ekonomski pregled oktobar 2003 - nbs.rs · rezervi banaka. narodna banka srbije }e nastaviti sa...

Ekonomski pregled

NARODNA BANKA SRBIJE

EKONOMSKI PREGLEDOktobar 2003

2

U R E DNI[TVO

MARINA MLADENOVI]-KOMATINA, glavni urednikIGOR BLA@EVI]JELENA MARAVI]JOVAN PETROVI]MILICA STOJNI]Dr MILAN [OJI]

Ekonomski pregled

Izdaje i {tampaNARODNA BANKA SRBIJE

Beograd, Ulica kraqa Petra 12, tel.: 30-27-100Internet prezentacija: www.nbs.yu

ISSN 1451 4702Tira` 400 primerakaIzlazi tromese~no

Tehni~ki urednikNada Mizdrak

Grafi~ki dizajnNikola Vu~kovi}

Lektor i korektorVidosava Grkavac

Kompjuterska obradaJasna Kova~evi}

Ekonomski pregled

SADR@AJ:OSNOVNE OCENE . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 5

KURS DINARA, MONETARNI AGREGATI I KAMATNE STOPE . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 7KURS DINARA I DEVIZNE REZERVE . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 8Adekvatnost nivoa deviznih rezervi Republike Srbije u 2003. godini . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .10TOKOVI KREIRAWA PRIMARNOG NOVCA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .13Kreirawe primarnog novca . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .13Kreirawe nov~ane mase . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .14MONETARNI AGREGATI . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .16Primarni novac . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .16Nov~ana masa M1 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .16Nov~ana masa M2 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .17Nov~ana masa M3 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .17[tedwa stanovni{tva . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .18Likvidnost banaka . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .18

Boks: Kreditni kanal . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .20Prvi rezultati ispitivawa uticaja kreditnog kanala . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .21KAMATNE STOPE . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .24Beogradska berza . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .27

CENE, PRIVREDNA AKTIVNOST I DOMA]A TRA@WA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .31Boks: Kompozitni indeks ekonomske aktivnosti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .32

Kretawe cena . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .33Privredna aktivnost . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .37Doma}a tra`wa . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .41

Zarade i ukupna primawa stanovni{tva . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .43Zaposlenost . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .44Investiciona aktivnost . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .45

ME\UNARODNO OKRU@EWE . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .47Konjunkturna kretawa . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .48Kamatne stope centralnih banaka . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .50

Boks: Fridman tvrdi da... . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .51Trì{ta valuta . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .53Trì{ta akcija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .54

Boks: Zemqe centralne Evrope gube korak? . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .55Srbija i Crna Gora i me|unarodno okruèwe . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .56

EKONOMSKI ODNOSI SA INOSTRANSTVOM . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .59Boks: Rangirawe zemaqa prema stepenu konkurentnosti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .60

Platni bilans . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .61

TABELARNI PRIKAZ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .65

Ekonomski pregled Oktobar 2003

5

OSNOVNE OCENEZbog politi~ke krize u parlamentu,

izostalo je dono{ewe va`nih sistemskihzakona, ~ime su usporene institucionalnereforme, kao i restrukturirawe bankarskogi energetskog sektora. Ipak, makroekonomskastabilnost je o~uvana, zahvaquju}ikoordiniranoj monetarnoj i fiskalnojpolitici. Iako se u ~etvrtom tromese~ju2003. godine o~ekuje ne{to ve}i rastinflacije u odnosu na tre}e tromese~je,predvi|a se da }e stopa rasta cena na malo

biti ispod 9%. I pored nepovoqnihkretawa u proteklom periodu ove godine,revidirane su projekcije dru{tvenogproizvoda u 2003. na oko 3%. Pozitivanimpuls rastu dala je agregatna potro{wa,dok su investicije i deficitspoqnotrgovinskog bilansa imali negativanuticaj, tako da je projektovana stopaprivrednog rasta revidirana nani`e.Gra|evinarstvo, trgovina i usluge doprine}eblagom porastu ekonomske aktivnosti u~etvrtom tromese~ju.


7

KURS DINARA, MONETARNI AGREGATII KAMATNE STOPE

U ~etvrtom tromese~ju 2003. godineo~ekuje se relativno niska depresijacijanominalnog efektivnog kursa dinara,stabilnost realnog efektivnog kursa irelativno niska doma}a inflacija.Politika rukovo|ene fleksibilnosti kursadinara dobila je dobru ocenu odme|unarodnih finansijskih institucija,budu}i da je istovremeno doprinela ja~awume|unarodne likvidnosti zemqe i ostvarilapozitivan uticaj na proces stabilizacijecena na unutra{wem trì{tu.

Ocewuje se da }e primarni novac uposledwem tromese~ju ostvariti blagiporast, pre svega po osnovu suficita uplatnom bilansu sa inostranstvom. Prenosdepozita dràve iz banaka u Narodnu bankuSrbije uticao je na usporavawe kreditneaktivnosti banaka u odnosu na drugupolovinu 2002. godine, {to je usloviloumeren porast nov~ane mase.

Krajem godine }e do}i do sezonskiuslovqenog pove}awa gotovog novca uopticaju i istovremenog smawewa slobodnihrezervi banaka. Narodna banka Srbije }enastaviti sa aukcijskom prodajomblagajni~kih zapisa, kako bi ublaìladnevne oscilacije likvidnosti banaka, koje}e se javqati prilikom o~ekivane prodajedeviznih sredstava po osnovu privatizacijeod strane dràve.

O~ekuje se tako|e pove}awe kreditabanaka privredi i stanovni{tvu, koje }e seodraziti na ve}i rast nov~ane mase u~etvrtom tromese~ju u odnosu na tre}e.Kriterijumi izvr{ewa dogovoreni saMMF-om ostvaruju se u skladu samonetarnim programom za ovu godinu.

U skladu s tendencijom pada kamatnihstopa, u narednom periodu se o~ekuje daqirast tra`we preduze}a i stanovni{tva zakreditima banaka. Sve ja~a kreditnapodr{ka banaka privatnom sektoru za sadane moè ugroziti makroekonomskustabilnost. U~e{}e ukupnih kreditabanaka privredi i stanovni{tvu u brutodru{tvenom proizvodu je vrlo nisko (17,8%)u odnosu na uspe{nije zemqe u tranziciji, adaleko ispod proseka u Evropskoj uniji.

Dono{ewe odgovaraju}e zakonskeregulative (npr. Zakona o agenciji zaosigurawe hipotekarnih kredita), kojatreba da osigura efikasniju naplatupotraìvawa, doprinelo bi poboq{awuro~ne strukture kredita, sniàvawukamatnih stopa i daqem pove}awu kreditabanaka privatnom sektoru. Time bi seistovremeno podstakao razvoj privatnogpreduzetni{tva i odrìv ekonomski rastSrbije u dugom roku.

Ekonomski pregledOktobar 2003

KURS DINARA I DEVIZNEREZERVE

Kretawe me|unarodne vrednosti dinaratokom tre}eg tromese~ja 2003. godine, u okvirureìma rukovo|ene fleksibilnosti, karakteri{estabilnost realnog efektivnog kursa i umerenadepresijacija nominalnog efektivnog kursa.Promene dinarskih vrednosti inostranih valutana deviznom trì{tu bile su posledica promenaodnosa ponude i tra`we.

Nivo realnog efektivnog kursa dinara bio jeu tre}em tromese~ju mawe-vi{e nepromewen kakou odnosu na prethodno tromese~je, tako i uodnosu na kraj 2002. godine. Stabilnost realnogefektivnog kursa dinara pokazateq je da jeme|unarodna cenovna konkurentnost doma}ihekonomskih subjekata ostala nepromewena u delukoji je determinisan nivoom spoqne vrednostinacionalne valute.

8

Realni efektivni kurs dinara 1)

(indeksi, decembar 1994 = 100)

0

20

40

60

80

100

120

140

160

1 4 7

1996.

10 1 4 7

1997.

10 1 4 7

1998.

10 1 4 7

1999.

10 1 4 7

2000.

10 1 4 7

2001.

10 1 4 7

2002.

10 1 4 7

2003.1)Trì{ni kurs dinara; porast indeksa pokazateq je apresijacije, a smawewe indeksa depresijacije realne vrednosti

dinara.

0

20

40

60

80

100

120

140

160

Promena vrednosti dinara premanajzna~ajnijim svetskim valutama bila jerazli~ita usled promena me|usobnih odnosavrednosti tih valuta na me|unarodnim deviznimtrì{tima i po{tovawa principa pravilnoukr{tenog kursa dinara. Tako je dinar krajemseptembra, u pore|ewu s krajem decembra pro{legodine, bio depresiran u odnosu na evro, jen,{vajcarski franak i funtu za 6,7%, 4,6%, 1,2%i 0,9%, respektivno, dok je prema ameri~komdolaru apresirao za 2,5%.

Nominalni efektivni kurs dinara istovremeno


9

je bio niì za 1,7% u pore|ewu sa prethodnimtromese~jem i za 3,3% niì u pore|ewu sadecembrom 2002. Relativno niska depresijacijatog kursa, pra}ena stabilno{}u realnogefektivnog kursa, pokazateq je da je u tre}emtromese~ju nastavqen trend konvergencije izme|udoma}e inflacije i inflacije u razvijenimzemqama.

Paralelno sa stabilnim nivoom realnogefektivnog kursa dinara i wegovom mawomnominalnom depresijacijom u odnosu na doma}uinflaciju, zabeleèn je nastavak trendasuficita ukupnog platnog bilansa zemqe ipove}awa deviznih rezervi. To zna~i da sepolitika rukovo|ene fleksibilnosti kursadinara i tokom tog perioda pokazala uspe{nomu ostvarivawu svoje dvostruke uloge: s jednestrane, ja~awa me|unarodne likvidnosti zemqe io~uvawa me|unarodne cenovne konkurentnostinacionalnih ekonomskih subjekata i, s druge,povoqnog uticaja na proces stabilizacije cenana unutra{wem trì{tu.

Ukupne devizne rezerve Republike Srbijepove}ane su sa 3.063,4 miliona dolara krajem2002. godine na 4.225,4 miliona dolara krajemseptembra 2003, ili za 37,9%. Rezerve kojimarukuje Narodna banka Srbije pove}ane su sa2.280,1 milion dolara na 3.348,5 miliona dolara(46,9%), dok su rezerve poslovnih banakaporasle sa 783,3 miliona dolara na 876,9miliona dolara (11,9%). Najzna~ajniji izvoriporasta deviznih rezervi kod Narodne bankeSrbije tokom prvih devet meseci bili su: netopriliv sredstava po osnovu mewa~kih poslova(1.023,9 miliona dolara), prodaja doma}ihpreduze}a strancima (592,8 miliona dolara),sredstva od inostranih kredita i donacija (555,8miliona dolara), privremeni platni promet udevizama sa Crnom Gorom i Kosovom iMetohijom (315,6 miliona dolara, neto) isredstva osigurawa nove devizne {tedwe gra|anakod poslovnih banaka deponovana u Narodnojbanci Srbije (83,6 miliona dolara).Me|uvalutne promene uticale su − prvenstvenousled porasta vrednosti evra u odnosu naameri~ku valutu − na porast deviznih rezervikod Narodne banke Srbije iskazan u dolarima za90,7 miliona.

Na odliv sredstava iz deviznih rezervikojima rukuje Narodna banka Srbije najve}iuticaj su, tokom posmatranog perioda, imalewene intervencije na Me|ubankarskom deviznomtrì{tu (1.334,8 miliona dolara, neto),tro{kovi alimentirawa stare devizne {tedwe(204,9 miliona dolara) i pla}awa po dospelimkamatama (116,0 miliona dolara).

Nominalni kurs dinara1)

(indeksi, decembar 2000 = 100)

80

85

90

95

100

105

110

115

120

122000.

3 6 9 122001.

3 6 9 122002.

3 6 92003.

1)Porast indeksa pokazateq je apresijacije, a smawewe indeksa depresijacije vrednosti dinara.

80

85

90

95

100

105

110

115

120

Nominalni efektivni kurs

Vrednost dinara u evrima

Vrednost dinara u SAD dolarima

Kretawe deviznih rezervi NBS (kumulativne promene u milionima SAD dolara)

0300600900

1.2001.5001.8002.1002.4002.7003.0003.3003.6003.9004.2004.5004.8005.1005.4005.7006.0006.3006.600

3 6 9 12

2001.

3 6 9 12

2002.

3 6 9

2003.

03006009001.2001.5001.8002.1002.4002.7003.0003.3003.6003.9004.2004.5004.8005.1005.4005.7006.0006.3006.600

Priliv u devizne rezerve

Prodaja na Me|ubankarskom deviznom trì{tu

Promene deviznih rezervi


10

Adekvatnost nivoa deviznih rezerviRepublike Srbije u 2003. godini

Devizne rezerve Republike Srbije kojima rukuje Narodna banka Srbije nastavile su da rastu u2003. godini. Na kraju septembra one su dostigle iznos od 3.348 miliona dolara, {to je za 46,9% vi{eu pore|ewu s krajem pro{le godine.

Uprkos nastavqawu trenda visokog rasta deviznih rezervi iz prethodne dve godine i pokrivenostiuvoza robe i usluga tim rezervama iznad minimalnog nivoa (prema me|unarodnim standardima,minimalna pokrivenost rezervama jednaka je tromese~noj vrednosti tog uvoza, dok postoje}a pokrivenostodgovara ~etvoromese~noj vrednosti uvoza)1) − procewuje se da nivo rezervi jo{ uvek nije previsok.[tavi{e, u narednom periodu potrebno je obezbediti wihov postepeni porast u skladu s nastavkomprocesa liberalizacije reìma spoqne trgovine zemqe i kapitalnih transakcija platnog bilansa, kaoi sa nepovoqnim kretawima u svetskoj privredi i me|unarodnim ekonomskim odnosima. Dugoro~nijeposmatrano, devizne rezerve je neophodno pove}avati i zbog ve}ih otplata po osnovu spoqnog duga kojepredstoje od 2005. godine nadaqe.

Komparativna analiza nivoa deviznih rezervi po izabranim zemqama u tranziciji2) tako|e ukazujena ~iwenicu da postoje}i nivo deviznih rezervi Srbije ne samo da nije previsok ve} i da je neophodnoda se obezbedi nastavak trenda pove}awa tih rezervi.

Pre svega, pada u o~i ~iwenica da je u odnosu na posmatrane zemqe postoje}i nivo deviznih rezerviSrbije najniì u apsolutnom iznosu. U pore|ewu sa Bugarskom, zemqom koja ima sli~nu ekonomsku snagukao i Srbija, gde procewena vrednost nacionalnog bruto doma}eg proizvoda za 2003. godinu iznosi20.100 miliona dolara prema na{ih 19.400, Srbija ima, bez zlata, za oko 37% mawe devizne rezerve.Omalena Slova~ka, po teritoriji i broju stanovnika mawa od Srbije, mada procewene ekonomske snageve}e za pribli`no 70%, ima devizne rezerve za oko 220% ve}e od na{e zemqe.

Posmatrano u odnosu na druge zemqe, u procewenoj vrednosti spoqnog duga za 2003. godinu Srbijaima najmawe u~e{}e deviznih rezervi, koje iznosi 25,3%. Kod drugih zemaqa to u~e{}e se kre}e urasponu od 29,8%, kod Ma|arske, do 88,2%, kod ê{ke.

Povoqna okolnost je, me|utim, to {to su teku}e obaveze servisirawa spoqnog duga Srbije u 2003.niske i iznose 14,3% postoje}eg nivoa deviznih rezervi. Kod drugih posmatranih zemaqa u tranziciji,izuzimaju}i ê{ku, gde taj parametar tako|e iznosi ne{to preko 14%, procewuje se da teku}e obavezeservisirawa spoqnog duga apsorbuju od 21,1% deviznih rezervi, kod Bugarske, do 62,7%, kod Ma|arske.Nepovoqna okolnost je {to relativno niske obaveze servisirawa spoqnog duga u teku}em periodu, upore|ewu sa visinom deviznih rezervi i nivoom spoqnog duga, impliciraju relativno visoke obavezetog servisirawa u narednom periodu. Usled toga, neophodno je i u narednom periodu obezbeditipostepeni rast deviznih rezervi, kako neuskla|enost izme|u nivoa tih rezervi i visine servisirawaspoqnog duga ne bi u budu}nosti, nezavisno od dejstva drugih faktora, prouzrokovala krizu me|unarodnelikvidnosti zemqe, {to se ina~e ~esto u pro{losti de{avalo.

Niì relativni rast deviznih rezervi razvijenih u odnosu na zemqe u razvoju...

Ukupne devizne rezerve (bez zlata) svih zemaqa ~lanica MMF-a pove}ane su sa 1.096 milijardidolara krajem 1993. godine na 2.804 milijarde krajem jula 2003. ili za 155,8%. Devizne rezerverazvijenih zemaqa u okviru toga porasle su sa 568 milijardi na 1.078 milijardi dolara (89,8%), doksu se kod zemaqa u razvoju one pove}ale sa 528 milijardi na 1.732 milijarde dolara (228,0%).

Znatno brì rast nivoa deviznih rezervi kod zemaqa u razvoju (i zemaqa u tranziciji), u pore|ewusa razvijenim zemqama, obja{wava se ja~awem procesa liberalizacije teku}ih i kapitalnih transakcijaplatnog bilansa, pove}awem fluktuacija u eksternim bilansima pla}awa i mawom ulogom deviznog kursau eliminisawu platnobilansnih neravnoteà.

1)Devizne rezerve Narodne banke Srbije na kraju oktobra pokrivale su 5,3 meseca prose~nog mese~nog uvoza robe i usluga u periodu jul-septembar.2)Koncept adekvatnosti nivoa deviznih rezervi, sa detaqnijim metodolo{kim obja{wewima, uz komparativnu analizu po odabranim zemqama u tranziciji,prikazan je u separatu �Adekvatnost nivoa deviznih rezervi Narodne banke Jugoslavije�, objavqenom u �Ekonomskom pregledu�, januar 2003. godine.


11

Indikatori eksterne pozicije izabranih zemaqa u tranziciji u 2003. godiniBugarska Rusija ^e{ka Slova~ka Rumunija Poqska Hrvatska Slovenija Ma|arska Srbija

INDIKATORIEKSTERNELIKVIDNOSTI

Devizne rezerve/uvozrobe i usluga(u mesecima)

5,4jan.-jul

7,0jan.-sept.

5,4jan.-avg.

5,8jan.-jul

3,8jan.-jul

3,7jan.-sept.

5,4jan.-avg.

6,9jan.-sept.

3,4jan.-jun

4,0jan.-sept.

Devizne rezerve/kratk.dug (u %)

261,0avg.

196,4jun

250,3jun

170,4jun

1.635,0jul

191,2jun

602,2jul

12.148,0avg.

212,6jul

269,6sept.

Deviznerezerve/BDP(u %)

25,6jul

14,3jul

30,4jul

31,8jul

14,4jul

14,7sept.

24,2avg.

27,6sept.

16,3jul

16,6sept.

Otplata duga/BDP (u %)5,4

procena4,0

procena4,3

procena7,0

procena6,9

procena6,9

procena8,3

procena7,4

procena10,2

procena2,5

procena

Otplata duga/izvozrobe i usluga (u %)

10,3procena

11,4procena

6,5procena

10,4procena

20,5procena

46,7procena

19,9procena

16,4procena

17,3procena

13,1procena

INDIKATORIEKSTERNESOLVENTNOSTI

Dug/BDP (u %)45,0sept.

37,5jun

31,9jun

46,7jun

31,2avg.

81,2sept.

75,0procena

41,3okt.

54,3procena

64,7sept.

Dug/izvoz robe i usluga(u %)

86,0sept.

108,7jun

48,0jun

81,0jun

94,6avg.

38,4procena

180,8procena

76,4okt.

91,9procena

344,0sept.

INDIKATORIIZLO@ENOSTIFINANSIJSKOMRIZIKU

Devizne rezerve/prim.novac (u %)

197,4jul

118,5jul

262,2jul

314,5jul

324,5jul

192,3maj

178,6avg.

535,2avg.

170,5jul

293,6sept.

Devizne rezerve/M1(u %)

153,3jul

101,6jul

78,1jul

163,2jul

286,6jul

103,6maj

131,1avg.

261,1avg.

87,1jul

202,9sept.

STEPENOTVORENOSTIEKONOMIJE(IZVOZ+UVOZ)/BDP

121,9procena

58,4procena

135,5procena

138,6procena

74,5procena

69,9procena

94,8procena

93,8procena

122,0procena

58,7procena

MEMORANDUM u mln dolara

BDP 20.100procena

423.741procena

82.300procena

32.853procena

57.069procena

207.388procena

27.415procena

28.011procena

75.953procena

19.414procena

Devizne rezervecentralnih banaka bezzlata

5.137jul

60.710jul

25.032jul

10.441jul

8.190jul

30.456sept.

6.624avg.

7.731sept.

12.356jul

3.221sept.

Spoqni dug11.067procena

151.090procena

28.504procena

13.816procena

19.056procena

79.723procena

20.551procena

10.636procena

41.518procena

12.828procena

Bilans teku}ihtransakcija

-1.314procena

33.982procena

-4.348procena

-1.639procena

-2.733procena

-5.988procena

-1.809procena

23procena

-3.625procena

-1.634procena

Izvor: Izra~unato i proceweno u Centru za istra`ivawa NBS na osnovu podataka centralnih banaka izabranih zemaqa; Internatonal Financial Statistics-aMMF�a (razni brojevi) i Economist Intelligent Unit-a.Metodolo{ka obja{wewa

Devizne rezerve/uvoz robe i usluga (u mesecima) - odnos prose~nih mese~nih deviznih rezervi u nazna~enom periodu i prose~nog mese~nog uvoza robe iusluga u istom periodu.Devizne rezerve/kratk. dug (u %) - odnos stawa deviznih rezervi na kraju nazna~enog meseca i stawa kratkoro~nog duga na kraju istog meseca.Devizne rezerve/BDP (u %) - odnos stawa deviznih rezervi na kraju nazna~enog meseca i procewenog BDP-a za celu godinu.Otplata duga/BDP (u %) - odnos procewene otplate duga u periodu januar-decembar i procewenog BDP-a .Otplata duga/izvoz robe i usluga (u %) - odnos procewene otplate duga u periodu januar-decembar i izvoza robe i usluga za isti period.Dug/BDP (u %) - odnos procewenog stawa duga na kraju navedenog meseca i ocewenog BDP-a za teku}u godinu.Dug/izvoz robe i usluga (u %) � odnos procewenog stawa duga na kraju decembra i procewenog izvoza robe i usluga za teku}u godinu.Devizne rezerve/primarni novac (u %) - odnos stawa deviznih rezervi na kraju odgovaraju}eg meseca i stawa primarnog novca na kraju istog meseca.Devizne rezerve/M1 (u %) - odnos stawa deviznih rezervi na kraju navedenog meseca i iznosa nov~ane mase na kraju istog meseca.

Ekonomski pregled

12

Oktobar 2003

Indikatori eksterne pozicije izabranih zemaqa u tranziciji u 2002. godini

Bugarska Rusija ^e{ka Slova~ka Rumunija Poqska Hrvatska Slovenija Ma|arska Srbija

INDIKATORIEKSTERNELIKVIDNOSTI

Deviznerezerve/uvoz robe iusluga (u mesecima)

4,9 5,8 5,2 4,0 4,1 5,2 5,2 5,2 2,7 3,5

Deviznerezerve/kratkor. dug(u %) 258,5 164,4 213,1 207,9 1.709,0 211,7 653,9 5.865,7 227,7 212,3

Deviznerezerve/BDP (u %) 28,3 12,7 33,9 37,2 15,8 15,1 26,2 32,1 15,7 14,7

Otplata duga/BDP(u %) 7,9 4,4 5,1 11,5 6,3 5,7 10,5 8,4 11,9 1,5

Otplata duga/izvozrobe i usluga (u %) 14,9 12,7 7,8 15,8 17,8 18,6 22,3 14,3 18,4 7,6

INDIKATORIEKSTERNESOLVENTNOSTI

Dug/BDP (u %) 63,3 43,1 33,2 52,6 31,1 34,7 68,4 40,4 49,3 75,8

Dug/izvoz robe iusluga (u %) 116,3 126,4 59,2 76,5 87,7 113,9 145,6 68,9 76,2 384,6

INDIKATORIIZLO@ENOSTIFINANSIJSKOMRIZIKU

Deviznerezerve/primarninovac (u %)

180,5 111,0 272,9 249,8 301,2 177,2 182,6 546,7 141,6 184,3

Devizne rezerve/M1(u %) 149,8 93,5 85,8 144,1 273,6 97,4 136,2 294,6 70,2 143,8STEPENOTVORENOSTIEKONOMIJE(IZVOZ+UVOZ)/BDP 112,8 58,7 133,4 152,7 76,6 63,8 103,7 115,8 131,7 58,7

MEMORANDUM u mln dolara

BDP 15.563 346.524 69.507 23.686 45.749 189.289 22.436 21.769 65.843 14.7311)

Devizne rezervecentralnih banakabez zlata

4.407 44.054 23.556 8.809 7.211 28.650 5.885 6.980 10.348 2.166

Spoqni dug 9.848 149.197 23.087 12.457 15.744 65.705 15.355 8.799 32.455 11.162

Bilans teku}ihtransakcija -677 31.091 -4.485 -1.939 -1.525 -5.007 -1.587 375 -2.644 -1.444

Izvor: Izra~unato u Centru za istra`ivawa NBS na osnovu podataka centralnih banaka izabranih zemaqa; International Financial Statistics-a MMF-a(razni brojevi) i Economist Intelligent Unit-a.1)Procena.

Metodolo{ka obja{wewa

Devizne rezerve/uvoz robe i usluga (u mesecima) - odnos prose~nih mese~nih deviznih rezervi i prose~nog mese~nog uvoza robe i usluga u perioduod januara do decembra.Devizne rezerve/kratkoro~ni dug (u %) - odnos stawa deviznih rezervi na kraju decembra i stawa kratkoro~nog duga na kraju istog meseca.Devizne rezerve/BDP (u %) - odnos stawa deviznih rezervi na kraju decembra i BDP-a.Otplata duga/BDP (u %) - odnos otplate duga u periodu od januara do decembra i BDP-a.Otplata duga/izvoz robe i usluga (u %) - odnos otplate duga u periodu od januara do decembra i izvoza robe i usluga za isti period.Dug/BDP (u %) - odnos stawa duga na kraju decembra i BDP-a.Dug/izvoz (u %) - odnos stawa duga na kraju decembra i izvoza robe i usluga.Devizne rezerve/primarni novac (u %) - odnos stawa deviznih rezervi na kraju decembra i iznosa primarnog novca na kraju istog meseca.Devizne rezerve/M1 (u %) - odnos stawa deviznih rezervi na kraju decembra i iznosa nov~ane mase na kraju istog meseca.


13

TOKOVI KREIRAWAPRIMARNOG NOVCA

Kreirawe primarnog novca

Nasuprot kretawima u prvom polugo|u,primarni novac je u tre}em tromese~ju pove}anza 3.982 miliona dinara (6,7%), a od po~etkagodine smawen za 6.180 miliona dinara.

Stopi rasta primarnog novca doprinele suneto devizne rezerve sa 70,8 procentnih poena,zahvaquju}i suficitu platnog bilansa. Napovla~ewe primarnog novca uticali su netokrediti Narodne banke Srbije, sa doprinosom od59,1 procentnog poena. Takva kretawa sunajve}im delom rezultat zna~ajnog pove}awadeviznih rezervi dràve kod Narodne bankeSrbije (po osnovu prihoda od privatizacije),{to je imalo neutralan efekat na primarninovac, s obzirom na to da je istovremenouticalo na porast deviznih rezervi i na padneto potraìvawa od dràve. Kada se to izuzme,~ist doprinos neto deviznih rezervi rastuprimarnog novca iznosio je 21,7 procentnihpoena, dok su na povla~ewe primarnog novcanajvi{e uticali dinarski depoziti dràve (−6,5procentnih poena), dobrovoqni upis blagajni~kihzapisa Narodne banke Srbije (−4,7 procentnihpoena) i ostala aktiva (−4,9 procentnih poena).

Neto devizna aktiva Narodne banke Srbije jeu periodu jul-septembar pove}ana za 41.867miliona dinara, odnosno 614 miliona evra, kaorezultat visokog rasta deviznih rezervi. Rastdeviznih rezervi ostvaren je uglavnom po osnovuprivatizacije duvanske industrije i priliva dvetran{e kredita Me|unarodnog monetarnog fondau avgustu, sa neutralnim monetarnim efektom.Na kraju septembra neto devizna aktiva je bilaznatno iznad projektovane. U narednom periodumoè se o~ekivati da }e dràva deo prihoda odprivatizacije po~eti da koristi, {to }e seodraziti na rast likvidnosti banaka.

Neto doma}a aktiva Narodne banke Srbije jeu tre}em tromese~ju znatno smawena. U okvirutoga, neto krediti dràvi smaweni su za 33.109miliona dinara, zbog pove}awa depozita dràve.Pove}awe je zabeleèno i kod dinarskih i koddeviznih depozita dràve: kod dinarskih to jerezultat nastavka wihovog preno{ewa izposlovnih banaka u Narodnu banku Srbije, a koddeviznih priliva sredstava od privatizacije.Neto potraìvawa od banaka zabeleìla su

Struktura depozita (stawe na kraju perioda, u milionima dinara)

0

50.000

100.000

150.000

200.000

250.000

9 12

2001.

3 6 9 12

2002.

3 6 9

2003.

Dinarski depoziti Devizni depoziti

Doprinosi delova aktive stopirasta primarnog novca(u procentnim poenima)

2003, po tromese~jima I II III I-III

Neto devizne rezerve -15,3 1,2 70,8 46,1

Neto doma}a aktiva 6,1 -7,2 -64,0 -55,1

Doma}i krediti 12,9 -7,2 -59,1 -44,1

Neto potraìvawa od dràve 12,1 -6,5 -56,0 -41,6

Neto potraìvawa od banaka 1,3 -1,0 -4,9 -3,8

Neto potraìvawa od ostalihsektora

-0,5 -0,4 1,8 1,3

Ostala aktiva (neto) -6,8 0,0 -4,9 -11,0

Primarni novac -9,2 -6,0 6,7 -8,9

Kreirawe primarnog novca (kumulativne promene u milionima dinara)

-30.000

-20.000

-10.000

0

10.000

20.000

30.000

40.000

50.000

60.000

70.000

80.000

9

2001.

12 3 6 9

2002.

12 3 6 9

2003.

Neto devizna aktiva Neto doma}a aktiva


14

smawewe preko dobrovoqnog upisa blagajni~kihzapisa Narodne banke Srbije, koji su pove}aniza 2.758 miliona dinara. Ostala neto doma}aaktiva je imala pad od 2.919 miliona dinara.

Kreirawe nov~ane mase

Nov~ana masa M1 zabeleìla je porast utre}em tromese~ju za 8.759 miliona dinara ili10,54%. Takvo kretawe M1 rezultat je rastaprimarnog novca od 6,7% i monetarnogmultiplikator1) sa 1,405 u junu na 1,455 useptembru. Na nastavak rastu}eg trendamonetarnog multiplikatora iz prvog polugo|auticalo je smawewe udela gotovog novca udinarskim depozitima po vi|ewu (sa 82,4% ujunu na 74,5% u septembru), kao i smawewe udelastope obavezne rezerve u dinarskim depozitimapo vi|ewu, dok se istovremeno odnos slobodnihrezervi i dinarskih depozita po vi|ewu pove}ao({to je imalo suprotno dejstvo na mm).

Nov~ana masa M3 je u tre}em tromese~jupove}ana za 27.813 miliona dinara. Takvom rastuukupnih depozita doprineo je visok porast netodevizne aktive bankarskog sektora, kao ismawewe neto doma}e aktive, koja je uticala napovla~ewe novca. Za razliku od tre}egtromese~ja, u prvom polugo|u novac je u najve}ojmeri kreiran putem tokova neto doma}e aktivebanaka.

Na porast M3, koji je iznosio 14,5%, uticaoje u celini rast neto inostrane devizne aktivebanaka, sa doprinosom od 26,6 procentnih poena,dok je uticaj doma}ih kredita bio negativan, −9,4procentna poena. îst efekat neto deviznihrezervi (iskqu~uju}i uticaj porasta deviznihdepozita dràve kod Narodne banke Srbije)iznosi 11,5 procentnih poena. Pored toga,kreirawu M3 doprineli su i krediti ostalimsektorima, sa 6,7 procentnih poena, dok supovla~ewu M3 najvi{e doprineli dinarskidepoziti dràve (−1,8) i ostala aktiva, neto(−2,7).

Na mese~nu dinamiku kretawa nov~ane maseuticali su razli~iti faktori. Dok je u julu iavgustu najve}im delom taj rast poticao odporasta deviznih rezervi Narodne banke Srbijei kredita privredi i stanovni{tvu, u septembru

Neto doma}a aktiva Narodne banke Srbije(stawe na kraju perioda, u milionima dinara)

2002. 2003.Dec. Mart Jun Sept.

Neto devizne rezerve 62.304 51.695 52.452 94.319Neto doma}a aktiva 7.020 11.256 6.710 �31.175

Doma}i krediti 14.455 23.380 18.852 -16.114

Neto kreditidràvi 9.460 17.833 13.710 -19.399

Neto kreditibankama 5.493 6.421 5.787 2.869

Neto kred. ost.komit. -498 -874 -645 416

Ostala aktiva, neto -7.435 -12.124 -12.142 -15.061

Primarni novac 69.324 62.951 59.162 63.144

Gotov novac uopticaju 43.719 36.917 37.546 39.224

Bankarske rezerve,

u tome:25.605 26.034 21.616 23.920

slobodne rezerve 9.762 5.136 4.976 8.704

1)Monetarni multipikator: mm=M1/M0=(GN/D+1)/(GN/D+Ro/D+Rs/D),gde je GN − gotov novac, D − dinarski depoziti po vi|ewu, Ro −obavezne rezerve i Rs − slobodne rezerve banaka kod centralne banke.

Kretawe monetarnog multiplikatora

i wegovih komponenti1)

0,0

0,2

0,4

0,6

0,8

1,0

1,2

1,4

1,6

12

2002.

1 2 3 4 5 6 7 8 9

2003.

10 11 12

1)Za oktobar, novembar i decembar 2003. date su projekcije.

mm GN/D R/D Ro/D Rs/D


15

su rastu M3 najvi{e doprinele devizne rezerveposlovnih banaka, pove}ane po osnovu depozitastanovni{tva i privrede zahvaquju}i prihodimaod privatizacije. Prihodi dràve po istomosnovu poloèni u Narodnu banku Srbije kaodepozit nisu uticali na rast nov~ane mase, kao{to bi se to na prvi pogled moglo zakqu~iti izprikazanih doprinosa. Detaqnija analizapokazuje da je u septembru, kada je rast nov~anemase iznosio 7,2%, doprinos bruto deviznihrezervi Narodne banke Srbije tom rastu iznosio15,4 procentna poena, a deviznih depozitadràve kod Narodne banke Srbije 14,0. îstefekat porasta bruto deviznih rezervi Narodnebanke Srbije na rast M3, u ovom mesecu, zapravoiznosi samo 1,4 procentna poena. S druge strane,prihodi privrede i stanovni{tva odprivatizacije, koji su kao devizni depozitipoloèni u poslovne banke, ulaze u nov~anu masui zato je wihov doprinos preko rasta deviznihrezervi poslovnih banaka u septembru iznosio4,8 procentnih poena.

Neto doma}a aktiva bankarskog sektora je useptembru, u odnosu na jun, smawena za 23.348miliona dinara, i to uglavnom zbog ve}eg rastadepozita dràve kod Narodne banke Srbije.Kreirawe novca je ostvareno po osnovu rastabankarskih kredita, odobrenih najve}im delomprivredi − za 5,3 procentna poena.

Krediti banaka komitentima su u periodujul-septembar pove}ani za 6,9%, a od po~etkagodine za 22,2% ili 34.874 miliona dinara.Najve}i deo tog porasta odnosio se na dinarskekredite privredi, koji su u septembru, u odnosuna jun, zabeleìli vi{u stopu rasta, 8,7%, uodnosu na stopu rasta svih sektora, po{to sukrediti drugim komitentima smaweni za ~ak14,6% ili 590 miliona dinara. U periodujanuar-septembar, dinarski krediti odobreniprivredi pove}ani su 31,1%, pri ~emu se velikideo odnosi na kredite Telekomu Srbije iNaftnoj industriji Srbije.

Stanovni{tvo se u tre}em tromese~ju kodbanaka zaduìlo za dodatnih 2.701 miliondinara, {to sa kreditima odobrenim u prvompolugo|u ~ini preko 8.717 miliona dinara. Odtog porasta 5.856 miliona odnosi se nadugoro~ne kredite.

U tre}em tromese~ju, neto dospelinenapla}eni krediti (dospeli nenapla}enikrediti umaweni za ispravke vrednosti)iskazali su usporen rast: on je iznosio 684miliona, a u prvom polugo|u 2.388 milionadinara. Kod privrede je u tre}em tromese~ju

Doprinos delova aktive stopi rasta M3(u procentnim poenima)

2003, po tromese~jima

I II III I-III

Neto devizna aktiva -7,3 0,1 26,6 20,1

Neto doma}a aktiva 6,2 3,8 -12,2 -2,5

Doma}i krediti 8,5 5,7 -9,4 4,5

Neto potraìvawa oddràve

1,8 0,3 -15,9 -14,2

Krediti ostalimsektorima

6,5 5,5 6,5 18,7

Stanovni{tvu 0,9 2,3 1,4 4,7

Privredi u dinarima 4,4 3,5 3,9 11,9

Privredi u devizama 1,4 -0,4 1,4 2,4

Ostalo -0,1 0,0 -0,2 -0,4

Kupqene obveznice staredevizne {tedwe

0,2 -0,1 0,0 0,1

Kratkoro~ni din. kreditidràve bankama

0,0 0,0 0,0 0,0

Ostala aktiva, neto -2,3 -1,9 -2,7 -7,0

Nov~ana masa (M3) -1,1 3,9 14,5 17,6

Neto doma}a aktiva banaka(stawe na kraju perioda, u milionima dinara)


Neto devizna aktiva 136.826 123.207 123.338 174.499Neto doma}a aktiva 50.140 61.691 68.721 45.373

Krediti 145.568 161.476 172.068 153.943Neto kreditidràvi �11.774 -8.455 -7.901 -38.352Kred. drugimsektor. 156.970 169.212 179.448 191.844 U tome:

din. kred. priv. 71.507 79.754 86.295 93.769Ostala aktiva,neto �95.428 �99.785 -103.347 -108.570

Ukupni depoziti (M3) 186.966 184.898 192.059 219.872Dinarski depoziti 105.589 95.597 97.624 109.684Devizni depoziti1)

81.377 89.301 94.435 110.1901)Bez stare devizne {tedwe.

Struktura nov~ane mase(stawe na kraju perioda, u milionima dinara)

0

10.000

20.000

30.000

40.000

50.000

60.000

70.000

80.000

90.000

100.000

12

2001.

3 6 9 12

2002.

3 6 9

2003.

Gotov novac Depozitni novac

Ekonomski pregled

16

Oktobar 2003

9. 2002.

Vanprivreda

3%Dràva

23%

Privreda

62%

Stanov-

ni{tvo

12%

9. 2003.

Stanov-

ni{tvo

18%

Privreda

61%

Vanprivreda

2%Dràva

19%

registrovano ~ak smawewe od 460 milionadinara, {to je rezultat pre svega smawewadospelih kredita. To svakako predstavqapozitivan zaokret u odnosu na tendencijezabeleène u prvoj polovini godine. Pozitivnetendencije istovremeno su ispoqene i kod netodospelih nenapla}enih potraìvawa po kamatamai naknadama, jer su bile na nivou juna ili ~aki ne{to niè.

MONETARNI AGREGATI

Primarni novac

U strukturi primarnog novca, gotov novacje pove}an za 1.678 miliona, a rezerve banaka za2.304 miliona dinara. Obra~unata obaveznarezerva je smawena za 1.424 miliona dinara, presvega zbog smawewa osnovice za wenoobra~unavawe. Na kraju septembra izdvojenaobavezna rezerva bila je na pribli`no istomnivou kao u junu, s obzirom na to da su bankeposledweg dana septembra izdvojile ve}i iznossredstava od propisanog, kako bi zadovoqilepropisani prosek za taj mesec. Slobodne rezervebanaka pove}ane su za 3.728 miliona dinara, unajve}oj meri po osnovu kori{}ewa mogu}nostipolagawa depozita preko no}i kod Narodnebanke Srbije (depozitna olak{ica). Kori{}ewakreditnih olak{ica gotovo da i nije bilo.

Nov~ana masa M1

Nov~ana masa M1 je u tre}em tromese~juzabeleìla porast od 8.759 miliona dinara ili10,5% i krajem septembra je dostigla iznos od91.861 miliona dinara. Od po~etka godine M1 sepove}ala za 3.022 miliona dinara ili 3,4%.

Pokrivenost nov~ane mase deviznimrezervama Narodne banke Srbije pove}ana je sa160,9% u junu na 204,1% u septembru.

Kada je re~ o strukturi nov~ane mase utre}em tromese~ju, zabeleèn je rast i gotovognovca u opticaju i dinarskih depozita povi|ewu. Pove}awe gotovog novca u opticajuiznosilo je 1.678 miliona ili 4,5%, adepozitnog novca 7.081 milion dinara ili

Sektorski raspored dinarskih kredita banaka

9. 2002.Ostali

sektori

18%

Privreda47%

Stanov-

ni{tvo26%

Dràva

9%

9. 2003.

Dràva

39%

Privreda

36%

Stanov-

ni{tvo15%

Ostali

sektori

10%

Sektorski raspored dinarskih depozita povi|ewu i oro~enih depozita


17

15,5%. Smawewe u~e{}a gotovog novca uopticaju u nov~anoj masi sa 49,2% u decembru2002. na 42,7% u septembru ove godineobja{wava se sezonskim faktorom i smawewemobima sive ekonomije.

Posmatrano po sektorima, najve}i rastnovca ostvaren je kod privrede, i iznosio je4.692 miliona dinara (14,0%), a zatim kodstanovni{tva, 3.843 miliona dinara (8,4%).

Nov~ana masa M2

Nov~ani agregat M22) u tre}em tromese~ju jepove}an za 12.058 miliona dinara ili 12,4% ikrajem septembra je iznosio 109.682 milionadinara. Brì rast M2 u odnosu na M1 rezultatje ponovnog oìvqavawa dinarske {tedwe.

Nov~ana masa M3

Monetarni agregat M33) dostigao je krajemseptembra iznos od 219.872 miliona i u tre}emtromese~ju je zabeleìo rast od 27.813 milionadinara (14,5%), najve}im delom zahvaquju}iporastu deviznih depozita privrede i stanovni{tvapo osnovu priliva stranog kapitala, prodaje akcijai finansijskih kredita.

Stepen pokrivenosti M3 deviznim rezervamaNarodne banke Srbije u ovoj godini jepove}an ina kraju septembra iznosio je 85,3%, u pore|ewusa 73,4% u istom mesecu prethodne godine.

[to se ti~e strukture M3, u~e{}e M1 nakraju septembra iznosilo je 41,8%, u~e{}eoro~enih dinarskih depozita 8,1%, dok jeu~e{}e deviznih depozita u M3 dostiglo 50,1%.

2)M2 = M1 + oro~eni dinarski depoziti.3)M3 = M2 + svi devizni depoziti.

9. 2002.

Izdvojena

obavezna

rezerva

20%

Gotov novac

u opticaju

63%

Opozivi

depoziti

banaka u

dinarima

6%

Slobodne

rezerve

11%

9. 2003.

Izdvojena

obavezna

rezerva

25%

Opozivi

depoziti

banaka u

dinarima

6%

Gotov novac

u opticaju

62%

Slobodne

rezerve

7%

Primarni novac(struktura po sektorima)

9. 2002.

Ostali

sektori

8%

Stanovni{tvo

i gotov novac

u opticaju

52%

Privreda

40%

9. 2003.

Privreda

41%

Ostali

sektori

5%

Stanovni{tvo

i gotov novac

u opticaju

54%

Nov~ana masa po sektorima


18

Nova {tedwa(u milionima dinara)

2002. 2003.Dec. Jun Jul Avg. Sept.

Dinarska 3.528 3.835 3.772 3.513 4.236

Devizna 45.941 54.654 56.280 57.378 61.727

Ukupno 49.469 58.489 60.052 60.891 65.963

[tedwa stanovni{tva

Stawe dinarske {tedwe stanovni{tva nakraju septembra 2003. godine iznosilo je 4,2milijarde, a stawe devizne {tedwe 61,7milijardi dinara. U odnosu na isti periodprethodne godine, dinarska {tedwa je pove}anaza 15,9%, a devizna za 36,5%. Ukupna {tedwastanovni{tva u periodu januar-septembar ovegodine pove}ana je za 16,5 milijardi dinara, od~ega devizna 15,8 milijardi, a dinarska 708miliona dinara.

Kada je re~ o valutnoj strukturi {tednihuloga, i daqe postoji znatna razlika u korist{tedwe u inostranoj valuti. Kod dinarske{tedwe po ro~nosti najve}i rast beleì {tedwana mesec dana. Po obimu depozita, na drugommestu je dinarska {tedwa oro~ena na godinudana, za koju su kamatne stope i najvi{e:prose~na ponderisana na mese~nom nivou useptembru je kod ve}ine banaka iznosila 1,5%,dok je kod nekih dostizala i 3%. Zatim sledi{tedwa oro~ena na preko tri godine.

Likvidnost banaka

Smawewe stope obavezne rezerve na po~etkutre}eg tromese~ja ove godine sa 20 na 18%odrazilo se na pove}awe likvidnosti banaka.Ukupna likvidnost banaka nije ujedna~ena: nekebanke raspolaù velikim likvidnim sredstvima,dok neke hroni~no pate od problema nedovoqnelikvidnosti. Preko smawewa stope obaveznerezerve, bankama je omogu}eno da lak{eispuwavaju utvr|eni rok za prebacivawedepozita dràvnih buxetskih i javnih fondova ucentralu banku. Na primarnom trì{tu hartijaod vrednosti banke su pove}ale kupovinublagajni~kih zapisa Narodne banke Srbije.

Banke su zadràle visok nivo gotovine,tako da su na kraju septembra u blagajnamaraspolagale sa 3.603 miliona dinara, dok susredstva na wihovim ìro-ra~unima iznosila~etiri puta mawe. Prose~no stawe sredstava naìro-ra~unima i opozivim depozitima banaka useptembru iznosilo je 7.924 miliona dinara,{to je gotovo identi~no wihovom stawu na krajupro{le, a za 45% vi{e u odnosu na wihovoprose~no stawe u junu ove godine.

Banke su u septembru u proseku izdvojile15.077 miliona dinara obavezne rezerve. To uodnosu na kraj pro{le godine, kada je stopa

Sredstva na ìro -ra~unima banaka (stawe na kraju perioda, u milionima dinara)

2.000

3.000

4.000

5.000

6.000

7.000

8.000

9.000

10.000

11.000

12.000

3 6 9 12

2002.

3 6 9

2003.

2.000

3.000

4.000

5.000

6.000

7.000

8.000

9.000

10.000

11.000

12.000

Likvidnost banaka(stawe na kraju perioda, u milionima dinara)


Sredstva na ìro-ra~unima 11.289 5.239 4.158 4.326

Opozivi depoziti banakau dinarima

2.850 1.295 1.582 3.700

Izdvojena obaveznarezerva kod NBS

11.466 19.500 15.876 15.894

Obavezna rezerva kori{}enaza likvidnost

4.377 1.398 764 -678

[tedwa stanovni{tva(u milionima dinara)

0

5.000

10.000

15.000

20.000

25.000

30.000

35.000

40.000

45.000

50.000

55.000

60.000

65.000

8 9

2002.

10 11 12 1 2 3 4 5 6 7 8 9

2003.

0

5.000

10.000

15.000

20.000

25.000

30.000

35.000

40.000

45.000

50.000

55.000

60.000

65.000

Dinarska Nova devizna


19

obavezne rezerve bila ve}a za dva procenta,predstavqa pove}awe za 31,5% i neznatno (10%)smawewe u odnosu na ovogodi{wi junski prosek,kada je ta stopa zadr`ala decembarski nivo.Tokom tre}eg tromese~ja, banke su u prosekuizdvajale vi{e od obra~unate rezerve i dinarskui deviznu obaveznu rezervu. U septembru, one suu proseku imale 7.844 miliona devizne obaveznerezerve, {to je za 5% mawe u pore|ewu sprethodnim tromese~jem, a za 8% vi{e upore|ewu s krajem prethodne godine.

Prose~na stopa likvidnosti, data kao odnosprose~nog stawa sredstava na `iro-ra~unima iopozivim depozitima prema kratkoro~nimizvorima sredstava, pove}ana je sa junskih 6,5%na 9,1% u septembru.

Prose~na stopa likvidnosti banaka

6

7

8

9

10

11

12

13

14

15

16

17

18

3 6 9 122002.

3 6 92003.

%

6

7

8

9

10

11

12

13

14

15

16

17

18


20

Kreditni kanal

Transmisija mera monetarne politike do privrede i stanovni{tva obavqa se preko banaka. U tomprenosnom mehanizmu, kod nas je devizni kurs tradicionalno imao najve}u ulogu. Me|utim, sa ja~awemuloge dinara i dinarskih instrumenata monetarne politike, polako po~iwu da deluju i drugi faktori.Tako je jedan od va`nih ciqeva monetarne reforme i taj da centralna banka signale u okruèwe {aqeputem kamatnih stopa. Zbog toga {to postoje indicije da monetarne vlasti svojim merama mogu uticatina ponudu kredita u bankarskom sistemu, u ovom broju �Ekonomskog pregleda� bavimo se ispitivawemtzv. kreditnog kanala.

Prema jednom stanovi{tu (money view), centralna banka, merama monetarne politike, uti~e naekonomsku aktivnost iskqu~ivo preko kamatnih stopa. U periodima vo|ewa restriktivne monetarnepolitike dolazi do smawewa rezervi banaka, pa su banke primorane da prodaju hartije od vrednostikoje poseduju. U takvim uslovima, privredni subjekti teè da sredstva ulaù u hartije od vrednosti,{to onda dovodi do rasta kamatnih stopa. To zatim uzrokuje porast tro{kova finansirawa investicijai smawewe potro{we i investicija, {to za posledicu ima pad realne ekonomske aktivnosti.

Postojawe kreditnog kanala zna~i da mere monetarne politike uti~u na ponudu bankarskih kredita.U tom slu~aju bi vo|ewe restriktivne monetarne politike, preko smawewa ponude kredita banaka,dovelo do smawewa potro{we i investicija i, samim tim, do pada realne ekonomske aktivnosti.

Funkcionisawe kreditnog kanala zavisi od niza faktora: od osetqivosti banaka na promene urezervama, {to se odnosi na wihovu nemogu}nost da, usled promena u monetarnoj politici, za{titesvoj kreditni portfolio (odnosno da na|u druge izvore finansirawa), kao i od osetqivosti du`nikana dostupnost bankarskih kredita.

Brojne studije pokazuju da mala preduze}a do kredita dolaze mnogo teè, zbog ~iwenice {to sutro{kovi pribavqawa informacija o poslovawu takvih preduze}a ve}i, kao i teèg pristupa trì{tukapitala, {to ih ~ini vi{e kreditno zavisnim od banaka. Tako|e, istraìvawa su pokazala darestriktivna monetarna politika vi{e poga|a kreditni potencijal malih banaka (banaka sa mawombilansnom sumom), dok je kod velikih banaka ta promena mawe evidentna, dolazi sa zaka{wewem ilije uop{te nema.

Prema podacima zvani~ne statistike, poslovne banke su kod nas i daqe osnovni izvorfinansirawa privredne aktivnosti. Me|utim, postojawe paralelnog, sivog trì{ta, na kome je mogu}ezaduìvawe privrednih subjekata po vi{im kamatnim stopama, oteàva sagledavawe zna~aja kreditnogkanala.

Da bi kreditni kanal postojao, nije dovoqno samo da postoji visoka kreditna zavisnost preduze}aod banaka, ve} i da se merama monetarne politike moè direktno uticati na ponudu bankarskihkredita. Naime, banke mogu, zavisno od mera monetarne politike, svoj kreditni portfolio daprilagode - odnosno mogu da zadrè isti nivo kreditnog potencijala u periodima restriktivnemonetarne politike ako prodaju hartije od vrednosti koje poseduju.

Banke su tradicionalno predstavqale osnovni izvor kratkoro~nog finansirawa preduze}a. Tokomvremena, wihova uloga se postepeno smawivala. U Americi je npr. tokom sedamdesetih godina XX veka80% ukupnih kratkoro~nih zajmova poticalo od banaka, a danas samo 50%. Postoji vi{e razloga za to.Razvoj trì{ta hartija od vrednosti i postojawe nebankarskih posrednika dovode do sve mawekreditne zavisnosti preduze}a od banaka ili, drugim re~ima, preduze}a se okre}u drugim izvorimafinansirawa.

Na smawewe zna~aja delovawa kreditnog kanala u svetu uticalo je i uvo|ewe kreditnih linija. Tosu ugovori koji preduze}ima osiguravaju dobijawe kredita do odre|enog iznosa - kreditnog limita. Sveve}a upotreba kreditnih linija odlaè dejstvo mera monetarne politike, budu}i da preduze}a imajuunapred ugovoren obim kredita, tako da se wihov ukupan iznos zna~ajno ne mewa. U dana{we vreme, uAmerici 75% svih zajmova koje banke daju privredi zapravo su kreditne linije.


21

Realni krediti(procentualna odstupawa od trenda)

60

80

100

120

140

160

180

122000.

3 6 9 122001.

3 6 9 122002.

3 6 92003.

(Grafikon 1)

Kratkoro~ni krediti privredi

Ukupni krediti privredi

Ukupni krediti

Prvi rezultati ispitivawa uticajakreditnog kanala

Analizu kreditne aktivnosti bankarskogsektora kod nas izvr{ili smo na osnovu serijapodataka u periodu od decembra 2000. doseptembra 2003. godine. U analizi smokoristili serije podataka za: ukupne kredite,ukupne kredite privredi, kratkoro~ne idugoro~ne kredite privredi, stopu obaveznerezerve, BDP4), kratkoro~ne, dugoro~ne i ukupneplasmane u hartije od vrednosti, kamatne stopena komercijalne zapise, kao i za kamatne stopena ostale kratkoro~ne kredite. Sve posmatraneserije kredita su deflacionirane, kako bismodobili realnu sliku wihovog kretawa. Kaodeflator smo, umesto indeksa cena na malo,koristili �core� inflaciju, budu}i da se uticajmonetarne politike boqe odslikava krozkretawe tog pokazateqa.

Na osnovu kretawa stope obavezne rezerve irealnih kredita datih privredi u posmatranomperiodu, moèmo izvesti zakqu~ak da meremonetarne politike imaju odraza na kreditnuaktivnost banaka. Naime, koeficijentdeterminacije od 70,64%, dobijen regresijomrealnih ukupnih kredita datih privredi nastopu obavezne rezerve, to i potvr|uje, {to bidaqe zna~ilo da banke u periodima kada je nasnazi reìm vo|ewa restriktivne monetarnepolitike ne mogu tako lako i brzo svoj kreditniportfolio da prilagode takvim uslovima.

Iz serija prikazanih na grafikonu 1 iskqu~enje uticaj trenda. Takvom transformacijom je izserija eliminisana dugoro~na razvojnatendencija.

Nagli pad posmatranih kredita u januaru2002. godine uzrokovan je likvidacijom ~etirivelike poslovne banke, {to je evidentno nagrafikonu 1. Transformacijom stope obaveznerezerve u martu 2002. (smawewem stope ipro{irivawem osnovice za wen obra~un i nadevizne depozite i wenim izra~unavawem naosnovu mese~nog proseka) ostvaren je porastkako ukupnih kredita, tako i kratkoro~nih, kaoi ukupnih kredita datih privredi. U januaru2003. na grafikonu se uo~ava pad svih vrstakredita. To je, u stvari, odraz privremenogzadràvawa ve}e koli~ine gotovog novca od

4)Do decembra 2002. godine kori{}ene su mese~ne aproksimacije Saveznogzavoda za razvoj, dok su podaci za 2003. proceweni u Centru zaistraìvawa NBS.


22

strane privrednih subjekata, kao mere opreza,zbog prelaska platnog prometa na poslovnebanke. Umereno restriktivna monetarnapolitika vo|ena po~etkom 2003. godine izazvalaje blagi pad ukupnih kredita datih privredi.

Na osnovu koeficijenta korelacije obimaukupne ekonomske aktivnosti na razli~itimdocwama i realnih ukupnih kredita datihprivredi dobili smo, u na{em slu~aju, da je tajpokazateq najvi{i na prvoj docwi i iznosi68,1%, {to ukazuje na visok stepen slagawapomenutih varijabli5). Naime, to bi zna~ilo damonetarna politika, preko dejstva na ponudukredita preduze}ima, ostvaruje uticaj na realnuekonomsku aktivnost sa jednim mesecomka{wewa.

Grafi~ki prikaz udela kratkoro~nihkredita datih privredi u ukupnim kreditimapokazuje (grafikon 2) da se taj odnos smawujetokom posmatranog perioda. Takvo kretaweposledica je, pre svega, ja~awa trì{ta hartijaod vrednosti, ~emu je doprineo i procesprivatizacije. U takvim uslovima ulogabankarskog sektora u kratkoro~nom kreditirawuprivrede slabi.

Da bismo u potpunosti sagledali uticajkreditnog kanala (v. tekst boks), neophodno je uanalizu ukqu~iti i kretawe plasmana u hartijeod vrednosti (grafikon 3). Na osnovu grafi~kogprikaza, moèmo zakqu~iti da ti plasmani,tokom posmatranog perioda, pokazuju stabilnokretawe. Izuzetak je januar 2002, kada jeispoqen porast u nivou serije dugoro~nihplasmana u hartije od vrednosti, zbogtransformacije kredita datih privredi("Slu`beni list SRJ", 12/97) u javni dugfederacije. Ako uporedimo kretawe kredita skretawem plasmana u hartije od vrednosti,moèmo uo~iti da se pove}awe jednih nijede{avalo na u{trb drugih, tj. da nisu pokazalizna~ajnu supstitutivnost. Po{to je jedan oduslova za funkcionisawe kreditnog kanalanepostojawe savr{ene supstitutivnostiposmatranih varijabli, ima smisla govoriti ozna~aju kreditnog kanala kod nas.

Prikaz razlike izme|u kamata saBeogradske berze i kamata na ostalekratkoro~ne kredite (grafikon 4) ide u prilogprethodnoj ~iwenici. Naime, u posmatranomperiodu, tro{kovi zaduìvawa na trì{tuhartija od vrednosti bili su ve}i, tako da nemoèmo re}i da su privredni subjekti imali

Plasmani u hartije od vrednosti

(u milionima dinara)

0

1.000

2.000

3.000

4.000

5.000

6.000

12

2000.

3 6 9 12

2001.

3 6 9 12

2002.

3 6 9

2003.

(Grafikon 3)

Kratkoro~ni plasmani

Dugoro~ni plasmani

Ukupni plasmani

Udeo kratkoro~nih kredita

privredi u ukupnim kreditima

50

55

60

65

70

75

80

12

2000.

3 6 9 12

2001.

3 6 9 12

2002.

3 6 9

2003.

(Grafikon 2)%

5)U brojnim istraìvawima o kreditnom kanalu, vrednost koeficijentapomenutih varijabli ve}a od 40% smatra se statisti~ki zna~ajnom


23

veliki razlog da se finansiraju zaduìvawemizvan bankarskog sektora. Ipak treba naglasitida se �spread� izme|u kamata sa Beogradskeberze i kamata na ostale kratkoro~ne kreditesmawuje i da }e sa protokom vremena i razvojemfinansijskog trì{ta biti jo{ mawi, {to bi zaposledicu imalo slabqewe dejstva kreditnogkanala.

Analizom dinamike obima trgovawahartijama od vrednosti na Beogradskoj berziuo~avamo zna~ajno pove}awe kako obima, tako ivrednosti prometa hartijama od vrednosti, presvega akcijama (grafikon 5). U 2001. godiniobim transakcija je bio skroman, a vrednostprometa je od meseca do meseca varirala.Najve}a vrednost prometa akcijama ostvarena jeu maju i septembru 2002. U 2003. godini zapaàse stabilno kretawe i obima i vrednostiprometa akcijama po mesecima, s tim {to je uposledwa dva meseca zabeleèn pad vrednostiprometa akcijama.

Analizu kreditne aktivnosti bankarskogsistema pro{irili smo tako {to smo izvr{ilipore|ewe kreditnog potencijala {est banaka sanajve}om bilansnom sumom6) (tri doma}e i triinostrane banke) sa kreditnim potencijalomcelokupnog bankarskog sektora. Zanimqivo jeista}i da tih {est banaka sa preko 50%u~estvuje u ukupnoj vrednosti kredita datihprivredi, kao i u vrednosti ukupnih kreditaodobrenih od strane bankarskog sektora.Prose~na ponderisana kamatna stopa po kojoj jeta grupa banaka odobravala kredite pokazujesli~nu tendenciju kretawa tokom posmatranogperioda kao i prose~na ponderisana aktivnakamatna stopa celokupnog bankarskog sektora,ali na znatno nièm nivou (grafikon 6). Useptembru je, na primer, prose~na ponderisanakamatna stopa na kredite za ceo bankarskisektor, na mese~nom nivou, iznosila 1,22%, zaposmatranu grupu banaka 1,01%, dok je za ostalebanke iznosila 1,37%. Iz toga se moèzakqu~iti da prava konkurencija postoji samome|u bankama sa ve}om bilansnom sumom, tako dakretawe wihovih kamatnih stopa, koje imatendenciju snièwa, uti~e na kretawe ukupnihkamatnih stopa.

Sistemski zakoni u na{oj privredi koji biosiguravali efikasnu naplatu potraìvawabanaka jo{ uvek nisu doneti. Usvajawe Zakona oagenciji za osiguravawe hipotekarnih kredita jeodloèno. To predstavqa jedan od razloga {to

Kretawe kamatnih stopa

(na mese~nom nivou)

0

1

2

3

4

5

6

7

8

12

2000.

3 6 9 12

2001.

3 6 9 12

2002.

3 6 9

2003.

(Grafikon 4)%

Kamate sa Beogradske berzeKamate na ostale kratkoro~ne kredite"spread"

Promet na Beogradskoj berzi

5

5,5

6

6,5

7

7,5

8

8,5

9

9,5

10

4 72001.

10 1 4 72002.

10 1 4 72003.

(Grafikon 5)

Logaritam vrednosti

prometa u din.

Vrednost prometa

Prose~na vrednost prometa

6)Prema podacima Centra za istraìvawa NBS.


Prose~na ponderisana aktivna

kamatna stopa(na mese~nom nivou)

0

0,5

1

1,5

2

2,5

1 4 7

2002.

10 1 4 7

2003.

(Grafikon 6)%

Za grupu banaka Ukupno

24

su kamate na kredite i daqe visoke, budu}i daje rizik od nemogu}nosti naplate potraìvawa idaqe visok. Dono{ewe odgovaraju}e zakonskeregulative uticalo bi svakako na porastkreditne aktivnosti banaka, a tako|e i nasniàvawe kamatnih stopa.

Na kraju, moèmo zakqu~iti da prikazanakorelaciona analiza realnih kredita datihprivredi i obima ekonomske aktivnosti ukazujena postojawe kreditnog kanala. Tako|e, ulogabankarskog sektora u finansirawu privrednihsubjekata je i daqe veoma zna~ajna, tim pre {toizme|u kredita datih privredi i plasmana uhartije od vrednosti ne postoji savr{enasupstitutivnost. Podrobnija empirijska analizakreditne aktivnosti bankarskog sektora kojom}emo se baviti u narednim brojevima"Ekonomskog pregleda" da}e nam preciznijiodgovor na pitawe da li u na{oj privredipostoji i funkcioni{e kreditni kanal.

KAMATNE STOPE

Eskontna stopa Narodne banke Srbijeiznosila je na godi{wem nivou 9,5% zakqu~nosa 10. januarom 2003. godine, a po~ev od 11.januara utvr|ena je na nivou od 9%. Na istomnivou ostala je i narednih osam meseci. U istomperiodu realna vrednost te kamatne stopeporasla je na godi{wem nivou za 0,5 procentnihpoena.

Mese~na prose~na ponderisana kamatnastopa na kredite banaka iznosila je u septembru1,22%, {to odgovara godi{wem nivou od15,90%. U decembru 2002. godine ta kamatnastopa je iznosila 1,50% (19,16% godi{we).Uzimaju}i u obzir stopu rasta cena na malo,kamatna stopa banaka na plasmane u tom periodurealno je opala za dva procentna poena nagodi{wem nivou (sa 9,76% u decembru 2002. na7,76% u septembru ove godine).

Pri formirawu pasivnih kamatnih stopa,banke se rukovode jedinstvenim osnovom −stopom rasta cena na malo. Kod ugovarawakamatnih stopa na kredite, kao za{tita odkamatnog rizika primewuju se promenqivekamate (u zavisnosti od kretawa cena na malo ikretawa eskontne stope)7) ili fiksne kamate uzdeviznu klauzulu8).

Kamatne stope - nominalno(na godi{wem nivou u %)


Eskontna stopa 9,50 9,00 9,00 9,00 9,00

Ponderisana aktivna,ukupno

19,16 16,60 15,48 15,75 15,90

Na kratkoro~ne kredite banaka

19,71 17,30 15,88 16,43 16,32

Na dugoro~ne kredite banaka

12,43 11,65 11,39 11,00 11,38

Ponderisana pasivna,ukupno

2,62 2,46 3,23 2,98 3,21

Stanovni{tvo 3,83 2,71 2,50 2,26 2,46 Pravna lica 2,38 2,46 3,35 3,10 3,33Kamatna marà 16,54 14,14 12,25 12,77 12,69

Na Beogr. berzi 32,21 28,00 26,11 26,84 28,00Na zapise RS - 19,77 19,47 21,12 22,79Na blag. zapise NBS 10,30 12,13 10,11 11,11 11,10

Kamatne stope � realno(na godi{wem nivou u %)


Eskontna stopa 0,87 0,13 1,58 1,58 1,35

Ponderisana aktivna,ukupno 9,76 7,11 7,62 7,88 7,76

Na kratkoro~ne kredite banaka 10,27 7,75 8,00 8,51 8,15

Na dugoro~ne kredite banaka 3,56 2,56 3,81 3,45 3,56

Ponderisana pasivna1) 1,53 0,48 1,41 1,17 0,97

Stanovni{tvo1) 7,37 4,18 5,15 4,78 3,81 Pravna lica1)

0,35 -0,12 1,06 0,82 0,73Na Beogr. berzi 21,79 17,58 17,53 18,21 19,01Na zapise RS - 10,02 11,34 12,88 14,17Na blag. zapise NBS 1,60 3,00 2,62 3,55 3,301)Iskqu~eni depoziti po vi|ewu, ìro i teku}i ra~uni.

7)Ugovara se promena kamatne stope u zavisnosti od kretawa inflacije.8)Mese~no se revalorizuje glavnica i na wu primewuje kamatna stopa izugovora.


25

Uslove odobravawa kredita potpunije }emosagledati ako uzmemo u obzir bruto cene(tro{kove) po kreditu, tj. ako kamatnoj stopidodamo stopu naknade.9) Posmatrano na taj na~in,mese~ni bruto iznos prose~ne ponderisanekamatne stope na plasmane kretao se u rasponuod 1,77% (22,95% godi{we), u decembru 2002,do 1,62% (21,59% godi{we), u septembru 2003.godine.

Kretawe kamatnih stopa na kratkoro~ne idugoro~ne kredite ukazuje na inverziju kriveprinosa. Nagib te krive se u izvesnoj merismawio u odnosu na decembar prethodne godine.Po apsolutnoj vrednosti, u septembru je nagibiznosio 0,12. Prose~ne ponderisane kamatnestope na kratkoro~ne i na dugoro~ne plasmane uprvih devet meseci ove godine su u uskimrasponima oscilirale; na kratkoro~ne krediteopala je za 0,29, a na dugoro~ne za 0,11procentnih poena na mese~nom nivou. Pri tom jeobim kratkoro~nih plasmana i daqe dominantanu odnosu na obim dugoro~nih (u septembru jeobim kratkoro~nih plasmana bio 9,6 puta ve}iod obima dugoro~nih plasmana).

Da bi svoj kreditni portfolio obezbedileod rizika, banke primewuju razli~itepreventivne mere: ve}e plasmane obezbe|ujuhipotekama korisnika kredita, a ~estu meruobezbe|ewa za gotovo sve plasmane predstavqa izalog (pokretna imovina, roba koja se kupuje isl.).

Mese~na ponderisana kamatna stopa banakana ukupne depozite iskazuje, po~ev od decembra2002. godine, blagi pad − sa 0,22% (2,62%godi{we) na 0,15% (1,97% godi{we) u februaru2003, da bi zatim poprimila uzlazni trend, i useptembru je iznosila 0,26% (3,21% godi{we).U celom tom periodu bila je u realno negativnojzoni.

Boqi prikaz kamatne stope na depozitestanovni{tva dobija se ako iskqu~imo kamatnestope na depozite po vi|ewu, kao i na `iro iteku}e ra~une (na koje banke ne pla}aju kamatuili je ona veoma niska). Posmatrano na tajna~in, prose~na ponderisana kamatna stopa na tedepozite u septembru je iznosila 0,91% mese~no(11,65% godi{we), {to predstavqa pad od 4,91procentni poen na godi{wem nivou u odnosu nadecembar 2002. godine.

Ako uzmemo u obzir stopu inflacije,vrednost te kamatne stope je tokom celog togperioda bila realno pozitivna i u septembru jeiznosila 0,31% na mese~nom nivou (3,81%

Eskontna stopa i kamatne stope na

kredite banaka(na godi{wem nivou)

-15,0

-11,0

-7,0

-3,0

1,0

5,0

9,0

13,0

17,0

21,0

25,0

9

2002.

10 11 12 1 2 3 4 5 6 7 8 9

2003.

%

Eskontna stopa (nominalno)

Eskontna stopa (realno)

Pond. aktivna kamatna stopa (nominalno)

Pond. aktivna kamatna stopa (realno)

9)Ugovor o plasmanu sadr`i kamatnu stopu i stopu naknade.

Ponderisane kamatne stope na kredite banaka

0,6

0,8

1,0

1,2

1,4

1,6

1,8

0,0 0,5 1,0 1,5 2,0 2,5 3,0 3,5 4,0

Dugoro~ni krediti Kratkoro~ni krediti

%

Decembar 2002.

Septembar 2003.

(godine)


godi{we), {to u odnosu na decembar prethodnegodine predstavqa pad za 3,6 procentnih poenana godi{wem nivou.

Terminska premija plasmana pove}ava se uskladu s rastom perioda do dospe}a plasmana.Tako tromese~na kamatna stopa na dinarskedepozite kod jedne po obimu oro~enih depozitaod vode}ih banaka, izraèno na godi{wem nivou,iznosi 16,76%, a {estomese~na 19,56%.[estomese~na kamatna stopa je iznad nivoateku}e tromese~ne kamatne stope, dakle ukqu~ujedodatnu pozitivnu terminsku premiju. Na osnovuraspoloìvih podataka, izra~unata je o~ekivanakamatna stopa u slede}em tromese~nom periodu iona iznosi 22,43%. Na isti na~in moèmoizra~unati implicitne kamatne stope za ostalero~nosti,10) pa dolazimo do podatka da premija naterminski rizik kod dvomese~nog oro~avawaiznosi 5,5 procentnih poena, kod {estomese~nogoro~avawa 5,7 procentnih poena, nadvanaestomese~no oro~avawe 6,5 procentnihpoena i na dvadeset~etvoromese~no oro~avawe 9procentnih poena. Iz toga izvodimo zakqu~ak dase u skladu s rastom ro~nosti plasmana pove}avai terminska premija.

26

Teku}e kamatne stope

Brojdana

Mese~ninivo

Za periodoro~avawa

Godi{wi nivo

% % %

1 mesec 30 1,00 1,00 12,682 meseca 60 1,20 2,38 15,383 meseca 90 1,30 3,89 16,766 meseci 180 1,50 9,21 19,5612 meseci 365 1,70 22,41 22,4124 meseca 730 2,00 60,83 26,8236 meseci 1095 2,20 118,89 29,84

Implicitne terminske kamatne stope

Za period oro~avawa Godi{wi nivo Razlika

% % Procentnipoeni

Mese~na teku}a 1,00 12,68

Mese~na po isteku periodaod mesec dana 1,38 18,14 5,5

Mese~na po isteku periodaod dva meseca 1,48 19,57 1,4

Tromese~na teku}a 3,89 16,76

Tromese~na po istekuperioda od tri meseca 5,12 22,43 5,7

[estomese~na teku}a 9,21 19,56

[estomese~na po istekuperioda od {est meseci 12,09 26,03 6,5

Godi{wa teku}a 22,41 22,41

Godi{wa po isteku periodaod godinu dana 31,39 31,39 9,0

Godi{wa po isteku periodaod dve godine 36,10 36,10 4,7

Na osnovu analize uporednih podataka ooro~enim depozitima i kamatnim stopama,uo~ava se da deponenti na na{em trì{tu

10)Deqewem kamatnih stopa za period oro~ewa − {estomese~ne satromese~nom − dobijamo budu}u (implicitnu) tromese~nu kamatnu stopu.Zatim, po konformnoj metodi prera~unavamo na godi{wi nivo.

Kamatne stope na oro~ene depozite

stanovni{tva kod banaka (na mese~nom nivou)

-3,0

-2,0

-1,0

0,0

1,0

2,0

3,0

1 2 3 4 5 6 7 8 9

2002.

1011 12 1 2 3 4 5 6 7 8 9

2003.

%

Ponderisana kamatna stopa na oro~enedepozite stanovni{tva (nominalno)

Ponderisana kamatna stopa na oro~enedepozite stanovni{tva (realno)


27

preferiraju za oro~avawe svojih sredstavaperiod od 12 meseci. Na drugom mestu sudepoziti oro~eni na tri meseca, potom sa rokomod mesec dana, pa depoziti oro~eni na {estmeseci.

Razlika izme|u aktivne i pasivne kamatnestope − kamatna mar`a − u septembru 2003.godine iznosila je na mese~nom nivou 0,96procentnih poena (12,69 godi{we), a u decembru2002. ta je razlika iznosila 1,28 procentnihpoena (16,54 godi{we).

Beogradska berza

Trgovawe na Beogradskoj berzi u tre}emtromese~ju 2003. godine karakterisali su znatnove}i obim trgovawa i broj transakcija u odnosuna prethodna dva tromese~ja. U tre}em tromese~jurealizovan je promet u vrednosti od 28,4milijarde dinara, ostvaren kroz 40,1 hiqadutransakcija. U odnosu na prethodno tromese~je,promet je pove}an za 67,6%, a broj transakcijaza 43%.

U strukturi prometa, najve}i udeo, 29,4%,imali su blagajni~ki zapisi Narodne bankeSrbije (kratkoro~ne du`ni~ke diskontne hartijeod vrednosti), koji su ujedno ostvarili i najve}irast u odnosu na prethodno tromese~je, zatimslede obveznice preduze}a (kratkoro~nedu`ni~ke kamatonosne hartije od vrednosti) sa22,7% u~e{}a, pa akcije preduze}a − vlasni~kehartije od vrednosti, koje su ~inile 21,5%ukupnog prometa.

Prose~na ponderisana kamatna stopa nakratkoro~ne du`ni~ke hartije od vrednosti(komercijalni zapisi, blagajni~ki zapisi banakai certifikati o depozitu) blago je osciliralau tre}em tromese~ju i u septembru je iznosila2,05% mese~no (28,00% godi{we). U odnosu nadecembar 2002, to je mawe za 0,35 procentnihpoena na mese~nom nivou (4,21 na godi{wemnivou). Uzimaju}i u obzir stopu inflacije, takamatna stopa i realno je opala udevetomese~nom periodu za 0,25 procentnihpoena na mese~nom nivou (2,78 procentnih poenana godi{wem nivou) i u septembru je realnavrednost te kamatne stope iznosila 1,44%mese~no (19,01% godi{we).

Prose~na ro~nost plasmana u tre}emtromese~ju pove}ala se u odnosu na prethodna dvatromese~ja i iznosila je 37 dana (30 dana uprvom i drugom tromese~ju).

Kamatne stope na kredite i depozite

kod banaka i kamatna mar`a (na mese~nom nivou)

0,0

0,5

1,0

1,5

2,0

2,5

3,0

1 2 3 4 5 6 7 8 9

2002.

10 11 12 1 2 3 4 5 6 7 8 9

2003.

%

KAMATNA

MAR@A

Ponderisana aktivna kamatna stopa

Ponderisana pasivna kamatna stopa

Ponderisane kamatne stope na

kratkoro~ne hartije od vrednosti(na mese~nom nivou)

0,0

0,5

1,0

1,5

2,0

2,5

3,0

9

2002.

10 11 12 1 2 3 4 5 6 7 8 9

2003.

Blagajni~ki zapisi NBS

%

0,0

0,5

1,0

1,5

2,0

2,5

3,0

Kratkoro~ne hartije na Beogradskoj berzi

Zapisi

Republike

Srbije1)

1)Zapisi Republike Srbije po~eli su da se emituju 15.

aprila 2003.


Rast prose~ne ro~nosti plasmana ioscilirawe prose~ne ponderisane kamatne stopena kratkoro~ne hartije od vrednosti uslovili suu tre}em tromese~ju permanentan rast vrednostiindeksa Beogradske berze na kratkoro~nedu`ni~ke hartije od vrednosti . Naime, prose~natromese~na vrednost tog indeksa iznosila je216,82 bazna poena, {to je iznad prose~nevrednosti za drugo tromese~je (213,01 baznipoen) i iznad prose~ne vrednosti za 2002. godinu(213,26 baznih poena).

Prose~na ponderisana kamatna stopa nablagajni~ke zapise Narodne banke Srbije utre}em tromese~ju bila je ne{to nià u odnosuna prethodno. Na kraju tre}eg tromese~ja je, uodnosu na jun, opala za 1,03 procentna poena nagodi{wem nivou i u septembru je iznosila11,10% (0,87% mese~no). Realno, me|utim, takamatna stopa je porasla za 0,30 procentnapoena godi{we (u septembru realno 3,30% nagodi{wem nivou).

Ako godi{wi prinos na dugoro~ne du`ni~kehartije od vrednosti − obveznice za izmireweobaveza po osnovu stare devizne {tedweuporedimo sa kamatama na deviznu {tedwu kodbanaka, uo~i}emo da je godi{wi prinos naobveznice povoqni0ji. Prinos na obveznice sarokom dospe}a od godinu dana iznosi oko 9,3%,dok se kamatna stopa na {tedwu oro~enu nagodinu dana, u evrima, kre}e oko 5%.

Stopa prinosa na obveznice obrnuto jeproporcionalna ceni i broju dana do wihovogdospe}a. Na grafikonu krive prinosa zapaàmoda kriva ima blago uzlazni trend odnosno cenaopada a prinos raste sa pove}awem ro~nosti.Kriva pri kraju pokazuje inverziju prinosa,dakle, ima opadaju}i trend. Na takvo kretawekrive uti~u pogodnosti koje se nude vlasnicimatih obveznica, tj. trgovina po wihovimnominalnim vrednostima i pre roka dospe}a(kupovina nekretnina u dràvnoj svojini, kao ikupovina akcija preduze}a i banaka u procesuprivatizacije), a to uti~e na rast wihove cenei wihov prinos ~ini niìm.

Na grafikonu krive prinosa na obveznicezapaàmo da nivo prinosa u devetomese~nomperiodu ove godine ima opadaju}i trend. Na takvoformirawe svakako je uticao rast obima prometai promena na~ina trgovawa. U tom periodu steklisu se uslovi za prelazak sa aukcijskog nakontinuirano trgovawe. To je imalo za rezultati permanentan rast cena obveznica svih godi{ta,{to je wihov prinos u~inilo niìm.

Od 15. aprila ove godine, kada je po~ela

Krive prinosa na obveznice stare

devizne {tedwe

6,00

8,00

10,00

12,00

14,00

16,00

18,00

20,00

31.5.04.

31.5.05.

31.5.06.

31.5.07.

31.5.08.

31.5.09.

31.5.10.

31.5.11.

31.5.12.

31.5.13.

31.5.14.

31.5.15.

31.5.16.

Datum dospe}a

Godi{

wi

prin

os d

o dos

pe}a

Decembar 2002.

Mart 2003.

%

Jun 2003.

Septembar 2003.

28


29

emisija dr`avnih zapisa Republike Srbije, dosada odr`ano je 15 aukcija tih kratkoro~nihdu`ni~kih hartija od vrednosti. Diskontna stopaostvarena na aukcijama prema{uje nivo kamatnihstopa na blagajni~ke zapise Narodne bankeSrbije (na aukciji od 14. oktobra iznosila je20,14%, a na prethodnim aukcijama kretala se do22,91% godi{we). Od po~etka emitovawa,prose~na vrednost kamatne stope na te hartijeod vrednosti je u stalnom porastu − sa 14,98%u aprilu na 22,79% u septembru. Realno, takamatna stopa se kretala od 5,62% godi{we uaprilu do 14,17% u septembru.

Kada je re~ o trgovawu akcijama, iz godineu godinu evidentna je povoqna tendencija.Naime, u 2001. godini trgovalo se akcijamasedam preduze}a. U ukupnom godi{wem prometute vlasni~ke hartije od vrednosti ~inile su0,19%. Slede}e, 2002. godine taj udeo iznosio je6,87%, a na aukcijama su se prodavale akcije 99preduze}a emitenata. Ove godine na Beogradskojberzi trgovalo se akcijama oko 270 preduze}aemitenata, a svoje u~e{}e na budu}im aukcijamaprijavilo je jo{ oko stotinu preduze}a koja }eprvi put u~estvovati. U devetomese~nom perioduove godine promet tim vlasni~kim hartijama odvrednosti ~inio je 21,11% ukupnog prometa naBeogradskoj berzi.


31

U prvih devet meseci 2003. godineostvareni nivo ukupne privredne aktivnostibio je ispod kvantitativnih projekcija zaovu godinu, zbog ~ega je i revidirana stopaprojektovanog ovogodi{weg ekonomskog rastana oko 3,0%.

U ve}ini privrednih oblasti evidentnaje tranziciona recesija, izuzev uunutra{woj i spoqnoj trgovini i delunovog privatnog sektora. Prema podacimazvani~ne statistike, pad proizvodwe iniska produktivnost rada zabeleèni su uindustriji, poqoprivredi, saobra}aju iturizmu i ugostiteqstvu. Osetno jeporastao realni promet u trgovini, kao iukupan izvoz i uvoz, uz dobru snabdevenostdoma}eg trì{ta robom i uslugama.

Prihod od preko 1,2 milijarde evra poosnovu privatizacije dru{tvene i dràvnesvojine ostvaren u posledwe tri godinenajve}im delom se odnosi na 2003. godinu, gdenajve}i udeo imaju prihodi po osnovu ulagawastranog kpitala. Do kraja godine o~ekuje seukupan prihod od blizu jedne milijarde evra,od ~ega 700 miliona evra od prodajedru{tvenog i dràvnog kapitala.

U tre}em tromese~ju inflacija jeiznosila 1,8% (prema 1,9% u drugom), a uprvih deset meseci 6,1%, odnosno 7,4% nagodi{wem nivou.

Bazna (�core�) inflacija je u prva tritromese~ja iznosila 3,3% ili za 2,3% maweod ukupne inflacije, budu}i da su cene robe iusluga koje se slobodno formiraju imalesporiji rast od cena na malo i cena robe iusluga za koje su izvr{ene ispravkedispariteta. Usporavawu inflacije doprineoje i usporen rast cena proizvo|a~a u

CENE, PRIVREDNA AKTIVNOST I DOMA]A TRA@WA

industriji i cena proizvo|a~apoqoprivrednih proizvoda.

U ovoj godini veoma je izraèn problempove}awa nezaposlenosti i pada ukupnezaposlenosti, kao posledica restrukturirawaprivrede i sporog razvoja novog privatnogsektora, koji bi trebalo da apsorbuje vi{kovezaposlenih u dru{tvenim i dràvnimpreduze}ima.

I pored ovogodi{we su{e i velikog padapoqoprivredne proizvodwe, kao i redukcijesto~nog fonda, snabdevenost doma}egtrì{ta poqoprivrednim iagroindustrijskim proizvodima ne}e u ovojgodini biti kriti~na, mada }e se cenepoqoprivrednih proizvoda (posebno ìtarica)pove}avati sve do nove ètve sredinom 2004.godine.

Iako je bruto priliv sredstava ubuxete u prvih devet meseci ove godine bionominalno ne{to ve}i nego u istom periodupro{le godine, on je bio realno u padu, sobzirom na to da su realna ekonomskakretawa bila sporija od projektovanih,{to je nadome{teno znatnim prihodima odprivatizacije. Kratkoro~ni (i srazmernomawi) nedostatak prihoda u buxetuRepublike Srbije premo{}avan jeemitovawem dràvnih zapisa sa rokomdospe}a od 90 dana. Do sada je bilo ukupno14 emisija, sa znatnim realnim prinosom, nabazi postignute prose~ne diskontne stopena Beogradskoj berzi (20-23% na godi{wemnivou).

Procewuje se da }e se ukupna inflacijau Srbiji u 2003. godini kretati doprojektovanog okvira.


32

Kompozitni indeks ekonomske aktivnosti

Za{to kompozitni indeks?

Kompozitni indeks ekonomske aktivnosti sa~iwen je u Centru za istraìvawa Narodne banke Srbijekao sinteti~ki indikator va`nijih ekonomskih tokova u Republici Srbiji u realnom izrazu.1) Svrhauvo|ewa kompozitnog indeksa je:

1) da se na integrisan na~in, putem jednog indikatora, prikaù promene ukupne privredne aktivnosti; 2) da se dobije sintetizovan indikator za kra}e vremenske periode (tromese~no i mese~no), 3) da posluì kao osnova za kratkoro~na predvi|awa ekonomske aktivnosti.

Kompozitni indeks (KI) ukqu~uje slede}e zna~ajnije integrisane komponente ekonomske aktivnosti: - industrijsku proizvodwu, - poqoprivrednu proizvodwu (na bazi promena realnog obima otkupa poqoprivrednih proizvoda),- trgovinu (realni obim prometa u trgovini na malo),- gra|evinarstvo (izvr{eni ~asovi rada), - saobra}aj (putni~ki kilometri),- turizam i ugostiteqstvo (na bazi promena broja dolazaka turista).

U obra~unu kompozitnog indeksa kori{}ene su serije desezoniranih podataka u realnom izrazu.Desezonirawe je izvr{eno metodom X12 Biroa za popis Sjediwenih Ameri~kih Dràva. Kao relativniudeli pojedinih varijabli (ponderi), kori{}eni su udeli navedenih privrednih oblasti u dru{tvenomproizvodu, prema posledwim raspoloìvim podacima Republi~kog zavoda za statistiku Srbije.

Na grafikonu su prikazane promene kompozitnog indeksa u posledwe tri godine, sa procenama za~etvrto tromese~je ove godine. Procewuje se da }e u posledwem tromese~ju ekonomska aktivnostostvariti izvesno poboq{awe u odnosu na prethodno tromese~je. Kada se ukqu~e procewene strukturnepromene (crvena linija), nivo ekonomske aktivnosti postaje vi{i u celom posmatranom periodu. Tako|e,sude}i po rastu nov~ane mase M3, koja spada u vode}e (leading) indikatore, ekonomska aktivnost je bilapovoqnija nego {to to pokazuju zvani~ni podaci o proizvodwi i uslugama.

1)Ovaj indikator }e se daqe usavr{avati, budu}i da je predvi|eno unapre|ewe statisti~kog sistema Republike Srbije(prelazak na obra~un BDP-a po me|unarodnom sistemu, SNA metodu i GDDS modelu).

Kompozitni indeks ekonomske aktivnosti

(KI)(indeksi, prosek 2000 = 100)

0

20

40

60

80

100

120

140

160

180

1 4 7 10

2000.

1 4 7 10

2001.

1 4 7 10

2002.

1 4 7 10

2003.

Skok vrednosti KI u avgustu 2001. rezultat je pove}anepoqoprivredne

proizvodwe i otkupa poqoprivrednih proizvoda.

Podaci za period oktobar-decembar 2003. su proceweni.

Desezonirana realna nov~ana masa M3

KI na bazi zvani~ne statistike

KI sa strukturnim promenama


33

Kretawe cena (mese~ne stope rasta prema

prethodnom mesecu u %)

-1

2

5

8

11

14

17

20

23

26

29

6 9

2000.

12 3 6 9

2001.

12 3 6 9

2002.

12 3 6 9

2003.

-1

2

5

8

11

14

17

20

23

26

29

Cene na malo

Tro{kovi ìvota

Cene proizvo|a~a u industriji

Kretawe cena

U tre}em tromese~ju ove godine nastavqenje trend niske (jednocifrene) inflacije, uskladu sa projekcijama iz Odluke o monetarnojpolitici Narodne banke Srbije za 2003. godinu ikvantitativnim kriterijumima iz EF-aran`manasa MMF-om. Prema EF-aran`manu, u 2003. godinije predvi|en nivo inflacije od 9%, sa naknadnimkorekcijama u rasponu od 9 do 11%.

Cene na malo u Republici Srbiji su utre}em tromese~ju porasle za 1,8% (prema 1,8%u prvom i 1,9% u drugom) ili za 7,6% nagodi{wem nivou.

Bazna inflacija ("core inflation")11) opala jeza 1,2% u tre}em tromese~ju u odnosu naprethodno, s obzirom na to da su u padu bilecene na malo poqoprivrednih i delimi~noindustrijskih proizvoda ("tradable goods") kojese formiraju prema uslovima na trì{tu i danije zabeleèno ve}e pomerawe cena proizvoda iusluga za koje se otklawaju dispariteti cena("nontradable goods").

Kretawe bazne1) i ukupne inflacije u Republici Srbiji(indeksi, decembar 2000 = 100)

10

20

30

40

50

60

70

80

90

100

110

120

130

140

150

160

170

180

1 4 7

1996.

10 1 4 7

1997.

10 1 4 7

1998.

10 1 4 7

1999.

10 1 4 7

2000.

10 1 4 7

2001.

10 1 4 7

2002.

10 1 4 7

2003.

1)Do decembra 2000. prikazani su podaci za SCG.

10

20

30

40

50

60

70

80

90

100

110

120

130

140

150

160

170

180

Bazna inflacija Ukupna inflacija

11)Prema istraìvawima izvr{enim u NBS-Centru za istraìvawa.


U proteklom devetomese~nom periodu ovegodine, cene na malo su pove}ane za 5,6%, abazna inflacija za 3,4% u pore|ewu sadecembrom 2002.

U strukturi cena na malo, u prvih devetmeseci srazmerno ve}i rast cena evidentiran jekod slede}ih proizvoda i usluga: povr}e i vo}e(krompir, luk, spana}, gra{ak, boranija, zelenasalata, maline, ju`no vo}e i dr.); p{eni~nobra{no (tip 500); piletina; deo mesnihprera|evina; kakao; med; pecivo; alkoholna pi}a(viwak); doma}e cigarete; deo tekstilnihproizvoda ({tof, pletivo, tkanine od viskoze,mu{ke ko{uqe, ènski xemperi, mu{ki iènski mantili, zavese i dr.); elektri~naenergija; lignit; ogrevno drvo; lo`-uqe; deoname{taja; deo porcelanskih proizvoda;emajlirano posu|e, {tedwaci i TA pe}i; deokozmetike; uxbenici; dnevni listovi; cement;obavezno osigurawe; deo zanatskih usluga;komunalne usluge (voda za doma}instva,izno{ewe sme}a); uplate za studentske domove iobdani{ta; prevoz putnika i robe; deopo{tanskih usluga (telegrami); kompakt diskovii dr.

Za deo proizvoda i usluga je istovremenoevidentiran pad cena. Niè cene u septembruove u odnosu na decembar pro{le godine imalisu: deo prehrambenih proizvoda (pirina~,sviwsko i june}e meso, sir, punomasno mleko,sviwska mast, deo vo}a i vo}nih sokova,kuhiwska so); deo tekstilnih proizvoda (mu{kikaputi, sukwe, jakne, posteqina, du{eci i dr.);deo proizvoda obu}arske i koàrske industrije,instalacioni provodnici; deo name{taja; deoproizvoda od plastike; kolor-televizori imuzi~ke linije; bojleri, friìderi, zamrziva~i,usisiva~i i mikseri; deo lekova; pisa}i papir;bicikli; auto-gume i deo pribora za automobile;deo gra|evinskog materijala (osim cementa); deozanatskih proizvoda i usluga i dr.

Tro{kovi ìvota su imali sporiji rast odcena na malo (posebno u julu i avgustu), budu}ida su u tre}em tromese~ju cene poqoprivrednihproizvoda sezonski najniè. Prema podacimazvani~ne statistike, tro{kovi ìvota su utre}em tromese~ju pove}ani za svega 0,7%, prema1,3% u prvom i 2,7% u drugom.

Bazna i ukupna inflacija u Republici Srbiji(stope rasta u %)

XII 2001.XII 2000.

XII 2002.XII 2001.

IX 2003.XII 2002.

IX 2003.VI 2003.

Cene na maloUkupna inflacija 40,7 14,8 5,6 1,8Bazna inflacija 18,41) 6,0 3,3 -1,2

Tro{kovi ìvota 43,3 11,8 4,8 0,8Cene robe 38,5 8,3 3,5 0,7Cene usluga 93,1 40,1 12,9 1,2

Cene proizvo|a~a uindustriji 29,1 6,1 3,2 2,2

Cene proizvo|a~apoqop. proizvoda2) 26,0 - 2,9 0,6 0,0

Izvor: Podaci NBS (Centar za istraìvawa), SZS i RZIS.1)Efekat porasta poreza procewuje se na 5 procentnih poena.2)Podaci za januar-jul 2003.

34

Kretawe cena koje se iskqu~uju iz

bazne inflacije (indeksi, decembar 2000 = 100)

90

110

130

150

170

190

210

230

250

270

290

310

12

2000.

3 6 9 12

2001.

3 6 9 12

2002.

3 6 9

2003.

90

110

130

150

170

190

210

230

250

270

290

310

Energija

Hleb i bra{no

PTT usluge

Lekovi, komun. usluge i saobra}aj


35

Kretawe kursa dinara i cena (indeksi, decembar 1995 = 100)

1

10

100

1.000

10.000

1 4 7

1996.

10 1 4 7

1997.

10 1 4 7

1998.

10 1 4 7

1999.

10 1 4 7

2000.

10 1 4 7

2001.

10 1 4 7

2002.

10 1 4 7

2003.

Log

Realni efektivni kurs dinara Nominalni efektivni kurs dinara Cene na malo

U proteklom devetomese~nom periodu,tro{kovi ìvota u Republici Srbiji pove}ani suza 4,8%, u okviru ~ega usluge za 12,9%, a roba za3,5%.

Posmatrano po pojedinim grupama proizvodai usluga, relativno brè su rasle cenestanarine (25,4%), ogreva i osvetqewa (12,4%),tro{kovi zdravqa i higijene (6,8%), tro{koviobrazovawa, kulture i razonode (18,1%) i ceneduvana i pi}a (7,8%). S druge strane, tro{koviishrane su imali pad od 1,1%, {to je delimi~nouslovqeno sezonskim padom cena primarnihpoqoprivrednih proizvoda i proizvoda sto~arstva(mesa, prera|evina i dr.).

Cene proizvo|a~a u industriji su u tre}emtromese~ju imale brì rast u odnosu na prvopolugo|e. Taj rast je iznosio 2,2%, u pore|ewusa minimalnim rastom zabeleènim u prvom idrugom tromese~ju (0,4, odnosno 0,6%), ali je onjo{ uvek za oko polovinu niì od projektovaneovogodi{we inflacije.

U proteklom devetomese~nom periodu, ceneproizvo|a~a industrijskih proizvoda su uRepublici Srbiji pove}ane za 3,2% (ili svega4,3% na godi{wem nivou), {to je niè od rastacena na malo, tro{kova ìvota i ostalih vidovacena. Karakteristi~no je da je od tri namenskegrupe robe relativno brì rast evidentiran kodproizvoda {iroke potro{we, gde je tra`wanajbrè rasla. Prema podacima zvani~ne


statistike, cene robe {iroke potro{we su uprvih devet meseci pove}ane za 4,5%, cenesredstava rada za samo 1,0%, a cenerepromaterijala za 2,0%.

Usled otklawawa nasle|enih disparitetacena, najve}i rast cena u prvih devet meseciostvaren je kod elektri~ne energije, gasa i vode(15%), zatim u ekstraktivnoj industriji (4,0%),a najsporiji u prera|iva~koj industriji (1,7%).Pad cena proizvo|a~a je evidentiran kod te~nihgoriva i maziva, drvenog name{taja i hemijskihsredstava za poqoprivredu (usled oslabqenekupovne snage agrarnog sektora i nepovoqnihvremenskih prilika).

Cene proizvo|a~a industrijskih proizvodasu, kako smo to i procenili u "Ekonomskompregledu" NBS br. 1 i 2/2003, u prvih devetmeseci imale umeren rast, i to ispodprojektovanog op{teg rasta cena, s obzirom nadosada{wu primenu restriktivnih mera iinstrumenata monetarnog regulisawa. Takvakretawa bi (uz potencijalno izvesno ubrzawe)mogla da se nastave i u posledwem tromese~juove godine.

Cene proizvo|a~a poqoprivrednih proizvodasu, nakon pada od 1% u prvom tromese~ju, udrugom i tre}em bile u porastu, {to jeposledica velike ovogodi{we su{e i smawewadoma}e ponude poqoprivrednih proizvoda. Udrugom tromese~ju cene poqoprivrednihproizvoda su pove}ane za 2,4%, a u tre}em jemogu} porast cena najmawe koliko i uprethodnom tromese~ju.

Zakqu~no s julom, najve}i rast cena ostvarenje kod p{enice (20,5%), kukuruza (26,1%),krompira (za preko tri puta) i vo}a (9,1%), gdesu ukupni prinosi u ovoj godini najvi{epodbacili. Istovremeno je u prvih sedam meseciostvaren pad cena stoke za klawe (goveda isviwa), povr}a, mleka i mle~nih proizvoda, {toje pozitivno uticalo na usporavawe ovogodi{weinflacije i tro{kova `ivota u RepubliciSrbiji.

Procewuje se da }e cene proizvo|a~aprimarnih poqoprivrednih proizvoda, usledlo{ih meteorolo{kih uslova, mawe zasejanihpovr{ina i drugih faktora, rasti i u ~etvrtomtromese~ju, ali ne}e znatnije odstupati odkvantitativne projekcije rasta op{teg nivoacena za 2003. godinu.

Cene industrijskih proizvoda u trgovinina veliko su u julu i avgustu blago porasle, takoda su u prvih osam meseci (u SCG) bile za svega2,1% ve}e nego u decembru 2002. Pad cena u

36


37

Industrijska proizvodwa u

Republici Srbiji (indeksi, prosek 2001 = 100)

75

80

85

90

95

100

105

110

115

6 9 12

2000.

3 6 9 12

2001.

3 6 9 12

2002.

3 6 9

2003.

75

80

85

90

95

100

105

110

115

Desezonirani podaci

Originalni podaci

trgovini na veliko zabeleèn je kod delatekstilnih proizvoda (pamu~ne i ostale tkaninei dr.), saobra}ajnih sredstava, guma za vozila ihemijskih sredstava za poqoprivredu.

Cene ugostiteqskih usluga su u tre}emtromese~ju u Republici Srbiji pove}ane svega0,9%, prema 2,1% u prethodnom i 1,9% u prvom,tako da je u celom devetomese~nom periodupove}awe iznosilo 4,9%, koliko i evidentiranirast tro{kova ìvota. U strukturi ugostiteqskihusluga, srazmerno brì rast imale su cenepreno}i{ta (7,1%) i pi}a (7-9%) u odnosu nacene hrane (2,7%).

Procewuje se da }e cene na malo u ~etvrtomtromese~ju ove godine imati ubrzaniji rast negou prva tri, kako zbog efekata ovogodi{we su{ei potencijalnog skoka cena primarnihpoqoprivrednih proizvoda i proizvodaprehrambene industrije, tako i zbog dejstvaneekonomskih faktora, s tim {to bi se u ovojgodini mogle kretati u korigovanimkvantitativnim okvirima iz EF-aran`mana: od 9do 11% u odnosu na 2002. godinu.

Privredna aktivnost

Industrijska proizvodwa je u prvih devetmeseci 2003, nakon pro{logodi{weg rasta od1,7%, bila u padu, {to je imalo nepovoqneefekte na dru{tveni bruto proizvod, izvoz,spoqnotrgovinski deficit i fiskalne prihode.Pri tom se procewuje da deo proizvodwe u novomprivatnom sektoru industrije nije u potpunostistatisti~ki obuhva}en.

Na osnovu podataka zvani~ne statistike,industrijska proizvodwa je u Republici Srbiji uprvih devet meseci bila za 3,6% nià u odnosuna isti period pro{le godine i sada je na nivouod oko 37% te proizvodwe iz 1989. godine.

Pad proizvodwe evidentiran je u rudarstvu(1,7%) i u prera|iva~koj industriji (5,0%), dokje rast ostvaren jedino u proizvodwi elektri~neenergije, gasa i vode (1,5%), u pore|ewu saprvih devet meseci pro{le godine. Na osnovudesezoniranih podataka, nivo industrijskeproizvodwe (u SCG) u prvih devet meseci bio jetako|e za oko 3% mawi nego u istom periodu2002.

Posmatrano po nameni robe, najve}i pad uperiodu januar-septembar zabeleèn je uproizvodwi sredstava rada (−24,4%), uproizvodwi robe {iroke potro{we (−3,3%) i uproizvodwi repromaterijala (−2,9%).


U okviru ukupne industrije, rast je ostvarenu proizvodwi ugqa, proizvodwi derivata nafte,elektroprivredi, proizvodwi hemikalija ihemijskih proizvoda, crnoj metalurgiji, preradiobojenih metala i proizvodwi pi}a.

U svim ostalim industrijskim granama (22grane), koje ~ine oko 60% ukupne industrije,registrovan je pad proizvodwe, s tim {to je bionajvi{e izraèn u: va|ewu sirove nafte i gasa;tekstilnoj industriji; industriji koè, obu}e ikrzna; drvnoj industriji i industriji celuloze ipapira; proizvodwi nemetala; metalskomkompleksu; proizvodwi elektri~nih ma{ina iaparata; proizvodwi radio i TV komunikacioneopreme; proizvodwi preciznih i opti~kih ure|aja;proizvodwi motornih vozila i saobra}ajnihsredstava; proizvodwi name{taja; proizvodwiduvanskih proizvoda i reciklaì.

S obzirom na o{tru recesiju u industriji iuop{te u privredi Republike, evidentnuposledwih nekoliko tromese~ja, neophodno je da sepreduzmu nove mere makroekonomske politike kojebi stimulisale odrìv ekonomski rast do krajagodine, u 2004. i u narednim godinama. Nespornaurgentna potreba oìvqavawa industrijske iukupne ekonomske aktivnosti moè se posti}ipodsticawem doma}ih i stranih investicija,ukqu~uju}i strane direktne investicije, koncesijei dr., kao i razvojem sredwih i malih preduze}a unovom privatnom sektoru. Pri tom bi bilo nu`noda se ve}i deo sredstava od privatizacijedru{tvene i dràvne svojine usmeri u noveinvesticione projekte i u razvoj saobra}ajne iprivredne infrastrukture (kao jednog od oblikajavnih radova). To bi svakako doprinelo pove}awuzaposlenosti i ublaàvawu nezaposlenosti, kao iizbegavawu socijalnih poreme}aja i zastoja uekonomskim reformama.

Zalihe gotovih proizvoda u industriji su useptembru bile osetno pove}ane i u odnosu naseptembar 2002. godine (za 7,5%) i u odnosu naprethodni mesec (6,1%). Ocewuje se da je porastzaliha gotove robe rezultat usporavawa realneefektivne tra`we na trì{tu. Posmatrano ponameni, posebno su porasle zalihe potro{nerobe (za 9,5%) i repromaterijala za reprodukciju(7,5%), dok su u padu zalihe proizvedenihsredstava rada (za 9,2%). Osetno su rasle zaliheu ekstraktivnoj industriji (za 42,5%), {to jedelimi~no rezultat priprema zaliha ugqa zazimsku sezonu, kao i zaliha sirove nafte i gasai nemetalnih minerala. U celoj prera|iva~kojindustriji, zalihe su u septembru u odnosu naisti period pro{le godine pove}ane za 6,9%, pri

38


39

Obim prometa robe

u trgovini na malo(indeksi, decembar 2001 = 100)

50

60

70

80

90

100

110

120

4 7

2000.

10 1 4 7

2001.

10 1 4 7

2002.

10 1 4 7

2003.

Originalni podaci

Desezonirani podaci

~emu su naro~ito porasle zalihe prehrambenih ihemijskih proizvoda, proizvoda crne metalurgije iprerade obojenih metala, proizvoda metalne ielektroindustrije, kwiga, duvana i dr.

Obim poqoprivredne proizvodwe uRepublici Srbiji u 2003. godini bi}e osetnoniì u odnosu na 2002, kao posledica velikeovogodi{we su{e, slabije zasejanosti povr{inau jesewoj setvi, nere{enog modela finansirawaprimarne poqoprivredne proizvodwe i otkupatrì{nih vi{kova, kao i drugih problema kojiprate poqoprivredu. Procewuje se da bi obimpoqoprivredne proizvodwe u ovoj godini mogaobiti za oko 10% niì u odnosu na 2002, s tim{to je pad proizvodwe osnovnih ratarskihkultura (p{enice za 27% i kukuruza za 12%) idela drugih poqoprivrednih proizvoda znatnove}i.

Sve to }e uticati na smawewe doma}eponude kako po ukupnom obimu, tako i popojedinim vrstama robe iz oblasti ratarstva,vo}arstva i sto~arstva, sa nepovoqnim efektimana op{ti nivo cena i tro{kova ìvota itrgovinski bilans u narednim mesecima ove iprvoj polovini 2004. godine. To }e se isto takonepovoqno odraziti na deo industrijskeproizvodwe prehrambenih proizvoda, budu}i dase nedostaju}e koli~ine i sortiment iz doma}eproizvodwe ne mogu u potpunosti pokritiprelaznim zalihama nego i uvozom poqoprivrednihproizvoda.

I pored toga, ocewujemo da }e snabdevenostdoma}eg trì{ta agroindustrijskim proizvodimabiti zadovoqavaju}a, kako na osnovu do sadaotkupqenih i lagerovanih proizvoda ovogodi{wegroda, tako i na osnovu zaliha primarnihpoqoprivrednih proizvoda (roda 2002. godine) iuvoza nedostaju}ih koli~ina p{enice i drugihpoqoprivrednih proizvoda, osim, eventualno, udrugom tromese~ju naredne godine.

Promet u trgovini na malo, prema posledwimdostupnim podacima zvani~ne statistike(dru{tveni sektor), u prvih sedam meseci ovegodine nominalno je pove}an za 21% ili realno6,3%, {to je ispod potencijalnog i stvarnograsta. Procewuje se da je u prva tri tromese~jarealni obim prometa privatnih preduze}a iradwi u trgovini rastao znatno brè negopromet u dru{tvenom sektoru, {to }e sepovoqno odraziti na ukupan promet robe utrgovini u 2003. godini.

Usvajawe Nacrta zakona o evidentirawuprometa preko registar-kase sa fiskalnommemorijom, kao i Nacrta zakona o porezu na


dodatu vrednost, u septembru, predstavqa jo{jedan u nizu koraka za po~etak primene PDV-a,umesto dosada{weg poreza na promet. Uvo|eweporeza na dodatu vrednost doprine}e smawewuobima sive ekonomije, harmonizaciji ekonomskepolitike sa Crnom Gorom, kao i usagla{avawuporeske politike sa standardima Evropske unije.Po~etak primene PDV-a, koji je bio planiran zajanuar 2004, bi}e odlo`en za 1. jul te godine, sobzirom da zakon jo{ nije pro{ao proceduruizglasavawa u Skup{tini Republike Srbije.

Gra|evinska aktivnost, merena brojemizvr{enih ~asova rada, u prva dva tromese~ja jeporasla za 3,4% u odnosu na isti period 2002.godine. Procewuje se da je u tre}em tromese~jugra|evinska aktivnost bila za oko 3% ve}a negou istom tromese~ju 2002. Vrednost izvr{enihgra|evinskih radova, prema posledwimraspolo`ivim podacima, u prvih {est meseciiznosila je 11,9 milijardi dinara, {to jenominalno za 33,9 %, a realno za 16,9% vi{eu odnosu na isti period prethodne godine. Uistom periodu broj zaposlenih u gra|evinarstvuje smawen za 14,7%.

Prema podacima zvani~ne statistike, brojzavr{enih stanova u prvih {est meseci ovegodine, u odnosu na isti period 2002, porastaoje za 21,6%. Obuhvat privatnih preduzetnika uposmatranom uzorku je i daqe mali, pa seprocewuje da je stvarni broj izgra|enih stanovave}i od zvani~nog, koji objavquje statistika.Izgradwa novih stanova u Srbiji predstavqaprofitabilan posao, budu}i da samo u Beograduvi{e od 40 hiqada porodica nema re{enostambeno pitawe. Stoga je i razumqivo velikointeresovawe nema~kih banaka da finansirajuadaptaciju starih i izgradwu novih stanova uSrbiji, {to bi trebalo da po~ne slede}egprole}a.

Podno{ewe prijava za legalizaciju bespravnoizgra|enih objekata na teritoriji Srbije je u tokui traja}e do 13. novembra ove godine. Novacpribavqen na taj na~in upotrebi}e se za ure|ewegra|evinskog zemqi{ta, kao i za izgradwu i obnovuinfrastrukture.

Obim saobra}ajne aktivnosti u prvih sedammeseci ove godine realno je mawi za oko 4% uodnosu na isti period prethodne. Obim teretnogsaobra}aja je, mereno tonskim kilometrima,pove}an za 15%, dok je obim putni~kogsaobra}aja smawen za 19%. Razvoj vazdu{nogsaobra}aja je evidentan: uvedene su novedestinacije (letovi JAT-a za Wujork) i zapo~etiradovi na obnovi aerodromske zgrade na

Kretawe proizvodwe u

industriji i obima prometa u

trgovini i saobra}aju (indeksi, decembar 2001 = 100)

40

50

60

70

80

90

100

110

120

130

140

6 9 12

2000.

3 6 9 12

2001.

3 6 9 12

2002.

3 6 9

2003.

40

50

60

70

80

90

100

110

120

130

140

Industrijska proizvodwa

Realni promet u trgovini na malo

Saobra}aj tonski (km)

Saobra}aj putni~ki (km)

40


41

Kretawe bruto napla}enih

javnih prihoda(stope rasta realno, u %)

-80

-60

-40

-20

0

20

40

60

80

3 6 9 12

2000.

3 6 9 12

2001.

3 6 9 12

2002.

3 6 9

2003.

-80

-60

-40

-20

0

20

40

60

80

Bruto napla}eni prihodi

Prihodi javnog sektora

Prihodi socijalnog osigurawa

Sur~inskom aerodromu. Zahvaquju}i tome, nivousluga avio-prevoza bi}e pove}an, {to }e, uzdaqi razvoj, na{u nacionalnu avio-kompanijudovesti na lidersku poziciju na teritorijiBalkana.

Turisti~ka aktivnost je u prvih devetmeseci mawa za 7,3% (mereno brojem no}ewa) uodnosu na isti period prethodne godine. Pritom je broj ostvarenih no}ewa stranih turistave}i za 18,4%, dok je doma}ih turista bilo maweza 11,2% u pore|ewu sa pro{logodi{wimdevetomese~nim periodom.

Kad je re~ o sme{tajnim kapacitetima, Srbijaraspolaè sa 105.260 leàjeva. U osnovnomnajkvalitetnijem delu, koji obuhvata hotele,motele, pansionska i turisti~ka naseqa, nalazi se49,4 hiqade leàjeva ili 47% ukupne sme{tajneponude Republike.

Ukupna popuwenost sme{tajnih kapaciteta uRepublici u avgustu je iznosila oko 60%.Najvi{e gostiju odmaralo se u Vrwa~koj Bawi,pri ~emu je bilo popuweno 93% kapaciteta.

Doma}a tra`wa

Bruto prihodi javnog sektora su u tre}emtromese~ju bili u porastu, {to je delimi~nosezonski uslovqena pojava. Karakteristi~no jeda je realni porast bruto prihoda javnog sektorau proteklom devetomese~nom periodu bio sporijiod o~ekivanog. To je svakako uzrokovano kakousporenom ukupnom ekonomskom aktivno{}u uovoj godini, tako i jo{ uvek nedovoqnomfiskalnom disciplinom i tzv. sivom ekonomijom.

Prema prethodnim podacima Uprave za javnapla}awa, bruto raspore|eni prihodi su u tre}emtromese~ju iznosili 141,4 milijarde dinara,{to je nominalno za 7,6%, a realno za 6,9%vi{e nego u prethodnom tromese~ju.

U proteklom devetomese~nom periodu brutoraspore|eni prihodi javnog sektora su iznosili380,11 milijardi dinara ili nominalno za 5,5%vi{e u odnosu na isti period 2002. godine.Posmatrano u realnom izrazu, oni su bili za6,6% niì, {to je oteàvalo blagovremenoizvr{avawe fiskalnih obaveza.

Strukturno posmatrano, u prvih devetmeseci relativno brè su nominalno rasli:porezi na dohodak, dobit i kapitalne dobitke(20,5%), porezi na fond zarada (17,6%), porezina dobra i usluge (21,9%), carine (23,6%),


doprinosi za socijalno osigurawe (13,4%),prihodi od privatizacije (38,4%) i tzv. drugiprihodi (39,6%). Pad javnih prihodaevidentiran je kod poreza na imovinu, prihodaod taksa i donacija.

I daqe se, u skladu sa kvantitativnimkriterijuma iz EF-aran`mana, fiskalni deficitminimalno monetizuje. Dinarski krediti Narodnebanke Srbije dràvi su, prema prethodnimpodacima, u prvih devet meseci pove}ani za oko2,34 milijarde dinara, {to je u okvirimapredvi|enim za ovu godinu.

Nedostaju}e buxetske prihode Ministarstvofinansija i ekonomije i Trezor premo{}avajuaukcijama dràvnih zapisa Republike Srbije (sarokovima dospe}a od 90 dana), po~ev od aprila2003. godine. Prva aukcija tih zapisa obavqenaje 15. aprila, a do polovine oktobra realizovanoje ukupno 14 aukcija, u vrednosti od po 250miliona dinara. [to se uspe{nosti aukcijati~e, mereno procentom realizovawa zapisa,najuspe{nije su bile 15. jula, 23. septembra i 14.oktobra, sa 100% realizacije, dok su ostalebile mawe uspe{ne: 15. aprila (66%), 13. maja(36,1%); 10. juna (36%); 24. juna (32,4%); 29.jula (38%); 12. avgusta (62,6%); 26. avgusta(56,1%) i 9. septembra sa 70% realizacije.Ostale tri aukcije dale su minimalne efekte. Uposledwe dve aukcije, vrednost prispelih ponudabila je znatno ve}a od vrednosti emisije, dok jeranije situacija u tom pogledu bila nepovoqnija,{to potvr|uje visoku tra`wu za tim hartijamaod vrednosti. Prose~na prinosna stopa (pokonformnoj metodi) na posledwoj aukcijikretala se na nivou od 20,1% godi{we, sanajve}om do sada postignutom stopom od 22,9%godi{we, {to predstavqa visok realni prinosna te prvoklasne hartije od vrednosti.

Ocewujemo da su u narednim mesecima ove ina po~etku 2004. godine potrebni veliki naporiu pravcu ja~awa ukupne privredne aktivnosti,kako bi se pove}ali teku}i javni prihodi,podmirile sve projektovane i nepredvi|enefiskalne obaveze i zapo~ela otplata dospelihdoma}ih i reprogramiranih inostranih dugova.

Nakon revidirawa projekcije buxeta za2003. godinu (izvr{enog u maju), ukupnikonsolidovani javni rashodi predvi|eni su nanivou od 44,6% (umesto prvobitnih 45,4%), afiskalni deficit trebalo bi da iznosi 3,6%(umesto prvobitnih 3,8%) BDP-a RepublikeSrbije. Time se postupno pribliàvamo nivoudeficita definisanom za Evropsku uniju (3%,prema kriterijumima iz Mastrihta), u skladu s

42


43

Kretawe neto zarada i

tro{kova ìvota (indeksi, decembar 2000 = 100)

90

120

150

180

210

240

270

300

12

2000.

3 6 9 12

2001.

3 6 9 12

2002.

3 6 9

2003.

90

120

150

180

210

240

270

300

Prose~ne mese~ne plate

Tro{kovi ìvota

planom na{eg pridruìvawa toj asocijaciji.Najavqen je jo{ jedan rebalans buxeta RepublikeSrbije do kraja godine, u svrhe podmirivawaprocewenih rashoda i obaveza koje do sada nisuizvr{ene.

U pripremi je niz novih zakonskihprojekata iz fiskalne i finansijske sfere, me|ukojima je najzna~ajniji Zakon o porezu na dodatuvrednost. Ina~e, do sada je u fiskalnoj oblastiu 2003. godini doneto ili izmeweno niz zakona:Zakon o Narodnoj banci Srbije; Zakon oizmenama i dopunama Zakona o bankama i drugimfinansijskim organizacijama; Carinski zakon;Zakon o izmenama Zakona o hartijama odvrednosti i drugim finansijskim instrumentima;zakoni o duvanu, o izmenama i dopunama buxetaRepublike Srbije, o davawu kontragarancija zaregionalne projekte, o republi~kimadministrativnim taksama, o izmenama idopunama Zakona o porezu na dobit preduze}a, oakcizama, o porezu na finansijske transakcije io finansirawu politi~kih stranaka. U pripremisu tako|e zakoni: o izmenama i dopunama Zakonao javnim prihodima i javnim rashodima, ospre~avawu sukoba javnog i privatnog interesa,o borbi protiv korupcije, o evidentirawuprometa preko registar-kasa, o osigurawu, oizmenama i dopunama Zakona o platnom prometu,o javnim nabavkama, o porezu na imovinu i oAgenciji za razvoj infrastrukture lokalnesamouprave i pristupu informacijama od javnogzna~aja.

Procewuje se da }e se izvr{enim ipredloènim korekcijama u fiskalnom sistemupove}ati efikasnost obra~una i naplate poreza,kao i stimulisati privredna aktivnost i novazaposlenost, imaju}i u vidu snièwe stopeporeza na dobit preduze}a i druga brojna novare{ewa.

Zarade i ukupna primawa stanovni{tva

Neto plate u prvih devet meseci ove godinebile su nominalno za 25,6%, a realno za 13,4%ve}e u odnosu na isti period 2002. Prose~naispla}ena neto zarada za septembar u RepubliciSrbiji iznosila je 11.953 dinara, a bruto zarada17.277 dinara. U pore|ewu sa istim mesecompro{le godine, neto zarada u septembru bila jenominalno za 23,6%, a realno za 14,7% ve}a,{to govori da se nastavqa brì rast zarada odrasta produktivnosti rada. Iako je nivo zaradajo{ uvek vrlo nizak, dugoro~no ne bi biloodrìvo da realne zarade rastu brè od


produktivnosti. U tom kontekstu, nave{}emo ipojavu, uo~enu posledwih godina, da jedan brojstranih investitora napu{ta centralnoevropskezemqe upravo zbog visokog rasta plata na tompodru~ju.

S druge strane, u avgustu ove godine 12,6%zaposlenih nije primilo platu, dok za 12,3%zaposlenih nisu upla}eni doprinosi. Ta~iwenica u isto vreme govori da je me|uzaposlenima i daqe veliki broj samo fiktivnozaposlen.

Zaposlenost

Prema najnovijim podacima, u nekolikoposledwih meseci nezaposlenost je i daqe uporastu. U Srbiji je krajem septembra bilo954,8 hiqada nezaposlenih ili za 7,8% vi{enego u istom mesecu pro{le godine. U istovreme je, prema procenama, bilo ne{to mawe od1,8 miliona zaposlenih, tako da je nezaposlenostu septembru (merena odnosom nezaposlenih izbirom zaposlenih i nezaposlenih) dostigla 34,7%.

U julu je usvojen novi Zakon o zapo{qavawui osigurawu za slu~aj nezaposlenosti, ~iji suosnovni ciqevi, prema re~ima zakonodavca,"novo zapo{qavawe, reforma slu`be zazapo{qavawe, smawewe rada na crno, maksimalnoskra}ivawe procedura pri registrovawu itraèwu posla, kao i obezbe|ivawe socijalnesigurnosti nezaposlenih lica". Zakonom jepredvi|ena potpuna reforma sada{weg Zavoda zatrì{te rada (koji }e promeniti ime uNacionalna slu`ba za zapo{qavawe), a koja imaza ciq brè i efikasnije posredovawe izme|unezaposlenog i poslodavca. Slu`ba }e, tako|e,dobiti konkurenciju u privatnim agencijama zazapo{qavawe. Zakon, kojim se predvi|aaktivniji pristup nezaposlenog − {to, izme|uostalog, podrazumeva i redovno javqawe slu`bi,prihvatawe obuke i javqawe poslodavcu kome gaslu`ba uputi − sadrì i neke kontroverzneodredbe, kojima se od nezaposlenog, nakon nekogvremena, moè zahtevati da prihvati i zanimawekoje ne odgovara wegovoj struci i wegovom nivoustru~ne spreme. Odre|ene su i subvencije zasamozapo{qavawe i za poslodavce koji zaposlelice sa suficitarnim zanimawem ili osobustariju od pedeset godina. Tako|e, Zakonom jeutvr|eno da na javnim radovima prvenstvo prizapo{qavawu imaju socijalno najugroènijekategorije stanovni{tva. Na kraju, s ciqemsuzbijawa crnog trì{ta rada, pove}ane su ikazne za poslodavce koji ne prijave zaposlenog.

Realne plate i realni

devizni kurs (indeksi, decembar 2000 = 100)

40

60

80

100

120

140

160

180

3 6 9 12

2000.

3 6 9 12

2001.

3 6 9 12

2002.

3 6 9

2003.

40

60

80

100

120

140

160

180

Realne neto zarade

Realni efektivni devizni kurs

44

Kretawe broja zaposlenih u

Republici Srbiji(u hiqadama)

1.700

1.740

1.780

1.820

1.860

1.900

1.940

1.980

12

2001.

3 6 9 12

2002.

3 6 9

2003.


45

Kqu~ni uslov za porast zaposlenosti ismawewe broja nezaposlenih na sredwi i dugi rokjeste oìvqavawe novih investicija, oìvqavaweindustrijske, poqoprivredne, gra|evinske i ukupneprivredne aktivnosti, kao i trajno pove}awerealnog BDP-a Republike Srbije.

Investiciona aktivnost

Investiciona aktivnost je u ovoj godinipovoqnija nego u 2002, {to se uo~ava i naosnovu rasta uvoza opreme (od 40,6% u prvihdeset meseci 2003). Ocewuje se, me|utim, da jeinvesticiona aktivnost jo{ uvek osetno ispodpotreba ubrzanog razvoja privrede RepublikeSrbije i prevazilaèwa tehni~ko-tehnolo{kogzaostajawa, koje sada iznosi 3-4 tehnolo{ka iinvesticiona ciklusa.

Prema na{im preliminarnim procenama,ukupne investicije u fiksne fondove se u ovojgodini kre}u na nivou od oko 16% BDP-a(projektovana stopa je 15% BDP-a), dok bipotreban nivo iznosio najmawe 25% BDP-a ili3,5 milijardi dolara godi{we. Taj obiminvesticija u fiksne fondove obezbedio biobnovu i razvoj saobra}ajne i privredne

infrastrukture, bio bi jedan od faktoraprivla~ewa stranih ulaga~a (SDI, ulagawa uvidu koncesija, BOT- ulagawa i dr.) i pove}aokreditni i investicioni rejting privredaRepublike Srbije i SCG.

Investicionu klimu mogu znatno dapoboq{aju ulagawa sredstava od privatizacije unove projekte sredwih i drugih preduze}a, sobzirom na to da je u prva tri tromese~ja ovegodine taj prihod dostigao blizu 600 milionadolara. Naro~ito je zna~ajno da preovla|uju}i deoprihoda od privatizacije dru{tvenog i dràvnogkapitala bude uloèn u nove investicije, a ne ujednokratnu buxetsku i drugu potro{wu, jer bidruga~ija re{ewa teku}e makroekonomskepolitike imala, u narednim godinama, nepovoqneekonomske posledice na razvoj i rast privrede,zaposlenost i nezaposlenost. Ovo tim pre kada seima u vidu da u proteklom periodu ove godine,izuzimaju}i ulagawa po osnovu privatizacije, nijebilo dovoqno stranih direktnih investicija,kako zbog aktuelnih politi~kih prilika, tako izbog brojnih drugih unutra{wih nere{enihpitawa (nedovoqne pravne za{tite poverilaca,~estih izmena propisa, slabe op{te poslovneklime i dr.).


47

ME\UNARODNO OKRU@EWEU tre}em tromese~ju 2003. godine

primetni su znaci poboq{awa globalneprivredne konjunkture, ~iji je nosilacprivreda SAD. Karakteristi~no je da je pritom privredni rast ostvaren bez pove}awastope zaposlenosti. Izve{taji satrì{ta rada su tek u septembru 2003.bili povoqniji, {to je doprinelo porastuoptimizma investitora i skoku dolara.O~ekuje se da se privredni oporavak nastavido kraja godine i da i u 2004. godini SADbude region sa najbrìm rastom .

Privreda Japana, predugo optere}enastrukturnim problemima, pokazuje znakeoporavka, pa se u ovoj godini predvi|a wenrast od 2,6%. Evro zona, me|utim, i daqestagnira, a dràvne finansije najja~ihevropskih ekonomija odavno su probiledozvoqene buxetske deficite.

Zlato je u tre}em tromese~ju postaloveoma traèna roba i u jednom trenutkudostiglo je vrednost od 390 dolara za uncu,a cena nafte se pribliìla psiholo{kojgranici od 30 dolara, zbog neizvesnosti upogledu urednog snabdevawa wome.

Monetarna politika vode}ih centralnihbanaka ostala je nepromewena, ali su visokizvani~nici u FED-u i Evropskoj centralnojbanci svojim izjavama i saop{tewima dalido znawa finansijskim trì{tima da jemonetarna politika obavila svoj deo poslana stimulisawu privrednog rasta i da se neo~ekuje wena promena ni tokom 2004. godine,{to zna~i da osnovne kamatne stope ostajuna istorijski niskim nivoima.

Na trì{tima valuta u tre}emtromese~ju nije vi{e u centru pa`we odnosvode}ih svetskih valuta − dolara i evra,koji je mawe-vi{e nepromewen, ve} je tokineska valuta renminbi, koja je vezana zadolar i ~ija potcewenost stvara zategnuteodnose na relaciji Kina−SAD. Naime,ameri~ki zvani~nici smatraju da su,zahvaquju}i potcewenom renminbiju, ameri~kotrì{te preplavili jeftini kineskiproizvodi, te da Kina svojom politikomdeviznog kursa stvara nelojalnu konkurencijuameri~kim proizvo|a~ima, zbog ~ega se gasewihova radna mesta.

Svi vode}i berzanski indeksi u Americi,Evropi i Japanu beleè izrazit rast utre}em tromese~ju, zahvaquju}i pove}animprofitima kompanija i sna`nijem privrednomoporavku. Procene su da }e se rastvrednosti akcija nastaviti do krajagodine.

Kretawa u me|unarodnom ekonomskomokruèwu koja se ti~u visine kamatnih stopai niske vrednosti dolara povoqno uti~u nadoma}e privredno okruèwe, zbog mogu}nostizaduìvawa pod povoqnim okolnostima, kao imaweg pla}awa uvoza u dolarima. Nepovoqnakretawa odnose se na relativno visoku cenunafte na svetskom trì{tu i nizakprivredni rast u zemqama glavnimspoqnotrgovinskim partnerima Srbije. Ipak,me|unarodna kretawa nemaju veliki uticaj naprivedu Srbije, optere}enu nere{enimstrukturnim problemima i nepostojawempovoqnog investicionog ambijenta.


48

Konjunkturna kretawa

Nakon perioda stagnacije i usporenogprivrednog rasta u prvoj polovini godine, utre}em tromese~ju 2003. na nivou svetskeprivrede pojavquju se prvi znaci oporavka.O~ekuje se da }e ukupan rast BDP-a u 2003.godini u proseku iznositi 3,3% i da }e se utoku 2004. pove}ati do 3,9%. I porednegativnih performansi u privredama najve}ihsvetskih ekonomija u oblasti zaposlenosti iinvesticija, postepeno se u tim privredamaostvaruje izvestan oporavak. Zna~ajan doprinosoporavku svetske privrede daje i o~ekivani padcena nafte, izazvan prekomernom ponudom.Nakon sastanka u Be~u, zemqe ~lanice OPEK-aodlu~ile su da smawe proizvodnu kvotu, ~ime suprouzrokovale rast cena nafte na svetskomtrì{tu za jedan dolar. Me|utim, pove}anaponuda nafte iz zemaqa biv{eg SovjetskogSaveza i zapadne Afrike uticala je nasniàvawe cena nafte. O~ekuje se da }e seopadaju}i trend nastaviti i u ~etvrtomtromese~ju, kada bi cena nafte mogla iznositi24,8 dolara po barelu.

Privreda SAD je u drugoj polovini godineostvarila rast ve}i od o~ekivanog. Glavninosioci rasta su fiskalni i monetarnistimulansi. Naime, smawewem poreza i kamatnihstopa direktno je pove}ana tra`wa stanovni{tva,ali su pove}ani i izdaci u vojne svrhe. S drugestrane, privreda SAD je i daqe optere}enaproblemima prisutnim kako u javnom sektoru,koji karakteri{e visok stepen investicija upro{losti, ali niska profitabilnost usada{wosti, tako i u privatnom sektoru, koji jeoptere}en visokim nivoom dugova i malomponudom poslova. U takvom poslovnom okruèwute{ko je o~ekivati zna~ajniji oporavak uoblasti investicija i zaposlenosti. Ipak,predvi|a se da }e se uzlazni trend kretawa stopeprivrednog rasta iz tre}eg tromese~ja nastavitido kraja 2003, a zatim i tokom 2004. godine.Oìvqavawe konjunkture u SAD pozitivno uti~ei na zainteresovanost stranaca da investiraju,posebno na finansijskom trì{tu, {to tako|edoprinosi odràvawu niskih kamatnih stopa. Dokraja 2003. o~ekuje se rast od 2,6%, dok se u2004. godini ra~una sa rastom od 3,9%, {to jeznatno boqe od projekcija datih u aprilu.

U zoni evra, u tre}em tromese~ju jeostvaren postepeni oporavak privrede, ali sumogu}nosti wegovog daqeg rasta ograni~ene.Kompanije su uglavnom finansijski slabe i

Godi{wi rast Ostvareno Projekcija Projekcijau % 2002. 2003. 2004.

MMFNezavisniekonomisti

MMFNezavisniekonomisti

BDP (svetski) 3,0 3,2 4,1

Industrijskirazvijene zemqe

1,8 1,8 1,1 2,9 2,2

SAD 2,4 2,6 2,6 3,9 3,7

Japan 0,3 2,0 2,5 1,4 1,9

Nema~ka 0,2 -2) - 1,5 1,5

Britanija 1,6 1,7 1,7 2,4 2,5

Evro zona 0,8 0,5 0,5 1,9 1,8

Azija(novoindustrija-lizovane zemqe)

4,6 2,3 4,2

Latinska Amerika

Brazil 1,5 1,5 1,7 3,0 3,2

Centralna iisto~na Evropa

2,9 3,4 3,5 4,1 3,8

Svetska trgovina 2,9 2,9 5,5

Cene nafte (u SADdolarima)1)

2,8 14,2 � 10,5

Potro{a~ke cene

Industrijskirazvijene zemqe

1,5 1,8 1,9 1,3 1,5

SAD 1,6 2,1 2,2 1,3 1,4

Evro zona 2,3 2,0 2,0 1,6 1,5

Japan � 0,9 � 0,3 � 0,3 � 0,6 � 0,2

Libor ({estomese~ni u %)

Depoziti (u SADdolarima)

1,9 1,3 2,0

Depoziti (u evrima) 3,3 2,2 2,4

Depoziti (u jenima) 0,1 0,1 0,2

Izvor: IMF World Economic Outlook, septembar 2003, Economist IntelligenceUnit (mese~ne prognoze),World Outlook, Institute for International Economics, Washington.

1)Prosek cena engleskog brenta, teksa{ke nafte i nafte iz UAR. Prose~na cena nafte udolarima po barelu iznosila je 25,00 dolara u 2002. Predvi|a se prosek od 31 dolarau 2003. i 25 dolara u 2004.

2)Nema rasta.


49

ograni~ene slabim kapacitetima. To nadaqe lo{euti~e na investicije i zaposlenost i rezultirasmawewem potro{a~ke tra`we. Niska doma}atra`wa i jak evro omogu}avaju rast od samo0,4% u 2003, {to je ina~e tre}a zaredom lo{agodina u privredi evro zone. U 2004. godinio~ekuje se rast od 1,8%. Projekcije privrednogkretawa ukazuju da }e u toku 2004. do}i dopove}awa poslovnih investicija, koje }epodsta}i doma}u tra`wu, ulagawa u kapacitete iobnavqawe poslovnog poverewa, a time iprivredni rast. S druge strane, uticaj jakog evrai nedovoqno visok izvoz dove{}e do ponovnogpove}awa kapitalnih tro{kova, tako da zajednonavedeni efekti ne}e u 2004. omogu}iti znatnove}i rast u odnosu na projektovanih 1,8%.

U EU 15 o~ekuje se u 2004. godini rast odoko 2,2%, a kada se u obzir uzme i deset budu}ih~lanica, ra~una se sa stopom od 2,4%.

Rast bi u zoni evra bio rezultat ve}egkapitalnog priliva u sektorima koje sukarakterisala zna~ajna investiciona ulagawa uperiodu investicionog buma devedesetih godina,koji je, s druge strane, doveo do prezadu`enostiu nekim preduze}ima. Jak evro smawi}e slede}ihmeseci mogu}nost pove}awa izvoza i mogu}nostiskori{}avawa pozitivnih efekata o~ekivanograsta tra`we u ostatku sveta.

Iako posledwi podaci o BDP-u pokazuju dasu Nema~ka, Italija i Holandija u prvojpolovini 2003. bile u recesiji, a cela evro zonaveoma slaba, podaci iz teku}eg tromese~jaukazuju da }e u narednim mesecima do}i dopoboq{awa u nekim ekonomijama evro zone. UNema~koj je npr. zabele`en blag oporavakprivrednog rasta zahvaquju}i porastu doma}etra`we. Ostvaren je rast u oblasti proizvodwei usluga, jer su kompanije bile ohrabrene voqomvlade da re{i strukturne probleme. U Italijii daqe problem predstavqa mala potro{wa,izazvana op{tim nepoverewem i niskomzaposleno{}u. Postepeni privredni oporavak urazvijenim zemqama Zapadne Evrope u kontrastuje sa visokim privrednim rastom kojikarakteri{e zemqe u tranziciji i za 2003. }e uproseku iznositi 4,9%. Tako visok privrednirast i daqe se uglavnom ostvaruje zahvaquju}ijakoj doma}oj tra`wi.

I u privredi Japana je ostvaren rast ve}iod o~ekivanog. Procewuje se da }e rast u 2003.biti 2,6%, a u 2004. godini 1,6%. RevizijaBDP-a iz drugog tromese~ja pokazuje da je do{lone samo do rasta BDP-a ve} i do pozitivnepromene wegove strukture. Rast privatnihinvesticija uticao je na pove}awe zaposlenosti,


50

a to je potro{a~e ohrabrilo da smawe {tedwu itro{e vi{e, uprkos rastu poreza i stagnirawuplata. Pored pove}ane doma}e tra`we, i firmeorijentisane ka doma}em i firme orijentisaneka stranom trì{tu pokazale su pozitivneperformanse. Zahvaquju}i rastuprofitabilnosti, pove}ane su investicije izaposlenost. Problem je to {to su ostvareniprofiti rezultat smawewa tro{kova upro{losti, a daqa deflacija ukazuje da }e ubudu}nosti profiti ponovo biti na udaru.Nadaqe, probleme u strukturi japanske privredepredstavqaju preoptere}eni kapaciteti uprivatnom sektoru i slab bankarski sektor.Kratkoro~no ostvareni napredak ne}e prerasti udugoro~ni sve dok su u strukturi japanskeprivrede prisutna tri dugoro~na problema −deflacija (i cena robe {iroke potro{we i cenaopreme), slab finansijski sektor, optere}ennenaplativim kreditima datim privredi, i lo{estrukturne performanse korporacijskog sektora.Tako|e i nedostatak ve}e politi~ke spremnostiza reforme onemogu}ava sprovo|ewe agresivnijepolitike u Japanu.

Kamatne stope centralnih banaka

Na osnovu posledwih saop{tewa Ameri~keuprave federalnih rezervi (FED), kao i izjavawenih visokih zvani~nika o na~inu vo|ewamonetarne politike u narednom periodu, moèse zakqu~iti da je zavr{en ciklus od ukupno 13snièwa kamatnih stopa, zapo~et jo{ u januaru2001. i okon~an u junu ove godine, kada jekamatna stopa na me|usobne zajmove banaka izsistema FED-a posledwi put smawena za 0,25procentnih poena. [tavi{e, imaju}i u viduboqe izglede za pove}awe privrednog rasta udrugoj polovini godine i s tim u vezi pove}aneinflatorne pritiske, moglo bi se o~ekivati daFED zapo~ne sa pove}awem kamatnih stopa.Najrealnije je prognozirati da }e Fed FundsRate − s obzirom na to da su inflatornipritisci u ovom trenutku gotovo sasvimpotisnuti i da ne postoji opasnost od rastainflacije i pored izraènog poboq{awakonjunkture − ostati nepromewena u toku ovegodine, a verovatno, dobrim delom, i slede}e.FED je, sa svoje strane, u~inio sasvim dovoqnoda stimuli{e privredni rast, a po{to za puneefekte monetarne politike na kretawa urealnom sektoru moè da se ~eka i do dvegodine, monetarnim vlastima SAD ostaje da do

LIBOR na tromese~ne depozite u

2001-2003.

0

1

2

3

4

5

6

I 2001.

II III IV I2002.

II III IV I2003.

II III

Izvor: International Financial Statistics.

USD GBP YEN CHF EUR


51

Fridman tvrdi da...

Osnovna uloga FED-a jeste da obezbedi cenovnu stabilnost. Do po~etka osamdesetih godina pro{logveka, inflacija u SAD je imala uzlazni trend, da bi nakon toga, posle o{trog pada, od devedesetihpoprimila silazni trend. Problem cenovne stabilnosti moè da se predstavi putem kvantitativnejedna~ine novca:

MV = PY.FED ne kontroli{e direktno nijednu od varijabli u gorwoj jedna~ini. Jedini monetarni agregat na

koji FED moè da uti~e, i to preko operacija na otvorenom trì{tu, jeste primarni novac: kupovinomobveznica primarni novac se pove}ava, dok se wihovom prodajom novac smawuje. Pored toga, kaoinstrumente monetarne politike FED koristi i eskontnu stopu i stopu obavezne rezerve, ali su one oddaleko maweg zna~aja u pore|ewu sa operacijama na otvorenom trì{tu. Kontrolom primarnog novca,FED je u poziciji da, u okviru odre|enih granica, drì pod kontrolom i druge monetarne agregate (M1,M2, M3) i da, tako|e, uti~e na kamatne stope (federal funds rate i kamatne stope na tromese~ne zapisetrezora). Na nivo kamatnih stopa FED uti~e operacijama na otvorenom trì{tu, ~iji je ciq odre|enastopa monetarnog rasta.

Radi odràvawa stabilnosti cena, monetarne vlasti moraju promene u nov~anoj masi (M) da uskla|ujus promenama brzine opticaja novca (V) i proizvodwe (Y). S obzirom na to da je V na duì rok naj~e{}estabilna veli~ina, promene u cenama determinisane su pre svega promenama u nov~anoj masi po jediniciproizvodwe.

Cenovna nestabilnost do osamdesetih godina XX veka bila je rezultat velikih oscilacija nov~anemase po jedinici proizvoda. Nakon toga, FED je po~eo nov~anu masu da uskla|uje s kretawem ne samoproizvodwe ve} i brzine opticaja novca. Taj zadatak nije nimalo jednostavan, budu}i da su potrebnedve godine da bi se promena nov~ane mase zna~ajno odrazila na cene.

Boqi rezultati u devedesetim predstavqaju utoliko ve}i uspeh ako se ima u vidu da je brzinaopticaja u istom periodu imala atipi~no (izrazito nestabilno) kretawe. Naime, posle naglog rasta od90. do 97, V beleì nagli pad, koji ga je vratio na liniju dugoro~nog trenda. Stabilan silazni trendinflacije u tom periodu rezultat je uspe{nog uskla|ivawa ponude novca sa wegovom tra`wom (odnosnobrzinom opticaja novca). Tokom rasta brzine opticaja od 88. do 97, FED je rast nov~ane mase odràvaona 3,2% godi{we, dok je tokom naglog opadawa V, posle 1997. rast nov~ane mase iznosio 7,5% godi{we.Po nekim ekonomistima, tako visok rast nov~ane mase je preteran i preti da izazove inflaciju ubudu}em periodu. Fridman tvrdi da takva o~ekivawa nemaju osnova zato {to se brzina opticaja u drugomtromese~ju 2003. godine vratila ta~no na liniju dugoro~nog trenda.

Prema Fridmanu, slabi rezultati centralnih banaka ve}ine zemaqa u periodu do osamdesetihgodina rezultat su pogre{no izabranih ciqeva tih banaka, prema »pogre{noj (Kejnsovoj) teoriji«.

Naime, Kejns je tvrdio da ponuda novca nije kqu~na, ve} su to autonomna potro{wa i nov~animultiplikator, te da je uloga monetarne politike da kamatne stope odràva niskim u ciqu stimulisawainvesticija, a time i zaposlenosti. Prema takvom shvatawu, inflacija je pre svega rezultat tro{kovnihpritisaka i najboqe se moè ograni~iti direktnom kontrolom cena i plata.

Budu}i da je iskustvo iz sedamdesetih i osamdesetih godina u velikoj meri diskreditovalokejnzijansku teoriju, ona je, nakon toga, prerasla u novu kenzijansku ekonomiju, koja, izme|u ostalog,ukqu~uje i osnovne ideje kvantitativne teorije novca.

Monetarna politika ima realnih efekata samo u kratkom roku, pa stoga cenovna stabilnost trebada bude osnovna funkcija centralne banke.

Iako monetarna politika uti~e na agregatnu tra`wu u kratkom roku, wen uticaj na agregatnu ponuduu dugom roku prakti~no ne postoji. U dugom roku, monetarna politika uti~e na nominalne varijable poputnivoa cena. Definisana kao stopa promene nivoa cena, inflacija je, kako tvrde Fridman i wegovepristalice, uvek i svuda monetarni fenomen. Upravo zbog toga {to monetarna politika uti~e na realnisektor samo u kratkom roku, cenovna stabilnost i jeste osnovni ciq monetarne politike centralnihbanaka1).

1)Centralne banke razvijenih zemaqa (Kanade, Novog Zelanda, Australije, [vedske, Velike Britanije), zemaqa u razvoju (Izraela,Brazila, îlea), kao i Evropska centralna banka.

Izvor: Wall Street Journal.


52

kraja isprate sada ve} vidqive efekte svojestimulativne monetarne politike. Naravno da }eto stimulativno delovati i na korisnikedugoro~nih zajmova, koji }e nastaviti da sezaduùju pod najpovoqnijim uslovima, ali takoniske kamatne stope i wihovo daqe zadràvawesvakako ne}e obradovati one koji u ameri~kojvaluti kratkoro~no {tede.

Sli~no razmi{qaju i u Evropskojcentralnoj banci. Weni zvani~nici smatraju dasu obavili svoj deo posla na stimulisawuprivrednog rasta smawewem osnovne stoperefinansirawa od maja 2001. godine za 2,75procentnih poena. Nakon posledweg snièwapo~etkom juna 2003, koje je iznosilo 0,5procentnih poena, osnovna stopa refinansirawanalazi se na nivou od 2% i ve}ina ekonomskihanaliti~ara i investitora procewuje da }e onaostati nepromewena i ve}im delom narednegodine. Kreatori monetarne politike za zemqekoje su prihvatile zajedni~ku evropsku valutuprocenili su da nemaju nikakvog osnova za daqesnièwe osnovne kamatne stope i apeluju navlade zemaqa ~lanica Evropske monetarne unijeda odrade svoj deo posla, s ciqem stimulisawaprivrednog rasta, tako {to }e omek{ati strogapravila koja se ti~u zapo{qavawa i otpu{tawaradne snage i izbalansirati svoje buxete radiuve}awa privrednog rasta i otvarawa novihradnih mesta. Mnogi ekonomisti o~ekuju da }eEvropska centralna banka zadràti osnovnukamatnu stopu nepromewenu sve dok se u evrozoni naredne godine ne uspostavi odrìvekonomski rast, a zatim da }e zapo~eti sapove}avawem osnovne kamatne stope u drugojpolovini 2004.

Guverner centralne banke Japana nedavno jeizjavio da }e ta institucija nastaviti svojuekstremno ekspanzivnu monetarnu politiku,zapo~etu pre vi{e od dve godine, ~ak i ako sejapanski ekonomski rast zna~ajno oporavi.Podsetimo da japanska centralna banka ve} vi{eod dve godine odràva kratkoro~nu kamatnustopu prakti~no na nuli i da dodatnimubacivawem novca pove}ava likvidnostfinansijskog sistema. Vrednost japanskih akcijaje na najvi{em nivou u proteklih 14 meseci, aprivredni oporavak postaje vidqiv i te~iwenice su podstakle o~ekivawa pojedinihinvestitora da }e japanska centralna bankamo`da promeniti strategiju ekspanzivnemonetarne politike, usvojenu u martu 2001.Me|utim, guverner je naglasio da centralnabanka ne}e pove}avati kamatne stope sve dok se


53

ne uspostavi stabilnost cena, odnosno dok cenebudu padale centralna banka }e nastaviti saekspanzivnom monetarnom politikom, bez obzirana pove}awe privrednog rasta.

Trì{ta valuta

U posledwih nekoliko meseci nisu zapaènezna~ajnije promene u odnosu dolar − evro.Ja~awe dolara, koje je zabeleèno u jednomkratkom periodu, bilo je rezultat pre svegaoporavka ameri~ke privrede. Ali, tek {to suneki ekonomisti po~eli da predvi|aju da }e sedolar oporaviti u odnosu na evro, trì{tevaluta je svoju pa`wu sa privrednog rastapreusmerilo na veliki deficit teku}eg bilansa,{to je dovelo do nastavka pada vrednosti dolara.

Ameri~ka vlada, kao i preduze}a izvoznici,za svoj veliki spoqnotrgovinski deficit, kojise ~esto uzima kao indikator padazaposlenosti12) i najvidqiviji simptomneizbalansiranosti svetske privrede, kriveuglavnom azijske zemqe (u prvom redu Kinu iJapan).

Na otvarawu Godi{we skup{tine Svetskebanke i Me|unarodnog monetarnog fonda uDubaiju, istaknuto je da smawewe svetsketrgovinske neravnoteè treba svim zemqama dabude osnovna smernica.

Azijske zemqe (pre svih Kina, Japan, Tajvani Ju`na Koreja), proteklih {est godina, uspelesu sna`no da uve}aju izvoz, dodatno pove}ajuplatne suficite, nagomilaju devizne rezerve itako uti~u na stvarawe svetske privredneneravnoteè.

Kineske devizne rezerve, druge po veli~iniu svetu, posle japanskih, pove}ane su ove godineza gotovo 20% i u ovom trenutku iznose 364,7milijardi dolara. SAD stoga vr{e pritisak naPeking da napusti reìm fiksnog deviznogkursa, zahvaquju}i kome je kineska valutarenminbi potcewena za 15-20%, {to doprinosida kineski izvoz bude nerealno jeftin.

Tako|e se traì da Peking ukloni barijereu kretawu kapitala. Ve}a fleksibilnost priutvr|ivawu valutnih kurseva bi, u svakom slu~aju,bila veoma dobra za stvarawe uslova koji biomogu}ili ravnomerniji rast svetske privrede.

Nominalni efektivni kursevi najva`nijih svetskih valuta

(indeksi, 1990 = 100)

70

80

90

100

110

120

130

140

150

3 6 92002.

12 3 6 92003.

Izvor: Bank of England.

70

80

90

100

110

120

130

140

150

EUR USD JPY CHF GBP

12)Studije pokazuju da je trenutno u~e{}e kineskih proizvo|a~a naameri~kom tekstilnom trì{tu oko 20% i da se o~ekuje da }e do 2005.taj udeo prema{iti 70%. Takav rasplet bi, bez svake sumwe, rezultiraozatvarawem velikog broja fabrika tekstilne industrije, a time igubitkom radnih mesta.


54

obzirom na to da je u~e{}e izvoza u dru{tvenomproizvodu SAD srazmerno malo.

Ve}a fleksibilnost u pogledu kreirawadeviznog kursa zatraèna je i od Japana. Nanedavno odrànom samitu zemaqa ~lanica G7apelovano je da se primewuju fleksibilnijepolitike deviznog kursa. Smatra se da je tajapel zapravo upu}en azijskim zemqama, pre svegaKini i Japanu, koje ve} duè vreme spre~avajuapresijaciju svojih valuta.

Po~etkom godine, japanska privreda nijestajala ba{ najboqe; postojao je strah oddeflacije, koji je bio ~esto navo|en kao razlogza velike intervencije kojima je centralnabanka Japana obarala vrednost doma}e valute.Naime, u posledwih devet meseci, kao posledicatih intervencija, devizne rezerve su se pove}aleza oko 120 milijardi dolara, odnosno prodato je13,5 biliona jena.

Neposredno posle samita zemaqa ~lanica G7(23. septembra), dolar je pao na najniì nivo uposledwe tri godine (1 dolar=111 jena).

Posle zabeleènog skoka vrednosti jena,postavqa se pitawe da li je to bio rezultatpromene politike ili trì{nih kretawa? Noviministar finansija Japana isti~e da je to biopre svega odraz trì{nih kretawa,nagla{avaju}i da bi eventualno daqe ja~awe jenamoglo da ugrozi izvoznike i osujeti oporavakjapanske izvozno orijentisane privrede, te da }eu tom slu~aju intervencije biti neizbe`ne.

Evropski analiti~ari smatraju da jepovoqan izve{taj o poslovnoj klimi bio glavnipokreta~, proteklih meseci, priliva stranihsredstava u japanske akcije, {to je uticalo narast vrednosti jena. Oni isti~u i to da jevrednost jena do sada mogla da bude i znatnove}a da japanske monetarne vlasti nisunastavile sa politikom prodaje doma}e valute.

Trì{ta akcija

Svi vode}i berzanski indeksi u Americi,Evropi i Japanu beleè znatan porast vrednostiu tre}em tromese~ju 2003. godine. Najpoznatijiameri~ki berzanski indeksi Dow Jones iNasdaq nalaze se na najvi{em nivou u posledwihgodinu dana, zahvaquju}i povoqnijim podacima satrì{ta rada, kao i izve{tajima o uve}animprofitima pojedinih ameri~kih kompanija. Takoje berzanski indeks Dow Jones dostigao nivo od9.680,01 berzanskih poena, {to je wegov najvi{i

S druge strane, kineski zvani~nici isti~uda oni planiraju, u budu}nosti, da pusterenminbi da slobodno fluktuira, ali, navodno,finansijski i ekonomski sektori jo{ uvek nisuspremni za potrese koji bi mogli nastati kadabi se renminbi na{ao u reìmu plivaju}egdeviznog kursa.

Zategnuti odnosi na relaciji Kina−SAD,aktuelni zadwih meseci, sve ~e{}e su predmetrasprave mnogih analiti~ara, s tim {to suwihova mi{qewa me|usobno kontradiktorna.

Jedni smatraju da Kina treba da popustipritisku SAD, nagla{avaju}i da je potcewenostkineske valute glavni uzrok rastanezaposlenosti, trgovinskog deficita, kao ideflatornih kretawa u drugim delovima sveta.Oni tako|e isti~u da nerealno nizak kursrenminbija nije dobar ni za kinesku privredu.Naime, wihove ogromne devizne rezerve, koje suina~e najve}im delom u obliku ameri~kihdràvnih obveznica, donose mawi prinos negokada bi se npr. investirale u druge deloveazijskog regiona, odnosno u zemqe gde je kamatnastopa vi{a. Kao jo{ jednu negativnu konsekvencupo kinesku privredu navode da velikeintervencije zahtevaju dodatno {tampawe novca,{to, naravno, moè imati inflatorneposledice.

Nasuprot wima, drugi analiti~ari smatrajuda apresijacija renminbija ne}e re{itiprobleme ostatka sveta, posebno ne spori rastevropskih zemaqa u razvoju, kao ni SAD nitiJapana.

Zastupnici ovog gledi{ta nagla{avaju daameri~ki politi~ari moraju pre svega imati uvidu da je SAD postindustrijska ekonomija, ukojoj usluge, inovacije i aktivnosti s visokomdodatom vredno{}u treba da imaju kqu~nu uloguu ekonomskom rastu i pronalaèwu novih radnihmesta pre nego industrijska proizvodwa. Onitako|e isti~u da rast jeftinog uvoza iz Azije(na prvom mestu Kine) podsti~e rastproduktivnosti na globalnom nivou. Uposledwih deset-petnaest godina, pad cena teuvozne robe jedan je od glavnih faktora kojiomogu}ava da privredni rast SAD bude bezinflatornih posledica.

I kao najzna~ajnije, navode da azijskecentralne banke, kupovinom ameri~kih dràvnihobveznica, drè kamatne stope na niskom nivou,{to tako|e ide u prilog oporavku ameri~keprivrede. To podsti~e rast doma}e tra`we, zakoju protivnici apresijacije renminbija isti~uda je daleko va`nija od inostrane tra`we, s


55

Zemqe centralne Evrope gube korak?

Nakon dugogodi{weg sigurnog hoda u pravcu evropske integracije, Ma|arska i ostalecentralnoevropske zemqe su, u posledwe vreme, izgubile korak. Ma|arska centralna banka je ujunu izvr{ila skromnu devalvaciju forinte, na {ta su trgovci valutama nervozno reagovali,odbacuju}i donedavno najstabilniju centralnoevropsku valutu. I mada je ta kriza zanemarqivomala prema sli~nim u Latinskoj Americi ili isto~noj Aziji, strahuje se da bi ona moglazao{triti probleme ne samo u Ma|arskoj ve} i u ostalih devet zemaqa koje }e se slede}eg majapridruìti Evropskoj uniji, a kroz nekoliko godina i zoni evra.

Tri najve}e zemqe u regionu - Poqska, Ma|arska i ê{ka - suo~avaju se sa kombinacijomusporenog rasta, sve ve}eg buxetskog deficita i opadaju}ih stranih investicija. Takva situacijaprvenstveno je posledica ekonomske krize u zapadnoj Evropi, od koje izvoz i investicijepomenutih zemaqa u najve}oj meri zavise. Ona je dodatno pogor{ana podizawem zarada iprekomernim investirawem u puteve, mostove i ostale javne projekte ~ak i po{to je novacprestao da pristiè iz inostranstva, {to je rezultiralo visokim buxetskim deficitima.

Neizbe`no stezawe kai{a naro~ito bi moglo biti bolno za Ma|arsku. Tamo{wi premijer jenedavno javno obznanio da }e Ma|arska pristupiti zoni evra 1. januara 2008, za {ta je neophodnoda se ispune odre|eni fiskalni i monetarni uslovi. Buxetski deficit je u 2002. godini uMa|arskoj iznosio 9% dru{tvenog proizvoda, {to je tri puta vi{e od limita utvr|enog kao uslovza pristupawe Evropskoj monetarnoj uniji.

Sa sli~nim problemima suo~avaju se i Poqska, ê{ka i Slova~ka. ê{ka u 2002. godiniimala buxetski deficit od 7,3% dru{tvenog proizvoda, uprkos stranim investicijama od 8milijardi dolara. U skorijoj pro{losti, zemqe centralne Evrope mogle su da se "tro{kare"zahvaquju}i velikom prilivu stranog novca. Sada, me|utim, uporedo s porastom zarada u regionu,jeftina proizvodwa se sve vi{e seli na Istok, u Bugarsku i Rumuniju, pa ~ak i u Indiju i Kinu.Pro{le godine strane direktne investicije u Poqskoj i Ma|arskoj vi{e su nego prepolovqeneu odnosu na 2001, a ove godine se o~ekuje pad u ê{koj i Slova~koj. Ma|arska centralna bankaprocewuje da vi{e novca izlazi iz zemqe nego {to u wu ulazi. Taj pad investicija se, naravno,odraàva na usporavawe rasta dru{tvenog proizvoda. Poqska je, na primer, nakon visokih stoparasta - 4 do 7 odsto - u periodu 1995-2000, u 2001. i 2002. godini ostvarila rast od samo 1,odnosno 1,3 odsto, respektivno.

Izvoznici u Ma|arskoj za svoje probleme okrivili su jaku doma}u valutu, na {ta jesocijalisti~ka vlada odgovorila devalvacijom. To je, me|utim, podstaklo sumwe da se Ma|arskavi{e ne pona{a odgovorno, pa je forinta danas najnestabilnija valuta u regionu.

Kao i u mnogim trì{tima u nastajawu, korene problema treba traìti u ranom uspehuzemaqa u regionu. Ne{to vi{e od deset godina nakon pada komunizma, Ma|arska i weni susediizgradili su sna`ne trì{ne ekonomije, s obrazovanom radnom snagom i jakim pravniminstitucijama. Danas ma|arski dru{tveni proizvod po glavi stanovnika iznosi ne{to vi{e odpolovine proseka Evropske unije. Me|utim, istovremeno je prose~na satnica ~etiri puta mawa.Taj disparitet podstakao je da se zahtevaju ve}e zarade. Ma|ari, po wihovim re~ima, zasluùjuda budu nagra|eni za uspe{an prelazak na kapitalizam. Na prethodnim parlamentarnim izborimapoliti~ari su se naprosto utrkivali ko }e u kampawi ponuditi ve}i rast zarada, pa su takosocijalisti, po dolasku na vlast, u javnom sektoru pove}ali zarade za 18 odsto.

Vlada sada nagove{tava da }e stegnuti kai{. Me|utim, kako se novi izbori (2006. godine)budu pribliàvali, sve mawe }e biti verovatno, s tim su saglasni ~ak i najve}i entuzijasti, daje Ma|arska dobro mesto za podizawe fabrika. Nedavno je Flextronics, proizvo|a~ elektronike,zatvorio u Ma|arskoj jednu od svojih fabrika i deo svojih poslova premestio u Kinu, gde je radnasnaga mnogo jeftinija. Ma|ari, nagla{avaju}i da IBM i General Electric proizvode u wihovoj zemqi,tvrde da se Ma|arska, u stvari, samo preorijenti{e sa jeftinih (radno intenzivnih) proizvo|a~ana kompanije sa visokom tehnologijom.

Plan Ma|arske da pristupi zoni evra 2008. godine neki ekonomisti u zapadnoj Evropido~ekali su sa podsmehom, predvi|aju}i da ta zemqa do tada ne}e biti spremna za to. Drugi,opet, brane taj datum, smatraju}i da }e to naterati dràvu da svoje finansije dovede u red. Nakraju, za neke Ma|are to naprosto predstavqa pitawe ponosa - "Ako su Grci mogli, za{to nebismo i mi".

Izvor: New York Times.

Oktobar 2003 Ekonomski pregled

56

nivo od juna 2002. godine. Indeks kompanijavisoke tehnologije Nasdaq nalazi se nanajvi{em nivou u posledwih 19 meseci, dok jevrednost jo{ jednog veoma popularnog berzanskogindeksa Standard&Poor 500, na ~ijoj listi senalazi 500 kompanija iz razli~ith privrednihgrana, uve}ana za 34% u posledwoj godini.Finansijska trì{ta ispravno su ocenila da seameri~ki privredni oporavak zahuktava, a svepovoqniji statisti~ki podaci sa trì{ta radnesnage idu tome u prilog, i to se odraàva i nauve}awe vrednosti berzanskih indeksa.

Tom uzlaznom trendu prikqu~ili su se ivode}i berzanski indeksi u Evropi: britanskiFTSE 100 pove}an je za 28% u odnosu na mart2003, a ukupna vrednost akcija u evro zoni za~ak 39%, {to zna~i da, i pored anemi~nogprivrednog rasta, kompanije iskazuju pozitivnefinansijske rezultate, uz o~ekivawe daqeg rastaprofita. Me|utim, na osnovu raspoloìvihpodataka slobodno se moè re}i da je rastvrednosti akcija bio najizrazitiji u Japanu, kojisu dugo mimoilazili me|unarodni investitorizbog wegovih poznatih ekonomskih neda}a.Naime, najpoznatiji berzanski indeks u Japanu,poznat pod nazivom Nikkei 225, pove}ao je svojuvrednost za 41% od marta 2003. i pre{aogranicu od 10.000 indeksnih poena, {to jewegova najve}a vrednost za posledwih 14 meseci.Wegov rast, posebno u posledwe vreme, podstakaoje i rast ostalih, mawe poznatih berzanskihindeksa u regionu. Ekonomski analiti~arismatraju da }e se rast nastaviti i u narednomperiodu, jer je japanska privreda evidentno naputu stabilnog oporavka.

Srbija i me|unarodno okruèwe

Za privredu Srbije, koja je u procestranzicije u{la sa velikim zaka{wewem uodnosu na zemqe iz okruèwa, i ~ija je startnaosnova bila veoma niska, moè se sa velikomsigurno{}u konstatovati da je u prve dve godinetranzicije ostvarila nedovoqnu stopuprivrednog rasta, znatno niù od one kojom bise postepeno pribliìla nivou dru{tvenogproizvoda po glavi stanovnika koji imajunaprednije zemqe u tranziciji. U teku}oj godinio~ekuje se da stopa privrednog rasta bude niàod 3%, {to Srbiju jo{ vi{e udaqava od prosekaBDP-a po glavi stanovnika koji imaju zemqekandidati za ~lanstvo u EU. Brojni su, i mnogoputa analizirani, uzroci takvog stawa srpske

Kretawe vrednosti berzanskih indeksau svetu u tre}em tromese~ju 2003.

1. oktobar 2003. Promene u %2003. Najvi{a Najnià 31. dec. 2002.

SAD(Dow Jones)

9.469,2 9.659,1 7.524,1 + 13,5

(S&P) 1.018,2 1.039,6 800,7 + 15,7(Nasdaq) 1.832,3 1.909,6 1.271,5 + 37,2Japan(Nikkei 225)

10.361,2 11.033,3 7.607,9 + 20,81)

Nema~ka(Xetra Dax)

3.329,8 3.668,7 2.203,0 + 15,1

V. Britanija(FTSE 100)

4.169,2 4.314,7 3.287,0 + 5,8

Francuska(CAC 40)

3.191,0 3.422,8 1.630,1 + 4,1

Italija(BCI)

1.163,2 1.218,8 959,4 + 6,5

[vajcarska(Swiss Market)

5.061,0 5.422,6 3.675,4 + 9,3

1)Promena vrednosti berzanskih indeksa iskazana je u nacionalnoj valutiIzvor: The Economist, London, oktobar 2003.

Kretawe cene teksa{ke nafte po barelu(u SAD dolarima)

16

19

22

25

28

31

34

37

122001.

3 6 92002.

12 3 6 92003.

Izvor: Economist Intelligence Unit.

16

19

22

25

28

31

34

37


57

privrede, a oni se mogu rezimirati kao spojnepovoqnog dru{tveno-politi~kog i poslovnogambijenta, koji odvra}a ozbiqne investitore,sporosti u dono{ewu i primeni odgovaraju}epravne regulative odnosno izostanku pravihinstitucionalnih reformi. Pri tom je jasno dapove}awe prihoda od privatizacije u teku}ojgodini ne predstavqa strukturne promene koje suneophodne i svi su izgledi da }e, pod pritiskomvelikog broja buxetskih korisnika, ti prihodibiti usmereni u potro{wu umesto u investicije.

Neefikasnoj i nekonkurentnoj srpskojprivredi ne ide u ovom trenutku u prilog ni~iwenica {to se zemqe glavni trgovinskipartneri Srbije nalaze u recesiji, jer tooteàva plasman ionako ograni~enog brojadoma}ih izvoznih artikala na wihova trì{ta(Nema~ke i Italije). Neizvesnost oko daqeg rastacena nafte kompenzuje se padom vrednosti dolara,valute kojom se pla}a taj osnovni energent, {todelimi~no poboq{ava veoma lo{spoqnotrgovinski bilans. Takav spoqnotrgovinskibilans je ina~e posledica nekonkurentnosti srpskeprivede i malog obima doma}eg izvoza, koji je poglavi stanovnika i po nekoliko puta mawi odzemaqa u okruèwu (npr. Slovenije i Hrvatske).Povoqna okolnost, s aspekta me|unarodnihkretawa, jesu niske kamatne stope na

finansijskim trì{tima, {to je omogu}iloSrbiji da se u posledwe dve godine zaduùje podpovoqnim uslovima (iznos duga od 1,1 milijardidolara po prose~noj kamatnoj stopi od 2,8%13)).Ono {to je nepovoqno jeste ~iwenica da ostatakduga, koji je neuporedivo ve}i od novogzaduèwa, nosi vi{e kamatne stope, o ~emunajboqe govori rast otplata u narednimgodinama.

Ovakvom vi|ewu srpske ekonomskestvarnosti kao kontrast treba dodati veomapovoqne izve{taje me|unarodnih finansijskihinstitucija EBRD i MMF-a, iz kojih bi se dalozakqu~iti da Srbija veoma uspe{no i gotovo bezzastoja savladava bolni proces tranzicije,zapravo znatno brè nego {to je to bio slu~aju zemqama u okruèwu (npr. Ma|arskoj napo~etku wene tranzicije). U izve{taju EBRDSrbija se trenutno rangira kao 25. poatraktivnosti za strana ulagawa u svetu. MMFtako|e hvali uspe{ne srpske reforme i jedinoje malo zabrinut zbog visokog spoqnotrgovinskogdeficita. Ipak, postignuta makroekonomskastabilnost ne moè se odràti na duì rok bezodgovaraju}eg privrednog rasta na godi{wemnivou, a za koji su neophodne radikalnestrukturne promene i dobra investiciona klima.

13)Izvor: Izjava direktora Trezora Srbije, �Pregled� br. 120, 2003.


Tokom prvih devet meseci 2003. godineregistrovan je, prema preliminarnim podacima,porast deficita teku}eg platnog bilansaRepublike Srbije. Tome je najvi{e doprinelopove}awe robnog deficita, kao rezultatbrèg rasta uvoza u pore|ewu sa rastomizvoza. Rast teku}eg deficita ve}i je odplaniranog i uglavnom je odraz sna`nijedoma}e tra`we od o~ekivane kako zapotro{nim, tako i za investicionimdobrima, u uslovima nedovoqne doma}e {tedweu odnosu na potrebe za investicijama, kao islabije konkurentnosti doma}e privrede.

Nepovoqna me|unarodna ekonomskakonjunktura tako|e je uticala na ostvarenerezultate. Usporavawe privrednog rasta usvetu i smawewe obima svetske trgovine, uzunutra{we strukturne probleme u izvoznomsektoru, uticali su na mawi nominalniporast izvoza robe i usluga od planiranog.Prihodi po osnovu teku}ih transfera,donacije, strane direktne investicije iostali priliv kapitala u zemqu doprinelisu pozitivnom ukupnom bilansu, mada nièmnego u prethodnoj godini. Devizne rezervekojima raspolaè Narodna banka Srbijedostigle su krajem oktobra iznos od preko3,5 milijardi dolara, {to zna~i da su uodnosu na kraj jula pove}ane za milijardudolara, najve}im delom zahvaquju}iprihodima od privatizacije, pre svegaduvanske industrije, i povla~ewu novihtran{i kredita MMF-a.

Misija MMF-a, koja je tokom oktobrasa predstavnicima Srbije i Crne Gore obavilakonsultacije o sprovo|ewu makroekonomskepolitike u okviru tre}e polugodi{werevizije aktuelnog trogodi{weg finansijskogaran`mana, visok deficit platnog bilansaizdvojila je kao jedan od kqu~nih problemaprivrednih kretawa. Da bi se re{io tajproblem, istaknuta je, izme|u ostalog, i

potreba vo|ewa restriktivnije fiskalnepolitike, kao i ubrzawa realizacijereformskih obaveza u energetskom ibankarskom sektoru. Odlagawe privatizacijebanaka ima za posledicu i odlagawepovla~ewa ve} odobrenog kredita Svetskebanke, od koga je preostalih 40 milionadolara nameweno podr{ci reformi ufinansijskom sektoru.

Vlada Republike Srbije je tokomseptembra nastavila razgovore sa Londonskimklubom poverilaca, koji su prekinuti sredinomjula, usled neslagawa oko stawa duga kojipripada Srbiji. Pregovori su, posle neuspe{nognastavka u oktobru, ponovo odloèni, zbogodbacivawa na{eg predloga koji zagovaraboqe uslove za otpis kamata i glavniceduga.

Biv{e jugoslovenske republike potpisalesu sporazum za regulisawe klirin{kog dugaRuske Federacije od oko 1,3 milijardeklirin{kih dolara, nastalog osamdesetihgodina. Raspodela tog duga prema zemqamanaslednicama SFRJ treba da se sprovodisaglasno Be~kom sporazumu o sukcesiji.

Nove carinske tarife, usagla{eneAkcionim planom harmonizacije ekonomskihsistema Crne Gore i Srbije, po~ele su odmahda se primewuju. Pitawa koja se ti~usprovo|ewa zajedni~ke spoqnotrgovinskepolitike − vancarinske za{tite,subvencija i sl. najsporije se re{avaju. Unarednoj godini trebalo bi da seharmonizuju preostale carinske stope, da seformiraju antimonopolske komisije, uvedufitosanitarni i drugi standardi, uzkonstituisawe institucija koje to trebada obezbede. Time bi se pravovremenodoprinelo dobijawu pozitivne ocene uStudiji o izvodqivosti pridruìvawaEvropskoj uniji.

EKONOMSKI ODNOSI SA INOSTRANSTVOM

59


60

Rangirawe zemaqa prema stepenu konkurentnosti

Globalni izve{taj o konkurentnosti (Global Competitiveness Report), redovna studija WorldEconomic Forum-a, daje prikaz zemaqa sveta prema stepenu ekonomske konkurentnosti ipostignutih privrednih rezultata. Ove godine, Srbija je prvi put ukqu~ena u Izve{taj. Izve{tajje pro{iren ve}im brojem zemaqa u tranziciji, tako da sada obuhvata 102 zemqe (do sada 80),koje ~ine 97,8% svetskog BDP-a. Procena konkurentnosti u Izve{taju vr{i se na osnovu:

• indeksa konkurentnosti privrednog rasta, i

• indeksa poslovne konkurentnosti.

Strukturu indeksa konkurentnosti privrednog rasta ~ine:

• indeks makroekonomskog okruèwa, kao indikator stepena makroekonomske stabilnosti,koji se utvr|uje na osnovu: cena, visine kamatne stope, buxetskog deficita i dr.;

• indeks kvaliteta javnih institucija, izraèn stepenom regulisawa imovinskih prava,nivoom korupcije u sistemu i operativno{}u javnih institucija, i

• indeks tehnolo{kog razvoja, kao osnova dugoro~nog ekonomskog rasta.

Prema stepenu inovativnosti, zemqe se dele na "core" i "non-core" inovatore. "Core"inovatori su zemqe koje svoj rast zasnivaju na inovacijama i razvoju sopstvenih tehnologija, dokse "non-core" inovatori uglavnom oslawaju na tehnologije preuzete iz drugih zemaqa. Kod zemaqaozna~enih kao "core" inovatori, ve}e je u~e{}e indeksa tehnolo{kog razvoja nego indeksa koji seodnose na javne institucije i makroekonomsko okruèwe, dok su kod "non-core" inovatoravrednosti sva tri indeksa veoma ujedna~ene.

Indeks poslovne konkurentnosti zavisi od:

• sofisticiranosti poslovnih operacija i strategije koju doma}a i strana preduze}a vode,

• poslovnog okruèwa, u kome kompanije ostvaruju svoju aktivnost na teritoriji odre|enezemqe.

Postoji visok stepen korelacije sofisticiranosti i produktivnosti kompanija i nacionalnogposlovnog okruèwa. Kompanije ~ije se strategije zasnivaju na visokom stepenu produktivnostizahtevaju visoko obrazovan kadar, kvalitetne informacije, efikasnu vladu, dobruinfrastrukturu, vi{e istraìva~kih institucija i, na kraju, kvalitetniju konkurenciju.

Me|u zemqama centralne i isto~ne Evrope, Estonija je prema indeksu konkurentnostiprivrednog rasta odràla vode}u ulogu i zauzima 22. mesto. Srbija je na 77. mestu, dok Ukrajinaima najniì rang me|u evropskim zemqama i nalazi se na 84. mestu. U odnosu na Izve{taj izprethodne godine, Letonija je ostvarila najve}i pomak posmatrano po svim pokazateqimakonkurentnosti privrednog rasta, a zahvaquju}i velikom poboq{awu u poslovnom okruèwu isofisticiranosti preduze}a, pove}ala je rang za 16 mesta u okviru indeksa poslovnekonkurentnosti. Usled pove}ane konkurencije ostalih zemaqa u tranziciji, rang u okviru istogindeksa u odnosu na prethodnu godinu snièn je kod Ma|arske, za 10 mesta, i Hrvatske, za 8mesta.U tabeli je dat prikaz rangirawa odabranih zemaqa u tranziciji centralne i isto~ne Evropeza 2003. godinu, prema svim kqu~nim pokazateqim:

Izvor: World Economic Forum, oktobar 2003.

IKR - indeks konkurentnosti privrednog rasta; IMO - indeks makroekonomskog okruèwa; IJI - indeks kvalitetajavnih institucija; ITR - indeks tehnolo{kog razvoja; IPK - indeks poslovne konkurentnosti; POS - poslovne operacijei stretegija; NPO - nacionalno poslovno okruèwe.

IKR IMO IJI ITR IPK POS NPO

Estonija 22 34 28 10 28 36 27

Slovenija 31 37 35 24 30 27 34

Ma|arska 33 38 33 32 38 45 37

Hrvatska 53 55 67 41 62 65 58

Bugarska 64 73 62 63 77 85 75

Ruska Federacija 70 61 81 69 66 69 64

Rumunija 75 81 86 55 76 84 71

Srbija 77 87 77 66 79 75 79

Makedonija 81 80 93 70 82 79 83


61

Platni bilans Srbije(u milionima SAD dolara)

2002. 2003. 2003.(I-IX) (I-IX) Projekcija

Robna razmena, neto -2.479 -3.254 -4.538 Izvoz 1.494 1.815 2.542

Uvoz -3.973 -5.069 -7.080

Usluge, neto 85 202 413

Bespovratni transferi 340 348 476

Neto faktorski transferi(kamate)

-52 -130 -196

Teku}i transferi, neto 1.099 1.549 2.211TEKU]E TRANSAKCIJE,SALDO

-1.007 -1.285 -1.634

KREDITNO-FINANSIJSKETRANSAKCIJE, SALDO

1.383 1.742 2.546

Strane direktne investicije,neto

310 883 1.171

Kori{}ewe sred. i dug.kredita, neto

534 790 918

Kratkoro~ni krediti idepoziti, neto1) 104 -44 20

Ostali priliv kapitala2) 627 287 444

Komercijalne banke (porast-) -192 -94 -7

GRE[KE I PROPUSTI3) 530 611 308

UKUPAN BILANS 906 1.068 1.220FINANSIRAWE - PROMENADEVIZNIH REZERVI NBS(porast-)

-906 -1.068 -1.220

Izvor: Narodna banka Srbije (preliminarni podaci).1)Ukqu~ena odloèna pla}awa po osnovu nafte i gasa.2)Obuhva}ena nova devizna {tedwa, deo mewa~kih poslova, avansi poosnovu izvoza robe i investicionih radova, odmrznuta sredstva i dr.3)Pored standardnih gre{aka, obuhvata i me|uvalutne promene, netokratkoro~ne trgovinske kredite (nepla}eni uvoz minus nenapla}eniizvoz) i dr.

Platni bilans

Prema preliminarnim podacima platnogbilansa Srbije14) za period januar-septembar ovegodine, deficit teku}ih transakcija iznosio je1.285 miliona dolara, {to predstavqa pove}aweod 278 miliona ili 27,6% u odnosu na istiperiod prethodne godine. Pove}ani deficit poosnovu robne razmene, kao i neto odliv poosnovu kamata, najve}im delom je kompenzovanneto prihodima po teku}im transferima (blizupola milijarde dolara), jednim delomkomercijalnim uslugama, dok je priliv odzvani~ne pomo}i marginalno pove}an.

Izvoz u vrednosti od 1.815 miliona dolaraostvario je porast od 21,5% u odnosu na istiperiod 2002. godine. Sa podru~ja centralneSrbije, izvoz je iznosio 1.186 miliona ili vi{eza 19,9%, a sa podru~ja Vojvodine 629 milionaili vi{e za 24,5%.

Dinamika izvoza bila je neujedna~ena.Nakon sprovedene korekcije podataka, u prvomtromese~ju rast izvoza iznosio je 40,7%, uperiodu april-jun 21,1%, dok je u tre}emtromese~ju zabeleèn trend zna~ajnog usporavawa(porast od samo 8,5%) u odnosu na iste periode2002. godine.

Posmatrano po nameni proizvoda, izvozrobe {iroke potro{we pove}an je za 30,4% (sa545,1 na 710,8 miliona dolara), izvoz robe zareprodukciju za 16% (sa 827,2 na 959,8 milionadolara), a opreme sa 121,7 na 144,4 milionadolara. Pri tom su nosioci porasta izvozaSrbije, prema SMTK, bili sektori hrana(prvenstveno vo}e i povr}e i {e}er) i ìveìvotiwe, hemijski proizvodi, kao i razniproizvodi svrstani po materijalu.

U regionalnoj orijentaciji robne razmeneSrbije, primetna je u posmatranom periodupreorijentacija izvoza ka zemqama u tranzicijii razvijenim zemqama, uz smawewe izvoza uzemqe u razvoju. Izvoz u razvijene zemqe Zapada(850,3 miliona dolara) porastao je za 22,6%,izvoz u zemqe u tranziciji (917,1 miliondolara) za 26,3%, dok je izvoz u zemqe u razvojuod samo 47,6 miliona dolara smawen za 35,6%.

14)Od ove godine, nakon usvajawa Poveqe o formirwu dràvne zajedniceSCG, kojom su sankcionisana prakti~no dva nezavisna monetarna sistemai dve nezavisne centralne banke, pre{lo se na pra}ewe platnog bilansaRepublike Srbije.


Uvoz Srbije u vrednosti od 5.068,7 milionadolara ostvario je porast od 27,6%, pri ~emu jenajmawi rast zabele`en u tre}em tromese~ju(10,2%). Uvoz sa sva tri regionalna podru~jaregistrovao je porast: iz razvijenih zemaqa(2.637,3 miliona dolara) za 30,3%, iz zemaqa utranziciji (2.158,6 miliona dolara) za 27% i izzemaqa u razvoju (272,8 miliona dolara) za9,2%. Rast uvoza odraz je liberalnijegtrgovinskog re`ima, kreditne aktivnosti banakai priliva zvani~ne pomo}i u robi. U periodujanuar-septembar uvoz sirove nafte Srbijepove}an je sa 339,8 na 457,7 miliona dolara(34,7%), dok je uvoz naftnih derivataregistrovao smawewe (sa 117,1 na 79,8 milionadolara).

U okviru ukupnog uvoza, uvoz robe {irokepotro{we, koji s jednom petinom u~estvuje uukupnom uvozu, pove}an je za 42,8% (sa 727 na1.038,4 miliona dolara). Uvoz opreme (1.089,3miliona dolara), ~ije se u~e{}e pove}alo sa19,5% na 21,5%, ostvario je rast od 40,6%.Porast uvoza materijala za reprodukciju na2.941 milion dolara (19%) bio je najmawi, {toje rezultiralo smawewem wegovog udela uukupnom uvozu sa 62,2% na 58%.

Spoqnotrgovinski deficit u periodujanuar-septembar ove godine dostigao je 3.253,7miliona dolara, {to znatno nadma{uje vrednostizvoza i za 775 miliona ili 31,3% ve}i je negou istom periodu prethodne godine. Ve}i deficitu dolarskom iskazu rezultat je delom ime|uvalutnih promena po osnovu pada dolara uodnosu na evro, osnovnu valutu u transakcijamasa inostranstvom.

Saldo usluga od po~etka godine (202miliona dolara) pove}an je za 137,6%. Poosnovu kamata u ovom periodu ostvaren je netoodliv od 130 miliona dolara, dok je u istomperiodu prethodne godine iznosio 52 miliona.

Me|unarodna pomo} u robi i novcu(bespovratni transferi) iznosila je 348miliona dolara, prema 340 miliona u istomperiodu prethodne godine.

Neto priliv po osnovu teku}ih transferaiznosio je 1.549 miliona dolara, {to je 40,9%vi{e nego u isto vreme prethodne godine, arezultat je dvostruko ve}eg neto prihoda poosnovu doznaka, porasta neto priliva nadeviznim ra~unima stranih lica, neto otkupadeviza po mewa~kim poslovima i priliva poosnovu Zakona o platnom prometu na teritorijiSRJ.

Robna razmena Srbije, januar-septembar(u milionima SAD dolara)

2002. 2003. Indeks(I-IX) (I-IX)

IZVOZ 1.494,0 1.815,0 121,5 Razvijene zemqe 693,8 850,3 122,6 Zemqe u razvoju 73,9 47,6 64,4 Zemqe u tranziciji 726,3 917,1 126,3UVOZ 3.973,2 5.068,7 127,6 Razvijene zemqe 2.023,3 2.637,3 130,3 Zemqe u razvoju 249,9 272,8 109,2 Zemqe u tranziciji 1.700,0 2.158,6 127,0SALDO -2.479,2 -3.253,7 131,2 Razvijene zemqe -1.329,5 -1.787,0 134,4 Zemqe u razvoju -176,0 -225,2 128,0 Zemqe u tranziciji -973,7 -1.241,5 127,5Izvor: RZS.

62

Robna razmena Srbije (u milionima SAD dolara)

-1.400

-1.000

-600

-200

200

600

1.000

1.400

1.800

2.200

I II III2001.

IV I II III2002.

IV I II III2003.

Saldo robne razmene

Uvoz

-1.400

-1.000

-600

-200

200

600

1.000

1.400

1.800

2.200

Izvoz


63

Devizne rezerve NBS

0

250

500

750

1.000

1.250

1.500

1.750

2.000

2.250

2.500

2.750

3.000

3.250

3.500

12

2000.

3 6 9 12

2001.

3 6 9 12

2002.

3 6 9

2003.

U mln SAD

dolara

0,0

0,5

1,0

1,5

2,0

2,5

3,0

3,5

4,0

4,5

5,0

5,5

6,0

6,5

7,0

Meseci uvoza

robe i usluga

Meseci uvoza Rezerve

Na osnovu kreditno-finansijskih transakcija,ostvaren je pozitivan neto bilans od 1.742miliona dolara, prema 1.383 miliona u istomperiodu prethodne godine. Po osnovu direktnihinostranih ulagawa, tokom prvih devet mesecineto priliv je iznosio 883 miliona dolara,uglavnom po osnovu privatizacije, koja je bilaintenzivna tokom tre}eg tromese~ja.

Kori{}ewe sredworo~nih i dugoro~nihkredita pove}ano je na oko 800 miliona dolara,od ~ega blizu 600 miliona finansijskih kredita(najve}im delom od me|unarodnih finansijskihorganizacija), oko 170 miliona kredita zaopremu, dok se ostatak odnosio na kredite zareprodukciju.

Otplate glavnice duga iznosile su 93miliona dolara (uglavnom kredita za opremu ireprodukciju). Ostali neto priliv kapitala uovom periodu (287 miliona dolara) iskazao jesmawewe u odnosu na isti period 2002, sobzirom na to da je u prvoj polovini prethodnegodine realizovan zna~ajan nivo devizne {tedwei prodaje deviza usled zamene evropskih valutau evro.

Gre{ke i propusti (611 miliona dolara),koje obuhvataju uglavnom me|uvalutne promene,trgovinske kredite (nepla}eni uvoz inenapla}eni izvoz), robni uvoz stanovni{tva istatisti~ke gre{ke, u ovom periodu su pove}ane,s tim {to se o~ekuje smawewe u ~etvrtomtromese~ju po osnovu pla}awa uvoza iuravnote`enijeg kretawa dolara u odnosu naevro.

Kao rezultat takvih platnobilansnihkretawa, ukupan bilans u periodu januar--septembar 2003. bio je pozitivan u iznosu od1.068 miliona dolara, {to predstavqa porast od17,9% u odnosu na prethodnu godinu. Narodnabanka Srbije je za prvih devet meseci deviznerezerve pove}ala za 1.068 miliona dolara, od~ega po osnovu kredita MMF-a 277 miliona.Rezerve poslovnih banaka na ra~unima uinostranstvu (877 miliona dolara) pove}ane suza 94 miliona dolara u prvih devet meseci 2003.godine.

Na osnovu rezultata ostvarenih u prvihdevet meseci i sezonskih faktorakarakteristi~nih za posledwe tromese~je,procewuje se da }e deficit teku}eg platnogbilansa Srbije u 2003. dosti}i oko 1,6milijardi dolara, {to je ne{to vi{e nego uprethodnoj godini (1,4 milijarde), kao i u odnosu


na projektovani deficit. Ocewuje se da }e rastuvoza robe od oko 26% i izvoza od oko 22,5%doprineti rastu teku}eg deficita, koji }eumnogome ublaìti teku}i transferi. Me|utim,s obzirom da procena rasta BDP-a u dolarskomiskazu ima sli~nu dinamiku (usled apresijacijedinara prema dolaru i rasta doma}ih cena), udeoteku}eg deficita zadrà}e sli~no u~e{}e kao iu prethodnoj godini. Ocewuje se da }e se netodevizne rezerve bankarskog sektora pove}atiduplo vi{e u odnosu iznos planiran na po~etkugodine, i to uglavnom kod centralne banke.Bruto rezerve Narodne banke Srbije trebalo bida se pove}aju za 1,2 milijarde dolara, uglavnomusled ve}ih prihoda u pore|ewu sa planiranimod privatizacije, dok }e zaduèwe kod MMF-a,kao odbitna stavka (307 miliona dolara), bitiu skladu sa o~ekivanim.

64


65

Izabrani monetarni i devizni pokazateqi(stawe na kraju perioda)

2002. 2003. Stopa rasta

Decembar Mart Jun Jul Avgust Septembar Sept.2003.Dec. 2002.

Primarni novac u mln dinara 69.323 62.951 59.161 60.035 61.093 63.144 3,4

@iro-ra~uni banaka u mln dinara1) 14.139 6.534 5.740 7.081 10.489 8.026 -23,5

Gotov novac u opticaju u mln dinara 43.719 36.917 37.546 37.955 38.926 39.224 0,8

Nov~ana masa M1 u mln dinara2) 93.996 88.188 89.039 92.002 96.621 97.866 1,3

Nov~ana masa M2 u mln dinara2) 111.161 101.914 105.581 111.058 114.565 119.067 3,9

Devizne rezerve NBS u mln SADdolara 2.280 2.113 2.472 2.540 2.695 3.349 24,3

Ukupne devizne rezerve (NBS ++ posl. banke) u mln SAD dolara 3.063 2.800 3.226 3.289 3.372 4.225 25,3

Hartije od vrednosti NBS prodatena trì{tu u mln dinara3) 1.549 1.288 560 1.450 1.661 3.325 100,2

Eskontna stopa NBS4) 9,50 9,00 9,00 9,00 9,00 9,00

Prose~na kamatna stopa na trì{tunovca4) 32,21 27,72 28,00 26,11 26,84 28,00

Prose~na kamat. stopa nahartije od vrednosti NBS4) 10,30 12,48 12,13 10,11 11,11 11,10

Stopa inflacije u Republici Srbiji(u %)5) 14,8 14,1 14,3 14,3 10,5 10,3

Vrednost evra u odnosu na dinar 61,52 64,38 64,27 65,03 65,29 65,96 1,0

Vrednost SAD dolara u odnosu nadinar 58,98 60,18 56,16 56,85 59,89 57,56 -3,9

Izabrani pokazateqi u %

Promene od1. do 30.

sept. 2003.

Gotov novac u opticaju/M1 46,5 41,9 42,2 41,3 40,3 40,1 -0,2

Devizne rezerve NBS/M1 143,1 144,2 155,9 156,9 167,1 196,9 29,8

Ukupne devizne rezerve/M1 192,2 191,1 203,5 203,2 209,0 248,5 39,5

Devizne rezerve NBS/tromese~niprosek uvoza6) 416,8 385,6 411,1 412,0 475,6 619,8 144,2

Ukupne devizne rezerve/tromese~niprosek uvoza6) 560,0 510,9 536,6 533,5 595,0 782,1 187,1

1)Ukqu~eni opozivi depoziti.2)Ukqu~eni depoziti lokalne samouprave.3)Stawe prodatih hartija od vrednosti na kraju odgovaraju}eg dana.4)Na godi{wem nivou.5)Godi{we stope, mesec prema istom mesecu prethodne godine.6)Obuhvata posledwa tri raspoloìva podatka o realizovanom uvozu.


Bilans Narodne banke Srbije1)

(kraj perioda, u milionima dinara)

2002. 2003.

Dec.1) Mart Jun Sept.

Neto devizne rezerve 62.304 51.695 52.452 94.319 Neto devizne rezerve u evrima (mln) 1.013 803 816 1.430

Bruto devizne rezerve2) 134.491 127.171 133.741 187.535

Bruto devizna pasiva3) -72.187 -75.476 -81.289 -93.216

Neto doma}a aktiva 7.020 11.256 6.710 -31.175 Doma}i krediti 14.455 23.380 18.852 -16.114 Neto potraìvawa od dràve 9.460 17.833 13.710 -19.399 Krediti 20.720 23.253 23.224 23.061 Dinarski krediti 20.720 23.253 23.224 23.061 Devizni krediti 0 0 0 0 Depoziti (-) -11.260 -5.420 -9.514 -42.460 Dinarski depoziti -5.101 -1.134 -4.709 -8.583 Devizni depoziti -6.159 -4.286 -4.805 -33.877 Neto potraìvawa od banaka 5.493 6.421 5.787 2.869 Krediti 7.170 7.807 6.399 6.240 Ostali dinarski krediti 5.001 5.585 4.415 4.120

Devizni krediti 2.169 2.222 1.984 2.120 Devizni krediti u evrima (mln) 35 35 31 32 Depoziti (-), od ~ega -1.677 -1.386 -612 -3.371 dobrov. upis blag. zapisa NBS -1.549 -1.288 -560 -3.318 Neto potraìvawa od ostalih sektora -498 -874 -645 416 Krediti 1.575 1.113 1.546 1.858 Dinarski krediti 1.575 1.113 1.546 1.858 Devizni krediti 0 0 0 0 Depoziti (-) -2.073 -1.987 -2.191 -1.442 Ostala aktiva (neto) -7.435 -12.124 -12.142 -15.061

Primarni novac 69.324 62.951 59.162 63.144 Gotov novac u opticaju 43.719 36.917 37.546 39.224 Rezerve banaka 25.605 26.034 21.616 23.920 Obra~unata obavezna rezerva 15.843 20.898 16.640 15.216 Izdvojena obavezna rezerva 11.466 19.500 15.876 15.894 Kori{}ena OR (+), vi{e izdvojena OR (-) 4.377 1.398 764 -678 Slobodne rezerve4)

9.762 5.136 4.976 8.704 Opozivi depoziti 2.850 1.295 1.582 3.700 @iro-ra~un i blagajna 11.289 5.239 4.158 4.326 Kori{}ena OR (-), vi{e izdvojena OR (+) -4.377 -1.398 -764 678

Primarni novac prema na{oj({iroj) definiciji5) 78.175 67.458 66.674 76.540

1)Iskqu~ena SFRJ. Zbog analiti~kih potreba, deo me|ubankarskih odnosa ukqu~en u plasmanebankama. Kod primarnog novca nivelisana vi{e izdvojena i kori{}ena obavezna rezerva.

2)Iskqu~ene zamrznute devizne rezerve i nepodeqena devizna aktiva SFRJ.3)Iskqu~ene dugoro~ne devizne obaveze prema inostranstvu i nepodeqene devizne obaveze SFRJ.Obuhvata devizne obaveze prema doma}im bankama i rezidentima.

4)Obuhvata sredstva na ìro-ra~unima i gotovinu u blagajnama banaka.5)Ukqu~eni depoziti nebankarskog sektora kod NBS i hartije od vrednosti NBS.

66


67

Monetarni pregled1)

Konsolidovani bilans banaka(kraj perioda, u milionima dinara)

2002. 2003.

Dec.1) Mart Jun Sept.

Neto devizna aktiva2) 136.826 123.207 123.338 174.499 Aktiva 180.694 168.534 175.742 238.007 NBS 134.491 127.171 133.741 187.535 Poslovne banke 46.203 41.363 42.001 50.472 Pasiva (-) -43.868 -45.327 -52.404 -63.508 NBS -39.331 -40.241 -46.434 -56.056 Poslovne banke -4.537 -5.086 -5.970 -7452Neto doma}a aktiva 50.140 61.691 68.721 45.373 Doma}i krediti 145.568 161.476 172.068 153.943 Neto potraìvawa od dràve -11.774 -8.455 -7.901 -38.352 Krediti 25.198 30.128 30.068 31.172 Dinarski 23.497 28.030 28.197 28.272 NBS 20.720 23.253 23.224 23.061 Poslovne banke 2.777 4.777 4.973 5.211 Devizni 1.701 2.098 1.871 2.900 NBS 0 0 0 0 Poslovne banke 1.701 2.098 1.871 2.900 Depoziti (-) -36.972 -38.583 -37.969 -69.524 Dinarski depoziti -21.079 -23.453 -23.102 -26.481 NBS -5.101 -1.134 -4.709 -8.583 Poslovne banke -15.978 -22.319 -18.393 -17.898 Devizni depoziti -15.893 -15.130 -14.867 -43.043 NBS -6.159 -4.286 -4.805 -33.877

Poslovne banke -9.734 -10.844 -10.062 -9.166 Kratkoro~ni din. krediti dràve

bankama -191 -167 -236 -236 Obveznice stare devizne {tedwe 563 886 757 687 Krediti nevladinom sektoru 156.970 169.212 179.448 191.844 Stanovni{tvu 16.021 17.746 22.037 24.738 Neprofitnim instit. koje

sluè stanovni{tvu u din. 4.140 3.931 4.051 3.461 Neprofitnim instit. koje

sluè stanovni{tvu u deviz. 413 348 294 415 Privredi u dinarima 71.507 79.754 86.295 93.769 Privredi u devizama 64.889 67.433 66.771 69.461

Ostala aktiva, neto -95.428 -99.785 -103.347 -108.570Nov~ana masa (M3) 186.966 184.898 192.059 219.872 Nov~ana masa (M2)3) 105.589 95.597 97.624 109.682

Nov~ana masa (M1) 88.839 82.763 83.102 91.861Gotov novac u opticaju 43.719 36.917 37.546 39.224

Depoziti po vi|ewu 45.120 45.846 45.556 52.637 Dinarski oro~eni depoziti 16.750 12.834 14.522 17.821 Devizni depoziti4) 81.377 89.301 94.435 110.1901)Iskqu~ena SFRJ. Ukqu~ene obaveze prema Pariskom klubu poverilaca, monetarni agregati

korigovani za odre|ene me|ubankarske odnose.2)Iskqu~ene zamrznute devizne rezerve i nepodeqena devizna aktiva SFRJ.3)Ukupni dinarski depoziti.4)Bez stare devizne {tedwe.

ekonomski pregled oktobar 2003 - nbs.rs · rezervi banaka. narodna banka srbije }e nastaviti sa...

Documents