DŽEHENEM

Dušan ČaterDŽEHENEM

Copyright © Beletrina Academic Press, 2010http://www.zalozba.org

Knjiga je objavljena uz podršku Evropske komisije.

Ova publikacija odražava isključivo stavove autora i Komisija se ne možesmatrati odgovornom za bilo kakvu upotrebu informacija sadržanih u njoj.

Dušan Čater

DŽEHENEMPrevela sa slovenačkogAna Ristović

MMXIII

Pakao je moje prirodno okruženje!(Džefri Firman u filmu Pod vulkanom)

U stara vremena u Bosni su sakupljali maltu. To je izgle-dalo otprilike ovako: na vrhu, kraj ulaza u šeher, grad,ili na glavni trg, bile su postavljene kapije slične nekak-vim tvrđavama, gde su seljaci iz okolnih sela morali daplaćaju maltu, dozvolu koja im je omogućavala da natrgu prodaju svoje proizvode. Maltu su, takođe, moralida plaćaju i na izlazu iz grada, kao porez na prodateproizvode. Čitava stvar je odlično funkcionisala, grad jeuterivao porez, širio se i bogatio, a istovremeno se po-brinuo i za to da ga ne nasele seljaci i da ga svojim pro-vincijalizmom kulturno ne obogalje.

Sejo je sedeo u bašti jednog od posećenijih kafića natakozvanoj gradskoj plaži koja se proteže duž desneobale Ljubljanice, i osvrtao se za ljudima, koji su uglav-nom nosili naočari za sunce na vrhu glave, kada se iz-nenada setio malte i kada ga je obuzeo osećaj da bi da-nas i ovde bila i te kako dobrodošla. Kako god bilo,gradski seljaci su najgori seljaci. Seljaci bez zemlje.Nema goreg od toga.

Tamo, u uglu bašte, sedeo je Blaž. Visoki funkcioner

7

Gde si, tu si

Sve je nemoguće!Zdravo Čolić; iz pesme Glavo luda,

album Ako priđeš bliže

neke opozicione stranke. Bio je u društvu sebi sličnih,trbušastih likova koji su dobacivali svakoj tinejdžerkikoja bi prošla pored njih. U subotnje popodne, prome-nada je cvetala punim sjajem, buvljak je polako vraćaosvoju robu u garaže i ulice su otvarale prostor raspupe-lim cvećkama u mini suknjama ili barem u prekratkimmajicama, tako da su se videle sve one raznorazne alki-ce u pupkovima. Sakriven iza naočara za sunce, Sejo jevoajerski posmatrao mlado meso i srkao kriglu piva.

„Vid’, vid’ ti nju! Ovo je već treći put kako prolaziovuda!“, čuo je Blaža.

A malo kasnije, opet: „Ej, mala, svaka čast, svakačast!“

Sve to pruža makar mrvicu nade u lepšu skorašnjubudućnost: počela je škola, učenice, iako samo u prola-zu, radodarno otkrivaju kožu pocrnelu na dalmatin-skom suncu.

Što bi rekli Italijani, La strada degli corpi bellissimi!Osećaj sreće je uništio Blaž:„Dobro ližeš, mala!“A kap u prepunoj čaši bio je gromoglasni, promukli

kikot njegovih pajtosa, namenjen devojčici od nekihpetnaest godina, koja je priuštila sebi kuglu ljubičastogsladoleda.

Stari, debeli, pokvareni pizduni, pomislio je Sejo.Maltu bih ja njima uveo!

Naiskap je popio svoju kriglu piva, otišao do šanka daplati i šmugnuo pored Blaža. Seo je u taksi i odvezao se.

Pravac: novi, moderni blokovi, sa puno zelenila.

8

* * *

Sejo se meškoljio na sofi, kada je iz kuhinje do njegadopro glas:

„Hočeš kafu?“„A-a. Al’ možeš da mi sipaš još jednu kratku“, rekao

je Sejo.Denisa je izašla iz kuhinje i na stočić ispred Seja spu-

stila flašu. Sejo je sipao u čokanjčić i odmah otpio jedangutalj.

„Sigurno ne bi kafu?“ još jednom ga je upitala.„Stvarno ne bih“, odgovorio je Sejo.Denisa se vratila u kuhinju. Verovatno da bi kona-

čno skuvala onu kafu. A Sejo se sa čokanjčićem u rucipremestio na terasu. Zapalio je cigaretu, i to je bio i je-dini razlog da bude tamo, na terasi. U Denisinom sta-nu važe sledeća pravila: prilikom ulaska u stan se trebaizuti i navući papuče, jer bi znojave noge mogle da nauglačanom parketu ostave ružan trag vlage, a ona se ni-kako ne bi uklapala u besprekornost tog sasvim novogstana. Glasno pričanje je nepoželjno, a vikanje strogozabranjeno. Verovatno zbog tankih zidova koji delemoderne stanove. Pušenje samo na terasi, jasno! I, to jeto. Sedam spratova niže nalazio se pesak, nekoliko klu-pa i mnogo zelenila. Deca u pesku, roditelji na klupa-ma, ptice i bubice u zelenilu. Iznutra je dopirao Denisinnerazgovetan glas. Malo se udaljio od ograde i načuljiouši ... Ništa. Prišao je do samih vrata i:

„Šta?“

9

„Kažem da sam dobila pismo od Aide?“„Od koga?“„Od Aide, a od koga drugog? A, daj. Jesi li skroz za-

boravio da imaš još jednu sestru? I, hajde, izađi na te-rasu ako već moraš da pušiš ... Zar ne vidiš kako savdim ulazi unutra?“

Sedela je na sofi i nemirno se osvrtala oko sebe. Nastolu ispred nje stajala je kafica, poslužena tako da seSejo setio nekadašnjeg doma. Mali fildžan u izgravira-nom držaču od livenog gvožđa, pa mala džezva od istogmaterijala, i, naravno, posudica za šećer koju je na vrhuukrašavao polumesec sa zvezdicom u sredini. Ručnirad, poklon majke za odlazak u svet. Nek joj život budesladak.

Sejo je pikavac cigarete bacio preko ograde terase ineko vreme gledao za njim, sve dok nije završio u tra-vi. A onda se vratio u sobu.

„I, šta kaže Aida?“ upitao je, kada je seo pored nje.„Ko?“„Denisa?! Aida! Šta kaže Aida?“„A!“, osmehnula se. „Aida je okej“, rekla je.„Lepo“, rekao je Sejo.Denisa je ustala i počela da premešta slončiće na re-

galu, tamo-amo. Uzela je jednog i pomerila ga maloulevo. A onda drugog, i stavila ga na mesto gde je sta-jao prethodni. Povukla se korak unazad i zagledala se unovi raspored. A onda je opet vratila slončiće na prvo-bitna mesta. Sve zajedno je izgledalo kao da slončićiigraju neki prokleti šah.

10

„Ako su okrenuti ka severu, to znači da će u kuću dase sliva novac ... Barem tako mislim“, rekao je Sejo.

Denisa mu se osmehnula:„Ovo nije kuća“, rekla je.A onda je otišla do drugog zida, zagledala se u poli-

ce, povukla prstom preko jedne od njih i zagledala se uprst.

„Prokleta prašina!“ protiv svih pravila povisila jeglas i otrčala ka kuhinji.

Sejo se zavalio natrag u sofu i sklopio oči.„Denisa“, rekao je nakon nekog vremena, i dalje

sklopljenih očiju.Ništa.„Denisa“, ponovio je, ovog puta malo glasnije.„Da?“ odazvala se iz kuhinje.„Jesi li dobro?“„Aida sada živi u Steinćeru*!“ povikala je iz kuhinje.Sejo je klimnuo glavom.„I kaže da joj nije teško“, opet je povikala Denisa.„Lepo“, rekao je Sejo.Povukao je dug gutljaj iz čokanjčića i ponovo sipao.

Dvaput prepečena i neverovatno pitka rakijica. Bila muje poznata ta stvar. Meka. Njegov otac ju je pekao u Fa-letićima, na omanjoj planini jugoistočno od Sarajeva,gde je imao vikendicu.

„U njihovom fjordu žive, kaže, džinovski rakovi odtri metra“, veselo je rekla Denisa kada se vratila u sobu.

11

* Steinćer (nor. Steinkjer), grad u Norveškoj. (Prim. prev.)

„Možeš li da zamisliš, a? Odeš da se kupaš i na stenikraj vode ugledaš raka od tri metra, ha, ha.“

„Radije ga zamišljam na tanjiru. Od tri metra“, rekaoje Sejo.

„Priča se da su takvi postali zbog Černobila“, nasta-vila je Denisa. „Mutanti. Stvorovi. Brrr!“ stresla se.„Došli su iz Barencovog mora. Nauka, da prostiš, dragimoj Sejo, ima da zajebe prirodu.“

A onda je opet sela i sipala kaficu u šoljicu. Stavila jeu nju još dve kašičice šećera. Otpila je jedan gutljaj,progutala ga i sačekala. Ukus je, verovatno, bio pravi,jer se moglo primetiti blago naginjanje glave unapred,a na usnama se pojavio smešak.

„Priličan broj ljudi su već progutali. Ronilaca. Aidakaže da se boji za Ljunda ...“

„Ljunda?“„Joj! Zar ti nisam rekla da je ronilac?“Sejo je odmahnuo glavom.„Ljund?“„Ma, da“, rekla je.„A od kad to?“ upitao je.„Kako ja to da znam. Verovatno odavno ...“„Pa zar nije još odavno raskinula s njim?“Denisa se zamislila, a onda se lupila dlanom po čelu. „Joj, izvini“, rekla je. „Ne znam šta mi je danas. Re-

kla sam Ljund, je li?“Sejo je klimnuo glavom.„Izvini, stvarno...“ uhvatila se za glavu, „stvarno,

stvarno sam danas skroz rasejana ... Mislim da samuzela jedan ksanaks previše.“

12

Sejo je klimnuo glavom i otpio gutljaj.„Ma, stvarno sam skroz ... A, šta ćeš“, rekla je i raši-

rila ruke.„A ti? Kako si, ’ajde, reci?“„Ništa novo. Sve po starom“, odgovorio je Sejo.„I?“„Šta, i?“„To je dobro il’ nije?“Sejo je gledao u nju.„Komsi-komsa“, odgovorio je.„Ništa novo je dobra vest“, rekla je Denisa i počela

da se igra njegovim upaljačem. Palila ga je i gasila. Aonda, odjednom:

„Joj, skroz sam zaboravila...“ rekla je i požurila u ku-hinju. Ubrzo se vratila sa nekom velikom kutijom uvi-jenom u celofan. „Poklon za tebe. Ma, sitnica ... Sve naj-bolje, braco moj, za trideset i prvi rođendan“, rekla je iu naručje mu spustila poklon.

Sejo je gledao u kutiju.„Hvala“, rekao je. „Nije trebalo“.„Otvori“, rekla je Denisa.„Moram sad?“„A sad, a kad bi?“, rekla je Denisa i raskuštrala mu

kosu. „Vid’ ti njega!“Sejo je krenuo da otvara poklon. Bio je lepo uvijen.

Papir je šuštao sa svih strana i činilo mu se da nemakraja, tom papiru. Konačno se pomolila velika kutija.Na njoj je bila nacrtana neka riba.

„Otvori, otvori“, nestrpljiva je bila Denisa.

13

Sejo se osmehnuo i podigao poklopac kutije. Zagle-dao se u neku plastičnu, smeđu ribu, pričvršćenu za ta-njir.

„Riba!“ uzviknuo je.„Izvadi je.“Opet šuštanje papira.„Vidiš ono dugme tamo?“ rekla je Denisa i prstom

pokazala na njega. „Pritisni ga!“Sejo je pritisnuo dugme i riba se izvila ka njemu, a on

ju je, sav preplašen, ispustio iz naručja, tako da je zavr-šila na podu. Tamo se i dalje izvijala kao riba na suvom,a iz njenih usta koja su se otvarala i zatvarala dopiraloje: Tejk mi tu de ri-ve-er, drop mi in de vo-te-er ...

„Fak“, rekao je Sejo, a Denisa se smejala na sav glas.„Zar nije super, a?“„Jebo mater“, rekao je Sejo.Neko vreme su se samo smejali i više puta pritiskali

dugme. Tejk mi tu de ri-ve-er, drop mi in de vo-te-er ...Više puta. Uz obilje smeha.

„A ulovio je Ljund?“ nasmejao se Sejo.Denisa je pucala od smeha. Pljeskala se po koleni-

ma.„Neeee“, rekla je, nekako daveći se, kroz smeh.Sejo je već dugo nije video tako srećnu. Oči su joj

bile pune suza. A onda se polako smirila i nastavila:„Joj, jesam li malopre stvarno rekla Ljund, a?“„Aha.“„Oprosti. Ljund je bivši, a sad ima nekog Svena, ro-

nioca...“

14

Sejo je klimnuo glavom. Denisa je stajala naspramnjega i gledala ga sa smeškom na licu.

„Čekaj“, rekla je i opet otrčala u kuhinju. Sejo je uzeo ribu, stavio je u naručje i gledao u nju.

Pipao ju je i gledao kako je napravljena. Zašto se savija,gde joj stoji baterija, i tako to.

Denisa se vratila sa svežnjem fotografija.„Evo“, rekla je i pod nos mu gurnula jednu od njih.

„Ovo je Sven. Zar nije sladak?“„Pa i nije“, rekao je Sejo kada je uzeo fotografiju u

ruke.Denisa mu je raskuštrala kosu.„Ah, vi, momci“, rekla je. „Stalno se takmičite.“„Jebiga“, rekao je Sejo.„Ne govori tako“, rekla je Denisa. „Mama bi se okre-

nula u grobu da te sad čuje. Evo! A ovo je njen Samir.Sećaš li se koliko mali je bio kada je bila još uvek s Ljun-dom?“

Pružila mu je sledeću fotografiju.„Jap“, rekao je Sejo.„Kako samo rastu, a? Aida kaže da mu dete sada

uopšte ne smeta, da razume sve to, i tako. Konačno.“„Kome?“„A?“„Kome dete uopšte ne smeta?“ ponovio je pitanje

Sejo.„Pa Svenu, a kome drugom?“Sejo je klimao glavom.A onda, nova fotografija, na kojoj je Sven u ronila-

15

čkom odelu, pa Aida i Sven, negde u prirodi. A ondaopet jedna na kojoj je Samir na skijama, u nekom be-spuću, itd.

„Konačno je našla pravog“, rekla je Denisa.„I šta još kaže? Aida?“„Da je sada u Steinćeru, osamdeset kilometara od

Trondhajma, i da joj nije loše“, rekla je Denisa i počelada jeca.

Sejo se zavalio natrag u sofu i opet sklopio oči. Znaoje da će ova porodična proslava njegovog rođendanabiti prava muka, a ipak je došao. A najradije bi otišao,ali, šta da radi, kad je Denisi toliko stalo do tih stvari.Porodičnih stvari, iako je porodica u potpunom rasulu.Dva deteta u Ljubljani, jedno u nekom Štajn... bogsvet-iznagde, majka pod zemljom, a stari zapijen negde, činimu se, u okolini Novog Travnika. Prokletstvo porodiceŠahinpašić. Denisa je najmlađa, i to joj najteže pada.

„Hvala ti na poklonu“, rekao je Sejo i poljubio je usuzne obraze.

Denisa se osmehnula, obrisala vlažne oči, a ondaopet nastavila radosnim tonom:

„Joj, sećaš li se kada si ono bio na televiziji?“„Kad to?“„Zbog onog sastava o drugu Titu ...“„Ooo, kad je tooo bilo“, rekao je Sejo.„Kako si samo bio sladak, sa pionirskom kapicom i

onom crvenom maramom oko vrata. I ... i ...“ počela jeda se smeje, „non-stop si zevao, da smo se već plašili daće da se okače na tatu, znaš ...? “

16

Sejo je klimao glavom.„A kako se ti sećaš toga? Tada si još bila dete ...“„Oooo, i te kako se dobro sećam. Zbog toga sam bila

glavna u dvorištu.“Sejo se osmehnuo. Pljesnuo je Denisu po kolenu.„I za nagradu si otišao na Sutjesku.“„U stvari, na Tjentište“, rekao je Sejo.„A?“„Ne na Sutjesku, na Tjentište smo išli. Da gledamo

one spomenike“, rekao je Sejo.„Pravi Titov pionir“, rekla je Denisa.„Pravi Titov pionir“, rekao je Sejo.Denisa je zaćutala i gledala u brata.„Kako si samo voleo da čitaš ...“ rekla je potom.„Šta?“„Kako si voleo da čitaš ... Knjige!“„Nisam“, rekao je.„Kako nisi?“„Nisam voleo da čitam“, rekao je Sejo i zagledao se u

regal sa slončićima. Bili su okrenuti ka severu.„Nego šta nego jesi“, rekla je Denisa, kao da je želela

da ga ubedi u to.„U celom životu sam pročitao samo Crvenkapu, a i

nju sam zajeb’o“, rekao je Sejo.Denisa je prasnula u glasan kikot. Cepala se od sme-

ha.Sejo ju je gledao. I sam se smejao.„Šta je, Denisa?“ rekao je, smejući se.I dalje smeh.

17

„Kada ste ti i Aida otišli po starog, ha, ha ...“ smeja-la se.

„... Kada ste ...“ odjednom se uozbiljila i zaćutala.I Sejo se uozbiljio i neko vreme samo gledao u nju.„Kada smo, šta, Denisa?“ upitao je zatim.Denisa se zagledala nekuda preda se i izgledala je sa-

svim odsutna.„Kada ste ...“ rekla je.„Šta?“Pauza. Počela je da pucketa zglobovima na rukama.

Sejo je gledao u nju. Bila je četiri godine mlađa od nje-ga, jedva dvadeset i sedam godina, a izgledala je kao dajoj je mnogo više.

„Ništa, nego, šta sam ono htela? ...“ Potom je Denisapodigla glavu, zagledala se u brata i uputila mu slaba-šan osmeh.

„I, kuda se sad smuca?“, upitala se i pogledala na sat.„Rekao je da će kod kuće biti u pet, a sada je već pet i po ...“

„Ma, ionako nikuda ne žurimo“, rekao je Sejo. „Daj,sipaj mi još jednu.“

Denisa mu je sipala novi čokanj. Nastupila je tišinaod nekoliko sekundi. Denisa je gledala nekuda u zid, aSejo je opet zatvorio oči. Nakon nekog vremena:

„Pih! Ovo kašnjenje polako kreće da me živcira“, re-kla je Denisa.

Sejo je klimnuo glavom. Denisa je ustala i izašla naterasu. Gledala je da li će ga spaziti negde dole. Sejo jojje prišao i zapalio cigaretu. Ćutke su posmatrali deša-vanje sedam spratova niže.

18

„Sad mora da je baš lepo kod kuće, a?“ rekla je na-kon nekog vremena.

Sejo je pokušao da se seti domaćeg dvorišta. Ćutalisu i gledali naokolo. Pogled sa sedmog sprata nije biobog zna kakav. S desne strane se kraj novog naselja pro-tezala železnička pruga, lokalni voz za Dolenjsku jeprolazio kloparajući tri do četiri puta dnevno ... Sa dru-ge strane naselje je obgrlio Grubarov kanal, a na juguGolovec. Dole, malo u stranu, nalazio se veliki Merca-tor centar i austrijski Hofer ... Za one platežno manjesposobne, kao što je bilo najavljeno u reklami.

„Jap“, rekao je. „Mora da je lepo ...“„Već celu večnost nisam bila kod kuće“, rekla je De-

nisa.Sejo je klimnuo glavom.„Mogli bismo neki put zajedno dole“, rekao je Sejo.„Mogli bismo“, rekla je Denisa.Sejo je nagnuo čokanjčić do kraja, povukao posle-

dnji dim iz cigarete i opušak bacio preko ograde.„Ne bacaj pikavce dole“, prekorno je rekla Denisa,

„Dole su deca!“„Prekasno“, rekao je Sejo.„Nikad nije prekasno“, rekla je mala i otrčala u kuhinju.Sejo se opet premestio na sofu. Mučno čekanje nje-

nog Blaža trajalo je još nekoliko minuta, tokom kojih jeDenisa barem triput dojurila iz kuhinje natrag u sobu,i onda opet nekuda dalje, i tako dalje, i tako opet, u ku-hinju pa opet u sobu. Negde između, na tom putu, za-čulo se zvono i iz predsoblja se moglo čuti nešto kao:

19

„Pa gde si se to smucao?“„Bio sam kod mame, rekao sam ti.“„Toliko dugo?“„Valjda znaš kakva je. Kada jednom počne s onim

svojim pričama, više ne možeš da je zaustaviš.“„I, kako je sad?“„U redu!“„Još uvek ide na onaj kurs ...?“„Grnčarije? Naravno. To je sve što još ima.“„Lepo.“A onda je u sobu ušao on. Blaž! Visoki funkcioner

opozicione stranke. Smrdeo je na pivo.„Gle, gle, vid’ ti matorog!“ pozdravio ga je. „Ti si još

živ?“„Pa ... Onako“, rekao je Sejo.Blaž ga je pljesnuo po ramenu i seo pored njega. A

onda je sipao sebi čašicu i ispio je naiskap. Poleđinomdlana je obrisao usne, potapšao se po grudima i rekao:

„Meka, nema šta!“Sejo je klimnuo glavom.„Moraš jednom da probaš našu domaću. Horjulsku!

E, ta dere. Skoro da ne možeš da je piješ bez vina“, raz-bokorio se cvet horjulskog humora i na sav glas se sme-jao svojoj dosetki.

„Obavezno“, rekao je Sejo.„Jesi li mi doneo?“ sada je stajala pred njima Denisa.„Naravno da sam ti doneo“, rekao je Blaž i iz džepa

izvukao nekoliko kutijica s tabletama. Bacio ih je na sto.Kutije leksaurina, ksanaksa, tramala i sličnih tableta

20

razletele su se po stolu. Denisa ih je brzo pokupila i oti-šla s njima u kuhinju.

Blaž je neko vreme gledao za njom i vrteo glavom.„Sve je gore“, rekao je.Sejo je slegnuo ramenima.„A šta ćeš?“ rekao je.„Šta ćeš“, ponovio je Blaž za njim. A onda je pljesnuo

dlanovima o kolena i ustao. Posegao je rukom u zadnjidžep i izvukao iz njega paketić. „Sitnica od mene, zatvoj rođendan, momak, da ne pričaš naokolo da smomi, Slovenci, škrti ... a?“, rekao je i pružio mu ga. „Aj’ dowc-a, pa napravi dve lajne.“

Sejo je ustao da bi krenuo tamo gde mu je naređeno,kada ga je Blaž uhvatio za ruku.

„Momak“, rekao je. „Al’ bez preterivanja. Moćna jeto roba, znaš?“

„Jasno“, rekao je Sejo.„I, maloj ni reči, okej?“, rekao je i glavom pokazao ka

kuhinji.„Okej.“„Ako preko svih onih tableta proguta još i ovo, biće

nama žurke ceo dan, je li tako?“„Tako je.“Sejo je otišao u toalet, zaključao vrata za sobom i ot-

vorio paketić. Belu masu stvrdnutu u grumen je na po-ličici, pored karmina, maskara, raznoraznih pudera ikrema, dugo pretvarao u prah a onda je napravio dvecrtice. Jednu dužu i jednu kraću. Veću je ušmrkao, dva-put, triput zašmrkao, a onda se vratio u sobu. Denisa i

21

Blaž su sedeli na sofi, pred Blažem se nalazio novi čo-kanj domaće rakije, a Denisa je sedela kraj njega i sablagim osmehom na usnama gledala nekuda kroz pro-zor.

„Nadam se da si povukao vodu“, rekao je Blaž, na-mignuo mu i i sam otišao u toalet.

Sejo je seo na njegovo mesto.„Aida je sada u Steinćeru, nekih osamdeset kilome-

tara od Trondhajma, i kaže da joj nije loše“, rekla je De-nisa.

„Već si mi to rekla“, dodao je Sejo.Denisa se najpre začuđeno zagledala u njega, a onda

se osmehnula.„Koji si ti lik“, rekla je i raskuštrala mu kosu.„Sejo, daj, ispričaj nam kakvu priču iz taksija“, zau-

stio je Blaž čim je otvorio vrata toaleta.„Ma, pusti ga. Nemoj danas da ga gnjaviš s tim. Znaš

da mu je rođendan.“, rekla je Denisa.„A šta ima veze?“ nije se dao Blaž. Stao je ispred njih

i šmrktao.„Ionako nema šta da se priča“, rekao je Sejo.„Daj, daj“, gurkao ga je Blaž. „Nemoj ti meni da

nema šta da se priča. U taksiju se uvek desi nešto za-nimljivo ... Što može da se ispriča!“

Sejo je ćutao.„I?“ opet Blaž.„Ničeg uzbudljivog, stvarno“, rekao je Sejo.„Nikakve lude babe, a? Nikakvog pijanca, zaljublje-

nog para koji ne može da se strpi, a? Nikakve pizdarije?“

22

„Ej, ne govori tako“, rekla je Denisa.„Pa zar nismo ovde svi domaći“, rekao je Blaž i mu-

nuo Seja u rame, „Zar ne?“„Bila je jedna koja je ušla u taksi sa parčetom stakla

u prstu“, rekao je Sejo.Blaž: „I?“„Ma ništa ... Imala je staklo u prstu, a uopšte nije

znala za to ... K’o da se ništa nije desilo, zamolila me dajoj pripalim cigaretu ... Sve sa tim staklom u koži ... I ni-kakve krvi nije bilo, samo to staklo u koži ...“ rekao jeSejo.

Blaž: „I?“„Ranjena, a krvi nigde, eto ... To je sve“, rekao je Sejo.Blaž je neko vreme gledao u njega, a onda u Denisu,

pa zatim opet u njega.„Ma, nije to ništa“, rekao je onda razočarano.Sejo je slegnuo ramenima.„To je to“, rekao je.Blaž je i dalje zurio u njega. Vrteo je glavom. A onda

je pogledao u Denisu i ... C...c...c... dopiralo je iz njego-vih usta. Zapalio je cigaretu. Načinio je nekoliko kora-ka po sobi. A onda se zaustavio ispred prozora, zapra-vo, ispred terase i gledao nekuda na ulicu. Nakon nekogvremena ponovo se okrenuo ka Seju.

„Bez krvi, kažeš?“Sejo je ponovo slegnuo ramenima.A Blaž: „C...c...c...“„Izađi na terasu ako već pušiš“, rekla je Denisa.Blaž se zagledao u nju, a onda je bez reči izašao na

23

terasu. Gledao je dole, u dvorište, i ispuštao zvuke: „C...c... c...“

Na brzinu je povukao nekoliko dimova i bacio ciga-retu preko ograde. Kada se vratio u sobu, zagledao se uSeja, bez glasa mu se osmehivao klimajući glavom.

„A sada bih mogla da poslužim tortu. Pravila sam jeceo bogovetni dan“, rekla je Denisa i opet otrčala u ku-hinju.

Blaž je neko vreme gledao za njom, a onda je prišaoSeju i šapnuo mu na uvo: „Daj, ’oćemo li još po crtu, a?“

„Nema problema“, rekao je Sejo i opet krenuo ka ku-patilu. Kada je ustao, Blaž ga je ćušnuo u rame i rekao:

„Ti ćeš meni da pričaš da nije bilo krvi, he, he he ...“tiho se smejao.

„Jebiga, tako je bilo, Blaž“, rekao je Sejo, pogledao gapravo u oči i zaobišao ga.

U toaletu je najpre ispljuskao lice vodom, a onda jekrenuo da ponovi isto od malopre. Tamo, na poličici,među gomilom kozmetike, pronašao je staru porodi-čnu fotografiju. Na njoj su bili on, otac Faruk, majkaFarah, kao i sestre Aida i Denisa, negde kraj nekog po-toka. Gledao je u tu fotografiju ... Nije se sećao ni poto-ka ni dana kada su se fotografisali ... Bilo mu je nekihčetrnaest, petnaest godina i na fotografiji se videlo daiza Aidine glave drži podignuta dva prsta. Isto tako je istari Faruk držao dva prsta iza glave njegove majke.Otac i on su se smejali, a majka je bila sva smrknuta ...Uvek je bila smrknuta, prostrelila ga je pomisao. Uvekju je nešto brinulo. Aida je izgledala bezbrižno. Kao da

24

je ništa nije zanimalo, tako se barem činilo. A Denisa jeplakala i držala se za maminu dugu crnu suknju.Osmehnuo joj se ... Može biti da je fotografija bilasnimljena malo pred rat, pomislio je. Verovatno je bilaposlednja pre nego što su deca otišla u svet ... Sama ...Dobro, to nije sasvim tačno ... Otišli smo zajedno sakomšijama Livnjacima, koji su u Velenju imali neke ro-đake ... Najpre dole, do Splita, i triput smo jedva pobe-gli od četnika, sećao se. A odande u Rijeku, a iz Rijekedalje, u Sloveniju ... Stari Fare je ostao u Travniku sa bo-lesnom majkom ... Ni jedno ni drugo od tada više ni-kada nisam video ... ... ... Majka je sahranjena u NovomTravniku, a stari Fare ... Peče rakiju, jebiga, negde tamodole ... Napravio je dve crte i jednu ušmrkao. Tamo, po-red fotografije, ostavio je još jednu za Blaža. Priuštio jesebi još malo piškenja, a onda se vratio u dnevnu sobu.

Tamo je na podu ležala zgnjeckana torta ... Voće,krem i testo su bili rasuti na metar jedno od drugog.Kajsije, banane, šlag ... Testo i nešto sveća, neupaljenih... Denisa je čučala naslonjena na zid i bezglasno jecala.Lice je pokrila rukama i šmrcala. Blaž je sedeo na sofi iklimao sebi u bradu. U rukama je držao onu raspevanuribu i pritiskao njeno dugme. Riba je pevala tejk mi tude ri-ve-er, drop mi in de vo-te-er ...

„Ovo bi trebalo da radi na senzor“, rekao je Blaž.

25

* * *

Jebemti, izgleda da smo svi u familiji totalno u kur-cu, razmišljao je Sejo. U ovom sranju ...

... Paklu! ... Pakao je globalna svar. Zemaljska. Ovo-zemaljska! Ah! ... Sedeo je u taksiju i pušio. Pušio i du-vao oblake dima kroz prednji prozor. Na kraju haubenalazio se merecedesov znak. Merač, nišan. Motrio jekroz njega na dečije igralište. Od nekih balvana koje suprefarbali tamnosmeđom farbom, verovatno, ili presvega, zato da bi njom prkosili zubu vremena, predsta-vnici gradske uprave su se složili da naprave rakete, se-nike, i nekakve viseće mostove i tome slično. Maloduha prirode u stambenom naselju. Uspeh gradskogurbanizma. Deca su razulareno trčala po igralištu, amlade mame su se, sedeći na klupama, dosađivale uzdim cigareta.

Da li je moguće da je sve tako sjebano, pitao se Sejo.Naslonio je glavu na komandnu tablu. Nešto ga je

snažno preseklo u zadnjem delu glave. Osećao se loše.Ponovo se uspravio i zapalio novu cigaretu na opuškuprethodne. Kroz mercedesov znak u mislima je nišaniou decu koja su se igrala. Bum, bum, fijuuuu. Ratatatata... Kada je na nišanu imao nekog mališana koji je upra-vo osvajao vrh drvene rakete, začulo se kucanje na pro-zoru. Trgnuo se. Otvorio je prozor i talas dima je poku-ljao kroz njega.

„Jeste li fraj?“Malo je protresao glavu.

26

„Naravno“, odgovorio je.Stariji muškarac je otvorio zadnja vrata i seo na se-

dište. Auto je preplavio zvuk ribe: Tejk mi tu de ri-ve-er, drop mi in de vo-te-er ... Čovek se uplašio, poskočio,i pri tom glavom prilično jako udario o ivicu vrata.

„Jebo mater svoju“, rekao je šokiran i gledao u ribuna zadnjem sedištu. „Šta je ovo?“

„Poklon“, rekao je Sejo.Čovek se malo smirio. Bacio je ribu na prednje se-

dište i nastavio da sedi.„Jebeš takav poklon“, rekao je s naglaskom i opipao

čelo.Sejo je u ogledalu video da malo krvari.„Jebeš takav rođendan“, rekao je Sejo. „Kuda ćemo?“„Glinškova ploščad“, odgovorio je čovek.Sejo je posegao rukom za pojas i vezao se. Upalio je

motor. Unutrašnjost automobila ispunilo je hiljadu sve-tala. Opet je u ogledalu pogledao stranku.

„A vi, niste odavde“, više je konstatovao nego pitao.„E moj mali, di si, tu si“, rekao je stari.„Jap“, rekao je Sejo. „Kjer si, tam si.“Ubacio je u prvu brzinu i polako krenuo.

27

Dušan ČaterDŽEHENEM

izdavačZavetBeograd, Braće Baruh 16

za izdavačaMilivoje Lalić

urednikSaša Lalić

ISBN 978-86-7034-092-3

štampaC-print

marketingZavet( (011) 292 06 13E-mail: office@zavet.co.rs

www.zavet.co.rs