EKEKОНОМСКЕ ОНОМСКЕ ДОКТРИНЕДОКТРИНЕ

Проф. др Ђоко Проф. др Ђоко СлијепчевићСлијепчевић

Асистент: Тајана СердарАсистент: Тајана Сердар

Развој економске мисли Развој економске мисли као научна дисциплинакао научна дисциплина

Критеријуми за класификацију Критеријуми за класификацију писаца, школа и праваца у писаца, школа и праваца у оквирима развоја економске оквирима развоја економске мисли:мисли:

1) Предмет економске анализе;1) Предмет економске анализе;

2) Метод економске анализе;2) Метод економске анализе;

3) Теорија вриједности;3) Теорија вриједности;

4) Детерминанте вриједности;4) Детерминанте вриједности;

Критеријуми за класификацију Критеријуми за класификацију писаца, школа и праваца у писаца, школа и праваца у оквирима развоја економске оквирима развоја економске мисли:мисли:

5) Принципи економске 5) Принципи економске политике;политике;

6) Историјски период;6) Историјски период;

7) Систем економске теорије;7) Систем економске теорије;

8) Међусобне везе појединих 8) Међусобне везе појединих писаца, праваца или школа.писаца, праваца или школа.

Метод развоја економске Метод развоја економске мисли, тј приступ развоју мисли, тј приступ развоју економске мисли:економске мисли:

1) Инкрементални приступ;1) Инкрементални приступ;

2) Револуционарни;2) Револуционарни;

3) Релативистички (везан за 3) Релативистички (везан за социо-економски концепт у ком социо-економски концепт у ком настаје).настаје).

Развој економске мисли полази Развој економске мисли полази од: од:

Економски проблеми су тијесно Економски проблеми су тијесно међусобно испреплетени;међусобно испреплетени;

Успјех теоријског система зависи Успјех теоријског система зависи од два предуслова: од два предуслова:

1) Интерни (логичка чврстина и 1) Интерни (логичка чврстина и аналитичка ригорозност);аналитичка ригорозност);

2) Екстерни ( објашњавајућа снага 2) Екстерни ( објашњавајућа снага и способност да се одговори на и способност да се одговори на друштвене потребе).друштвене потребе).

Развој економске мисли полази Развој економске мисли полази од: од:

Улазак у кризу доминантне Улазак у кризу доминантне теорије;теорије;

Напредак знања:Напредак знања:

1) Базна орјентација – прогресивно 1) Базна орјентација – прогресивно усавршавање компоненти;усавршавање компоненти;

2) Теоријска орјентација – 2) Теоријска орјентација – усавршавање укупне организације усавршавање укупне организације теорије.теорије.

Путеви ширења економских идеја:Путеви ширења економских идеја: Од економиста ка економистима;Од економиста ка економистима; Од економиста ка јавности;Од економиста ка јавности; Од економиста ка креаторима Од економиста ка креаторима

економске политике.економске политике.

Образци ширења економских Образци ширења економских идеја:идеја:

Модел зараза – болест;Модел зараза – болест; Модел тржишта идеја;Модел тржишта идеја; Информациони модел. Информациони модел.

У процесу дифузије знања важни У процесу дифузије знања важни су односи између:су односи између:

Економске теорије и Економске теорије и професионалног виђења професионалног виђења економске политике;економске политике;

Економске теорије и Економске теорије и непрофесионалног мишљења;непрофесионалног мишљења;

Јавног мнијења и професионалних Јавног мнијења и професионалних интереса и активности.интереса и активности.

Економска мисао Економска мисао антикеантике

МЕНЦИЈЕМЕНЦИЈЕ ССљедбеник Конфучија, бавио се љедбеник Конфучија, бавио се

проблемима друштва и подјелом проблемима друштва и подјелом рада;рада;

Сматрао је да постоји превага Сматрао је да постоји превага високородних људи над простим високородних људи над простим народом;народом;

Залагао се за хумано управљање Залагао се за хумано управљање државом, ниже порезе, развој државом, ниже порезе, развој просвете и трговине.просвете и трговине.

Изумио је аграрни систем Изумио је аграрни систем Cin – tjan Cin – tjan (по принципу квадратних или (по принципу квадратних или кружних поља);кружних поља);

Здрав систем постиже се Здрав систем постиже се васпитањем, легитимитетом и васпитањем, легитимитетом и континуитетом власти;континуитетом власти;

Периодичне смјене владара (у Кини Периодичне смјене владара (у Кини geming, geming, у Јапану у Јапану išinišin) су пожељне ) су пожељне ако владари не слиједе “вољу неба”.ако владари не слиједе “вољу неба”.

Воља народа најпотпунији је израз Воља народа најпотпунији је израз “воље неба”.“воље неба”.

Ове концепције касније су биле Ове концепције касније су биле предмет интересовања Маркса и предмет интересовања Маркса и дискусије Лењин – Плеханов.дискусије Лењин – Плеханов.

ХОМЕР ХОМЕР (Илијада и Одисеја)(Илијада и Одисеја) Залагао се за родовско уређење Залагао се за родовско уређење

друштва;друштва; Производња је натурална, у Производња је натурална, у

трговини се користи злато;трговини се користи злато; Аристократија влада друштвом.Аристократија влада друштвом.

КСЕНОФОН КСЕНОФОН (Економикус)(Економикус) Сократов ученик – натурална Сократов ученик – натурална

привреда.привреда.

ГРЧКАГРЧКА ПЛАТОН ПЛАТОН (Република, Закони)(Република, Закони) Био је филозоф идеалиста, Био је филозоф идеалиста,

привреда је и код њега натурална;привреда је и код њега натурална; Подјела рада код Платона је на Подјела рада код Платона је на

раднике, војнике и владаре раднике, војнике и владаре филозофе на челу државе;филозофе на челу државе;

Трговина је за странце, а не за Трговина је за странце, а не за Грке;Грке;

Противник је трговине, приватне Противник је трговине, приватне својине и богатства.својине и богатства.

АРИСТОТЕЛАРИСТОТЕЛ (Политика, (Политика, Никомахова Етика)Никомахова Етика)

Први је мислилац који помиње Први је мислилац који помиње робну производњу;робну производњу;

Говори о роби, новцу, вриједности;Говори о роби, новцу, вриједности; Утемељивач је модерног схватања о Утемељивач је модерног схватања о

вриједности, размјени, новцу и вриједности, размјени, новцу и богатству.богатству.

Разликује економију (натурално Разликује економију (натурално богаћење унутар домаћинства) и богаћење унутар домаћинства) и хрематистику (робно богаћење хрематистику (робно богаћење изван домаћинства).изван домаћинства).

Тржиште је бесконачно велико;Тржиште је бесконачно велико; Осуђује зеленаштво и камату, за Осуђује зеленаштво и камату, за

које сматра да су противни природи.које сматра да су противни природи. Вјештина стицања је трговина и Вјештина стицања је трговина и

вођење домаћинства;вођење домаћинства; Хрематистика не ставља границе Хрематистика не ставља границе

обогаћивању, њен циљ је обогаћивању, њен циљ је прибављање богатстав за власника. прибављање богатстав за власника.

Ток размјене: новац – роба – новац 1.Ток размјене: новац – роба – новац 1.

Економија је природна активност Економија је природна активност прибављања употребних прибављања употребних вриједности;вриједности;

Ток размјене: роба – новац – роба.Ток размјене: роба – новац – роба. Први облик газдинства: лов, Први облик газдинства: лов,

риболов, земљорадња, сточарство.риболов, земљорадња, сточарство. Други облик газдинства: трговина Други облик газдинства: трговина

и робна привреда.и робна привреда. Осуђује прве облике крупне робне Осуђује прве облике крупне робне

привреде (крупна робовласничка, привреде (крупна робовласничка, трговачка и занатска газдинства).трговачка и занатска газдинства).

Уводи новац у разматрање: Уводи новац у разматрање: новац има вриједност као и новац има вриједност као и свака друга роба;свака друга роба;

Новац је средство размјене;Новац је средство размјене; Први је разграничио два Први је разграничио два

својства рибе:својства рибе:

1. Употребну вриједност;1. Употребну вриједност;

2. Прометну вриједност. 2. Прометну вриједност.

РИМРИМ У средишту су конкретна У средишту су конкретна

питања пољопривредне питања пољопривредне производње (режим приватне производње (режим приватне својине, општинско земљиште).својине, општинско земљиште).

Ager publicus Ager publicus (друштвено поље) (друштвено поље) је државни земљишни фонд је државни земљишни фонд који се додјељује колонима, који се додјељује колонима, распоређује грађанима и распоређује грађанима и продаје на аукцијама.продаје на аукцијама.

МАРКО ПОРЦИЈЕ КАТОН МАРКО ПОРЦИЈЕ КАТОН Дјела :О пољопривреди;Дјела :О пољопривреди; Објашњава предности Објашњава предности

искоришћавања робовског рада, по искоришћавања робовског рада, по принципу: завади, па владај;принципу: завади, па владај;

Претеча је меркантилистичких Претеча је меркантилистичких идеја.идеја.

ТИБЕРИЈЕ И ГАЈ ГРАСИТИБЕРИЈЕ И ГАЈ ГРАСИ Били су народни трибуни;Били су народни трибуни; Разрадили су систем аграрне Разрадили су систем аграрне

реформе – подјела земље грађанима.реформе – подјела земље грађанима.

МАРКО ТЕРЕНЦИЈЕ ВАРОНМАРКО ТЕРЕНЦИЈЕ ВАРОН Дјело: О пољопривреди;Дјело: О пољопривреди; Подјелио је оруђа на три групе: Подјелио је оруђа на три групе:

нијема оруђа (алати), оруђа која нијема оруђа (алати), оруђа која мучу (стока) и оруђа која говоре мучу (стока) и оруђа која говоре (робови).(робови).

ТИТ ЛУКРЕЦИЈЕ КАРТИТ ЛУКРЕЦИЈЕ КАР Дјело: О природи ствари;Дјело: О природи ствари; Развитак друштва непрекидан је Развитак друштва непрекидан је

и златни вијек тек треба да дође.и златни вијек тек треба да дође.

МАРКО ТУЛИЈЕ ЦИЦЕРОНМАРКО ТУЛИЈЕ ЦИЦЕРОН Познат по својим говорима против Познат по својим говорима против

Каталине;Каталине; Представник оптимата (крупних Представник оптимата (крупних

земљопосједника);земљопосједника); Одобрава крупну трговину, али не Одобрава крупну трговину, али не

и ситну;и ситну; Истакнути непријатељ плебејаца;Истакнути непријатељ плебејаца; Био је противник заната, Био је противник заната,

сматрајући да претварају човјека сматрајући да претварају човјека у роба.у роба.

ЛУЦИЈЕ МОДЕРАТ ЛУЦИЈЕ МОДЕРАТ КОЛУМЕЛАКОЛУМЕЛА

Дјело: О пољопривреди;Дјело: О пољопривреди; Говорио је о организацији рада Говорио је о организацији рада

на крупним земљишним на крупним земљишним посједима у вријеме када је посједима у вријеме када је прилив робовске радне снаге прилив робовске радне снаге био готово пресахнуо.био готово пресахнуо.

Економска мисао Економска мисао средњег вијекасредњег вијека

Јавља се раскол Западне и Источне Јавља се раскол Западне и Источне цркве;цркве;

Трговина је подржавана у Византији, Трговина је подржавана у Византији, а поготово у арапском свијету;а поготово у арапском свијету;

С друге стране, католичка црква је С друге стране, католичка црква је осуђивала сваки вид трговине.осуђивала сваки вид трговине.

Најпознатији представници су Тома Најпознатији представници су Тома Аквински, Мартин Лутер, Аквински, Мартин Лутер, Макијавели, Жан Калвин.Макијавели, Жан Калвин.

ТОМА АКВИНСКИТОМА АКВИНСКИ Најпознатије дјело: Најпознатије дјело: Summa Summa

TheologicaTheologica;; Најпознатији представник Најпознатији представник

канониста, оснивач филозофије канониста, оснивач филозофије хришћанства;хришћанства;

Разматрао је питање богатства, Разматрао је питање богатства, подјеле рада, праведне цијене;подјеле рада, праведне цијене;

У “Гријеху узуре” осуђује каматуУ “Гријеху узуре” осуђује камату;; Трговину оцјењује негативно, али је Трговину оцјењује негативно, али је

не одбацује у потпуности;не одбацује у потпуности;

Његово учење је постало Његово учење је постало званична филозофија католичке званична филозофија католичке цркве;цркве;

Концепција праведне цијене први Концепција праведне цијене први је облик трошкова производње.је облик трошкова производње.

Позитивна или негативна оцјена Позитивна или негативна оцјена појаве условљена је тиме да ли су појаве условљена је тиме да ли су ове појаве угодне Богу или не.ове појаве угодне Богу или не.

Праведна цијена је она која је Праведна цијена је она која је угодна Богу, а не она која настаје угодна Богу, а не она која настаје сучељавањем понуде и тражње;сучељавањем понуде и тражње;

Праведна цијена настаје Праведна цијена настаје заједничком процјеном заједничком процјеном животног нормалног стандарда.животног нормалног стандарда.

Истина се сазнаје кроз три Истина се сазнаје кроз три методе које су шпекулативне и методе које су шпекулативне и три су реда истине:три су реда истине:

1) Божански закони;1) Божански закони;

2) Природни закони (универзалије 2) Природни закони (универзалије које Бог даје људима);које Бог даје људима);

3) Позитивни закони (сами људи 3) Позитивни закони (сами људи их стварају).их стварају).

Економски ставови спадају у Економски ставови спадају у позитивне законе (позитивне законе (jus gentium)jus gentium);;

Профит треба да буде умјерен;Профит треба да буде умјерен; Новац има конвенционалну Новац има конвенционалну

вриједност (позитивно право).вриједност (позитивно право). Када Аквински разматра праведну Када Аквински разматра праведну

цијену полази од тога да је она цијену полази од тога да је она прирођено (интристично) својство прирођено (интристично) својство добра и није јасно да ли је добра и није јасно да ли је вриједност интристично својство вриједност интристично својство или је продукт заједничке оцјене;или је продукт заједничке оцјене;

Ово учење је послужило и Ово учење је послужило и одражавало настојања цркве да одражавало настојања цркве да задржи нарастајуће економске задржи нарастајуће економске процесе и онемогући процесе и онемогући осамостаљивање трговине и успон осамостаљивање трговине и успон трговачког капитала.трговачког капитала.

МАРТИН ЛУТЕРМАРТИН ЛУТЕР Дао је превод Библије, који је Дао је превод Библије, који је

довео до формирања њемачког довео до формирања њемачког језика;језика;

Заступао је натуралну привреду и Заступао је натуралну привреду и просту робну производњу;просту робну производњу;

Био је против трговачког капитала;Био је против трговачког капитала; Истиче ауторитет кнежева и Истиче ауторитет кнежева и

власти;власти; Цеховска и еснафска правила Цеховска и еснафска правила

ограничавју даљи развој привреде и ограничавју даљи развој привреде и настанак мануфактуре.настанак мануфактуре.

Колективни индивидуализам у овом Колективни индивидуализам у овом периоду више не задовољава периоду више не задовољава потребе развоја привреде, иако га потребе развоја привреде, иако га реформација подржава.реформација подржава.

Оснивач је протестантизма и Оснивач је протестантизма и вођа реформације;вођа реформације;

У овом периоду јавио се сукоб У овом периоду јавио се сукоб цеховске етике колективног цеховске етике колективног индивидуализма и етике новог индивидуализма и етике новог привредног система привредног система (меркантилизам).(меркантилизам).

Осуђивао је камату и Осуђивао је камату и зеленаштво, схватања су му зеленаштво, схватања су му слична као и код канониста.слична као и код канониста.

МАКИЈАВЕЛИМАКИЈАВЕЛИ Најважније дјело: Владар;Најважније дјело: Владар; Заступа буржоазију која се бори Заступа буржоазију која се бори

против феудалаца;против феудалаца; Заговара уједињење Италије;Заговара уједињење Италије; Интерес је покретачка снага Интерес је покретачка снага

историје;историје; Приватна својина је најмоћнији од Приватна својина је најмоћнији од

свих интереса човјека, а људи свих интереса човјека, а људи више цијене богатство, него више цијене богатство, него поштовање.поштовање.

Макијавели не осуђује класне Макијавели не осуђује класне сукобе (борба великаша и сукобе (борба великаша и ситног народа), јер они ситног народа), јер они доприносе развитку друштва.доприносе развитку друштва.

Заговара апсолутну грађанску Заговара апсолутну грађанску монархију и напада цркву.монархију и напада цркву.

ЖАН КАЛВИНЖАН КАЛВИН Најважније дјело: Установе Најважније дјело: Установе

хришћанске вјере;хришћанске вјере; Био је вјерски реформатор, Био је вјерски реформатор,

пришао је протестантизму.пришао је протестантизму. Заступа интересе Заступа интересе

револуционарне буржоазије.револуционарне буржоазије. Одрицање од непотребне Одрицање од непотребне

потрошње важно је ради потрошње важно је ради акумулисања богатства (то су акумулисања богатства (то су коријени развоја капитализма).коријени развоја капитализма).

ИБН ХАЛДУНИБН ХАЛДУН Дјело: Мукадима;Дјело: Мукадима; На њега је јак утицај извршио На њега је јак утицај извршио

Аристотел;Аристотел; Бавио се питањима радне Бавио се питањима радне

вриједности;вриједности; Припадао је чувеној школи Припадао је чувеној школи

аристотеловаца на Универзитету аристотеловаца на Универзитету Зејтун у Тунису.Зејтун у Тунису.

Сматра да се друштвени проблеми не Сматра да се друштвени проблеми не проучавају помоћу легенди, као у проучавају помоћу легенди, као у исламу.исламу.

Наше земљеНаше земље

Позната дјелаПозната дјела:: Душанов законик (1349. год.);Душанов законик (1349. год.); Хиландарски типик;Хиландарски типик; Номоканон (Законоправило) Номоканон (Законоправило)

Саве Немањића познат као Саве Немањића познат као Крмчија књига;Крмчија књига;

Закон о рудницима деспота Закон о рудницима деспота Стефана Лазаревића.Стефана Лазаревића.

МЕРКАНТИЛИЗАММЕРКАНТИЛИЗАМ Прва школа економске мисли с Прва школа економске мисли с

тврдим језгром, која обухвата тврдим језгром, која обухвата период период XVXV--XVIXVI вијек; вијек;

Трговачки капитализам користи Трговачки капитализам користи трговачки и зеленашки трговачки и зеленашки капитал, будући да је трговачки капитал, будући да је трговачки капитал једини слободан облик капитал једини слободан облик капитала у додиру натуралне капитала у додиру натуралне (феудалне) и градске (феудалне) и градске (капиталистичке) привреде.(капиталистичке) привреде.

Предмет анализе је Предмет анализе је прометпромет, долази , долази до ослобађања од религиозних до ослобађања од религиозних стега;стега;

Богатство се увећава само спољном Богатство се увећава само спољном трговином, робе се продају по трговином, робе се продају по цијенама вишим од њихове цијенама вишим од њихове вриједности;вриједности;

Добија се вишак из отуђења;Добија се вишак из отуђења; Богатство земље је у племенитим Богатство земље је у племенитим

металима (злато и сребро);металима (злато и сребро); Спољна трговина је Спољна трговина је једини извор једини извор

богатства.богатства.

Три су средишње идеје Три су средишње идеје меркантилизма:меркантилизма:

1) Богатство земље је новац;1) Богатство земље је новац;

2) До новца се долази кроз 2) До новца се долази кроз спољњу трговину;спољњу трговину;

3) У спољњој трговини извоз 3) У спољњој трговини извоз мора бити већи од увоза.мора бити већи од увоза.

Постоји златни стандард: Постоји златни стандард: горња и доња златна тачка.горња и доња златна тачка.

Примарни су новац и трговинско Примарни су новац и трговинско богатство, а производња је само богатство, а производња је само преносни механизам;преносни механизам;

Интересује их Интересује их прометна,прометна, а не а не употребна вриједност;употребна вриједност;

Камата је допуштена и оправдана;Камата је допуштена и оправдана; Први пут се јавља квантитативна Први пут се јавља квантитативна

теорија Бодена и Хјума по којој теорија Бодена и Хјума по којој количина новца утиче на висину количина новца утиче на висину цијена.цијена.

Два су периода меркантилизма:Два су периода меркантилизма:

II Рани меркантилизамРани меркантилизам – – XVIXVI вијек. вијек. Новчани биланс земље се регулише, Новчани биланс земље се регулише,

забрањен је одлив злата, а само забрањен је одлив злата, а само промет промет

увећава богатство.увећава богатство.

IIII Позни меркантилизамПозни меркантилизам - период - период XVIXVI - - XVII XVII вијек.вијек.

Тежи се позитивном коначном, Тежи се позитивном коначном, трговинском билансу, а производња трговинском билансу, а производња такође увећава богатство.такође увећава богатство.

ТОМАС МАНТОМАС МАН Најважније дјело: Благо Најважније дјело: Благо

Енглеске од спољне трговине.Енглеске од спољне трговине. Један је од оснивача познате Један је од оснивача познате

Источно-индијске компаније;Источно-индијске компаније; Сматра да је трговина са Сматра да је трговина са

иностранством уносна (нпр. иностранством уносна (нпр. трговина са Индијом);трговина са Индијом);

Треба више продавати него Треба више продавати него увозити од странаца.увозити од странаца.

Акумулирани капитал шири Акумулирани капитал шири трговину, а ова подстиче трговину, а ова подстиче акумулацију капитала.акумулацију капитала.

Упоришна тачка је занатство;Упоришна тачка је занатство; Што је више заната, више људи, што Што је више заната, више људи, што

је гушћи саобраћај – земља је је гушћи саобраћај – земља је развијенија.развијенија.

Меркантилисти Меркантилисти интервенционистички предност дају интервенционистички предност дају домаћој флоти;домаћој флоти;

Извозна и посредничка трговина је у Извозна и посредничка трговина је у центру пажње.центру пажње.

Томас Ман спада у позне Томас Ман спада у позне меркантилисте;меркантилисте;

Акумулација богатства је Акумулација богатства је пресудна;пресудна;

Сваки прилив злата изазива раст Сваки прилив злата изазива раст цијена због веће тражње, те се цијена због веће тражње, те се дефицит или суфицит у размјени дефицит или суфицит у размјени роба мора финансирати приливом роба мора финансирати приливом или одливом злата;или одливом злата;

Претеча је квантитативне теорије Претеча је квантитативне теорије новца.новца.

АНТОНИО СЕРААНТОНИО СЕРА Дјело: Кратка расправа о Дјело: Кратка расправа о

узроцима који могу довести до узроцима који могу довести до обиља злата и сребра у обиља злата и сребра у краљевинама које немају руднике, краљевинама које немају руднике, с примјеном на краљевину Напуљ.с примјеном на краљевину Напуљ.

Кључна је веза: занати (основа за Кључна је веза: занати (основа за стицање блага) – трговина;стицање блага) – трговина;

Напуљ има оскудицу у новцу и Напуљ има оскудицу у новцу и треба да се новац уноси у Напуљ.треба да се новац уноси у Напуљ.

Прилив и одлив новца Прилив и одлив новца регулишу се трговинским регулишу се трговинским билансом;билансом;

Више извоза, а мање увоза Више извоза, а мање увоза доводе до развијеније доводе до развијеније привреде.привреде.

Противи се интервенцији Противи се интервенцији државе у монетрану сферу.државе у монетрану сферу.

АНТОАН МОНКРЕТЈЕНАНТОАН МОНКРЕТЈЕН Први је употријебио термин Први је употријебио термин

политичка економијаполитичка економија;; Дјело: Трактат о политичкој Дјело: Трактат о политичкој

економији.економији.

ЖАН БОДЕНЖАН БОДЕН Дјело: Шест књига о републици;Дјело: Шест књига о републици; Подржава слободну трговину, Подржава слободну трговину,

квантитативну теорију новца и квантитативну теорију новца и централизацију државне управе.централизацију државне управе.

ЈУРИЈ КРИЖАНИЋЈУРИЈ КРИЖАНИЋ Дјело: Политика или разговори о Дјело: Политика или разговори о

владалаштву;владалаштву; Био је идеолог уједињења Био је идеолог уједињења

Словена, сматрао је да треба да се Словена, сматрао је да треба да се постигне ослобођење као у Русији постигне ослобођење као у Русији (био је у служби руског цара);(био је у служби руског цара);

Разматра реформу у Русији, која Разматра реформу у Русији, која подразумијева снажну државу, подразумијева снажну државу, добро законодавство, развијено добро законодавство, развијено занатство, флоту и трговину.занатство, флоту и трговину.

МАТИЈА ВЛАЧИЋМАТИЈА ВЛАЧИЋ Дјело: О преносу римског Дјело: О преносу римског

царства на Германе;царства на Германе; Био је један од блиских Био је један од блиских

сарадника Мартина Лутера;сарадника Мартина Лутера; Противник је феудализма, Противник је феудализма,

заговара апсолутну монархију.заговара апсолутну монархију.

ИВАН ТИХОНОВИЋ ИВАН ТИХОНОВИЋ

ПОСОШКОВПОСОШКОВ Најважније дјело: Књига о Најважније дјело: Књига о

сиромаштву и богатству;сиромаштву и богатству; Радио је пројекат побољшања Радио је пројекат побољшања

живота у Русији за вријеме живота у Русији за вријеме Петра Великог;Петра Великог;

Заговарао је развијене занате, Заговарао је развијене занате, јаку пољопривреду, контролу јаку пољопривреду, контролу квалитета и цијена.квалитета и цијена.

РАЗВОЈ РАЗВОЈ МЕРКАНТИЛИЗМАМЕРКАНТИЛИЗМА

Oxford English Dictionary: Oxford English Dictionary: “Me“Meркантилизам је прихватање ркантилизам је прихватање система економских доктрина система економских доктрина по принципу да новац сам по по принципу да новац сам по себи представља богатство.”себи представља богатство.”

Принципи меркантилизма:Принципи меркантилизма: Промет и трговина су Промет и трговина су

најнапреднија привредна грана;најнапреднија привредна грана; Прометна вриједност новца и Прометна вриједност новца и

увећање богатства.увећање богатства.

UNESCOUNESCO: “Појам меркантилизма : “Појам меркантилизма означава основни принцип означава основни принцип меркантилног система схваћеног као меркантилног система схваћеног као идентификација богатства са новцем, идентификација богатства са новцем, а много чешће вјеровање да се а много чешће вјеровање да се економско благостање државе може економско благостање државе може осигурати једино помоћу државне осигурати једино помоћу државне регулације привреде националног регулације привреде националног карактера.”карактера.”

Меркантилизам је довео до развоја Меркантилизам је довео до развоја мануфактуре и интервенционистичке мануфактуре и интервенционистичке економске политике (јака држава).економске политике (јака држава).

Недостаци меркантилног Недостаци меркантилног системасистема

1) Новац је богатство, али не и 1) Новац је богатство, али не и једини облик богатства;једини облик богатства;

2) Новац је извор богатства 2) Новац је извор богатства појединца, али не и извор појединца, али не и извор богатства народа;богатства народа;

3) Апсолутни примат монетарних 3) Апсолутни примат монетарних над реалним агрегатима;над реалним агрегатима;

4) Објашњење реалних тешкоћа 4) Објашњење реалних тешкоћа монетарним факторима.монетарним факторима.

Концепције о подстицајној улози Концепције о подстицајној улози новцановца

((XVII XVII вијеквијек)):: Директни утицај новца – раст понуде Директни утицај новца – раст понуде

новца доводи до раста дохотка и новца доводи до раста дохотка и потрошње, а тиме и до привредне потрошње, а тиме и до привредне активности;активности;

Индиректни утицај новца – Индиректни утицај новца – повећање понуде новца утиче на пад повећање понуде новца утиче на пад камате и раст привредне активности камате и раст привредне активности (јер обиље новца смањује камату).(јер обиље новца смањује камату).

КАМЕРАЛИЗАМКАМЕРАЛИЗАМ

Камерализам се развио као посебан Камерализам се развио као посебан вид меркантилизма у Њемачкој и вид меркантилизма у Њемачкој и Аустрији (лат. Аустрији (лат. Cammera – Cammera – краљевска краљевска благајна);благајна);

Благостање владара једнако је Благостање владара једнако је благостању државе;благостању државе;

Државне финансије су камерална Државне финансије су камерална наука, која обухвата: пореску наука, која обухвата: пореску политику, законодавство, државну политику, законодавство, државну управу, трговину.управу, трговину.

Краљевско газдинство почива на Краљевско газдинство почива на прикупљању прихода;прикупљању прихода;

У центру пажње је апсолутна У центру пажње је апсолутна монархија и државне финансије;монархија и државне финансије;

Два су периода развоја Два су периода развоја камерализма:камерализма:

1. Старији камерализам – истиче 1. Старији камерализам – истиче политичку моћ апсолутне политичку моћ апсолутне монархије;монархије;

2. Млађи камерализам – дефинише 2. Млађи камерализам – дефинише улогу и потребу различитих улогу и потребу различитих државних функција.државних функција.

Циљеви државе доминирају Циљеви државе доминирају животом цијеле земље;животом цијеле земље;

Један од најзначајнијих Један од најзначајнијих представника камерализма је ЈОЗЕФ представника камерализма је ЈОЗЕФ ЗОНЕНФЕЛС (Начела политичких, ЗОНЕНФЕЛС (Начела политичких, трговинских и финансијских наука).трговинских и финансијских наука).

Бавио се изворима богатства Бавио се изворима богатства државе;државе;

Залаже се за ограничавање увоза и Залаже се за ограничавање увоза и већу количину новца, који служи за већу количину новца, који служи за задовољење фискалних потреба задовољење фискалних потреба државе.државе.

Разлике између камералиста Разлике између камералиста

и меркантилиста:и меркантилиста: Меркантилисти су пажњу обраћали Меркантилисти су пажњу обраћали

на посједовање плементих метала, на посједовање плементих метала, као облика у ком се јавља богатство, као облика у ком се јавља богатство, а камералистима су племенити а камералистима су племенити метали потребни за задовољење метали потребни за задовољење фиксалних потреба државе и фиксалних потреба државе и спровођење државне политике; спровођење државне политике;

Државна интервенција се јавља у Државна интервенција се јавља у оба правца, али је енглеска оба правца, али је енглеска политика била либералнија;политика била либералнија;

Спољна трговина за Енглеску је Спољна трговина за Енглеску је трговина са цијелим свијетом, а за трговина са цијелим свијетом, а за Њемачку прелаза државне границе.Њемачку прелаза државне границе.

Пораст становништва Пораст становништва меркантилистима је потребан због меркантилистима је потребан због повећања броја раника за повећања броја раника за мануфактуру, за повећање броја мануфактуру, за повећање броја регрута и морнара, а њемачким регрута и морнара, а њемачким камералистима као ресурс за камералистима као ресурс за повећање пољопривредне повећање пољопривредне производње;производње;

Камералисти се више везују за Камералисти се више везују за пољопривреду, а пољопривреду, а меркантилисти за меркантилисти за мануфактуру;мануфактуру;

Код камералиста богатство Код камералиста богатство појединца и државе је исто, појединца и државе је исто, док код меркантилиста постоји док код меркантилиста постоји одвојена приватна својина од одвојена приватна својина од државне.државне.

ФИЗИОКРАТИЗАМФИЗИОКРАТИЗАМИдеје “Школе економистаИдеје “Школе економиста””

Физиократи, француски писци Физиократи, француски писци окупљени око Ф. Кенеа током 18. окупљени око Ф. Кенеа током 18. вијека, формирали су једну од вијека, формирали су једну од најхомогенијих школа, познату најхомогенијих школа, познату као Школа економиста.као Школа економиста.

Физиократија као појам потиче од Физиократија као појам потиче од грчких ријечи: грчких ријечи: fiziofizio – – природа и природа и kratoskratos – – владати, дакле владавина владати, дакле владавина природе или природни поредак.природе или природни поредак.

Природни поредак код Природни поредак код физиократа означава:физиократа означава:

Организацију привредеОрганизацију привреде у чијем у чијем је средишту пољопривреда као је средишту пољопривреда као једина продуктивна дјелатностједина продуктивна дјелатност;;

Друштвени поредакДруштвени поредак, који је , који је природан који је иманентан природан који је иманентан људској природи, људској природи, најрационалнијој организацији најрационалнијој организацији друштва.друштва.

Друштвени закони су Друштвени закони су хармонични и проистичу из хармонични и проистичу из природних;природних;

Нето производ је неопходан Нето производ је неопходан резултат сваког посла резултат сваког посла (Dipon de (Dipon de Nemur)Nemur), индустрија даје облик , индустрија даје облик производњи добијеној са земље и производњи добијеној са земље и сама ништа не ствара;сама ништа не ствара;

Трговина је само размјењивач;Трговина је само размјењивач; Трговина, штедња, индустрија су Трговина, штедња, индустрија су

иза пољопривреде.иза пољопривреде.

Политика меркантилизма је Политика меркантилизма је осигуравала повлашћен положај осигуравала повлашћен положај извозној индустрији и трговини, извозној индустрији и трговини, док је запостављала док је запостављала пољопривреду, што је довело до пољопривреду, што је довело до тешког положаја сељаштва.тешког положаја сељаштва.

Тада је наступио физиократизам, Тада је наступио физиократизам, као заштитник пољопривреде;као заштитник пољопривреде;

Мирабо: “Пољопривреда је једини Мирабо: “Пољопривреда је једини темељ моћи државе ... када је темељ моћи државе ... када је земљорадник богат, уз њега су сви земљорадник богат, уз њега су сви богати.”богати.”

По Марксу “Физиократизам је прво По Марксу “Физиократизам је прво систематско схватање систематско схватање капиталистичке производње”.капиталистичке производње”.

Средишње физиократске идеје су Средишње физиократске идеје су оне о нето продукту и репродукцији;оне о нето продукту и репродукцији;

Праве разлику између Праве разлику између petit culture petit culture и и grande culturegrande culture; вишак је већи у овој ; вишак је већи у овој другој.другој.

Идеал организације друштва Идеал организације друштва подразумијева економске слободе подразумијева економске слободе свих субјеката, немијешање државе свих субјеката, немијешање државе и препуштању природним законима.и препуштању природним законима.

Žan Gurne Žan Gurne је ту филозофију изразио је ту филозофију изразио чувеним покличем: чувеним покличем: LaissezLaissez faire de faire de la naturla natur, , односноодносно Laissez faire, Laissez faire, laissez passelaissez passe – слобода природи, – слобода природи, нека ствари иду својим током.нека ствари иду својим током.

Основ свега је равнотежа приватног Основ свега је равнотежа приватног и јавног интереса;и јавног интереса;

Државни приход и индивидуални Државни приход и индивидуални приход сваког власника су приход сваког власника су природно здружени, не могу расти природно здружени, не могу расти један без другог;један без другог;

Извор богатства, за разлику од Извор богатства, за разлику од меркантилиста, траже у меркантилиста, траже у производњи, и то искључиво у производњи, и то искључиво у пољопривреди, која једина пољопривреди, која једина ствара чист производ;ствара чист производ;

Нето или чисти производ Нето или чисти производ зависи од вриједности жетве;зависи од вриједности жетве;

Процјечна цијена је оно што Процјечна цијена је оно што одређује приход, све се врти одређује приход, све се врти око цијене намирница.око цијене намирница.

Приватно земљопосједништво је као Приватно земљопосједништво је као и свако друго валсништво, природно и свако друго валсништво, природно право и уграђено у основе право и уграђено у основе друштвеног и државног уређења;друштвеног и државног уређења;

Физиократи прихватају просвећени Физиократи прихватају просвећени апсолутизам, као и њихови апсолутизам, као и њихови савременици просветитељи, а Кина савременици просветитељи, а Кина је прототип уређења државе.је прототип уређења државе.

По Марску они су буржоаске облике По Марску они су буржоаске облике производње видјели као природне.производње видјели као природне.

Грешка физиократа, по Марксу, Грешка физиократа, по Марксу, је што су материјални закон је што су материјални закон одређеног степена у историји одређеног степена у историји друштва видјели као апстрактни друштва видјели као апстрактни закон, који влада у свим закон, који влада у свим друштвеним облицима;друштвеним облицима;

Физиократи су истакли потребу Физиократи су истакли потребу равнотеже и стварања вишка, те равнотеже и стварања вишка, те објаснили индивидуалне мотиве објаснили индивидуалне мотиве у систему у систему laissez faire laissez faire привреде;привреде;

Идејом вишка и нето производом Идејом вишка и нето производом физиократи су припремили терен за физиократи су припремили терен за класичну политичку економију. класичну политичку економију.

У 18. вијеку крупна економска промјена У 18. вијеку крупна економска промјена односила се на продор капитализма на односила се на продор капитализма на село и појаву закупаца. село и појаву закупаца.

Овоме је погодовао напредак у Овоме је погодовао напредак у индустрији и интелектуална клима индустрији и интелектуална клима ослобођења од меркантилистичког ослобођења од меркантилистичког протекционизма;протекционизма;

Као резултат, у периоду 1751-1776. Као резултат, у периоду 1751-1776. појавила се школа физиократа, појавила се школа физиократа, обједињена у борби против примата обједињена у борби против примата трговине;трговине;

Најзначајнији доприноси Најзначајнији доприноси физиократафизиократа

1. 1. Идеја о пољопривредној Идеја о пољопривредној производњи као извору богатства;производњи као извору богатства;

2. Идеја о нето продукту први је 2. Идеја о нето продукту први је облик вишка неопходног за облик вишка неопходног за друштвену репродукцију;друштвену репродукцију;

3. Идеја о еквивалентности 3. Идеја о еквивалентности размјене и њеној стерилности са размјене и њеној стерилности са становишта стварања вриједности, становишта стварања вриједности,

Најзначајнији доприноси Најзначајнији доприноси физиократафизиократа

4. Подјела друштва на класе – 4. Подјела друштва на класе – носиоце репродукције;носиоце репродукције;

5. Неопходност успостављања и 5. Неопходност успостављања и одржавања равнотеже у одржавања равнотеже у односима сектора;односима сектора;

6. Закон о опадајућим приносима 6. Закон о опадајућим приносима у пољопривреди намеће у пољопривреди намеће потребу државне подршке потребу државне подршке пољопривредној производњи.пољопривредној производњи.

Физиократизам је имао двије Физиократизам је имао двије важне политичке посљедице:важне политичке посљедице:

Постоји Постоји природна способност природна способност сваког економског система да се сваког економског система да се саморепродукуесаморепродукуе, све док није , све док није онемогућен од стране интервеније онемогућен од стране интервеније политичке власти;политичке власти;

Економском систему потребан је Економском систему потребан је јединствен порезјединствен порез који би се плаћао који би се плаћао на једини производни фактор – земљу, на једини производни фактор – земљу, и који би подстакао приватну и који би подстакао приватну иницијативу и слободан проток иницијативу и слободан проток добара.добара.

Најзначајнији представници Најзначајнији представници физиократизмафизиократизма

Франсоа Кене,Франсоа Кене, В. Р. Мирабо (Пријатељ људи или В. Р. Мирабо (Пријатељ људи или

расправа о сиромаштву, Теорија пореза, расправа о сиромаштву, Теорија пореза, Пољопривредна филозофија);Пољопривредна филозофија);

Дипон Д Немур ( Физиократија);Дипон Д Немур ( Физиократија); Мерсије де ла Ривијер ( Природни и Мерсије де ла Ривијер ( Природни и

битни поредак политичких друштава);битни поредак политичких друштава); Опат Бодо (Први увод у економску Опат Бодо (Први увод у економску

филозофију државне политике);филозофију државне политике); А. Р. Тирго ( Разматрања о настанку и А. Р. Тирго ( Разматрања о настанку и

расподјели богатства, Вриједност и расподјели богатства, Вриједност и новац).новац).

ФРАНСОА КЕНЕФРАНСОА КЕНЕНајпознатија дјелаНајпознатија дјела:: Опште максиме економске владе у Опште максиме економске владе у

једној земљорадничкој државиједној земљорадничкој држави Чланци “Закупци” и “Житарице” за Чланци “Закупци” и “Житарице” за

Енциклопедију;Енциклопедију; Природно право;Природно право; О раду занатлије, О трговини;О раду занатлије, О трговини; Анализа аритметичке формуле Анализа аритметичке формуле

Економског прегледа о годишњој Економског прегледа о годишњој расподјели трошкова једног расподјели трошкова једног земљорадничког народа – Економска земљорадничког народа – Економска таблица.таблица.

Кене је најпознатији представник Кене је најпознатији представник француске физиократске школе;француске физиократске школе;

Био је љекар, хирург, а Био је љекар, хирург, а економским наукама се почео економским наукама се почео бавити касно, тек у 60. години;бавити касно, тек у 60. години;

Његова идеја водиља била је да је Његова идеја водиља била је да је земља једини извор богатства и земља једини извор богатства и да га пољопривреда увећава;да га пољопривреда увећава;

Разликује стварање богатсва (у Разликује стварање богатсва (у пољопривреди) од додавања пољопривреди) од додавања богатства (занати).богатства (занати).

Три средишње Кенеове идеје:Три средишње Кенеове идеје: Чист производ – вишак који Чист производ – вишак који

ствара једино пољопривреда;ствара једино пољопривреда; Еквивалентност размјене;Еквивалентност размјене; Анализа репродукције.Анализа репродукције. Осим ових ставки природни Осим ових ставки природни

поредак се темељи још на: поредак се темељи још на: јединству власти, безбједности јединству власти, безбједности својине, непостојању штетних својине, непостојању штетних пореза, повластицама за пореза, повластицама за продуктивне авансе).продуктивне авансе).

Еквивалентност размјене занчи Еквивалентност размјене занчи да се кроз промет не може да се кроз промет не може створити богатство, јер се створити богатство, јер се размјењују једнаке вриједности;размјењују једнаке вриједности;

Исто важи и за занатство које је Исто важи и за занатство које је стерилно (додавање богатства стерилно (додавање богатства трансформацијом);трансформацијом);

Настојање меркантилиста да Настојање меркантилиста да остваре активан трговински остваре активан трговински биланс је штетно (извози се роба биланс је штетно (извози се роба ради новца);ради новца);

Новац има сврху да олакша размјену Новац има сврху да олакша размјену и никако није коначна сврха и никако није коначна сврха размјене;размјене;

Природни поредак се одржава попут Природни поредак се одржава попут организма, репродукција је као организма, репродукција је као метаболизам, а њени носиоци су метаболизам, а њени носиоци су органи – класе: производна, стерилна органи – класе: производна, стерилна и класа власника);и класа власника);

Његов примјер из Економских Његов примјер из Економских таблица важи и за умањену и таблица важи и за умањену и проширену репродукцију, а не како се проширену репродукцију, а не како се уго сматрало само за просту уго сматрало само за просту репродукцију.репродукцију.

Услов за постојање једног од ова Услов за постојање једног од ова три облика је дио чистог три облика је дио чистог производа који класа власника производа који класа власника намјењује тражњи за намјењује тражњи за пољопривредним производимапољопривредним производима класе власника;класе власника;

Ако је то половина онда је у Ако је то половина онда је у питању проста репродукција, ако питању проста репродукција, ако је износ већи од половине постоји је износ већи од половине постоји проширена, а ако је износ мањи од проширена, а ако је износ мањи од половине постоји умањена половине постоји умањена репродукција.репродукција.

Остали представници Остали представници физиократизмафизиократизма

Виктор Рикети Виктор Рикети MMирабоирабо – био је – био је оштар критичар краљевске економске оштар критичар краљевске економске политике и противник мјешања политике и противник мјешања државе у привредни живот земље;државе у привредни живот земље;

Кенеову Економску таблицу сматрао Кенеову Економску таблицу сматрао је у нејзначајније проналаске је у нејзначајније проналаске човјечанства;човјечанства;

У Теорији пореза иступио је против У Теорији пореза иступио је против земљопосједника феудалаца;земљопосједника феудалаца;

Подржавао је ситне посједе, аПодржавао је ситне посједе, а

Мерсије де ла Ривијер – Мерсије де ла Ривијер – један од један од уредника физиократског часописа уредника физиократског часописа Journal dJournal d'' agriculture, de commerce et des agriculture, de commerce et des financesfinances;;

Најважније дјело: Природни и битни Најважније дјело: Природни и битни поредак политичких друштава;поредак политичких друштава;

Критикује меркантилистичку доктрину, Критикује меркантилистичку доктрину, залаже се за слободну конкуренцију и залаже се за слободну конкуренцију и укидање ограничења у трговини;укидање ограничења у трговини;

Заступа интересе буржоазије;Заступа интересе буржоазије; Њему се приписује идеја о природном Њему се приписује идеја о природном

поретку који почива на приватној својији поретку који почива на приватној својији и држави.и држави.

Ан Робер Жак Тирго – Ан Робер Жак Тирго – установио установио је несразмјеру улагања и приноса: је несразмјеру улагања и приноса: двоструко опадајући аванси двоструко опадајући аванси изазивају више него двоструки пад изазивају више него двоструки пад приноса, што је основа чувеног приноса, што је основа чувеног Закона о опадајућим приносима;Закона о опадајућим приносима;

Најважније дјело: Разматрања о Најважније дјело: Разматрања о природи и образовању;природи и образовању;

Био је министар морнарице и Био је министар морнарице и министар финансија Луја министар финансија Луја XIVXIV;;

Руководио је у том периоду читавом Руководио је у том периоду читавом привредном политиком.привредном политиком.

Кенеов модел Кенеов модел репродукцијерепродукције

Ова идеја је објављена у Ова идеја је објављена у Кенеовом најпознатијем дјелу, Кенеовом најпознатијем дјелу, Економској таблици;Економској таблици;

Садржи преглед свих токова Садржи преглед свих токова производа и новца преко којих производа и новца преко којих се врши промет годишњег се врши промет годишњег националног бруто производа националног бруто производа и остварују услови за његову и остварују услови за његову поновну производњу;поновну производњу;

Шема репродукције почива на Шема репродукције почива на једноставној шеми друштва кога једноставној шеми друштва кога чине:чине:

ПољопривреднициПољопривредници (једини (једини стварају вишак);стварају вишак);

ЗемљопосједнициЗемљопосједници (вишак из (вишак из производње присвајају у облику производње присвајају у облику ренте, пореза и других даџбина). То ренте, пореза и других даџбина). То су владар, државни апарат, војна и су владар, државни апарат, војна и духовна лица;духовна лица;

Стерилна (непроизводна) класаСтерилна (непроизводна) класа – – занатлије, трговци, мануфактурни занатлије, трговци, мануфактурни произвођачи;произвођачи;

Народ се дијели на три класе:Народ се дијели на три класе:

Произвођачка класаПроизвођачка класа Сваке године наново стварају Сваке године наново стварају

богатство народа, које ствара авансе богатство народа, које ствара авансе за покривање издатака у за покривање издатака у пољопривреди и која пољопривреди и која годишњеземљопосједницима годишњеземљопосједницима исплаћује приход;исплаћује приход;

Преко прве продаје производње Преко прве продаје производње сазнаје се колика је вриједност сазнаје се колика је вриједност годишњег приноса народних добара.годишњег приноса народних добара.

Сопственичка класаСопственичка класа Ту спадају владар, свештенство и Ту спадају владар, свештенство и

земљопосједници;земљопосједници; Издржавају се приходом или нето Издржавају се приходом или нето

производом од обраде земље, производом од обраде земље, који јој годишње плаћа који јој годишње плаћа произвођачка класа, након произвођачка класа, након одбитка својих трошкова улагања одбитка својих трошкова улагања у производњу.у производњу.

Порез се заводи у цјелини само Порез се заводи у цјелини само за непосредан доходак са земље.за непосредан доходак са земље.

Непроизводна класаНепроизводна класа Чине је сви грађани који се баве Чине је сви грађани који се баве

службама и радовима изван службама и радовима изван земљорадње, а чије трошкове земљорадње, а чије трошкове плаћају произвођачи и власници, плаћају произвођачи и власници, која и сама доходак извлачи од која и сама доходак извлачи од произвођачке класе.произвођачке класе.

Анализа промета кроз примјерАнализа промета кроз примјер Годишњи друштвени производ Годишњи друштвени производ

износи 5 млрд франака, који се износи 5 млрд франака, који се састоји од 3 млрд намирница и 2 састоји од 3 млрд намирница и 2 млрд сировина.млрд сировина.

Реализација производње од 5 млрд Реализација производње од 5 млрд одвија се у пет фаза:одвија се у пет фаза:

1.1. Власници купују од производне Власници купују од производне класе 1 млрд намирница;класе 1 млрд намирница;

2.2. Власници купују о стерилне класе Власници купују о стерилне класе 1 млрд мануфактурних израђевина;1 млрд мануфактурних израђевина;

3.3. Стерилна купује од производне 1 Стерилна купује од производне 1 млрд намирница;млрд намирница;

4.4. Пољопривредна купује од стерилне Пољопривредна купује од стерилне 1 млрд сировина;1 млрд сировина;

5.5. Стерилна купује од производне 1 Стерилна купује од производне 1 млрд сировина.млрд сировина.

Пољопривредници за себе задржавају 2 Пољопривредници за себе задржавају 2 млрд (за намирнице и сјеме), то су њихови млрд (за намирнице и сјеме), то су њихови годишњи аванси, којима се је произведено 5 годишњи аванси, којима се је произведено 5 млрд. Остале 3 млрд размјењују.млрд. Остале 3 млрд размјењују.

Земљопосједници за свој доходак од 2 млрд Земљопосједници за свој доходак од 2 млрд (рента) купују намирнице од произвођачке (рента) купују намирнице од произвођачке класе за 1 млрд, и мануфактурне класе за 1 млрд, и мануфактурне израђевине од стерилне класе за 1 млрд;израђевине од стерилне класе за 1 млрд;

Стерилна класа за 2 млрд купује од Стерилна класа за 2 млрд купује од пољопривредника намирнице (1 млрд) и пољопривредника намирнице (1 млрд) и сировине (1 млрд). Њени аванси су 1 млрд сировине (1 млрд). Њени аванси су 1 млрд за куповину сировина од произвођачке за куповину сировина од произвођачке класе.класе.

Произвођачка класа од 5 млрд Произвођачка класа од 5 млрд за себе задржава 2 млрд, 2 за себе задржава 2 млрд, 2 млрд даје власницима , а 1 млрд млрд даје власницима , а 1 млрд непроизводној класи за радове;непроизводној класи за радове;

Непроизводна класа ту суму Непроизводна класа ту суму задржава у замјену за авансе задржава у замјену за авансе који су били утрошени на који су били утрошени на куповину сировина од куповину сировина од произвођачке класе – стога произвођачке класе – стога њени аванси ништа не њени аванси ништа не производе, само се обнављају;производе, само се обнављају;

Од 5 млрд укупног приноса , Од 5 млрд укупног приноса , власници и непроизводна класа су власници и непроизводна класа су откупили 3 млрд;откупили 3 млрд;

Произвођачкој класи остаје 2 млрд Произвођачкој класи остаје 2 млрд плус 1 млрд за коју је откупила плус 1 млрд за коју је откупила радове од непроизвођачке класе, радове од непроизвођачке класе, што образује годишњи фонд од 3 што образује годишњи фонд од 3 млрд.млрд.

Ове 3 млрд представљају захватања Ове 3 млрд представљају захватања произвођачке класе, а толико произвођачке класе, а толико износи и њен чисти, односно нето износи и њен чисти, односно нето производ.производ.

Кенеов модел растаКенеов модел раста Ово су оригинални Кенеови подаци Ово су оригинални Кенеови подаци

и у овом случају подјела власничких и у овом случају подјела власничких издатака на производне и стерилне издатака на производне и стерилне је (је (q)q) је једна половина (0,5). је једна половина (0,5).

QQ је кључна величина у је кључна величина у презентацији Кенеовог модела и презентацији Кенеовог модела и представља ефективну тражњу представља ефективну тражњу класе власника за храном класе власника за храном производне класе;производне класе;

QQ одређује карактер репродукције. одређује карактер репродукције.

За За qq = 0,5 – репродукција је проста; = 0,5 – репродукција је проста; За За qq > 0,5 – репродукција је > 0,5 – репродукција је

проширена;проширена; За За qq < 0,5 – репродукција је < 0,5 – репродукција је

умањена.умањена. Кенеов нумерички примјер је Кенеов нумерички примјер је

илустрација просте репродукције, илустрација просте репродукције, али не и једина могућност.али не и једина могућност.

Рента, чист производ детерминисана Рента, чист производ детерминисана је дјелом ефективне тражње класе је дјелом ефективне тражње класе власника за пољопривредним власника за пољопривредним производима произвођачке класе.производима произвођачке класе.

Када јеКада је qq = 0,5 произилази да је = 0,5 произилази да је

qq = (1- = (1- qq).). Код производне класе низ је:Код производне класе низ је:

qq - (1- - (1- qq)- )- qq-(1- -(1- qq);); Код стерилне класе низ је:Код стерилне класе низ је:

(1- (1- qq) - ) - qq- (1- - (1- qq);); Модел има облик:Модел има облик:

(1- (1- qq))R = R = qqR; R;

(1- (1- qq) ) qqR = R = qq22R;R;

(1- (1- qq))22 qqR = R = qq 33rr, ..., ...

MaMaтематичка формализација тематичка формализација Кенеовог модела репродукцијеКенеовог модела репродукције

Сировине су Ма, Сировине су Ма, II издаци за камате издаци за камате пољопривредника, пољопривредника, Wa Wa су наднице, а су наднице, а RR чист производ; чист производ;

Укупан производ пољопривреде Укупан производ пољопривреде YYa a мора бити једнак дохоцима тог мора бити једнак дохоцима тог сектора и утрошеним сировинамасектора и утрошеним сировинама::

Ya = Ma + I + Wa + RYa = Ma + I + Wa + R;; Производ индустрије: Производ индустрије: Yi = Mi + WiYi = Mi + Wi

Ако је Ако је Da Da - тражња за сировинама - тражња за сировинама оба сектора, оба сектора, TaTa - извозна тражња - извозна тражња за пољопривредним производима, за пољопривредним производима, а а qq - склоност потрошњи - склоност потрошњи пољопривредних производа, онда:пољопривредних производа, онда:

Da = Ma + Mi + I + q (Wa +Wi) Da = Ma + Mi + I + q (Wa +Wi) +Ta;+Ta;

Тражња за производима Тражња за производима индустрије индустрије Di Di ::

Di = (1-q) (Wa + Wi + R) – Ti;Di = (1-q) (Wa + Wi + R) – Ti;

Услов равнотеже за пољопривреду Услов равнотеже за пољопривреду (изједначена примање и трошења) (изједначена примање и трошења) јеје::

Ya = Da; Ya = Da;

Mi + Ta + gWi = (1-q) (Wa +R)Mi + Ta + gWi = (1-q) (Wa +R)

R R [[(2q-q(2q-q22)/(1-q+q)/(1-q+q22))]] +Mi = (1-q) (Wa +Mi = (1-q) (Wa +R)+R)

Услов равнотеже за индустрију јеУслов равнотеже за индустрију је::

Yi = Di;Yi = Di;

Mi + Ti +gWi = (1-Q) (Wa +R)Mi + Ti +gWi = (1-Q) (Wa +R)

R R [[(1-q(1-q22)/(1-q+q)/(1-q+q22))]] = Mi + T + qWi = Mi + T + qWi

Услов равнотеже цијелог система:Услов равнотеже цијелог система:

Mi + T +qWi = (1-q) (Wa + R),Mi + T +qWi = (1-q) (Wa + R),

Гдје је Т салдо увоз/извоз.Гдје је Т салдо увоз/извоз. Равнотежа у цијелом Кенеовом Равнотежа у цијелом Кенеовом

моделу:моделу:

R R [[(1-q(1-q22)/(1-q+q)/(1-q+q22))]] = М = Мi + T + qWi;i + T + qWi;

Равнотежа система по класама Равнотежа система по класама понаособ:понаособ:

R = Wa R = Wa [[(1-q+q(1-q+q22)/(2q-q)/(2q-q22))]];;

MMii = Wi = Wa = Wi = Wa [[(1-q-q(1-q-q2 2 +q+q33)/(2q-q)/(2q-q22))]];;

T = Wa T = Wa [[(q(q -q-q33)/(2-q))/(2-q)]]..

КЛАСИЧНА ПОЛИТИЧКА КЛАСИЧНА ПОЛИТИЧКА ЕКОНОМИЈАЕКОНОМИЈА

Појам класична еконономија се Појам класична еконономија се односи на скуп економских идеја односи на скуп економских идеја које воде поријекло од које воде поријекло од родоначелника школе – Адама родоначелника школе – Адама Смита (Истраживање природе и Смита (Истраживање природе и узрока богатства народа);узрока богатства народа);

Његово дјело концентрисало се Његово дјело концентрисало се на привредни раст, подјелу рада, на привредни раст, подјелу рада, расподјелу, акумулацију расподјелу, акумулацију капитала, трговину,колонијалну капитала, трговину,колонијалну политику и јавне финансије.политику и јавне финансије.

Његове идеје је пратио и Д. Његове идеје је пратио и Д. Ркиардо и конструисао модел са Ркиардо и конструисао модел са тачним и јасним предвиђањима;тачним и јасним предвиђањима;

Класична економија покрила је Класична економија покрила је читаво поље економских читаво поље економских истраживања, а нагласак ставља на истраживања, а нагласак ставља на крупне агрегате: привредни раст, крупне агрегате: привредни раст, међународну трговину, монетарну међународну трговину, монетарну економију, јавне финансије, и није економију, јавне финансије, и није се бавила анализом понашања се бавила анализом понашања максимизирајућих појединаца.максимизирајућих појединаца.

Класичари су се бавили различитим Класичари су се бавили различитим врстама теорије производње и врстама теорије производње и наглашавали значај трошкова рада у наглашавали значај трошкова рада у укупној структури трошкова.укупној структури трошкова.

Економска филозофија класичне Економска филозофија класичне школешколе::

Појединци се руководе личним Појединци се руководе личним интересом, а то мора бити ограничено интересом, а то мора бити ограничено законом, религијом и обичајима да би законом, религијом и обичајима да би се постигла подударност личног и се постигла подударност личног и друштвеног интереса-друштвеног интереса-

Економска политика класичне Економска политика класичне школешколе::

Либералистичка политика (учење и Либералистичка политика (учење и искуство), противници су државне искуство), противници су државне интервенције (она се користи за интервенције (она се користи за уске интересе, супериорност уске интересе, супериорност индивидуалног над државним индивидуалног над државним знањем);знањем);

Обухвата период од средине 17. до Обухвата период од средине 17. до почетка 19. вијека;почетка 19. вијека;

Привредни растПривредни раст:: одвија кроз подјелу рада и одвија кроз подјелу рада и

акумулацију капитала. акумулацију капитала.

Потребна је слободна алокација Потребна је слободна алокација ресурса, капитал иде тамо гдје је ресурса, капитал иде тамо гдје је најпродуктивнији, што повећава најпродуктивнији, што повећава акумулацију капитала;акумулацију капитала;

Подјела рада је ограничена Подјела рада је ограничена тржиштем, које зависи од броја тржиштем, које зависи од броја становника и дохотка по глави;становника и дохотка по глави;

Акумулулација капитала доводи Акумулулација капитала доводи до раста тражње за радом, раста до раста тражње за радом, раста надница, и до пораста броја надница, и до пораста броја становника;становника;

Са растом надница, профити Са растом надница, профити падају, али све док раст падају, али све док раст становништва стаје прије него становништва стаје прије него што наднице падну на стари што наднице падну на стари ниво, профит је изнад ниво, профит је изнад минимума, и акумулација се минимума, и акумулација се наставља.наставља.

Производња, профит и Производња, профит и становништво расту здружено, а становништво расту здружено, а ограничење расту је несташица ограничење расту је несташица трећег фактора – земље (што трећег фактора – земље (што ненормално увећава ренте);ненормално увећава ренте);

Рикардо се залагао за укидање Рикардо се залагао за укидање Житних закона који су ограничавали Житних закона који су ограничавали увоз јефтинијег жита из увоз јефтинијег жита из иностранства.иностранства.

Растући трошкови прехране значе да Растући трошкови прехране значе да се ниво надница не може смањивати се ниво надница не може смањивати и животни минимум намирница тада и животни минимум намирница тада расте - тај раст депресира профите, расте - тај раст депресира профите, акумулацију и раст уопште;акумулацију и раст уопште;

Сматрао је да се увозим јефтинијег Сматрао је да се увозим јефтинијег жита може оборити животни жита може оборити животни минимум.минимум.

Залагање за укидање житних Залагање за укидање житних закона дио је класичарске закона дио је класичарске борбе за слободну трговину, борбе за слободну трговину, други дио борбе односи се на други дио борбе односи се на максимално проширење максимално проширење тржишта на основама подјеле тржишта на основама подјеле рада;рада;

Рикардова теорија о упоредним Рикардова теорија о упоредним предностимаје савршенија предностимаје савршенија верзија тезе о слободи верзија тезе о слободи трговине;трговине;

Платнобилансна равнотежа осигурава Платнобилансна равнотежа осигурава се механизмом који потиче још од се механизмом који потиче још од Хјума;Хјума;

Платнобилансни дефицит кроз одлив Платнобилансни дефицит кроз одлив злата смањује понуду новца, а тиме и злата смањује понуду новца, а тиме и ниво цијена, извоз је конкурентнији, а ниво цијена, извоз је конкурентнији, а увоз мање привлачан.увоз мање привлачан.

Овај механизам се наставља док се Овај механизам се наставља док се одлив не заустави и плаћања не одлив не заустави и плаћања не уравнотеже;уравнотеже;

Ниво цијена зависи од понуде новца Ниво цијена зависи од понуде новца (одлив злата симптом је да су цијене (одлив злата симптом је да су цијене сувише високе).сувише високе).

Теорија радне вриједностиТеорија радне вриједности Теорија радне вриједности је једна Теорија радне вриједности је једна

од двије главне интелектуалне од двије главне интелектуалне традиције које се баве друштвеним традиције које се баве друштвеним проблемима капиталистичке проблемима капиталистичке привреде (нпр. цијене);привреде (нпр. цијене);

Друга традиција је Друга традиција је утилитаристичка (субјективна) утилитаристичка (субјективна) теорија, по којој су цијене одраз теорија, по којој су цијене одраз субјективног доживљаја субјективног доживљаја корисности од стране појединца;корисности од стране појединца;

По теорији радне вриједности, По теорији радне вриједности, цијене одражавају друштвени цијене одражавају друштвени процес производње у најопштијем процес производње у најопштијем смислу, а у ужем плану оне су смислу, а у ужем плану оне су одраз улоге рада у процесу одраз улоге рада у процесу производње;производње;

По Смиту у тржишној привреди, у По Смиту у тржишној привреди, у којој радници посједују средства којој радници посједују средства за производњу,цијене добара су за производњу,цијене добара су пропорционалне количинама рада пропорционалне количинама рада потребних за њихову производњу.потребних за њихову производњу.

Ако цијене премаше количину Ако цијене премаше количину пропорционалну инпуту рада, пропорционалну инпуту рада, други произвођачи могу други произвођачи могу профитирати ако се усмјере на ту профитирати ако се усмјере на ту производњу – што на карју доводи производњу – што на карју доводи до вишка дате робе;до вишка дате робе;

Тржишна конкуренција доводи до Тржишна конкуренција доводи до пада цијена робе за коју постоји пада цијена робе за коју постоји вишак понуде и до раста цијене за вишак понуде и до раста цијене за коју постоји мањак, све док цијене коју постоји мањак, све док цијене не буду пропорционалне не буду пропорционалне количинама рада.количинама рада.

Ово се мијења ако један број људи који Ово се мијења ако један број људи који не производи стекне средства за не производи стекне средства за производњу, и изнајми људе који не производњу, и изнајми људе који не посједују средства да обављају посједују средства да обављају производњу;производњу;

Конкуренција успоставља једну општу, Конкуренција успоставља једну општу, друштвену просјечну профитну стопу у друштвену просјечну профитну стопу у свакој грани;свакој грани;

Ка том нивоу ће гравитирати и Ка том нивоу ће гравитирати и наднице радника, а предузетницима наднице радника, а предузетницима ће остати довољно профита да остваре ће остати довољно профита да остваре просјечну друштвену стопу приноса на просјечну друштвену стопу приноса на свој капитал.свој капитал.

Да би цијене биле пропорционалне Да би цијене биле пропорционалне количинама рада, однос капитала количинама рада, однос капитала на који се прима профит према на који се прима профит према количини рада треба да буде исти количини рада треба да буде исти у свим гранама;у свим гранама;

У противном маргина профита који У противном маргина профита који осигурава једнаке приносе свим осигурава једнаке приносе свим капиталима у гранама неће бити у капиталима у гранама неће бити у пропорцији са уложеним радом.пропорцији са уложеним радом.

Односи рада и капитала мијењају Односи рада и капитала мијењају се од гране до гране;се од гране до гране;

Смит закључује да приватна Смит закључује да приватна својина над средствима за својина над средствима за производњу од стране производњу од стране непродуктивне класе чини непродуктивне класе чини теорију радне вриједности теорију радне вриједности слабом је апроксимацијом слабом је апроксимацијом стварности.стварности.

Најзаслужнији за развој саме Најзаслужнији за развој саме теорије свакако су А. Смит и Д. теорије свакако су А. Смит и Д. Рикардо.Рикардо.

Представници класичне Представници класичне школешколе

Најистакнутији преставници у Најистакнутији преставници у Енглеској су Виљем Пети, Адам Енглеској су Виљем Пети, Адам Смит и Дејвид Рикардо;Смит и Дејвид Рикардо;

У Француској: Пјер Боагијбер и У Француској: Пјер Боагијбер и Симон де Сисмонди;Симон де Сисмонди;

Класичари наступају у интересу Класичари наступају у интересу наступајуће буржоазије, критикује наступајуће буржоазије, критикује привилегије трговинских привилегије трговинских монопола (меркантилизам) и монопола (меркантилизам) и земљопосједника земљопосједника (физиократизам);(физиократизам);

Основне идеје класичара су: Основне идеје класичара су: економске слободе, залагање за економске слободе, залагање за слободну тржишну утакмицу и слободну тржишну утакмицу и изградњу природног поретка изградњу природног поретка који ће одговарати који ће одговарати рационалности рационалности homo homo economicus-a;economicus-a;

TaTaкав поредак је управо кав поредак је управо капитализам; класичари су за капитализам; класичари су за стотињак година дали резултате стотињак година дали резултате непролазне вријености.непролазне вријености.

Смит користи појам “невидљива Смит користи појам “невидљива рука” (друштвени поредак рука” (друштвени поредак проистиче из ненамјераваних проистиче из ненамјераваних посљедица индивидуалних акција посљедица индивидуалних акција људи), Хајек говори о спонтаном људи), Хајек говори о спонтаном поретку;поретку;

Класичари су изворе вриједности Класичари су изворе вриједности премјестили у сферу производње, а премјестили у сферу производње, а количина рада је детерминанта количина рада је детерминанта вриједности;вриједности;

Цијене осцилирају у зависности од Цијене осцилирају у зависности од вриједности појединих роба;вриједности појединих роба;

Извор вриједности јер рад, Извор вриједности јер рад, надница је радни, а рента и надница је радни, а рента и профит нерадни дохоци (теорија профит нерадни дохоци (теорија радне вриједности);радне вриједности);

У центру пажње класичарског У центру пажње класичарског схватања привредног и схватања привредног и друштвеног развоја је вишак, као друштвеног развоја је вишак, као позитивна и растућа величина;позитивна и растућа величина;

Поредак класичара је Поредак класичара је leseferlesefer поредак као анти-поредак као анти-интервенционизам;интервенционизам;

Класичари су указали на Класичари су указали на противрјечности капиталистичког противрјечности капиталистичког начина производње:начина производње:

Противрјечност између Противрјечност између раднихрадних (надница) и (надница) и нерадних доходаканерадних доходака (профит, камата, рента);(профит, камата, рента);

Противрјечност између Противрјечност између појединих појединих облика доходакаоблика доходака (Закон опадајућих (Закон опадајућих приноса);приноса);

Противрјечност Противрјечност производног и производног и непроизводног раданепроизводног рада (производни (производни рад ствара вриједност).рад ствара вриједност).

Претходници класичараПретходници класичара То су: Томас Хобс, Б. Мендевил, То су: Томас Хобс, Б. Мендевил,

Џон Стјуарт Мил, Ф. Хачисон.Џон Стјуарт Мил, Ф. Хачисон. За Хобса основна покретачка За Хобса основна покретачка

сила различитих збивања у сила различитих збивања у друштву је егоизам;друштву је егоизам;

Изреке: Изреке: “Homo homini lupus est”, “Homo homini lupus est”, “Bellum omnia contra omnes”.“Bellum omnia contra omnes”.

Држава регулише конфликтне Држава регулише конфликтне егоистичке интересе;егоистичке интересе;

MMендевил (Басна о пчелама) ендевил (Басна о пчелама) сматра да се друштво заснива на сматра да се друштво заснива на пороку егоизма (ово су заступале пороку егоизма (ово су заступале и хармонистичке струје у и хармонистичке струје у Енглеској);Енглеској);

Економски интереси могу се Економски интереси могу се остварити на два начина: путем остварити на два начина: путем либералистичке привреде и либералистичке привреде и путем привреде у којој један дио путем привреде у којој један дио или све привредне токове или све привредне токове контролише држава.контролише држава.

Под утицајем ових писаца је и А. Под утицајем ових писаца је и А. Смит, који први напушта етичку, Смит, који први напушта етичку, филозофску или теоријско-филозофску или теоријско-прагматистичку форму прагматистичку форму расправљања о проблемима односа расправљања о проблемима односа етике и економије, и о овој етике и економије, и о овој проблематици расправља са проблематици расправља са становишта економске науке. становишта економске науке.

Први претходник Смита који је Први претходник Смита који је проучавао односе приватних и проучавао односе приватних и општих интереса је Џ. Мил општих интереса је Џ. Мил (Истраживања принципа политичке (Истраживања принципа политичке економије). економије).

По Џ. Милу треба обезбиједити По Џ. Милу треба обезбиједити довољне залихе намирница з довољне залихе намирница з становништво, запослити становништво, запослити становништво и спровести мјере за становништво и спровести мјере за измирење интереса свих група измирење интереса свих група становништва;становништва;

Приватни интерес је кључ за Приватни интерес је кључ за рјешавање проблема етике и рјешавање проблема етике и економије;економије;

Залаже се за приватно-капиталистичку Залаже се за приватно-капиталистичку привреду (индивидуално привреду (индивидуално предузетништво и приватна предузетништво и приватна иницијатива мотивисана профитом).иницијатива мотивисана профитом).

Присталица је хармоније Присталица је хармоније интереса, која се рађа из борбе интереса, која се рађа из борбе различитих егоизма;различитих егоизма;

Сукоб појединачних и групних Сукоб појединачних и групних интереса испољава се кроз однос интереса испољава се кроз однос појединачне и групне понуде и појединачне и групне понуде и тражње;тражње;

Потребна је здрава конкуренција;Потребна је здрава конкуренција; Не разликује класе у друштву Не разликује класе у друштву

крајем 18. вијека, већ само крајем 18. вијека, већ само закупце и раднике.закупце и раднике.

Државници једини треба да Државници једини треба да имају у виду опште добро, а имају у виду опште добро, а привреда је цјелина привреда је цјелина функционише кроз остварење функционише кроз остварење државних кроз приватне државних кроз приватне интересе (синтеза интересе (синтеза либералистичке и либералистичке и меркантилистичке концепције);меркантилистичке концепције);

Мил је био један од посљедњих Мил је био један од посљедњих меркантилиста прије појаве меркантилиста прије појаве Смитовог богатства народа.Смитовог богатства народа.

ХВАЛА НА ПАЖЊИ!ХВАЛА НА ПАЖЊИ!