom čistoljublju , do k ra ja svog života ponosno izvršavati. U kući će se u isto vrem e naći, u izbeglištvu: Siniša, sinovac s ta rih Petrovićih sa suprugom Jelenom , S tanoje Knežević, prestonički publicista sa ženom Em ili- jom, Dam a s kanarincem i drugi. U m om entu kad otpočinje dram - ska rad n ja Boško, sin starog profesora Petrovića, će doći iz vojske, videvši izdaju bivše vlađe i vojnog rukovođstva. Uz pomoć Dr. Miloša Ilića (zeta Petrovićevih, čija je žena sa decom ostala u Beog- radu, i koja će poginuti od bom bardovanja!) s tari P ro fesor uspeva da organizuje odbranu g rada i život bez velikih sukoba, a u kući da obezbeđi svim izbeglicam a p risto jan sm eštaj (kao i sk rivan je sinovljevog d ru g a-đ ezerte ra !) Veoma dobro organizovan otpor Nem - cima ne uspeva, n ep rija te lj ulazi u grad, a s ta ri profesor Petrović gine; lekar Ilić saznaje da m u je porodica izginula u Beogradu, S tana (žena pokojnog Petrovića) preuzim a u svoje ruke b rigu oko toliko ljudi u kući i sve se odvija u bu n tu p ro tiv okupato ra i p rip re - m anju otpora. U jednom m om entu sinovac starog P etrovića-S iniša želi da popravi situaciju i da se stavi u šlužbu okupatora. To iznenad- no deluje poražavajuće, ne sam o na rodbinu, nego prvenstveno na njegovu ženu Jelenu. Ona napušta m uža i sprem a je da se sa n jim izmiri tek kad joj ovaj da stvarne đokaze da neće služiti okupato ru i da nije im ao n iš ta sa n jim . U perm anentnoj psihozi hapšen ja i štre-

67

ljan ja , u napetosti ra tn e atm osfere, kao kroz simbol, u Bošku crvoteč- no grize osveta; gnev budućeg borca i oslobodioca. U ličnosti Jelene on će naći istom išljenika.

S tav lja jući u d ijagonalne »postupke« ilićnosti (Jakov-S tana, S in iša-Jelena, S tanoje-E m ilija , D am a s kanarincem -P oručnik-rezer- vista, Dr- Ilić-Boško) Mi'lan Đoković kroz d isparaciju dijaloga i monologa i ak tivne m onološke form e grad i izvanrednu atm osferu : ova ak tosfera iz čina u čin narasta , da bi u finalu kom ada pretopila svoj in teres u jednu izvanrednu prazninu, u jednu bolećivu tišinu neizvesnosti, u bolni grč sm rti i d ram atičnu isključivost. U tako stvorenoj dram skoj atm osferi veom a lako i celishodno pogađaju svoje d ram atu rške ciljeve klasična peripetija i razrešnica, a dram - ske akcije (sa đ iferenciran im m eđuigram a!) veom a ak tivno povla- če osnovnu ideju dela kroz funkcionalnu d ram sku rad n ju i čvrstnm n itim a d ram atu rške m agije povezuju m alo predugu ekspoziciju sa b rio idnim i sim boličnim finalom kom ada. Z gusnuta u d ram sku uslovnost, od svega nekoliko dana, ova četvoročina dram a odiše ep- skom snagom i p rkosnim nacionalnim , slobodarskim duhom . Lič- nost (i hrabrost) staroga p ro fesora Petrovića gotovo da podseća na klasične epske uzore srpsk ih junaka-boraca za nezavisnost svoje do- movine, a ličnost S tane (žene pokojnog profesora), pored snage i h rabrosti B rehtove m ajke, u ko loritu i snažnim em ocijam a daje presek kroz bun tovn i i slobodarski k a rak te r naše žene iz legende i zbilje, naše m ajke iz prošlih, i peslednjeg ra ta : up lakane i ucve- ljene zbog nestanka dragog joj bića, ali duboko svesne šta je đala i zašto je daia! I Boško (njihov sin) pođseća na ju n a k a iz naše narodne pesme, ali je, on svakako n a jrea ln ija i na jsnažn ija ličnost čitave dram e: on je, upravo, sim bol one narodne snage ko ja će se nekoliko dana nakon nacionalne dram e probuditi, usk ljučati i kao lavina s ju riti u šum e da sa puškom u ruci osvetla obraz čitavoj naciji i o- bezbedi sebi m iran život u rođenoj domovini. Boško je snažan i duboko em otivan; u njegovom ophođenju (u postupcim a) ogleda se jedna tiha i ku ltiv isana dobrota i hum anost, ogleda se bolećiva sentim entalnost, ali u isto vrem e i jedna elem entarna surovost, — stid i ponos u isto vrem e, m'Iadost i zrelost u jednom pokretu , seta i radost u jednom pogledu. N jegova m lađost je sa tkana od čistih sli- k arsk ih elem enata, a sa ličnošću Jelenom čini simbol združene snage i lepote, požrtvovanja i h rabrosti, p ravdoljubivosti i osvete, p re- vrem ene ozbiljnosti i p re ran e starosti. Je lena i Boško su nosioci osnovne ideje đela, sim boli raskrsnica, tran sfe ri pobede 1 slobođe.

I I I

N ajnovija d ram a M ilana Đokovića nosi nas'iov »Posle ljubavi«. Za razliku od svih ostalih ova d ram ska konstrukcija u sadržaj- nosti svojoj opisuje današn ji dan i pokušava da da izvesne trah o - m alne odnose u n u ta r porodice iz posebnog, sasvim novog ugla, da razo tk rije istinu jednog vida društvenog m orala i da kroz nedvosm islenu epistolu iskaže svoj stav, kako u odnosu na b račn i život jednog dela duštvene form acije, tako isto i u odnosu na m oral društva uopšte. Kroz an tičku po tku in tim nih sukoba izm eđu brač- n ih supružnika Đoković p rav i p resek kroz društvene svakodnevne sukobe na tako delikatan način da m u, po tom e, nem a prem ca u novijoj srpskoj đram skoj književnosti. Sa p refin jen im sluhom za o tkrivanje u n u trašn jih m onologa on dočarava in tim ni život svih glavnih ličnosti, širi lepezu bezbrojnih emocija, konstru iše psiho- loške uspom ene i padove, na jedan posve ru tinersk i način, sukobljava svet snova i svet jave, bori se p ro tiv em otivne uopštenosti i filozofske tip ičnosti; ponire u duše svojih ličnosti sa onoliko pažnje koliko je potrebno da se nazru kon tu re n jihovih m eđusobnih odnosa, k re ira inoviranu d ram sku sugestiju u obliku jednog m odernizovanog farsičkog kazivanja, — on opisuje, ali ne presuđuje . U tačno odm erenom realističko-dram aturškom m an iru kao u kaleidoskopu emocije pokreću akcije i d ram sku radn ju , one regulišu stepene dram ske zahuktalosti, scenske igre i d ram atske sugestije. Emocije, u svojim fieksičnim arsenalim a sinonim iziranog, upućuju osnovnu dram sku ideju po putev im a d ram aturškog paralelizm a, u uzburkane tokove podvojenih atm osfera, u relaksije , ravne akcija- ma, u psihofizički m ehanizam jedne savrem ene d ram atike i lite- ra rn i objektivizam d ram atu ršk ih konstrukcija čiste dram e ili mo- nderizovane farse. U prenaglašenim odnosim a glavnih ličnosti pisac v a rira ideju (kroz čitavu dram u) izm eđu jasnog prezentovanja socijalne strane n jihovih bića i povišenih stan ja njihovog duha, između n a tu ra ln ih istina i em otivnih rom antičnih sk rivan ja , izme- đu trezvenog razm išljan ja i verbalnog uopštavanja, izm eđu san ja r- skih želja i objek tivn ih m ogućnosti, — u nizu životnih is tina i objek tivn ih dram skih uslovnosti, — izm eđu pogleda i o tkucaja srca, lzmeđu psiholoških p ro p in jan ja i fizioloških p ropadan ja ; u boleći- vosti sentim enta, patologiju alkohola i seksa, n astranost i degeni- sanje jedne generacije koju je još po svršetku ra ta , opisalo vrem e

69

tam o, daleko, negde preko okeana. (Već više od dve decenije u ku- ći sam ohrane lekarke B ranke v'iada m ir; muž joj je nestao u vrtlo- gu ra ta , đeca Zoran i Jelica se p rip rem aju , zadnjim ispitim a na fa- ku lte tu , za u lazak u život, M ajka im a svoj život, a deca, sopstvene živote. O djednom đolazi B rank ih muž, sa duge životne, »prekooke- anske Odiseje«, i naravno da se razb ija postignu ta a tm osfera i nor- m alni odnosi u kući- Za Ljubišu vrem e n ije ucrta lo svoje pečate u duše njegove porodice; on bi želeo da je sve kao pi'e ra ta , da je on u cen tru in tim nih porodičnih zbivanja, da on i sađa određuje sudbine i životne pu teve svojim najbližim . Z aboravlja jući da se u svojoj Odiseji zaboravljao toliko p u ta ; da se n ije sećao porodice, žene i b raka, da se tam o p rek o okeana, u po tražn ji za novac ženio i s tupao u nedozvoljene odnose sa raznoraznim osobam a, da su se kroz čitavo ovo vrem e B ranka i deca m učila u nem aštin i, da su ga davno već prežalili i upu tili svoje živote onim stazam a koje su im određila n jihova srca. L jubiša kao da ne shvata svoju besciljnu odiseju i kao da ne može da se pom iri sa istinom ; da je on nepo- željan u toj kući, da m u nem a m esta u n jihovim srcim a, da je sam i da je najbo lje da o tpu tu je na nova lu tan ja . N a nove kontinente. U svetove k lošarsk ih navika. I s ta tu s neobaveznosti. U nova bu rna m ilitaristička vrem ena! Ali ta j oficir bivše jugoslovenske vojske (taj prelepi p red ra tn i konjički kapetan) traž i m esto u novoj druš- tvenoj zajednici, od koje se, nam erno, bio ocepio još p re više od dve đecenije, — on traž i mfesto u srcim a porodice koje se n ije se- ćao kad joj je najv iše bio potreban, — on traž i m esto u bračnoj ložnici. On, politički em igrant, bez krivice, večiti p u tn ik i avan tu - rista , on nedoraslo dete jednog davnog zaboravljenog vrem ena. Ali, sin Z oran m ora da produži pu tom kojim je već zakoračio; kćerka Jelica takođe, a supruga B ranka u zu rp ira sebi p rav o na svoj sopstveni i in tim ni život. Ljubiši, dakle, ne osta je n išta drugo nego da se pokupi i ode iz kuće. K uda? U nove avanture . U novu odiseju. N a ta lase novih, neotkrivenih , uzbu rkan ih m ora. U beskraj. U po tpuni zaborav!)

Začuđujuće, ali M ilan Đoković je došao na identičnu dram - sku ideju kao i N em ac K u rt K linger, p re osam godina (u svojoj d ram i »O disejev p o v ra tak nepoželjan«) sam o sa tom razlikom što je Đoković uzeo našeg čoveka i iz svoga ugla razrađ io problem našeg povratn ika, našeg O diseja i nestalnog m uža i oca. I u jednoj i u drugoj verziji k ra j dram e je u stv ari d ram atičn i početak nove o d i s e j e i rađ an je novog sukoba O diseja i sledećeg društva

70

LJUBIŠA: Ni suze-. . Ni gorke re č i . . . Š ta da kažem ? . . . Sve sam izgubio.

B R A N K A : (SPREM AJUĆI SE) M oraš brzo doneti odluku.LJUBIŠA: Ja sam je već doneo.BRANK A:Da mene odveđeš odavde?LJUBIŠA: Da ja ostanem ovde.BRANKA: Slušaj, im am jednog bolesnika. 2iv, ali već 47. dan ne

zna da je živ. N esrećnik. Ako već može, čovek treb a da zna da je živ. Š ta ćeš ovde! Ti si bogat! P red tobom se o tv a ra ju široki putevi. Možeš da biraš.

LJUBIŠA: Izabrao sam.BRANKA : Pogrešno- V ra ti se tam o na vrem e.LJUBIŠA: Da se v ra tim ? Da odem? (Posle pauze, odlučno) Dobro.

(Naglo se okrene i uđe u sobu).B RA N K A : (Mračno) Bi'lo bi užasno da zaista skoči kroz prozor. Zar

je m ogućno da me toliko voli? (hoće da pođe) Ne. Šta da rad im ? (glasno) J a odlazim.

LJUBIŠA: (s kovertim a): I ja odlazim. Ima, možda, negde još jedna duša dobra. U sam ljena. Ponos m i ne dopušta da ovde ostanem . Ali ako se s re tn em o .. .

BRANKA: Ja ću ok renu ti glavu. I ti okreni glavu. Kao da se n ikada u životu nism o videli- Ipak je tako najbolje. A sad žu- rim .

LJUBIŠA: Znam da žuriš. Neću da te zadržavam . (zvonce na v ra- tim a) Odlazim. (ode)

ŠT R K LJA : (ušao je na otvorenim v ra tim a s velikim p ake tom ): Vi idete? Izvinite. J a sam došao p o . ..

BRANKA: T ražite Jelicu?STRKLJA: Možda vam ona n ije rekla. Ali m i smo se đogovorili.. .

BRANKA: K azala m i je da ste se dogovorili. Ali je otišla. M orala je da ode.

ŠTRKLJA: J a vas zadržavam . Izvinite. (pokaže na v rata) Vas če- k a - .. S k o fe r im a ...

BRANKA: Ne. M ene ne čeka. A'ii šta ćete v i . . . ?šT R K L JA :D a. Sad i ne z n a m .. . A ko mogu, ja b ih ostao ovde. Dok

se ne vrati.

71

BRANKA: Neće tako brzo da se vrati. Jav ite se su tra.STRK LJA : (koji je đotle bio zbunjen, ali ispunjen sretnom nadom

strašno se pokolebao): Pa m i smo za večeras. . . Ne ra - z u m em .. . Da se nije nešto desilo.

BRANKA: (saosećajno): Vi, deco, m orate sam i da se objasnite. Ja zaista ne znam kako bih mogla. Jed ino znam da ona neće brzo doći. Odnosno, da ne treb a da je č e k a te .. . A ostalo? . . . I ja sad žurim .

ST R K L JA :D a. N isam razumeo.VRANKA: Svi žurim o da što p re iziđemo na p u t . . . a onda v e ć .. .S T R K L JA :S ad m islim da razum em . Sve m i se nekako u glavi za-

m utilo. Bio sam p ravo da vam kažem , kao pijan .BRANKA: (pogleda ga, a on p rihvati n jen pogled i u n jihovim o-

čima kao da su zavrcale suze): Da idemo.S T R K L JA :O vaj p a k e t . . . N iš ta -. . Ne m ogu ga ovde ostaviti. . . A

i vi ž u r i te . . .BRANKA: Stalo m i je da što p re stignem .ŠT R K L JA :D a, da, izv o lite .. .

(Kad zatvore v ra ta , soba ostane prazna i polako se zam rači).

72

ŽIVOT-PAKAO U DRAMAMA ĐORĐA LEBOVlCA

Priv ik li smo da dram sko delo Đ orđa Lebovića doživ'ljavamo kroz prizm u tragičnog valera (»Nebeski odred« — »H aleluja« — »V iktorija« — »S rebrno uže«) i da ta j asocijativni valer p rem era- vamo sopstvenim aršinom zaustavljenog vrem ena; da trag ed iju nad- građujem o suzđržanim sudeoništvom ili g lasnim odobravanjem .

Osnovni Lebovićev dram ski kva lite t leži u d iferenciran ju tragičnog, tj. u njegovoj ličnosti i književnom e delu leži iskonska opservacija trag izm a; ta kobna p ra tilja svih života i svih epoha.

U Lebovićevom dram skom de'lu očitavam o istin ite stravičnos- ti, i posiedice, poslednjeg svetskog pokolja; p rene tih na osvetljenu, scenu, u svoj istin i čoveka koji je prošao (koji je m orao proći) kroz pakao života-kroz konce.ntracione logore, kroz p rasta ro an tihum ano »iskušenje« i koji je m orao da iskusi svu težinu ljudskog sram a i bede (dram u lju d i u pak lu -d ram u pak la u ljudim a!). Pisac je u stvarnosti (u prvom m om entu ta p a tn ja je irealna, fikcija, p roduk t opterećene psihe uspom ena) na trnovitom bespuću želja, u fikciji kolektivnog sna i po tenciran ih nužno oprečnih sh v a tan ja života- I tragičnost je, obično, eksplozivna i posledična: ću tljive i neprim etne egzistencije p re rasta ju sebe pa u ku'lm inaciji takvog p re rastan ja p re tvara ju svoju strp ljivost u bunt, u eksploziju, — u revolt ravan pobuni. (I tek tad a i tek tu dolazi do opšte društvene dram e!) Tada p restaju da se d iferenciraju ljudske ličnosti; đolaze napo r i borb'a, dolazi novi smisao života, borba za opstanak, borba za ideale, borba za očuvanje uspom ena i nastupajućih proleća u resledu slova i alo- gici sanjanja.

U nizu dram a (»Nebeski odred«, »Groteske«, »Cirkus«, »Sar- latan«. »Haleluja«, »Svetlosti i senke«, »Srebrno uže«, »Viktorija«), na prvi pogled, sve Lebovićeve ličnosti su bespomoćne. One zbilja

73

fizički robu ju (autorovoj iđeji-istin i koju on iz života odabira), ali n jihov u n u tra šn ji svet, svet em ocija je paklen i slobodarski im- puls. To je, u stv a ri nadčovečanski napor da se u takvoj, totalnoj, bedi nerazum lja is tra je do m om enta transfiguracije , da bi, kada dođe do takvog preobražaja , u novoj situaciji (m isionarstva grad ite- lja novog sveta u novom društvu) poprim ili nepojm ljivu snagu olujne noći i suknuli, zajednički, u poraz ili u pobedu. Iz ovogiaj proizilazi da je piščev d ram atu ršk i m etod p rilikom građen ja dram e uvek isti; ličnosti se na početku đram ske rad n je ne d iferenciraju , one su sivilo, — senke svoga vrem ena, žrtve događaja, kažnjenici igre isto rije i ideologije, robovi čežnjivih crvenih snova, — ali već nakon obično k ra tk e dram ske ekspozicije, te iste ličnosti se naglo izvlače iz »sivila«, sugerira ju sebi novu snagu, h v a ta ju se u koštac sa događajim a i, na k ra ju , izlaze iz borbe kao pobednici. Istorijski, d ruštveni i ind iv idualn i nem iri, u auditivnom fenom enu, predstav- Ijaće d ram atu ršk u bazu za g rađenje nekih rad io -đ ram a (»Svetlosti i senke«, »H iljadita noć«, »Do v iđen ja druže Gale«, »Snežne padine«, »Sahrana počinje obično po podne«, »Crni kovčeg«, »Pustinja«),

Ovi nem iri su, upravo, nosioci dram ske radn je , n jen zap'iet i razrešnica. Lebovićeve, nenam etljive, realističke d ram atu rške ar- h itek tonike su u suštini, logički okviri njegove trom e, a često pu ta (prim er »Srebrno uže«, »H iljadita noć«) nenam etljive ideje drame,

—one su adekvatnost tem pa njegovog dijaloga i asocijativne at- m osfere dram skog sugeriran ja , — one su p ro d u k t njegovog tendencioznog filozofiranja.

O snovna epistola pom enutih dram a je teška optužba neduž- ne krvi, ukradenog i orobljenog detin jstva, p ro test jedne bespomoć- ne generacije ko ja je iz bespom oćnosti u ron ila u b lagu ju ta rn ju svetlost dana.

Ta bespom oćnost i bezglasna gušan ja sa životom predstav- Ija ju gledaocu deo ljudskog pak la koji se ne bi smeo n ikada više ni u snu videti. O na su (gleđana sa form alne d ram atu ršk e strane), u s tru k tu ri dram ske m aterije posto jani elem enti ko ji osciliraju dram om , njenom dinam ikom i klasičnom peripetijom . A ti logo- rašk i petocifreni žigovi sram a (»Nebeski obred«, »H aleluja«, »Vik- torija«, »Srebrno uže«) i žigovi ponosa su k v alite tne tem e dram skog fik siran ja i d ram aturškog iskazivanja, u svojoj k s tru k tu ra ln o j funkcionalnosti u vrem enu (»Srebrno uže«, »S ahrana počinje obično u podne«, »Pustinja«), u aluziji (»Groteske«, »Cirkus«, »Sarlatan«, »H iljadita noć«, »Snežna padina«), u p rosto ru »Crni kovčeg«, »Do

videnja druže Gale«), razrađeni po slikam a i činovim a (»Nebeski odred«, »H aleluja«, »V iktorija«), u ka tarz i i reskom , sim bolizova- nom. finalu (trilogija: »Nebeski odred« — »H aleluja« — »V iktorija«).

P redm eti rad n ji Lebovićevog dram skog dela su večiti nem iri društva. To je, zapravo, večito p rop in jan je na p rste da se ugled'a sunce- Večito trag an je za h lađnim izvorom koji je fatam organa. Večito p reb iran je k rvav ih senki sunca. (»Nebeski odred«, »Halelu- ja«, »V iktorija«, S rebrno uže«, »Cirkus«),

Labovićeva opsesija (dak’ie saznajna riznica d ram atičareva) je ne tako davno m inuli svetski ra t. N jegove dram e su krvav i napisi (dečaka-starca!) istina iz jedne sutoni 1942. do jednog osvita m ira 1945. godine i jedna asocijativna o lu jna noć današn jeg egzistiranja i decenija političkog sam o p o tv rđ iv an ja .. .

S trav ičn i košm ari. Noć bez snova. N edoigrana detin jstva. Ne- doljubljene ljubavi. N enam ilovana m aterinstva. N eisplakane uspo- mene. K alendarski listovi s trav ičn ih događaja- Pato loška neizvesnost. Sum nja. E lem ntarn i egoizam. Rat. I bom bardovanje. Parče sunca na bodljikavoj žici sm rdljivog stočnog vagona. Bespomoćnost. I zaljućene zenice očajanja. K atakom be, barake i k rem atorijum i. Rat. I bom bardovanje. T ransporti sm rti. B atinan je i glad. B lato i prašina: blato od kiša, p rašina od ljudsk ih kostiju- Pegavac. Glađ. Bespomoćnost. B atinanje i opet glad i ponovo oblaci koščane p ra- šine i iznova logori Osvijenćim , b rda ljudsk ih te la u m očvarnoj Bžezinski, blato i sm rt u logoru Saksenhauzen-u, M athauzen-u i stotinam a drugih. Petocifrene bro jke ljudskog ponosa u bespomoći negdašnjeg dostojanstva. . . i najzad, toliko očekivana sloboda. . . i sunce na trepavicam a. P a opet koraci. I koraci. M arševi. Iron ija sudbine; bolnica »Sv. Rafael«. Saka rekonvalescenata- Šaka ’ljudi osuđenih na sm rt; na drugačiju sm rt. Ponosne aveti nab ijene otro- vom sum nji i podozrenja. I iznova. borba, borba za đostojanstvo, — borba na život za život, borba za sm rt; Sloboda. I koraci. Odla- zak u slobodu iz pak la sa paklom u s e b i.. . i čitavog života ta j pakao tin ja ; kao usnula petro le jka kad tin ja i gari tako i pakao pro- verava i razdražuje bespom oćnost. Pakao tin ja i garav i čisto staklo zivota, a razum pokušava da izbriše sećanja na dane iz pakla. A petocifreni žig ponosa crvotočno nagriza. Kao m ora nad uspom e- nom se nadnosi p itan je : »Zašto si ti baš preživeo i kako da si od tolikih samo ti ostao?«. S um nja razara razum u đerdanu godina. Sum nja kum uje nem iru- Iz dana u dan sa m esta na m esto. I peto-

75

fizički ro b u ju (autorovoj iđeji-istin i koju on iz života odabira), ali n jihov u n u tra šn ji svet, svet em ocija je paklen i slobodarski im- puls. To je, u stv ari nadčovečanski napor da se u takvoj, totalnoj, bedi nerazum lja is tra je do m om enta transfiguracije , da bi, kada dođe do takvog preobražaja , u novoj situaciji (m isionarstva gradite- lja novog sveta u novom društvu) poprim ili nepojm ljivu snagu olujne noći i suknuli, zajednički, u poraz ili u pobedu. Iz ovogai proizilazi da je piščev d ram atu ršk i m etod prilikom g rađen ja dram e uvek isti; ličnosti se na početku dram ske rad n je ne đ iferenciraju , one su sivilo, — senke svoga vrem ena, žrtve događaja, kažnjenici igre istorije i ideologije, robovi čežnjivih crvenih snova, — ali već nakon obično k ra tk e dram ske ekspozicije, te iste ličnosti se naglo izvlače iz »sivila«, sugerira ju sebi novu snagu, h v a ta ju se u koštac sa đogađajim a i, na k ra ju , izlaze iz borbe kao pobeđnici. Istorijski, d ruštveni i ind iv idualn i nem iri, u auditivnom fenom enu, predstav- ljaće d ram atu ršk u bazu za g rađenje nekih rad io -d ram a (»Svetlosti i senke«, »H iljadita noć«, »Do v iđenja druže Gale«, »Snežne padine«, »Sahrana počinje obično po podne«, »Crni kovčeg«, »P ustin ja«).'

Ovi nem iri su, upravo, nosioci dram ske radn je , n jen zap'iet i razrešnica. Lebovićeve, nenam etljive, realističke d ram atu rške ar- h itek tonike su u suštini, logički okviri njegove trom e, a često pu ta (prim er »Srebrno uže«, »H iljadita noć«) nenam etljive ideje drame,

—one su adekvatnost tem pa njegovog dijaloga i asocijativne at- m osfere dram skog sugeriran ja , — one su p ro d u k t njegovog tendencioznog filozofiranja.

O snovna epistola pom enutih dram a je teška optužba neduž- ne krvi, ukradenog i orobljenog detin jstva, p ro test jedne bespomoć- ne generacije ko ja je iz bespom oćnosti u ron ila u b lagu ju ta rn ju svetlost dana.

Ta bespom oćnost i bezglasna gušan ja sa životom predstav- Ija ju gledaocu deo ljudskog pak'ia koji se ne bi sm eo nikada više n i u snu videti. O na su (gledana sa form alne d ram atu ršk e strane), u s tru k tu ri dram ske m aterije postojani elem enti koji osciliraju dram om , n jenom dinam ikom i klasičnom peripetijom . A ti logo- rašk i petocifreni žigovi sram a (»Nebeski obred«, »H aleluja«, »Vik- torija«, »Srebrno uže«) i žigovi ponosa su kvalite tne tem e dram skog fik siran ja i d ram aturškog iskazivanja, u svojoj k stru k tu ra ln o j funkcionalnosti u v rem enu (»Srebrno uže«, »S ahrana počinje obično u podne«, »Pustinja«), u a'iuziji (»Groteske«, »Cirkus«, »Sarlatan«, »H iljadita noć«, »Snežna padina«), u p rosto ru »Crni kovčeg«, »Do

74

v iaen ja druže Gale«), razrađen i po slikam a i činovim a (»Nebeski odred«, »H aleluja«, »Viktorija«), u ka ta rz i i reskom , sim bolizova- nom, finalu (trilogija: »Nebeslti odred« — »H aleluja« — »V iktorija«).

P redm eti rad n ji Lebovićevog dram skog dela su večiti nem iri društva. To je, zapravo, večito p rop in jan je na p rs te da se ugled'a sunce- Večito trag an je za h ladn im izvorom koji je fatam organa. Večito p reb iran je k rvav ih senki sunca. (»Nebeski odred«, »Halelu- ja«, »V iktorija«, S rebrno uže«, »Cirkus«).

Labovićeva opsesija (dak'le saznajna riznica d ram atičareva) je ne tako davno m inuli svetski ra t. N jegove d ram e su k rv av i napisi (dečaka-starca!) istina iz jedne sutoni 1942. do jednog osvita m ira 1945. godine i jedna asocijativna olu jna noć današn jeg egzistiranja i decenija političkog sam o p o tv rđ iv an ja ...

S trav ičn i košm ari. Noć bez snova. N edoigrana detin jstva. Ne- doljubljene ljubavi. N enam ilovana m aterinstva. N eisplakane uspo- mene. K alendarski listovi s trav ičn ih događaja- Pato loška neizvesnost. Sum nja. E lem ntarn i egoizam. Rat. I bom bardovanje. Parče sunca na bodljikavoj žici sm rdljivog stočnog vagona. Bespomoćnost. I zaljućene zenice očajanja. K atakom be, barak e i k rem atorijum i. Rat. I bom bardovanje. T ransporti sm rti. B atinan je i g'lađ. B lato i prašina: blato od kiša, p rašina od ljudsk ih kostiju- Pegavac. Glađ. Bespomoćnost. B atinan je i opet glad i ponovo oblaci koščane p ra- šine i iznova logori Osvijenćim , b rda ljudsk ih te la u m očvarnoj Bžezinski, blato i sm rt u logoru Saksenhauzen-u, M athauzen-u i stotinam a drugih. P etocifrene b ro jke ljudskog ponosa u bespomoći negdašnjeg d o sto jan s tv a .. . i najzad, toliko očekivana slo b o d a ... i sunce na trepavicam a. P a opet koraci. I koraci. M arševi. Iron ija sudbine; bolnica »Sv. Rafael«. Saka rekonvalescenata- Saka Ijudi osuđenih na sm rt; na drugačiju sm rt. Ponosne aveti nab ijene otro- vom sum nji i pođozrenja. I iznova, borba, borba za dostojanstvo, — borba na život za život, borba za sm rt; Sloboda. I koraci. Odla- zak u slobodu iz pak la sa paklom u sebi. . . i čitavog života ta j -pakao tin ja ; kao usnula pe tro le jka kad tin ja i gari tako i pakao pro- verava i razdražuje bespom oćnost. Pakao tin ja i garav i čisto staklo zivota, a razum pokušava da izbriše sećanja na dane iz pakla. A petocifreni žig ponosa crvotočno nagriza. Kao m ora nad uspom e- nom se nadnosi p itan je : »Zašto si ti baš preživeo i kako da si od tolikih samo ti ostao?«. S um nja raza ra razum u đerđ an u godina. Sum nja kum uje nem iru. Iz dana u dan sa m esta na m esto. I ’peto-

75

cifreni se zaustav lja u zaustavljenom vrem enu; on saginje g'iavu i ćuti. Plače, ali bez suza, bez očiju. N a 'su đ en ju ra tn im zločincima U F ran k fu rtu cinični Boger uzvikuje! »Predlažem sudu da jednim m inutom ću tan ja odam o poštu svim poginulim logorašim a i esesov- cima!« I petocifreni bro j, živi svedok ovakve rekonstrukcije i nehu- m ane obdukcije savesti, plače. ali bez suza. M irno vrem e je donelo i m irna rešen ja i neh ita juća rešavanja. M irovni sud ija hladnokrvno odm erava, na k a n ta ru pravde, koščani pepeo i ođanost jednoj ideologiji, u novom ru h u nacizam p re ti petocifrenom logoraškom broju, a on je nem oćan, — crvotočni crv vere nagriza njegove uspom ene i sve se polako, kao u snu, okreće u k rug ; i sudnica i svedoci I on sam petocifreni b ro j u oslobođenoj Evropi, — On, recim o, logo- rašk i broj A-12432! I iogoraš beži, beži od snova i istine. A nakon vrem enskog trk a zaustav lja se u jednu olu jnu i čulnu decem barsku noć, nasred pu ta , na pola p u ta do grom ovim a ograđenog p lan in - skog vrha. I broj pokušava da se prečisti? Tu, na vatrom etin i novih društven ih odnosa; tu u sukobu istina dveju generacija (one, koja je p a tila i ove ko ja gradi), tu , n a dom ak neba i zaraćenih m unja. Taj bol je tuđ . Te oči su tuđe. Ta is tina je njegova, m oja ili n jihova. I broj pati. Zbog d rugih (jer p a tn ja je njegova životna p ra tn ja!) P ati broj (A-12432) ili savest (Đorđe Lebović) i pokušava da izm iri razljućene plan inske vetrove i u tiša pom am ne nebeske m unje. Broj pa ti i veruje. V eruje! On, i svi oni m oraju verovati u neponovljivost k rem atorijskog dima, u uk rad en a detin jstva, — je r oni m oraju verovati u dobro tu crvenih zora i b rzinu devojač- kog pogleda. J e r istine su n jihovi životi, a suđbine u n jihovim ru - kam a. I kad je sve u redu, ostaje stražar. On sam kao život. On, ve- čiti san ja r nedoigranog đetin jstva. . .

U kaleidoskopu uspom ena (u form alnom g rađen ju likova) za Lebovića je od neobične važnosti da svaki logoraš (rekonva'iescent, učesnik rekonstrukcije na procesu ra tn im zločincima), rehab ili- tovani političar, ra tn ik — te običan živi stvor, u takv im dram a- tu ršk im dim enzijam a, dobije što p lastičn iju psihologiju budućeg lika : kroz akciju ili relaksiju , — kroz dijalog ili m onolog; oni mora ju , po pravilu . b iti simboli, prenaglašeni i podcrtani. U galeriji k rea tivn ih likova, uz punu d ram sku funkciona'lnost, Lebović je likovim a M ajše, Zero, Pipl, N anita, Kapo, P robisvet, M atora, Zeleni i M uselm ann, dao dve dim enzije ličnosti: jednu realističku (u dram - skoj akciji) i d rugu iluzionističku (dram skoj asocijaciji). Vođene klasičnim , realističkim , đram skim postupkom one su u isto vrem e

76

i stvarne i nestvarne, — one p red stav lja ju onu đ ram sku lin iju koja se om eđava (u dobrim dram aturg ijam a) konstruk tivnom sugestijom jave i sna.

V rsnost ove d ram atizacije leži upravo u bežanju od inoviran ih d ram aturšk ih s truk tu ra lizam a i pom odnih dram skih sugestija svake v rste ; uhodanim i proveren im realističkim dram skim postupkom ona, dosledno, provodi au torovu ideju i neprim etno veze žice d iferenciran ih osećanja u penušavi veo trageđije. S atkana od bezbroj, podvojenih, em ocija i aluđ itivn ih sinonim a, ona pokušava da vrem e politički odredi, a fi’iozofsku ideju ukleše u odbojni ka- njon racija i osećanja.

I

U im aginaciji scenskog oblikovanja dram sko delo Đ orđa Le- bovića u tapa svoj estetsk i in teres u d ram atu rške form e groteske (tragične groteske), m odificirane dram ske igre (oscenjene basne), la- krdije, pijese, lirske m in ija tu re , kom edije, dram e i tragedije . Ako izuzmemo dram u »Svetlosti i senke« (koja je, zapravo, i nasta la u radiofonskoj dram aturg iji), Lebovićevo scensko delo, nastalo u ču- desnoj m ešavini sentim entalnosti, ironije, satire i stravičnog hu- mora. obuhvatale bi sledeće d ram e: »Nebeski odred« (koautor A leksandar Obrenović) 1957. — »G roteske« 1958. — »Cirkus« (koautor A leksandar Obrenović) 1959. — »Sarlatan« (koautor Josip Lešić)1965. — »Haleluja« 1965- — »Srebrno uže« 1966. i »Bez naslova« (kao radni naslov) odn. »V iktorija« 1967. godine. Na osnovu izvesnih estetskih k rite riju m a i d ram aturškog v rednovan ja čitav ovaj opus može se, kom otno, podeiiti na dve đram ske grupe. P rv u i kvalite tn iju dram sku g rupu (koja u osnovi svoga sadržaja zastupa p rin - cipe realističke, evropske. d ram aturg ije) obuhvata ju dram e »Nebes- ki odred«, »H aleluja«, S rebrno uže« i »Viktorija«. Raznorođne po form i i sadržini (dakle, m an je filozofski određene i d ram atu ršk i diferencirane) dram e »Cirkus«, »Sarlatan«, »Groteske«, kao pa’ra - bole ljudsk ih sudbina, čine d rugu g rupu dram a.

lako je veom a teško, po ovakvom k lasific iran ju , odrediti osnovu i zajedničku tem u čitavog dram atičarevog dram skog dela, ipak je moguće podvući i izdvojiti izvesne d ram atu ršk e osobenosti prve i dram ske nelogičnosti druge grupe, te povući parale'lu naras- tajućih đram skih tokova i d ram atu ršk ih osciliranja.

77

K ada je reč o prvoj đram skoj grupi, tad a se nam eće činjenica da au to ru ne p red stav lja teškoću trag an ja za zanim ljiv im scenskim form am a, nego napor se očitu je u iznalaženju scenskog oblika koji će specifično i efikasno izraziti potpuni sadržaj i sm isao jednog iz- n ijansiranog isečka života; ko ji m ora da ostane u oprobanom rea- lističkom d ram aturškom m etodu i klasičnoj dram skoj šemi. (U estetskoj i etičkoj fiksaciji dram ske ideje ove grupe se razilaze još u osnovnoj d ram atu rško j form aciji dram ske form e, u procesu raciona'lnog sav lađavan ja i uobličavanja osnovne šem e dram e. Uloga dram atičara (i n jihovo koautorstvo) u drugoj dram skoj grupi ne oblikuje se orig inaln im traga'iaštvom u sferam a savrem enih d ram a- tu ršk ih zbivanja; ona je svedena na jednu pom odnu reg istrac iju vi- đenog ili, sa strane, uveženog. D ram aturšk i konstruk tiv izam i pre naglašeni verbalizam su jed ine odlike ovakve dram aturg ije . U pere- na na iznalažnje, p revashodnih , scenskih rešen ja ona ne k reira , sam im tim , um etnički ne oscilira. (Kada se rad i o trag an ju za for- mom groteske ili pijese, nesporazum je očigledan; u sup ro tstav ljan ju dram ske šeme d ram aturško j formi). P rvoj g rupi d ram a je inspira- cija fa ta lnost preopterećenog krvavog veka, — drugoj je inspiraci- ja politička asocijacija, vic i geg. M oto prve je p ije te t (jedan opšte čovečanski in m em oriam ), očuvanje ljudskosti u svetu, — moto d ru - ge grupe je iron ija nas sam ih (u redosledu svakodnevnih zbivanja) i nesklađ m eđuljudsk ih odnosa- P rv a grupa obuhvata priče ijudsk ih zločina, — druga g rupa priča anegdote ljudskog besm isla i životne giuposti. U psihološkoj diferencijaciji p rv a je sim bol m agije ljuđske patn je , a d ruga p red stav lja sim bol đ isharm onije m eđusobnih odnosa. Iz prve grupe se rađ a dram ska trilog ija (»Nebeski odred« — »Haleluja« — »V iktorija«), — iz druge ostaje sam o d ram atu ršk i kostu r (»Cirkus«. »Groteske«) i jedna davno viđena d ram atu ršk a konstrukcija om eđena elem entim a n atu ra lizm a i iluzionizm a uz filozofski surogat otuđenosti. A dram a »Srebrno uže« pokušaće da izm iri koautorske nesporazum e i p rim iri d ram atu ršk a m igriran ja i dram ska zastran jivan ja.

K ao što sm o već rekli, iz ovakve d ram atu ršk e logike osnovna Lebovićeva ideja je, kroz niz godina, uspela da okupi i sredi sve po trebne elem ente za s tvaran je jedne dram ske trilogije (»Nebeski odred«, »H aleluja«, »Viktorija«) i da čitavu, ovako obim nu, dram - sku g rad ju form alno i estetski uokviri u filozofski postupak, u proces reg istrovan ja jedne epohe, u lite ra rn i m oto traged ije našeg

78

stoleća i progresivnu epistolu vere u čoveka, — vere u njegovu ne- uništivost.

II

Uz svoju davnašn ju ideju o s tv a ran ju dram ske trilog ije ljud - skog pakla Lebović je, na jednom m estu, zapisao: . .P riča o pos-lednjem , ekstrem nom stađ iju ljudskog ziočina, m a koliko ona bila grozna i neum oljiva, n ije sadistička seansa na kojoj se prizivaju m orbilni duhovi čovečje pođsvesti, već realističko p ro jic iran je stra - hota prošlosti u sada, o tk rivan je te prošlosti kao m ogućnosti. Jed - na nedvosm islena p re tn ja , p rem a kojoj čovek m ora, hteo ili ne, da zauzme stav p rip ra v n o s ti...« i sam im tim dao osnovnu k a rak te - ristiku m orala našeg vrem ena, traged iju našeg stoleća; kao p ije te t, kao p re tn ju i odbranu, — dao izvrsnu epizodu iz večne priče o ne- uništivosti čoveka, — u kurziv salio svoju veru u čovečnog čoveka. Njegova opsesija o m agiji ljudske p a tn je n ije fikcija, već bolna prisutnost našeg juče. Covek se oslobađa pakla, ali ne i pak'ienih uspom ena; java se m eša sa snom i neispavani čovek bdi nad svojom slikom nad kojom lahor rasipa koščanu prašinu- Taj čovek bdije nad rođenom slikom i p ita se dokle?

Ako sledim o dram atičarevu sim boliku, d ram a »NEBESKI OD- RED«bi označavala pu t od života do sm rti: »HALELUJA« bi ispu- n java trnov itu stazu od sm rti ka životu; »VIKTORIJA« je vakum života i sm rti. U parafrazi jedne iskonske filozofije Lebović simbolom životnog k ružen ja sažim a ideju o čovekovoj neuništivosti (»Ako je narod m u d ar i pravičan, onda će posedovati zem lju več- nosti. Više vredi dobar glas od skupocenog i m irisnog u lja i bolji je dan od sm rti, nego dan rođenja. Teži ka savršenstvu i znaj da nagrada za pravi'lnost neće izostati na drugom svetu. Amen«).

P rv a dram a (»Nebeski odred«) slika ljudsku p a tn ju u kon- centracionom logoru i d iferencira ođnose m eđu m učenicim a. D ruga dram a (»Haleluja«) opisuje preživele logoraše koji se i posle sm rti bore za svoje dostojanstvo. Treća dram a (»Viktorija«) u tap a svoj dram ski okvir u porta l jedne sudnice u kojoj se sudi bivšim ra tn im zločincima. Sve tr i d ram e im aju istu, iskonsku, ide ju ; borba za dostojanstvo čoveka i njegovu egzistenciju.

Cinićni život i razd ragana igra sm rti n a te ra la je logoraše (ličnosti) »Nebeskog odreda« (H im m elkom m ando) da, indirektno, ucestvuju u u n ištavan ju i spaljivan ju ljudske vere i bolnih uspom e-

79

na. N eum itnost istine života i k rto st logike nam am ile su bivše logo- raše (dram a »Haleluja«) da zatraže (svoje) ljudsko p ravo u bolnici »Sveti Rafael« i da sam im tim , u aluziji m ira i slobođe, otpoje sebi pogrebnu m elodiju. Ig ra ironije i v rem ena okupili su na istc m esto (u istu sudnicu), dvadeset godina nakon k rvave svetske kataklizm e, preživele »bivše« logoraše i esesovce; suočili ih još jednom i pokušali da u im e p ravde kazne one ko ji su k riv i (suđenje ra tn im zločincima) i nisu se zapitali ko je pozvan da sudi? (»Vik- torija«), S totine n jih ; iogoraša i esesovaca (u logoru). H iljade n jih ; u sm rt. Milioni m rtv ih logoraša. Reke ličnosti- Reke ličnosti kao u snu (Zeleni, M uselm ann, P rom inent, Čovek pod kapom , Broj 58964, R anjenik, S. K. S tarac, Pipl, S ipka, Zero, Justus, Zola, M ajše; N anita, Pepi, Kočijaš, P ip tija , M ajor, K lem pa, F e fe ro n a ...). Reke ličnosti kao u snu m en ja ju položaj. I svi se p ita ju zašto? Zašto baš ja da budem član »Nebeskog ođreda«? Zašto je baš m eni uzeto dostajanstvo i prisi’ljen sam da u ina t otpevam »H aleluja«? Zašto da baš ja p risustvu jem rekonstrukciji n jihovih ziočina. Zašto m ene po- zvahu kao svedoka na suđenju ra tn im zločincim a? Ko je ta j što može u m oje im e da sudi, a ja ponovo da budem svedok onih zala? K akva je to p ravda? U čije im e oni suđe? U im e pet m iliona spa- Ijenih ili u im e p ravde? (»Viktorija«), I na k ra ju : kako se dogodilo da preživim . Baš ja. Zašto? ? ! ! . . •

P itan je krivice je osnovno d ram aturško sređstvo kojim veom a vešto b a ra ta autor. Kroz sve tr i d ram e p itan je krivice postaje m otor doživ ljavanja nekakv ih istina i s tim ulans prež iv ljavan ja; griža savesti, patn ja-m učen je, nesanica, halucinacija , ludilo, nesta- janje. P itan je krivice p re ra s ta realne granice, ono postaje fikcija, opsesija; kriv ica se nastav lja , a ličnost progonjena takv im grižam a savesti, nastav lja da lu ta i tone čak i u m iru. (U dram i »V iktorija« bivši logoraši i bivši esesovci su pozvani u logor rad i konstrukcije događaja. I jedn i i d rugi su opsednuti osećanjem kriv ice; esesovci zbog svoga sudeoništva u zločinstvim a, a logoraši zbog činjenice što su baš oni izbegli sm rt i preživeli život. Svi oni su iskupljeni, na rekonstrukciji logorskih žiočinstava, m učenici i dželati. I tu se postav lja .p itan je jednih i d rugih ; preživelih logoraša i nekažnjenih ra tn ih zločinaca (koji se b rane iz slobode). Suočena je i treća ličnost, — ličnost m irovnog sudije. Zločinci n isu svesni svoje krivice; svoj g reh oni izjednačavaju sa grehom logoraškim , je r »za sve je k riv a is to rija i oni koji su ih prisilili da žive u logorma«.

Stavlja jući d ram u u dram u, u jedan d ram atu ršk i okvir, Le- bović postiže snažne kon traste u logici vođenja sudskog procesa; u početku su obrazovani tabori: logoraš-zločinac, kasn ije logoraš, zločinac-m irovni sudija, a na k ra ju logoraš-sud ija-ratn i zločinac. Svako od n jih b ran i i op ravdava svoj stav i ra tn i udeo ; svako od njih im a nepobitne dokaze o sram noj ulozi istorije i prohujalog vrem ena.

Povodom p rem ijere Lebovićeve dram e »V iktorija« beograd- ski k ritiča r M uharem Pervić izm eđu ostalog kaže:

» .. .Svoje predano trag an je za pravom i istinom Lebović u »Viktoriji« završava ubeđenjem da žrtve n isu iskupljene i da p rav - da n ije i ne može b iti zadovoljena. P arag rafi su isuviše uski da bi u n jih mogla da stane sva istina o ljudskom strad an ju , o dobru i zlu što ga čini čovek čoveku. Koliko bi v rem ena bi'io potrebno i koliko procesa da bi svi odgovorni za m ilione m rtv ih u drugom svetskom ra tu bili p ravedno kažnjeni. Pa čak ako bi ovakva rad ikalna istraga bila i m oguća, ni ona ne bi v ra tila u život ni- jednog od toliko nevino ub ijen ih Ijudi. Lebović zato p rvo osuđuje ra t kao nešto u b iti nehum ano, ra t u kom e je pozivanje n a etićke norme, u k ra jn jo j lin iji, iluzorno i cinično. N em a m oralnog pobed- nika, kao da kaže pisac, na ovom bojištu sa koga se posle za- vršene b itke u k lan ja ju ljudsk i 'leševi. Sudski procesi zaista nisu ona snaga od koje v a lja očekivati da odbrani v rednost i dostojanstvo istine i pravde, n iti će n jihova efikasnost sprečiti ljude da počnu ponovo da se ub ija ju . U pravo zato Lebovićeva dram a nar stoji da pobudi u čoveku drugo i dublje osećanje odgovornosti i čovečnosti, osećanje koje će onem ogućiti da ovaj m ehanizam surovosti uopšte stupi u dejstvo. Svoju d ram atu ršku , ide jnu i etičku vrednost Lehovićeva dram a crpe iz produbljenog razum evan ja onoga što podrazum evam o pod istinom , pravom , krivicom , zaslugom, odanošću i'ii izđ a jo m ...«

G radeći d ram sku trilog iju na principim a oprobanih dram a- tu rg ija pisac raslo java i analizira vrem e u p ro tican ju ; beleži n jegov cinizam i ro tiran je po večtoj kružnici neistine. Period od dvadeset i četiri gođine, u dram aturškom d iferenciran ju i dram skom saopštavanju, n ije n išta drugo do vešto, hroničarsko, beleženje k rupnih istorijsk ih događaja i em otivnih zbivanja u najdub ljim ku- tevim a ljudsk ih duša. »Nebeski odred« je isto rijsk i dokum ent ljud - skih nedela: pakao u kom e su se obreli osmorica logoraša, — pakao je blizu neba. »H aleluja« je h im na sm rti u kojoj, kao u čistijištu,

81

bivši logoraši p roslav lja ju osta tak života na jednoj sm rti, a d ram a »V iktorija« je usta lasavan je paklenih , preostalih , em ocija jednog novog vrem ena, — jedne nove pravdoljub ive logike. Ju tro s Zola, M ajše i Zero, P ip l i S ipka i toliko d rugih n isu n iš ta drugo već senke koščane p rašine sa d im njaka Aušvica i S ak senhauzena: oni su u isto vrem e sim boli života i simbo'ii sm rti, oni su negacija vere i podcrtana vera u neuništivost čoveka.

Shvatajući kom pleks krivice kao jednu od osnovnih kom po- nenata svetske d ram atu rg ije pisac, upravo. daje presek kroz razvoj filozofske m isli u vrem enu.

U dram i »Srebrno uže« D jorđe Lebović pokušava da se oslobodi tragičnog valera ,kao osnovnog kv a lite ta svoje d ram atu r- gije. U dram aturško j p rip rem i on inovira neke an tičke dram ske postu late i konstru iše dram sku šem u na princip im a savrem enog d ram aturškog s tru k tu ra liz m a : ličnosti postav lja u dijagonalne pozicije (Beli-M ajor, Probisvet-M atora, M ala P robisvet, Gvozden-M a- jor, Probisvet, Beli), ra d n ju vodi para'ielno, a sukobe postav lja u vidljive gradacije. K ao 1 svi drugi savrem enici on in sis tira na m odernoj ekspoziciji, a peripe tiju (u n jenom klasičnom zapletu) potpuno negira. Suzdržan do m ogućih granica on više este tiz ira nego što politizira, on više reg istru je (ili ređa) činjenice no što rasp rav- lja o njim a.

Novost ovakvog lite rarnog postupka svakako je uvođenje dram ske radn je n a naše tle, u današn ji dan. Iako se sve događa negde u planini (u stravičnoj noći ljudskog sam opotvrđ ivanja (veom a je očigledno) da se dram a odigrava na našem te ren u : u onom k ra ju (i onim m om entim a) gde je potrebno pom oći čoveku u n je- govoj nevolji, — u onom k ra ju (i onim m om entim a) gde je potrebno pomoći sam om e sebi. U dram skim sukobim a krista liše se m e- đusobni odnos: pomoći nekom e u nevolji znači svoju sigurnost sta- v iti na kocku.

U ovoj d ram i ličnost logoraša (Probisvet) je sk rivena iza m aske čoveka koji poznaje život i koji se teško odlučuje da se uhvati u koštac sa nedaćam a istog. Na izgled bezbrižan on u dubini sebe pati od sukob'ljenih istina hum anizm a i egoizma, od suđeoništva laž- nog m orala i brige d ruštva za pojedinca koji je u neprilici, od diferencirane socijalne pravde, od uočavanja izvesnil etičkih razilaženja, od potenciranog karijerizm a, snobizm a i m aterijalizm a. Ovaj lo- goraš, za razliku od svih ran ijih , ne plače nod svojom ukradenom

82

mladošću, svoj žig na ruci ne koristi za osvajanje d ruštven ih pozicija; n jega vređa kad nepoznati saznaju da je stradao u kon- centracionom logoru, — on želi da bude cinično sam ; da snagom stih ije pobedi život, — da se sigurnom rukom upiše u kn jigu vrem ena; da plače i peva, san ja ri i ljubi, da u im e čistog hum aniz- ma, ako je to potrebno, pom ogne unesrećenom e, M aloj, G vozđenu, Belom, M atoroj i M ajoru. J e r on n ije logoraš, on je čovek!

III

D rugi deo đram skog stvaralaštva, Đ orđa Lebovića označava vidljivi pad u lite rarnom (estetskom ) i d ram aturškom (form alnom ) pogledu. Ne ulazeći u to koliko su ovakvom padu doprineli. koa« tori (A leksandar O brenović i Josip Lešić) tek sigurno je da ove dram e (»Cirkus«, »Groteske«, »Šarlatan«) ne isp u n java ju sve one uslove koje dobra dram a m ora u svojoj arh ite tkon ici da ima. Na prvom m estu one se gube u samoj dram aturško j form i, je r p reuzim aju samo form alnu ulogu dram ske šeme izukrštane idejom d rame. N adalje, u sm islu inovacije dram ske m isli i tehničkog sme- n jivan ja struktura 'lne problem atike samoga đela one lu ta ju u form am a groteske, kom edije, m elodram e i dram ske m in ija tu re , a sam im tim raza ra ju spoljnom form om i ono m alo filozofije što se k rije u sinkopiranom gegu i ponekad, p rav ilno j, satiričnoj, opservaciji da ju drugi sm er dram skog su geriran ja ; ideju odvode na zabavljački nivo burleske. Posebno, u nekim delovim a ove groteske, u trag an jim a za dubljim hum orom , svi ti gro teskni m eda- ljoni p re tv a ra ju se u ap ara te čistog n atu ra lizm a ili političkog panfleta efem erne publicističke ideje. I n a k ra ju ; već školsk'i prim eri g rađen ja dram e (u m an iru zapadnoevropske škole dra- m atičara) kao da ovde u ra n ja ju u grčeviti o tpor i sopstvenu aio- giku.

U raskoraku lite rarnog pab irčen ja od čistog lite ra rnog osciliranja, u ov ladavanju principa nekakve nove d ram atu rg ije Đ or- đe Lebović je još jednom (nakon »Nebeskog odreda«) pokušao da u koautorstvu napiše kom ad sa A leksandrom O brenovićem (»Cir- kus«), Ali m u to ovoga p u ta nije pošlc za rukom . P okušavajući da od viđenog d ram aturškog postupka jednog O lbija (ili nekog drugog d ram atičara iz iste škole) načini svoj d ram atu ršk i m etod ; dakle da svoj realistički p rilaz dram skoj m ateriji razvodni u inoviranu dram sku zakonitost. N aravno da u ovakvom surogatu viđe- nog i zam išljenom n ije m ogla da se ocrta čvršća d ram ska okosnica

83

m ak ar u jednoj jedinoj dim enziji. Bez čvršće ideje (i đubljeg filozofiranja) on je isp'leo nekakvu novu scensku basnu sa dva m odificirana »naravoučenija«: neg iran je dubine basne i potce- n jiv an je groteske kao dram ske vrste. Delo je p ren a trp an o alu zijam a n a naše doba, ono je asocijativno do sentim entalnosti,. jezički neskladno i nedoterano, verbalno i bezživotno. K roz lič- nosti: p ravedn ika drmatora (Lava Lavetine), p ravedn ika zamlatora (Papagaja Blebetalskog), p ravedn ika čerupatora (V uka K urjakov i- ća), p ravedn ika galamatora (Petla K ikireza) i drugih , — on po- kušava da saopšti izvesne istine (tj. m ane) našeg d ru štv a ; ali je sve to veom a naivno i površno, — bez dublje i funkcionalnije satire, bez k ritičn ijeg odnosa ljudi, događaja i v rem ena. C itava n jegova (ili njihova) filozofija se ogleda u refleksu naglašenog poiitičkog sugeriran ja , a ne kroz form u estetskog scenskog na- vođenja na ideju groteske. P onekad se dobija u tisak da u tra - gan jim a (tj. nasto janjim a) za izm enom scene (kao akcije) jedini način je p ribegavanje nekoj v rsti jezičkog idiom a (zam latara, k likera to r, sitnoglupatorski, lavobojažljivo, čoporativno, m alodžun- glističko itd) što zapravo donosi re laksiju , a ne in tenzite t grotesci. N aravno, bez lokacije rad n ja se odvija na im aginarnom ili tačn ije rečeno »džunglaškom « prosto ru uz sadejstvo čudnovatih i nefunkcionaln ih asocijacija, aluzija i političkih alegorija. C jni mi se da je bilo potrebno, baš na ovom m estu, da prepišem o piščevu ind ikaciju sa početka kom ada (jer ne zaboravim o osnovna ideja (cirkus!) je bila veom a dobra) u cirkus stav iti životinje sa ljudskim osobinam a i ljudsk im m an irim a samo što je au to r (ili autori) zaboravio na n ju u toku rad a na oblikovanju dram e: » .. .Ne bi bilo loše kad bi se prom ena dekora izm eđu pojedinih slika v ršila p red budnim (ili pospanim ) očim a poštovane p u b lik e ...«.

Lebovićeve »G roteske« isp u n java ju d ram atu ršk u odredbu sam og dela; to je pokušaj da se kroz đram ske m in ija tu re , nenapadno, razig ra gledaočeva m ašta i da se njegov politični smisao, uz nam erno sudeoništvo, uk ljuči u ig ru dram e, — u p refin jenu igru života. U form alnom , dram aturškom , sag ledavanju đramska a rh itek ton ika zadržava u okvirim a tr i posebne dram ske m in ija tu re (»Ponor«-»Klopka«-»Granica») graniči se sa virtoznom dijaloš- kom form om (Dr. — On, — On, Rod-O n; M ali lovac-V eliki lovac; O krivljeni-Tužilac, O krivljeni-B ranilac, Tužilac, B ranilac, O krivljeni), potencira osnovnu ideju dela (tj. delova dram e) i sim bo- lično slika vrem e koje obuhvata. Na m om ente, čisti vodoskoci

84

hum ora u stu p a ju p rostor crnom hum oru i gledaoca, nesvesno, prenose u jedan drugi k u t zem lje, u okrilje posebne socijalne u čeljust bespom oćne filozofije ko ja se u tap a u sopstvena lu tan ja . ». S'iušajte ovu priču, ona je v rlo poučna. Otac je pričao svome sinčiću o lepotam a i sav ršenstvu prirode. »Vidiš« govorio je,, »u p rirod i je sve tak o lepo. tako sav ršen o ... Eto na prim er, ptica veselo leti i u svom k lju n u donosi crviće svojim m alim ptičicam a. Svi su veseli i radosni i zajeđno cvrkuću i pevaju . . .h Znate li šta je sinčić up itao? »Tatice, da li su i crvići pevali zajedno sa ptičicama«.

A ko bismo Leboviću m ogli oprostiti lošu d rm atu ršk u kom - poziciju dram e »Cirkus«, nedosledno g rađen je likova i to talno pom anjkan je dram ske akcije, ovakvu v rs tu nesvrsishodnog; i m orbirnog hum ora mu, svakako, nećemo uvažiti, a još m an je p ri- hvatiti.

Po načinu korišćenja dram ske m aterije i sp a jan ja dram a- tu ršk ih elem enata groteska »Šarlatan« zauzim a centralno i kvalite tn ije m esto ovog drugog perioda dram atičarevog. Polazeći od sentence »N ikada se ne zna gde p resta je 'ludost a gde počinje isto rija Lebović (a sam im tim i J . Lešić), je pokušao da u form i groteske p a ra fraz ira i sopstvenu ideju opsesije genijalne ličnosti. I u tome, gotovo da je uspeo.

Š arla tan n ije samo ideja dram e već jedna životna neobuzda- na potreba. Š arla tan je ono lice koje zasm ejava, a u isto vrem e samog sebe zabavlja. G enijalnost se, ponekad, graniči sa ludošću i tu je teško odrediti ko je, zbilja, iud a ko pam etan . U pom ođar- skom valu slikarska p la tna i kn jiževni noviteti dovode nas, ponekad, u ulogu šarla tana , M ukulusa, žutokljunca, poiupism e- nog skorojevića, neukusno odevenog provincijalca, pohotljive usedelice. Ponekad je tak av i život. Ne znaš da li je to on, ili možda s m r t . . . Na jednom m estu Ju lije Cezar (đakle M ukulus) »egzaltirano« saopštava: »Hoću da pišem.«MADAM (ZABEZEKNUTO): Š ta kažete?! Da pišete?

JU L IJE : Im am već i ideju. N apraviću od ovog Sofokla jednu savrem eno angažovanu dom aću dram u. Izm eniću samo red reči, kostim e i naslovnu stranu.

M ADAM : Ko vas je tom e naučno?JU L IJE : Gospodin Egon m i je to preporučio. Ali poenta je

m oja! Ona je genijalna! C ujte : k ra jem svakog čina, na pozor- nicu uvode m ečku na lancu.

85

MADAM: Zašto m ečku?JU L IJE (SAM OZADOVOLJNO): U tom e i jeste poenta: svi

redom to isto p ita ju i na ta j način se rešava nerešiv p ro b iem ...«Rekli smo da u »Šarlatanu« postoji osnovna ideja, samo ta

ideja ne razrešava problem nam etnu te šupljoglave ličnosti. Ona ne rešava problem e svoga vrem ena. Postavljena, na početku, kao dram ska teza, dosledno vođena kroz ličnost Ju lija (tj. M ikulusa) ona ne razv ija tu tezu. Kao da je zaboravila svoju nam enu ona zabavlja i zasm ejava gledaoce svojim duhovitim i asocijativnim monolozima i dijalozim a. Dakie, ona n išta ne poručuje.

Ličnosti: M adam , M aksa, Ju lije i A nželike građan i su na prototipovim a franzuske groteske pa ipak u svojoj boji i aku- stičnom koloru označavaju naše vrem e i naše tle. M ožda je naivan rasp let oko Ju lijevog trežn jen ja od genijalnosti, ali on ne kvari izvrsne, finalne, duhovite i dvosm islene pojave. Lično- sti: A nrija , Egona i Izabele su dopola određene i ož iv ljene ..... No i pored prolazne ocene iz d rm aturškog oblikovanja dram ske m aterije , in teresan tn o bi bilo v ideti »Šarlatana« da ga je Lebo- vić pisao u svojoj dram skoj tehnici, a na p rincipm a klasičnije d ram aturg ije . J e r ovako n jen u p ripada poia pohvala ili polovina pokuda.

D a zaključim o: kom pletnu ličnost d ram atičara Đ orđa Lebo- vića krase dram e iz prvog dela (»Nebeski odred«, »H aleluja«, »Srebrno uže«, »V iktorija« (dok ovaj drugi p redstav lja samo dram aturško trag an je po m ogućm form am a i m aterijam a (»Cir- kus«, »Groteske«, »Šarlatan«).

DRAMATURSKE INOVACIJE BORISLAVA M IHAJLOVlCA--M INIZA

Ako je pesnička im aginacija B orislava M ihajlovića-M iniza stid ljivo i neprim etno utopila svoje razđragane tokove u n a ra - stajuću A ortu jugoslovenske, posleratne, lite ra tu re (a sam im tim , sluhom zaboravljenog sloveskog čenta, izrekla godinu 1947.) pojava njegove dram e, i racionalnog dram aturškog struk tu ra lizm a, u svoj svojoj logici, nedvosm isleno i bubnjajući, na jav ila je, rođen- dansku, sinonim ičnost, s tu p an ja na tea ta rsk u scenu jednog, novog, d ram atičara (1956. godine) i označila početak najezđe čitave generacije m lađih dram skih pisaca, — dakle, u kn jigu jugoslovenske teatro logije unela jedan novi podatak.

P ojava Borisliva M ihajlovića-M ihiza poklapa se sa kulm ini- ran im redosledom bezizlaznih teatro lošk ih lu tan ja i estetizerskih nagađanja oko idejnosti m oderne (svetske) i savrem ene (domaće) dram e u oscilatornoj »brizi« svakovrsnih pozorišnih zbivanja,) koja su sa barokn ih p o rta la skinule životnu d ram u pa nalepivši čudesni »politički« p lak a t zaplovile vodam a nesigurn ih lite ra rn ih , svetskih, p ravaca (tzv. »izama«), i sam im tim (u im e više p rin - cipijelnosti« i »etičkih h tenja«) stvorile šaroliki surogat efem ernog i neliterarnog-bezživotnog i nedram skog. I takv i postupci, na osnovu prakse »uvezenih« d ram atu ršk ih sistem a (u relacijam a Zapad-Istok) uvrstili su i našu, posleratnu , d ram sku lite ra tu ru u s tru ju evrop- svog đram skog pom odarstva, a sam im tim udaljile je od živuće, društvene, potrebe i osnovne i svrsishodne epistole. (Sa svim svojim nedostacim a, u traga laštvu bespuća evropskih i svetskih dram aturšk ih , petodecenijskih, tokova i nem irn ih zap ljusk ivan ja tv rdokorn ih obala klasičnog tea tra , — u oprečnostim a sugestivno- -idejne i kvalite tne realističke dogme (u sudeoništvu efem erne

87

klasicističke m isli:), — posle dugih i eksprerim enta ln ih »reper- toarskih« pozorišnih sezona: u besm islu prolaznog i plitkovidnog este tiz iran ja oko sugestija, p rogram atika i m isija našeg pozorišta i pozorišta uopšte, sa sonornom akustikom izbacivanih i proklam o- vanih »stavova« sa akađem skih k a ted ri (te »principejelnih« disku- sija:), u preopterećenim teoretiz iran jim a, idejne, repertoarske politike i uloge te a tra u vasp itavan ju nove generacije (dakle našeg čoveka!), u oprečnim estetskim i etičkim pregovaran jim a oko uvo- đen ja (ili dovođenja) na naše scene p rog ram atika B eketa, Joneska, K am ija, D irenm ata, Klodela, K oktoa, M onterlana, A rtoa, A rbuzova (te teo rijsk ih sazvučja Stanislavskog, V ahtangova, Zole, Ibzena, Čehova, Lorke, P iskatora , i Eliota), u fo rm alno -struk tu ra ln im i idejno-program atsk im repertoarsk im razuđenostim a, — u d ram atu r- škim karak terizacijam a »Pozorišta apsurda-nade«, »Pozorišta o tu- đenja« (ili otuđenosti), »Pozorišta m oraliteta«, »Pozorišta svire- posti«, »Pozorišta socijalne akcije«, »Pozorišta fantastičnog realizma«, »Političkog pozorišta«, »Epskog pozorišta« i d rugih , T— dakle, u tim i takv im d ram atu ršk im i estetskim lu tan jim a (i ra - zilaženjim a:) savrm ena dram ska lite ra tu ra je m orala da se okrene racionalnijoj i in te lek tualno j resekciji svoga vrem ena i svoga druš- tv a ; jučerašnjem , istorijskom , sutonu, današn jem toplom danu, su trašn jo j crvenoj zori.

D akle u ovakvoj, infekciznoj. situaciji naša dram ska lite ra tu ra mora'la je po traž iti izlaz u svojoj pratećoj disciplini; u d ram atizacijam a. Ind irek tno , u svestranoj književnoj ličnosti Bo- rislava M ihajlovića ovo dram sko razdoblje će poprim iti novi izraz i rešavati vrem e lite ra tu re inoviranom oznakom i posebnim d ram aturšk im smislom. Sa izuzetnom lju b av lju ovaj p redan i pisac će, u vrlo k ra tk o m vrem enskom roku (1956-1960. godine) is tka ti nekoliko vrlo in te resan tn ih d ram atizacija (»Vojvodina<t, »S tradija«, »A utobiolgrafija«) i sugestijom m oderne, i ra fin irane, d ram atu rg ije p o lju lja ti tem elje do tadašnje dram e i n jene neodr- žive k rite riju m e; da bi u epohalnom lite rarnom zam ahu otvorio širom dveri inoviranoj savrem enoj dram i i nailazećoj bujici d ram atičara m lađe beogradske generacije.

U osnovi svojoj đ ram sko delo Borislava M ihajlovića-M ihiza p redstav lja sadržajn iji i osm išljeniji zahvat savrem ene stru k tu ra ln e d ram aturg ije kako u p redm etim a iznam aženja dram ske rad n je tako i u đ iferenciran ju idejnog sm isla m ovisanja istog dela; u čudesnoj, gotovo m atem atičkoj d rm atu rško j kom binatorici, u racionalnom

88

tk an ju sklopova fundam enta lne dram ske građe i este tike (zamiš- ljene) arh itek tonske osnovne ideje-vodilje (ideje dram ske radn je), - u žovijalnom iznalaženju m ogućnosti audio (lodgičnih) i video (ade- kvatnih) svojstvenih d ram atu ršk ih principa i, konačno, u s ten to r- skoj, vrem enskoj, pesničkoj ide ji asocijacija i poručujućih aluzija našeg, jurećeg, v rem ena; našeg brem enitog sam opotvrđ ivan ja od juče, od danas, od su tra (»Banović S trah in ja« 1963. i »K om anđant«1966. godine).

M ihajlovićev pesnički (dram ski) a fin ite t se oscilatorno is- teže po relacijam a širih d ram atu ršk ih (u opštem sm islu rečeno) sfera: od nem otivisanog poetskog kolaža, ologičene adaptacije i vispreno vođene dram atizacije sve do dram e (u određenom sm islu reči) i tragedije. Ovo pesničko razm ahivanje na široke d ram atu r- ške planove po tv rđu je osnovnu konsta tac iju ; da je reč o d ram a- tičaru čije zenice šire i p rodorn ije opserv ira ju lite ra rn a zbivanja kako okoline i d ruštva tako isto i ritam nacionalnog bila kroz omeđeno vrem e prošlosti, sadašnjosti i budućnosti. I još nešto; ovakvo, pesničko, svestrano angažovanje dokazuje da se rad i o piscu koji je potpuno obavešten o svim savrem enim lite ra rn im zbi- vanjim a u svetu, da je potpuno političan i odgovoran p red sopstvenim delom i p red svojim vrem enom .

U sm islu oživljavanja nekakvog nacionalnog angažovanog tea tra M ihajlović v rlo svesno prilazi fo rm iran ju posebne dram ske uslovnosti za prenošenje i oživ ljavanje nacionalnog m ita ; on cizelira antičku misao, osm išljava legendu, u d ah n ju je savrem enu filozofsku m isao u izrezbareni po rta l srednjovekovnog dvorca, — on polazi od čoveka da bi i završio sa čovekom. A ta j M ihajlovićev čovek je uk'leto-dosledan iskonskom tragizm u, raspevan i rasp la- kan, olim pijski uzvišen u svakodnevno ublaćen; irealan , a tako stravično stvaran.

Dosledan pesničkim u n u ta rn jim im perativ im a, vođen racijem svoje nabačene i neizd iferencirane program atike B orislav Mi- hajlović-M ihiz u prvom delu svog dram skog dexa ulazi u selektor ski posao na sređ ivan ju poetskih, ubaštin jen ih , v rednosti svoga za-^ vičaja (»Vojvodina« 1956.) da bi, nešto kosnije, svoju znatiželju uputio na scenski, neuobičajeni, satiričn i m a te rija l jugoslovenskih, literarnih , bardova Dom anovića (»Stradija« 1958.) i Nušića (»Auto- biografija« 1960.) D rugi deo njegovog dram skog dela činila bi d ra- m a »Banović S trah ija« (1963.), a treći, posebne pažnje vredan , is- punjavala bi savrem ena trag ed ija »K om andant« (1966. godine).

89

D ram atizacija Leonovljevog rom ana »L'opov« (1966. godine) ne bi trebalo da bude uv ršten a ni u jednu od gore pom enutih grupa, jer svojom oprečnošću sa osnovnom idejom rom ana i površnom đra- m aturškom um etnošću, ne daje đovoljno m ate rija la da se o njoj mora p isati i sistem atičnije analizirati.

1.

Kao i toliko d ram atiza to ra pre njega, od početka X X veka pa na ovamo, B orislav M ihajlović se u toku rad a na dram atizacija- m a i ađap tacijam a m orao suočiti sa nizom teškoća i nelogićnosti u prenošenju ideja i d ram skih rad n ji iz jedn ih u druge književne kategorije. A ove, objektivne teškoće, po p rav ilu proizilaze iz ne- m ogućnosti tačnog i to talnog p re tak an ja doslovne dram ske ideje i g rađ je iz kn jiževnih disciplina, kao ćto su rom an i pripovetka, u istom isaonu d ram u ; dakle, u logičnu ideju i sađržajnu celinu pr- vobitnog književnog dela. Posebno, u radu na ob'iikovanju p rate- ćih dram skih tvorev ina (ili konstrukcija) našem đ ram atičaru se m orala isprečiti sledeća p itan ja : kako za scenu oblikovati, godinam a poznatu, satiričnu pripovetku (ili niz pripovedaka!) ako je satira alegorična, i efem erna. tj. ako je, ta alegorična satira , malo pri- su tn a (u dram skom smislu) u onoj m ateriji ko ja bi trebalo da postane baza budućeg književnog dela, — ako je m alo p risu tn a u o- noj književnoj konstrukciji' od koje bi se, eventualno, mogle sa- činiti dram ske uslovnosti (radnje, sukobi, akciona dinam ika) novo- nastalog 'literarnog dela-dram e; kako kom ponovati d ram atu ršk i mo- zaik, a da se ne razlom e i ne popuste osnovne spone arh itek tonike starog književnog reda (rom ana, pesm e ili pripovetke), kako sjedini- ti osnovnu pišćevu ide ju sa svojim , sub jek tivn im gledanjem na pisca i njegovo delo, — kako novu m isao u d ah n u ti u staro telo! Bu- dući da lite ra rn e tvorev ine nisu poseđovale, u svom životnom sta- sanju , d ram ski m ehanizam kon tinu irane fabule (ekspozicije, peripetije i katarze!) trebalo je, u prvom delu posla, ponovo sačiniti čvršće okosnice dram ske rad n je ; kroz inovirani d ram atu ršk i postupak , kroz s trik tn o vođenu đram sku uslovnost jedne sasvim nove dram se igre, igre gledaoca i in te rp re ta to ra . N adalje, od bezbroj razbacanih ironičnih, posebnih, konstrukcija m alog i velikog vica, tezice, teze, političkog feljtona, kozerije i satire, te aluzije i alegorije, m oralo se, b a r delimično, ostvariti m onološki i d ijaloški p rin- cip dram skog saobraćanja (unu ta r dram skog tkiva) da bi, u final-

90

nom produktu . sve to ličilo na prevashodno zain teresovanu retros- pekciju ; n izanja ologičenih scena, sm enjivanje izvesnih dram skih sukoba, n ijan siran je podvojenih rasp leta i k u lm in iran je asocijativnih atom sfera.

Svestan teškoća- p red kojim a se našao B orislav Mihaj'lović- -Mihiz, na jednom m estu, kaže: »Ima nešto izuzetno neprirodno u p rek ra jan ju za scenu tekstova koji nisu za n ju pisani. Posao je to nasilnički i bespravan, posao uljeza. Nagne se čovek, nad tuđe delo, tu đ rukotvor, sa nam erom da ga rastav i, dekonponuje, iščaši, pa ponovo sklopi, da bi to sada hodalo drukčije nego što m u je u početku nam enio tvorac. Proizvodnja h ibrida, bastarda , vašarskih čudovišta. Pa ipak. . .« U redosledu n as ta jan ja ovakvih tekstova (»Vojvodina«, »Stradija«, »A utobiografija«) M ihajlović se služio jedinim argum entom ; kvalite tom poetskih m aterijala. koje su m u služile kao osnovni m aterija l za savrem ena, a asocijativna, kazivanja, bez obzira o kom e se tekstu radi. Naime, duboko obavešten o stvarne kvalite te naše poetske i prozne nacionalne zaostavštine, sa prefin jen im ukusom selektora, on je u stan ju , da u pogodnom tre - nu tk u odabere ono što će njegovo vrem e prib ližiti v rem enu koje do- tični tekst otslikava (»Vojvodina«, »Stradija«, »A utobiografija«), — on je u poziciji da novom scenskom igrom rekonstru iše ono i onakvo društveno vrem e koje u svom kratkoročnom egzistiran ju baca lom ljive senke na one godine u kojim a M ihajlović predano stvara smisao inoviranih scenskih (poetskih) panoram a, adap tacija i d ra- m atizacija. I kad iz p lejađe ponesenih vojvođanskih pesnika uzim a nekoliko epoha on zapravo, sugestivno, rezbari poetsku m isao po samo jednom scenskom portalu , i kada uzim a Dom anovićeve ale- gorične pripovetke, on u s tvari analizira sam o jednu priču srpske realističke književnosti (u devizi prošlog »brani se!« i budućeg »ne daj se!«), i kad govori kroz Nušića on, zapravo, govori kroz oku- la r one prave, dem okratske i slobodarske Srbije. I zbog tih , i tako poređanih, asocijacija on ne upada u kobnu grešku da stv ara dram - ske sukobe tam o gde ih nem a, on ne in sistira na zaraćenim polovi- ma dram skih sfera ; dovoljno je jasna alegorija i d iferencijacija kolektivne igre bivših i sadašn jih junaka , pa trio ta i skorojevića, hu lja i lažova, podm itljivaca i k a rije rista , b iro k ra ta i lopova, po- licajaca i zatvorenka, sveštenika i političara, te tak a i baba, vođa i vojskovođa, optim ista i pesim ista, — lo jaln ih i nelo jaln ih g rađa- na onog i ovog vrem ena, M ihajloviću je, u d ram atu rško j osnovi, veoma potrebna adekvatna atm osfera koju on postiže baš ovakvom

91

nenam etljivom đram skom šem om : nekakvom nagoveštenom stili- zacijom, bez u k lješten ih idejn ih principa u klasične scenske dogme, — u smeonom zata lasavan ju političke aluzije, u suzdržanom razvi- jan ju dram ske radn je i n a obaveznom sm enjivan ju sukoba u re- laksiji ili akciji (»S tradija« — »Autobiografija«), O vako ponuđena d ram atu rška konstrukcija je u stvari polazno, satirično, uporište sa koga treba, kroz dijalošku i m onološku form u, objed in iti ostale dram ske elem ente, da bi ih, kasnije, uputili čudesnom rekom dečje naivne igrarije , persiflaže, groteske ili potresne dram e (»Autobio- grafija«) ili pak kroz nem ogućnost etičkih odredbi (gde u satiri p resta je smeh a gde počinje k ritika!) uk ijuč iti ovakvu dram sku s tru k tu ru (»Stradija«) u epohalnu k ritičku analizu života, u pro- tican ju i isticanju, — u posebna v rednovan ja života i pozitivnih estetsko-etičkih n asto jan ja d ruštva da sagleda istinu i svoje političke i društvene istine.

Na princip im a svojevrsne dram aturg ije , racionalan i đosle- dan svome p rogram u B orislav M ihajlović posebno podvlači d ra- m aturške konstrukcije poetske scenske panoram e (»Vojvodina«), d ram ske ađaptacije (»Stradija«) i, funkcionalne d ram atizacije (»Au- tobiografija«). P ronašavši u nacionalnoj književnoj zaostavštini dovoljno poetske g rad je on u razigran im tonovim a otslikava lepotu crne vojvođanske ravnice, harm onične i disharm onične, pune kataklizm alnih vetrova, zem lje širokih zenica i zaljućenih vidika, na- paćene i ostarele, sam ohrane,. uboge, — p ijane i razdragane. Sa jednog povišenog, antičkog, tro n a ova poezija deluje toliko savrem eno da helenska form a hora (kao nosioca dram ske rad n je (dejstvuje toliko ovodanašnje, tako naše, opštenacionalno. Saro lika poetska panoram a, u sklađnoj akustici svojoj, deluje tako sugestivno i melo- dično, da sve to liči (i akcioni i vizuelni deo) n a čudesan san odsa- n jane m ladosti, — da sve to, skupa, liči na bezbrojno p ro tican je ži- votnih inserata, u ko'loru, na ravničarsko detin jstvo orovašeno bez- b ro jn im ožiljcima u m iran ja i ponovnih rađan ja . P ron iknuvši u kon- cen tra t jednog m enta lite ta , našeg m entalite ta , okrećući oštricu satire viđenoj s tran i sveta, sa kvalite tne distance Sviftove filozofije, Borislav M ihajlović-M ihiz ispreda svoju scensku adap tac iju (»Stra- tegija«) na logici g roteske; u dram aturško j tehnici snažnih asocijacija, na dram sko-scenkoj vrednosti dečje naivne igrarije , doko- nog šeretlučenja, neobuzdanog lak rd ijan ja , — na persiflaži, gro- teskno-ležernoj igri i tragičnoj dram i. I ovako koncip irana dram ska tvorevina, u p riv idu , m ora da liči na svašta videćem o u tea tru , je r

92

je građena na m aterija lim a političkog članka (ili fe'ijtona), jedno- dnevne kozerije, efem ernog hum ora i tekućeg, gradskog, vica. Ali to je samo priv id ; duboko ispod svega v ib ran tno nagriza istinu i vrem e D om anovićeva politička satira , a n jegova sinonim ična kom - b inatorika nadopunjava odsustvo kon tinu irane fabule i jednolin ijsku dram sku radn ju . Sazdana na političkoj opservaciji ova sa tira samo svojom spoljnom oštrom ivicom na p u tu p ro laznosti; veći deo njenoga sečiva je tra ja n i ak tuelan do naših dana. S m enjivan jem kolektivnog dijalogiziranja Dom anović (ili M ihajlović) postiže filozofsku dubinu tra k ta ta savrem ene po'litike; obeležava istinom svoje vrem e i ne samo svoje vrem e! U takvoj, razdraganoj igri Hćnosti (in terpreta tora) i gledalaca (saigrača) osm išljava se jedna sasvim nova dim enzija scene i gledišta. J e r sve je u kolektivnoj igri duha; alegorija, aluzija i asocijacija.

Nušićeva »A utobiografija«, u M ihajlovićevoj in tervenciji, predstav lja d ram atu ršk u kom binaciju dram atizacije i scenske a- daptacije. U svojoj osnovnoj nam eni ona je p re tek st za jednu po- zorišnu igru ili red ite ljska rad n a knjiga, vešto o tkana nacionalna šarenica satire, burleske, lak rd ije i ra fin iran e groteske. P rav ilno uočivši Nušićevu tra jn u , hum orističku, v rednost i šarm tek sta »A- utobiografije« Mihiz je iz niza satiričn ih epizoda stvorio vrlo in teresan tnu d ram sku a rh itek tu ru , dokazujući tim e da u svakom Nušićevom tekstu im a dovoijno elem enata d ram e; da se ti isti tekstovi mogu, u različitim form am a, p reneti na scenu. N adalje, Nušićev sočni jezik (onaj iz njegovih boljih kom edija) poslužio je dram atizatoru kao uzor i upu tio ga na oživ ljavanje (iii produžava- nje) nacionalnog scenskog jezika, onog jezika koji je Jovan S terija sa svojom pozorišnom i realističkom reform om uveo u našu dram - sku lite ra tu ru i p redao ga u am anet m ladoj srpskoj generaciji d ra - m atičara čiji je izraziti p redstavn ik bio au to r rom ansirane biografije »Autobografija«. S tvornvši osnovnu d ram atu ršk u okosnicu, kao na filmu, Mihaj'lović, u blagoj osciliranju dram ske radn je , provodi gledaoca kroz dugu klizavu p u tan ju srbijanskog d ruštva u p rev iran ju (kroz poluvekovnu književnu deiatnost Nušićevu!), kroz brze i ctu- boke prom ene, kroz sva vrem enska i politička razdoblja, o tk riva- juci u isto vrem e svoju po ruku i po ruku pisca »Autobiografije<<. Dakle, ideja M ihajlovićeve dram atizacije je dvopolno signaliziranje vrem enu; gledano sa pozicije dvaju , supro tn ih , d ruštven ih sistema. U ovakvom, dvopolnom, signaliz iran ju ideje leži i osnovni smisao ozivljavanja novog vodviljsko-benakibovskog te a tra (zasnovanog na

93

kolektivnoj igri); u ovakvom dvopolnom signaliziranju leži osnovna, filozofska, epistola pisca (pisca!) Nušića i , M ahajlovića.

2.

U dram skom prvenčetu »Banović S trah in ja« sve deluje stro- go i ozbiljno. U d ram i se dugo, dugo, živi. I sve je u znaku tro - mosti, u zatišju pred jednu veliku istorijsku oluju.

Iako Borislav M ihajlović na početku dram e nedvosm isleno ispisuje: »D ram a n ije istorijska. Zato su anahronizm i u njoj nam erni i onda kada su slučajni«, ipak su izvesna đram ska obličja i dra- m atu ršk i postupci uslovljeni m ehanizm om istorijske dram e iii istorijske tragedije, (Vrem e: Početak ju n a 1389. godine. M esto: P rv i čin u dom u S trah in jića Bana u Banjskoj. D rugi i treći čin u dvorcu Jugovića u K ruševcu. — Lica: Banović S trah in ja , n jegova M ajka, njegova Žena, sluga M ilutin, V lah A iija, Jug Bogdan, Vojin Jugović, Boško Jugović, sluga u kući Jugović; G rada: N arodna pesm a »Ba- nović S trahinja«). Posuđujući m otiv iz naše nacionalne, folkfoine, književnosti M ihajlović, u isto vrem e, o tk riva u sebi poseban smisao za iznalaženjem novih poetskih i filozofskih v rednosti u m itu i legendi — on o tk riva u sebi posebnu radoznalost za in te lek tualn im obraćanjem ka prošlosti i n jenoj ukletoj tragičnosti.

Početni stih narodne pesm e »Banović S trah in ja« poslužio je M ihajloviću kao sigurni putokaz u trag an ju , po nacionalnoj za- ostavštini, za adekvatnom , savrem enom , ličnošću — u predkosov- skom m itu, — za legendarn im likom tragičnog ju n ak a koji se us- p in je kroz vrem e i različite društvene sistem e pa postaje veliki u svoj svojoj hum anosti i p rkosan u svoj svojoj p a tn ji (»Netko bješe S trah in jiću bane!«).

Banović S trah in ja , dakle, postaje najv iši cilj M ihajlovićevog filozofiranja, uzor trag izm a i ideal njegove lite ra rn e preokupacije. Sam im svojim delom pisac dokazuje da je Banović S trah in ja d ram - ski obrazac inovirane d ram atu rg ije i da je kao ljudsko biće u svoj svojoj neum itnoj i tragićnoj bespom oćnosti ispun jen i'iuzijama, koje su, i pored sve svoje irealnosti i im aginarne p rirode postale re- alna kom ponenta njegove ličnosti.

Sve je u većitoj kružnici sunčevih senki, sve je stvoreno i sve postoji; postoje život i sm rt, postoje dobro i zlo, postoje laž i istina, postoje ljubav i m ržnja, postoje lepota i sloboda i neum itna ukletost usuda. I ta j fatum , ta želja p ijan ih »bogova« je osnov tragizm a kroz

vekove i kroz krvavo vrem e, Legenda pu tu je , s kolena na kolena, iz vrem ena u vrem e, a lđeal čovečiji se ne m enja: 'ijubav i slobođa dom iniraju njegovom siro tin jom i ukletom tugom izm eđu zenica.

U refieksu in telek tualnog i um etničkog s tv a ran ja Borislav M ihajlović-M ihiz se služi snažnim hum anističkim insp irac ijam a; za njega je dram a i dram sko delo stalno evoluiranje, neprek idno obo- gaćivanje novim idejam a, odlika čovekovog, rukotvornog, cizelira- nja života i odnosa u n u ta r tog života; smisao stila živ ljenja, sloboda, i pesnička zan jihana širina povezivanja e lem enata u kom po- zicione celine, u zgusnutu životnu (tj. dram sku) rad n ju , u svakodnevnu, a iskonsku, dram atičnost, u vihore strasti pesničkih im a- ginacija. U složenosti svih tih odnosa Borislav M nhajlović vidi čo- veka kao predm et i cilj svoga stvaralačkog in teresovan ja ; u dehu- m anizaciji odnosa, u n u ta r određenog društva, on nazire stagnaciju filozofske m isli i p ropast čoveku. I tru d i se da u njihovom k re- tanju , njihovim sukobim a i borbam a, — u h ten jim a i razočarenji- ma, — uzajam noj povezanosti, nađe m esto i fo rm ira lik i stas svakom čoveku, posebno.

V idljiva odlika M ihajlovićeve d ram aturg ije , u dram i »Bano- vić S trahinja«, je doslovno poštovanje osnovnih dram skih zakonitosti iskazanih kroz hum anističku insp iraciju (rekli smo već da či- tavo njegovo đram sko delo počinje sa čovekom i završava sa čovekom). On oseća svu vređnost klasične katarze (ekspozicije i peripetije!) pa joj daje p rvorazrednu ulogu i p ređnost nad ostalim d ram aturšk im elem entim a; S trah in jin a ličnost, lišena snage da prom eni ili u nekom drugom pravcu usm eri k ra jn ji ishod ljudske sudbine, poprim a, vizionarni, k a rak te r tragičnog lika kroz vekove, — onog lika, koji je u svoj 'lepoti ljudskog duha nestao sa svetske pozornice i nakon toliko praznina ponovo se na n ju popeo. Ovo prečišćenje n ije ni- kakva idealistička form ula već stvarn i. savrem eni, realistički p re- okret u ličnosti koja psihički i fizički podnosi udarce vrem ena, ličnosti koja strastveno voli i isto toliko pati. U starom ru h u mo- dernu misao uokv iru je jedno vrem e, koje se po sili p rirode, vratilo na svoju početnu tačku ; n a nskrznu senku svog pro tican ja , stasa- nja, um irin ja i ponovnog rađan ja .

Sledeća odlika d ram aturškog procesa »Banović S trah in ja« , .|e, svakako, vrem enska i p rosto rna distanca sa koje M ihajlović opservira i sklapa d ram sku g radnju . Godia 1389. je asocijativna; 0 m°že b iti svako zatišje nekakvog živ ljenja pred svetsku buru ,

je prošlost, sadašnjost ili budućnost, b u ra u čoveku i bu ra

* 95

van čoveka, p ro stran a (fizička) ili u n u ta rn ja (psihička): istorijska ili psihofizička kataklizm a. Sim boiom pretkosovskog zatišja Baris- lav M ihajlović nedvosm isleno najav lju je skup ljan je tm astih oblika nad horizantom čitavog čovečanstva (recim o ' davnašnje srpske ca- revine), on proročanski nagoveštva jednu čudnu atm osferu krvavih obračunavanja, punu e lem en tam e strave, — fizičko pom eranje stvari i svođenje računa u m ikro i m akro kolektivim a. Negova zabrinu- tost ide još dalje ; on se plaši one crvotočne slu tn je (i sum nje) što nagriza čovečji organizam brže od svake bolesti, on se plaši đolas- ka pakla i silaska čoveka u pakao.

U širokom i usporenom vrem enu jedna starica šije ratn ičku k ićanku: P rišiva k ićanku i stari. Po v rh u koplja šeta izbezum ljeno sunce. Srednjevekovni dvorac odjekuje od teškog b a ta zahuktalog vetra. R atnička čizma odzvanja po kam enom m ozaiku p rostrane dvorane. K ao uk leti s traža r novog pakla sum nja opseda staricu -m ajku i n jen m ukotrpni posao. S um nja p ra ti i titrav i odsjaj kočja po ikoni svetog Jovana, kućnog zaštitn ika, U odaju se uvlači ču tljiv nem ir. U dvorac spokojno ulazi s lu tn ja . Po dolinam a i v rle tim a prelepe B anjske p rik rade se, kao lopov, pakao ; u v idu novog regru tovan ja . Kosov- ski m it n ije još počeo da rezbari lica sedokosih starica i sam ohra- n ih udovica, još n ije pakao zašao u ponoć, ali su titrav e bore-slu t- nice zaigrale čudno kolo na izbrazdanom licu stogodišnjeg guslara.

Na osnovu vrlo k ra tkog sižea narodne pesm e »Banović S tra- hin ja« (Po odlasku S trah in jinom u carski grad, K ruševac, tu rsk i odm etnik i pljačkaš V lah A lija napada banski dvorac B anjske kraj Kosova, op'ljačka ga i zarobi S trah in jin u ženu, kćerku Ju g Bogda- novu. Saznavši za ovo B an o v ić 'S trah in ja se diže, odlazi na tu rsku terito riju , pronalazi V lah A liju, ub ija ga i dovodi ženu svom e tas- tu, ali je ne ostavlja n jem u nego je vodi nazad u B anjsku.) Boris- lav M ihajlović je sačinio jednu novu, savrem enu i asocijativnu (istorijsku) dram u. Podelivši dram u na tr i jednaka čina on koristi sadržaj narodne pesm e sam o kao jedan podatak, kao dram aturšk i okvir, u kojem rad n ja i akcija dom iniraju , a ide ja ispoljava tek u finalnom delu deia. S upro tstav lja jući sebi gotovo sve ličnosti, izuzev Banović S trah in je , pisac v rlo smelo asocira is to rijsku d ram u savrem enoj, a b'ledu hero jsku fak tog rafiju unu trašn jo j, d ram i pojedinaca, koji u sudbonosnom , epohalnom , su tonu im a i svojih, ličnih, posebnih i ljudsk ih problem a. Posebno, pisac sebi sup ro tstav lja javno m njenje, kom e oduzim a pravo da sudi i da se m eša u n u ta r brač- n ih odnosa. Ko je ta j što može da sudi u njegovo ime, p ita se pi-

r

sac (odnosno ličnost Banović S trah in je !); kakve su to društvene norme, koje na osnovu verbalizm a i kvazi prakse, im aju p rav a da zadiru u n a jin tim n iji k u tak ljudskog dostojanstva, u b itnost čove- kove ličnosti? I kakva je to čudesna moć istih da u im e »viših interesa« k ažn javaju onoga kom e povređeni ne želi da sudi. Sukob istine i javnosti, pojedinaca i kolik tiva, društvenog m orala i m orala individue, su osnovni filozofski i psihološki postu lati koje naš dram atičar i njegova glava ličnost (Banović S trah ija) u im e svoga vrem ena, traže. N adalje, u form alnom filozofskom sagledavanju vrednovanja dram ske potrebe, od A risto tela do naših dana »Um et- nost je p re s tv a r znanja nego iskustva, je r su, u stvari, au tori um etničkih dela ti koji su u s tan ju da svoje znanje p renesu n a druge«) M ihajlović vrlo znanstveno koristi svoje poznavanje sveta i čovečijeg m ehanizm a, pa opsednut ljudskim tragizm om ne gene- rališe, već sam o priča o sudbini jednog čoveka ili o sudbini jednog bračnog bića. A ovo bračno biće (Zena i S trah in ja) doživljava katarzu ; samo što to prečišćenje neće im ati klasičnu vrednost već će na osnovu iskustvenosti, racijem , svesno podneti u sebi sudbo- nosni problem i u p u titti se, u su ton života, odvažnije i ponosnije nego i jedan predak. U narodnoj pesm i je Banović S a trah in ja plahovit, u dram i »Banović S trah in ja« on je m u d ar i racionalan, emocionalno sazdan i superio ran u svojoj nevolji. U narodnoj pesmi »Banović S trah in ja« S trah in jin a žena je, podlegla sili V lah Alijinoj i u ropstvu se podala Turčinu, ovde, u dram i, Žena p ri- željkuje nečiji dolazak (ne avan tu ru !), očekuje otočenje iz teških bračnih lanaca; ona dakle u d ram i »Banović S trah in ja« doživljava svoje trenu tno oslobođenje i iskonsko sam opotvrđivanje, u sm islu ravnopravnosti izbora supružnika. Dakle, pseudo p a trija rh a ln o st koja krasi lik žene, kao narodnog pevača, upravo je, kod našeg pisca osnovica za suprotno razm išljan je; za iznaiaženje izlaza ženi koja vekovim a robuje na nem iloj ložnici gospodara, u čije stvai’ne kvalitete n ije upoznata, koga osim »dužnosti« ni poznavala nije.

L egendarni Ju g Bogdan i braća Jugovići, u d ram i »Banović S trahinja« su nosioci supro tne ideje dela. Oni su d rugi dramia- turški tas, vrlo izdiferencirani. supro tstav ljen i p 'iem entosti Ba^ nović S trahu je i grehu njegove žene. Ovaj d ram atu ršk i tas će b iti ispod tasa S trah in jinog sve do druge polovine trećega čina. Tada ce, iznenada, pozicije b iti izm enjene; dom iniraće čovečnost S tra - hinjića B ana; u svoj logici savrem enog življenja, u svoj istini današnjeg m eđusobnog odnosa žene i m uškarca. Sloboda intim nog

97

opredeljivan ja i nepatvorena ljubav , (opervažena plem enitošću) učiniće da ovaj d ram atu ršk i tas prevagne na s tran u progresa i o- slobodi S trah in jin u ženu od »m oralnih« srednjevekovnih i »paj- trija ra ln ih « današn jih okova.

Suština dram skog uobičavanja M ihajlovićevog dela (na o- snovu sižea iz narodne pesme) je u p rodub ljivan ju m eđusobnih odnosa, kroz vrem e od nekoliko sto tina godina, u prav ilnom sagledavanju ravnopravnosti bića, u davan ju slobođe ženi (sloboda na sam oopredeljivanje) i verovanje u lepotu čovekove ličnosti.

G ledana sa pozicija s tru k tu ra ln e d ram atu rg ije dram a »Bano- vić S trah in ja« im a još jedan, poseban, i za našu dram sku književ- nost gotovo nepoznat (izuzim ajući Smoleovo dram sko delo) kvalitet, Naime, u d ram i se (fizički) ne po jav lju je ličnost M ajke (Jugovića), ali je ona toliko p risu tn a na sceni da su, gotovo, sve akcije dru - gog i trećeg čina propraćene n jen im sugestijam a; da je, gotovo, čitava dram a vezana, isključivo, za n ju . Posebnom dram skom sugestijom i d ram aturškom um ešnošću M ihajlović o tvara (fizič- ki) jedna v ra ta raskošne dvorane Jugovaćeva dvora i iza njih , kroz niz situacija , postav lja ovu »ličnost«. Ta tam n a čeljust iz- rezbarenog ulaznog okvira u dram skim tokovim a im a čudesnu moć: ona stim uliše i usredsređu je sve dram ske tokove, vodi za- p le t i rasp le t ideje kom ada, nam eće učesnicim a dram ske igre dvo- ličnu in trigu , — ova tan m a čeljust strav ično zjap i i u takvoj svojoj (c rno j!) odori simboliš.e v rh jednog društva, sim boliše sum - n jičavu m oralnu dogmu, egzekuciju i kaznu. Ličnost Jugovića-M ajke je cen tar i dubina svega što karak te riše to d ruštvo : m isao i ideologija ku lt i ideal, v last i zakon. U odnosu na ovu zam išljenu ličnost (kojoj je pisac osigurao uspeh već sam im tim što ju je izvadio iz, onog najpopu larn ijeg dela, narodne poezije), izuzev Banović S trah in je , sve ostale ličnosti d ram e biće podređene njenoj volji i n jen im odlukam a. U blagoj re laksiji d iferenciran ja n jihova podre- đenost se graniči sa ropstvom poslušnošću (Jug Bogdan i Boško Jugović) svesnim podnošenjem takve nam et'ljivosti i superiornosti u sm islu rekonfron tac ije sa korum pcijom i karijerizm om (Vojin Jugović); te g rađanske i verske snishodljivosti (Žena Banović S tra- hinje). U odsustvu dem okratsk ih principa ova d ram ska fikcija je u stvari d ram atu ršk a parafraza centralističke i apsolutističke dogme jedne epohe i jednoga društva. O na je apoteoza vrem ena koje je na sam rtničkom odru nap redn ih vetrova prkosno izgovorila: »STRA- H IN JA : Ja više, kažete, nisam vaš? E, pa, bivša m oja silna i go-

98

spodska tazbino, neka znate da mi n ije žao. Vidiš, Jugoviću, ja za vas neću reći da ste slabić i kukavica. Slabići i kukav/i,ce vi niste. Vi ste samo k renu li daleko nekud preko svojih, ili b a r preko m ojih snaga. Pa, dobar vam pu t i p ra tila vas sreća. A što se Kosova tiče, tu se tvo ja nepogrešiva rnajka prevarila . S tari barjak banova S trah in jića viće se na Kosovu m eđu barjacim a sve srpske gospode. Biće m alo Ijudi ispod njega, m ožda će ga jedva držati oslabele ruke nem oćnog s'luge M ilutina, ali se on neće po- viti i neće pasti dok još nosim ovo malo glave na ram enu. R at je naš posao, m uški. V ažnije nas stvari čekaju nego da suđim o ženam a. Za koji dan sudićem o se sa suđbinom . G inućem o tam o u k rv i i m ukam a pa neka b a r ljudska priča ostane za nam a. Tam o se ja neću postideti ni vas, Jugovića, n iti bilo koga drugog. Neće mi čak ni ru k a zad rh ta ti zbog toga što za m ene neće ko im ati da se moli Bogu«.

3.

Sam Borislav M ihajlović-M ihiz, za svoju d ram u »K om andant Sajler«, kaže da je učin jen pokušaj da se opiše d ram a fan a tik a koga lomi život, pa je na sceni p rikazan deo života i sudbina mladog nem ačkog oficira S ajlera čiji duhovni horizont sužava, zam račuje i potpuno un ištava jedna dogma. To je, zapravo, priča0 banatskom folksdojčeru V iliju Sajleru , p red ra tnom m inhenskom studentu, fašističkom oficiru i fanatisti koji će tu , na zavičajnoj grudi? o tk riti da je sin Jevre jina , čije je hapšenje već naredio,1 na k ra ju dram e »izvršiti sam oubistvo«, tj. cinično đozvoliti đ!a bude ubijen.

K ra jn je razborit, sa istančanim osećanjem za scenu, u vešto odabranoj ide ji d ram e Mihaj'lović o tk riva sm isao novih teatarsk ih m ogućnosti u pogledu stav ljan ja na rep e rto a r ovakvih, radnju , izgleda snažnu ide ju dram e i osm išljava doslednost svo- angažovanih tekstova. U proverenom dram skom m ehanizm u i m altene klasičnoj d ram atu rg iji on v rlo lako i vešto, vodeći svoju radnju , ispreda snažnu ideju dram e i osm išljava doslednost svojc program atike.

D ram a »K om andant Sajler« je delo koje ispunjava, u fo r- malnom pogledu, sve elem ente dobre d ram atu rg ije : s jedne strane

i i Sajler je nacionalista (prototip fanatika) čija suđbina služi au to iu da rasp rav lja više o p rirod i čovekovoj i njegovoj sudbini

nego da politizira o njegovom opređeljen ju a, sa druge strane, delo je kom pozicija žive i dinam ične radn je , sa dosledno izgrađe- nim zapletim a i napetosti atm osfere, puno koincidencija, sukoba, prelom a i o b rta (u dijaloškoj fak turi) te vizuelno određeno, a vrem enski tačno omeđeno. Ekspozicija i d rug i d ram atu ršk i ele- m enti im aju svoje uspele i neuspele trenu tke . G lavna ličnost je do- sleđno vođena kroz akciju i d ram sku radnju .

Osećajući po trebu da traged iju fašističkog oficira stavi u klasičnu d ram atu ršk u šem u Borislav M ihaj'iović-M iniz se okreće ka m ehanizm u antičke dram e pa na bazi davno poznatog preokreta (što će k a rak te risa ti i v ik to rijansku dram u i klasicističku melod- ram u) i snažnog unu trašn jeg sukoba, u ličnosti, grad i vrlo uverljiv i logičan p rv i čin (ili p rv i deo). Na k ra ju pom enutog čina jedno lice (tačnije, advokat Nešić), saopštava kom andan tu Sajleru da je vanbračni sin bogatog, starog, Jev re jin a M elhiora Vajsa, pa već tu dolazi do prelom a kod glavne ličnosti. Dakle, Vi'lhekn Sajler je, po piščevoj logici u isto vrem e i nevin i k riv ; je r radi pod inercijom fanatika , pod snažnom sugestijom jedne m račne i- deje i ideologije koje se nonšalantno po ig ravaju sa njegovim ži- votom i nedosanjanim idealističkim snovim a. P rv i čin je, upravo, klasična eksplozija po kojoj bi se m orao naslu titi trag ičn i kraj glavne ličnosti (i to je jed in i raskorak izm eđu klasične d ram atu r- ške šeme i M ihizovog d ram aturškog svo ja tan ja : V iihelm Sajler se ne ub ija sam već dozvoljava da ga niži »po krvi«, F rid rih K ra- m er liši i života i oficirske časti), — tak v a antička, šem a zahtevala je jednu pravolin ijsku , realističku, d ram sku radn ju .

D rugi čin je, verovatno nam erno, g rađen u posve drugoj dram aturško j tehnici. Na bazi inoviranog iluzionizm a, u smislu m odernog i rafin iranog »prečišćavanja« ovde će dram ska radn ja poprm iti redosled ilu stra tiv n ih zbivanja u Sajlerovoj duši. U sa- m orazračunavanju , sa sam im sobom ; u p reračunavan ju , sa bliž- n jim i okolinom V ilhelm Sajler će, u svom đoslednom tragičar- skom m aniru , izvoditi poslednji životni račun. I dug m ladalačkih snova i dug časti p retvoriće se u b esk ra jnu tra k u nepodeljenih cifara, a na k ra ju će se sve to svesti na sen tim en ta lnu igru rat-i n ika koji u dnu duše duboko »pati« i ko ji je,, u is to vrem e, ogrezao u k rv i i pobesneo od sopstvene snage, od m ilitarističke raspojasanosti; od razm ažene hirovitosti ra tnog veteranstva, fa- natizm a, egoizma i urođenog kukavičluka. V ilhelm a tiš ti socijalno

100

poreklo, on želi da postane legalni, punokrvn i N em ac; da bude najuzvišeniji, najbolji, najodaniji, najčestitiji, najpožrtvovaniji N ajnem ac P rav i Nemac, nacionalsocijalista prav i S.S.) a od svega toga on je osetljivi provincija ln i in te lek tualn i nacista, — brem e sujete, nepotvrđeni idealista, zalu tali san ja r i prevashodni ubica. Vilhelm je žrtva jedne zablude ideo log ije!.. . I tu kao da piscu ponestaje snage. S to se više bližim o finalu kom ada in teres dram ske radnje opada, a gola sadržajnost svodi se na plitko fi'lozofiranje i neuverljive, m eđusobne sukobe cen trla ln ih ličnosti. K lasična d ra- m aturška form a je izneverena, osnovna n it dram ske ideje se skrila u rastočena dijalogiziranja, nekakvo »snoviđenje« je poprim ilo m e- lanholične crte i sve se iskrivilo u dve senke napuklog ogledala istine; u sugestiju m alopređašn je ideje i m eiođram ski obračun dojučerašnjih ra tn ih drugova. T ragedija, dakle, n ije uzvišena, k raj je obični ublaćeni čovekov svršetak , a sm isao poruke: k ra j novinskog izveštaja p ro tivn ičke propagande.

D ram a »K om andant Sajler« je nedovršena p riča ili d ram a bez trećeg čina. Sazdana na izvrsnoj ideji, vođena dobrim i opro- banim dram aturšk im kanjonom ona je negde izgubila svoj, logični, pravac; možda je to rezu lta t klasične ekspozicije ili precenjenost osobite sadržajnosti, tek drugi čin (o kom e se, upravo i govori) bi trebao odgovoriti zapletu, peripetiji ili g rad iranoj (drugoj!) katarzi. Ovako, oltončan. S a jle r ostaje bez svoje završene filozofije, a sam a dram a bez drugog okvira i, v rlo bitne, u n u ta rn je đim enzije.

Bez obzira na m alopređašnje k ritike , u pogledu drugog či- na, Borislav M ihajlović-M ihiz je i u ovoj d ram i po tvrd io svoje stvarne kvalitete: duboki dram ski smisao, lakoća p isan ja dram e, bogatstvo dram ske kom binatorike i veština v a jan ja scenskih likova. I u ovoj dram i, kao i u predhođnoj, on se u izboru tem e i d ram - ske ideje odlikuje osobenošću i političnošću.

P isati o dram skom stvaralačkom zam ahu B orislava M ihaj- lovića-Mihiza znači razm išlja ti o form alnom i kvalite tnom toku savrem ene jugoslovenske dram ske lite ra tu re koji, iz dana u dan, uzima sve više m aha po širin i i po dubini.

P isati o poetskoj (dram skoj) iičnosti B orislava M ihajlovića znaci jo.š jednom izdvojiti, i u kurziv saliti, veom a uspele d ram a- hzacije (»Stradija«, »A utobiografija«), izvanređnu dram u »Banović

ttah in ja« i vrlo plastične date likove Banović S trah in je , Ju g Bog-

101

dana, Boška i V ojina Jugovića, Zene, V ilhelm a S ajlera , F rid riha K ram era i K arla Sajlera.

P isa ti nešto više o M ihajlovićevoj d ram i »K om andant Saj- ler« znači ogrešiti se o au to revu m ogućnost da sam uvidi nedos- ta tk e i, eventualno, odstran i iste.

d r a m a t s k o s n o v i đ e n j e p e s n i k a v e l i m i r a l u k i Ca

U osećanjim a form alne d ram aturg ije , u iznalaženju granica između dram skih v rsta d ram atičar V elim ir Lukić se siuži m oder- nim sređstvim a dram skog kazivan ja ; njegove želje se pro težu od dram e i farse do tragedije , — od poetskog rašč lan javan ja i objektivnog m otiv isanja do sinkopiranog a kon tinu iranog filozofskog dociranja. U vrem enskom selekciranju m aterija lno uočenog i redosledu dram skih saopštavanja sm enju ju se d ram atu rške tehn ike (pes- nička i prozna form a!), inoviran i estetsko-etički okviri m ita, m o- tivi bliže ili dalje istorije , savrem ene alegorije i politične asocijacije; realnost i irealnost, m odificirani sim bolizam i, m estim ično, naglašeni iluzionizam.

D ram ska objektiv izacija V elim ira Lukića u tap a svoju raz- ložnost (a sam im tim i ide ju i poruku) u današn ji crveni dan, u opčinjenost angažovane lite ra tu re , uopšte, u transponovan ju d ra- m aturšku arh itek ton iku razuđenih tokova, evropske dram ske k n ji- ževnosti; u spreg ideološke sugestije i tea ta rske m agije.

U širokom dram skom opsegu V elim ira Lukića nižu se dram e: »Okam enjeno more«, 1962. »Dugi život k ra lja Osalda«, 1963. »Ber- tove kočije ili Sibila«, 1963. i »V alpurgijska noć«, 1964. godine; te radio-dram e: »M edeja« 1962. i »Te nem oguće zimske večeri« (1961. godine). »Okam enjeno m ore« je herojska d ram a pisana u stihovi- ma, dok su »Dugi život k ra lja Osvalda«, »Bertove kočije ili Sibila« i »Valpurgijska noć«, u stvari, m odificirane farse.

G rađene u labi'lnom radiofonskom m aniru , Lukićeve radio- igre ne predstav lja ju k valite tn iji deo dram atičarevog opisa; pisane u dram aturškoj p renam etljivo j audio-konstrukciji one su već nakon prvog izvođenja, u e tru , ostavile sve svoje slabosti i predale se potpunom zaboravu (»Te nem oguće zim ske večeri«, »Medeja«).

103

U svom poznatom eseju » 0 poezijt i dram i« Tomas S terns Eliot, na jednom m estu kaže: »Ako pesnička d ram a treb a ponovo da osvoji svoje m esto, ona m ora, po m om m išljenju , da se otvore- no takm iči sa proznom dram om . Kao što sam rekao, ljud i su sprem - n i da se p repuste stihu kad on dolazi sa usana osoba odevenih po m odi nekog dalekog doba: treb a ih navesti da ga slušaju i kad dolazi sa usana koji su odeveni kao i m i sami, koji žive u kuć&ma i stannovim a kao što su naši. G ledaoci su sprem ni da prim e poeziju kad je recitu je hor. je r je to neka v rsta recitacije, što im služi na čast«.

U prilogu Eliotovog sasvim ispravnog stava u pogledu o- ž iv ljavan ja pesničke dram e u savrem enim uslovim a, trebalo bi da, još na sam om početku, napom enem da kada se rad i o stvaralaštvu V elim ira Lukića, m ora se sa puno poveren ja i ljubav i p rem a poeziji prići njegovoj izuzetnoj nadarenosti pesničkoj, njogovoj dubo- koj zainteresovanosti i racionalnoj d ram aturško j kom binatorici, n jegovom posebnom in teresovan ju za savrem enu razvojnu m isao čo- veka, u ehu antičkog stiha — u starom m otivu, u poznatom ruhu.

U širokom dijapazonu prevashodno raspevanog pesnika, u opsegu saženog i izdiferenciranog dram skog kazivanja »O kam enjenog mora«, od sinkopiran ih pesničkih aluzija do ep isto larn ih asocijacija, u prgram skoj savrem enosti saopštavanja, i d inam ično odvrednovanih odnosa, u n u ta r ođređenog društva, V elim ir Lukić ostaje pesnik pu- novredne pažnje, dosledni h roničar sebe i svoje okoline, poneti d o k trin a r nap redn ih stavova jedne nailazeće, a tako p risu tne generacije, m ladih. N jegova savrem ena poruka se ne p rik riv a iza an- tičkog m otiva, njegova odvređnova misao ne zvuči b iblijski, njegov dram ski izraz ne m iriše, po ostalim d ram atu ršk im pobicim a jedne k u ltu rn e baštine. N apredan, snažan i poletan u dram skom iz- razu on u m irn im tonovim a sa tkane m elođije stihova veže šareni o rnam ent hum ane ideologije čoveka koji se m orao, u čitavom svetu , boriti i izboriti za svoj ponosni lik, za nedvosm islenu poručujuću m isao istinske slobođarske im perativnosti — za fizionom iju pro- to tipa vedrog sunčanog dana, toplih p lavih boja i čedne nostalgije nevinosti. Ta svesna p rogram atika m ladosti, ta j raspevani sloven- ski odn. evropski čent um iran ja , ta reska i uplašena logika, ta sa- n jalačka povišenost em ocionalnih neujednačenosti, to ak tivno verovanje u snagu p rogresa i večno nadovezivanje i napredovanje h ten ja , u sklopu živuće filozofske misli, jesu osnovni elem enti

104

pesničkog snoviđenja i ljudske političke preokupacije pesnika Ve- lim ira Lukića.

U ritm u Lukićevog stiha p rovejava snaga iskusnog pesnika dram skog kazivanja, a u v ib ran tn im tonovim a lirsko odvrednovanih zvukova sm enju ju se sm rt i rađan je , tuga i rađost, sreća i prokletstvo, crevena i crna boja, ju tro i veče, trag izam i heroizma.j san i java, istina i laž, Ijubav i zloba — čovek i život. I u takvom sagleđavanju sopstvene trag ike m isli i verovanja u svetlost sunca pesnik, neosetno, plovi nem irn i m tokovim a života svoje generacije ponet vekovnim stru jam a nem inovnosti; te ren vetrovim a isto rijsk ih nelogičnosti p u tu je i sanja, veru je i neguje sm isao svoga posto- janja. U kletost m otiva ko ji je uzeo za p redm et svoga in teresovan ja sudbinski p re rasta u duboki m isticizam ponovljene, a inovirane tragedije; sa novih osvajačkih m erid ijana, sa bespuća h ten ja i sanja on prolazi kroz vrem e i zalazi u gustu, neprohodnu, šika’ru, gubi se, luta, nestaje i ponovo pronalazi p u t po o rijen tirim a otku- caja sopstvenog srca tu negde kroz čestar, tu negde ispod planinskog masiva, tu negde ispod senke neba i senke zemlje. I lu ta pesnik kroz senke vrem ena, pronalazi svoj smisao, na m om ente, pa opet, traga za istinom svoga posleništva, za svojom vizijom i obećanom oazom hum anizm a.

Luta Ifigenija podzem nim carstvom senki (pesničkim im a- ginacijama). A gam enon prolazi kroz vekove, neum oran za slavo- Ijublja, zagledan u u ram ljenu sliku svog nasm ejanog p retka. N a- sm ejana K litem nestra o tvara ljubavn iku v ra ta svog ta janstvenog budoara. L ikuje K alhas u sopstvenom neznanju ubice. Plače »pre- vareni« M enelaj nad odrom svoje m ladosti. A Ahil, ta j tužni simbol ra ta i lepote um iran ja , zagledan u zenice prolazećeg ži- vota plače zbog ponovnog rađan ja .

Kapela sm rti širom o tvara svoje dveri: lu du je k rvav i v e ta r u kosam a nedužnih dečaka, u ra tnom besnilu venu, tek zapupele, grudi devojačke i sutoni u m iru na usnam a njihovim um esto polju- baca. Plače nesrećna m ajk a zbog ploda u u trob i svojoj. I plače natušteno nebo zbog novih vapaja!

Kao osnovu za svoju trag ed iju »O kam enjeno m ore« V elim ir Lukić je uzeo problem antičkog vrem ena, problem trag ične sudbine !oda. (Mit kaže: A trej. koji je bio u nep rija te ljs tv u sa svojim b ra- tom Tijestom, ubio je njegovu decu i počastio ga njihovim mesom.

°ga u A trejevom rodu ne p resta ju tešk i zločini što ih rađa emon osvete A lastor, A trejev sin A gam em non ž rtv u je bogovima

105

švoju kćer Ifigeniju , a A gam em nonova žena K litem nestra ubija svoga m uža uz pomoć Egista. (Polazeći od ovoga m ita Lukić će za d ram atu ršku okosnicu uzeti sadržaj Euripidove (verovatno do naših dana izm enjene!) traged ije »Ifigenija u A ulidi« pa će d ra- m atu ršk im seciranjem sta re građe nap rav iti sasvim novu, savre- m enu, i pesnički n ad ah n u tu traged iju o svesnom (jedinomogućem!) žrtvovan ju Ifigenije novom e bogu — nesretnom čoveku. Sađržaj »Ifigenije u Au'lidi« u g lavnim crtam a je u sledećem : G rke, koji se sprem aju da plove pred Troju, zadržava tišina u beotskoj luci Aulidi, i vrač K alhan t ob jav lju je da A gam em non, v rhovni voj- skovođa, m ora p rin e ti na ž rtvu svoju kćer Ifigen iju kao pom irnicu uvređenoj boginji A rtem idi; u protivnom slučaju ra tn i pohod će propasti, je r se m ore neće zatalasati, je r v e ta r neće zaduvati i po- m eriti grčke lađe. P o đstaknu t v lastitim sam oljubljem , a takođe pod navaljivan jem egoističnog »ukaljanog obraza« M eneleja, Aga- m em non p rista je da m u se kćer ž rtvu je te je poziva u A ulidu pod lažljivim p'iaštem dobronam ere da je, p re pohoda, venča sa Ahilom. Ifigenija dolazi i b iva žrtvovana; zapravo, ona će se sama žrtvovati radi ITelade, rad i pobede helenske slobode nad varvar- skim ropstvom .

Velim ir Lukić će vrlo preciznom analizom ličnosti izm eniti, đonekle, tok sam e rad n je a sukobe izm eđu ličnosti zaoštriti da- našnjom in telek tualnom in trigom i izd iferencirati razloge peripe tije i raspleta, a sam im tim i dati svoj doprinos s tv a ran ju nove i m oderne herojske tragedije. U sieđenom m oru i m irnom , zaustavljenom nebu. u vrem enu punom sudbinske slu tn je pesnik kroz sim bole asocira naš vek išćekujućih o lu ja i beskra jno slavlje pohlepnog kola sm rti; vrem e nepreglednog sivila u kom e brodovi budućnosti, kao ukle te senke, nepom ično stoje; vrem e porušenih m ostova i glasova p ro k lin jan ja zaraćenih strana.

U dram i »O kam enjeno m ore« ličnost p ro roka K alhasa deluje sasvim savrem eno: on b a ra ta jednom bru ta lnom 'iogikom služeći se in trigom kao osnovnim rekvizitom svog bogom danog posla. Dakle, K alhaš prav i in trigu ; on prenosi »proroštvo« bogovim a i zahteva od A gam em nona da ž rtv u je Ifigen iju uvređenoj boginji A rtem idi (koja će se, posle gnusnoga čina, od lju titi i zata lasa ti m ore!) da bi kasnije, u drugom činu, suočen sa Ifeginijinom nedužnom mlađošću, povukao svoje »proroštvo« priznavši da je sve izmislio nebi li se osvetio h irovitom A gam em nonu; on pređlaže Ifigeniji i n jenoj m ajci K litem nestri da se neopaženo izvuku, još iste noći, iz

106

Agam em nonovog vojnnog logara pa da, brzim kočijam a, nastave pu t p rem a gradu Argu. Ali Ifegenija ne želi da se v ra ti u grad devojačkih snova, je r je doživela to talno razočaranje u onim a koje je toliko mnogo volela: otac želi da je ž rtvu je svojoj poli- tičkoj nezasitoj am biciji, m ajk a želi da se, uz pomoć ljubavn ika Egista, osveti m užu A gam em nonu, a slavoljubivi A hil i ne po- m išljava da se venča sa njom . Ifigeniji jedno p reostaje da sebe sam u žrtvu je i ona to čini sa ponosom čoveka koji se m uči i propinje u bezizlazu. Znači, Ifigen ija se ž rtvu je zbog sebe (a ne za Heladu) ona se ž rtv u je zbog svog prevarenog detin jstva, izigranog devojaštva, zbog otetog života. Ona se ž rtvu je cinično, a svesno — samilosno, a herojski. (I to je osnovna novina Lukićeve literarne, pesničke konstrukcije i inovacione, m oderne, d ram a- turgije.)

Kod E uripida se p rim ećuje težnja, u g rađen ju K litem nes- trin a lika, da se nađe psihološka podloga, opravdanje, za ubistvo m uža: ubistvo će uslediti m nogo kasnije, ali zbog A gam em nonove odluke da žrtvu je Ifigeniju . Kod Lukića je K iitem nestra već p re Ifigenijine sm rti odlučila da ub ije A gam em nona da bi m u se osve- tila za čitav svoj život, oslobodila ovog b rak a i obezbeđila k ru n u svom ljubavniku Egistu. (Ovakvo re ta rd iran je Lukić nam erno postavlja još pri k ra ju prvog čina je r na ta j način, b lagovre- meno, p riprem a Ifigenijinu k a ta rzu i puni, dinam ični finale kom ada.)

Kod E urip ida u odbranu Ifigenijinu usta je A hil; on je ogor- čen što je njegovo ime zloupotrebljeno, i upotrebljeno, kao m am ac da Ifigenija doputuje, pa n am erava da bran i svoju zaručnicu od razbešnjenog m noštva, koje pođbađa demagog Odisej. A hilu su tuđe m ane grčkih vo jn ika (u A hilu je u telo tvoren ideal svesne m oralne 'iičnosti, ko ju je izgradila grčka filozofija V veka) — kod Lukića je A hil pohlepan i slavoljubiv, baš kao i A gam em non i Menelaj, kao čitava vojnička lopovska ru lja ko ja u osvajan ju Troje gleda realn i cilj svoga razbojn ištva i p ljačke (A tm osfera vojnog logora, sa svim asocijacijam a na savrem eni vojnički logor, je kod Lukića data kroz logiku dijaloga i alogiku ra tn e ideje i »povoda« za rat, uopšte.) A hil se, u jednom tren u tk u , lju ti što je njegovo ime poslužilo kao m am ac za Ifinen ijin dolazak u grčki ra tn i logor, isto tako, u sledećem tren u tk u , n jem u neće ništia zasm etati da »otkam eni« m rtvo m ore i u svom »dirljivom « oproš- taju , za svojom ljubav lju , sugerira Ifigeniji svesno žrtvovanje u

orist ra tn ih uspeha im perijalističke Helađe.

107

U takvoj d ram atu rško j određenosti, kao u sutonu, sa žnvot- ne scene silaze i pon iru u zaborav redom sve 'iičnosti pesničke dram e »O kam enjeno more«.

O staje, dakle, sam a I f ig e n ija .. . I f ig en ija .1 O kam enjeno m ore- I sunce u vizuri noći. Ostaje, dakle, sam o kiklopsko oko sunca koje je sakrilo svoj devičanski lik za tankom lin ijom horizonta u o d u m ira n ju .. .

Ifigenija je zagleđana u m rak života koji nadolazi, u uspo- m enu svoje m ladosti i tarag ičn i dlazak sledeće Ifigenije:

Oprosti moj grade iza oblaka Iza m ora, i iza vrem ena uvek ću gleđati Tvoje obrise. Na gornjem ovom svetu Nem a predela, nem a ta jn e ko ju b ih m enjala Za tvo ju prisnost, za tvoje svakodnevnice.A'li donjem svetu ja pripadam !

Tamo nem a A rga, ali nem a ni K litem nestre,Ni Ahila, n i K alhasa, ni A gam em nona.Ni te ru lje što koplja glača I sm rt p rip rem a, požarim a se radu je I leševe zbraja. Ne poznavah sve to I zato sam volela svoj Arg.Volela njegove sutone je r ne znah n išta o njim a.A u tim sutonim a K litem nestra podavala se EgistuA gam em non sm išljao pođlostiK alhas ’iagao u ime bogovaAhil ubijao rad i neprol'aznosti svoga imena.Oprosti, grade, ne m ogu više voleti tvoje sutone.Ne m ogu više voleti tvo je časove Tvoj p riv idn i m ir i sklad.J e r donjem svetu ja pripadam .Ako nem a ničeg tam o sem praznineSem ništavnog zvuka praznog vrem enaNem a izvesno ni ove ru ljeŠto koplja glača i o k rvavim pobedam a sanja!

II

Lukićeva dram a »Dugi život k ra lja Osvalđa« je tragikom ič- na farsa građena na apsurdnosti jednog fetiša (kraljevske uni-

108

forme) i nedvosm islenog sim bola (V ladarske moći), sa jasnim alu- zijam a na današn ji vek i jureće, kobne, đogađaje, u jurećoj di- namici k rvavih inserata ljudske isto rije ; u pravdbijubivoj sugestiji; uz sudeoništvo, takođe jureće, progresivne misli.

P redm et (i radn ja) ove farse je zasnovan na gruboj igri antičke preljube, na krvavom obračunu jedne k raljevske porodice u im ag'inarnoj zem lji i koristo ljubivom ubistvu k ra lja O svalda od ruke njegove žene, k raljice K onstance i njenog ljubavn ika , Romana (na osveti Osvaldovog sina, D om inika i njegovog sm ak- nuća),a osnova đram ske objektivizacije je v ib ran tna alegorija koja, u svoj svojoj penušavoj raskoši, rezbari čvrsti scenski porta l političkih i lite ra rn ih asocijacija na tren u tn a politička zbivanja u svetu. Zivotna dram atičnost je potencirana, a princip d ija lek tič- kih protivrečnosti, kao izvor d ram atičn ih koiizija ne ograničava se samo na istorizm u, već dublji sm isao traž i i u samoj fikciji.

Ovakvo shvatan je dram atičnog, po Lukiću, kao k re tan je u suprotnostim a (na relacijam a životnih istina i in te lek tualn ih laži) ima u farsi dva, om eđena v ida: form alni i sadržinski. P rv i je okvirni, i politički sadržajan , dok drugi, u tem atskoj suštin i kazuje p rava i istin ita s tan ja ijudskog duha, na m arg inam a našeg suludog vrem ena. Form alno dram atično (dakle s tru k tu ra ln o !) jav lja se kao dram sko k re tan je , u suprotnostim a, u samoj in telek- tualnoj suštini i čitavoj s tru k tu ri d ram e; dok će sadržinska (tj. sadržajna!) kom ponenta b iti izražajn ija u kom ičnoj nego u tragičnoj fakturi, u čestim obrtim a u rad n ji i dijalogu, re ta rd aciji i katarzi, u snažnim a tako čestim zapletim a, u celishodnom i racionalnom sm enjivanju kon trastn ih s tan ja i raspoloženja, u sugestivnoj epis- toli i scenskoj rrpigiji, u usponim a i padovim a, u dinam ičnoj napetosti radnje, u psihičkom oslobađanju ličnosti; u g rađen ju po- jedinačnih pojava, prizora, d ram skih đelova, scena, činova i celina. Dakle, dram atično se jav lja kao đnamsko k re tan je u su p ro tn o stim a ; u samoj in telek tualnoj suštin i i čitavoj s tru k tu ri i a rh itek tu ri d rame.

U nešto specifičnoj p rezentaciji tragikom ična fa rsa »Dugi zivot k ra lja Osvalda« obiluje d ram atičn im elem entim a. U saznajnom i sadržinskom sm islu dram atično se, u ovoj d ram i jav lja pre svega kao k re tan je i deiovanje u p ro tivrečnim supro tnostim a covek — fetiš: s tvarnost — legnda (iđeologija i vrem e!), razvoj

109

čovekove misli kroz crveno vrem e i fo rm iran je snažne, savrem ene ličnosti ljuđske.

V elim ir Lukić um e da vidi, uoči i odslika egzistenciju, m igraciju m isli i ideje; uspon ideologija kroz katak lizm alno vrem e i tm u rn i optim izam , — on um e da opiše čovečiji život sa svim suprotnostim a, da po tencira ekonom sku. političku, nacionalnu i rasnu podvojenost, sunovra t i pad ljuđsk ih iđeala, rascepkanost, odvojenost i razb ijenost hum onog verovanja u neuništivost čo- veka i njegove g ran itne ličnosti; svoj d iferencijaciji njegovog sum blim nog i sudbinski ukletog duha.

Lukića ne in teresu je m ir već nem ir, red zbivanja u čove- čijoj duši već paklen i nered, ne in teresu je ga h a rm on ija i jed in- stvo, s tvari već podvojenost i rascepkanost; ne svetla boja no tam - ni tonovi, ne opšteljuđska skladnost nego iskonska đisononca egzistencije: nem iri i perm anen tne borbe. (K onflik t i bo rba u dram i nisu, dakie, proizvoljna borba i slučajni konflik t, — to su potenci- rane životne supro tnosti i večita neslaganja pojedinaca sa društvom ; u perm anen tn im neslaganjim a ind iv idua sa norm ativ im a m ikro i m akro kolektiva.) J e r u protivrečnostim a im a osnova za komično) tj. za analizu određenoga društva!) i trag ično (dakle, za posledično; u dnosu na vrem e!), posebno za p ro tk ivan je inovirane d ram atur- ške g rađe; u rezu ltan ti farsičnog iskazivanja, kom ediografskog prikazivanja i realističkog p rezen tiran ja . A život i ljudsko življenje itekako nose pečate nem inovno-ukletog i patetično-tragičnog, u logici đ ram atsk ih p reok re ta sreće u nesreću, uspona u padove, u p re tv a ran je zbilje u goli, lažljiv i privid. A u tom e baš i leži idejna slika tog i takvog života, tog i takvog sveta, te i takve istine, i takve laži, ovakve i onakve kom pleksnosti, n jihovih unu trašn jih usm erenosti i društvenog satinčno-pom odnog odevanja! U svetu ca- ru je laž i svesno svođenje filozofskih sistem a na ništice i banalne tokove efem ernih razm išljan ja . Ž ivot je fe tišiz iran i simbol, inkar- ■nacija lepih odnosa i ljubavi m eđu ljudim a. Čovek je fetiš, a ka- m en je im e; bez osećaja, bez razum a i m ogućnosti o rijen tisan ja ; zalutali brod, bez korm ilara na talasim a nesigurnog vrem ena, u razuzđanosti p ijan ih vetrova. Čovek je žrtva k u lta čovečijeg, on je kam en potonac one vere ko ja je održala generacije u aktivnoj borb i zh slobodu i lepši život čitavog čovečanstva.

I ta j isti čovek (taj kam en potonac!) opet ne m nruje. Iz- gradivši sebi m erm ern i p u t slave, sagradivši sebi g ran itno posto- lje političkih priv i’legija, podigavši sebi spom enik pod nebo, taj

110

čovek (taj isti kam en potonac!) i dalje rovari, rije i traž i; on tra - ži nekakvu nadzem aljsku sreću, on zahteva i one počasti koje su bogovi, od pam tiveka, darivali izabrane: večito nezađovoljan, ego- ističan i halapljiv , on sunovratno kalja , i um anju je , ono delo za koje je, đavno bio sprem an da ž rtvu je sopstvenu sreću, život i bu- dućnost. Taj nesiti čovek jedino zna za k u lt sebe i o tkucaje sopstvenog srca.

Protivrečnost ideje i dram ske akcije (jasno iskazane kroz ličnosti Dom inika i O svalda je takođe osnova tragičnog i kom ič- nog u dram i »Dugi život k ra lja Osfalda«. Uz racionalno suđeo- ništvo d ram aturške inovacione shem e to je p reok re t sreće u nesreći i dokaz da svaki tragični konflik t proizlazi iz neke protivrečnosti. (Osvald ne živi više; n jegova žena K onstanca, u zajeđnici sa lju - bavnikom Romanom, pobrinu la se za to. Osvald ne postoji, fizički, ali je njegovo ime dovoljni au to rite t da se n išta u državi ne može izmeniti. Ni povređeni D om inik i Em ilija nisu u s tan ju da to iz- mene!) U određenom vrem enskom prostoru , uz sudejstvo farsič- nih v ib ran tn ih elem enata, tragično ođređuje idejnu sliku (Dominik se suprostavlja generalu Ž eraru . ali ne uspev’a da osveti oca je r je i sam nosilac tragedije , a sam im tim suprostav ljen sebi i svojoj zemlji!), ono om eđuje i usm erava sve đram ske tokove, m ada se ono (u kra jn jo j tački) nalazi na objektivnoj strani. konačno on re- guliše ideološke ođnose sam og pisca i njegovih glavnih 'ličnosti (Lu- kić; general Zerar, K onstanca, Dominik, poručnik K ristijan , Emi- lija. Roman i k ralj, Osvald). D ram atičarev u n u tra šn ji nem ir i poruka im aju svoje izvore u opštoj svetskoj političkoj i ekonom skoj situaciji, u sim bolu čovekovog živ ljenja u određenom društvu , u potenciranim nejednakostim a i d ruštven im rangovanjim a. Borba oko vlasti je vekovni životni m otiv, a um orstva i d eg rad iran ja iju - di na položaju, su svakodnevnne političke, d ruštvene i g rađanske akcije. Je r svejeđno je ko figurira na određenom položaju: b itno je i jedino vredno, za one, iz senke takvog položaja, da m ogu ne- smetano obavljati svoje gnusne pos'iove, p rav iti odvra tne tran sak - cije, bogatiti se i izvanredno živeti, na tu đ račun i na tuđ kredcn (Konstanca, Roman, general Žerar). U veom a čestim sm enjivanji- ffla akcije i relaksije, u bravuroznom nizan ju asocijativnih scena, kroz sva tr i čina (kneževa odaja — hol dvora — svečana sala) ne- dvosmisleno se provlači snažna, poiitična, ideja d ram e: apsurd jednog fetiša, k raljevske uniform e, besram na uloga zločinca u jav - nom i političkom životu, — te, poruga v lasti i v ladarim a svih v re-

m ena i svih običaja. Sačinjena na s tru k tu ra ln o j d ram aturško j tezi (i antitezi) v ladar-filozof i v 'iadanje-filozofiranje, fa rsa »Dugi život k ra lja Osvalda« p redstav lja izuzetnu d ram u dinam ičnosti i duha, groteske i satire.

III

Nešto slab ija od p redhodnih d ram a »V alpurgijska noć« ispu- n java sve, fo rm alno-dram aturške, i este tsko-lite rarne uslove mo- dernizovane farse. P rep u n a dinam ike, duha i sm isla za scensku piesičnu igru, ona penušavo razbacuje svoj d ram atsk i šarm i samosvesno u tapa svoje idejne in terese u carstvo davno prohujalog vre- m ena, — u d ram atu ršk u tehn iku savrem enih asocijacija, političkog opredeljivan ja i filozofskog dociranja.

U dvočinoj d ram aturško j konstrukciji V elim ir Lukić je ut- kao m itološku priću o z'iom duhu R abantu , koji donosi, na krilim a vrem ena epidem iju svake v rste u zidine im aginarm h gradova pa unosi pan iku m eđu g rađane i nem ir u redove vlastodržaca. (Po in- kvizitorevom nalogu b iva ju uhapšene devojke U rsula Lem an i Li- d ija Di M erije ko je su osum njičene za saučesništvo sa zlim duhom, Rabantom . O ptužba glasi: U rsula Lem an, kćerka apo tekara G una- ra, đozvolila je da u n jeno telo uđe lu ta jući duh po im enu Riabant, i da kroz n ju šalje svoje zlobne kletve i kazne. U rsula ne samo da n ije p rijav ila Inkvizito ru da je R abant n astan jen u n jenom telu, već ga je dugo i uporno -krila, i b ila u veom a dobrim odnosim a s njim . Ona ga je nagovorila da usm rti njenog oca, kako bi bila slo- bodnija u svom nedoličnom ponašanju i kako b i m ogla da bude neprekidno s Lidijom, za ko ju joj je R aban t rekao da u sebi nosi njegovog druga, lu ta jućeg i po zlu čuvenog duha Ričm onda. Skri- vajući R abanta, U rsula je nanela veliko zlo g radu i Knezu, je r je R abant pustio epidem iju na grad. U rsula Lem an ogrešila se o sve zakone grada, a posebno o zakone inkvizicije koji glase: »Cim osetiš da je u tebe ušao nečisti duh, p rijav i i sebe i n jega Inkvizi- toru. Ukoliko to ne učiniš, tvo ja sudbina je sm rt« ...) D ram atičar veom a racionalno vodi dram sku rad n ju : poštapajući se idejom ko- m ada od p reko jasn ih punk tova (eksplozija, fina'ie prvog čina i raz- rešnica u sredini drugoga čina) postav lja tezu i an titezu (jeres, in- kvizacija), da bi na k ra ju k ra jev a izneverio i jednu i d rugu te kroz jasnu asocijaciju alud irao na današn je svetske prilike, a sam u dram - sku ideju podvrgao in te lek tualnoj korekciji, i sve to, sveo na pri-

112

godnu šalu, karneva'lsku priču i gro tesknu scensku ig rariju . Val- purgija u noći, valpurg ijska priča u retrospekciji, va lpurg ijska p ije- sa u posve novoj in te rp re tac iji: zbilja i laža, san i java, legenđte i istorijski podatak. (U svojoj izjavi, tj, »priznanju« okriv ljena U r- sula priznaje da je nečisti, va tren i duh ušao u n ju, ali je on im ao lik samog Inkvizitora, što će reći da je ona sa n jim i spavala. Potpuno isto priznan je daće i d ruga »optužena« devojka, L idija; samo što će »duh« sa kojim je ona »zgrešila« im ati obličaje samoga velikog Kneza). U takvoj igri, u zapletim a koji, iz scene novu pojavu, s tv ara ju bezbrojne intrige, Lukić će uspeti da izgrad i jednu re ta rda tivnu dram sku situac iju : an titeza će za m om enat nadvlađa- ti tezu, »pobeda pravde« biće na s tran i ličnosti koje štite zpkon, m oral i religiju Velike kneževine (Knez, Silvije, Sveštenik, Inkvizitor), ali će na sam om k ra ju triju m fo v ati osnovna teza kom ada. Dakle, u sasvim običnom dram atskom p riv idu odvijaće se čitav proces da bi na k ra ju konsekvence povukla upravo gore pom enuta g rupa lič- nosti. D ruga grupa (Lidija De M erije, U rsula Lem an, P isac i In- grid) form alno predstav ljaće kroz čitav dram ski tok za in trig iranu stranu ; onu, koja će b iti kažnjena (nakon kom prom itan tn ih izjava u odnosu na K neza i Inkvizitora, U rsula Lem an i L idija Di M ervil bivaju osuđene kao veštice: sud ih osuđuje na doživotno zatočenje u palati na Torskom bregu, a duhove R abanta i R ičm onda na spa- ljivanje^ na sram noj lomači, onu, ko ja će dobiti, konačnu b itku . J e r sam Inkvizitor na k ra ju kom ada priznaje : »To je b ra t R abantov u meni. To je K lodije, duh cveća. On me nagovara da napustim T arski breg i da prestanem da traž im veštice. Oh, K lođije, p a ti si lud. To je nemoguće! To je nem oguće!« Inkvizicija je davno za- boravljena. . . Ili nove form e novih inkvizicija su davno ispis’ale svoje poslednje re tke u oveštale stranice is to r ije .. . I buduće inkvizicije će završiti isto ta k o . . . K om ad je završen. V rem e veštica i v re- me inkvizicija uživelo se u nove uloge. . . Da, inkvizitore. . . vrem e veštica je pok o p an o .. . To je nem oguće! . . . To je n e m o g u ć e ! ... Da. . . kom ad inkvizicije je davno sk inu t sa životnog re p e r to a ra .. . Pa ipak, glas dvostruko zvoni kod in k v iz ito ra .. . D vostruko: neko lice je drugo inkvizitoru... Da 1 su to dva n jišteća vrem ena, suđar pla- neta u inoviranim sferam a dem onohogija, ra t um išljen ih ideologija, ili s tru jan je vrem ena kroz bezvazdušan prosto r? Ili zov ukletog iskonskog sećanja i večno k ružen je besm isla kroz život i verovanje.

Ozbiljni prigovor mogao bi se stav iti V elim iru Lukiću na ncopravđano i nem otivisano uvođenje u dram u ličnosti Ingrid i

11*

Pisca. Očigledno, uvođenjem ovih ličnosti au to r je želeo da postigne obrt đogađaja u rask o rak u prvog i drugog čina, ali izm eđu želje i onog što je stvarno izgrađeno ostao je samo naivni pokušaj, puki d ram aturšk i, neđosledni, postupak i podcrtan i d ram ski verbalizam i d ram atsk i neobjektivizam . Stiče se u tisak da m u je neđostajalo dram ske g rad je da završi farsu »V alpurgijska noć«. P rv i stoji veom a čvrsto (u odnosu na posuđeni m otiv) dok je drugi labilan i razvodnjen u odnosu n a finaln i ishod dram ske rad n je i dosledno sprovođenu osnovnu ideju dela. Za razliku od prvog čina antiteza iz drugog čina nastav lja parc ija lnu ideju klasične ekspozicije.

Ako je Lukić želeo da »V alpurgijska noć« opervazi inova- cionim farsičnim eiem entim a i d ram sku rad n ju u tisne u dva lite ra m a p lana (tj. u dva scenska okvira) trebalo je da se posluži o- probanom d ram aturg ijom velikog poljskog d ram atičara Ježija Sa- n javskog koji izvanredno, dosledno i duhovito, u svojoj d ram i »Dva pozorišta«, vodi paralelno rad n ju na dva đram ska plana. zaplete postav lja u dva scenska portala , a glum ačke zadatke deli na realne i irealne. Sa m alo više veštine i d ram atu rške kom binatorike moglo bi se, na bazi reaiističk ih i iluzionističkih elem enata, istka ti delo izuzetne i posve nove dram ske i scenske vređnosti, je r u prethodnoj (početnoj) d ram aturško j shem i išlo se ka novim, neočekiva- nim scenskim rešen jim a i neuobičajenim izm enam a igraćih planova.

D uboko uveren da ispravno vodi dram ski postupak i osnovnu ideju dram e V elim ir Lukić se, zapravo, izgubio već n a samom početku drugog čina. Ličnost Pisac i Ingrid, realističkim postupkom , ulaze u svet nestvarn ih san ja (u vrzino kolo irealn ih ličnosti!) i pokušavaju da jasnu političku asocijaciju (onu ko ju je au to r nam et- nuo gledaocu na k ra ju prvog čina!) svedu na povode' obične scenske ig ra rije pa da, u sadejstv im a svih m ogućih m elođram skih re- kvizita, unesu to ta lnu disharm oniju u postignutu atm osferu, uspo- re tem po dram ske radnje , ra sk u ju čvrsti m ehanizam farse i čitav in teres dela rastoče u duhovite potočiće vodviljske in trige i jefti- nog hum ora.

IV

O dram i »Bertove kočije iii Sibila« V elim ir Lukić na jednom m estu kaže: ». . . to je farsa koja nosi u sebi neke elem nte ozbiljne bajke. D ram atu rg ija je nam erno razuđena i mozaična. U činjen je pokušaj da se p ra ti više suđbina koje su se čudnom i irealnom ig-

114

rom sakupile na jednom m estu. Zato su svi likovi za m ene podjednako važni. N ajteže se ođlučujem da kažem da su glavni jenaci Sibila i Sven. Oni to u neku ru k u i jesu, ali pasto je i drugi ne m a- n je važni ak teri zbivanja. Ako bi trebalo da najjednostavn ije izne- sem sukob u ovoj farsi, m ožda bi on m ogao da bude sadržan u dve reči: život i dogma. M ožda u rečim a: dobro i zlo. A m ožda sam o: Sibila i S v e n ..

U oblasti specifične dram ske v rste farsa »Bertove kočije ili Sibila« predstav 'lja v rhunsk i dom et naše posleratne dram e. G rađe- na klasičnim dram skim princip im a ona reprezen tu je autentičnog dram skog stvaraoca punog duha, b riljan tn e opservacije i dosledne filozofske objektivizacije. O na nedvosm isleno, ra sp rav lja o uk le- tim, iskonskim sukobim a generacija, o večitim nesporazum im a m e- đu ljudim a, o propalim iluzijam a i zaboravljenim , nedosanjan im snovim a celog čovečanstva.

R ezultat pesničke fan tazije , lu tk a Sibila je jedna fikcija, lite ra rna proizvo'iinost; sim bol čednosti i bluda, istine i laži, lepote i nakaznosti, slobode i ropstva, vere i sum nje, relig ije i ateizm a sloge i nesloge, nesreće i sreće, optim izm a i pesim izm a: ona je tre - nu tak i večnost,, logika i alogika, rađ an je i um iran je . U m ikroskop- skom pre lam anju S ibila živi svoj život lu tke; ona p a ti i sm eje se, kao živo stvorenje, ona je tre n u ta k preistine, čas sreće i beskonač- nost fizičkog i fiziološkog pro tican ja . Sa beskonačnih k ra jev a i supro tn ih tačaka uzaludne ljudske ro tacije Sibila želi nekuda da stigne, nekada da se p o tv rd i; jednom da ugleda rođene oči u ogleda'iu života — ali ona n ije u s tan ju n ikud da stigne (niodakle da po- đe!) je r njezin svet je p ro d u k t bolesne m ašte stvaraoca sveta, a n je - no b itisanje rezu lta t bolesne psihe vrem ena u kom je treb a lo da nastane, u kom je m orala da skonča. N jene koord inan te vođilje su sloboda i priroda, u refleksim a anarh ije , haosa, to talnog katak liz- malnog svrgnuća, to tem a i ideala.

U m etafizičkoj deskripciji, u retrospekciji jednog ljudskog ponižavanja, i p ropadanja , u simbo'ličnoj alhem ičarskoj fo rm uli o pokretan ju života u neživim i beskonačnom nesporazum u »naučnih* tajn i očajanja i paklene, iskonske m udrosti isteže se okosnica f a r - . se — ozbiljne bajke »Bertove kočije ili Sibila«. U parafraz i jedne filozofske misli, u odnosu na život i sva njegova v rednovan ja i aso- eijaciji košm arskih iluzija R andelhonskog alhem ičara Svena, d ra- diam ska povest i trag ičan ishod živ ljenja mogao bi se pođvesti na jeđnu racionalnu i iracionalnu želju, n a život i dogmu, dobro i zlo,

115

istinu i laž, rađ an je i um iran je . J e r n jegova fikc ija je egzaltacija stvaraoca. sinonim kreacije , razum a i nerazum a: » . . . I tada* na u- lazu sm rti, okrenuvši se da pogiedam poslednju randelhonsku noć, tada sam opazio izlog i vas! Veliki fen jer, upaljen usred izloga, govorio m i je : dođi! J a sam prišao i pročitao natp is: ovde se proda- ju velike lu tke, lu tke u p rirodnoj veličini, izrađene ru k am a prvog randelhondskog lu tkara . Zatim je moj vid počeo da u ra n ja u du- b inu izloga. I, eto, ugledao sam vas, poređane i neme. Dugo smo se g ledati i razum eli zauvek. Zauvek, V ideo sam tebe, Zerm en i na tp is: Zerm en, lu tk a — 20 zlatnika. P ročitao tvo ju otm enost, Es- tera , ne zato što je na h a rtiji pisalo — Estera, skupocena lu tka, već zato što je u tvom pogledu bilo nečeg uzvišenog i gordog. Video sam P ajaca Đ orđa, je ftin u lu tk u Sibilu, n jen uzvišeni, isuviše nedvosm isleni pogled n ije m i se dopao, video sam vojn ike K lajda i H a jn riha njihovog plovnog poručnika Huga. Opazio sam limenog kočijaša B erta, video kako steže svoj bič i od jeku je dolazak zlatnih nebeskih konja. Divio sam se p laštu gipsanog viteza Rodriga. mis- lio satim a na san jivu princezu O dilu i njenog, od najfin ijeg m aterija la naprav ljenog viteza budu iln ika R ajm anda. M islio sam o rav- nodušnom i odsutnom Kleu. O, ta j K leo je lenština, on nem a za- n im anja, nem a želja. To se prim ećivalo odm ah. To je jedna od slu- čajn ih o sta ta tka sk rp ljene lu tke. Takvo m u je i odelo, iskidano i raznobojno. Buljio sam u ta j izlog. Činilo mi se da znate d a vas gledam , da osećate da se naši pogledi ne m ogu rastav iti. Gledao sam vas i govorio svoje form ule, glas m i se iedio u vazduhu. a kroz vaše oči kao da je zinuo neki trak . Svene, šapu tao sam, evo nenas- tan jen ih obličja. Evo te la u ko ja treb a u d ah n u ti p rav u k rv i disa- nje, a zatim um , dušu i znanje života. ..«

U nečasnom svetu, punom košm ara Lukić pokušava da pro- nađe fizički snažne osobe koje će pokušati svesno da stvore svet bez m ane; on pokušava da u jedno utopističko sv itan je unese parče sunca i verovan ja u bolji svet, u onaj svet ko ji će u sukobim a dobra i zla b iti sub jek tivno p rikovan za dobro, u svoj logici trnovitog života, u svoj narac iji dečje bajke, u đ ispara tnosti glavnih junaka Svena i S ibile: u nedvosm islenom san jan ju na oštrim ivicam a dana i noći, m ita i legende. P a ako nije mogao da pronađe istom išljenike m eđu Ijudim a d ram atičar to čini sa lu tkam a, sa figuram a iz ran - denholskog izloga; sa 'iičnostima iz životnog izloga, — tu na vetro- m etini nem ilih političkih obračunavanja, tu na krvavoj razini života i sm rti, tu u podeljenim in teresn im sferam a iluzije i ludila. U

116

sinonimici ličnosti Svena i Sibile d a t je jasno đ iferenciran i po- litički kategorisan program našeg suludog veka: borba za dobro i borba oko zla. želja za progresom i že’ija za mirom . U stv a ran ju m inijaturnog. a idealnog, đela čovečanstva dolazi do nem inovnih otpora i, konačno, gub ljen ja dizgina ideologije i viasti. Taj idealni, »sanjani« čovek p ro d u k t je iluzije, je r p riroda u svoj svojoj haotičnosti daru je jed inke im aginarnog, p redodređenog m ikro- -kolektiva zlatnim besm islom anaih ije , oponiran ja i haosa. M u- njevito, srušiće se Svenova teo rija ; u tren u tk u će on izgubiti bitku, a zatim i život, — »savršeni m ehanizam (onaj koji produkuje čoveka bez m ana!) će sta ti za tren u tak , da bi u sledećem m om entu sve rom antično, poneto, in terese u am anet, predao narednom Svenu, — inoviranoj fikciji, bo'lesnoj m ašti, totalnom besmislu, — narednom san jaru , v izionaru i anarhisti. M unjevito će i Sibila postati bludnica, a sam im tim hero jina : herojina nekih novih d ruštven ih vrednovanja, hero jina jedne nove, a prkosne ,civilizacije Svesnog sveta bez m ana, — im pera tiv onog vrem ena koje, šu lja jući se iz dana u dan, sve više i sve brže p lete m reže oko čovečije svesti, im perativ iskonskog ženskog oslobađanja iz d ruštven ih sindžira; prkosni poziv na borbu za jednu višu (i b esm islen iju !) slobodu žene, neartiku lisan i poklič dogmi i života, kričavi sunovra tn i pad u bezdan nem orala i ka l ču- đesnih, neem ancipovanih, pu ten ih in stinkata i negaciju svakakve estetike, etike i m orala. (Je r jed inka se nesvesno suprostav lja društvu, ona pokušava da svoj lični in teres p rok rijum čari kroz nor- m ative koje joj to isto d ruštvo adm in istra tivno i etički nameće.)

U okularu jednog brem enitog vrem ena (koje asocira današ- nji dan) V elim ir Lukić veom a pedantno grad i jedan im ag inarn i svet, koji bitiše u nekakvoj, posebnoj vanzem aljskoj, m ističnoj at- mosferi. On dram sku rad n ju određuje i u tisku je u čvrsti scenski okvir: dram a se odigrava u jednom starom dvorcu n a reci O rkusi (prvi čin) i u jednoj sobi u R andelhonu (drugi čin). F ak tu ra rea- listička. Retki simboli čine veom a snažne punktove na kojim a se završavaju zapieti i o tpočinju periodične katarze. Elelem enfi i uzionizma potcrtavaju , još u ekspoziciji. na jav ljenu m ističnu a t- mos eru. U stalnom p rep litan ju teze i antiteze (re tardacije i razreš- nice) v ibrira sigurna i poručujuća đ ram ska ideja; borba za stvaran je avrsenog sveta, preciznog sveta, bez haosa, bez lud ih em ocija pot-

disci* jne0(snovani^- ®vet ideja i uzvišenog reda, m ira i beskrajne

117

Stavlja jući u đijagonalu ličnosti tragikom ične farse »Bertove kočije ili Sibila« V elim ir Lukić postiže jednu izvanređnu scensku sugestiju , to ta ln u dram sku m agiju. U zaraćenim stranam a (a prem a in teresn im sferam a), kroz akciju i re laksiju , sm en ju ju se grupe Svenovih prista lica (Hugo, olovni poručnik, H ajn rih , olovni vojnik, B ert, kočijaš lim enih m rtvačk ih sanduka) i onih iz ko lek tiva »za- čaranog« i »ukletog« dvorca (K lajd, olovni vojnik , Rodrigo, vitez izrađen od gipsa. R ajm ond, vitez budiln ik , Kleo, lu tk a bez zani- m anja , Đorđo, pajac), te devojka i »građanki« (2erm en, lutka, Estera, skupocena lu tka , Odila, uspavana princeza) i konačno grupe veom a snažnih Sibila, je ftina lu tka, M arta, g rađ an k a Ran- d e lh o n a ; Hugo, H ajn rih ) i labiln ih (Đorđo, Zerm en, Estera, Kleo, R ajm ond i Bert). Gotovo da su svi likovi dobro građeni, plastični i m otivisani. Iz scene u scenu, iz akcije u akciju ovi likovi, vo- đeni snažnom pesničkom voljom, n ad ras ta ju sam i sebe (etički), analiz ira ju vrem e i sopstvene postupke (politički) postaju toliko sinonim ni da se, već p ri k ra ju prvoga čina oslobađaju svojih im aginacija, pa po realističkim principim a, n astav lja ju dh žve u d ram i tako spontano i ovozem aljski da sve one fikcije (koje su prezentovane u pi’ilogu i ekspoziciji) postaju sada realno sm enjiva- n je događaja; verna ilu stracija života i određene ideje (u antipodu teze i analize). Iz afek tivn ih u trezvena stan ja ove ličnosti-lutke prelaze tako norm alno i ležerno da to liči na zbilju, a ne na ži- votnu konstrukciju , opervaženu im aginacijom , m ističnošću i tra -gizmom. '

G rađene n a životnim prototipovim a, iako supro tn ih k arak - tera , blago se nadopun ju ju . R elativnost njihovog posto jan ja (čo- vek-lutka) daje posebnu dim enziju njihovim ličnostim a.

POZORI5TE VREMENA JOVANA HRISTIČA

Pojavom Jovana H ristića sprsa savrem ena d ram ska k n ji- ževnost je dobila jedan novi kva lite t; in teres za p reuzim anje an- tičkih m otiva i u k lap an ja p rasta rih ljudsk ih vrednosti u savrem ene istine našeg egzistiranja. U antičkim m otivim a, u d ram atu rg ijam a Eshila (»Orestija«) i Sofokla (»Kralj Edip«) Jovan H ristić će nalaziti, fundam entalnu , đ ram sku g rađu za svoj izraz, za lite ra rn e konstrukcije i m isaonu, nedvosm islenu, poruku.

U racionalnoj d iferenciji logike m išljen ja i dram skog saop- štavanja i sugeriran ja , u v ib ran tno j d ram aturško j suštin i tragič- nog snoviđenja, u kondenzovanoj antičkoj istin i (kroz dram e »Ciste ruke«, »Orest«. »Savonarola i njegovi prija te lji« ) Jovan Hristić predstav lja snažnu filozofsku ličnost d ram atičara m lađe beogradske lite ra rne generacije.

A nalitičan (do peđantnosti) em otivan (do poetičnosti) on u retrospektivnom prilažen ju dram skim m aterijam a sigurno tka zlataste d ram aturške n iti antičkog m ita i naše stvam osti. Savrem en i toliko p risu tan u sva evropska zbivanja, lite ra rn o potpuno oba- vešten, ovaj dram ski pisac stv ara sopstvenu d ram atu ršk u šemu kazivanja, a sam im tim daje okv im i smisao svoga pozorišta-pozo- rišta vrem ena, pozorišta iskonskih, savrem enih i večitih tem a.

Duboko zagledan u prošlost (u m it i istoriju), u antičkim d ra- m aturgijam a Eshi'ia (»O restija-O rest«) i Sofkla (»K ralj Edip« — »Ciste ruke«) te iz složene i kontraverzne ličnosti (Savonarole) iz firentinskog XV veka, uz analitiku stud ija (Bronowskog, M azlisha, Carina, K ristelera i Sezneca), dakle (dram a »Savonarola i njegovi Pnjatelji«) Jovan H ristić će, koristoljubivo, crpeti estetske elem en-

za stvaran je zakonitosti svog »pozorišta vrem ena«.

119

Izm eđu skoro zaboravljenog m ita iz »Tebanskog« eiklusa, i m otiva »Edipodije« (priča se o sudbini Edipa, koji je, ne znajući za svoje poreklo slučajno ubio svoga oca, tebanskog kra'ija Laja, a zatim izbavio grad Tebu od k rila te ženske nem ani po im enu Sfinge i dobio od Tebanaca za nag radu ruku njihove k raljice to jest v lastite m ajke), pa u vrem enskoj redakciji m ita ko ji je dopro do Sofokla (tebanski k ra lj Laj, p restrašen proroštvom , ko je m u je reklo da će um re ti od ru k e svoga sina, zapovedi da novorođenčetu probodu noge i da ga ostave na gori K iteronu. D ečaka posini ko- rin tsk i k ra lj Polib i prozove ga Edipom. O svome porek lu Edip nije n išta znao, ali kad ga je jedan K orinćanin u p rip ito m stan ju nazvao lažnim im enom odnosno sinom Poiibovim , Edip se obraća za pomoć delfijskom proročanstvu. P roročište m u reče da m u je suđeno ubiti oca i oženiti m ajku. Da se ne bi izvršilo proročanstvo Edip odluči da ode u Tebu. Na putu , u svađi, ub ija nepoznatog starca svoga oca Laja. Z atim oslobađa grad od k rila te Sfinge. Za svoj podvig on dobija slobodan p resto ; ženi se Lajevom udovicom Jokastom tj. rođenom m ajkom , sa n jom rađa puno dece i dugo, dugo, sretno, v lada Tebom) izm eđu Sofoklove verzije o čovekovoj veličini i tragičnom k ra ju čovekovom ; o bogatstvu njegovih dušev- n ih i m oraln ih snaga, u dilem i ideje^ nasledne kriv ice i lične čovekove sudbine, izm eđu neefikasnih m era predostrožnosti od o- b is tin jav an ja izrečenih sudbina i razlogićavanja in tim nih ličnosti antičkih junaka, u oprečnostm a ljudskog znanja prem a božanskom sveznanju; u dugom lancu in teresovan ja evropske dram e za kla- sične probiem e čoveka, u tragan jim a za posebnim m otivim a »E- dipovog kom pleksa«, posebno u X V III X IX veku za vrem e u ticaj- nog »nehum anizm a« (neohum anisti su m otiv Edipa shvatili kao čistu » tragediju sudbine« suprostav lja jući je Šekspirovoj »tragediji karak te ra« — u naglašenosti »ukletih« sudbina i varljivosti ljudske sreće Jovanom H ristić je u svojoj repsifažiranoj igri reči, vrem ena i oseaćnja izgradio jedan, posebno in te resan tan dosledan dram ski postupak koristeći se, u osnovnim shem atskim prip re- m am a, Sofoklovom verzijom »K ralj Edip«. On će u svojoj dram i »Čiste ruke« nadgrad iti ne sam o dram ski kostu r nego i ideju po- m eriti za toliko vekova (kroz vrem e), od Sofokla do danas, u razvoju ljudske m isli sa razvojem događaja u svetu i političkim pro- m enam a jureće fi'imske trak e života. (Edip silazi sa p lan ine u nam eri da kupi psa. P red Tebom nailazi na Sfingu. On razrešava S finginu zagonetku; S finga um ire, on ulazi u grad koji je svojim

120

odgovorom oslobodio. Jok asta željno očekuje u spasiocu m ladića, a vrač i filozof T iresija očekuje Edipa sa svojim ta jn im planovi- ma. T iresija želi da Edip preuzm e vlast, nad gradom , još istog časa, a Jokasta da još isto veče uvuče m ladića u k ra ljevsku bračnu ložnicu. Edip energično odbija i jedno i drugo. Ni Lajevo ubistvo, u m isterioznoj T iresijinoj organizaciji n ije utica'lo na prom enu Edipovog stava. On želi da se v ra ti svojoj p lan in i čistih ruku i neokaljena obraza. D akle, čiste savesti! P ri k ra ju kom ada dolazi do T iresijinog p rizn an ja ; L aja je on ubio da bi na vlast došao Edip, koji n ije oskrnavio ložnicu sa vlastitom m ajkom . Prokletstvo se n ije ispunilo. Jo k asta je dobila, nakon to liko godina, sina, a Eđip je ostao čistih ruku . U ovakvoj izm enjenoj situjaciji, Edipu ostaje samo da se povuče u sebe, u svoju nevinost, i da se u mističnom o tuđenju oslobodi svih n jih ; i n jihovih glasova i ruku.)

Kod Sofokla traged ija počinje kad m ladići i starci mole Edipa (koji se već proslavio pobedom riad Sfingom) da ponovo spase grad ; ovoga pu ta od kuge, a kod H ristića Edip dolazi p red kapiju grada Tebe, razrešava S finginu zagonetku pa ulazi, u griad, kao oslobodialc porobljenog naroda. Kod H ristića je d ram ska rad - nja sužena, a'ii dinam ičnost akcije daje ritam razvoju događaja. Istraga koju Edip preduzim a po Sofoklovoj verziji, ide isprva lažnim tokovim a (Edip se obraća T iseriji m olbom da ovaj o tk rije Lajevog ubicu; T iresija u početku, u želji da poštedi svog k ra lja , izbegava da odgovori, ali razdražen Edipovim uvredam a i p re- korim a srdito baca pred n jega is tinu : »Ubica si ti!« (U H ristićevom dram atičnom postupku nem a ni slučajno slične situacije, je r u njegovoj verziji (izuzev jednog priv idnog dela kom ada) T iresijaje Lajev ubica, T iresija je politička senka koja iza đvorskih ku -lisa vrlo vešto provlači konce ovih dvorjana i k raljeva-m arioneta . U prvoj verziji Edip se p rih v a ta k ru n e dok se u drugoj grozni- čavo odupire (što su v iđ ljive razlike u g leđanju na v'last i na reflekse vladavina kod Sofokla, odn. H ristića). N adalje, u dram i »Kralj Edip« Jokosta pokušava da um anji p radavno slepo verovanje u proroštva (zbog svoje situacije i traged ije koja već lebdi u vazduhu), ona nam erno priča Edipu svoju verziju o pro roštvu koje je Daj dobio pre toliko godina; ona se služi svim sredstv im a ne bi li m akar za izvrsno vrem e očuvala svoj b rak od katastro fe ko ja će neminovno nastup iti. U dram i »Ciste ruke« u d ram atu ršk i nad-građenoj istoj sceni, u p reo k re tu rad n je (na ovom m estu kod

ristića nem a retarđacije!) kad Jokosta saznaje iz T iresijin ih

usta đa je Edip n jen sin i da se proročanstvo treba lo obistaniti, ona sam osvesno nadopun java psihički .prelom, ona ne sam o da se m iri sa situacijom , ona, ovoga p u ta strastveno že’li svoga sina; želi da nadom esti, u jednom trenu tku , svu ljubav m ajke kojoj je to osećanje bilo davno uskraćeno, dakle, nepoznato. I u tom im pera- tivnom h ten ju Jo k asta kao da želi da u lom ljivoj retrospekciji vre- m ena pronađe sebe na terasi kraljevskog dvorca sa dečakom na ru - kam a i suzam a radosnicam a u očima. Znači, u pom enutoj sceni (u H ristićevoj verziji) kod Jokaste će se po.f.aviti osećanje m aterinstva sm enivši pu ten u s tra s t žene zaljubljene u m ladića, sa istim žarom, u južnjačkom tem peram entu iskonske trag ike. Kod Sofokla se tebanska k ra ljica ub ija , a kod H ristića Jo kasta pronalazi novi smisao života, pronalazi sebe na prvoj stranici zaboravljenog porodič- nog a'lbuma. U završnom delu Sofoklove traged ije »K ralj Edip« saznaje se preko glasnika da se Jo kasta ubila, a da je Edip sam sebe oslepeo. Na k ra ju d ram e »Ciste ruke« H ristić se, na bazi m odifi- cii’ianog kom pleksa o Edipu, okreće prem a junaku , čoveku, kao društvenom odgovornom biću punosvesnom kon tro lo ru sopstvenih želja i stavova; on okreće svoga Edipa p rem a sam om e sebi. Edipove oči neće više (jer to ne m ogu bez ponosa) g ledati ni dobro ni zlo, one će ostati prazne, kao veliko zaboravljeno m ore, kao san bez pokreta pun boja i tišine. A ruke (u sim bolu h ten ja) ko jih više i nem a, neće osta ti čiste. I u tom kom pleksu »čiste savesti«, u em otivnom i fizičkom o tuđen ju sam oga sebe Edip će ostati pred čitavim svetom kao p razan m rak u m raku . O staće fluid. Uspomena. P lavi dečački san. J e r njegov čisti, dobri i nevini svet su mu oduzeli, u jednom danu, Jokasta T iresija i ostali i svesno ga zablatili. On je ostao sam i prazan. Bez m ladalačkih snova, bez dečačke preteće snage, bez čežnjive radosti ljubav i jedino sa uspom enom na sebe i svoje čiste, ničim neokaljane ruke. D aln ja sud- b ina Sofoklovog Edipa je nepoznata, da lja sudbina H ristićevog jun ak a je poznata. P rv i se oprostio sa kćerim a drugi se oprostio sam im sobom. I jedan i drugi, su otplovi'ii na k rvav im jed- drim a sudbine daleko nekuda; u u k le ta p rostran stv a predodređenih sanja, u carstvu m rak a i večite neizvesnosti.

S hvatajući m it o k ra lju Edipa kao polaznu tačku, kao suvi siže, dram skog uobličenog kazivanja Jovan H ristić se, već u osnovnoj ideji p ri p rav ljen ju okosnice komacfa opređelio za unut- rašnji, psihološki, m etod saobraćanja ličnosti, kao sugestivni način obraćanja giedaocu kao suigraču (nadogradite lju piščeve

122

ideje) da bi kasnije, u konačnom dram aturškom postupku upo- trebio sistem razg rađ ivan ja p unk tova jasn ih asocijacija. O vakav način građen ja dram skih odnosa i sukoba ličnosti odr'aziće se, u pozitivnom smislu, na jasno izdiferenciranim situacijam a lič- nosti Edip-Sfinga, E dp-Jokasta , Edp-T iresija; H or-T iresija , Edip- -Ijon, Ijon-T iresija, i E d ip-T iresija-Jokesta-Ijon , kao i na izrazi- tim. a dinam ičnim dijaloškim fak tu ram a Tiresije, Jokaste , Edipa i Ijona. U finalu kom ada, sa p rip rem ljen ih punk tova asocijacija i aluzija na današn ji dan, H ristić će, u p rv i p lan is tu riti svoju ideju ; jasno krista lno čistu. N jegov Edip će nap u stiti n ašu svest i nesta ti u senci sopstvene senke. A mi ćemo ga i dalje v ideti; visokog i prkosno snažnog sa dugim čistim rukam a. I tra jaće to dugo, do prvog sutona. A tad a kada se iskose slike dana u v iziju sna pog- leđaćemo sebe i zapitaćem o se: zbog čega sve to?

Predm et naše uobrazilje postaće, sada, običan dan ili ju tro , a problem čiste savesti zavisiće od intim nog razračunavan ja i urođenog poštenja. I ludog vrem ena naših ukletosti.

Ispred nas vijugaće varijiv i pu t sreće, a iza nas ostaće krvavi trag sunca koje se zastidelo sebe i sopstvenih ruku . Po večitoj kružnici zem lje oko sebe tragaćem o za istinarma koje u stvari nosimo u sebi.

Nešto slabija od predhođne, rađena, u prvoj verziji, u ra - diofonskom dram aturškom m aniru , d ram a »Orest« tek u drugoj svojoj redakciji dobija puni đ ram atsk i sm isao i d ram aturško , estetsko ruho.

H ristićeva d ram a »Orest« nalazi svoje prve izvore i d ram a- turške uzore u antičkom spevu »Povraci« (A gam em nona su nakon povratka iz rata, u rođenom domu. ubili n jegoda žena K litem nestra i njezin ljubavn ik Egist, ali se posle A gam enonov sin O rest osvetio ubicam a svoga oca), u Eshilovoj dram skoj trilog iji »Orestija«, tj. u dram am a »A gam em non« Pobednik A gam em non ulazi u grad Arg posle pada Troje. N jegov tr iju m f p rek ida sek ira u ruci K litem nestre. Egist i K litem nestra ostaju da v ladaju Argom , ali im hor p re ti Orestovom osvetom. O rest đolazi u grad i ub ija n'ajpre Egista, a zatim K litem nestru . Apolon »prečišćva« O resta i tim e ga spasava greha, te — u antičkom liku E lektre, i sim boličnom , ve- čitom, problem u trag ične sudbine — trag ike vrem ena.

Polazeći od Eshilove osnovne đram ske ideje (sačuvati prob- em prestanka k rvne osvete, što ga je postavila delfska verz ija

m ita, ali to rešiti na nov način; ne zadovoljavajući se delfskim ri-

123

tualn im »očišćenjem«) Jovan H ristić idejom svoje dram e uspeva da pron ikne u jedan savrem eni i suštinski problem osvete »kao pojave u vrem enu« kroz n ijan siran o filozofsko sagledavanje, — kroz emocionalno i, gotovo, fizičko otuđivanje.

D elfska relig ija , koja se borila s običajem k rv n e osvete, pre- uzela je m it o O reslu i dala m u adekvatan završe tak : pošto je O rest ubio svoju m ajku , Apolon ga je »očistio«: blagođareći takvom božanskom in terven isan ju , p rokletstvo roda izgubilo je snagu, pa se lanac zločina prekinuo.

Ovaj zločinački lanac se nadovezuje k 'arikam a vrem ena u H ristićevom »O restu«; on se proteže čitavom zem ljinom kuglom i pokušava da okuje celu vasionu, — kao sreb rna zm ija on vitla nebom, pu t sunca, svoje p rstenasto telo, p rop in je se i pada, živi i ta v o r i . . . d ecen ijam a.. . s to leć im a.. . i mi'ienijama.

U dram skoj trilog iji »O restija« ide ja naslednoga prokletstva sačuvana je u po tpunoj snazi, kao uvek kod Eshila, i delu je preko svesne Ijudske volje. U H ristićevoj verziji nem a naslednog pro- k le tstva i iskonskog zločinstva; njegov O rest je nosilac jedne mo- dernizovane, filozofske, ukletosti. O rest je rezu lta t vrem enskog trag i- zma, stih ijskog filozofiranja, površnog analiz iran ja sopstvenih h ten ja i jeđnolinijskog opserv iran ia okoline i društva. Im perativ i osvete leže u jednom raciona'inom zločiriačkom potencijalu , u fikciji jedne op- terećene psihe i individualne. robusne, poze savrem ene ličnosti. Na- gon ka zločinu je jedna svesna akcija, jedna vo ljna m anifestacija duha i glagoljive naracije , — neobuzdanost jednog vrem ena i ludost lucidnost verbalizm a.

Po Eshilu K litem nestra (ili K litem estra) je izvršila dvostru- k i zločin, ona je ubila m uža i oca svoga sina. U H ristićevom »Ores- tu« ovaj problem se svodi na usku iin iju krvnog srodstva; K litem - n e tsra je O restu ubila oca i on zbog toga želi da joj se osveti. U zločinačkom sudeoništvu Egistovom O rest ne nalazi to liko težinć koliko kod svoje m ajke. Ovog m odem og O resta p rogan ja su jrta ; on, naslednik prestola, nakon sedam godina, u rođenom g rad u Argu m ora da se »ukloni« s pu ta i »napravi« prolaz podaniku svog pokojnog oca i m ajci, ko ja se, na stazi sam opotvrđivanja, priklonila v lađarskom tro n u a zaboravila rođenu decu. N aravno, rezu lta ti o- vakve su jete neće u dram i urod iti akcijom već pukvom verbalizm om i me'ianholičnom rem iniscencijom . J e r ovg O resta ne p roganjaju (kao kod Eshila) problem i borbe izm eđu očinskog i m aterinskog p rav a ; njegova etika je jednostavna, i prevashodno koristo ljubiva,

'

O resta muči kom pleks in ferio rnosti na »veliko« poreklo u ođ-nosu na novi »red« vladajućih , n jega p rogan ja ju činjenice da na njegovom m estu i u njegovoj ulozi sedi drugi čovek, da ono što je m orao naslediti, sticajem krvav ih prilika, koriste drugi), u ovom slučaju Egist i K litem nestra). I tako m otivisan on ulazi u d ram u veoma racionalno i pom no pazeći da ne k rene n jenom najopasnijom ivicom, ivicom tragedije.

P repuna d iferenciran im likovim a dram ska trilog ija »Ores- tija« je neobično važna za ilustrovan je Eshi'lovog g leđan ja na svet. Sudeći po njenom idejnom sađržaju , Eshil je uveren u sm isao i dobrotu pore tka u svetu. U »Agam em nonu« on polemiše, kroz lič- nost hora, s p redrasudam a, da se nesreća i sreća, tobože, u Ijud- skom životu m ehanički izm enjuju. »Patn jom se stiče saznanje«. On veliča, s ta ru a ris tok ra tsku instituciju , areopag i pokušava da joj svojim perom pomogne. (On sm atra da je »bezvlađe« jednako des- potizmu (Eshil će biti, u tim m om entim a, konzervativan u pogledu dem okratskih reform i, koje je proklam ovala grupa oko Perik la , ali će on b iti i p ro tiv onih ružn ih s tran a atenske dem okratije koje su ispisale na jružn ije poglavlje tog tom a istorije (nečoveštvo prem a robovima, im perijalistički ratov i, poh'lepa za novcem i dr.).

G radeći svoju d ram u n a sličnim idejnim princip im a Jovan Hristić je poku.šao da uslovi vrem enom ponovljenu pogrešnost istorije, —• večitu zabludu ljudske sudbine; an tihum ano neregen iranje u sm islu razvoja ljudske m isli kroz vekove, — večitu borbu između čovekove in tim e i javne objektivizacije, perm anen tno pro- padanje volje, h ten ja i ideje. U konstrukciji O restove logike i alogike, racija i ludosti, u sistem u asocijativnih v rednovan ja jedne đ ra - m atike vrem ena i recipročnog pro tican ja događaja, u aluditivnom m aniru transfe rn ih poroka i zločinstava svih v rsta , pisac i njegova glavna ličnost iu ta ju .o d jave do sna od istine do neistine pa kao ukleti poslenici pak la ne nalaze m ira ni pokoja u predodređenoj sredini na nam enjenom tlu već se razap in ju izm eđu razum a i srca, u beskonačnost, — izm eđu životnih laži i životnih istina. I u tom osnovnom nesporazum u (slično Eshilu) oni javno osuđu ju svoje

ruštvo, ali ga u isto vrem e (sopstvenim postupcim a!) verno ilus- ru ju i n a d g rađ u ju ; oni posta ju ogledalo d ruštva i v rem ena da bi

u lstom tren u tk u i sami predstav lja li vernu sliku u ogiedalu toga ruštva i toga vrem ena. Za razliku od Eshilovog ovaj O rest je pro-

0 ip savrem enog in te lek tu a lca ; racionalan, v ispren i odm eren. Or

125

preznost kojom prilazi, eventualnoj, osveti i zločinu je k arak teris- tična kom ponenta njegovog karak te ra .

Dok Eshil, u »O restiji« opisuje spor bogova oko p rim ata m a- terinskog ili očinskog p rav a (Očinsko je pravo odnelo pobedu nad m aterinsk im , dotle H ristić želi da ide još đalje : on pokušava da negira (ili b a r svede na m inim um razloge i protivrazloge osvete (kao svesnog, a ne efektivnog stan ja psihičkog), — pisac se p ita da li se ubistvom -osvetom brišu svi bolni tragovi duše ko ja je patila za pokojnikom , da li se išta, izuzev novog zločina, dobija! Da li je životno i jedinoživuće geslo »zub za zub« (tj. po O restu ; »krv za krv«) ili je tu po trebno učešće društva, sa svim svojim pozitivnim pisanim i nepisanim zakonim a i etikom m akrokolek tiva, i njegovo rešavanje ovakvih sporova? Kod Eshila b itk u dob ija ju »bogovi m lađeg pokoljenja« — u H ristićevom »O restu« sam e ličnosti poku- šavaju da se »prečiste« progresivnom idejom svoga vrem ena i svoje m ladosti i da tako reše iskonske sporove obaveza i osećanja, odnosa prem a svetin jam a i norm ativ im a d ruštva : » . . . U biti nekog, to je ub iti nekog. A ko ti sada ub iješ n jih , p itam se koliko je to u- bistvo m anje tvoje i m an je ubistvo zbog toga što je, recim o opravdano osvetom i svim ostalim«. (Niz godina nakon Agam em novog ubistva, od ruke žene m u K litem estre i n jezina 'ijubavnika Egista, A gam em nonov sin O rest đolazi, sa p rija te ljem Piladom , u grad Arg ne bi li se osvetio m ajci i n jezinom ljubavn iku , sam im tim , povra- tio v last im enu kom e p rip ad a i rehabilitovao uspom enu na um orenog kra lja . U susre tu b ra ta i 's e s tre , O resta i E lektre, o tk riva se osnovni dram ski sukob; E lek tra suprostav lja bratov ljev im svoje razloge o celishodnosti osvete i nehum anosti takvog čina. Suočen sa ispravnim stavovim a E lek tre i P ilada O rest se, u p riv idu , povla- či, p rih v a ta razum no rešenje, ali se, sam im tim , o tuđuje. U izvesnim m om entim a E lek tra vodi dram sku akciju :

ELEKTRA: Sećaš li se kako nas je otac jednom odveo na kupanje?

OREST: M nogo p u ta nas je vodio.ELEKTRA: Ovo na šta m islim dogodilo se sam o jednom . Sećaš se

kako je uzeo kam en, bacio ga u m ore, i rekao, više za sebe — »čovek pada u zaborav kao kam en u more. Eto, ja više ne znam koje su boje bile A hilove oči. »Sećaš li se toga?

O R EST: N astavi.

E L E K T R A : Tada sam se zarekla da nikad neću zaboraviti. Pam tiš li boju njegovih očiju?

OREST: Crne?ELEKTRA: Zelenkasto plave. Kao more blizu obale.OREST: Imaš pravo. Uvek sa m .. .ELEKTRA: Ti si to zaboravio. A li ja sam se zarek la da ću zapam -

titi. Sve — njegove oči (ni ja nisam znala n jihovu boju do tada), njegove pokrete, njegov gias. Ja pam tim kako je on izgovarao neke reči, kako je prinosio zrna grožđa ustim a, kako je poprav ljao togu, kako se igrao drškom m ača kada je bio sam. P osm atrala sam ga. I onda kada n ije znao da ga iko posm atra. K rila sam se iza zavesa, iza stubova, da b ih mogla da vid im i zapam tim sve. Sada, kada m ishm na njega, on je tu , p reda m nom , sav. J a znam sve nabore n a njegovoj ko- ži, m esta osenčena m aljam a, m esto na ruci gde je nekad bio jedan čir, sve to zapam tila, i sve je to sađa u meni.

OREST: Ipak, oni su ga ubili.ELEKTRA: Jesu. Ali sa svim tim u sebi, kako m ogu da ih m rzim ?

Im a li tu m esta za m ržnju?O REST: J a ih mrzim. I ja ću ga osvetiti.ELEKTRA: Svako od nas im a svoje poslove.OREST: J a sam rođen u ovoj palati, E lektro, a'li sada sam mo-

rao da uđem u n ju na zadnji ulaz. J a sam sin v lađara ovog grada, ali sam juče m orao da se sklonim da bi oni mogli da prođu. Obišao sam skoro celu G rčku, i do- šao ponovo ovamo. Ne znam da li sam h teo da dođem, ali sada sam tu. I ja m oram da izvršim svoju dužnost.

ELEKTRA: Ti im aš svoj posao.OREST: I u rad iću g a .« .. .

Jovan H ristić je, u antičkoj lite rarno j zaostavštini, pronašao izvanrednu dram sku g rađu pa po ugledu na evropske savrem ene dram atičare (koji se bave o tk rivan jem antičkih vredno ta u današ- njim estetskim m erilim a) pokušao da načini d ram u snažnih, kon- trastn ih , tragičnih zakonitosti. Ali, u tom e je sam o delim ično uspeo. U dram aturšk i sklop radiofonskog m anira, on, kao đa je više napora polagao na este tsku s tran u oblikovanja đrame nego na nje- nu izrazitu m ogućnost đ ram skih sukoba; u reciprocitetu dramske

akcije i psihološke relaksije , u konstruk tivno j tenziji, a ne u dra- m atskoj gradaciji. Z aborav lja jući da svaku ličnost, posebno, m oti- više i đram skim razlogom opravda (a sam im tim da usredsredi n arac iju i akciju) pisac se gubi u alogikam a dijaloških, neizdife- renciranih , fak tu ra K litem nestre, Egista i P ilađa već oko polovine kom ada; u prvoj p rip rem i za re tardaciju . Ako se govori o nekakvoj m otivisanosti ličnosti Egista i K litem nestre, na p rvom m estu, postav lja se p itan je n jegovih in sistran ja na savrem enom nesporazum u odnosa bigam ije, im potencije i drugog. Iskonsko zlodelo K litem - nestrino je dovo'ljna aluzija (u I. činu) na današn ju b račnu insti- tuc iju i sve ono što p ra ti n jenu egzistenciju pa prepotencirana, gotovo fizička, m ržn ja prem a deci (u ovom slučaju K litem nestrina) deluje gotovo nestvarno i nemoguće. Moguće je da K litem nestra želi da ostane sa Egistom po svaku cenu, ali ona to može činiti i sa m anje patosa i širokih tea ta rsk ih gestova. N ije bilo potrebno opterećivati, u tolikoj m eri, ove ličnosti izrazito savrem enim m edi- cinskim i patološkim naslagam a (cinično K litem nestrino priznava- n je da u sebi nosi tuđe, a ne Egistovo dete, P ilarovu nem uštu br- zopletost, Egistovu polnu nemoć i drugo). Jer, ove su ličnosti dovoljno sinonim ične, a n jihovi postupci asocijativni, da zbilja nije bilo potrebno opterećivati ih tam nijim bojam a i težim m askam a no što one već poseduju. N adalje, zaveđen jednom auditivnom dra- m aturškom šemom, pisac Egista drži od početka kom ada pa gotovo do njegovog k ra ja u kup a tilu bez ikakve viđ ljive akcije, bez ikakvog sudelovanja u dram skoj rad n ji koja se, tu i tam o, sporo odvija. O vakav d ram atu ršk i postupak odraziće se, u svoj svojoj slabosti, u finalu kom ada; Egist neće im ati snage da se n i u dijaloškoj postav- ci suprostavi akcionom i v italnom duhu Orestovom , — njegov du- el će urod iti pišćevom pobedom , a ne stvarn im i svestran im učeš- ćem u jednoj od p resuđn ih akcija dram ske konstrukcije . Sve ovo se odnosi i na ličnost K litem n estre ; bez ikakvog opravdanja , potpuno nem otivisana, ona stupa u nekakve čudne dram ske odnose

’ sa E lektrom , Devojkom , O restom i Egistom, — n jen a akcija je mlo- hava i neopravdana, a dram ski »stavovi« pasivni do k ra jn je dram - ske nezainteresovanosti. Ovoj ličnosti n išta ne sm eta Egistova irn becilnost; ona sa n jim pokušava (u prvom delu kom ada) da sasvim trezveno i razložno opravda svoj »čin« i svoju, sum njivo dokum en- tovanu, životnu filozofiju. U odnosu na »sukobe« sa ličnostim a E lek tre i D evojke K litem nestra deluje pravilno, logično i dosleđno pišćevoj osnovnoj zamisli.

128

Plastičniji i dosledno sprovedeni likovi ove dram e su likovi O resta i E lektre. G rađeni na prototipovim a klasične dram e ove ličnosti žive stvarn im životom i deluju sugestivno i realno. U odnosu na sve ostale ličnosti (K litem nestra, Egist, Pilad, Devojka) O rest i E lektra delu ju snažno od početka pa do k ra ja d ram e: oni su graditelji zapleta i nosioci, doduše re tk ih akcija. U dobro vođenoj paralelnosti dram ske rad n je E lek tra i O rest su (do druge trećine komada) nosioci dva, supro tna, dram ska interesa, dve oprečne teze, da bi se, na k ra ju kom ada, stopili u jednu akciju, u jednu m i- sao, u ideju d ram e: kao i O rest i E lek tra se pov'lači u sopstveni san, u otuđenje.

N ajbolja dram a Jovana H ristića je »Savonarola i njegovi p ri- jaetlji«. G rađena na p rincnp im a klasične d ram aturg ije , u m etodu filozofskog saopštavanja i realističkoj govornoj fak tu ri, ona zauzi- ma jedno od vidnih m esta u kvalita tivnoj lestvici jugoslovenske, posleratne, dram ske književnosti. Posebno je značajno da H ristić iz svog političkog ugla, u n jo j, rekonstru iše jedno nezaboravno poglavlje vrem ena, njegovu sm isao; logiku i alogiku verovanja, — zoru i suton firentinskog XV veka, uspon i pad dom inikanskog ka- luđera i propovednika D irolam e Savonarola.

U preokupacijam a m ita, isto rije i filozofskog dociranja, duboko zagleđan u svoje vrem e au to r oživljava isto rijsku ličnost Sa- vonarola i m istiku stoleća lom ača, i idealističkog pak la u Ijudim a, povlači izvesne parole događaja i v rem ena u pro tican ju , konstru iše čvrstu dram sku okosnicu dela, duboko asocira i a'iudira na perm a- nentnu pesničku »ukletost«, n a k rvave obrte života, na ind iv idual- nu sugestiju »izabranih« ličnosti, na m agijsku snagu reči verovanja.

»Savonaro'la i njegovi p rija te lji« je d ram a o ljuđ im a koji n i- kada nisu uspeli da sazru n iti da se po tv rde u svom e vrem enu i jednom filozofskom sistem u.

U ovoj dram i, na jednom m estu, sam au to r piše: »Ne čini mi se nim alo slučajnim što je isto rija jedna od sta ln ih p reokupa- cija našeg vrem ena. Tek postav ljan je u istoriju , naše akcije poči- n ju da dobijaju svoje značenje, što će reći da posta ju neopozive. Za dram u, istorija n ije sam o m anje ili više privlačni, m anje ili . više neobični kostim koji na sebe oblači protagonista, napro tiv , ona mogućnost — skoro bih rekao: in strum en t — da se isp ita ju ljuđ - ski postupci, uveren ja ili iluzije koji se iza n jih nalaze.

Suviše često govorim o kako je vrem e u kom e živim o vrem e u kome su nestale sve iluzije, misleći tim e na i'luzije o m oralu, sek-

129

su ili porodici. Ali .mi im am o daleko opasnijih iluzija jedna od njih se iluzija o nepobednoj istin i ko ja će nam jednog dana doći iz pera darovitog filozofa, ili iz u stiju nadahnutog proroka. A lternativa te iluzije je iluzija apsolutnog skepticizm a. Obe su znak nezrelosti.«

Potpuno obavešten o posto jan ju nekoliko đesetina evropskih dram a, posvećenih životu i radu slavnog propovednika Đirolame Savonarole (Italija, Nem ačka, Engleska) Jovan H ristić će, veoma predano i pedantno, proučavati, i koristiti, svu postojeću, a publi- kovanu, g rađu k ako o slavnom Propovedniku (»Proroku bez oruž- ja«) tako isto o XV veku; refleksijam a renesanse, relig ije i filozofije, — papske borbe za rim ski prim at, o tpora F irence, kao slobodnog grada, uspon i pad dom inikanske k u rije (u odnosu na grad- sku sinjoriju), religiozna, ideja, osciliranja jedne, izvanredne, izra- zite ličnosti (bivšeg p rio ra firentinskog sam ostana Svetog M arka) i to talnog etičkog gašenja jednog verskog sna na ivici uspavanog i zaboravljenog m ora. Osnovni m aterija l za ovu d ram u uzet je uz, po tpuno obaveštene, s tud ije R asquala V illaria (La storia Girolamo S avonarola«); ova g rađa pos'iužiće au to ru za konstrukciju okvirnog sižea i g rađenja , inovirane, asocijativne ideje dela. Iz ove studije (tačnije, n jene druge knjige), po nekim apokrifn im zapisnicim a sa Savonarolinih saslušanja, u dram aturško j konstrukciji i dijaloš- koj m otivaciji, naći će se izvorni i rekonstru isan i tekstovi. U listan ju isto rijsk ih fragm enata, filozofskih rasprava, apokrifa, za- p isn ika i lite ra rn ih stud ija pisac je bio upućen n a priručne knjige Bronowskog i M azlisha (»The W estern In tellectual Tradition«), e- seje G iovani P ap in ia »Leonardo eil Savonarola«) i Eugenia G arina (»Girolamo Savonarola«), ogledu A ugustina R enaudeta (»A propos de Jerom e Savonaro'Ie«) i izvanredne stud ije Alice M urray (»The W itch-Cult in W estern Europe«) D osledan novim pogledim a na renesansu H ristić se p rik lju ču je onoj grupi evropskih pisaca koji nasto je da k ljučno razdoblje u istoriji naše civilizacije, dakle kom- pleksnost XV veka, p rikažu daleko složenijim i d ram atičn ijim no što je to do n jih , u lite ra tu ri, činjeno.

Polazeći od A lenove sentence, »M isliti n ije isto što i verovati«, Jovag H ristić će, u dram i »Savonarola i n jegovi prijate'iji«, problem u verovan ja (uopšte), dakle problem u vere, dati poseban zn ača j; ravan osnovnoj ideji dram skog dela.

V idljiva novost H ristićeve d ram atu rg ije (u ovom komadu) je preuzim anje jednog kom pleksnog dram atsko-vrednog dela iz preobim ne isto rije i lite ra rn e građe o Savonaroli i ovladavanje

130

tj. korišćenje te g rađe u sklopu inoviranog dram skog m etoda; u racionalno stvorenu d ram atu ršk u arh itek ton iku , u davan ju glavnoj ličnosti šire. v r e m e n s k o , značenje, u uvođen ju likova M alateste, A lbertija i D om enika, kao ž i v o t n e protivteže, u j a s n o m principu asocijacije večite borbe ideologija. N adalje, au to- rov napredak u ov ladavanju principa s tru k tu ra ln e d ram atu rg ije ogleda se u p ro tk ivan ju m oderne dram ske rad n je (uz sadejstva svih tehničkih dostignuća) u form i klasične dram ske šem e: u raz- rađ ivan ju svoje, epistolarne, filozofske misli u vrem enu, koje ne pređvođi novi filozofski pravac, u trag an ju za jednom večnom, i bolnim, duboko skrivenom istinom , u iznalaženju nove m oguć- nosti za upoznavanjem svega onog što nas okružuje i onog što nam je nedostupno. Konačno, u form alnom i estetskom sagledavanju, ovo delo će au to ru poslužiti kao dokaz da istirijsk i fragm enti, u modernom d ram aturškom ruhu, mogu nadopun iti nedostatak istorijske dram e ili istorijske tragedije (dram ska ra d n ja se događa od 18. m arta do 9. ap rila le ta gospodnjeg 1498.); u etičkom vred' novanju »Savonarola i njegovi prija te lji« p redstav ljaće sinaezu, d ram aturške arh itek tonike, isto rijske i filozofske dram e sa re ta r- divnim sm enjivanjim a dram ske radn je i naracija , realističke i k la- sicističke dram ske zakonitosti). Č asna sin jo rija slobodnog g rađa Fi- rence i apostolska kom isija koju je sam sveti otac ođredio da is- pita jeresi i zločine D jiro lam a Savonarole, bivšeg p rio ra sam ostana svetog M arka i propovednika, određila je da se Savonarola kazni, s p a l j i v a n j e m kao je re tik i o tpadnik, kako bi se njegova duša potpuno odvoji’la od njegovo tela, zbog bezbožne laži i bogo- hulna dela. Dom eniko i M alatesta predlažu svom verskom vođi da se izvuče kroz prozor, iz opkoljenog sam ostana, ali Savonarola, bez snage i vere u započeto delo gubi se u jed n u p razninu , u totalnu halucinaciju ; sopstvenom presudom okončava k ra j svojoj svetoj m isiji: »Priznajem . Lagao sam. Sve je bila laž!« Savonarolu ce potom izvesti iz ćelije i p reda ti njegovu »istinu« p lam enu sređ- njevekovne lomače.)

Podelivši kom ad na dva dela (ili šest slika) H ristić je, kao u kocentričnom sužavanju vodenih virova, odredio i vrem e zbivanja dram ske rad n je ili dram ske akcije (prvi deo se odigrava od o • m arta do .7aprila, a drugi, od 8. do 9. ap rila 1498. godine); ova vo viem ensko om edjavanje potrebno je piscu da bi dobio na

mpu dram ske radn je i na dram atičnosti posebnih, podvojenih ram atuiških pojava, — naročito posle »izvođenja« klasične katarze

131

(u četvrtoj slici.) U rekonstrukciji sam e a rh itek tu re (tj. u piščevoj sugestiji) g rada F irence iz XV veka au to r do. geom etrijske tačnosti prenosi d ram sku rad n ju sa baroknog porta la u firen tin sku ulicu pom enutog stoleća; sa trg a na ulicu, sa ulice u dvorište, zatim u m račni hodnik i počađavelu kapelu, i na k ra ju u ću tljivu biblio- teku sam ostana Svetog M arka. U tak o rekonstru isanoj a rh itek tu ri g rada F irence i grupe g rađana i ka luđera (oživijenih u vrem enu) upotpunjavaće m ističnu atm osferu p repunu sukoba, događaja i tra - gedije. S tav lja jući u d ijagonalne pozicije ličnosti M alateste, A lbertija , D om inika i V alerija (kao p redstavnike dom inikanskog svetog reda), nasupro t g rađansk im licim a Izote, G lasnika, D želata i Gu- bavca pisca, bez mnogo dram ske radnje , u cen tra lno m esto svih zb ijan ja stav lja Savonarolu; zapravo, ovim, podvojenim , grupisanjem ličnosti on na jav lju je svaku, sledeću, Savonarolinu pojavu, — ovakvim postupkom on ne sam o da d iferencira dram ske odnose već dram sku rad n ju grad ira . Obe ove grupe (građani i dom inikanci) sukob'ija- va ju se neprestano, a sam im tim , za vrem e tra ja n ja čitave dram e, opravdavaju ili n apada ju (tj. negiraju) Savonarolinu »m isiju«, njegov program i »istinu« ko ju on donosi ljudim a. Ovde treb a dodati još jedan d ram atu ršk i e lem ent; pisac se snažnim asocijaeijam a, upravo, ograđuje, kroz ceo kom ad, od svoje p risu tnosti i moguć- nosti da ova d ram a može b iti d ram a vašeg vrem ena! J e r Savo- naro la je simbol izgubljene vere, pro tiv teza pobede iznuđene mačem a ne razum om (Savonarolin »Sveti ređ« je sm aknuo njegove pro- tivn ike trgovca D jovani K am bija, gospodara N ikola R idolfija, svi- rača D jakom o Pučija, Lorenca T om abuonija i starca B ernarda del N era, i po kružnici života i v rem ena »zapoveđeno« je, da ovoga puta, dođe na red i n jegova glava. N jegova i m eser V alorijeva i M alatestina i A lbertijeva i Dom enikova, i još toliko drugih).

Poštujući logiku života i neum itnost vrem enskog p ro tican ja H ristić vodi d ram sku rad n ju isprva veom a trom o i nezainteresovano. N jegova ekspozicija se proteže kroz prve tr i slike (ili kroz čitav p rv i deo kom ada). O vakav m irn i ravničarsk i tok đram ske igre nadoknađuje se b riljan tn o m dijaloškom form om i sublim nim duhom ličnosti Đželata, Izota, G lasnika, G ubavca, M alateste, Do- m enika, A lbertija i V alorija. Tek od peripetije (tj. od četvrte slike) dram ska rad n ja naglo p re ra s ta u dinam iku, u jedan čudesni tempo, da bi u petoj slici in trig a p redstav lja la dom inantnu tačku in teresa i ilu strac iju ideje. U ovakvoj dram aturško j konstrukciji samo vrem e ubrzava tem po dram ske radnje, a p rosto r (kao fizička kom-

132

ponenta) se, iz slike u sliku, sužava i sm an ju je da bi u fina lu d ra - m e svoj in teresn i okvir fizičku in tim u dom inikanskog isposnika i propovednika u jedno bežanje od sam oga sebe, u patološki nem ir i g rad iranu halucinaciju. Sve ličnosti su sim bolične; svojom sinoni- m ikom one delu ju daleko b ro jn ije no što ih im a n a sceni. D želat i G lasnik obavlja svoje profesije besprekorno, ali u isto vrem e oni deluju kao predstavnici gradskog staleža. V ulgarna Izota, p rostitu tka pored svoga osnovnog zanata, u asocijativnom obrtu, ima još jednu ulogu; ona sim boliše čudesni vek p ropadan ja i ba- canja žena u životni kal, — ona govori neke istine koje su go- vorile na suđenjim a žene koje su bi'le u dosluhu sa đavolom . G u- bavac je simbol rasp ad an ja k u rije i lab iln ih načela firan tin ske sinjorije, s jedne i svoga fizičkog i m oralnog p ropadanja , s druge strane. K aluđer M alatesta je svakako najizrazitija i na jsnažnija ličnost sam ostana Svetog M arka u F irenci; u odnosu na V alorija i Dom enika on delu je k ra jn je racionalno i trezveno, u finalu ko- m ada on će sm eti da pogleđa istin i u oči (prozrevši Savonarolinu istinu) i da izgovori »novu« jeres: n jem u nije po trebno Savona- rolino meso, n jem u je po trebna njegova istina. J e r on n ije došao u sam ostan samo zbog toga što je Savonaro'la im ao p rovidnu kožu! I Savonarola m ora da završi kao prorok, a ne kao crv. . . Snažna i kontroverzna ličnost D jiro lam a Savonarole (podvojena od istine i laži), po odluci svog svetog reda, m oraće da nestane kroz vrem e, dimu lomače, i da ustup i m esto propovednika b listav ijem um u, novoj religiji ili su jetn ijo j indiviđualnosti.

Iza D jirolam a Savonarole ostala je samo legenda sm rti, rezignirano v re m e .. . i nekoliko stihova u kurziv iz 'livenih:

PESM A O PRO PA STI SVETA

(Canzone de ru in a m undi)

K ada pogled bacim okolo po svetu,Ugašenu na dnu vidim v a tru svetu,Lepih običaja i svake vrline;Ne nalazim žiška da plam enom sine,N it se iko stidi svoje opačine.

D an-danas je s tre tan ko od pljačke živi,I ko tuđom k rv lju gasi želju gadnu

Ko udove skrvni i nejačad jadnu I ko sirom ahe progoni i krivi.'

K reposna i sveta sad je ona duša Sto varkom i silom stekne više v lasti; O naj ko se H rista i nebesa gnuša I ko stalno drugog uništiti kuša Uživa kod lju d i sve hvale i časti.

POZORIŠTE ALEKSANDRA POPVlCA

Pisati o dram skom stvaralačkom zam ahu A leksandra Popo- vića (u ovom trenu tku ) znači razm isija ti o form alnoj i kvalita tiv - noj pojavi n o v o g pozorišta kao rezu lta tne jednog m irnog proticanja vrem ena koje kroz sebe pronlazi novi izraz i celatorsku mogućnost oblikovanja form e u sopstvenom liku. I sam im tim prestaje dilema oko Popovićevog »epigonstva« B eketu. Joneskou, ili, pak, Nušiću, je r njegov jezik i d ram atu rg ija (a oko toga je bilo toliko rasprava), bilo kroz kakvu prizm u da ih posm atram o, suštinom dram skog trag an ja i raznovrsnošću id iom atskih nanosa predstavljaju m oderni vid scenskog oblikovanja odn. n o v i scenski jezik, koji je u svojoj funkcionalnosti d ispara tan Nušićevom (i klasičnoj šemi dram e), a sa Beketovim i Joneskovim izrazom čak oprečan. Je r Nušićev jezik m a koliko bio cizelirani scenski jezik uvek je, u svrsishodnom im perativu , verbalan , i efem eran, a Beket i Jonesko su, prevashođno, asocijativni, i nam a daleki, u jezičkom sazvučju bogatog arsenala inoviran ih id iom atizam a; kao i u iznalaženju, sebi svojestvene, posebne. dram ske arhitektonike.

Scenski jezik A leksandra Popovića n ije jezički citoblastem već živući smisao foklornog id iom a; izn ijansirana osobenost, bogatstvo narečja i d ija lek tika, stvarn i način govorenja u svakođ- nevnom saobraćaju ponekad osoben i sam ostalan govor iskazan, (obično) kroz žargon ili kroz form u lakog hum ora-žaokav i sa tiri- čan (ponekad) — lakorazum ljiv i neobičan, pun razigrane fan tazije i sinkopirane ironije, onaj i onakav koji kao tak av ne možemo svesti ni na šta poznato u jugoslovenskoj dram skoj lite ra tu ri.

U osećanjim a form alne dram aturg ije , u izna'laženju granica između dram skih v rsta A lekstandar Popović se služi sredstvim a

ramskog kazivanja; njegove želje se protežu od farse i kom edije

135

đo tragedije. No, svakako, da je na svome tlu k ad o tk riva posebna osećanja hum ara i satire. N jegov hum or je u isto vrem e nesvaki- dašnji, a tipičan, lakoshvatljiv , i odbojan, ali, svakako, duboko ukoren jen u naš običan život; karak te ris tičan i konstru isan u groteskne situacije (izvesnih slojeva našeg društva), u m alograđanski život koji se još uvek podvaja i rovaši određeno d ruštvo — onakav kakav je bio juče — tak av kakav je i danas. N jegova reč je sinonim ično b ritk a i sugestivna, a dram ska rad n ja , nam erno, rascep- kana u prigodnu jednosm ernost: nevažna, a žovijalna, pom alo buč- na — a tako naša. Čisti d ram ski akcenti su, doduše, vrlo retk i, ali kada ih im a tada su akcioni, a ideja dram e je, uvek, v ib ran tna i đvosmis'iena. N a p rv i pogled Popovićevo dram sko tk ivo je ras- parčano (i odvojeno) na sto tine sličica i slika (kao isečaka iz živo- ta), koje, oslobođene određene organske i logične veze deluju sa- mostalno, parcija lno-stih ijsk i. Ali kasnije (u toku predstave ili č itan ja dram e) odjednom shvatam o da se te iste (do m aločas nedisciplinovane) d ram atu rške čestice (ili sekvence) sve brže i čvršće vezuju razlozim a, sveobuhvatne (lirske povišene) atm osfere, da logično žive kako u dos'iedno vođenim akcijam a (ispresecanim tu i tam o digresivnim đram skim elem entim a) tako i u slikarski bo- jen im liikovim a i g rađ en ju k a rak te ra nosilaca dram ske radn je i određene (još uvek jedva vidljive) ideje d ram atičareve. Ovakav postupak je, dakle, supro tan d ram aturškom postupku klasičnog te- a tra , kroz d isparaciju situacija (a ne situacije!) i površno nijansi- ran im odnosim a kom ad se uobličuje tek pri k ra ju (u sam om tina- lu) i tek tada postaje hom ogena dram ska celina. Znači, u ređanju podvojenih (estetskih nejednakih), nem irljiv ih vredno ta životnih zbivanja, kao kroz film ske inserte, u logici odab iran ja i finalnog koheziranja, sagiedava se (a to m oram o priznati) jedna čvrsta konstrukcija , sagledava se jedno stvarno i istin ito dram sko biće. I baš ta (početna) ind iferen tnost ka logičkom raspoređ ivan ju i kazivanju (kao negacija klasične d ram atu rške šeme) daje poseban kvalite t i nužnu dim enziju dram am a ovakvog tipa. Gledaoci prepoznaju (u sebi) situacije koje su susreta li u životu — poistovećuju se sa lič- nostim a kom ada na sceni, pa ili nag rađu ju sam i iedeju dram e svojom iskusnošću i in tu icijom posm atrača, ili celishodnijom kom binatorikom , pod sugestivnim principim a pisca, u sadejstvu fantazije grade onakav svet i odnose u n u ta r njega, k akav im konvenira toga trenu tka . U b iti svojoj to je ig ra sam osagledavanja i s a m o k r i t i - k o v a n ja .. .

136

Govoreći, uop.šte, o delu A leksandra Popovića. u ređosleđu njegovoo dram skog sazrevanja (»Limena g'lazba«, »Ljubinko i De- sanka«, »Sablja dim iskinja«, »C arapa od sto petlji«, »K rm eći kas«, »Razvojni p u t Bore Snajdera«, Je lena Cetković«, »K ape dole«), u kategorizaciji istorođnih elem enata kom edije i dram e, u mišićavom istezanju s tv aran ja od farse, sa tire i groteske do dram e i tragedije, m ora se konstatovati da je ovaj m lađi d ram atičar duboko za- koračio u našu dram sku lite ra tu ru .

U svakoj dobronam ernoj i stručnoj analizi (kada se rad i o dram atičaru , posebno o kom ediografu) nam eću se, gotovo uvek, ista p itan ja : problem fabule, problem ideje dela, problem scenskog jezika i, najzad, problem scenske igre i situacija? Pošto je A lek- sandru Popoviću i njegovom stvara laštvu izrečeno to liko supro tn ih sudova (na raznim stručn im i proslavarsk im sastancim a) po trebno je, još na sam om početku, izreći svoj stav i sub jek tivn i odnos u vrednovanju jedne nove, u osnovi, vrlo m lade d ram atu rg ije i po- kušati uz, možda u spu tnu anailzu, iskazati i ukazati na principe komedije ovakvog tipa i na pojavi novog pozorišta čijem smo ra - đanju svi prisustvovali. . .

I

Ideja dela kod A leksandra Popovića je, gotovo uvek, asocijativna; ona je snagom idiom a vrlo sugestivna, a sam im tim i relativna. (Petlja, Sto petlji, Sto petlji! C arapa od sto petlji! Kas. Krmeći kas! K rm eći kas! Razvojni pu t Bore šnajdera , P u t Bore šnajdera. P u t Bore šnajdera! Razvojni p u t Bore šnajdera . Sablja dimiskija. Sablja dim iskija. S ablja dim iskija! itd. itd.). U njo j ne treba traž iti klasičnu ide ju đela već k ljuč asocijacija za o tk rivan je ideje đela. Na ovo se nađovezuje konstatacija da je Popović u potpunosti dao prednost svojoj jezičkoj m ogućnosti (kroz invenciju) i da ta jezička m ogućnost izražava po tpunu scensku funkcionalnost; tako da ideja ostaje, svakako, i nadalje , sk rivena u istinam a koje su izražene kroz m elodiju postojećih idiom a (koji su, upravo, deo našeg intnm nog rečnika, ali kojim se, bilo iz kojih razloga, ne slu- zimo u lepom dijalogu). I u tom krugu poznatog i nepoznatog, istinitog i skrivenog u priv idu, nevinog i napuštenog, poznatog i du-

loznog leži, u istinu , ideja kom edija našeg pisca. I to je osnova sa °je se može u tv rd iti da on ne piše an tid ram u već novu, osobenu ram u (u postupku odgovarajućoj situaciji jednog S terije Popovi-

137

ća) ko ja je izvorna, fo lk lorna i današnja, pa tek, kasnije, an tinu- šićevska, an tibeketovska i dr.

Ako izuzmemo traged iju ».Jelena Četković«, kod A leksandra Popovića je fabu la kom ada po tisnu ta iz prvog p lana u drugi plan. O na je očigledno, p risu tn a u kom adu, ali je n jen a uloga drugoste- pena i m anje važna. U osnovi svojoj, zapleti i likovi se rezim iraju kroz idiom atske obrte : u prvom p lanu je reč (izraz!), a tek na drugom p lanu se razv ija radn ja , tačnije, sociološki kom en tar pisca iskazan kroz form u m onologa i dijaloga. (Sirom ašni čovek, og'ledalo giedaoca, gotovo uvek je ličnost kom edije). G ovorna fak tu ra je v ideo-norm a fabule dram e, što će reći da ličnost priča, a reči su toliko ak tivne (i aktuelne) da one, zapravo, pokreću dram sku radn ju kod svakog gledaoca (pojedinačno) u svojoj am biciji kazu ju dram - sku radnju .

R askorak pozornica-gledalište je prem ošćeno in teresom saig- rača (gledalac-glum ac), a đram ska rad n ja je prilagođena njihovim željam a -— u p ro d u k tu analitičkih m ogućnosti — prozaičnim h te- n.jima i individualnom sposobnošću da o tk riva ju u sm ešnim situacijam a istinu svoga života, a u scenskim likovim a sam i sebe. Znači, ličnosti kom edije s tv a ra ju sim bolične situacije i zaplete (dakle fizičke situacije i zaplete!), onakve situacije kakve su, i koje su, tipične za okvir kom edije i okvir gledališta! Pisac svesno reducira fabulu, svođi dram sku rad n ju na m inim um , a sam im tim priprem a gledaoce za m aksim alno dejstvo iste u finalu kom ada. N jem u je osnova dram skog kazivan ja bogatstvo idioma, da bi u akciji dijaloga i monologa, sa asocijativnih punktova p riprem io jednu m odernu i ra fin iran u katarzu , koja će u sopstvenoj istin i i uverljivosti isku- p iti i fabu lu i ideju dela. A

Još na sam om početku stvara laštva (»Limena glazba«, »Ča- rapa od sto petlji«, »L jubinko i Desanka«) A leksandar Popović je shvatio da je jezik dram e n ajjače i n a jsigu rn ije kom ediografovo pružije, (dakle, scenski jezik), pa je ovom fenom enu prišao sa na- ročitom obazrivošću; sa osobenim siuhom — sluhom za o tkriva- n jem n ijansi narodnog, govornog, jezika, za pronalaženjem svih o- n ih bo ja koje su izražene kroz idiome. Taj jezik je bogat i osoben, on p redstav lja novi scenski jezik. Ponekad je to žargon, u drugom slučaju žargon, d ija lekat ili narečje, novost jezičkog sazvučja ■ svakodnevni govor oscenjenog neposrednog saobraćaja. A ko pre- listam o samo nekoliko stran ica kom edije »L jubinko i Desanka« otkrićem o jezičko bogatstvo koje kao p rim arn i elem ent dom inira

138

kom ndijom A leksandra Popovića (štruftna, šlajpik, obaška, po tre- fiti, ranfla , cvišna, šušum iga, fišek, šindevila, bunika, pošašaviti, šonja, am rel, dijurm a, banu ti, patos, u rem iti, kobajagi, rusvaj, la- vor, šustikla, kibicovati, »sm otati«, šm ugnuti, kerm es, fo rtan je , škartira ti, iriti se, rask rav iti, opajdara , gulam fer, žicar, uvijuša, seknuti, gugulence, šegačiti, ku rta lisa ti, »farbati« itd. itd.). N adalje, prim etićem o koliko se, u samoj osnovi, ovi idiom i nam eću kao p riprem a za duhovite rečenične obrte, za aluzije na svakodnevna zbi- van ja običnog gleđaoca. S druge strane, opazićemo da su ovi i o- vakvi idiomi deo onog govornog jezika (đakle, jezika scene) koji nalazimo i u lepoj književnosti, koji, u suštin i svojoj p redstav lja osnovu govora i dinam ičnu govornu fak tu ru jednog naroda (prem a tome govor A. Popovića n ije lokalni govor n iti rezu lta t njegova živijenja u jednom gradu).

Odgovorom na p itan je o scenskom jeziku A leksanđra Popo- vića dali smo i deo odgovora na p itan je scenske ige i scenskih situacija. Budući da je d ram ska rad n ja po tisnu ta u drugi plan, a, fabula rev id irana na jedan racionalni m inim um , ostaje nam da re- gistrujem o sam o neke p rednosti ne samo kom edija A leksandra Po- povića već i principa njegove (ovakvom form om iskazane) s tru k - turalne dram aturg ije . Vodeći rad n ju nenam etljiv im tokovim a dram - skih situacija pisac postiže (ođnosno predlaže in terp re ta to rim a) jednu novu scensku igru, p re svega m aštovitu , lepršavu i v irtuoznu igru scena. U m agijskom p rep litan ju elem enata kom edije k arak te ra i komeđije običaja, sa izvanređnim dinam ičnim akcentim a, on ot- kriva svoj ta len a t kroz bri'ijantan (nacionalni) hum or i oštru (asocijativnu) satiru , realizujući svoju epistolarnost i logiku novog teatra.

P re nego što pređem o na analizu dram a A leksanđra Popo- vića trebalo bi reg istrovati dela hronološkim redom njihova na- stanka. Je r na osnovu ovakvih podataka lakše će nam biti da izvesne stvari k lasifikujem o, odn. da svakoj dram i određim o m esto u čitavom književnom opusu d ram atičara , n jen kva'litet, stagnaciju ili razvojnu lin iju ka dramskom' sazrevanju pisca o kom e go- vonmo. Dakle, prvenče dram atičarevo je farsa »Lim ena glazba«, zatim sledeće kom adi sa elem entim a kom edije (m oram o ih nazva- i kom edijam a!): »Ljubinko i Desanka«, »Sablja dim iskija«, »Ča-

rapa od sto petlji«, »Krmeći kas«, »Razvojni pu t Bore šnajdera« i os e nje (bar do tren u tk a n asta jan ja ovog eseja) traged ija »Jelena etković« i farsa »K ape dole«.

»

139

Služeći se, dosledno, ustaljen im d ram atu ršk im i estetskim k riterijum im a u odnosu na dosađašnje dram sko stvaralaštvo Alek- sanđra Popovića, mogli bismo (na osnovu vid ljiv ih i m erljiv ih po- kazatelja) n ap rav iti novu podelu na tr i s tvaralačke etape (prem a stvarnom učešću d ram atu ršk ih elem enata na oblikovanju dram e i m erljiv im kvalite tim a te d ram e): »Lim ena glazba«, »Sablja dimis- kinja«, »Č arapa od sto petl.ji«, »Krm eći kas«, — »L.jub inko i De- sanka«, »Razvojni p u t Bore šnajdera«, »K ape dole« i — »Je'iena Ćetković«. Ako p rihvatim o ove tr i stvaralačke etape uverićem o se kako je razvojni p u t A leksand ta Popovića čudan, re la tivan i gotovo (bar sa današnjeg vrednovanja) n eevo lu tivan ; ovo se ne odražava samo na prom enam a dram skih disciplina već i u dram skoj tehnici, stvaralačkom zanosu, pa i na sam om kvalite tu . Recimo, začuđu- juće je da su m u p rv a (»Limena glazba«) i p re tposledn ja (»Jelena Ćetković«) na jslab ije napisane dram e: kako u načinu raspoređiva- n ja i oblikovanja dram ske m aterije , tak o i po idejam a-vodiljam a koje m oraju (bilo u kakvoj dram aturško j fak tografiji) nešto da ka- žu i nekako da iznesu izvesnu filozofiju pisca, odnosno dram e. Ono što je, takođe, iznenađujuće jesu dve kom edije (iz sred ine njegovog dram skog stvaralaštva) koje nag in ju ka realističkoj dram i, koje (u osnovi svojoj) pozajm lju ju d ram atu rške elem ente klasične dram e (»Ljubinko i D esanka« i »Razvojni p u t Bore šnajdera«), i, na k ra ju , posebno treb a izdvojiti traged iju »Jelena Ćetković«, koja, u osnovi svojoj, neg ira (u dram aturško-este tskom uobličavanju) do- sadašnji postupak A. Popovića.

Već na ovim prim erim a možemo konsta tovati da A leksandar Popović n ije dosleđan (a on toga nije, verovatno, ni svestan) na- čelim a iz prve stvaralačke etape, iz perioda n asta jan ja dram a »Sablja dim iskija«, »Č arapa od sto petiji« i dr. — da je ostao sa nedovoljnom ocenom iz poznavanja principa klasične dram aturg ije , a sam im tim usporio sopstveni p u t k a iznalaženju novog scenskog izraza i d ram sk ih zakonitosti svog te a tra (posebno u izgrađi- v an ju dram ske form e kroz sim bole i asocijativne sukobe), upravo, da se zaustavio n a onoj stepenici na kojoj je otpočeo rad na ko- m ediji: na iznalaženju dram ske form e u izg rađ ivanju posebnog dram aturškog tk iv a kroz jezik, kroz tenziju i m elodiju svakodnevnog jezika, podvučenog snažnom asocijacijom.

U kratko rečeno, A leksandar Popović n ije izradio sistem svoje dram e, p a ovi padovi (gledani sa ove pozicije) m ožda i nisu opasni. A li ako se ovome doda da u razđoblju iste dram e nem a ni pro-

140

gram a, jasno je da će delo (ne svako njegovo delo) bez porukeostati golo, bledo i kao takvo efem erno. A leksandar Popović je pošao trnovitim putem kom ediografa i zablistao još na sam om po- četku kao m alo ko od naših dram skih pisaca (a nakon toliko decenija), pa kako je moguće da se zaustavi na prvoj stepenici d ra- m aturškog saznanja, ili, što je još teže, da n apusti svoje prve im - perative i otpočne da piše za one koji su ga žučno napadali i ne- girali — za one koji ga nisu razum eli? . . .

II

Po načinu korišćenja dram ske m aterije i sp a jan ju d ram atu r- ških elem enata, po snazi čistih asocijacija i p rincipu sugestivnih dijaloga, kom edije: »Lim ena glazba«, »Sablja dim iskija«, »Čarapa od sto petlji«, »Krm eći kas«, »Kape dole« bi sačinjava'le p rvu i na j- zreliju stvaralačku etapu kom ediografa, A leksandra Popovića. Ako iz ove četiri kom edije izuzmemo farsu »Limena glazba«, nećemo pogrešili ako uso đa preostale sačinjavaju , po svom kvalite- tu, srž i dom et jugoslovenske posleratne kom ediografije.

Po načinu p reuzim anja izvornih idiom a i korišćen ju jezičkih obrta za građenje scenskih uslovnih (audio) situacija, u ovu etapu bi trebalo (po nekim elem entim a) uv rstiti i kom ediju »Ljubinko i Desanka«, ali pošto u n joj im a prim esa (kao što sm o već rek'li) dram skih principa klasične d ram atu rg ije (očigledno kroz izgrađiva- nje fabule) pripojićem o je kom ediji »Razvojni pu t Bore šnajdera«, odnosno drugoj stvaralačkoj etap i A. Popovića.

U postupnom sagledavanju i sav lađ ivanju teške i složene ko- m ediografske tehnike od farse (»Limena glazba«, »Č arapa od sto petlji«) do prenoglašene satire (»Sablja dim iskinja«, »K rm eći kas«), A leksandar Popovnć s tv a ra osnovnu snagu tea tra ; sa re ljefno di- ferenciranim iikovim a i tipičnošću s tv a ran ja atm osfere, u parale l- nosti vođenja akcija i jezičkim obrtim a kroz simbole. I sve je to zgusnuto i čvrsto uvezano u idiološki čvor, u onaj čvor ko ji ,je uvezao još Jovan S te rija Popović, Dakle, kod A leksandra Popovnća scenski jezik dobiva još veću funkciju . U snazi sopstvenog izraza on potiskuje ostale dram ske elem ente i sugestivno dom inira situaci- (k"113 ' SCen° m ’ ° n rez^ a r* i spoljašnji i u n u trašn ji d ram ski okvir

e !je)), i na ta j način nam eće đram skoj rad n ji jednu novu di-skrive U ° Va. dim enzija će se iskazati kroz stvarn i (gotovo uvek).

eni cilj ideje dela, a obuhvatiće sve nijanse naznačenog hu-

141

m ora, grotesknog kazivanja i osm išljene satire . Izm eđu navirućih kom ičnih situacija (koje su građene sredstv im a m oderne dram a- turgije) i bezbroj paradoksaln ih dram skih (odnosno jezičkih) obrta provlači se, dosledno jedna logična n it aiuzije ko ja u izvorim a istina verno odslikava u n u ta rn ja zbivanja našeg čoveka i zbivanja u n u ta r nas sam ih, pa sam im tim postaje parad igm a i princip nove kom edije.

Obični čovek je p redm et opserv iran ja našeg kom ediografa (»Ca- rapa od sto petlji«, »Sablja dim iskija«, »Krm eći kas« i »Lim ena glazba«), Covek, sa podvojenim osećanjim a, sa dva lica, sa urođenim subjektivizm om u oblikovanju rođene savesti; to lice i naličje, ta bolećiva fam ilija rnost i nagonski egoizam, ta j nadm eni m alograđa- nin, taj brb'ljivi laskavac, ta bolesna su je ta i p rkosna istina (~Lime- na glazba«, »C arapa od sto petlji«), ta j naduven i palančanin i is- fo rsiran i skorojević (»Krmeći kas«, »Sablja dim iskija«), ta j sinonim ični Todor (koji se prem a situacijam a podvaja u d rugu lič- nost), ta ero tsk i sazdana lažljivica Flora, taj senilni Dragoljub i Odor, ta zam lata od V elje i Agnese: ona um išljena kraljevska budalčina (nazovi k ralj) i o rd inarna b ludnica M ileva, te kurve R enata, H eristerka i K ravica i toliko d rugih p ijan ih i čednih, lažljivh i naivnih , poštenih i propalih ispun javaju bogatu galeriju likova pom enutih kom edija. I sam o svesno građenom dram atur- škom kom binatorikom moguće je da se kroz ovakvo m noštvo likova i k a rak te ra nazre osnovna fi'iozolija i da se o tk rije pozicija ša- hovske table života.

Za prve dve dram e A leksandra Popovića (»Limena glazba« i »C arapa od sto petlji«) m oto hum orističke opservacije i stvarni siže mogao bi se iskazati u c itiran ju jedne banalne, a simbolične »narodne« pesničke strofe, one folklorne sentence kojom se, kao krpenom loptom , nabacu ju ličnosti pom enutih kom edija ; Velja i Agnesa, D ragoljub i F lora D vorniković, te Luđi k ra lj, Kravica i d r:

Oj, Srbijo, m ila m ati,U vek ću te tako zvati!Mili k ra ju , m ili dome, u srcu si uvek m o m e!. . .

Ovu duhov itu aluziju ne b i trebalo shvatiti lokalnom i usko nacionainom . A legorija iskazana kroz stihove (a ne prozom) ima zadatak da izazove supro tnu reakciju norm alnom »navođenju« ka

atm osferi situacije, odnosno ka kom ediji situacije (ovde Popović naginje ka m odernizovanoj kom ediji običaja). Isti efekat postiže i pesm om :

Daj da živim ko u ra ju , gde m iline večno tra ju !U tebi ću odsad tek,

proživeti ceo v e k ! . . .

Sa ovakvih, duhovitih , početnih pozicija, u naivnom hum oru, pisac ostvaruje dubinu satire, ravnu realističkoj satiri. Sve se okreće oko čoveka, a tog čoveka kao da nigde nem a; on se smeje i m agarči okolinu punu đokoličara i lažova, a sam im tim ism ejava i sebe samoga!

Tema druge dve kom edije (»Krmeći kas« i »Sablja dimiskija«) mogla bi b iti (a to je s tv a r uočavanja satiričn ih elem enata) para - frazirana šeretskim p itan jem — đakle, konstatacijom , (ironijom) dualne ličnosti Tođora-O đora u kom ediji »Krmeći kas«: »Oj, đrža- vo, hoćeš li još dugo moći tako?! Ko li se sve n ije nabio na tvoje ja s le ... Da ne presuši, bojim se?!« Ako prihvatim o ovu rečenicu kao jednu od m nogih v a rijan ti tem e dela (jer se rad i o individualnom smislu o tk rivan ja satiričn ih elem enata), konstatovaćem o da su u istoj sadržine i osnovne epistole ideje kom edije. Dakle, i jedna i đruga (i ideja i tem a) su zaodenute plaštom dvosm islene sim ulta- ne a akustične alegorije i aluzije. J e r čitav ta j svet što okružuje pisca i njegove ličnosti je is ti: egoističan i neradan , hvalećiv i p repreden, lakom i društveno neodgovoran, brb'ljiv i apolitičan, tip i- član i reakcionaran, nepism en i p ri glup.

U dram aturškom uobičavanju izvesnih životnih fakata , u v r- ln dobrom m etodu g rađ en ja likova (pozitivan. odnosno negativan) A leksandar Popović je dosledni analitičar d ruštvenih nem irn ih to-

°va (iako se na jednom m estu ispod naslova jedne kom edije o- građuje kroz ša lu : »Događa se čak i to da u burnom toku m irne izgrađnje«), Dakle, Popović je vern i reg istra to r i s likar negativnih Po.iava. zainteresovan za progres, d ruštva u kom e živi i koje kroz ^ormu kom edije pokušava da ispravi — on svesno opisuje sam o ruž- i S. ranu života, a kroz (gotovo uvek ocrtane) negativne likovei izigrava ruglu nak arad n e odnose i običaje našeg gradaevron P retenduju , svojim standardom , da se proglasi

Pejcem. I to su, u stvari, ideje kom edija: »C arapa od sto peflji«,

143

»■Sablja dim iskinja« i »Krm eći kas«. Sam o što je ide ja jedva vidlji- va, nam erno otuđena i m alokrvna. Jer. u ovakvoj kom ediografskoj tehnici i s tru k tu ra ln o j d ram atu rg iji n ije ni potrebno da ona bude sm etn ja i te re t gledaocu, već u povrem enoj a pravovrem enoj pri- su tnosti da usm eri tokove gleđaočevih kriticizam a, da te kriticizm e uobliči u realno saznanje m ogućnosti pa da se, za izvesno vreme, ponovo, povuče u p rašn jave sufite i po lu tam u scenskog portala.

I ako naprav im o eksperim enat pa stavim o u dijagonalne pozicije (logično i estetski zasnovane) grupe d ra m a : »C arapa od sto petlji« — »Krm eći kas« prem a kom edijam a: »Sablja dim iskija« — »Lim ena g'lazba« doći ćemo do istih rezu lta ta : nova kom edija je više em otivna po treba društva, ona je organizovana, subjektivna, k ritik a iskazana preko aluzije, alegorije i asocijacije i, najzađ, nastala u novoj d ram aturško j form i, može da odene onakvo ruho kakvo joj, po nam eni, najv iše odgovara. A ko su d ram e: »Limena glazba«, »Sablja dim iskija«, »Carapa od sto petlji« i »Krm eći kas« ispunile ove uslove, tad a možemo m irne duše konstatovati da je naš m ladi d ram atičar dobio opravdane aplauze n a početku svoga s tvara laštva i da je, kao takav, otpočeo nešto novo i v redno u na- šem te a tru i jugoslovenskoj dram skoj, savrem enoj lite ra tu ri. Ko- m edije iz p rve etape stvara laštva A leksandra Popovića su produkt zrelog životnog saznanja — one su afirm acija jednog m odernog d ram aturškog vrednovanja .

Povodom p rem ijere Popovićeve farse »K ape dole« begradski k ritiča r M uharem Perv ić izm eđu ostalog isliče: » .. . Bez obzira što su protagonisti ove Popovićeve farse u društvenom i političkom pogleđu izrazitija , ili tačnije , is tak n u tija 'lica, nego u neki m drugim pišćevim kom adim a, oni su zadržali sva osnovna svojstva čaršijskog m entalite ta , sa devizam a kakve nalazim o u Popovićevom kom adu »C arapa od sto petlji« , na p rim er: »Što je svojta nije ni s ram o ta ... Svaka kuka sebi v u č e .. . Ako smo braća, nisu nam kese se s tre .. . Koliko pi'ija toliko i u b i ja . . . U se, na se, i poda se«. P arafrazirane, ove »vekovne m udrosti«, izgledaju u drugim Popovićevim delim a o- vako: n ije važno rad iti nego b iti vešt. Važno je b iti važnom e siric lli zet, um iliti se nekom e, nešto sm ućkati i pom uvati se. Zakon je zato da ga pam etan zaobiđe. Ne može šu t sa rogatim ! M a kakvi k rupn i i svečani principi mogli b iti is tak n u ti u p rv plan, drž se sledećih. kažu protagonisti Popovićevih farsi, n a rav n o ako želiš da uspeš: po litikan ti k ro je svet kako bi ga što bolje »m uzili«; najgori

144

nisu dole n iti su najbo lji gore; jedno misli. drugo govori, treće radi, učini da ti učinim , i tom e slično.

Pisac ovakvim dodaje i izvesne svoje nazore, koje ovde mo- žemo pom enuti sam o uzgred, i p re svega u ođnosu na p rem ijeru komađa »Kape dole«: um nožavanje pseudorevo'lucionara koji su po m entalitetu sve sam o ne to : kom ercijalizacija duša i zapostavljanje b u m a n i s t i č k ih vrednosti koje ostaju sam o slova na pap iru : opsesija standardom , b lagoupotrobije kao pokretač ljud i i savesti.

Sve Popovićeve d ram e usm erene su ka jednom cilju, ka k re- iran ju situacija p a trija rh a ln e duhovne s tru k tu re koja se sačuvala do naših dana. Ova im a svoju. »filozofiju« i svoj »moral« i ovi se, poput drugih lepših s tvari takođe, prenose sa ko'iena na koleno. Ova duhovitost koja je. razum e se, i jedna ideologija, o tk riva se u Pcpovićevoj »diskontinuiranoj d ram aturg iji« kao anahronična svest u akciji. uvek pred sličnim iskušenjim a i sa sličnim reakcijam a i sa devizam a koje smo pom enuli, tra jn im koliko i em otivno- -m entalni kontekst iz koga se rađa. M eđu Popovićevim licim a nema bitne razlike. Svi su oni iz istog a tara , jedne gore list, kako bi rekao Popović, svi su oni, od jednog ku ltu rno-isto rijskog stabla. Svi oni šiju i p a ra ju istu čarapu od sto petlji. Svi oni p ripada ju istoj duhovnoj i psihološkoj g rupi i obrazuju n jen k arak te r. Ono što se uslovno zove »naš svet« u stvari je svet ag rarne civilizacije, patrijarhalnog m orala i m alograđanskog m entalite ta . K ad bi neko sekvence Popovićevih dram a složio u jednu kilom etarsku predstavu , u njoj bi se u raznim varijac ijam a prepoznavao upravo ovaj sub- jekt m alograđanstva.

U kom adu »K ape dole« ova p a trija rh a ln o st kao da nam erava da izneveri sebe pokušavajući da se transform iše i adap tira , ostaju- ci u suštini u istoj em otivnoj i m entalnoj m atrici. Tako se ova parazitska svest gotovih klišea, s tare i nove retorike, definiše kao neautentična i dostojna svake poruge. Jezik ovih ljudi, kao i n jihov način m išljenja i n jihova »filozofija«, ne obuhvata ju rea'lnosti i istinu ali zato pokazuju realnost laži.

K ako kaže jedno lice, u ovom kom adu je puno »reči sa re- povima« pa je zaista teško doći do jednog i konačnog sm isla svega sto sa u njem u izgovori. Teškoće oko razum evanja svakako uvećava tin jenica da su cni koje je pisac podvrgao žestokoj k ritic i što će reci Dragojlo, Ostoja, Odažija, Okica, A rsa, Gena, istovrem eno i

n tičari i još više: nosioci i pišćeve kritike . Tako se, u scenskoj a aPtaciji, koja n ije jasno odvojila pišćev stav od stava njegovih

145

lica, ove dve k ritik e m ogu identifikovati što, n a rav n o n ije prepo- ručljivo. Cini m i se ipak, da je i pisac u ovom pogledu m orao biti precizniji, selek tivn iji i usm ereniji. Svoju tem u on je veom a često pogađao u đesetku, a'ii je tu bilo i h itaca koji su padali ispod mete, visine i dom eta ukupnog dela A leksanđra P o p o v ića ...«

3.

U neg iran ju v lastitog postupka i n ap uštan ju izvesnih principa nove d ram atu rg ije A leksandar Popović piše kom edije: »Lju- binkc. i D esanka« i »Razvojni pu t Bore šnajdera« u vrem enskom rasponu od dve godine.

U nesvesnom nap u štan ju svog d ram aturškog postupka (iz prve etape dram skog stvaralaštva), otelotvorenom kroz kom edije: »K rm e- ći kas,« »Sablja dim iskija«, »C arapa od sto petlji« i »Lim ena glazba«, A leksandar Popović piše nove kom ade sa vidljiv im prim esam a klasične d ram atu rg ije i realističkog m etoda pri'iaženja dram i kao književnoj form i — on, dakle, piše kom edije »L jubinko i Desanka« i »Razvojni pu t Bore šnajdera« (i, nađalje , traged iju »Jelena Cet- ković).

Razvijajući šem u dram e, A leksandar Popović u osnovi svoga postupka u p o treb ljava gotovo klasični zaplet, a za situacije vezuju realističku tk an in u fabule. In teresan tno je napom enuti da je kam edija »Ljubinko i D esanka« nasta la u prvom , tako reći polet- nom i saznajnom procesu prvob itne etape dram atičareve, u isto ono vrem e u kom nasta je de'io: »C arapa od sto petlji« — u mo- m entu rađ an ja »Sablje dim iskije« i »Krm ećeg kasa«. (Ovom i o- vakvom napom enom ne želimo ni slučajno da negiram o Popovićev stvarn i kvalite t niti, pak, da se ogradim o od iskazivanja pohvala kom edijam a »L jubinka i D esanke« i »Razvojni p u t Bore šnajdera«, kao i od izvrsnog kom eđiografskog opserv iran ja u rad u na uobli- čavanju pom enutih dram a, posebno kom edije »Ljubinko i Desan- ka«.) Je r ovde se rad i o uočavanju jednog neprincip ijenog i ne- đoslednog kom ediografskog p u ta kroz m ešanja d ram atu ršk ih (estetskih) načina p rilažen ja još neoform ljenoj dram skoj m ateriji, u sk lapan ju klasične i m oderne d ram atu rške tehn ike i m ešanju scenskih (audio i video) stilova.

Ako se nism o mogii više zađržati na analizam a tekstova »Li- m ena glazba«, »Sablja dim iskija«, »C arapa od sto petlji« i »Krmeći kas«, treb a reći da je nem oguće prepričati i ispisati fabu lu pom enu-

146

tih kom edija — znači, treb a uvažiti logiku čitavog đram skog sistema kazivanja jedne određene ideje: u brzom sm enjivan ju akus- tičnih situacija i rev id iran ju fabule do mogućeg m inim um a, u b ri- ljatnoj fak tu ri govora i povišenoj emociji situacija. (Dakle, običnu ana'lizu i ne bi trebalo vršiti kada se rad i o delim a m oderne dram - ske arh itek ture .) Ako smo kritičk i pri'lazili i dram am a iz prve e ta - pe Popovićevog dram skog stvaralaštva, drugom periodu njegovog um etničkog kazivanja m oram o p ristup iti sa više analize je r nam to sama m aterija i način (delimičnog) klasičnog-realističkog kom ediografskog obraćanja ne samo nudi već, naprotiv , sugerira.

Po dram aturško j fak tografiji, kom edije »Ljubinko i Desanka«, i »Razvojni p u t Bore šnajdera« p rip ad a ju drugoj etapi s tvara laštva A leksandra Popovića. Po načinu g rađen ja dram skog tk iva, likova i scenskih odnosa, one su na granicam a realnog i simboličnog, a u pogledu uobličavanja fabu’ie one će se, u potpunosti, oslin jati na klasičnu fak tu ru i jedan m ođernizovani (Popovićevski!) govorni izraz. Form alne osobine druge etape đram skog s tv ara laštv a A leksandra Popovića ogledaju se, dakle, kroz čvrsto građeni d ram aturšk i i scenski jezik sazdan na bogatstvu idioma. Jezička form a je jedina v id ljiva dram ska lin ija ko ja k rivuda izm eđu ovih kom edija (a što će reći i izm eđu kom edija prve i druge grupe), ostali dram ski elem enti su iskazani u jasn im d ram atu ršk im pro- tivrečnostim a.

K om edija »Ljubinko i Đ esanka« je g rađena na grafičkoj šemi m eđusobnih, tj. m eđuljudsk ih odnosa i diferencijaciji kom edije situacije. Izvesni e'iementi će asocirati na kom ediju običaja, ali su oni periodični i bledi — oni su ostatak izvesnih početnih kom ediografskih koncepcija iz p rve etape dram skog s tvara laštva A leksandra Popovića. U ovoj kom ediji kao da je pisac otišao ko rak đalje u stvaran ju atm osfere. Dok je u kom edijam a iz prve grupe a tm sfera bila samo naznačena kroz sinkopiranu akustiku idiom a, ovde (do- dajem o odm ah i kom ediju »Razvojni p u t Bore šnajdera«) će ona nadrasti sopstvenu ulogu; kroz čitav kom ad ona će u svoj svojoj psihičkoj i fizičkoj p risu tnosti (aluzija nevrem ena na u n u trašn ji zivot čovekov) rezbariti poseban, drugi okvir d ram e i sam im tim regulisati tok đram ske rad n je kroz akciju i re laksiju — kroz dinam iku efektne, poetski zatalasane satire. Sa k o n trastn ih pozi- cLa likova situacija će lu ta ti izm eđu groteske i kom edije da bi ideja dela došla u p rv i plan, odnosno da bi se pravovrem eno nap ra- vila »piprem a« za (klasičnu) peripetiju , a sam im tim bi se, ubrzo,

147

otkrila druga zavesa istine — one istine u kojoj će gledalac, u b r- zoj opservaciji, p repoznati k arak te re (sinonimične) u ličnostim a (Žena, Ljubinko. A vgust, Špijalter) koje se nam eću i vuku ka prvom scenskom planu. U takvoj k arak terizaciji likova (a u osnovnoj dram skoj s tru k tu r i kom edije situacije) kom edija će dobiti osveženje i u kvalite tu na običnoj i svakonđeonoj fabuli, i gotovo, naivnom k lasific iran ju i d ifereneiran ju đram skih pozicija, kao i na nenaglašenoj tem i i ideji. Sve je u njoj obično i svakodnevno, gotovo banalno, ali tako tipično. Snaga i m ajsto rstvo A leksanđra Popovića ogledaju se (u kom ediji »L jubinko i Desanka«) u kon- s tru isan ju naivne, nevažne, fabule i zbijenoj radn ji, Žena, Ljubinko, Avgust, Š p ija lte r govore b rb lja ju , lupaju i odvalja ju gluposti, šegače se i sam i sebe ism evaju — a kiša neprestano pada, prestaje, curi, kaplje, p lju šti i prestaje . N ekakav sprovod prolazi, mili, odmiče, zastaje, polazi, ide i nestaje! (U p a rk u sedi Zena. P rilazi joj L jubinko. Seda na k lupu pokraj n je i p riča: govori o sebi i drugim a. Sprovod prolazi. L jubinko je poderan i gladan. Um esto p ara on od »dužnika« uzim a trubu , pogrebnu trubu ! I, iznova priča, u d v ara se ženi, iako u njenom licu prepoznaje blud- nicu. A Zena? D rolja. Faćkalica iz parka. L jubinko nem a para, pa Zena otpočinje da p riča: da veze, da laže, da cm izdri, da bo- goradi, da m oljaka hleb, so, i ljubav, Zapravo, ljubav p re svega! Ali onuljubav iz p a rk a na kiši. L jubinko može da joj da samo savet. I to glup savet. Zena se priseća: L jubinko je poderan. Ona se okreće pridošlom A vgustu , priča sa n jim i n a k ra ju ođlazi sa đošljakom na ljubav. Avgust, kao i svaki glupi Avgust nije g'iup. On odlazi sa ženom na ljubav, n a m lado, p riprem ljeno pilence. On n ije glup je r beži od kiše. L jubinko je glup pa ostaje na k iši: da živi i da se p a ti u tom vrem enu, po takvom vrem enu.)

A leksandar Popović vrlo vešto, kroz čarobnu igru simbola, pre- pliće svoju ide ju : život je vrlo težak, a pu t, m estim ično b la tn jav i trn o v it; po pu tev im a koračaju još uvek g landi- po trn ju ima još uvek bosih! Ali to je sam o puka šala je r njegove ličnosti su: jedna drolja-faćkalica, jed an beskućnik-odrpanac, jedan g'lupi-Av- gust i jedna gam en-Spija lter. K arak te ri su, zapravo, pozajm ljeni iz svetske đram ske lite ra tu re , ali osočeni jezičkim idiom om i adekvatnom atm osferom našeg g rada; oni nedvosm isleno asociraju na jednog našeg čoveka, na jedan m eđusobni odnos, na neke gradove, na ljude, na ođnose. Ako je ova Zena sinonim bluda, ne m ora biti po java — ako je ta j L jubinko istina, ne m ora postati tipičnost —

148

ako je glupi A vgust realno biće, ne m ora b iti oličenje gluposti — ako je Š p ija iter porok, ne m ora b iti p roduk t društva.

P rim er je, dođuše, izdvojen, ali tako poznat. On ne m ora biti naš, ali se može sresti kod nas.

U klasičnoj d ram aturško j tehnici, sa nešto m odifieiranom idejom »scenske karak terizacije« nasta je kom edija »Rozvojni pu t Bore šnajdera«. To je ak tuelna sa tira na u n u ta rn ja zbivanja izvesnog sloja našeg savrem enog društva — reg ista r svih negativnih pojava koje su opsedale naše gradove, ustanove i preduzeća, koje i nadalje p red stav lja ju opasnost za po javu korupcije, lak - tašenja i karijerizm a svake vrste. (Bora šna jder n a jp re postaje d irek tor V oskarske zadruge. Kao izvanredan s tru čn jak za p rav ljenje sveća on i noću i d an ju p ljačka i odnosi svojoj kući d ruštvenu svojinu. Pošto se pokazao »dobrim « K om itet ga šalje na novu dužnost da »tamo«, tj. u L im arskoj zadruzi nap rav i »reda«. N a- ravno, i u novoj sredini on će se brzo »snaći«. Za vrlo k ra tko vrem e upropastiće preko četrdeset m iiiona društvenog novca (od toga je sebi sazidao sam o vilu i kupio autom obil!) K onačno će biti o tkriven i sm enjen da bi seo na optuženičku klupu. Ali Bora šnajder ne očajava; odležaće svoje pa će se ponovo povratiti. Je r on im a svoj zanat. (Ako je po trebno u sam om početku istak- nu ti piščev stav i ideju dovoljno je p ara fraz ira ti jednu rečenicu iz kom ada: »Para v rti što bu rg ija neće«.)

Podelivši kom ad na četiri slike (ili kako ih sam naziva »stavke«) A leksandar Popović je još kroz indikacije početnih scena dao osnovne teze fabule kom edije: ». Od prve P rilike — vrbov klin, od P rilike do Ivanjice — bez tragedija , trice i kučine — konj- ski nokat i m agareće uvo i kad sivac prode K ruševac — češagija, 2. P rv a siika: Do p rve p rilike (vrbov klin). D ruga slika: Od prihke do Ivanjice (bestragija). Treća slika: Trice i kučine (konj- ski nokat i m agareće uvo), C etv rta slika; K ad sivac prođe K ruše- vac (češagija).!.. . «

A leksandar Popović je uspeo da kroz kom ediju »Razvojni put Bore šnajdera« snagom satiričara odslika jedan poročni 'deo našega društva, skup loših po java koje još uvek žive u nam a kroz izvitoperenu dem okraciju sam ouprav ljan ja i izeksploatisani m anir odnosa adm in istra tivno-upravn ih apara ta , kroz devijacije izvesnih ljud i i izvesnih službi — kroz jednog negativnog d irek- tora i ružnu lopovsku devizu (».. .Cas m i vraćam o dug domovini, cas se otadžbina nam a odužuje. . . i svi dužni, i svi ru ž n i . . .«), kroz

149

jednu nezrelu zadrugu, kroz iskonstruisa'nu konkurenciju p riva t- n ik — država. odnosno p riv a tn ik zanatlija — »državni sektor« (odnos iičnosti Spira-B ora), kroz toliko k a rik a tu ra ln ih ličnosti iz m ehanizovanog ap a ra ta loših poslovnih i ljudsk ih odnosa i m ate- rijalizovane savesti (kroz ličnosti Gcce, Rozike, Line, Miloja, P ik lje i dr.) kako u n u ta r određenog radnog kolek tiva tako i u izvesnim okvirim a društva. I ta j p repreden i U pravn ik V oskarske zadruge (Bora šnajder), i ta j naivni p redstavn ik K om iteta (Seli- m ir), i kon k u ren t-p riv a tn ik (Špira), i ta j beskrupulozni k arije ris ta i lak taš (Velimir Kam basković), i ta lažljiva-žen turača (Goca) i im- becini-seni’iko (Piklja) i ta odvratna, rafin irana , k u rv e tin a (Rozika) i svi ti likovi iz tru lih i sm rdljiv ih kadrovskih odeljen ja (i op- štih odeljenja i analitičk ih odeljenja i personaln ih odeljenja i dak tilo odeljenja i p rodajn ih odeljenja i tran sp o rtn ih odeljen ja i adm in istra tivn ih odeljenja i ekspeđicionih odeljenja i knjigovodstvenih odeljenja i p ropagandnih ođeljenja i ra- čunovodstvenih odeljenja) su nosioci i rad n je i atm osfere u kojoj Bora šnajder k ro ji k apu društvu. Popović n ije propustio priliku da u ovo i ovakvo preduzeće uplete sve negativne i p rljave n iti koje. k arak te rišu jedno društvo u naglom razvoju. C rtajući jasne i oštre k arak te re on postiže takvu ru tin u da su odnosi i situacije m alem atički tačni.

U kom ediji »R azvojni p u t Bore šnajdera« A leksandar Popo- vić je otišao ko rak dalje u konstru isan ju dijaloške form e, a pogotovo form e monologa. U svakoj slici on grad i po jedan monolog k ji je u samoj suštin i đram ske radn je okosnica i situacija i deskrip- cija osećanja ličnosti ko ja se prip rem a n a akciju. Ovo se naročito ocrtava u četvrtoj slici, zapravo p ri finalu kom edije, u diferenciji ličnosti Špire i Bore, sa pozicija posebnih d ram atu ršk ih punk tova: Špica: »Svi očekuiu od m ene s re ć u ! .. . onome podm aži, onome zam asti, onde podm iti, tam o začepi. onam o đ o tec i! .. . M nogo vas, brate , im a koji ste iskrstili ruke pa samo gledate u Šp iru kao u k rav u m u z a ru ! .. . Neću ni ja dalje, ne treb a m i! Decu sam iškolo- v a o .. . Svako je svoje dobio ! . ..«

Na sam om k ra ju kom ada Popović dozvoljava svojoj glavnoj ličnosti da, po trad ic iji, održi dovor samome sebi. Taj govor n ije pogrebni, ali je pun patosa i nekakve čudne ironije, na i na samom k ra ju asocira vrlo jasne p redstave o d ruštvu koje p rezen tu je ovaj šna jder: B ora: »Sam o još palđum da m i udare! Tako je to u ž iv o tu ! .. . Tako je to u ž iv o tu .. . Takav sam ja, u stvari. . . Sve

150

propuštam druge ispred s e b e .. . K am basković pobrao uspehe na moja le đ a .. . Sve preko m e n e .. . Z ahvaiju jući m ojim po zn an stv im a.. . celog života sam dopuštao da me drugi koriste. . . Svi su od burnog toka m irne izgrađnje čalabrcnuli n e š to .. . Sam o sam ja d o b io ... petnaestak g o d in a .. . A koriste m oja isk u s tv a .. . Zato što sam ne- sebičan i p ro s to d u šan .. . N ikad se neću o p am e titi.. . I kad izduvam svoje, ja ću opet po s ta ro m .. . Ne može čovek da pobegne od s e b e .. . M ora da nosi svoj k rst. . . I da ide svojim trnov itim putem . .. Ih, nije lako S rb in b i t i . . .

T reću etapu đram skog stvara laštva A leksandar Popović ispunjava traged ija »Jelena Ćetković«. Za ovu d ram u pisac je pro- našao već sređenu istorijsku gradu i gotovu fabu lu ; u baštin i naše narodnooslobodilačke borbe, u istini hero jsk ih dana i plam enom rođenju slobode: » .. .Cetković B. Jelena. Rođena na C etin ju 1916. Crna Gora. Clan K P J od 1936, u NOB stupila 1941. S tre ljana 15. V 1942. u Beogradu. Za narodnog hero ja je proglašena 5. VII 1952.

U godinam a neposredno pred ra t Je lena Ćetković je već bila poznata u beogradskoj partijsko j organizaciji kao jedna od n a jistak - n u tijih žena kom unista. K ada je okupator došao u zem lju, ona je bila član Rejonskog kom ite ta P a rtije »Centar« u Beogradu, a ubrzo zatim k u rir štaba jednog ođreda u Bosni. U prv im danim a narodnooslobodilačke borbe p a rtijsk a organizacija B eograda im ala je teške i odgovorne zadatke u borbi p ro tiv okupato ra i domaćih izdajnika. A veliki broj najbo ljih kom unista bio je u partizansk im ođredima. Mnogi su već bili pali u borbi, ili su se na'lazili po koncentracionim logorim a. Zbog toga je oktobra 1941. k u riru pa r- tizanskog štaba Je len i Cetković bilo saopšteno: »Vraća.š se u Beo- grad na novu dužnost«.

K ada su nekoliko dana zatim fašistički agenti na Beograđskoj železničkoj stanici legitim isali m ladu i lepo obučenu ženu, nisu mogli ni slu titi da je to sek re ta r M esnog kom iteta P a rtije u Re- ogradu, za kojim je po'licija đugo i uzaludno tragala. ..«

(iz Zbornika narodnog heroja)

Jelena Ćetković je došla u B eograd da bi pojačala rad ile- galaca i organizovala akcije koje su im ale za cilj da osujete nam ere fašističkih slugu u porobljenom gradu. Jed n a od g lavnih akcija bda je ubistvo šefa ta jn e policije (za grad Beograd) Đ orđa Kos-

151

inajca, tero riste i ukletog nep rija te ija nap redn ih snaga našeg glavnog grada. Je lena Ćetković je organizovala zasede (po priprem ljenom planu) i pročita la sm rtnu presudu K osm ajcu, Zaladu i drugim a, ali je u m eđuvrem enu »provaljena«, uhapšena, m učena i konačno stre ljan a na Banjici. U dogovoreni dan organizovane grupe su sačekale K osm ajca i likvidirale g a . . .

N ije po trebno da posebno napom injem o da je A 'leksanđar Popović za dram u »Jelena Cetković« pozajm io kom pletan istorijski m aterija l o herojskom životu i sm rti Je lene Ćetković. Takođe n ije potrebno napom enuti da ova g rađa daje izvanrednu m ogućnost za p isanje epohalne dram e: tragedije, herojske traged ije ili is- to rijske tragedije! I nam era našeg pisca je b ila (vrlo verovatno) da napiše hero jsku trageđiju , ali, na žalost, on ne samo da je daleko od svoje nam ere nego n ije uspeo ni da okupi sve d ram atur- ške elem ente, da im u tk a gotovu i p refin jenu ideju, pa da nam pruži m akar prolazni doživljaj iz one oblasti dram skog kazivanja koja j® zam rla na našim pozornicam a.

T ragedija »Jelena Ćetković« je ostala b leđa faktografija, sa jednim jedinim vrednim podatkom : herojskom sm rću Jelene Ćetković. Ali sam taj podatak . iako (ako se pročita u dokum entu) đeluje snažno i sugestivno, kod A. Popovića p red stav lja samo čisti d ram ski akcenat u galeriji neuverljiv ih , h lađn ih i veštačkih stvorenih ličnosti, u konstrukciji pukog d ram aturškog početništva, u jednoj neistini, što sve skupa, u pom anjkan ju pravog izraza, nazivam o kičom.

I ta (Popovićeva) Jelena Ćetković n ije ni koraknu’la dalje od svoje istorijske snage: u n jenoj ličnosti nisu o tk rivane kom- pletne psihičke kategorizacije, n jen a akcija je h ladna, razvučena i neuverljiva (suprotno životnom podatku), n jen i razlozi su nepo- etizovani, a snaga volje i vere u lepši život (ta g ran itn a snaga m ladosti i Partije ) ostaju u dram i kn jiška naravoučen ija i legenda koja živi sam a od sebe.

I ta Vera, ko ja pod prvim nasiljem okru tnog agenta pod- legne i oda drugove — članove Mesnog kom iteta, i ta netipična s tu d en tk in ja D rag in ja koja se (salonskom partijnošću) prip rem a za odlazak u rom antični, daleki k ra j, i ta m ajka ko ja svojim razlozima deluje prim itivno i kom pom isno, i ta j nestaln i izdajn ik Vuk, i ta j neizdiferencirani i dualno ođređeni Lolica i g rupa agenata- -zločinaca (Gospodin, M ilađinović, Avram ović, O brad, F in i i Gavra) de lu ju podjednako neuverljivo. Jed ino ličnost (izuzim ajući Jelenu

152

Ćetković u svom poslednjem mono'iogu) A lije opravdana, dosledno vođena kroz čitavu dram u, m otivisana, uverljiva i životna. A lija p redstav lja onu nepokolebljivu snagu m ladosti ko ja je iznela konačnu pobedu nad neprija te ljem . On je poetski sazdan, razapet između suprotnosti, duboko čovečan i em otivan. Ovoj ličnosti ne sm etaju Popovićeve d ram atu ršk e slabosti ni nelogičnosti koje uok- v iru ju gotovo sve scene. Ako je A lijina rečenica u fina lu »pojave«, čitava scena dobija na dinam ici, atm osfera postaje osm išljena, a 'likovi dobijaju izvesnu životnu bo ju : u golici i prostoru . I tad a Aliji n ije po trebno puno reči (a on i n ije govornik), njegova reska rečenica i k rti pok re t opravdaće pisca, a situaciju otelotvoriti, n ad a h n u ti:VERA: D rugovi, hoću da vam k a ž e m .. . ja sam vas izđala.ALIJA: Jesi li poludela?!JELENA: Znaš li t i šta govoriš, V era?VERA: Ja sam vas izdala. Eto. . . Došla sam u ko n tak t sa

polic ijom .. .LOLA: Ona je u rastro jstvu ! V e ra !! .. . Cekaj, s e d n i! .. . Saberi

s e . . . Ne b u la z n i! .. .DRAGINJA: Ti si izgubi'ia n e rv e ! .. . Shvati šta činiš, budalo, to

ni n a jm an je n ije za igru, n iti ti služi na čast!. . . Ako si luđa, u ludnicu na posm atran je?

VERA: P rav ila sam planove kako da vas napustim , da sve ovoizbegnem, da policiji izm aknem . ..

ili u drugoj poziciji iste scene:JELENA: P re nego što K om itet p ristup i donošenju odluke, V era,

reci: koji ti izlaz vidiš iz ove situacije?VERA: Ne mogu. A li svaki zađatak koji bi p red m ene postavila

P a rtija izvršila b ih . . . M akar i kao svesna ž r tv a . .. M islim na izvesne specija'ine zadatke u policiji.

A u finalu scene A lija će dom inirati:V ERA : Znači, teb i je, A lija, palo u zadatak da m e ubiješ?ALIJA: Ja te neću ub iti (pruža joj p iš to lj) .. .

A leksandar Popović se n ije mogao o trgnu ti (kroz čitav pro- sek s tvaran ja tragedije) od im provizatorske d ram atu rške kom binatorike koju kom edija može uvažiti. On kao da n ije načisto sa m ehanizmom dram e (posebno tragedije) i uslovnostim a iste, iskaza-

153

ne kroz klasične zakonitosti fabule, ideje-zapleta, ka tarze itd. itd. Naime, n jem u kao da su prom akli poreci uslovnosti dram skih disciplina: on želi da piše traged iju (u klasičnoj d ram aturškoj form i) bez oprobanih, realističkih, dram skih elem enata. Jer da to n ije tako, kako bi m u se dogodilo da od krista lno jasn ih simbola borbe naprav i građane, a od poezije osećanja (jedne ljudske epopeje) efem erni k u lt ličnosti. Ne možemo da prećutim o, a da ne ispišemo, odnosno prepišem o podnaslov (tj. p rv u sugestiju dra- m atičarevu) T ragedija sa pevanjem i pucanjem i da se ne zapitam o: k o j e i n a k o g a p u c a o , i k o j e k o m e p e v a o u k o m a d u ? I da li se nonšalantno može p rilaziti jednoj svetin ji i k rv lju pla- ćenoj istini?

I na k ra ju , veom a je čudno da A 'leksandar Popović za glav- nu ličnost d ram e uzim a isto rijsku ličnost Jelene Ćetković (a samim tim , hteo on to ili ne, piše isto rijsku dram u) a da su rnu ostale ličnosti izm išljene. Sa m alo tru d a (ako je svesno prišao pisanju isto rijske dram e) m ogao je doći do im ena svih onih drugova i dru- garica koji su h rab ro izginuli, a koji su sačinjavali Mesni komitet P a rtije u B eogradu tog hladnog m arta . Takođe je neshatljivo zbog čega je au to r izbegao da ličnostim a G ospodinu i drugim da p rav a im ena, kada se tačno zna da su te ličnosti u godini 1942. nosi'le im ena i prezim ena Đ orđa K osm ajca i O brada Zalada, da su bile u službi n ep rija te lja i da su zverski m učile i ub ija le komuniste i rodoljube B eo g rad a .. .

Ako smo oštro reagovali na treći period s tvara laštva Alek- sand ra Popovića (tj. na trag ed iju »Jelena Ćetković«), ne znači da nism o uvereni da će on uskoro napisati i dobru traged iju . Jer mi, sa punim pravom očekujem o od njega uspone, a ne padove ovakve vrste, koji, po p rav ilu , k a rak te rišu početak s tvara laštva jednog dram atičara.

154

SMEH I SUZE DRAMATICARA BRANE CRNCEVIĆA

(»Hum ora nam a, n ije lako stvar- nost p re tvo riti u šalu«).

Posebnim smislom i sluhorn za iznalaženje lite ra rn ih moguć- nosti i dram skih form i u d ijapazonu realistiekog p ro stiran ja dram - skih v rsta i d ram aturškog seciranja dram ske m aterije , u vrem enskoj i prostornoj p risu tnosti, u relativnom objektivnzm u i nagla- šenom subjektivizm u, savrem ena beogradska satira se uokv iru je u sedmogođišnji književni staž, u vrem enskom pro tican ju i individualnom sam opotvrđivanju n jen ih d ram atičara : Saše Petrovića (»Tri dana u paklu«, »K om ad govedine«, »Nerešiv problem «, »Viski i soda«, »Braća«), A leksandra O brenavića (»Klimklem«), A leksandra Popovića (»Limena glazba«, »Ljubinko i Desanka«, »C arapa od sto petlji«, »Sablja dim iskija«, »K rm eći kas«, »Razvojni p u t Bore šnajdera«, »Sm rtonosna m o to ris tik a ), Zike Z ivulovića-Serafim a (»Optužena kom edija«, »Svi sveci na groblju«, »Tri luda dana«, »Levo od savesti«), V lade B ulatovića-V iba (»Budilnik«, »M enjačnica ideala«) i B rane Crnčevića »K afanica-suđnica-luđnica«, »N jen prvi čaj«, »Poslednji dan nedelje«, »Pedikii’ka«, »Dan odm ora jednog govornika« i »P rijateljstvo , zanat n a js ta r iji« ) ...

B rana Crnčević beskom prom isno i smelo, ska'ipelom, inovirane, savrem ene d ram atu rg ije šiba po jednom đelu d ruštva (onom negativnom !), koje je p redm et njegovih razm išljan ja i dram skog saopštavanja, iznosi poroke i m ane, etizira i estetizira, pokušava da ukaže na sve ono što koči b rzi čovekov razvoj kroz crveno vrem e; daje svoj doprinos (kroz sudeoništvo), v asp itava ju novog čoveka. bakljonoše jurećeg našeg stoleća. Kao i svaki drugi vizionar (pcsnik-satiričar) on ne b ira d ram atu ršk a sredstva da bi postigao

* 155

svoj cilj i iđeju svoje đram e stavio u p rv i p lan poluosvetljenog scenskog p o rta la ; on se ruga, ism ejava, pecka. bode, ugriza, secira i sa tiriz ira sve što u d ruštvu (tj. u delu društva!) ili kod pojedinca ne valja, što zam ućuje vidike, što sm eta društv'u i individui na trnovitom p u tu n ap re tk a i progresa uopšte. Jasno razliku jući ko- m edije od sa tire i n jihove društvene uloge, precizno odvajajući hum or (hum or, hum or-kom edije; hum or, h u m o r-sa tire !) on se organski i program ski zalaže za hum or sa tire unoseći sav svoj duh i d ram atičarsku sugestiju , unoseći svu svoju logiku i d ram atu ršku (tj. dram sku) um etn ičku kom binatoriku koje u svojoj poruci naiz- m enično sustižu bezbroine tokove, ovako iskazane, lite ra rn e konstrukcije. G radeći d ram u (i n jeno u n u ta rn je biće) na principim a snažnog dijalogiziranja, po zvezdanim putev im a m isaonih aforizam a on s tvara smisao svog, posve novog, satiričnog pozorižta. Iskazana kroz k ra tk u i k rh k u rečenicu njegova ideja je, upravo, analiza negativnih pojava d ruštv a ; sinonim ična do m ogućih granica, čista i kondenzovana do poetskog m etriz iran ja žaokava i zaljućenja do bola, — brio idna šum a hum ora i srneha. On kao da svakim aforizm om (sve dublje i šire) uopštava i generalizuje i svoju ideju i svoju političnost da bi u jednom m om entu i sam zbunjen od sopstvene istine, kroz svoj »hor«, uzviknuo: »Proleteri svih zem alja uozbiljite se!«.

U form alnom dram aturškom sagleđavanju B rana Crnčević, u m atem aličkom vrednovan ju sm enjuje govorne (đijaloške) partije nosilaca osnovne ideje dela sa skandiran im (monološkim) tira - dam a m asa, t j ; m odernizovanih horova ili m odernizovanog hora. N adalje, Crnćević koristi songove, kao p riv idnu gledaočevu relaksiju (dakle, zasluženi predah!) da bi nakon n jihov ih čistih zvukova doveo gleđaoca, odnosno saigrača, do dram ske ispovesti, da bi doveo ličnosti d ram e u p renap regnu ti lik dram skog in teresa i u poziciju jedne inovirane, rafin irane . katarze.

Snaga Crnčevićeve ideje i okvir đram ske šeme leže, upravo, u sugestiji vešto nan izan ih aforizam a, u dijaloškim i m onološkim konstrukcijam a, u konđenzovanoj satiričnoj m isli i kom ediografskoj objektivizaciji dram ske atm osfere. N jegovi aforizm i nisu alu- ditivni, već vrlo jasne i smele satirične opaske u tk an e u osnovne tokove dram ske radn je , ra fin iran o p rip rem ljene gradacije (u posebnom vrednovanju dram skog in tenzite ta i d ram atu ršk e nivelaci- je), na ko jim a se, s v rem ena na vrem e, o tk riva sm isao k o le k t iv n e igre (skupnog uočavanja problem a!) — dakle, pom oću kojih se

156

rastvara , secira i analiz ira onaj društven i problem koji je postav- ljen još na početku (u d ram sko-literarnoj tezi), u kom ediografskoj d ram aturškoj ekspoziciji. Tačno je da ovi aforizm i, u p rv i m ah, deluju kao nediscip'linovane, alogične, dram ske čestice, ali se one, gotovo po pravilu , u kulm inaciji dram skih suočavanja sa istinom , ili u ka tarz i svake scene, spaja ju sa oscilatornom idejom đela, pa produžuju, ka finalu čina ili čitave dram e, snagom političke logike, — u analitičkom postupku satiričarskog uopštavan ja ili estetskog uobličavanja, te čine jedno čudesno jedinstvo zbilje i snova, istine i književne konstrukcije . Svaki Crnčevićev aforizam , bilo da je iskazan u jednoj jedinoj rečenici ili u čitavom monologu, deluje v rlo sugestivno i sadržajno ; u n jim a su sjed in jen i elem enti hum ora i satire, filozofije i iskonske logike. — kroz n jega je provu- čena zlatna žica ideje d ram atičareve (» ... kažem m u : četvrtog av- gusta, iz ju tra oko pola osam, usta jem i k renem drum om u socijalizam. Pešice, naravno, je r kola dabom e nem am . Dignem palac da me povezu. Niko. P rođeš i ti V asilije i ne zaustaviš se. Obojica idemo u socijalizam. J a pešice, ti autom obilom . Ti ćeš ran ije sti- ći, i sada me muči m uka, p itan je m e jedno razapinje. Da li ćeš ti mene tam o uopšte sačekati? .. .«). U dram aturškom vrednovan ju i dram skom , logičnom transponovan ju ideje isti e fekat će Crnče- vićeva satira postići na vešto điferenciranim , i u gradacijam a, postavljenim songovim a; u osnovnoj nam eri oni će svojom naiv- nošću i ležernom površnošću (kroz zabavljački m etod) p rip rem iti potrebnu atm osferu naredne scene, sledećeg čina, ili mogućeg sukoba u iščekivanju:

» . . . srce nam puca.P rsluk nam puca.A ideali?Oni su pali, oni su pali.S ukn ja ih sruši,D inar ih zali. . .«

Iz Crnčevićevog dram skog dela jasno izbija p rog ram atika s'a- vrem ene satire, n jena velika am bicija i strem ljen je višim ciljevim a; ona se vrlo jasno ograđuje od svakodnevne, banalne p risu tnosti hum ora. Dok je hum oru osnovni cilj zabava, Crnčevićevoj satiri je hum or samo sredstvo saopštavanja, saobraćanja, d ram ska form a

d ram aturšk i kanon; d ruga s tran a satiričnog kazivan ja — bez- bolnije prenošenje osnovne ideje dram e, m ogućnost bržeg uvođenja

157

gledaoca u b it dram ske radn je i prenošenja adekvatne atm osfere. O vakva sa tira veru je u m ogućnost prom ena na bolje u životu i u d ruštvu (u političkom vrednovanju događaja), ovakva sa tira etizira i postav lja osnovne estetske principe celog d ruštv a ; nošena logikom sopstvenog posleništva, ona, dakle, u prvom redu, veru je u čoveka i njegovu budućnost, veru je u m ogućnost njegove hum ani- zacije, te ga stim uliše na p u t kroz vrem e i život, ona uči i vaspita- va (zadirući kroz principe i sadržajnost d ruštvene form acije), ona ukazuje na pojedine slabosti i nedostatke društvenog sistem a, ismeva rđave osobine i poroke društva i pojedinaca.

U p arafrazi osnovne ideje i logike istančanih aforizam a, ši- roko razm ahana snažnim duhom i poiitičnom doslednošću, Crnče- vićeva sa tira se dalekosežno bavi p roučavanjem (i'li b a r registrova- njem !) društven ih problem a: stan je društvenog političkog duha ( . . . »Osećam da bi m nogi žrtvovali moj život za svoja ubeđenja«, — »Kad već nem a boga, dobro je biti u partiji.«), m orala pojedinaca ( . . . «Bila sam nekad nap redna iu tka, a sada postah p rostitu t- k a . . — »Kad god čujem vola kako drži govor uvek pomislim na to koliko smo zapustili o ra n je ...«), obaveza pojedinaca prem a d ruštvu (. . . «Svi se p ita ju koliko im o tađbina duguje, a niko koliko je otadžbina d u ž n a ...«, — » .. . K ako m isliš da mi to izdržimo kao p ijan i posebno ili kao otadžbina uopšte? ...« ) , odnosi etičkih me- rila u n u ta r m akro kolektiva (» .. . K ad vidiš m nogo autom obilista kako da pogodiš ko ide u budućnost, a ko se vraća u s ta ru Jugo- s la v iju ? . . .« , — »Zašto L u j.X V I n ije pravio više nam ešta ja u svom stilu kad ga m arksisti to liko traže? . ..« ili »Postoje ljud i za koje je lepša budućnost već počela! . . .«), socijale i društvenog krim inala («. . . P re ra ta im ah smo lopove i žandarm e, danas hvala bogu, žan- darm a nema«, — » . . . S ta ri lju -d i p ra-ve sta -re greš-ke no-vi 'lju-di p ra-ve no-ve g re š -k e ! . . . ) , političke savesti (« .. . Zašto sam o crkvu, trebalo je i đavola odvojiti od države!«, » .. . Sposoban čovek ode u četnike a v raća se iz p a rtiz a n a « ...) i drugo. U kružnici idejne epis-

'to larnosti ovi satiričn i aforizm i (dakle, pišćev m etod i pišćeva preokupacija) i tak av d ram atu ršk i postupak uobličiće se u tezu (u filozofiranje) kosm opolitizm a (»Ja sam za sunčev sistem , on je ipak najveći!«), u svoj sofističkoj logici, u celosti sopstvenog stava u odnosu na društvo i vrem e koje politički vetrov i rezbare i po tv rđu ju kroz »misao egzistiranja.

S a tira B rane Crnčevića je novost naše savrem ene dram ske književnosti. Ona je novost i istina našeg v rem ena i onog društva

158

za koje je rođena i kojem svesno ili nesvesno služi. Stasa'la na osnovnim principim a Nušićeve (nušićevske!) satire ona traž i sebi m esto u savrem enoj lite ra tu ri i novu logiku dram skog prezento-vanja.

Ova sa tira je ponekad jedva p rim etna politična koncepcija pišćeva, — obično penušavi gejzir političke ideje i beskom prom is- nog obračunavanja sa porocim a pojedinaca, posebno i d rštva uopšte.

U neo)?uzdanim vetrovim a ludoga sm eha, uz čašu gorkih suza Crnčevićeva sa tira suvereno sedi u pročelju naše savrem ene kom e- diografije, osluškujući kao kroz eho, d ruštveno nem irno bilo, i razigrano vrem e, koje o tkucava smisao svoga proticanja.

I

U dram aturškom osciliranju Crnčevićevog đram skog dela »Ka- fanica, sudnica, ludnica«, (izvedenog 1966. godine u okviru repertoara »Ate'ijea 212« u Beogradu). kao u napuklom ogledalu sa dve iskočene senke, suočavaju se dva odnosa: odnos prem a individualnom satiričnom g ledanju na presporu evoluciju m oralnog i socijalnog čovekovog bića i odnos jed inke i d ruštva u jurećem civilizova- nom veku; pro tican je života izm eđu m noštva nesigurnosti i sta lna borba za iednu hum aniju egzistencijalnu, po tpun iju i tra jn iju slobodu. U profetskoj nužnosti i iskonskoj ukletosti satiričarskog opserv iran ja dram sko đelo B rane Crnčevića je p ro tkano poezijom savrem enog izražavanja, ono je rezu lta t dubokog političkog sag ledavanja dru - štvene stvarnosti (i n jen ih , nem inovnih, suprotnosti), ono je n jen pesim istički afiš i optim istička filan trop ija ; am putacija p rija - vih čireva sa staklasto-čiste društvene puti, rođene savesti — radost i tuga, bol i pa tn ja , san i java — smeh i suze.

U »Kafanici, suđnici, ludnici« Crnčević uz osnovne elem ente klasične d ram atu rg ije rovaši svoje društvo, ism eva njegove m ane, ukazuje na greške, sm eje se i plače u isto vrem e; la sam im tim pokušava da ga popravi.

Dram sko, pozorišno prvenče »K afanica, sudnica, ludnica«, Brane Crnčević je vern a ilu strac ija kako njegovog lite rarnog opserv iran ja života, uopšte tako i, satiričnog dram aturškog slikan ja društva, posebno. Pođeljeno u tr i čina (ili tr i dela), ono sam o u Prividu deluje tem atsko odvojeno (kafanica. sudnica, ludnica). Ali njegovo dram sko bilo v rlo sigurno reg istru je i vodi, kroz sva tri d iam aturška dela (ili čina), jasnu i nedvosm islenu ideju dram e i

159

dram ske sukobe koji transferizu je radn ju , baš preko tih spoljnih podvojenih, dram skih, k a rak te ris tik a —, d ram atu ršk ih delova, — ono postiže cilj svoje osnovne nam ere i dram skog, form alnog uobli- čavanja satire.

M agijom inovirane d ram aturg ije , kroz lom ljive zaplete i rasple- te, B rana Crnčević postiže jedan posebni kva lite t igre; ko ji liči na ig ru igre, ig ru ogledala i n jihovih senki, ig ru in te rp re ta to ra , au to ra i gledaoca, p o rta l u portalu . igru sna i jave, — čudesnu igru satire i vrem ena, ig ru pojedinaca i društva.

O d ram aturškom postupku B rane Crnčevića beograđski hro- n ičar M irko M iloradović je na jednom m estu ispisao: » .. . Njegov lirsk i hum or ne želi da bude organizovan i disciplinovan reklo bi se čak da uživa iako nas iznenađuje ćudljivostim a. Idući od igre reči p rem a igri situacije, njegovi junaci nisu precizno vođeni ka za- p letu i rasp le tu koji će im o tk riti sve pišćeve ideje: ponekad se u tim i- gram a izgubi svaka ideja! Crnčević se razbacuje duhom , smelo ispi- tu je m ogućnosti neobuzdane i nesputane hum orističko-satiričke im a- ginacije, pa u tom e počesto m im oiđe glavne punktove kojim a nas je bio poveo. U začaranom svetu njegovih ludaka bilo je i jednog izazova u stilu : evo kako se može iz ob rta banaln ih rečenica na- p rav iti sm ešna situacija. Bilo je ipak p risu tno jedno stalno pod- sm evanje u tv rđen im regulam a u ponašan ju m eđu ljuđim a, ali je ostvarivanje te v rste sa tire iš'lo nešto nedisciplinovanije nego što bismo dozvolili jednom darovitom i potvrđenom p isc u ...«

Logikom racionalnih p rilažen ja s tv a ran ju m ehanizm a i dra- m atu rške a rh itek tu re sam e dram e B rana Crnčević kao da ne prav i razliku (u d ram atu ršk im delanjim a) izm eđu ekspozicije, centralnog k rvo toka dram ske radn je , i sa trirične razrešnice fina la činova ili finala kom ada. N jem u kao da je đovoljna, epska, glagoljiva, ekspozicija sa osci’liran jem ideje dela (ideja dram e) a da je razrešnica (tj. odgovor na svoju osnovnu tezu) p repustio in terp re ta to rim a, gledaocim a 1 vrem enu. Raspojasan i razig ran satiričnom idejom on štv ara natu ra lističke atm osfere (samo u spoljn jem okviru dram e — satire!) kafanice, sudnice i ludnice, da bi u finalnom vređnova- n ju izrekao (dakle, u n u ta rn jim okvirom ) svoju privrženost čistom realističkom postupku i m isaonom (tj. in te lektualno-proračunatom ) satiričkom kazivanju , a i ograđivanju , fizičkih form i am bijenata kafanice, sudnice i ludnice. On se ruga i sa tiriz ira ne štedeći pojedinaca ni društvo. Njegove zaljućene satirične strelice ravnopravno su uperene na velike i male, poznate i nepoznate, gr'late i tihe,

160

bučne i ćutljive. N jegova satirična oštrica saseca sve ono što je prljavo na nacionalnom i opšte ljudskom telu. Zbog toga on i stavlja dram sku rad n ju u čudne am bijen te (dakle u izuzetne atm osfere!) sudnice, kafanice i ludnice. I baš zbog takve svoje d ram atu r- ške diferencijacije sam om sebi dozvoljava da i na k ra ju kom ada ne razreši zaplet života jednog dela društva, već nastav lja da pro- vocira i poručuje:

» . . . P am etn i 'ljudi, bud ite ludiLudom čoveku n išta ne sm etaOd puberte ta , do k ra ja s v e ta ! . . .«

Bez osnovnog sađržaja (u klasičnom značenju ove reči) Crnče- vićeva ideja spretno vodi dram sku rad n ju pu tev im a zain trig iran ih dram aturšk ih , om eđenih polova; sve ličnosti su, u snazi poznate sinonimike, duboko zain teresovane za k ra jn ji ishod zapleta i re- zultat peripetije , a i finalne katarze. U podvojenim in teresnim sferama kao da se izdvaja i grčevito bori za đram ski p rim at i po- litična ideja đram skog dela; obično skrivena u politkovodnoj ekspoziciji ona m agijom svog u n u ta rn jeg bića jasno i nedvosm isleno rezbari čvrsti okvir dram skog, baroknog portala.

U jasnim i d iferenciran im odnosim a ličnosti Crnčevićeve d rame »K afanica, sudnica, ludnica« im aju osnovnu ulogu m odificira- nih lu taka-m arioneta. G onjene m ehanikom idiom a i aforizam a one besprekorno izvršavaju svoje zadatke; u aluziji duple scene (pozornice na pozornici) one su u dram skim akcijam a obično »naivni« transferi dram atičareve volje i »slepi« izvršioci dram ske, uslovne zakonitosti. Ova »naivnost« C rnčevićevih ličnosti, uz izvanrednu pe- nušavu igru reči, im a za zađatak da in terese gledaočeve pažnje, što lakše i brže, priveže za osnovnu d ram atsku ide ju sa tire ; da mu razigra m aštu i sugerira svakodnevnu istinu i in trig u života, — da ogoli p red njegovim očima spek traln i m ehanizam svakodnevnice i potencira poroke, slabosti i m ane pojeđinaca i d ruštva kao celine. Takvom dram aturškom tehnikom satirični t ra k ta t sa scene opseda gledaočevu volju, u gledalištu, i uzu rp ira n jenu logiku pa je upućuje na b rilja tn o sudeoništvo u igri »pozorišta i života«, politike i apolitike, logike i alogike, laži i istine, opserva- C1je i konstrukcije, asocijacije i aluzije, vica i hum ora, vodvilja i kom edije — piese i satire . J e r društvo u p rev iran ju i m eđusobnim (međuljudskim) odnosim a u m ikro i m akro-kolek tivu je osnovna

161

preokupacija i p redm et Crnčevićeve đram ske konstrukcije , lite- ra rn e im aginacije, njegovog satiričarskog opserv iran ja i poiitičkog dociranja. Tačnije, socijalističko društvo se (po Crnčevićevom tekstu) nalazi u d ram atu rško j žiži i idejnoj oscilaciji, — potencirano u kom ediji »K afanica, srdnica, lrđnica«, a vizuelni okvir je upravo konstru isan i podijum — plato, poluosvetljeni scenski porta l, simbo- lična ploha životnog ogleđala (pozornica života!) ko lažirana apstrak - cija i scenska im aginacija. U čisto odabranim i nanizanim aforiz- m im a istovetne 'ličnosti su nosioci dram ske ideje dela, — tran s- feri lite ra rn e ideje piščeve, odnosno dram skih ideja, u različitim atm osferam a (sudnica, kafanica, lrdnica). Do, gotovo, ap strak tn ih konstrukcija scenskih situacija, u perm anenanom sm enjivanju e- lem enata prenaglašene groteske i m elodram ske piese. kao u film - skim insertim a, nadopun java se kolažiranje snažnim akordim a a- socijacija, bravuroznim , jezički osočenim. songovim a — podstiče se scenskom dinam ikom saradn je glum aca i gledalaca, — insistira se na sudeoništvu sam e publike u iznalaženju kom ičnih elem enata kom edije i političkih elem enata satire, iz d ru štv a (i klase!) kom e svi p rip ad a ju (pisac i glum ci i publika). I u toj kolektivnoj igri, ig ri jave i snoviđenja (igri glum aca i gledalaca!) iznalazi se jedan posve novi, d rugi i dublji smisao razm išljan ja , — raz ig ravan ja lite ra rn ih , satiričnih , scenskih e lem en ata ; u sudeoničkoj igri i spek- tra lno j scenskoj čaroliji lite ra rn e kom edije nadopun java ju se i nadovezuju se d ram atu ršk i eiem enti teze i antiteze, žaoke satiričnosti i pam fletske audio deskripcije, — razgovara se o današn jem vre- m enu (o današn jem danu i su trašn jem ju tru ), i politici, o poje- dincu i kolektivu, o m anam a i porocim a, o snovim a i o stvarnosti. U ovom, kaleidoskopskom m ešanju plastičnih bo ja snova i crno-bele tehn ike jave otkriće se jedan novi, duboki sm isao inovirane, savrem ene crnkovićevske satire.

M akoliko d ram atičar insistira na nekritičnom , i m akoliko se on vešto ograđuje (u osnovi svoga d ram aturškog opserviranja) n jegovi likovi, am bijen ti i atm osfera uopštavaju dram atičnost, osnovnog in teresovanja , sinonim iziraju pojave, k a rak te re i m ane pojedinaca, po litiz iran ja pa i, filozofiranju. Ovi likovi ponekad pre- ra s ta ju klasične šem e g rađen ja dram skih likova i okvire naše d ram aturg ije , oni nadograđu ju sopstvene akcije i pređim enzioniraju osnovnu ideju vodiiju dram ske radnje . N akon takv ih es te tsk ih , skokovitih, g rad iran ja a tm osfera i am bijen t scene posta ju poprišta borbi izm eđu gledišta i pisca, — izm eđu igre in te rp re ta to ra i nje-

162

govog sudeoništva, u igri gledalaca. U takv im m om entim a bledo- lika klasična kom edija p re rasta u brio idnu savrem enu satiru , u svesnu političku lite ra tu ru , u scensku političku konstrukciju , — dakle ona p rerasta u nesvakidašn ji književni angažm an i scenski m agijom ovaploćeni doživljaj. N akon takvog idejnog nad rastan ja osnovne dram ske ideje i d ram aturške , nedograđene arh itek tonike, sa tira »K afanica, sudnica, ludnica« postaje angažovana dram a. Je r ovde n ije reč sam o o uprošćenim am bijentim a jedne kafanice, jedne ludnice i jedne sudnice (i asocijacije na trahom alne Ijudske sukobe, — u diferencijacijam a am bijenata, atm osfere i k lišetarnici scenskih likova) ovde je au to r đaleko program skiji i angažovaniji, on je mnogo dublje šire obznanio pogrom razvoja d ruštvene svesti, u ovom m om entu vrem enskog pro tican ja, i opsednute tradicijom i am anetom um rle d ruštvene form acije, taloge ljudske psihe, — on kroz sim boliku d iferenciran ih am bijenata (kroz d iferencijaciju m e- đuljudskih odnosa) p rezen tira svoj an tid ram sk i stav (antiživotni stav), stav pesničkog snoviđenja, — u realističkoj dram skoj fak tu - ri on beži od jasno naglašenih atm osfera u scensku igru lu taka-m a- rioneta, u šalu i ig ra riju ; je r sam o kroz tak v u d ram sku i 'literarnu konstrukciju , on može i sme da iskaže svoj stav od beskrajno-n i- jansiranih , i prenaglašenih, d ruštven ih kodeksa, ljudsk ih poroka, m ana i gluposti, — u tako subjektivnom gledanju, u jednostranom opserviranju okoline i izdvajan ju osobenog on, pom alo cinično pokušava da popravlja d ruštvo i da osmisli vrem e koje s tvara karak te re i k rea tu re individua, - koje vodi čoveka u strahov itu kataklizm u ili, pak u pu rpu rom opervažene snove, prenaglašene ele- m entim a idea'inog, i možda, sasvim novog. Po Crnčeviću i u ovom društvu (našem društvu) im a pokvaren jaka, pođlaca, lažova, lopova, provokatora, šupljoglavih politizera, polupism enih čankoliza, beskom prom isnih kaišara. bezobzirnih karijerista , neispavanih prostitu tk i, policijskih progona, b ru ta ln ih pogrom a i k ra jn je n erav - nopravnih ođnosa. A sam o se te i takve pojave (tj. sinonim izirani likovi) nalaze kod Crnčevića u »kafanici«, »sudnici« i »lrdnici«. U kom binovanju a tm osfera suđnice, ludnice i kafane, kao u kakvom ogledalu, re flek tu ju i odslikavaju se politički karije rizam i m ate- n ja lno skorojevićstvo, politizerstvo i m alograđanština, kao osnovni dram aturšk i elem enti. Oni se nadovezuju na luđost (čine ludnice), korupcije (čin sudnice) i neodgovornost (čin kafanice). I to sve zbog jednog d ram aturškog p riv ida i lite rarnog apsurda. U ovakvoj dram aturškoj konstrukciji B rana Crnčević se očigledno ograđuje

163

od jedne legalne istine, a kroz takvu atm osferu on zaijučenim sa- tiričarsk im stre lam a gađa u p ravu m etu. D uboko odgovoran, legitim no d o k trin aran i p revashodnc političan, on um e da pogodi u srž dram ske ideje i lite ra rn e epistole.

II

D ram ski opus B rane Crnčevića n ije prevelik . Ako izu- zm em o izvrsnu dram u »K afanica, sudnica, ludnica« ne preostaje nam još puno njegovih čistih dram skih dela.

U osnovnoj dram aturško j uslovnosti i lite ra tu rn o j (estetskoj) m erljivosti B rana Crnčević piše kom ade na osnovnim princnpim a groteske i eiem entim a satire. N edosledan u sprovođenju d ram a- tu ršk ih principa, C rnčeviću kao da je svejedno da li zabavlja ili satirizira, da ii podučava ili samo docira. U oscilacijam a ovakve angažovanosti njegove lite ra rn e i d ram atuške znatižlje lu ta ju od kom edije do lakrd ije , od scenske ig rarije do razigrane piese, — od groteske do satire. O stavljen sam om e sebi on veom a predano g rad i dram ske konstrukcije , — dakle, piše dram e, u koje uliva svoj živi in teres za razvoj i prom ene društva, rastače svoj žaokavi hum or, opservira i ilu stru je poroke i m ane svoje okoline, — i pesničkom im aginacijom , ukletog poslenika boginje Talije, pokušava da ispravi nedostatke u pojedinaca, da ih prikaže tom istom društvou, — i to kroz svoj m etod; kroz hum or i sm eh zaljućene kom edije, kroz sm eh i suze zaoštrene satire.

K ao što smo već rekli, na jbo lja i najb liža čistoj sa tiri je Crče- vićeva d ram a »K afanica, sudnica, ludnica« (nastala 1966. godine).

O stale dram e (»Cipelice od krokodilske kože« 1962. — »De- vojka sa tr i oca«, 1963. — »Peta s tran a sveta«, 1964. — »Njen p rv i čaj« 1965. — »Pedikirka«, 1965. — »Zanat«, 1966. — »Ljubav preko telefona« 1967. — »Dan odm ora jednog govornika«, 1967. — i »P rijateljstvo , zanat na jstariji« , 1968. godine) u velikim kvalite tm m lite rarn im oscilacijam a veom a verno i'lustru ju Crnčevićevu d ram atu ršku i lite ra rn u nedoslednost i samo povrem enu privrženost čistoj sa tiri i osnovnom m etodu njenog g rađen ja i disciplinovanog negovanja dram e. Duboko em otivan Crnčević se obično gubi u vodam a s tru k tu ra ln e dram aturg ije , — on lu ta izm eđu m an ira re- alističkog i m odernističkog dram skog konstruk tiv izm a njegove nedisciplinovane dram ske ideje obično zaobilaze već priprem 'ijene satirične punktove i razb ija ju se u obale politikovog hum ora i k ratko-

164

vidnoii zabavljaštva. U razigranoj hum orističkoj (profesionalnoj!) hu- m orističkoj m ašti Crnčević se veom a retko sam osavladava, on ' ’eoma retko sputava svoj svakodnevni i bu jn i tem peram ent, a ne prilazi ran ije složenoj satiračnoj m ehanici i dram skoj, savrem enoj arh itek - tonici i estetsko-etičkoj kom binatorici. Neobuzdan, poput panonskih vetrova, on političke žaoke čiste rasipa u bezbroj verbaln ih vari- jan ti i pom odnih đram sk ih konstrukcija (dram e »Peta s trana sveta«, »N jen p rv i čaj« i »L jubav preko telefona«) ili želi da dosledno sprovede sopstveni d ram aturšk i, samo n jem u svojstveni, postupak (»Cipelice od krokođilske kože« i »D evojka sa tr i oca«). U ovim dram am a ne rad i se o pom an jkan ju osnovnih dram skih elem enata u form alnom sagleđavanju (ekspozicija, zaplet, katarza, rasp let i dr.) već je reč o odsustvovanju ili n ap u štan ju osnovnih estetsko-etičkih đram skih i lite ra rn ih karak terizacija . A ko su ove dram e bez osnovnog sižea one ne m ogu b iti p repuštene samoj volji g leđaočevoj; oko u av rđ iv an ja osnovne dram ske ideje i lite ra rn e sugestije, — je r tako, labilno, d ram atu ršk i konstru isano i ’iite rarno kom ponovane one delu ju stihijski, bezidejno i k ra jn je nedram ski. Istin i za volju, veom a dobro zam išnjene (d ram aturške prigodno skiciranee!) kom edije »N jen p rv i čaj«, »Cipelice od krokodilske kože«, »D evojka sa tr i oca« i »P eta s tran a sveta«, već, nakon p rv ih d ram skih sukoba, i d ram atu ršk ih indikacija , gube osnovne dram ske i idejne n iti pa u nekakvim konstrukcionim paralelizm im a i lite rarn im , povišenim rem inisciran jim a o tuđu ju se (po nekakvom crnčevićevskom dram aturškom šem atizm u!) od samog autora, — otuđuju , ne svoje dram ske ideje od gleđaoca, nego gledaoca o tuđu ju od, i onako skrom ne i nepretenciozne đram ske rad - n je i sinkopirane scenske im aginacije, o tuđu ju in teres gledaočev za ideju — vodilju dram e i dram ske radnje . U osnovnoj dram skoj potki ig ra rija »D evojka sa tr i oca« im a naznačenu po ruku još na samom početku dram ske ekspozicije, — ali se ta ista p o ruka gubi već u prvom , relaksivnom , sukobu glavnih ličnosti. I naravno da već nakon prve polovine kom ada opada in teres iđeje dram skog dela i akcije dram ske u kom adu. D ram a »Cipelice od krokodilske kože« im a v rsnu osnovnu ideju , ali je ta is ta d ram ska ide ja tohko sim bolična (i u svetskoj lite ra tu ri eksploatisana) da, u razvoju dram ske rad n je postaje i sam a apstrak tna , — postaje d ram a- tičareva fikcija, lite ra rn a opsesija, deskrip tivna konstru k c ija i flu idna asocijacija. K om edija »Peta s tran a sveta« je dobro sm išljena d ram atu rška konstrukcija i lite ra rn a objektiv izacija (Na principu

165

di’am ske igre: »Portal u portalu«, siže u sižeu, — gium ac govoreći tekst role koristi koincidenciju pa napušta sopstvenu ženu i odlazi da traž i »petu« s tran u sveta). Ali u ovoj d ram i nedostaje origi- n a lna i dosledno sprovedena ideja; je r ako je d ram a već u spolj- n jem olcviru g rađena u realističkom m aniru , a na princip im a kla- sične dram aturg ije , m oralo se, racionalnije, prići doslednom spro- vođenju u n u ta rn jeg okvira, — u n u tran je dram ske m ehanike i d ram atu rške arh itek tonike. Dakle, d ram a »P eta s tran a sveta« mora la je im ati jasno izraženu ideju sprovedenu preko ekspozicije, zapleta i raspleta, a da se prelom odvija na klasičnoj katarzi. K om edija »Pedikirka« ne ispun java ni osnovne elem ente dram skih zakonitosti, — ona je, zapravo sa tkana od niza hum orističkih slika (bolje rečeno sazdana je iz nekoliko dram skih ilustracija) koje bez ikakve logične i lite ra rn e veze dišu podvojenim raznorodnim , nedisciplinovanim dahovim a. U ovoj dram i (što n ije slučaj kod ostalih Crnčevićevih tekstova:) čak nem a ni po trebne dram ske atm osfere. G rađena u pom odarskom videotelevizijskom dram a- tu rškom kvazi m an iru i nekakvom svojstvenom dram skom sistem u ona je b leda k onstrukc ija još b ledih životnih, fragm en ta ln ih i m alotipičnih isečaka, bez obzira da li se rad i o našoj sredini ili o d ruštvu iz nečije m ašte. U suštin i svojoj (i dobronam ernoj k ri- tičarskoj istini) ova d ram a nem a ni dram ske ideje n iti p ak ikakve dram ske i lite ra rn e vrednosti.

Ono što je najbo lje kod pom enutih dram a to su svakako dram ski monolozi, dijalozi i Crnčevićev, specifični scenski jezik. D ijalozi i monolozi su, po pravilu , dosledni d iferenciran i i pedarstno n ijansiran i, a jezik je sočan, osoben, adekvatan , p riro d an i p revashodno lite ra ran . U kom ediji »Peta s tran a sveta« ovaj jezik može poslužiti kao ilustrac ija svega gore rečenog: » . . . Ivan : »Ko zna M argaret, m islim draga M argaret, m ožda ste u pravu. M ožda i ne postoji. Ali, ako ne posto ji to je tak o žalosno. M islim, sve nevolje sveta i dolaze o tud što je četiri s trane sveta malo. Cetiri strane sveta, po mom e iskustvu, ne rešavaju stvar. P e ta s tran a sveta je m islim , čoveku najpo trebn ija . K ada se čoveku smuči, trebalo bi da im a m ogućnosti da napusti sve četiri s trane sveta i da otpu- tu je na petu! Nem oguće je da je čovek osuđen sam o na četiri strane. M ora da postoji i peta! Š ta m islite, d raga M a rg a re t? ...« : D osleđan davan ju p rim a ta scenskom jeziku i govornoj m elodiji B rana Crnčević, kao toliko dobrih pisaca p re njega, snažne i duhovite efekte postiže igrom reči i rečeničnim ob rtim a; on se

poigrava logikom i alogikom , aforizam a veoma spretno i smelo. Na jednom m estu u kom ediji »Pedikirka« on to čini m aestralno: » .. .Slavko: (povuče Z orana za ru k av da se nagne bliže, tiho) Nije tačno! Ne može se b iti i srećan i pam etan :ZORAN: Gle, a zašto?SLAVKO: To se p rosto ne može. Srećni Ijudi ne razm išlja ju zašto

su srećni pa od nerazm išijan ja postaju glupi, na k ra ju su srećni, sam o zato što su glupi. N esrećni ljud i stalno

razm išljaju zašto su nesrećni, pa od razm išljan ja postaju pam etni, na k ra ju su nesrećni sam o zato što su pam etni!

ZO RA N : (PRETI MU PRSTOM) Tata, to je ig ra reči!SLAVKO: A šta n ije igra reči. (POVERLJIVO) Veći deo čovečan-

stva sastoji se od igre reči, na drugom m estu je voda, čovck je tek na trećem m estu!

ZORAN: Mnogo ste sam ouvereni, znači i nezahvalni. D ugujete li vi nekom e zahvalnost?

SLAVKO: K o m e? ... «

III

Veoma bliska čistoj sa tiri je Crnčevićeva dram a «Dan odm ora jednog govornika«. Ova dram a je u osnovi svojoj g rađena na istim d ram aturšk im princip im a i dram skim elem entim a (baš kao i d ram a »Kafanica, sudnica, ludnica«), U dram skoj srži, d ram aturško j žiži i literarnoj potki d ram a »Dan odm ora jednog govornika« iskazuje nedvosm isleno zgražavanje nad glavnim ličnostim a kao nosiocim a izvesnih pojava koje rovaše i ruže naše društvo, — koje om ogućuju neodgovornim pojeđincim a da od idejn ih i iđeoloških zanosa prave sebi povlašćene pozicije u d ruštvu ; od političkog profesio- nalizm a opštu gotovo tip ičnu pojavu, a od sam og politizerstva ili politikanstva veom a unosnu profesiju i m aterija ln u rabotu . Taj i takav profesionalni govornik (koji, naravno , osim svoje bogom- dane glagoljivosti ne pseduje n ikakav drugi idejn i ni ljudsk i kva'Ii- tet!) veoma vešto koristi politiku i politički p rim a t đ ruštvenih radn ika za sopstvene, nezdrave, am bicije — za stican je ličnih. karijerističkih i m aterija lističk ih , koristi i sta lešk jh pozicjja u n u ta r društva, na princip im a p rljavog lak tašen ja i podm etan ja laži na mesto istina, u oprobanom m ehanizm u političkih v erbalite ta i de- magogija svih mogućih v rsta i težinam a postojećih kategorija . Taj

167

politički demagog i profesiona'ini govornik, ta j plaćeni političar i šupljoglavi povlašćeni g rađanin , ta j zakasneli egoista i nadm eni skorojević, ta j izuzetni »društveni radnik«, u stvari s tagn ira i emo- cijcm i sam im fiziološkim aktom u razvoju d ruštva i razv ijan ju društvene svesti; on zastaje na brzom p u tu d ruštvene evolucije, rezbari sopstveni individua'lni život i sam opotvrđ ivanje u pohlepi m aterijalnog b lagostan ja i p rim a tu vodećih ličnosti u m alogra- đanskim krugovim a. Ali ta j isti profesiona'Ini govornik i neum orni »politički d isku tan t« još uvek im a »prođu« i u današn jem našem crvenom danu, i nakon đvocenjskih istina i nap red ak a naše d ruš- tvene form acije; njegovi govori, p rek idan i m ehaničkim aplauzim a i zaplašenim odobravanjim a u stvari i n isu n išta d rugo do jedna in te rn a nebriga d ruštva u celini, još jedan dokaz više da se i u o- vom vrem enskom tren u tk u može »prodavati rog za sveću«, laž za istinu , m alograđanština za d ruštvenu etiku, — rodoljub lje za ko- ris to lju b lje« .. .M IJA : ej, čekaj, polako. Zašto ja ne b ih više voleo otadžinu od

tebe?SLAVKO Oprosti, zaboravio sam, Ijubav prem a rodnoj g rud i je

tvo ja profesija, ali kako možeš dokazati da je više voliš od m ene? Čime? S ta ti, posebno, više voliš od m ene? Vazduh, isto riju , reke, ribe, šum e, akadem iju nauka, porodiiište? Ne veru jem : Zene i devojke? Ne verujem . Decu. Ne verujem . M ora, p lanine, zavičaj, đoline, b rda? Ne verujem . K ojim m eram a možemo ti i ja da m erim o ljubav prem a o tađbin i: m etrom , kilogram om , kilom etrom ? Prosto ne možeš dokazati da je više voliš od mene! M ožda bi sam o sm rt, ali ostavim o to, ne v a lja prim er. Ni ti n i ja nism o poginuli za rodnu grudu, pa n i ti, tako živ, ne možeš dokazati da je više voiiš od m ene, isto tako živog. M orali bismo obojica poginuli dokazu- juću tu ljubav , ali n i to do sm rti ko ja je neugodna — najlakše je poginuti u čitankam a, a najteže u životu — n ikada baš nisi te rao do sm rti! L jubav p rem a otađ- bini je opšta pojava, a ne posebna, kako su profesionalci skloni da m is le ...«

Sve ličnosti kom edije »Dan odm ora jednog govornika« (Mija, govornik, gost govornikov, takođe govornik, Slavko, usvojen sin, Bule, čovek iz rodnog govornikovog k ra ja , Rada, govornikova žena i dr.) u različitim varijac ijam a rastaču osnovnu ide ju dame.

168

Profesionalni govornik, već godinam a i decenijam a ne rad i n iš ta drugo već d iskutu je, govori, verg'ia, m elje, nak lapa i ap- lau d ira sa uzvišenog m esta na kom je postav ljena n jegova po- litička govornica. On je postao već autom at, m ehanika govorenja i rezu ltan ta konferencijaške tehnike, politički čankoliz i uk leti dem agog-naklapalo. Za n jega p resta ju realn i d ruštven i odnosi,— za n jega p resta ju svi em otivnni odnosi; on jed ino vidi sebe i sebe u sebi, —divi se sebi i svojoj b istrin i i razigranoj govor- ničkoj m ašti. U pohlepi i želji za vlašću (za što više vlasti!) On zaborav'lja ne sam o svoju okolinu nego i sopstvenu porođicu; nadalje, on zaboravlja svoje rod ite lje i sopstveno socijalno poreklo, - pa kao da je rođen u svili i kad ifi on nam erava da sebi sazida gran itn i spom enik slave i govorničke veštine, — spom enik pod nebom, — spom enik za m lađe (buduće) generacije govornika. Bez jasn ih đefinicijacija snova i jave, dana i noći, on pod sugestijom autom atizovane lu tke — političkog govornika čak i u k rev e t ide sa svojom govornicom, sa svojom »jednom m iljenicom i m ezim i- com«.Govornica je za n jega sve: i život i izvor zarade i p ro fit i trgovačka m ahinacija , i bezbeđnost i san, i prošlost i budućnost i porod i potom stvo. G ovornica je sim bol njega, a on je sim bol jedne iažne govorničke veštine i još više lažne (i teško moguće) izm išljene profesije. Bez govornice on n ije čovek: on n ije član no- voga društva, — bez govornice on ni u k rev e tu ne može b iti m i- ran, on ni u snu, bez nje, n ije sam. Politička govornica je za tak av profesionalca-političara dobro juče, bolje danas i izvrrsno su tra!— večita kružnica neastine i laži, bacanje pepela u oči čitavoj o- kolini.

Veoma otvoren i sm isao Crnčević u ovoj dram i ko risti vo- doskoke žaokavih satiričn ih strelica, aluzija i asocijacija na svoje vrem e i svoje društvo, koje još uvek, i danas, dozvoljava da poje- dinci rovaše i čereče crvene istine poetskih vetrova. On nedvosm i- sleno ukazuje (i ism ejava!) poroke jedne izm išljene profesije iskazane u 'lažnom patrio tizm u, naglašene u povišenoj »partijnosti« , političkom »doktrinastvu« i uskogrudnom nacionalizm u. U logikam a glavnih ličnosti d ram e »Dan odm ora jednog govornika« voleti , »rodnu grudu« znači što više, što svestran ije i što p redan ije eksploa- tisati rođenu zem lju; k rasti i p ljačkati, lagati i vara ti, ka i- šariti i rušti, k rešta ti i b rb lja ti, — i to sve u ime »svesti«, »druš- tvene odgovornosti« i »nap re tka zemlje«. Kao m oto njegovih alu-

zija, iron ija i sa tira , svakako bi se moglo stav iti u p rv i p'ian c ita t: ». . .O tadžbino, ti si kao zd rav iju !« .. .

U dram i »Dan odm ora jednog govornika« B rana Crnčević beskom prom isno i bespoštedno napada sve ono što je p rljavo i ružno u našem društvu , — on pokušava da ukaže na sve one nedostatke koji koče brzi razvoj d ruštva i njegove svesti, na jurećem pohodu kroz neum itno vrem e. Duboko zagledan u istine i laži si- noim iziranih ličnosti — pojednaca B rana Crnčević nedvosm isleno kroz d ram sku konstrukciju iznosi svoje gnušanje, a u isto vrem e uveren je da će sve to pop rav iti i k ren u ti na b o lje :« .. .STARAC: Ciji si ti m ali sa m ornarskom kapom ?M IJA : J a sam ta tin i m am in m ali sa m ornarskom k a p o m ...

a čiji si ti s ta ri sa štapom ?STARAC: Ja sam ta tin i m am in stari sa štapom . A ti, mali,

mnogo voliš svoju zem lju? Ti si pa trio ta . je 'l da? Lepo, lepo, fino, fino.

M IJA : (PODOZRIVO) Tu me nećeš uhvatiti.STARAC: Ja te ne hvatam . J a ti se divim.M IJA : (ODOBROVOLJENO) To je onda, d ruga stvar. J a sam

iz dobre porodice. . . (POVERLJIVO I PONOSNO) Mojotac je, onako ne baš do k ra ja , ubio svog levog kom šijuzbog deset a ri svoje zem lje .. . (ZNACAJNO) Možeš mi- sliti koliko je onda ubio svog đesnog kom šiju zbog cele svoje zem lje — otadžbine!

STARAC: Mogu da mislim .M IJA (K A R TI): Ti se osloni na mene, to sam, u ljubav i prem a

zem lji ja. ..STARAC: Lepo, lepo.M IJA : Ce'la m oja porodica. . . nem a te igre koju ja ne igram

za svoju zem lju.STARAC: . . .S ta je?

170

S A D R Z A J

Životno delo dramatičara Todora Manojlovića — — — — — 5Dramsko delo Josipa Kulundžića — — — — — — — — 23Vojvođanski motivi u dramama Bogdana Ćiplića — — — — — 41Dramski opus Milana Đokovića — — — — — — — — — 57Život-pakao u dramama Đorđa Lebovića — — — — — — — 73Dramaturške inovacije Borislava Mihajlovića-Mihiza — — — 87Dramatsko snoviđenje pesnika Velimira Lukića — — ■— — — 103Pozorište vremena Jovana Hristića — — — — — — — — 119Pozorište Aleksandra Popovića — — — — — — — — — 135Smeh i suze dramatičara Brane Crnčevića — — — — — — 155

Izđaje: Književna zajednica »PETAR KOČIČ« Beograd, Bulevar JNA 15/111

Za izdavača Momčilo Đerković

sapu tn ici - rastko.rs

Documents