Specijalni dodatak časopisa PC Press #271

eRa izazova

e-Commerce izazovi

Bezbednost elektronske trgovine

2

4

8

e-Commerce iliDigitalna kupovina

Uvek je sve zna tno je d­nos tav ni je s u slu ga­ma. U ovom pe ri odu,

kad mo ja gos pođa ta šta bo ra vi kod nas, u pra vo je iza šla dru ga se zo na se ri je „Sen ke nad Bal­ka nom“. Pro šlo je ot pri li ke sat vre me na od ka da je shva ti la da su sve epi zo de dos tu pne kod na­šeg In ter net i ka blov skog is po­ručioca, do nje ne mol be da joj se to omo gući. U za me nu je nu di la da spre mi do maću sar mu (prvu ove se zo ne) i još 1.000 di na ra za ro štilj. Po nu da mi se čini la povoljnom, pa smo kre nu li u re ali za ci ju pro jek ta.

Gos pođa ta šta ima svoj te­le vi zor u svo joj so bi, na Android po gon s in sta li ra nim EON­om, pa je sa mo tre ba lo pla ti ti do­da tni tro šak za se ri ju. Naj bo lja

su pru ga na sve tu je to po ku ša la s TV­a, ali ni je us pe la. Ni je bi lo mo guće ni sa glav nog TV­a pok­re ta nog EON box­om. Ipak, uo­čile su po ru ku da je to mo guće ura di ti iz a pli ka ci je MojSBB. Do bro, mo raću ja…

Uđem u a pli ka ci ju i is pos ta­vi se da je sa svim je dnos tav no. Po tvrdiš da že liš se ri ju i na sle­deći račun za te le kom u slu ge će bi ti do da to 990 di na ra. O dmah pro ve rim i us ta no vim da o dmah mo gu da gle dam na oba računa­ra s EON­om, i na te le fo nu s EON­om, ali na oba TV­a još uvek pi še „Pret pla ti te se“. Trpim ne viđeni pri ti sak, nu dim da s ne kog računa ra ili te le fo na mi ra­kas tu jem na TV, ali na ila zim na od bi ja nje – je dva je naučila pre ko dalj nskog da iza be re šta će da

gle da, pa uzi ra i ta ko to… Na ivi ci sam da zo vem po dršku, ali ka sno je već. I oni ko ji nas po drža va ju, već su „za tvo ri li ra dnju“, ne ra di vi še ni Twitter­po drška, a me ne o bli va hla dan znoj. Obećavam da ću zva ti o dmah uju tro. Uz ju tar nju ka fu, us ta nov lja va­mo da je se ri ja ras po lo ži va i na te le vi zo ri ma i to sve epi zo de za „bin džo va nje“ (gos pođa ta šta je odav no u svo ji la taj i zraz, kao da je rođena s njim).

Ne mi slim da su na ši proh­te vi ve li ki. Ni ti mi slim da je „ka šnje nje“ ak ti va ci je na TV­u ne ki ve li ki pro pust. Ali bla go­de ti eU slu ga i eKo mer ca su nas ra zma zi le. Po go to vo nas ko ji smo među prvi ma pres ta li da „obi ja mo šal te re“ zbog ko je ka­kvih plaćanja.

Šta je sve „e“?Pro met ro be i u slu ga uz po dr­šku sav re me nih ICT sis te ma obu hva ta sve i sva šta, a naj te že je što eCommerce obu hva ta mno­ge i grače u tom lan cu. Ne ki od tih i grača ni su uvek sprem ni da sa rađuju s dru gi ma i ne mi nov­no se jav lja ju us ka grla.

Ka ko god o kre ne mo, sve počinje od pro i zvođača u slu ge ili ro be ko ja će bi ti po nuđena u eCommerce­u. Kao što smo po me nu li, za u slu ge je re la tiv no je dnos tav no, ali pro i zvođači ro be, ma ka kva bi la, suočeni su s mno­gim iza zo vi ma. Naj pre, mo ra ju da po nu de svo ju ro bu online. Da li će to učini ti na sop stve nom Web saj tu, u o kvi ru ne ke ve li ke online “ro bne kuće“ ili skrom no pre ko dru štve nih mre ža?

Vi vidite online da neko nešto prodaje, kupite i platite to online, a željena usluga je odmah raspoloživa ili se željeni proizvod odmah „stvori“ kod vas. Da, ali tek u sledećoj franšizi Star Trek‑a… Voja Gašić

e Ra iza zo Va

2 PC Press 09/2019

eCommerce

Iako i zgle da po ma lo de mo­de, is pos tav lja se da sop stve­ni Web sajt i da lje ima svo jih pre dnos ti, jer nis te o gra ničeni ala ti ma ko je nu de spe ci ja li zo­va ni saj to vi kao što su Amazon, eBay ili Aliexpress. Na svom saj­tu mo že te da bu de te op šir ni ji, pre ci zni ji, brže pra vi te i zme ne ili bar vi zu el no dru gačiji.

S dru ge stra ne, po me nu ti saj to vi nu de niz dru gih pre dnos ti ko je mo že te po volj no da na ba vi te u pa ke ti ma u slu ga, a čes to je tu i op ci ja da ne plaćate vre men ski za kup, već po tran sak ci ja ma – ako ni šta ne pro da te, ni šta vam neće bi ti ni na plaćeno.

Ne sum nji va pre dnost je i po nu da „e“ i „m“ plaćanja na saj tu ro bne kuće ko ja vas li ša va ve li kih bri ga oko im ple men ta­ci je plaćanja na va šem saj tu i si gur nos ti ova kvog plaćanja. Ve li ki „merčndaj ze ri“ već ima ju uho da ne vi šes tru ke me ha ni­zme ka ko da na pla te ro bu od kraj njeg kup ca, ali i ka ko da ga za šti te ako mu ne is po ručite ro­bu ili ku pac ima ne ke dru ge pri­med be na va šu ro bu ili u slu gu.

Naj zad, ovi ve li ki lan ci ima ju do go vo re s ve li kim sis te mi ma za is po ru ku ro be – po šta ma, te tran spor tnim ili ku rir skim slu­žba ma. Čini se da je naj da lje u to­me ko ji ima i sop stve nu lo gis ti ku za is po ru ku, a čes to se po mi nju i nji ho vi ek spe ri men ti s dro no­vi ma za is po ru ku ko ji već ra de u o dređenim re gi oni ma.

Na rav no, sve će to kao pro i z­vođaču da vam bu de na plaćeno. Do bre stra ne su da se ova lo gis­ti ka ne pres ta no ra zvi ja, ce ne se sni ža va ju, a u prkos to me kom pa­

ni je za is po ru ku su u pe ri odu od 2012.­2018. go di ne uvećale svo ju pro fi tnu mar gi nu za ce lih 17 pro­ce na ta. Ne čini vam se mno go? Od go vo rićemo kon tra pi ta njem: šta se va ma za tih šest go di na uvećalo za 17 od sto? Ne ki ma sta­rost, ne ki ma te ži na, a ve ru jem da je vrlo ret ki ma po ra sla pla ta za to li ki pro ce nat.

Još ma lo iza zo va…Sav taj rast obi ma do no si i ša ro­li kost ku pa ca, pa i nji ho vu sve

veću ra zma že nost. Mno ga su pi ta nja ko ja pos tav lja ju kup ci, pa na ve di mo sa mo ne ka:• Ko li ko du go tre ba da po šilj­

ka uop šte kre ne?• Ko li ki je rok is po ru ke i za što

mo ra ta ko du go?• Da li su baš mo ra li da sta ve

pro i zvod u ta ko ve li ku i luk­su znu ku ti ju?

• Ka ko i gde je konkretan pro i­zvod fizički proizveden?

• Da li je pro i zvođač (brend) proizvoda dru štve no i eko lo­ški od go vo ran?

Ve ro va li ili ne, sve vi še online ku pa ca pos tav lja ova pi ta nja. Ne sum nji va pre dnost se da je pro i zvođačima čija is po ru ka brže kreće jer ima ju pro i zvod na la ge ru ili čije je „pro ce si ra nje“ pro i zvo da kraće. Rok is po ru ke je va žan, ali većina ku pa ca će pre dnost da ti ni žoj ce ni is po ru­ke, a pro šlo go di šnja is tra ži va nja po ka zu ju da je čak pre ko 60 od­sto online ku po vi na obav lje no uz

kla uzu lu „bes pla tna is po ru ka“. To za pra vo znači da je pro i zvođač pre uzeo tro ško ve is po ru ke na se be i (ve ro va tno) ih u ključio u ko načnu ce nu pro i zvo da.

Ra zma že ni ji kup ci pos­tav lja ju po to nja pi ta nja, pa na pri mer od bi ja ju da ku pe pa ti ke od pro i zvođača za ko je se zna da ih pro i zvo de u si ro ma šnim zem­lja ma, os tav lja jući ta ko de cu u si ro ma šnim zem lja ma čak i bez tog do la ra dnev ne za ra de.

S dru ge stra ne, oni ko ji u prav lja ju lo gis ti kom, sve češće pos tav lja ju gra ni ce za ra zma­že ne kup ce, pa je u po sle dnje vre me čes to u i gri uki da nje mo­gućnos ti za bes pla tno vraćanje ro be, bez ob zi ra na pri go vor. Da pro blem ni je ma li sve doči i sve veća upo tre ba machine learning me ha ni za ma da se uoče (za je­dnički) kup ci ko ji čes to vraćaju ro bu, pa je uve den i ter min „se rij ski vraćač“. Dakle, ni smo je din stve ni jer ne ma stva ri ko ju ne ko neće zlo upo tre bi ti i ne ma de la sve ta gde ne što neće bi ti zlo upo tre blje no.

A kod nas?Svet ske sta tis ti ke po ka zu ju da ćemo 2019. go di nu zav rši ti sa oko 3,45 tri li ona do la ra elek­tron ske trgo vi ne. Za Srbi ju, pre dviđena ci fra je 328 mi li ona ev ra. Udeo elek tron ske trgo vi ne u BDP­u Srbi je je oko 0,77 od sto, za Is točnu Ev ro pu ovaj pro ce nat i zno si 1,47 od sto, a za Za pa dnu Ev ro pu 4,11 od sto.

Sve su ovo po da ci USA ID­a ko ji će to kom 2020. go di ne sa rađiva ti sa Mi nis tar stvom trgo vi ne, te le ko mu ni ka ci ja i tu­ri zma, eCommerce Aso ci ja ci jom Srbi je, po slov nim u dru že nji ma i svim za in te re so va nim uče sni ci­ma iz jav nog i pri va tnog sek to ra na im ple men ta ci ji Pro gra ma i Ak ci onog Pla na za jačanje elek tron ske trgo vi ne ko ji je Vla da Re pu bli ke Srbi je u svo ji la 10.10.2019. go di ne.

Naj veće pre pre ke ra zvo ju elek tron ske trgo vi ne i da lje su ve li ko ne po ve re nje ku pa ca i sla ba ra zvi je nost eTrgovine u Srbi ji. Čini se da se vrti mo u začara nom kru gu ova dva ar gu men ta jer je­dan dru gog ne pres ta no pod stiču.

Kao pre po ručene me re za pod sti caj elek tron ske trgo vi ne na ve de ne su edu ka ci ja, bo lji i efi ka sni ji rad ku rir skih slu žbi, efi ka sni je i bo lje plaćanje, te bo lji mar ke ting e Trgo vi na. Da li će sve to bi ti do volj no da se o dma kne­mo s ev rop skog dna elek tron ske trgo vi ne – i da lje je ne i zve sno. Čini nam se da je ipak pre su dni fak tor rast ku pov ne moći pro­sečnog građani na ko ji i da lje ide do naj bli že pro dav ni ce u po tra zi za o snov nim ar ti kli ma na ak ci ji.

Za to, ako već nis te is ko ris ti li po pus te za Black Friday, obiđite još je dnom po zna te e Trgo vi ne. U mno gi ma po pus ti još uvek tra ju, pa mo žda svi za je dno pos ti gne mo još ne ku sto tin ku pro cen ta ko ja će nam po dići rej ting na glo bal­noj ska li elek tron ske trgo vi ne.

Glavni razlog kupovine preko Interneta

Elektronski pro met ro be i u slu ga obu hva ta sve i sva šta, ali naj­te že je što eCommerce obu hva ta i mno ge i grače u tom lan cu

3

Sve što je po tre bno za e‑com mer ce sajt

Bez obzira na to što se u današnje vreme mogu naći primeri mnogih uspešnih e‑commerce sajtova, vlasnici biznisa se ne odlučuju baš lako na ovaj korak,

najviše zbog toga što nemaju previše iskustva u tome i ne znaju kakve rezultate prodaje mogu da očekuju Željko Popović, direktor prodaje u Data Design­u

Zbog čega bi pre du zeća pra vi la e‑com mer ce sajtKa da je urađen na pra vi način, e­com mer ce sajt omo gućava pre du zećima da:• Povećajumarže jer su tro­

ško vi e‑commerce­a značajno mani od troškova tra di ci­onal nih pro daj nih mes ta.

• Prikupljajuinformacijeosvojimkupcimainaučenjihovenavike mno go je dnos tav ni je od tra di ci­onal nih pro dav ni ca, gde to u glav nom za vi si od ak tiv­nos ti pro da va ca.

• Bududostupnesvojimkupcima24/7, što najčešće ni je mo guće s tra di ci onal­nim pro dav ni ca ma.

• Dođudomnogovećegbrojapotencijalnihklije­nata, ko ji ni su o gra ničeni sa mo na grad ili drža vu u ko joj se na la ze.

Ka ko fun kci oni še e‑com mer ce sajtPre ma na šem is kus tvu, dos ta pre du zeća ni je baš upo zna­to do kra ja ka ko fun kci oni še e‑commerce sajt, ka ko se re ali­zu je ku po vi na, šta se do gađa po sle i slično. U nas tav ku teksta mo že te da pročita te ka ko sve to fun kci oni še:• Ku pac dođe na sajt i pri ka žu

mu se sve ka te go ri je pro i zvo­da, kao i pro i zvo di ko ji pos­to je u o kvi ru tih ka te go ri ja.

• Svi pro i zvo di, za je dno sa svo jim ka te go ri ja ma, na la ze se u ba zi ko ja je na va šem saj tu.

• Ku pac bi ra pro i zvo de ko je že li da ku pi i sme šta ih u kor pu.

• Ka da je iza brao sve što že li, ku pac bi ra hoće li da pla ti o dmah kar ti com ili ka sni je na ne ki dru gi način.

• Ku pac uno si svo je po dat ke i re ali zu je ku po vi nu.

• Kre ira te sva pra teća do ku­men ta, kao što su fak tu ra i ot prem ni ca, te štam pa te fis kal ni račun.

• Dos tav lja te kup cu pro i zvod ko ji je na ručio ili is po ručuje­te u slu gu.

Ko ji su naj veći iza zo vi e‑com mer ce saj ta

UpravljanjezalihamaKa da pre du zeća kre ira ju e‑commerce sajt, mo žda naj veći iza zov jes te efi ka sno u prav lja nje za li ha ma. Za ra zli ku od tra di­ci onal ne pro dav ni ce, gde se svi pro i zvo di na la ze is pred ku pa ca i vrlo je je dnos tav no pro ve ri­ti sta nje, kod e‑commerce­a to ni je slučaj, jer se za li he na la ze u ma ga ci nu ili u ne koj od tra di ci­onal nih pro dav ni ca.

Zbog to ga je pri li kom kre ira­nja ova kve vrste saj ta, naj va žni­je kva li te tno re ši ti u prav lja nje za li ha ma, što se obe zbeđuje efi ka snom ko mu ni ka ci jom i zmeđu pro gra ma za po slo­va nje ko ji ko ris ti pre du zeće i e‑commerce saj ta.

Na pri mer, uko li ko ne pos­to ji sin hro ni za ci ja u re al nom vre me nu e‑commerce saj ta i pro gra ma za po slo va nje, mo že da se do go di da ne ko na ruči i pla ti pro i zvod ko ji sajt pri ka zu­je, a već je pro dat u ne koj od pro dav ni ca i vi še ga ne ma na sta nju.

SvakodnevniradnaažuriranjusadržajaUko li ko pre du zeće že li da e‑commerce sajt bu de us pe šan, je dna od naj va žni jih stva ri jes te da se or ga ni za ci ono is pra ti sve što je po tre bno.

tiramISu erp

4 PC Press 09/2019

WMS

Ka da su u pi ta nju ar ti kli, veoma je va žno da bu du pos­tav lje ne uvek naj bo lje sli ke i kva li te tni opi si ko ji po ma žu lju­di ma da se o dluče za ku po vi nu upravo tog pro i zvo da.

Ka da je reč o pro da ji, re­dov no tre ba or ga ni zo va ti ra zne ak ci je, pro mo ci je i slične stva ri ko je će do ne ti krat ko ročno no ve pro da je, a du go ročno lo jal ne kli­jen te ko ji će po no vo doći i ku pi ti ne što. Za sve ovo po tre bni su za po sle ni ko ji su po svećeni ra du na e‑commerce saj tu.

Šta je sve po tre bno da bi e‑com mer ce sajt us pe šno fun kci oni saoKao i sva ka dru ga pro dav ni ca, i e‑commerce sajt za hte va sva ko­dnev ni rad:• Praćenjenavikaljudi

kojiposećujusajt.Po tre­bno je re dov no ana li zi ra ti gde lju di klikću ka da dođu na sajt, ka ko se po na ša ju, u kom tre nut ku na pu šta ju sajt i slično. Sve ove po dat­ke tre ba ko ris ti ti za stal no una pređenje sa drža ja saj ta u smi slu in ter fej sa (ras po re­da sa drža ja, tas te ra i slično), kao i sa mog sa drža ja (opi sa, sli ka i slično).

• Legalnoprikupljanjee­mailadresaljudikojiposetesajt. Po tre bno je kre­ira ti sis tem za pri ku plja nje e‑mail a dre sa po se ti la ca saj ta ka ko bi smo os ta li s nji ma u kon tak tu i kon stan tnim

da va njem vre dnos ti po većali šan su da ne što ku pe.

• Stalnakomunikacijasposetiocimasajta. Po tre­bno je kre ira ti sis tem za chat ko ji će omo gućiti lju di ma da je dnos tav no pos ta ve pi ta nje i do bi ju brz od go vor.

• Konstantanradnapo­većanjubrzinesajta. Što se vi še uno si pro i zvo da i sli ka, sajt pos ta je sve spo ri ji, ta ko da je ne op ho dno stal no ra di ti na nje go voj op ti mi­za ci ji. Brzi na saj ta po se bno je va žna za nje gov rang u Google pre tra zi, jer ovaj pre­tra ži vač ka žnja va spo re saj­to ve lo ši jim rej tin gom. Po red to ga, us pe šnost re kla mi ra­nja na dru štve nim mre ža ma ta kođe za vi si od brzi ne saj­ta, zbog to ga što Facebook i Instagram fa vo ri zu ju saj to ve ko ji se brzo o tva ra ju.

• Stalniradnadovođenjupotencijalnihklijenatanasajt. Tre ba re dov no kre ira ti kva li te tan sa držaj ko ji ni je pro daj ni, a ima za cilj do­vođenje lju di na sajt. To mo že bi ti re dov no pi sa nje blo go va, i zba ci va nje za nim lji vih ves ti i slično. Po red to ga, tre ba re dov no kre ira ti sa držaj i na dru štve nim mre ža ma ko ji će do vo di ti lju de na sajt.

Ka ko ra di na še re še njeData Design mo že vam obe zbe di­ti kom ple tno re še nje e‑commerce saj ta ko je po dra zu me va sle deće:

• I zra da saj ta sa svim fun kci­onal nos ti ma ko je su po tre­bne za e‑commerce

– Di zajn saj ta ta ko da bu de je dna ko pre gle dan na mo bil nim te le fo ni ma kao i na os ta lim uređaji ma.

– Je dnos tav na pre tra ga po ka te go ri ja ma i pot ka te­go ri ja ma pro i zvo da.

– Mo gućnost pos tav lja nja ne o gra ničenog bro ja sli­ka za pro i zvo de.

– Mo gućnost pos tav lja nja krat kog i de talj nog opi sa pro i zvo da sa svim ka rak­te ris ti ka ma.

– Mo gućnost is ti ca nja ak­ci ja na o dređene pro i zvo de i po se bnih po go dnos ti.

• Im ple men ta ci ja sis te ma za u prav lja nje pro i zvo di ma, pro ce som na ručiva nja i kup­ci ma (TiramISu ERP)

– U po za di ni svih na ših e‑commerce saj to va je TiramISu ERP, naš pro­i zvod ko ji obe zbeđuje je dnos ta van sis tem za u prav lja nje pro ce som na ručiva nja i omo­gućava stva ri kao što su auto mat sko kre ira nje i sla nje fak tu re kup cu ili ski da nje sa sta nja za li ha na ručenih pro i zvo da.

• Omo gućava nje kup ci ma da ku pe pro i zvo de na ra z­ličite načine

– Ku po vi na de bi tnim i kre­di tnim kar ti ca ma.

– Ku po vi na PayPal­om (ni­je dos tu pno u Crnoj Go ri i Srbi ji).

– Ku po vi na po uzećem.• Im ple men ta ci ja ra zličitih

ala ta ko ji će po moći ra zvo ju e‑commerce va šeg sajta

– I zbor pra vog ime na za vaš e‑commerce sajt.

– Im ple men ta ci ja sis te ma za kon ver za ci ju uži vo s po se ti oci ma (chat ser vis).

– Pro mo vi sa nje e‑commerce saj ta na dru štve nim mre­ža ma i SEO op ti mi za ci ja.

– Ga je nje o dno sa s kup ci­ma i po se ti oci ma saj ta re dov nim sla njem ma‑il­ova ko ji da ju vre dnost.

– Re dov na ko mu ni ka ci ja s kup ci ma i po ten ci jal nim kup ci ma sla njem in for ma ci ja o ak ci ja ma i pro mo ci ja ma.

Us pe šne pričeE‑commerce saj to vi ko je smo ra di li u po sle dnjih pet go di na da nas uku pno pri ho du ju vi še od mi li on ev ra na go di šnjem ni vou. U pi ta nju su ra zličite de­la tnos ti, a ne ki od na jus pe šni jih pro je ka ta su:• www.busticket4.me – sis­

tem za online pro da ju auto­bus kih ka ra ta;

• www.tehnoplus.me – pro­dav ni ca te hničkih uređaja;

• www.shop.mikelf.com – pro dav ni ca na ki ta;

• www.cvjecarahabitat.me – pro dav ni ca cve tnih aran žma na.

ÎÎ da ta de sign.me

Da ta De sign je kom­pa ni ja iz Crne Go re ko ja je kre ator Ti ra mI Su ERP­a, On li ne po slov nog in for­ma ci onog sis te ma. Po red to ga, Da ta De sign je je dna od vo dećih fir mi u Crnoj Go ri ka da je u pi ta nju i zra da E­com mer ce saj to va. Da nas, E­com mer ce saj to vi ko je su oni kre ira li ge ne ri šu uku pno pre ko mil li on ev ra pri ho da na go di šnjem ni vou.

5

Go to vi na ni je u modi

Google i Facebook, dve naj po pu lar ni­je me ga kom pa ni je s

mi li jar da ma ko ri sni ka ši rom sve ta, pro ši ru ju svo ju de la tnost i u o blast fi nan si ja. Počeli su od mo bil nih a pli ka ci ja za plaćanje po moću pa me tnih te le fo na, a naj no vi je in for ma ci je po ka zu ju da je nji hov cilj plat for ma ban­kov nog sis te ma s ko ri sničkim računi ma, pla tnim i kre di tnim kar ti ca ma. Po gle daj mo šta se do sad ura di lo na tom po lju, a šta se pla ni ra za blis ku bu dućnost.

Go o gle Wal let + An dro id Pay = Go o gle PayKa ko je sre di nom no vem bra ek sklu ziv no o bja vio Wall Street Journal, na po ri ma ne kih naj­većih te hničkih kom pa ni ja u sve tu (u ključujući Apple) ko je su po ku ša le da se pro bi ju u ban­kar ski pros tor nu deći svo jim ko ri sni ci ma ban kov ne račune i kre di tne kar ti ce, pri dru žio se i Google. Ide ja je da ko ri sni ci pris­tu pa ju svo jim te kućim računi­ma pre ko Google­ovog di gi tal­nog novčani ka Google Pay.

Priča je ot počela kra jem ma ja 2011, ka da je Google pred­sta vio sis tem za bes kon tak tno plaćanje Google Wallet. Ra zvi jen

je u sa ra dnji s MasterCard­om, a ko ri sni ci ma je omo gućavao da plaćaju račune na ka sa ma pro­dav ni ca uz po moć mo bil nog te­le fo na sa u građenim NFC (Near Field Communications) čipom.

Četi ri go di ne ka sni je lan si­ra na je no va plat for ma – An‑droid Pay za plaćanje mo bil nim uređaji ma sa ope ra tiv nim sis te­mom Android (mo bil ni te le fo ni, ta ble ti, pa me tni sa to vi). Na kon po kre ta nja, u slu ga je bi la kom­pa ti bil na sa 70 od sto Android uređaja i pri hva ti lo ju je vi še od 700.000 trgo va ca.

Počet kom ja nu ara 2018. u slu ge Google Wallet i Android Pay o bje di nje ne su u je din stven sis tem plaćanja ko ji se zo ve Google Pay. U pra vo ta plat for ma pred stav lja o sno vu bu dućeg Go‑ogle­ovog ban kar skog sis te ma.

Pa me tna auten ti fi ka cijaGoogle Pay ko ris ti NFC te hno­lo gi ju za pre nos in for ma ci ja o kar ti ca ma. Čip je u građen u bes kon tak tnu kar ti cu, a uređaj ko me se kar ti ca pri tran sak ci ji pri bli ža va sa drži čitač. Da bi pla­

ti li na pro daj nim mes ti ma (POS – Point of Sales), ko ri sni ci tre ba da pri bli že svoj mo bil ni uređaj POS sis te mu.

Google Pay ima pa me tnu auten ti fi ka ci ju ko ja omo gućava sis te mu da ot kri je ka da se uređaj sma tra si gur nim. Na pri­mer, za hte va se da se na te le fon ko ri sni ka pos ta vi za ključava nje e kra na, a sis tem mo že da ot kri je da li je te le fon bio ot ključan u po sle dnjih pet mi nu ta. Sa u pla­tom (tran sak ci jom) Google Pay ne ša lje broj kre di tne ili de bi tne kar ti ce ko ri sni ka. Umes to to ga, on ge ne ri še broj vir tu el nog ra­čuna. Ša lje se je dno kra tni si gur­no sni kod umes to bro ja kar ti ce ili de ta lja o ko ri sni ku.

Kod ovog bes kon tak tnog prev lačenja ko ris ti se za pra vo dvo fak tor ska auten ti fi ka ci­ja. Ona omo gućava Android uređaji ma da be žično ko mu ni­ci ra ju sa POS sis te mi ma pro da je ko ris teći NFC an te nu, emu la­ci ju kar ti ce za sno va nu na HCE (Host‑based Card Emulation) i Android za šti tu. HCE emu la­ci ja host kar ti ce je so ftver ska

ar hi tek tu ra ko ja pru ža tačan vir tu el ni pri kaz ra zličitih elek­tron skih iden ti tet skih kar ti ca (pris tup, tran zit i ban kar stvo) ko ris teći sa mo so ftver.

Pre ko rišćenja HCE ar hi tek­tu re, NFC tran sak ci je u glav nom su se obav lja le ko ris teći har­dver ske si gur ne ele men te. HCE omo gućava mo bil nim a pli ka ci­ja ma re še nje za pla tne kar ti ce i pris tu pne kar ti ce upo tre blja­va jući krip to gra fske pro ce­se ko je tra di ci onal no ko ris te be zbe dno sni sis te mi za sno va ni na har dve ru, ali bez po tre be za stvar nim fi zičkim har dver­skim si gur no snim ele men ti ma. Pri tom nu di dis tri bu ci ju pla tnih kar ti ca u re al nom vre me nu i omo gućava je dnos tav nu im ple­men ta ci ju na terenu, to jest ne za hte va i zme ne so ftve ra unu tar pla tnih ter mi na la.

Po bolj ša na fun kci onal nostU o dno su na pret ho dne Go‑ogle­ove a pli ka ci je za plaćanje (Google Wallet i Android Pay), Google Pay do no si no vu fun kci­onal nost. Za ak ti vi ra nje u slu ge tre ba pre uze ti a pli ka ci ju sa Google Play Store­a, što je bes pla­tno. Ko ri sni ci mo gu da do da ju svo je pla tne kar ti ce ta ko što ih fo to gra fi šu ili ručno une su po dat ke sa kar ti ce. A pli ka ci ja nu di spi sak pro dav ni ca u bli zi ni ko ji ma mo že da se pla ti pre ko Google Pay­a, a op ci ja Cards tab da je ko ri sni ku pri kaz svih nje­

Nakon što je to uradio Apple, Google i Facebook takođe ulaze u oblast finansija. Da li ćemo uskoro zaboraviti platne kartice i keš i koristiti isključivo mobilni telefon?

Nadežda Veljković

Početkom januara 2018. usluge Google Wallet i android Pay objedinjene su u jedinstveni sistem plaćanja Google Pay

6 PC Press 09/2019

WMS

go vih kar ti ca, lo jal ti pro gra ma, gift kar ti ca...

Google Pay a pli ka ci ja moći će da se ko ris ti na Android uređaji ma ra zličitih pro i­zvođača (Acer, Huawei, Samsung, LG, Motorola...), na pro daj­nim mes ti ma ko ja ova kav vid plaćanja po drža va ju, kao i za tran sfer nov ca među ko ri sni ci­ma. Pri tom, ne ma o gra ničenja u po gle du i zno sa za tran sak ci ju. A pli ka ci ja je u ma ju 2018. do bi la i po dršku za ku po vi nu ka ra ta za avi on ske le to ve, kao i ula zni ca za kul tur ne i spor tske do gađaje.

Kom pa ni ja Google pre du­ze la je broj ne ak tiv nos ti ka ko bi pro ši ri la po dručje pri me ne svo je a pli ka ci je i obe zbe di la da Google Pay dos pe na no ve saj to ve, pro dav ni ce i dru ge lo­ka ci je. U pri log da ljem na pret ku i ši re nju go vo ri in for ma ci ja da je počet kom no vem bra Google Pay im ple men ti ran u ban kar sku plat for mu Curve. To je plat for­ma za ban kar stvo sa se di štem u Lon do nu, ko ja o bje di nju je sve kar ti ce ko ri sni ka u je dnu. Tako se pro ši ru je dos tu pnost Google Pay­a i među ko ri sni ci ma čije ban ke tre nu tno ne po drža va ju Google­ov di gi tal ni novčanik.

U slu ga je za sa da dos tu pna sa mo za Android pa me tne te le­fo ne. U bu dućnos ti će se, ka ko na jav lju ju iz Google­a, pro ši ri ti i na dru ge mo bil ne plat for me i te le fo ne (iPhone). Ipak, pos to ji ve li ka pre pre ka ko ju će Google mo ra ti da sav la da da bi nje go ve ban kar ske u slu ge bi le ši ro ko pri hvaćene među po tro šačima – mo raće da ih uve ri da su nji ho vi

lični po da ci u svim tim tran sak­ci ja ma u pot pu nos ti be zbe dni.

Fa ce bo ok LibraFacebook se ta kođe bo ri za pro dor u o blast fi nan si ja. Te ak tiv nos ti kre nu le su us pos tav­lja njem međuna ro dne krip to­va lu te Libra, ko ja je te hnički lan si ra na ju na 2019. go di ne, a

čije je zva nično po kre ta nje pla­ni ra no za 2020. go di nu. Ide ja je, kao i kod dru gih krip to va lu ta, ku po vi na i pro da ja bez po tre be da se ima ban kov ni račun ili kre di tna kar ti ca.

Facebook ima za cilj da Libra bu de sta bil na di gi tal na krip to va lu ta pot po mo gnu ta re zer va ma stvar nih sred sta va, u ključujući ban kar ske de po zi te i har ti je od vre dnos ti, ka ko bi osi gu ra la da se vre dnost Libre ne me nja ona ko dras tično ka ko se me nja la vre dnost Bitcoin­a. Da bi stvo rio je dnos tav nu glo bal nu va lu tu i fi nan sij sku in fras truk­tu ru ko ja pru ža mo gućnost ko rišćenja mi li jar da ma lju di, Facebook je računao na kor po ra­tiv ne par tne re (u ključujući Uber, Spotify, PayPal, Visa i Master‑card), od ko jih je sva ki tre ba lo da ulo ži po 10 mi li ona do la ra.

Za sa da i zgle da da će se ti pla no vi do brim de lom i zja lo vi ti. Libra je do ži ve la broj ne kri ti ke ši rom sve ta, a ve li ki broj par tne­ra i in ves ti to ra (od uku pno 28)

već je odus tao od tog pro jek ta. Na ime, u ok to bru 2019. PayPal se po vu kao iz Libra aso ci ja ci je, a na pus ti li su je i Visa, Master‑Card, Stripe i eBay. Nji ho vo pov lačenje u sle di lo je na kon suočava nja s ne ga tiv nom re ak­ci jom broj nih vla da ši rom sve ta. To me tre ba do da ti i činje ni cu da su ko ri sni ci u ve li koj me ri i zgu­

bi li po ve re nje u tu kom pa ni ju na kon mno gih skan da la, na ru­ša va nja pri va tnos ti, zlo upo tre ba.

Pre ne go što Libra pos ta­ne op šte pri hvaćena, lju di se mo ra ju uve ri ti u dve stva ri. Prvo, tre ba da ima ju do volj no po ve re nja u Facebook da bi mu pre da li svoj no vac. Dru ga stvar se o dno si na re gu li sa nje va lu te od stra ne zva nični ka. Ve ro va­tno će se us ko ro de si ti da ona bu de re gu lar na u SAD, ali to ne znači da će je dru ge drža ve ši rom sve ta dočeka ti ra ši re nih ru ku. Tre ba još po me nu ti da u ovom tre nut ku Trump i nje go va a dmi nis tra ci ja po kreću ini ci ja­ti vu za ras tu ra nje te hno lo ških me ga kor po ra ci ja (Big Tech), u ko je spa da i Facebook.

Fa ce bo ok PayFacebook, bez ob zi ra na sve pro ble me, ne odus ta je, već nas tav lja sa uvođenjem Libre i ban kar skim ak tiv nos ti ma. U is to vre me ka da je na jav lje na Google­ova ban kar ska plat for­

ma, u no vem bru 2019. go di ne, pred stav ljen je i Facebook Pay. To je sis tem ko ji će ko ri sni ci ma omo gućiti plaćanje pre ko Face‑book­a, Messenger­a, Instagram‑a i WhatsApp­a. Pre ko ovih a pli­ka ci ja već se obav lja ju ku po vi ne, pri ku plja nje do na ci ja i tran sfer nov ca, ali bi Facebook Pay tre­ba lo da to olak ša i is tov re me­no po veća si gur nost i za šti tu po da ta ka.

Na taj način će se sa mo je­dnom uno si ti po da ci o načinu plaćanja (ne ma po tre be da se za sva ku tran sak ci ju to po nav­lja). Facebook Pay će moći da se po ve že s dru gim a pli ka ci ja ma za plaćanje (u pro dav ni ca ma) i auto mat ski ak ti vi ra ka da je to po tre bno. Ko ri sni ci ma će bi ti da ta mo gućnost da po de se na ko jim a pli ka ci ja ma će ovaj sis tem bi ti ak ti van (po da ci se neće auto mat ski uba ci va ti na

sve a pli ka ci je). Ko ri sni ci ma će bi ti po nuđeni i po da ci o is to ri ji plaćanja, kao i po drška u re al­nom vre me nu (chat).

Facebook Pay po drža va sve glav ne kre di tne i de bi tne kar­ti ce, kao i PayPal. Ne za vi san je od Calibra Wallet­a (di gi tal nog novčani ka za mre žu Libra). Za sa da je ak ti van u Ame ri ci (pre ko Facebook­a i Messenger­a), s po­drškom za pri ku plja nje do na ci­ja, ku po vi nu i gri ca, ku po vi nu ula zni ca za ra zne do gađaje i plaćanje i zmeđu ko ri sni ka. A pli ka ci ja se mo že ko ris ti ti i u o kvi ru Facebook Marketplace­a.

Van Ame ri ke sis tem je tes ti­ran u In di ji, a us ko ro će u sle di ti nas tup i u os ta lim de lo vi ma sve­ta, kao i mo gućnost obav lja nja ko ri sničkih tran sak ci ja pre ko Instagram­a i WhatsApp­a. Pri pred stav lja nju, na gla še na je i ga ran to va na si gur nost, jer će, ka ko is tiču iz Facebook­a, sis tem bi ti re dov no ske ni ran ka ko bi se ot kri la i sprečila sva ka even tu­al na zlo upo tre ba.

Google Pay ne šalje broj kreditne ili debitne kartice korisnika. on generiše broj virtuelnog računa i šalje jednokratni sigurnosni kod umesto broja kartice ili detalja o korisniku

7

S vi še od dva mi li ona lju di ko ji po se du ju pla tne kar­ti ce za online plaćanje,

sve bo ga ti ju po nu du do maćih online pro dav ni ca i sve veću po­pu lar nost glo bal nih gi ga na ta, i trži šte Srbi je je zre lo za e­commer‑ce bum. Ali pre ne go što potrčite i o tvo ri te svo ju online pro dav ni cu – bi lo da ćete po nu di ti je dan uni­ka tni pro i zvod ili ši ro ku pa le tu ra­znov rsnih stva ri, mo ra te kre nu ti od o sno va. U slučaju e‑commerce saj to va o sno ve su za htev ni je od običnih Web i zlo ga.

U nas tav ku pred stav lja mo ne ke od bi tnih stva ri ko ji ma se mo ra te po za ba vi ti pre ne go što po zo ve te prve kup ce da vas po­se te, kao i stva ri o ko ji ma mo ra te vo di ti računa u kon ti nu ite tu dok god va ša online pro dav ni ca ra di.

Be zbe dnost i ve ri fi ka ci jaSve kreće od saj ta, a on ni je zav­ršen bez na bav ke od go va ra jućeg

SSL ser ti fi ka ta. Sa da ni na jo bični ji saj to vi ne mo gu da „prođu“ bez ser ti fi ka ta, a e‑commerce saj to vi su tu po se bno i zlo že ni. Bez ser ti fi ka­ta pri la gođenog po tre ba ma saj ta, browser­i će po red a dre se saj ta pri­ka za ti po ru ku da ni su ade kva tno obe zbeđeni – što će po ten ci jal nim kup ci ma bi ti si gnal da svoj no vac po tro še na dru gom mes tu.

Uz to, bi tan je i sis tem auten­ti fi ka ci je ko ri sni ka. U da na šnje vre me upo tre ba is ključivo ko ri­sničkog ime na i lo zin ke ni je do­volj na, po se bno ne za odo bra va nje tran sak ci ja veće vre dnos ti. Ev rop­ska uni ja je za to do ne la re vi di ra nu Di rek ti vu o pla tnim u slu ga ma (PSD2), ko ja oba ve zu je sve uče sni­ke u sis te mi ma online na pla te da omo guće do da tnu pro ve ru svih tran sak ci ja većih od 30 ev ra.

U sva kom slučaju, mo ra te uves ti vi še fak tor sku auten ti fi­ka ci ju – čak i naj ma nje be zbe­dan sis tem dodatne ve ri fi ka ci je

je dno kra tnim ko do vi ma pre ko SMS po ru ka u ve li koj me ri sma­nju je mo gućnost zlo na mer nih ak tiv nos ti. A na ras po la ga nju su i raznorazni dru gi me ha ni zmi ko ji su i be zbe dni ji i pru ža ju bo­lji ko ri snički ugođaj…

Sa mo ne op ho dni po da ciI uz sva ko ja ke me re pre dos­tro žnos ti, po da ci ko ri sni ka e‑commerce saj ta mo gu pro cu ri ti u jav nost. Da bi po sle di ce ta kvih si tu aci ja bi le što bla že – od ko ri­sni ka tra ži te sa mo one po dat ke ko ji su vam ap so lu tno ne op ho dni da bis te im us pe šno pro da li i is­po ručili pro i zvo de. Za sve os ta lo – ne moj te ni os tav lja ti mo gućnost da vam da ju kao po da tak.

To će vam po moći i da ima te ma nji obim oba ve za u skla du sa ak tu el nim pro pi si ma o za šti ti po da ta ka o ličnos ti. U Srbi ji je to is to ime ni za kon, ako pro da je te u Ev rop skoj uni ji – GDPR, a u Ka li­for ni ji – CCPA. Gde god da že li te da pro da je te, na vre me se ras pi taj­te ko je su va še za kon ske oba ve ze.

Va žan ko rak u pro da ji je, na­rav no, o bra da pla tnih sred sta va – pre te žno kar ti ca. Da bis te s tim as pek tom ima li što ma nje iza zo­va – naj bo lja op ci ja je da nađete re še nje u ko jem će se o kom ple­tnom pro ce su bri nu ti spe ci ja li zo­va ni ser vis. Na taj način nećete ima ti ni ka kav do dir s po da ci ma o kar ti ca ma va ših ku pa ca i bićete si gur ni da će sve pro teći u naj bo­ljem re du – ako oda be re te ser vis sa do brom re pu ta ci jom.

U vek ažu ran sis temDa bi online pro dav ni ca ra di la bez pro ble ma, izu ze tno je va žno da s te hničke stra ne ne ma pro ble ma. Tu je prvi va žan i zbor – gde će se sajt hos to va ti? Ser ve ri mo ra ju bi ti uvek dos tu pni i nji hov so ftver re dov no ažu ri ran ka ko bi bi li ot­por ni na no vo ot kri ve ne pro pus te, a oba ve zno tre ba da bu du pri su tni

i do da tni ala ti za za šti tu od DDoS na pa da i dru gih online pre tnji. S dru ge stra ne, so ftver na ko jem je e‑commerce sajt ba zi ran ta kođe mo ra bi ti ade kva tno ažu ri ran i pod stal nim mo ni to rin gom ka ko bi se even tu al ni pro pus ti ot kri li i re ši li na vre me.

Va žan deo je i pro ve ra pos tav­ki sa mog do me na ko ji je ve zan za sajt, što bi u slučaju pro dav ni ce ko ja je na me nje na trži štu Srbi je bi li do maći la ti nički i ćiri lički do me ni. Ne ade kva tno za štićeni do me ni po dlo žni su tzv. phar‑ming na pa du u ko jem kri mi nal ci po se ti oce va še online pro dav ni ce pre u sme ra va ju na sop stve ni sajt, ko ji čes to i zgle da kao ko pi ja le­gi tim nog saj ta ali je je di ni cilj da u kra du nji ho ve po dat ke.

Po sle di ce mo gu bi ti du go traj ne – gu bi te pri hod ko ji bis te os tva ri li dok je vaš sajt bio ne dos tu pan, ali i re pu ta ci ju po u zda nog pro daj nog mes ta. Na pa dači mo gu os tva ri ti i pris tup va šim e‑mail na lo zi ma i sa mim tim pris tup do da tnom se tu in for ma ci ja ko je im mo gu bi ti ko ri­sne. Kao i obično, i u ovom slučaju va ži – bo lje sprečiti ne go lečiti.

Da bis te bi li si gur ni da je vaš do men ade kva tno za štićen, na ras po la ga nju ima te no vi alat u RNIDS­ovoj po nu di – Zonemaster. Nji me mo že te spro ves ti kom ple­tnu pro ve ru, počev ši od naj vi šeg DNS ni voa, pre ko TLD­a (do me na naj vi šeg ni voa, na pri mer, .rs ili .срб), do DNS ser ve ra ko ji sa drže in for ma ci je o une tom do me nu (na pri mer, zonemaster.rs).

Alat Zonemaster da je pot­pu nu in for ma ci ju i o dru gim pa ra me tri ma ko ji su značaj ni za ra zre ša va nje DNS upi ta, kao što su pro ve ra re le van tnih za pi sa u od go va ra jućim zo na ma, pro ve ra NS­ova za da ti do men, va li dnost DNSSEC pot pi sa i dru ge pro ve re, koje vam govore da li vaš domen radi kako treba.ÎÎ RNIDS.rs

Uko li ko po krećete on li ne pro da ju, mo ra te vo di ti računa o vi še stva ri pre pro da je prvog pro i zvo da…

Mar ko Her man

Be zbe dan e­com mer ceje us pe šan e­com mer ce

8 PC Press 09/2019

WMS

9

In te re so va nje de ce za saj to ve za

on li ne ku po vi nu u po ras tu

Godišnji izveštaj kompanije Kaspersky o bezbednosti dece na Internetu, koji

je zasnovan na anonimnoj statistici proizvoda kompanije koji sadrže funkciju roditeljske kontrole, pokazao je da deca postaju sve aktivniji korisnici sajtova za

e‑trgovinu. Izveštaj koji obuhvata period od maja 2018. do maja 2019. pokazuje da se dečje interesovanje za online kupovinu

više nego učetvorostručilo u periodu od 12 meseci – sa dva na devet odsto

ma ili po ten ci jal nog upa da nja u zam ke so ci jal nog in že nje rin ga ili ak tiv nos ti ko je do vo de do gu­bit ka nov ca.

Sta tis ti ka po ka zu je da je ras­tući in te res za saj to ve e­trgo vi ne među mla di ma glo bal ni trend, ali i da obim in te re so va nja va ri ra u za vi snos ti od lo ka ci je. Pre ma po da ci ma iz i zve šta ja, ka da je reč o pre tra ga ma online ku po vi ne, naj veći udeo ima ju

Ru si ja i zem lje ZND za je dni ce (23 od sto). Njih pra te, sa značaj­nom pro cen tu al nom ra zli kom, os ta le re gi je: Se ver na Ame ri ka (15 od sto), Ev ro pa i Blis ki is tok (11 od sto), Azi ja i La tin ska Ame­ri ka (9 od sto).

Tre ba na po me nu ti da online pre tra ži va nje ro be, kao i po­sećiva nje spe ci fičnih ma lo pro­daj nih stra ni ca, ne im pli ci ra nu žno i stvar no tro še nje nov ca. De ca mo gu sa mo gle da ti stva ri ko je že le ili pra vi ti „lis tu že lja“ ko ju će po de li ti s pri ja te lji­ma ili po ro di com. Po većana pa žnja ko ju de ca po svećuju online ku po vi ni ne tre ba da se tu mači kao po tre ba za za bra­nom ta kvih ak tiv nos ti, već kao po tre ba da ro di te lji o bra te pa­žnju na online na vi ke de ce i da ra zgo va ra ju s nji ma o mo gućim ri zi ci ma i me ra ma pre dos tro­žnos ti dok us pos tav lja ju ne ka o snov na pra vi la.

“De ca sve češće pos ta ju cilj na gru pa online trgo va ca. Bez ob zi ra na to da li ras po­la žu i ne kim nov cem ili ne, de ci je po tre bna po drška i sa vet ro di te lja ko ji tre ba da im po mo gnu da slučaj no ne naiđu na ne pri me re ni sa držaj, i zgu be no vac ili ne smo tre no po de le lične po dat ke. So ftver na me njen ro di telj skoj kon tro­li mo že da po mo gne, ali je od ključnog značaja da su o dra sli sve sni to ga šta nji ho va de ca ra de dok su na In ter ne tu i da vre me na In ter ne tu pro vo de be zbe dno. Ova te ma je sav ršen po vod za ro di te lje da se o dluče da pro vo de vre me sa svo jom de com, kre ira jući i de leći lis te že lja, a upo re do ih učeći bi tnim stva ri ma i to me ka ko In ter net fun kci oni še“, ko men ta ri še Ana Lar ki na, ana li tičar ka Web sa­drža ja, Kaspersky.

Stručnja ci kom pa ni je Kas‑persky na vo de ne ko li ko ko ri­snih sa ve ta uz ko je će de ca bi ti be zbe dna na In ter ne tu:

Upo zo ri te ih da ne ko ris te ne po u zda ne (jav ne) Wi‑Fi mre že za online plaćanje. Hot‑spot­ovi mo gu bi ti la ko ha ko va ni za rad pre sre ta nja In ter net ak tiv nos ti

ko ri sni ka i krađe raznih po ver­lji vih in for ma ci ja.

Do go vo ri te se da vas in for­mi šu o bi lo ka kvim pla ni ra­nim plaćanji ma ili, još bo lje, ne ka obav lja ju sva plaćanja uz va še pri sus tvo dok ne pos ta nu do volj no ve šti da to čine sa mi. Ni ka da ne moj te do zvo li ti da po da ci o kre di tnoj kar ti ci bu du une ti na ne po zna te ili sum nji ve saj to ve ka ko bis te i zbe gli ri zik da pos ta nu dos tu­pni saj ber kri mi nal ci ma.

Po sa ve tuj te ih da i zbe gnu de lje nje bi lo ka kvih ličnih po da­ta ka s trgov ci ma, bi lo online ili pre ko te le fo na. Pos ta raj te se da se osećaju slo bo dnim da za tra že po moć ka da god se uka že ne ki pro blem ili ka da ni su si gur ni šta je naj bo lje da ura de.

Stro go za bra ni te de lje­nje pla tnih po da ta ka (npr. broj kre di tne kar ti ce, da tum nje nog is te ka, PIN, CVV/CVC) s bi lo kim van po ro di ce, u ključujući pri ja te lje ili dru ge o dra sle oso be.

I zbe ga vaj te čuva nje pla­tnih in for ma ci ja na nji ho vim uređaji ma ko ji, uko li ko bu du u kra de ni ili i zgu blje ni, mo gu pas ti u po gre šne ru ke.

Is ko ris ti te fun kci onal nost ro di telj ske kon tro le kroz re še­nja Kaspersky Security Cloud, Kaspersky Total Security ili ko ris ti te spe ci ja li zo va ni so ftver kao što je Kaspersky Safe Kids, ko ji do zvo lja va ro di te lji ma da nad gle da ju šta nji ho va de ca ra­de, gle da ju ili pre tra žu ju online na svim uređaji ma, u ključujući mo bil ne uređaje.

Ro di te lji ma je na ras po la­ga nju još je dan alat uz po moć kog mo gu na in te re san tan način pri bli ži ti svo joj de ci te mu be zbe dnos ti na In ter ne tu. Reč je o knji zi Kasper, Skaj i zeleni meda ko ja je za je dničko i zda nje autor ke Marlis Slehers i kom pa­ni je Kaspersky ko je vo di de cu u zras ta od šest do de vet go di na na pu to va nje na ko jem is tra žu­ju di gi tal ni svet na be zbe dan način. Bes pla tno i zda nje knji ge mo že te pre uze ti na:ÎÎ kaspersky.com/zelenimeda/rs

Na la zi i zve šta ja po ka­zu ju da, kao i o dra sli, de ca ko ris te pre dnos ti

online ku po vi ne i pre tra ži va nja (a po ne kad i sa ma obav lja ju ku­po vi nu). S ob zi rom na to, ro di­te lji mo ra ju svo joj de ci da pru že do bre sa ve te i po dršku ka ko bi bi li si gur ni da će ima ti po zi tiv­no online is kus tvo – bez ri zi ka od ne na mer nog de lje nja ličnih i pla tnih in for ma ci ja pre va ran ti­