7/24/2019 Edmund Li - Kultura i Komunikacija Str.17-28

1/4

Edmund Li - Kultura i komunikacija Terminoloki problem, str.17-2!"i mi kad se na#emo u drut"u prisni$ prijatelja % suseda pri$"atamo kao&oto"u injenicu da je komunikacija slo'en % Trajan process koji pored"erbalni$ ima % mno&o ne"erbalni$ komponenti. !amo onda kad sretnemotu#ina odjednom postanemo s"esni da, (ato to su s"e uobiajene "rsteponaanja )a ne samo &o"orni ino"i* nosioci in+ormacije, one mo'emo

ra(umeti ta se dea"a dok ne(namo kod. Kako emo se onda dati nadekodiranje tu#i$ obiaja

o'emo ra(liko"ati tri aspekta ljudsko& ponaanja/)1* 0rirodne bioloke akti"nosti o"eko"o& tela disanje, kucanje srca,

metaboliki procesi itd.,)2* Te$nike radnje, koje slu'e i(meni +i(iko& stanja spoljno& s"eta

kopanje rupe u (emlji, ku"anje jajeta,)* Ekspresi"ne radnje, koje ili jednosta"no ka(uju neto o pra"om stanju

s"eta, ili imaju cilj da &a i(mene meta+i(ikim sredst"ima.

0ored obini$ "erbalni$ iska(a, ekspresi"ne radnje oi&ledno ukljuuju

&esto"e, kao klimanje &la"om, pra"ljenje &rimasa % ma$anje rukama, aliukljuuju % tak"e oblike ponaanja kao to su klimanje &la"om, pra"ljenje&rimasa i ma$anje rukama, ali ukljuuju i tak"e oblike ponaanja kao to sunoenje uni+orme, stajanje na postolju i sta"ljanje "enano& prstene.

3"a tri aspekta ponaanja nikada se ne mo&u u potpunosti ra(luiti. 4ak je iin disanja 5ekspresi"an5 - on 5&o"ori5da sam jo 'i". % najprostija te$nikaradnja ima i bioloke i ekspresi"ne implikaceje. 6ko sebi sku"am olju ka+e, tone samo to menja stanje spoljno& s"eta, ne&o i stiumulie moje unutarnjemetabolike procese, i to neto 5&o"ori5. ain na koji pripremam ka+u isredst"a kojima se slu'im u toku procesa daju in+ormaciju o mom kulturnom(ale#u.

odusi i kanali putem koji$ me#usobno komuniciramo "eoma su ra(no"rsni i"eoma slo'eni, ali kao pr"u aproksimaciju, u cilju poetne anali(e, tr"rdimsledee/

Ljudska komunikacija posti'e se pomou ekspresi"ni$ radnji koje+unkcioniu kao si&nali, (naci i simboli. 8eina nas uopte ne ra(likujepreci(no te tri s"akidanje rei, pa i oni koji i$ ra(likuju koriste se njima na

sas"im ra(liite naine, ali u o"om eseju dae im se posebno de+inisana(naenja koja u odma$ +ormulisati.

9 nekim oblicima komunikacije ekspresi"nu radnju poiljaoca primalac tumaineposredno. :a &o"orim, "i sluate, ja klimam &la"om, "i "idite da ja to inim.6li u dru&im sluaje"ima "e(a je posredna. :a piem pismo i st"aram aru od(nako"a i simbola na paretu $artije; neto kasnije "i primate tu $artiju i

tumaite ono to sam ja napisao.3pse& posredne komunikacije o"o& dru&o& tipa"eoma je irok. i s"e "remepro"odimo u tumaenju re(ultata proli$ ekspresi"ni$ radnji dru&i$ ljudi. 9stanju sam da prepo(nam da crk"a nije stambena (&rada ako je samopo&ledam, ali 5ekspresi"ne radnje5koje su sa(dale pr"obitnu ra(liku odi&ralesu se oda"no.

9 daljem tekstu pola(im od to&a da su s"e ra(norodne ne"erbalne dimen(ijekulture, poput stila ode"anja, kon+i&uracije sela, ar$itekture, nametaja,is$rane, ku"anja, mu(ike, +i(iki$ &esto"a, polo'aja tela i tako dalje,or&ani(o"ane u strukturisane skupo"e kako bi utelo"ile kodiranu in+ormacijuna nain analo&an ("ucima i reima i reenicama prirodno& je(ika.

7/24/2019 Edmund Li - Kultura i Komunikacija Str.17-28

2/4

=ramatika pra"ila koja upra"ljaju &o"ornim iska(ima tak"a su da s"ako koteno "lada je(ikom mo'e spontano st"oriti no"e reenice sa si&urnouoekujui da e &a sluaoci ra(umeti. To nije sluaj sa "einom oblikane"erbalno& komuniciranja. 9obiajene kon"encije mo&u se ra(umeti samoukoliko su po(nate. %ntimni simbol st"oren u snu ili pesmi ili no"oi(miljeni5simboliki iska(5 ne"erbalno& tipa nee preneti in+ormaciju dru&ima s"e dokne budu objanjeni dru&im sredst"ima. To poka(uje da sintaksa ne"erbalno&

je(ika mora biti (natno jednosta"nija od sintakse &o"orno& ili pisano& je(ika.9 st"ari, da nije tako, jedan o"ako kratak esej o tako slo'enoj temi bio bi pukodan&ubljenje.

!to&a, dok budete itali o"o to sledi, imajte na umu da postoji samo analokaslinost i(me#u st"aranja no"i$ reenica od strane pojedinca ukljueno& uspontano je(iko i(la&anje i st"aranja no"o& obiaja od strane kulturne(ajednice tokom "remena. i, (apra"o, slabo ra(umemo i jedno i dru&o.

oje pola(ite je proi("oljno, a(o"imo 5komunikacijskim do&a#ajem5bilo kojujedinicu komunikacije. !"aki taka" do&a#aj je dijadski )d"ostrani* najmanje ud"a smisla/

% 9"ek moraju postojati d"a pojedinca/ > - 5poiljalac5, pokretaekspresi"ne radnje, i ? - 5primalac5, tuma proi("oda ekspresi"ne radnje. > i ?mo&u biti isto"remeno na istom mestu, ali to ne mora biti sluaj.

%% !ama ekspresi"na radnja ima u"ek d"a aspekta, jednosta"no (bo&to&a to prenosi poruku. a jednoj strani je sama radnja ili poroi("od radnje,klimanje &la"om ili napisano pismo, na dru&oj strani je poruka koju poiljalackodira a primalac dekodira.

!lo'enost terminolo&ije koju sam prika(ao na !l. 1 korisna je analitiki jerodnos i(me#u 5entiteta 6 koji nosi poruku@i 5poruke A@mo'e poprimiti "iera(liiti$ "ido"a. 0redla'em da se, dok budete itali nekoliko sledei$ pasusa,stalno "raate na !l.1

!l.1K39%K6B%:!K6 C%:6C6 - 5komunikacijski do&a#aj5Entitet 6, nosilac poruke, prenosi in+ormaciju o poruci A

%CEK! !%=6L6 uka(uje na A 6 i(a(i"a A automatskom reakcijom

D-----------------------------------------------D!%=9 0%3C% %CEK!6 stoji numesto A 6 prirodno asociranu sa A,Kao re(ultat proi("oljno& ali i(abrano da bude indeks (a Ao"eko"o& i(bora po o"eko"om i(boru

)dim kao indeks (a "atru*

D-----------------------------------------------D 0ETEF3 ET3%%:6

!%A3L

7/24/2019 Edmund Li - Kultura i Komunikacija Str.17-28

3/4

E"o kljuni$ dinstikcija u o"oj emi/

!%=6L - 3dnos 6 prema A je me$aniki i automatski. 6 akti"ira poruka A.0oruka i entitet koji je nosilac poruke jednosta"no su d"a "ida jedno& isto&.!"e 'i"otinje ukljuujui i ljudska bia neprestano rea&uju na ita"o mnot"ora(ni$ si&nala.

%CEK! 6 uka(uje na A. !i&nali su dinamini, a indeksi statini. !i&nali sukau(alni, a indeksi deskripti"ni. 9 ok"iru te opte klase, prirodni indeksi su onikod koji$ je asocijacija prirodna - 5dim je indeks (a "atru5,si&numi su oni kodkoji$ je asocijacija kulturna kon"encija; (atim simboli i (naci kontrastiraju kaopodkate&orije si&numa

Co sada sam se manje-"ie dr'ao aldera i Her"ija. 6li ti autori (animali suse (a spro"o#enje iscrpne anali(e pojma (naka u lin&"istici, ine(aintereso"anost (a ne"erbalne naine komuniciranja sprea"a da se ostalideo nji$o"o& termonoloko& sistema iskoristi (a moje cilje"e o"de.

alder i Her"i ra(likuju simbole kao si&nume ije pra"ilno tumaenje (a"isi odposebne )pri&odne* de+inicije npr./ I.J.( u al&ebarskoj jednaini, i (nako"e

kao si&nume sa potpuno ut"r#enom kon"ecionalnom denotacijom, npr./ ,-, u al&ebarskoj jednaini. 0rema tim de+inicijama "lastita imena su simboli doksu imenice kojima se klasi+ikuje (naci. a primer, u konstataciji/ 3naj o"ek se(o"e C'on, C'on je simbol (a onaj o"ek, ali u 3ne 'i"otinje su s"inje,s"inje je (nak (a one 'i"otinje. %ako se o"a distinkcija i(me#u posebnode+inisane denotsacije i potpuno ut"r#ene kon"ecionalne denotacije odnosi nakontrast simbol (nak na mojoj !L.1, mene (animajedan dru&i aspekt o"o&kontrasta, te u moje de+inicije +ormulisati dru&aije.

e#utim, pre ne&o to to uradim, mo'e se primetiti da je na osno"uldero"o& i Her"ije"o& al&ebarsko& primera jasno da e s"aka konkretna5simbolika konotacija5 "ero"atno biti kombinacija simbola i (nako"a, npr./IJ(.

Tako#e je i oi&ledno da e se pitanje da li konkretan si&num treba smatrati(nakom ili simbolom (a"isi od to&a kako se on upotreblja"a. !lo"a latiniceupotrebljena u u matematikim jednainama jesu simboli ali onda kada seupotrebe u kontekstu "erbalne transkripcije imaju pribli'no ut"r#enekon"encionalne +onetske "rednosti i postaju (naci. 9 o"om potonjemkontekstu, s"ako konkretno slo"o be( (naenja je ako stoji samo (a sebe, dokkombinacija podskupo"a d"adeset est raspolo'i"i$ (nako"a-slo"a mo'epredsta"iti stotine $iljada ra(ni$ rei u stotinama ra(ni$ je(ika.

7/24/2019 Edmund Li - Kultura i Komunikacija Str.17-28

4/4

pripadaju kontekstu matematike, dok cene pripadajukontekstu tr'nice.

)b* =de se kruna upotrebi kao (atitni (nak pi"a, ona je simbol ane (nak. e postoji sutinska "e(a od ranije. Krune i pi"opotiu i( ra(liiti$ konteksta.

)c* 9 biblijskoj prii (mija i( ajsko& "rta je simbol (la.