EKONOMSKIH TRENDOVA I POLITIKA U SRBIJI

Broj 57 • april–jun 2019

Beograd, septembar 2019.

6

IZDAVAČFondacija za razvoj ekonomske nauke (FREN)

Kamenička 6, BeogradTel/Fax: 011 3021 069

E-mail: office@fren.org.rshttp://www.fren.org.rs

BILTEN IZLAZI KVARTALNO

REDAKCIJSKI SAVETMihail Arandarenko (odgovorno lice Izdavača)

Jurij BajecPavle Petrović

Branko UroševićBoško Živković

GLAVNI I ODGOVORNI UREDNIKMilojko Arsić

IZVRŠNI UREDNIKSaša Ranđelović

AUTORIMilojko Arsić, Aleksandra Anić, Tržište rada

Danko Brčerević, Privredna aktivnost Mirjana Gligorić Matić, Platni bilans i spoljna trgovina

Slobodan Minić, Cene i devizni kursSaša Ranđelović, Fiskalni tokovi i politika

Svetozar Tanasković, Monetarni tokovi i politika

SARADNICI U OVOM BROJUAleksandar Radivojević

Nemanja Vuksanović

SLOG I PRELOMMaja Tomić

OBLIKOVANJE KORICANikola Drinčić

Kvartalni monitor ekonomskih trendova i politika (QM) osmislila je Kori Udovički, koja je bila glavna urednica prvih šest brojeva QM-a. Od sedmog do dvadesettrećeg broja, glavni urednik QM-a bio je prof Pavle Petrović. Glavna urednica dvadesetčetvrtog broja QM-a bila je Diana Dragutinović. Od broja dvadeset pet-dvadeset šest, glavni urednik QM-a je Milojko Arsić.

7

Sadržaj

Uvodnik . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 5

TRENDOVI

1. Pregled . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 7

2. Privredna aktivnost . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .11

3. Tržište rada . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 19

4. Platni bilans i spoljna trgovina . . . . . . . . . . . . . . . 23

5. Cene i devizni kurs . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 29

6. Fiskalni tokovi i politika . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 36

7. Monetarni tokovi i politika . . . . . . . . . . . . . . . . . 41

OSVRTI

Osvrt 1. Uticaj snažnog demografskog pada na privredni rast u Srbiji i regionu . . . . . . . . . . . . . . . . . 48

Saša Ranđelović

Osvrt 2. Međunarodna konkurentnost srpskog turizma . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 55

Aleksandar Radivojević

POD LUPOM

Pod lupom 1. Nivo, dinamika i nejednakost zarada u Srbiji . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 64

Aleksandra Anić, Nemanja Vuksanović

Analitičke i notacijske konvencije

VrednostiPodatke dajemo u valuti u kojoj se bitni ekonomski pro-cesi najbolje odražavaju, bez obzira na to u kojoj valuti je podatak objavljen ili koja valuta je zvanično u upotrebi u transakcijama koje se opisuju. Na primer: bilans plaćanja Srbije dajemo u evrima, jer se najveći deo tokova u spolj-noekonomskim transakcijama Srbije vrednuje u evrima i jer je taj izraz najbliži realnom merenju tokova. Druga-čiji primer: analizu kreditne aktivnosti banaka dajemo u evrima jer ih bankarski sektor u najvećoj meri indeksira u evrima, ali je kreditna aktivnost banaka u monetar-nom pregledu Srbije data u dinarima, jer je cilj analize monetarnog pregleda objašnjavanje generacije dinarskih agregata.Definicije agregata i indeksaUkoliko se domaća upotreba definicija razlikuje od međunarodne konvencije, nastojimo da, gde god je to moguće, koristimo međunarodne definicije radi među-narodne uporedivosti.12-mesečni indeksi kretanja – Poređenje u odnosu na isti period prethodne godine obaveštava o procesu tako što apsorbuje efekat svih sezonskih varijacija koje se do-gode u prethodnoj godini, naročito same sezone koja se posmatra, a podiže meru promene na godišnji nivo. (Skloniji smo upotrebi ovog indeksa − stope rasta – nego što je to kod nas praksa).Nova privreda – Privredni subjekti nastali pod privat-nom inicijativom.Tokovi –Tokovi se izvode kao promena stanja između dva perioda (u monetarnim računima izvorni podaci su stanja).Tradicionalna privreda – Privredni subjekti koji su – sada, ili nekad – , bili društvena ili državna preduzeća.Notacija12-m – indeks ili rast u odnosu na 12 meseci ranije ili u odnosu na isti period prethodne godine. Pravilan pra-vopisni oblik dvanaestomesečni, zamenjujemo sa 12-m zbog ekonomičnosti pisanja.H – primarni novacKumulativ – upotrebljavamo u dva konteksta: (1) kre-tanje neke veličine u više perioda u okviru jedne godine, pri čemu se u svakom narednom periodu dodaje i tok iz prethodnog perioda i (2) kod cena i deviznog kursa kumulativ predstavlja odnos posmatranog perioda i de-cembra prethodne godine.IMC – indeks maloprodajnih cenaIIP – indeks cena proizvođača industrijskih proizvoda

ITŽ – indeks troškova životaM1 – gotov novac u opticaju i depoziti po viđenju.M2 dinarski – gotov novac u opticaju, depoziti po vi-đenju i oročeni dinarski depoziti (u skladu s definicijom MMF-a; isto što i M2 u prihvaćenoj ekonomskoj meto-dologiji u Srbiji).M2 – gotov novac u opticaju, depoziti po viđenju, oro-čeni dinarski depoziti i devizni depoziti (u skladu s de-finicijom MMF-a; isto što i M3 u prihvaćenoj ekonom-skoj metodologiji u Srbiji).NDA – neto domaća aktivaNSA – neto strana aktiva (aktiva koja je obaveza nere-zidentnog lica)SkraćeniceBDP – bruto domaći proizvodBDV – bruto dodata vrednostECB – Evropska centralna bankaEPS – Elektroprivreda SrbijeEU – Evropska UnijaJIE – jugoistočna EvropaFED – Američka centralna banka (Federal Reserve Sy-stem)FZR – Fond za razvoj Republike SrbijeMAT – Makroekonomske analize i trendovi, časopis Ekonomskog Instituta u BeograduMMF – Međunarodni monetarni fondMSP – mala i srednja preduzećaNBS – Narodna banka SrbijeNZS – Nacionalna služba za zapošljavanjeOECD – Organizacija za ekonomsku saradnju i razvojPDV – porez na dodatu vrednostQM – Kvartalni monitor

Q1, Q2, Q3, Q4 – kvartali: 1. 2. 3. i 4.RZS – Republički zavod za statistiku SrbijeSDI – strane direktne investicijeSDŠ – stara devizna štednjaSMTK – Standardna međunarodna trgovinska klasi-fikacijaZZP – Zajam za preporod Srbije

Sredinom prethodne godine okončana je četvorogodišnja ekspanzija evropskih privreda u toku koje su razvijene evropske zemlje ostvarile kumulativni rast od 9%, Srbija rast od 12%, dok su zemlje centralne i istočne Evrope u istom periodu imale rast BDP od 16%. U drugom kvar-talu ove godine došlo je do usporavanja rasta ne samo u razvijenim evropskim zemljama nego i u zemljama iz centralne i istočne Evrope. Stoga je ponovo aktuelna dilema da li evropske privrede samo usporavaju rast ili se nalaze pred recesijom i padom privredne aktivnosti. Mada još uvek nije izvesno kako će se kretati privredna aktivnost u evropskim zemljama, za sada je verovatnije da se radi o usporavanju rasta evropskih privreda, koje može da bude praćeno blagim padom privredne aktiv-nosti u nekim od njih u jednom ili dva kvartala. Takvo usporavanje privreda u razvijenim evropskim zemljama, nakon drugog svetskog rasta, u proseku se događa na sva-ke 3-4 godine i traje nekoliko kvartala. Zemlje koje su u drugom kvartalu imale pad BDP, poput Nemačke, imaju nizak javni dug i fiskalni suficit, što im daje mogućnost da povećanjem državne potrošnje podstaknu oporavak privrede. Za sada je malo verovatno da se evropske pri-vrede nalaze pred novom dubokom recesijom poput one u 2008-2009. godine. Duboke recesije su nakon drugog svetskog rata ređe i najčešće su generisane velikim pro-blemima na finansijskim tržištima kao što su krah berze, kriza u bankarskom sektoru, kriza javnog duga, veliki pad cena nekretnina, enormni skok cena važnih sirovina, kao što je nafta. Neki ekonomisti kao potencijalni okidač za novu snažnu recesiju vide trgovinske sporove između najvećih svetskih privreda (SAD, Kine EU) i Bregzit, dok dugi dokazuju da postoje cenovni baloni na tržištima akcija i nekretnina u velikim privredama.

Za Srbiju je relevantno kako će usporavanje ili recesije u EU uticati na njenu privredu i šta je moguće ekonom-skom politikom uraditi da se negativni efekti smanje na najmanju moguću meru. Sasvim je izvesno da će uspo-ravanje evropskih privreda negativno uticati na privre-du Srbije, ali će intenzitet negativnog uticaja zavisiti do dubine i trajanja krize u EU, koji su za sada neizvesni. U slučaju da se privredna aktivnost u evropskim privre-dama uspori, uz eventualni mali pad u jednom ili dva kvartala, efekti na Srbiju će biti negativni, ali ne mnogo veliki. Naravno efekat će zavisiti i od toga kako će fiskal-

na i monetarna politika u Srbiji reagovati na usporavanje evropskih privreda. Adekvatna reakcija fiskalne politike bi bila da se povećaju produktivni javni rashodi, pre sve-ga javne investicije, kao i da se dodatno smanji fiskalno opterećenje rada. Zbog mogućnosti koja nije preterano verovatna, ali nije isključena, da će se evropske zemlje suočiti sa snažnijom recesijom u narednoj godini potreb-no je da fiskalna politika u Srbiji bude tako koncipirana da ostane održiva čak i ako nastupi snažnija recesija. To prvenstveno znači da planirani fiskalni deficit u narednoj godini ne bi trebao da bude veći od 1% BDP.

Uticaj javnih investicija na privredu, u periodu njihove realizacije, se ostvaruje preko tražnje i on ključno zavisi obima i efikasnosti investicija, kao i od učešća domaćih preduzeća i radnika u njihovoj realizaciji. Imajući u vidu skromne kapacitete Srbije za upravljanje javnim investi-cijama, ali i njenu fiskalnu poziciju, ocenjuje se da bi jav-ne investicije od oko 5% BDP bile odgovarajuće. Javne investicije se efikasno realizuju ako npr. 100 miliona evra rashoda po osnovnu javnih investicija dovede do poveća-nja javnog kapitala za identičan iznos, što znači da nema rasipanja resursa u obliku naduvanih cena, podmićivanja, nekvalitetnih radova i dr. Konačno, kratkoročni efekat javnih investicija na privredu je veći ako su u njihovom izvođenje više uključena domaća preduzeća, domaći rad-nici i drugi domaći resursi. Dugoročni efekti javnih inve-sticija na privredu i društvo će zavisiti od toga da li će se realizovati ekonomski opravdani projekti, koji generišu dohotke u budućnosti, smanjuju privatne troškove, po-zitivno utiču na zdravlje ljudi i životnu sredinu i dr. ili će se realizovati projekti kojima se ostvaruju ciljevi užih političkih i poslovnih grupa.

Sredinom 2019. godine Predsednik republike je najavio vrlo ambiciozan petogodišnji nacionalni investicioni plan (NIP) u vrednosti od 10-12 milijardi evra. Na osnovu vremena najave NIP-a i načina odabira projekata pro-cenjuje se da će on jednim delom obuhvatiti nesporno opravdane projekte, ali da će obuhvatiti i projekte čija realizacija nije ekonomski i društveno opravdana, ali odgovara političkim interesima vladajuća stranke i njoj bliskim poslovnim krugovima. Bez obzira na motivaci-ju, realizacija NIP-a će biti podsticajna za privredu, ali će stepen tog pozitivnog uticaja zavisiti od sposobnosti i želje države da odabere društveno opravdane projekte, a

Uvodnik

Uvodnik

da ih potom efikasno realizuje, kao i od toga u kojoj će se na realizaciji projekata angažovati domaća preduzeća i radnici.

Efikasnost u realizaciji javnih investicija u Srbiji u pret-hodnom periodu je bila prilično niska, što se manifesto-valo kroz prekoračenje rokova za završetak projekata, visoke cene, a u nekim slučajevima je i kvalitet radova bio nizak. Niska efikasnost u realizaciji investicija je po-sledica, opšteg niskog kvaliteta vladavine, koji se u ovoj oblasti manifestuje kroz realizaciju neprioritetnih ili čak nepotrebnih projekata, nekvalitetnu projektnu doku-mentaciju, odsustvo ili fingiranje konkurentskih proce-dura pri izboru izvođača radova i neadekvatnu kontro-lu izvođenja radova. Uticaj niskog kvaliteta upravljanja investicionim projektima na efikasnost je u prethodnim godinama ublažavana time što je ukupna količina javnog kapitala bila niska, pa je uticaj povećanja javnog kapitala na proizvodnju bio visok – granični proizvod kapital je bio visok. Sa povećanjem količine javnog kapitala, njegov uticaj na rast proizvodnje postepeno opada, pa će i efika-snost investicija opadati, ukoliko se ne poboljša kvalitet upravljanja javnim projektima. Drugi faktor koji bi u na-rednom periodu mogao da negativno utiče na efikasnost u realizacije javnih investicija je neadekvatna procedura izbora investicionih projekata. Ovaj problem je postojao i u prošlosti, ali on se uglavnom ispoljavao pri realizaciji projekata manje i srednje vrednosti, dok su najveći inve-sticioni projekti kao što su koridor 10 i Koridor 11 bili nesporni. Međutim, nakon što su realizovani projekti koji su planirani decenijama i čija opravdanost realizacije je temeljeno proverene, sada se ishitreno predlažu veliki investicioni projekti bez prethodne detaljne analize eko-nomske i društvene opravdanosti njihove realizacije. Za demokratsko društvo sasvim je neprimereno da se odlu-ka o izgradnji novih autoputeva ili izbor trase metroa u Beogradu ili o izgradnji nacionalnog stadiona i nekoliko stadiona širom Srbije donose u uskim političkim krugo-vima bez stručnih i javnih rasprava. Izostankom javnih i stručnih rasprava rizik od realizacija ekonomskih neo-pravdanih projekta višestruko povećava. Prema tome kao rezultat očekivanog pada kvaliteta upravljanja javnim in-vesticijama, na jednoj strani i povećanja količina javnog kapitala ne drugoj strani prilično se osnovano se može očekivati da će efikasnost investicija, a time i njihov po-zitivan uticaj na privredni rast u narednim godinama opadati.

Da bi javne investicije imale pozitivan uticaj na rast BDP u dugom roku neophodno je da njihovo finansiranje bude ekonomski održivo, odnosno da usled njihove realizacije ne porastu znatnije javni dug i troškovi njegovog finansi-ranja. Mada je najavljen nacionalni investicioni plan ve-like vrednosti za sada predstavnici vlasti nisu predstavili jasan plan za njegovo finansiranje. Predsednik Republike

je u više navrata tvrdio da država može da se dodatno za-dužuje za 2 milijarde evra godišnje, jer očekuje da će nam BDP u narednim godinama rasti za 5% odnosno za oko 2 milijarde evra. Štaviše, iz toga je izvodio pogrešan zaklju-čak da ako javni dug i BDP rastu za identičan iznos da se njihov količnik neće promeniti, što bi bilo tačno samo pod uslovom da su javni dug i BDP jednaki. Međutim, s obzirom na to da javni dug u Srbiji iznosi oko 50% BDP, dodavanje identičnog iznosa imenicu i brojiocu imaće za posledicu rast učešća javnog duga u BDP. Hipotetički, ako bi se javni dug i BDP u narednih pet godina povećali za po 10 milijardi evra odnos javnog duga prema BDP bi porastao sa sadašnjih 52% na preko 60% BDP. Ovo povećanje javnog duga bilo bi umereno i održivo, pod uslovim da u narednim godinama BDP ostvari rast od oko 5% godišnje, kao i da tekući rashodi države, poput plata i penzija ne rastu brže od BDP-a. Međutim, sada je verovatnije da će BDP u narednim godinama rasti po stopi manjoj od 5%, a takođe, nije izvesno da će plate u javnom sektoru pratiti rast BDP. Stoga je verovatno da bi finansiranje NIP u vrednosti od 10-12 miijardi u nared-nih pet godina imalo za posledicu da odnos javnog duga prema BDP znatno premaši 60%.

Osim fiskalne politike druga mera koja Srbiji stoji na raspolaganju za ublažavanje negativnih efekata uspora-vanja evropskih privreda je blaga deprecijacija dinara. Deprecijacija dinara bi predstavljala adekvatan odgovor na smanjenje traženje za našim proizvodima u Nemačkoj i drugim evropskim zemljama. Deprecijacija bi srpske proizvode učinila jeftinijim na evropskom tržištu, dok bi strani proizvodi postali skuplji na srpskom tržištu, što bi povoljno uticalo na kretanje BDP i zaposlenosti Srbije. Deprecijacija, uz adekvatnu politiku dohodaka i kontro-lu domaće tražnje, bi doprinela da se zaustavi dalji rast spoljnotrgovinskog deficita Srbije, koji traje već tri go-dine, kao i da se postepeno ide ka njegovom smanjenju. Ekonomski neutemeljeno realno jačanje dinara za oko 7% tokom poslednje tri godine je jedan od ključnih fak-tora pogoršanja spoljno ekonomske pozicije Srbije. Sma-njenja spoljnotrgovinskog deficita predstavlja preventivnu meru, kojom bi se sprečilo pogoršanje makroekonomske stabilnosti u Srbije, u slučaju da u Evropi nastupi snažnija kriza koja bi imala za posledicu automatski pad poreskih prihoda i rast fiskalnog deficita u Srbiji. Tokom, velike ekonomske krize koja je počela 2008. godine najveći pad privredne aktivnosti imala su evropske zemlja koje su u krizu ušla sa velikim deficitom u tekućem platnom bi-lansu, poput baltičkih zemalja i Grčke, a koje su pri tome vodile politiku fiksnog kursa.

Tren

dovi

7Kvartalni monitor br. 57 • april–jun 2019

Tren

dovi

7

TRENDOVI

1. Pregled

U odnosu na prethodne kvartale, Q2 nije doneo veće promene osnovnih makroekonomskih trendova i ekonomskih politika koje se vode u zemlji, ali je doneo pogoršanje ekonomskih trendova u okruženju. S jedne strane održava se cenovna i fiskalna stabilnost i to ostaje važan rezultat Vlade i NBS, ali s druge strane nastavlja se spor rast privrede i formiraju se neravnoteže koje u budućnosti mogu da ugroze makroekonomsku stabilnost, ali i rast privrede. Ostvareni skroman rast BDP-a u Q2 od 2,9% ne može se oceniti pozitivno iz više razloga: 1) osetno je niži od rasta BDP-a drugih zemalja Centralne i Istočne Evrope (CIE) koji je u istom kvartalu iznosio u proseku 3,7%, 2) imao je lošu strukturu jer je prvenstveno počivao na domaćoj tražnji uz pad neto izvoza i 3) niži je osetno od zvanične prognoze za ovu godinu koja iznosi 3,5%, pa sada postaje sve izvesnije da se ta prognoza za 2019. neće ostvariti. Iza niskog privrednog rasta Srbije stoje brojni strukturni problemi koji godinama opterećuju domaću ekonomiju, poput neuspešnog poslovanja javnih preduzeća, lošeg poslovnog ambijenta usled visoke korupcije, nedovoljne vladavine prava, neizgrađenih institucija i drugo – a Vlada te probleme uglavnom ignoriše i nema nagoveštaja da će se nešto promeniti u budućnosti. Inflacija je ostala niska, tačnije, dodatno je tokom leta usporila na ispod 2% na godišnjem nivou. Tekući deficit nastavlja da se pogoršava zbog bržeg rasta uvoza od izvoza uz dalji pad cenovne konkurentnosti domaće privrede. Trendovi na tržištu rada načelno su povoljni, ali se poboljšavaju preko mogućnosti privrede da ih dugoročno podržava jer u dužem vremenskom periodu nije održivo da zbirni rast zarada i zaposlenosti bude brži od rasta proizvodnje – što je u Q2 bio slučaj. Unutrašnje neravnoteže kao što su brži rast realnih zarada od produktivnosti, niska domaća štednja u odnosu na investicije i ekonomski neutemeljeno jak dinar, dovode do bržeg rasta domaće potrošnje od raste proizvodnje, a to se preslikava u rast spoljnotrgovinskog bilansa. Ukoliko ove neravnoteže nastave da se povećavaju i potraju duže to će ugroziti makroekonomsku stabilnost, a potom i rast privrede.

Privredna kretanja u Evropi u drugom kvartalu su pogoršana, a povećana je neizvesnost u pogledu kretanja evropskih privreda u drugoj polovini ove i narednoj godini. U drugom kvartalu većina zemalja CIE kao i razvijenih zemalja Zapadne Evrope sa kojima Srbija ima veliku trgovinsku razmenu beleže osetno usporavanje privredne aktivnosti, a neke od njih i pad (Nemačka). Za sada je verovatnije da se radi o usporavanju evropskih privreda, u okviru koga će neke zemlje imati pad BDP u toku jednog ili dva kvartala, ali nije isključena ni mogućnost da evropske privrede uđu i recesiju. Odgovornu ekonomsku politika Srbije za narednu godinu trebalo bi formulisati tako da bude održiva i u slučaju nastupanje recesije u evropskim privredama

Objavljeni rezultati o rastu privredne aktivnosti u Q2 od 2,9% potvrđuju naše prognoze iz prethodnog izdanja QM-a da će stopa privrednog rasta u 2019. biti oko 3%, tj. da se neće ostvariti rast BDP-a od 3,5% koji je Vlada prognozirala za ovu godinu (v. odeljak 2. „Privredna aktivnost“). Naime, u prvoj polovini godine ostvaren je prosečan rast BDP-a od 2,8%, pa bi za ostvarenje stope rasta od 3,5% na godišnjem nivou bilo potrebno da BDP u drugoj polovini godine poraste 4,1% u proseku – što je malo verovatno. Umesto toga očekujemo da se rast BDP-a u drugoj polovini godine poveća na oko 3,5% i to prvenstveno zbog poređenja sa niskom bazom iz prethodne godine (pad u proizvodnji EPS-a od avgusta 2018. godine). To bi značilo da će stopa rasta BDP-a u 2019. najverovatnije iznositi 3,1-3,2% (što smo približno najavili u prethodnim izdanjima QM-a).

Ono što je sada mnogo važnije pitanje od prognoza BDP-a za 2019. je: kakav privredni rast može da očekuje Srbiju u 2020. godini? Prognoza za 2020. je sada naročito važna jer je ovo period godine kada se priprema budžet i detaljno planira ekonomska politika u narednoj godini. Premda je odgovor na ovo pitanje još uvek teško pouzdano dati, poželjno bi bilo da Vlada u narednu godinu uđe sa konzervativnijim prognozama, tj. da umanji trenutno važeću prognozu za 2020. od 4% na 3 do 3,5%. Uz smanjenje prognoziranog rasta trebalo bi i ekonomske politike pripremiti na moguće usporavanje privredne aktivnosti. To znači da se budžetska sredstva u što većoj meri opredele za

Tren

dovi

8

Tren

dovi

8 1. Pregled

povećanje kapitalnih rashoda i smanjenje poreza privredi, a ne na povećanje potrošnje (npr. preveliki rast plata u javnom sektoru), dok bi za monetarnu politiku bilo presudno da zaustavi i preokrene sadašnji trend jačanja dinara koji štetno utiče na privredni rast.

Struktura privrednog rasta u Q2 nastavlja da se postepeno pogoršava. U ostvarenom privrednom rastu prednjače sektori koji se oslanjaju na domaću tražnju (građevinarstvo, trgovina i druge usluge), dok industrijska proizvodnja ima pad. Pojednostavljeno posmatrano, u Q2 se nastavlja trend započet pre više od godinu dana da raste proizvodnja u onim delatnostima koje svoje proizvode i usluge prodaju na domaćem tržištu, a smanjuje se u onima koje se oslanjaju na izvoz. Od ovih negativnih trendova odudara pozitivan, visok, rast investicija koji je u Q2 iznosio 8,6%. Međutim, skrećemo pažnju i na to da je ovaj rast investicija bio neizbalansiran, jer je počivao isključivo na rastu građevinarstva (stanogradnja, povećano ulaganje države u infrastrukturu), dok van toga ulaganja privrede u opremu i ostale investicije, imaju skroman rast od oko 2,5% koji je niži od rasta BDP-a.

Usled bržeg rasta uvoza od izvoza tekući deficit platnog bilansa nastavio je da se pogoršava i u Q2 je iznosio 6,3% BDP-a (716 mln evra). To je gotovo dva puta veći deficit od onog koji je ostvaren u istom periodu prethodne godine kada je bio 3,3% BDP-a (v. odeljak 4. „Platni bilans i spoljna trgovina“). Glavni razlozi daljeg pogoršanja spoljnotrgovinskog deficita, odnosno deficita tekućeg računa platnog bilansa, bili su brži rast domaće tražnje od rasta proizvodnje uz preterano jačanje kursa dinara. Uz ove činioce pogoršanju trgovinske razmene u Q2 i u čitavoj 2019. svakako su doprineli i neki egzogeni činioci koji nisu bili pod kontrolom Vlade i NBS, poput usporavanja privrednog rasta i smanjenja tražnje za u zemljama najvećim trgovinskim partnerima Srbije, kao i zadržavanje taksa na izvoz robe iz Centralne Srbije na Kosovo i Metohiju. Ističemo, međutim, to da je trend snažnog rasta trgovinskog deficita započeo još početkom 2017, pre nego što su na njega počeli da negativno utiču pomenuti egzogeni činioci, tako da ocenjujemo da su glavni razlozi za ovaj nepovoljan trend ipak unutrašnje prirode. I pored relativno snažnog povećanja tekućeg deficita, dobro je što je on u Q2 još uvek bio u potpunosti pokriven prilivima stranih direktnih investicija (SDI) koje su u ovom kvartalu dostigle čak 8,7% BDP-a (987 mln evra) – što je osetno povećanje u odnosu na isti period prethodne godine kada su bile 6,4% BDP-a. Iako će tekući deficit u čitavoj 2019. zasigurno biti pokriven neto prilivom SDI, rast spoljnih neravnoteža mogao bi da predstavlja budući rizik, posebno u slučaju izraženijeg usporavanja evropskih zemalja, te bi trebalo adekvatnim ekonomskim politikama delovati u pravcu njegovog smanjenja – pre svega promenom politike dopuštanja jačanja kursa dinara, ali i usklađivanjem kretanja zarada sa rastom produktivnosti.

Nominalna apresijacija (jačanje) dinara u odnosu na evro u prvih osam meseci 2019. iznosila je 0,4% (v. odeljak 5. „Cene i devizni kurs“). S obzirom na to da je inflacija u Srbiji premašila inflaciju u Evrozoni, realna apresijacija dinara u ovoj godini bila je nešto veća i iznosila je oko 1%. Tako se i u ovoj godini nastavlja trend realne apresijacije započet krajem 2016, od kad je domaća valuta realno ojačala u odnosu na evro za 7%. Kao što smo već nagovestili, relativno snažna realna apresijacija dinara koincidira sa pogoršanjem spoljnotrgovinskih tokova, što predstavlja nesporan signal da devizni kurs nije na nivou koji uravnotežuje spoljnotrgovinske bilanse, tj. precenjen je. Tačno je da su u prethodne dve i po godine zbog povećanog priliva kapitala iz inostranstva preovladavali apresijacijski pritisci na dinar tako da je NBS svojom politikom (otkupom evra) uglavnom branila još veće jačanje dinara. Međutim, NBS je imala povremene prilike da poboljša cenovnu konkurentnost domaće privrede tako što bi iskoristila (retko) pojavljivanje depresijacijskih pritisaka za blago i kontrolisano slabljenje dinara, ali se u takvim slučajevima opredeljivala da interveniše prodajom manje količine evra iz deviznih rezervi sprečavajući da dođe do bilo kakvog slabljenja dinara – što smatramo pogrešnom politikom.

Kontrolisana depresijacija (slabljenje) dinara naročito bi bila dobra sada kada je inflacija ponovo pala ispod ciljnog koridora NBS (3 ± 1,5%), budući da je u avgustu rast cena iznosio svega 1,3% međugodišnje (v. odeljak 5. „Cene i devizni kurs“). Poslednje usporavanje inflacije tokom letnjih meseci jeste došlo kao posledica pada cena manjeg broja proizvoda (pad cena povrća pre svega). Međutim, i bazna inflacija (merene indeksom potrošačkih cena bez hrane, alkoholnih pića, duvana i energenata), stabilno je na nivou od oko 1,5% koji je takođe na donjoj granici ciljnog koridora NBS, zbog čega ima prostora za dalje kontrolisano popuštanje monetarne politike (uključujući i sprovođenje mera za ograničenu depresijaciju kursa dinara).

Tren

dovi

9Kvartalni monitor br. 57 • april–jun 2019

Smanjivanje inflacije, ali i međunarodne okolnosti (pre svega ublažavanje monetarne politike ECB-a i FED-a), ohrabrili su NBS da u julu i avgustu nastavi da smanjuje referentnu kamatnu stopu za po 25 baznih poena – sa 3% na 2,5% (v. odeljak 7. „Monetarni tokovi i politika“). Plasmani domaćih banaka nastavljaju da rastu tokom Q2 budući da se povećavaju neto novi plasmani preduzećima uz, već neko vreme, stabilan rast neto novih plasmana stanovništvu i ulaganja banaka u REPO. Pored rasta neto novih plasmana, poslovne banke beleže i rast kreditnog potencijala usled rasta depozita stanovništva ali i povećanja na računima kredita i rezervi i dodatnog zaduživanja banaka kod svojih centrala u inostranstvu. Učešće loših kredita u ukupnim plasmanima u Q2 je smanjeno na 7,2%, tj. praktično se vratilo na svoj nivo pre izbijanja svetske ekonomske krize u drugoj polovini 2008. godine. Smanjenje učešća loših kredita u ukupnim plasmanima posledica je kombinovanog delovanja dva trenda. S jedne strane solidno raste kreditna aktivnost, odnosno povećavaju se ukupni plasmani banaka, a s druge strane nastavlja se i smanjenje vrednosti loših kredita. Imajući u vidu novi razvoj situacije na međunarodnom tržištu kapitala za očekivati je da će se trenutni rekordno nizak nivo kamatnih stopa na kredite zadržati u dužem vremenskom periodu.

U Q2 se načelno nastavljaju poboljšanja na tržištu rada, mada je prilikom tumačenja ovih trendova potreban i određeni oprez (v. odeljak 3. „Zaposlenost i zarade“). Stopa nezaposlenosti merena Anketom o radnoj snazi (ARS) u Q2 pala je na svoj najniži nivo od kad se ovo istraživanje sprovodi (2003. godine) i iznosi 10,3%. Interesantno je, međutim, primetiti to da do relativno snažnog smanjenja stope nezaposlenosti u Q2 nije došlo zbog velikog rasta zaposlenosti koji je na međugodišnjem nivou iznosio skromnih 0,7%, već prvenstveno usled snažnih emigracija koje smanjuju broj nezaposlenih u zemlji. U Q2 se nastavlja dobar trend formalizacije tržišta rada budući da se smanjuje broj neformalno zaposlenih za oko 7% međugodišnje, a broj formalno zaposlenih po ARS-u raste 2,7%. Prosečna plata u Q2 imala je realni međugodišnji rast od čak 7,6%, koji je znatno veći od rasta privredne aktivnosti kao i od rasta produktivnosti. Veći rast realnih zarada od rasta produktivnosti ima negativne posledice na konkurentnost privrede Srbije, odnosno doprinosi pogoršanju trgovinske razmene i ne može biti održiv u dužem periodu. Za razliku od prethodnih godina kada su slični trendovi bili posledica netržišnih mehanizama (prekomerno povećanje plata u javnom sektoru, veliki rast minimalne zarade), u Q2, ali i tokom čitave 2019, plate i u privatnom sektoru rastu brže od produktivnosti. Snažan rast plata u privatnom sektoru, znatno brži od rasta produktivnosti je fenomen sa kojim se tokom poslednje dve godine suočava veći broj zemalja CIE, posledica je velike emigracije radno aktivnog stanovništva i deficita kvalifikovane i produktivne radne sna. Međutim, makroekonomska pozicija drugih zemalja CIE u na početku perioda kada je počeo brži rast zarada od rasta produktivnosti bila je povoljnija nego u Srbiji, pa su i negativne posledice ovog trenda manje. Naime zemlje CIE imale su približno ravnotežu u tekućem platnom bilansu (neke su imale suficit, a neke mali deficit), dok se Srbija suočavala sa relativno visokim tekućim deficitom. Učešće privatne potrošnje u BDP u zemljama CIE bilo je 60% BDP, dok je u Srbiji ono iznosilo 70% BDP. Takođe, ove zemlje nisu dozvolile jačanje svojih valuta iznad rasta njihove relativne produktivnosti u odnosu na glavne trgovinske partnere, dok je Srbija to učinila

Budžet konsolidovane države u Q2 nastavio je da beleži suficit koji je u tom periodu iznosio oko 6 mlrd dinara, a od početka godine do kraja jula iznosio je 38 mlrd dinara (v. odeljak 6. „Fiskalni tokovi i politika“). Sadašnji fiskalni trendovi ukazuju da bi opšta država bez promene politika umesto planiranog deficita od 0,5% BDP-a u 2019. ostvarila budžetski suficit od oko 0,5% BDP-a. Do najvećih promena u odnosu na plan za 2019. došlo je na strani javnih prihoda i to dobrim delom zbog veće naplate doprinosa i poreza na zarade. Snažno povećanje ovih prihoda u odnosu na plan posledica je prethodno opisanog visokog rasta zarada u privredi tokom 2019. koji se nije mogao predvideti tokom izrade budžeta krajem prethodne godine. Suočena sa boljim fiskalnim trendovima od planiranih (suficit umesto planiranog deficita), Vlada je, za razliku od prethodnih godina, ove godine najavila usvajanje rebalansa budžeta kojim će se osetno povećati tekući javni rashodi (isplate 5.000 dinara svim penzionerima, snažno povećanje zarada u javnom sektoru u novembru koje bi u proseku iznosilo preko 9% i drugo). Drugim rečima, najave iz Vlade ukazuju da država ovu godinu neće završiti sa suficitom, već da će se višak koji se ove godine pojavio u budžetu najvećim delom potrošiti na populističke i, mogli bismo slobodno reći, predizborne mere.

Sredinom godine takođe je najavljen i veliki investicioni program države u vrednosti od 10 mlrd evra koji bi se sprovodio u narednih pet godina. Analize koju smo sproveli u QM-u (v. odeljak 6. „Fiskalni

Tren

dovi

10

tokovi i politika“ i „Uvodnik“) pokazuju da je relativno snažno povećanje državnih investicija u infrastrukturu zaista u načelu ekonomski opravdano. Naime, to je najbolji odgovor ekonomske politike na moguće usporavanje privrednog ciklusa u Evropi, a potrebno je i zbog toga što je stanje osnovne infrastrukture u Srbiji daleko lošije nego u uporedivim zemljama (a u nekim segmentima, poput zaštite životne sredine, je i katastrofalno). Razlog za loše stanje infrastrukture u Srbiji je to što je država od 2001. do 2018. u infrastrukturu i drugu fiksnu imovinu uložila čak oko 40% BDP-a manje nego druge zemlje CIE. Iako bi u načelu mogao biti opravdan, najavljeni plan, međutim, ima toliko nedorečenosti i slabosti da one dovode u pitanje njegov kredibilitet i svrsishodnost: prvo, ne zna se kako će se najavljeno povećanje investicija finansirati; drugo, ne zna se kako su odabrani prioriteti za investiranje (u okviru ovog plana najavljuju se i ekonomski sumnjivi projekti poput masovne izgradnje sportskih objekata); treće, ne zna se kako će država podići efikasnost u izvršenju javnih investicija neophodnu za sprovođenje ovako ambicioznog plana, budući da ni njihov sadašnji nivo nije u stanju da realizuje bez prekoračenja rokova za završetak projekata, plaćanja previsokih cena (često) uz nizak kvalitet radova i drugo. Ozbiljan program države za snažno povećanje javnih investicija morao bi da ima pomenute, ali i brojne druge promišljene strateške i tehničke elemente, a morao bi da prođe i kroz stručnu i javnu rasprave. U protivnom lako bi se mogla ponoviti sva nepovoljna iskustva prethodnog Nacionalnog investicionog plana iz 2006. godine.

1. Pregled

Srbija: izabrani makroekonomski pokazatelji, 2010–2019

Izvor: FREN.1) Ukoliko drugačije nije naznačeno.2) Podaci od 2008. godine predstavljaju korigovane podatke na osnovu proširenog obuhvata uzorka za računanje prosečne zarade. Time su nominalne vrednosti zarada za 2008. godinu upor-edive sa nominalnim vrednostima za 2009. i 2010, ali nisu uporedive sa prethodnim godinama. * U 2015. godini promenjena je metodologija registrovane zaposlenosti, podatak u Q4 2015. je godisnji prosek za 2015.Pod pojmom zaposleni podrazumevaju se lica koja imaju formalno pravni ugovor o zaposlenju, odnosno zasnovani radni odnos sa poslodavcem na određeno ili neodređeno vreme i lica koja rade van radnog odnosa na osnovu ugovora o delu ili na osnovu ugovora o obavljanju privremenih i povremenih poslova; lica koja obavljaju samostalne delatnosti ili su osnivači privrednih društava ili preduzetničkih radnji; kao i lica koja obavljaju poljoprivredne delatnosti a nalaze se u evidenciji Centralnog registra obaveznog socijalnog osiguranja.3) Pratimo ukupni fiskalni rezultat (overall fiscal balance po GFS 2001) - Konsolidovani suficit/deficit korigovan za “budžetske kredite” (lending minus repayment prema starom GFS). 4) Republički zavod za statistiku je promenio metodologiju spoljnotrgovinske razmene. U Srbiji je od 01.01.2010. godine, po preporukama odeljenja za statistiku UN, počeo da se primenjuje opšti sistem trgovine, koji predstavlja širi koncept od prethodnog, radi bolje prilagođenosti kriterijumima datim u Platnom bilansu i Sistemu nacionalnih računa. Detaljnjije objašnjenje je dato u QM 20, odeljak 4, Platni bilans i spoljna trgovina. Prema novoj metodologiji NBS iz Q2 2014 (u skladu sa BPM6) izuzimaju se sve transakcije vezane za izvoz i uvoz robe na doradu. Usluge dorade će se po novoj metodologiju beležiti u okviru računa usluga. Detaljnjije objašnjenje je dato u QM37, odeljak 4, Platni bilans i spoljna trgovina. Podaci su preračunati i dati po novoj metodologiji (IMF BPM6) počevši od 2007. godine. 5) Narodna banka Srbije je u Q1 2008 i u Q2 2014. promenila metodologiju po kojoj izradjuje platni bilans. Promena metodologije 2008. dovela je do manjeg deficita tekućeg računa, i do manjeg salda kapitalnog računa. Detaljnjije objašnjenje je dato u QM12, odeljak 6, Platni bilans i spoljna trgovina. Promena metodologije 2014 (u skladu sa šeštim izdanjem IMF’s Balance of Payments and International Investment Position Manual - BPM6) dovela je do većeg deficita tekućeg računa, i do većeg finansijskog računa usled višeg iznosa SDI. Detaljnjije objašnjenje je dato u QM37, odeljak 4, Platni bilans i spoljna trgovina. Podaci su preračunati i dati po novoj metodologiji (IMF BPM6) počevši od 2012. godine. 6) NBS neto sopstvene rezerve predstavljaju razliku između neto deviznih rezervi NBS i zbira deviznih depozita poslovnih banaka i deviznih depozita države. Detaljnija objašnjenja data su u odeljku Monetarni tokovi i politika.7) Podaci za 2004, 2005. i 2006. godinu bazirani su na Indeksu maloprodajnih cena. RZS je prešao na obračun inflacije Indeksom potrošačkih cena od 2007. godine.8) Računica zasnovana na 12-m prosecima za godišnje podatke, i na tromesečnim prosecima za kvartalne podatke.

2010 2011 2012 2013 2014 2015 2016 2017 2018

Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2

Privredna aktivnostBDP (u mlrd. dinara) 3.250,6 3.612,3 3.810,1 4.121,2 4.160,5 4.312,0 4.521,3 4.754,4 5.059,7 … … … … … …BDP 0,7 2,0 -0,7 2,9 -1,6 1,8 3,3 2 4,3 4,8 4,9 3,8 3,4 2,7 2,9

Nepoljoprivredna BDV 1,1 2,2 0,8 2,5 -2,2 2,3 3,4 3,3 3,6 4,7 4,5 2,8 2,4 2,8 3,1Industrijska proizvodnja 1,2 2,5 -2,6 6,1 -7,4 7,3 4,9 4,2 1,4 6,9 1,7 -1,4 -1,1 -2,1 -2,3

Prerađivačka industrija 2,5 -0,2 -1,3 5,5 -4,9 5,7 5,6 6,6 2 5,9 1,6 1,0 0,3 -2,3 -3Prosečna mesečna neto plata (u din.)2) 34.159 37.976 41.377 43.932 44.530 44.437 46.087 47.888 49.643 49089 49573 48965 50943 53739 54553Registrovana zaposlenost (CROSO) 1,805 1.866 1.865 1.864 1.845 1.990 1989 2.061 2.131 2092 2127 2147 2159 2148 2162

Fiskalni podaciJavni prihodi -1,5 -4,6 0,6 -3,0 3,2 3,1 7,5 4,0 4,6 3,6 2,7 5,4 6,5 8,3 2,3 Javni rashodi -1,7 3,3 3,6 -5,7 5,2 -3,2 1,9 -1,7 5,8 5,6 3,7 9,5 4,9 6,8 7,3

Konsolidovani bilans (def. GFS)3) -136,4 -158,2 -217,4 -178,7 -258,1 -149,1 -57,1 52,3 32,2 3,7 30,1 21,4 -23,0 11,2 6,0

Platni bilans

Uvoz robe4) -11.575 -13.614 -14.011 -14.674 -14.752 -15.099 -15.933 -18.064 -20.483 0 -4.714 -5.084 -5.090 -5.596 -5.203 -5.596

Izvoz robe4) 6.856 8.118 8.376 10.515 10.641 11.454 12.814 14.066 15.238 3.576 3.927 3.850 3.885 3.866 4.272

Bilans tekućeg računa5) -2.037 -3.656 -3.671 -2.098 -1.985 -1.234 -1.075 -2.051 -2.223 -724 -354 -556 -589 -910 -716

u % BDP 5) -6 -10 -11 -6 -6 -3 -3 -5 -5 -7 -3 -5 -5 -8,9 -6,3

Bilans finansijskog računa5)

((+) znači priliv kapitala, tj. rast obaveza)1.553 3.340 3.351 1.630 1.705 920 535 1.648 1.683 0 568 268 384 463 801 547

Strane direktne investicije5)

((+) znači priliv kapitala, tj. rast obaveza)1.133 3.320 753 1.298 1.236 1.804 1.899 2.418 3.188 0 723 682 598 1.184 809 987

NBS bruto devizne rezerve ((+) znači povećanje)

-929 1.801 -1.137 697 -1.797 166 -302 228 1.123 398 674 105 -55 79 705

Monetarni podaciNBS neto sopstvene rezerve6) 489.847 606.834 656.347 757.689 788.293 931.320 923.966 891.349 866.515 961.084 949.638 957832,96 963.944 1.081.169

NBS neto sopstvene rezerve6), u mil.evra 4.609 5.895 5.781 6.605 6.486 7.649 7.486 7.482 7.327 8.135 8.029 8098,204557 8.166 9.167

Krediti nedržavnom sektoru 1.660.870 1.784.237 1.958.084 1.870.916 1.927.668 1.982.974 2.031.825 2.067.826 2.081.211 2.132.166 2.179.194 2261981,23 2.282.988 2.325.531

Devizna štednja stanovništva 730.846 775.600 909912 933.839 998.277 1.014.260 1.070.944 1.074.424 1.095.018 1.106.253 1.120.870 1139750,01 1.167.846 1.186.319

M2 (12-m realni rast, u %) 1,3 2,7 -2,2 2,3 6,7 5,5 8 0,6 2 5,6 6,1 12,3 11,8 9,7Krediti nedržavnom sektoru 13,9 0,5 -2,1 -8,3 1,2 1,4 0,9 7,8(12-m realni rast, u %)Krediti nedržavnom sektoru, u % BDP 54,0 52,4 54,7 48,3 49,5 48,4 47,2 45,4 44,9 45,4 43,1 44,2 43,6 43,7

Cene i kursIndeks potrošačkih cena7) 10,2 7,0 12,2 2,2 1,8 1,6 1,5 3,0 2,0 1,4 2,3 2,1 2,0 2,8 2,2Realni kurs dinar/evro (prosek 2006=100)8) 95,7 87,7 92,9 87,4 89,2 90,7 91,7 89,0 86,6 86,3 86,5 86,6 86,8 85,3 85,7Nominalni kurs dinar/evro8) 102,90 101,96 113,01 113,09 117,25 120,76 123,10 121,41 118,27 118,43 118,17 118,14 118,35 118,23 117,97

Godišnji podaci

međugodišnji rast1)

u milionima dinara, stanja na kraju perioda1)

u milionima evra, tokovi1)

u mlrd. Dinara

u % BDP

4,0

međugodišnji realni rast1)

20192018

4,6 5,2 8,04,7 7,5

Tren

dovi

11Kvartalni monitor br. 57 • april–jun 2019

Tren

dovi

11

2. Privredna aktivnost

Privredni trendovi u Q2 malo su poboljšani u odnosu na prethodni kvartal, ali i dalje ispod plana i slabiji od proseka CIE. Međugodišnji rast BDP-a u Q2 iznosio je 2,9% što je blago povećanje u odnosu na Q1 kada je bio 2,7% (nakon poslednje revizije naviše). Desezonirani BDP pokazuje i nešto veće ubrzanje privredne aktivnosti budući da je u Q2 bio za 1,2% veći nego u Q1. Međutim, i pored pomenutih poboljšanja trendovi privredne aktivnosti u Q2 (kao i u čitavoj prvoj polovini 2019. godine) načelno nisu bili dobri. Ostvareni privredni rast od 2,9% bio je ponovo znatno niži od prosečnog rasta zemalja Centralne i Istočne Evrope (CIE) koji je iznosio 3,7%. Uz to, struktura privrednog rasta u Srbiji je loša i nastavlja da se pogoršava – privatna potrošnja raste brže od BDP-a uz povećanje spoljnotrgovinskog deficita (neto izvoz je u padu), a nastavlja da pada i industrijska proizvodnja. Sada je postalo gotovo izvesno da se u 2019. neće ostvariti stopa rasta od 3,5% koju je Vlada prognozirala za ovu godinu. Naime, u prvoj polovini godine ostvaren je prosečan rast BDP-a od 2,8%, pa bi za ostvarenje stope rasta od 3,5% na godišnjem nivou bilo potrebno da BDP u drugoj polovini godine poraste 4,1% u proseku – što je malo verovatno. Umesto toga očekujemo da se rast BDP-a u drugoj polovini godine poveća na oko 3,5% i to prvenstveno zbog poređenja sa niskom bazom iz prethodne godine (pad u proizvodnji EPS-a od avgusta 2018. godine). To bi značilo da će stopa rasta BDP-a u 2019. najverovatnije iznositi 3,1-3,2% (što smo približno najavili u prethodnim izdanjima QM-a). Ono što je sada mnogo važnije pitanje od prognoza BDP-a za 2019. je kakav privredni rast može da očekuje Srbiju u 2020. godini? Prognoza za 2020. je sada naročito važna jer je ovo period godine kada se priprema budžet i detaljno planira ekonomska politika u narednoj godini. Premda je odgovor na ovo pitanje još uvek teško pouzdano dati, poželjno bi bilo da Vlada u narednu godinu uđe sa konzervativnijim prognozama, tj. da umanji trenutno važeću prognozu za 2020. od 4% na 3 do 3,5%. Na povećani oprez ukazuju podaci da većina zemalja CIE kao i razvijenih zemlje Zapadne Evrope sa kojima Srbija ima veliku trgovinsku razmenu (Nemačka, Italija) beleže osetno usporavanje privredne aktivnosti. Uz smanjenje prognoziranog rasta trebalo bi i ekonomske politike pripremiti na moguće usporavanje privredne aktivnosti. To znači da se budžetska sredstva u što većoj meri opredele za povećanje kapitalnih rashoda i smanjenje poreza privredi, a ne na povećanje potrošnje (npr. preveliki rast plata u javnom sektoru), dok bi za monetarnu politiku bilo presudno da zaustavi i preokrene sadašnji trend jačanja dinara koji štetno utiče na privredni rast.

Bruto domaći proizvod

Po poslednjim podacima RZS-a međugodišnji rast BDP-a u Q2, iznosio je 2,9% i bio je nešto brži od onog koji je ostvaren u Q1 (2,7%). Ostvareni rezultat ne bi se mogao oceniti zadovoljavajućim iz više razloga o kojima ćemo detaljnije diskutovati u narednom delu teksta. Prvo, sa privrednim rastom od 2,9% u Q2 Srbija je u grupi zemalja CIE sa nižim privrednim rastom, budući da je ovaj region u Q2 ostvario prosečnu međugodišnju stopu rasta BDP-a od 3,7%. Drugo, struktura privrednog rasta je nepovoljna jer se on ne oslanja na rast industrijske proizvodnje i neto izvoza, već na rast građevinarstva i usluga uz pogoršanje spoljnotrgovinske razmene. Treće, ostvareni rezultat u Q2 je ispod očekivanja, budući da je u 2019. prognoziran rast BDP-a od 3,5% koji se (uzimajući u obzir poslednje podatke) gotovo izvesno neće ostvariti.Jedna od specifičnosti privrede Srbije je to što na njene rezultate veliki uticaj imaju privremeni činioci (poljoprivredne sezone, usponi i padovi u proizvodnji EPS-a, remonti NIS-a i drugo). Zbog toga dolazi do značajnih oscilacija u godišnjim stopama privrednog rasta i pored toga što je trend rasta BDP-a već nekoliko godina relativno stabilan i iznosi oko 3% - tj. sličan je rezultatu ostvarenom u Q2. Na primer, rast BDP-a u 2017. bio je 2% zato što je loša poljoprivredna sezona (suša) privremeno umanjila stopu rasta BDP-a za oko 1 p.p. Slično tome, rast BDP-a u 2018. privremeno je ubrzao na 4,3% zbog oporavka poljoprivrede od suše. U Tabeli T2-1 pokazali

Međugodišnji rast BDP-a u Q2 iznosio je 2,9%

Trend rasta privrede Srbije je već duže vreme

oko 3%, a kvartalni rezultati osciliraju

oko ove vrednosti pod uticajem jednokratnih i

cikličnih činilaca

Tren

dovi

12

Tren

dovi

12 2. Privredna aktivnost

smo i rezultate privredne aktivnosti u prethodne tri godine iz kojih su isključeni najvažniji jednokratni činioci (poljoprivreda i proizvodnja EPS-a) i stavili ih u kontekst privrednog rasta drugih zemalja Centralne i Istočne Evrope.

Tabela T2-1. Srbija i zemlje CIE: rast BDP-a 2016-2019. godine2018 2019

Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2Srbija 3,3 2,0 4,3 4,9 4,9 4,1 3,4 2,7 2,9

Srbija − trendni privredni rast1) 2,9 3,3 3,4 3,7 3,8 3,5 2,7 2,8 3,0Centralna i Istočna Evropa (ponderisani prosek) 3,2 4,7 4,3 4,3 4,4 4,5 4,0 4,3 3,7

Albanija 3,3 3,8 4,1 4,3 4,3 4,7 3,3 2,2 -Bosna i Hercegovina 3,2 3,2 2,9 3,2 3,4 2,7 3,0 2,2 -Bugarska 3,9 3,8 3,1 3,5 3,2 2,7 3,0 4,8 3,3Crna Gora 2,9 4,7 4,8 4,5 4,9 5,0 4,8 3,0 -Češka 2,5 4,4 3,0 3,6 2,7 2,5 3,1 2,8 2,4Estonija 3,5 4,9 3,9 4,7 4,5 4,7 5,1 5,0 3,6Hrvatska 3,5 2,9 2,6 2,5 2,9 2,8 2,3 3,9 2,4Letonija 2,1 4,6 4,8 4,0 5,3 4,5 5,1 3,0 2,0Litvanija 2,4 4,1 3,5 3,7 3,8 2,6 3,8 4,2 3,9Mađarska 2,3 4,1 4,9 4,6 4,9 5,1 5,1 5,3 4,9Makedonija 2,8 0,2 2,7 0,9 3,0 3,0 3,7 4,1 3,1Poljska 3,1 4,8 5,1 5,2 5,4 5,7 4,4 4,7 4,1Rumunija 4,8 7,0 4,1 4,0 4,1 4,2 4,1 5,0 4,4Slovačka 3,1 3,2 4,1 3,7 4,5 4,6 3,6 3,7 1,9Slovenija 3,1 4,8 4,1 4,3 3,7 4,6 3,8 3,3 2,5

2016 2017 2018

1) Isključeni jednokratni činioci (suše, poplave, privremeni problemi EPS-a i drugo)Napomena: još nisu objavljeni podaci za Q1 2019. za tri zemlje: Albaniju, BiH i Crnu Goru Izvor: Eurostat, procena QM-a na osnovu podataka RZS-a i državni zavodi za statistiku BiH i Crne Gore

Rast BDP-a u Q2 od 2,9% (tj. od 3% bez jednokratnih činilaca – Tabela T2-2) načelno je u skladu sa višegodišnjim trendom privredne aktivnosti u Srbiji. Verovatno bi ostvareni rezultat u Q2 bio nešto bolji da nije bilo dodatnih nepovoljnih egzogenih činilaca poput taksi na izvoz robe iz Centralne Srbije na KiM, ali ocenjujemo da ni ti činioci ne bi značajnije promenili sadašnji trend privredne aktivnosti koji je već duže vreme relativno stabilan. Ono na šta već duže vreme skrećemo pažnju je to da trend rasta BDP-a u Srbiji nije zadovoljavajući jer sistematski znatno zaostaje za privrednim rastom drugih zemalja CIE (Tabela T2-2). Ova ocena važi i za Q2 u kom su zemlje CIE ostvarile prosečan rast BDP-a od 3,7%, a Srbija od oko 3%. Drugi način da se ocene kratkoročni, ali i strukturni trendovi privredne aktivnosti jeste da se posmatra desezonirani BDP. U Grafikonu T2-2 prikazali smo seriju desezoniranog indeksa BDP-a od 2007. godine u kojoj se vidi da je trend rasta BDP-a još od sredine 2015. zapravo bio dosta stabilan. Povremena usporavanja i ubrzanja rasta desezoniranog BDP-a ciklično su se ponavljala od sredine 2015. godine (Grafikon T2-2) i uglavnom su bila posledica različitih

poljoprivrednih sezona i drugih jednokratnih činilaca, kao i cikličnih faktora. Drugim rečima, privremena usporavanja bila su naknadno praćena privremenim ubrzanjima BDP-a, koja nisu imala uticaj na trajnije promene trenda privrednog rasta. U periodu od Q2 2015. do Q2 2019. desezonirani BDP je kumulativno porastao 13% što odgovara prosečnoj godišnjoj stopi rasta od 3,1%, tj. identičnoj srednjoročnoj stopi privrednog rasta do koje dolazimo kada iz rezultata privredne aktivnosti isključimo najveće jednokratne činioce (Tabela T2-1). Desezonirani rast BDP-a jeste nešto ubrzao

u Q2 budući da je iznosio 1,2% u odnosu na prethodni kvartal (za poređenje, desezonirani rast BDP-a u Q1 u odnosu na kvartal koji mu je prethodio iznosio je 0,8%). Iako bi ovo ubrzanje u Q2 moglo na prvi pogled da nagovesti veće stope privrednog rasta u budućnosti (desezonirani kvartalni rast od 1,2% odgovara godišnjoj stopi rasta od čak 5%) – mnogo je verovatnije je da

Ostvareni rast BDP-a od 2,9% u Q2

približno je u skladu sa srednjoročnim trendom

privredne aktivnosti i osetno je niži od

prosečnog rasta drugih zemalja CIE

Desezonirani indeksi potvrđuju da je

privredni rast Srbije na višegodišnjem trendu koji iznosi

malo preko 3%

U Q2 ostvaren je desezonirani rast

BDP-a od 1,2%

Grafikon T2-2. Srbija: desezonirani rast BDP-a, 2007-2019. godina (2008=100)

80,0

85,0

90,0

95,0

100,0

105,0

110,0

115,0

120,0

Recesija Desezonirani indeks BDP

Izvor: QM na osnovu podataka RZS

Tren

dovi

13Kvartalni monitor br. 57 • april–jun 2019

Tren

dovi

13

su u pitanju privremene oscilacije ovog kratkoročnog indikatora oko svog osnovnog trenda, a ne najava suštinske promene trenda privredne aktivnosti. Kao što smo već pomenuli, u prethodnim godinama uobičajeno je bilo da desezonirani BDP-a privremeno oscilira oko svog osnovnog trenda, ali bez trajnih posledica na promenu srednjoročnog trenda privrednog rasta. Konkretnije, čak tri od osam kvartala u prethodne dve godine imala su sličan ili veći desezonirani rast BDP-a od onog iz Q2, pa to nije ostavilo trajniji trag na ubrzanje privredne aktivnosti – što ne očekujemo da se desi ni sada. Do kraja godine, dakle, očekujemo nastavak relativno sličnih trendova privredne aktivnosti kao u prvoj polovini godine u kojoj je BDP u proseku porastao za 2,8% (2,7% u Q1 i 2,9% u Q2). Međutim, u drugoj polovini godine rezultati privrede će se porediti sa nešto nižom bazom iz prethodne godine jer je u avgustu 2018. došlo do velikog pada u proizvodnji EPS-a koji se nastavio sve do kraja prethodne godine. Zbog toga očekujemo da će u drugoj polovini 2019. doći do privremenog ubrzanja međugodišnjeg rasta BDP-a za oko 0,5 p.p. što će rezultirati stopom rasta BDP-a u drugoj polovini godine od oko 3,5% - tj. ukupnim privrednim rastom u 2019. od 3,1-3,2%. To ujedno znači da se neće ostvariti planirana stopa privrednog rasta u 2019. od 3,5%, što je još jedan od razloga zbog kog privredna kretanja u 2019. ne možemo oceniti kao uspešna. Manja stopa privrednog rasta u 2019. od planirane ima i još neke posledice. Na primer, Vlada je računajući na (između ostalog) veću stopu privrednog rasta preterano povećala plate u opštoj državi – tako da će sada doći do osetnijeg povećanja učešća zarada u javnom sektoru u odnosu na BDP (sa 9,3% BDP-a na 9,6% BDP-a). Ovo povećanje nije toliko veliko i neće u kratkom roku ugroziti javne finansije, ali može predstavljati opasan nagoveštaj da se odustaje od jedne od osnovnih tekovina uspešno sprovedene fiskalne konsolidacije iz 2015. koja je dobrim delom počivala na smanjenju previsokih budžetskih troškova za zarade zaposlenih u opštoj državi na ekonomski održiv nivo. Vlada u svojim zvaničnim dokumentima (Fiskalna strategija) prognozira da će privredni rast u 2020. iznositi 4%. Ova procena, međutim, sada izgleda preterano optimistično. Naime, kao što smo pokazali, u prethodne četiri godine trend privrednog rasta Srbije bio je relativno stabilan i iznosio je tek nešto preko 3% (Tabela T2-1, Grafikon T2-2). Privredni rast od preko 4% ostvaren je samo jednom (2018. godine), ali prvenstveno pod uticajem jednokratnih činilaca kojih neće biti u 2020. godini. Uz to, tokom 2019. nije došlo do ubrzanja (pa čak ni nagoveštaja ubrzanja trenda privredne aktivnosti u budućnosti), pa smatramo da za sada nema osnova da se tako nešto očekuje u 2020. godini. Šta više, u Tabeli T2-1 vidi se da je u Q2 došlo do relativno snažnog usporavanja privrednog rasta u zemljama EU, koje je sada za razliku od druge polovine prošle godine zahvatilo i zemlje CIE. To znači da je došlo do cikličnog usporavanja privredne aktivnosti u Evropi, mada ni recesija nije isključena iako je za sada manje verovatna. Usporavanje evropskih privreda će nepovoljno uticati na kretanje privreda aktivnosti u Srbiji do kraja ove godine, ali i narednoj godini. Zbog svega toga smatramo da će u 2020. godini privredni rast u Srbiji da bude najverovatnije 3-3,5%, a možda čak i niži, pa bi dobro bilo da Vlada umanji svoje projekcije za narednu godinu i u skladu s tim planira ekonomske politike. U periodima povećane neizvesnosti u pogledu privrednog rasta, što definitivno važi za 2020, dobro bi bilo da se što više budžetskih sredstava opredeli za izgradnju infrastrukture, jer ona najpozitivnije utiču na privredni rast i ne predstavljaju trajnu zakonsku obavezu države (nakon završetka velikih kapitalnih projekata lako je ove rashode vratiti na nivo koji bi odgovarao budućem stanju budžeta). S druge strane važno je da država bude oprezna u povećanju zakonski definisanih rashoda koji se kasnije mogu teško umanjiti, a nemaju veliki uticaj na ubrzanje privredne aktivnosti – poput povećanja zarada zaposlenih u opštoj državi.1 Opreznost je neophodna zbog toga što nije isključeno da će se Evropa suočiti sa recesijom, što bi uticalo na još sporiji rast privrede Srbije ili čak i pad, a to bi imalo za posledicu automatski pad poreskih prihoda i rast fiskalnog deficita.

1 U pogledu povećanja penzija, Vlada je najavila uvođenje „švajcarske formule“ koja predstavlja odgovarajući, ekonomski održiv, model usklađivanja penzija sa ekonomskim kretanjima.

Stopu rasta BDP-a u 2019. procenjujemo

na 3,1-3,2%

U 2020. verovatno će rast BDP-a biti

između 3 i 3,5%

Tren

dovi

14

Tren

dovi

14 2. Privredna aktivnost

U Tabeli T2-3 prikazali smo podatke o međugodišnjem rastu BDP-a po proizvodnom principu, tj. po pojedinačnim sektorima privrede. Najbrži međugodišnji u Q2 od 16,8% imalo je građevinarstvo. Visok, dvocifren, rast građevinarstva posledica je pojačanih aktivnosti države na završetku putnih koridora (Koridor 10 i Koridor 11), ali i zamaha u privatnoj stanogradnji. Uz građevinarstvo, solidan realni rast u Q2 imaju i sve vrste usluga: informisanje i komunikacije imale su međugodišnji rast od 8,2%; trgovina, saobraćaj i turizam od 5,1%; a finansijske usluge od 4,5%. Na drugoj strani, najveći međugodišnji pad u Q2 od 2,1% imala je industrija, što je već četvrti uzastopni kvartal u kom ovaj sektor privrede beleži međugodišnji pad. Iako na industriju otpada manje od 25% BDV-a Srbije, ovaj sektor proizvodi ubedljivo najveći deo razmenjivih proizvoda zemlje, pa ovakva struktura rasta BDP-a po proizvodnom principu – relativno visok rast usluga uz pad industrijske proizvodnje – ukazuje da rast BDP-a trenutno nije uravnotežen i da počiva prvenstveno na povećanju domaće tražnje. Na kraju napominjemo i to da je poljoprivreda u Q2 imala tek neznatan pad u odnosu na isti period prethodne godine što je zapravo iznenađujući podatak jer je proizvodnja pšenice (koja je značajan deo poljoprivredne proizvodnje) u 2019. bila za oko 20% manja nego u 2018. godini, a druge ratarske kulture nisu imale toliko visoko povećanje proizvodnje kako bi ovaj pad nadomestile.2 Generalno u Srbiji u ovoj godini rastu delatnosti koje prodaju usluge ne domaćem tržištu, što je slučaj sa građevinarstvom i većinom usluga, dok delatnosti koje izvoz veliki deo svojih proizvoda, kao što je industriji imaju pad aktivnosti. Na ovakvu strukturu rasta uticao je brži rast domaće tražnje od BDP, ali i preterano jak dinar.

Tabela T2-3. Srbija: bruto domaći proizvod po delatnostima, 2009−20191)

2018 2019 UčešćeQ1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 2017

Ukupno 97,3 100,7 102,0 99,3 102,9 98,4 101,8 103,3 102,0 104,3 104,9 104,9 104,1 103,4 102,7 102,9 100,0Porezi minus subvencije 94,7 99,6 101,8 99,0 98,7 100,2 99,1 101,0 101,7 103,5 103,4 103,7 103,5 103,4 103,4 103,4 15,1Bruto dodata vrednost 97,8 101,0 102,1 99,4 103,7 98,1 102,3 103,8 102,1 104,5 105,2 105,1 104,3 103,4 102,6 102,8 84,9

Bruto dodata vrednost bez poljoprivrede

97,5 101,1 102,2 100,8 102,5 97,8 102,3 103,4 103,3 103,6 104,7 104,4 103,1 102,4 102,8 103,1 92.82)

Poljoprivreda 100,8 99,6 100,9 83,0 121,0 102,0 102,0 108,3 88,8 115,6 112,6 115,9 117,2 115,6 100,5 99,5 7.22)

Industrija 90,7 100,3 103,8 100,6 106,6 92,1 104,2 103,5 102,8 101,0 105,5 102,4 99,0 97,5 98,6 97,9 23.62)

Građevinarstvo 87,2 92,6 114,8 101,2 82,5 101,4 116,8 107,9 105,7 112,7 126,7 120,4 109,9 102,7 110,5 116,8 4.72)

Trgovina, saobraćaj i turizam 99,8 102,5 98,2 98,4 99,3 98,9 103,0 104,6 105,5 106,0 105,4 105,8 106,2 106,5 106,0 105,1 18.42)

Informisanje i komunikacije 106,5 102,9 108,2 113,7 104,3 102,8 102,6 103,7 103,8 105,0 104,4 105,3 105,1 105,1 105,6 108,2 6.02)

Finansijske delatnosti i osiguranje 106,2 106,6 100,9 104,6 101,1 99,6 101,2 105,4 100,9 101,8 100,2 102,6 100,4 104,0 103,4 104,5 3,62)

Ostalo 101,6 101,1 101,0 100,5 102,8 100,5 98,9 101,6 102,2 102,7 102,0 103,0 102,8 102,9 102,3 102,2 33.32)

2010 2018201720162015201420132009 2011 2012

Izvor: RZS1) U cenama iz prethodne godine2) Učešće u BDV

Strukturu ostvarenog rasta BDP-a po potrošnji prikazali smo u Tabeli T2-4. U Tabeli se vidi da u Q2 relativno visok rast od 8,6% imaju investicije, koji je vođen snažnim rastom građevinarstva od skoro 17%. Iako je relativno visok rast investicija načelno ekonomski povoljan trend, ipak skrećemo pažnju da ova ulaganja mahom nisu bila usmerena na investicije u proizvodne kapacitete privrede. Naime, visok rast investicija u Q2 praktično u potpunosti počiva na rastu građevinarstva (građevinarstvo čini preko 40% ukupnih investicija u osnovna sredstva u Srbiji), odnosno ovaj visok rast građevinarstva nije ni u približnoj meri ispraćen sličnim povećanjem ulaganja privrede u opremu za proizvodnju. Konkretnije, ulaganja domaće privrede u opremu i u ostale investicije u Q2 porasle su svega oko 2,5%, odnosno rasla su sporije od rasta BDP-a, što ne može da se oceni povoljno. Kada još uzmemo u obzir da je visok rast građevinarstva u Q2 dobrim delom bio posledica povećanja državnih ulaganja u infrastrukturu i rasta privatne stanogradnje, zaključujemo da relativno visok rast investicija u 2019. verovatno neće da se neposredno odrazi na povećanje proizvodnje u 2020. godini. Investicije u infrastrukturu, mogu da imaju snažan pozitivan uticaj na rast ukupne privrede, u slučaju da se realizuju efikasno, odnosno da se jedan dinar javnih rashoda u javne investicije pretvara u dinar javnog kapitala (videti Uvodnik). Efikasne javne investicije podrazumevaju da se projekti realizuju samo ekonomski i društveno opravdani projekti i to u najkraćim rokovima, po najnižim cenama, odnosno da nema rasipanje javnih sredstava, a to u Srbiji nije slučaj.

2 Videti saopštenje RZS-a o očekivanoj proizvodnji poljoprivrednih kultura u 2019. od 1. jula 2019. godine (PO13).

U ostvarenom rastu BDP-a u Q2 prednjače

građevinarstvo i usluge, dok je

industrija u padu

U Q2 relativno snažno rastu investicije, ali

samo u građevinarstvu

Tren

dovi

15Kvartalni monitor br. 57 • april–jun 2019

Tren

dovi

15

Drugi trend iz Q2 na koji već neko vreme ukazujemo pažnju u QM-u jeste pogoršanje neto izvoza, budući da je rast uvoza ponovo bio osetno brži od rasta izvoza (Tabela T2-4). Ovaj trend pogoršanja neto izvoza traje već tri godine i ne može se objasniti samo lošim poljoprivrednim sezonama, niti kupovinom investicione opreme – što bi bilo privremeno (poljoprivreda) ili ekonomski poželjno (u slučaju snažnog rasta uvoza investicione opreme). Trend smanjenja neto izvoza zapravo je dugotrajniji, široko rasprostranjen na sve vrste proizvoda i konzistentan je sa usporavanjem, a potom i padom industrijske proizvodnje (koja proizvodi najveći deo razmenljivih proizvoda). Vlada i NBS bi zato morali obratiti posebnu pažnju na ovo. Vlada bi trebalo da vodi računa o tome da li svojim politikama previše podstiče privatnu potrošnju umesto proizvodnju i izvoz i da li preterano slabi konkurentnost dela domaće privrede koji proizvodi razmenljiva dobra snažnim povećanjem minimalne zarade i zarada u javnom sektoru (iznad rasta produktivnosti). NBS bi sa svoje strane trebalo da sprovodi snažnije mere za sprečavanje preteranog jačanja dinara.

Tabela T2-4. Srbija: bruto domaći proizvod po rashodnom principu, 2009-2019. godine Međugodišnji indeksi

2018 2019 UčešćeQ1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 2017

BDP 97,3 100,7 102,0 99,3 102,9 98,4 101,8 103,3 102,0 104,3 104,9 104,9 104,1 103,4 102,7 102,9 100,0Privatna potrošnja 96,7 99,4 101,4 98,3 98,3 99,9 99,7 101,3 101,9 103,3 103,1 103,4 103,3 103,2 103,3 103,2 70,8Državna potrošnja 98,3 100,0 101,6 100,4 97,9 100,9 96,3 101,2 103,3 103,6 102,1 104,8 104,0 103,3 102,5 102,4 16,2Investicije 77,5 93,5 104,7 113,9 88,0 96,6 104,9 105,4 107,3 109,2 116,3 111,6 108,3 103,2 107,8 108,6 17,7Izvoz 88,5 116,9 105,6 102,9 118,0 104,3 109,4 111,9 108,2 108,9 109,2 106,6 109,3 110,6 109,3 109,1 50,5Uvoz 78,1 99,9 107,2 99,4 106,5 105,1 104,0 106,7 111,1 111,1 113,2 109,4 111,4 110,9 109,8 110,9 57,1

2013 201820172016201520142009 2010 2011 2012

Izvor: RZS

Realni rast ubedljivo najveće rashodne komponente BDP-a, privatne potrošnje, praktično od izbijanja krize u drugoj polovini 2009. pa sve do 2018. bio je sporiji od rasta BDP-a. Ovo je bio jedan od glavnih razloga zbog kog je nakon krize došlo do sistematskog smanjenja inflacije i tekućeg deficita u odnosu na pretkrizni nivo. Od 2018, međutim, ovaj trend se preokreće. Rast privatne potrošnje tokom čitave 2018. približno je bio jednak trendu rasta BDP-a (bez jednokratnih činilaca – Tabela T2-1), a u 2019. privatna potrošnja počela je da raste brže od BDP-a. Mi smatramo da ovo nije povoljan ekonomski trend jer Srbija ima i dalje izraženu strukturnu neravnotežu koja proizilazi iz znatno veće potrošnje od proizvodnje (osetan tekući deficit spoljnotrgovinskog bilansa) i visoko učešće privatne potrošnje u BDP-u (privatna potrošnja učestvuje u BDP-u Srbije sa oko 70%, dok je prosečno učešće ovo komponente u BDP-u drugih zemalja CIE ispod 60%). Za Srbiju bi, dakle, optimalno bilo da privatna potrošnja u dužem periodu raste makar jedan procentni poen sporije od dugoročnog rasta BDP-a – što se u 2018. i u prvoj polovini 2019. ne dešava.

Industrijska proizvodnja

Industrijska proizvodnja je u Q2 ostvarila međugodišnji pad od 2,3% (Tabela T2-5), koji je neznatno lošiji od onog koji je ostvaren u Q1 (2,1%). Ovaj rezultat predstavlja nastavak, tj. produbljivanje negativnog trenda industrijske proizvodnje koji traje još od druge polovine 2018. godine. U okviru industrijske proizvodnje najveći međugodišnji pad od 3% imala je prerađivačka industrija, dok je pad proizvodnje električne energije bio neznatan i iznosio je 0,6%. Jedini sektor industrije koji je ostvario (skroman) međugodišnji rast od 1,2% jeste rudarstvo. Međutim, kretanje u rudarstvu i proizvodnji električne energije pod velikim je uticajem poslovanja EPS-a i zbog toga često ima velike, ali privremene oscilacije. Za dobru ocenu trenda industrijske proizvodnje najvažnije je kretanje prerađivačke industrije koje je heterogena, obuhvata najveći deo industrije, pa stoga dobro odslikava trendove u industrijskoj proizvodnji. Imajući ovo u vidu, ocenjujemo da su trendovi industrijske proizvodnje više pogoršani u Q2 u odnosu na Q1 nego što to nagoveštava samo međugodišnji pad ukupne industrijske proizvodnje (koji je u Q2 bio približno sličan kao u Q1). Naime, u okviru ukupne industrijske proizvodnje došlo je do blagog oporavka rudarstva i proizvodnje električne energije, dok je prerađivačka industrija primetno produbila pad (Tabela T2-5).

Nastavlja da se pogoršava neto izvoz

Privatna potrošnja u Q1 ima brži rast od

proizvodnje

U Q2 se nastavlja i produbljuje nepovoljan

trend industrijske proizvodnje

Tren

dovi

16

Tren

dovi

16 2. Privredna aktivnost

Ocenu trendova industrijske proizvodnje možemo dati i iz još jednog ugla na osnovu desezoniranih indeksa koje smo prikazali u Grafikonu T2-6. U Grafikonu su razdvojeno prikazani trendovi desezonirane prerađivačke industrije i ukupne industrijske proizvodnje. Kao što se sa Grafikona može videti, od početka 2015, pa sve do prve polovine 2018. industrijska proizvodnja je (uz uobičajene oscilacije) ostvarivala relativno snažan rast. Od 2018, međutim, dolazi do sistematskog zastoja i stagnacije, a zatim i do pada ukupne industrijske proizvodnje (kao i prerađivačke industrije) koji se nastavlja u Q2 – što je u potpunosti u skladu sa ocenom o lošim trendovima industrijske proizvodnje do koje smo došli na osnovu njenog međugodišnjeg pada.

Tabela T2-5. Srbija: indeksi industrijske proizvodnje, 2009–2019. godineMeđugodišnji indeksi Učešće

2018 2019

Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2

Ukupno 87,4 101,2 102,5 97,4 106,1 92,6 107,3 104,9 104,2 101,4 106,9 101,7 98,6 98,9 97,9 97,7 100,0

Rudarstvo 96,2 103,9 109,8 99,9 105,5 84,1 112,2 103,2 102,2 95,2 103,1 97,8 87,1 94,5 97,0 101,2 9,4

Prerađivačka industrija 84,1 102,5 99,8 98,7 105,5 95,1 105,7 105,6 106,6 102,0 105,9 101,6 101,0 100,3 97,7 97,0 72,7

Snabdevanje el. energijom, gasom i klimatizacija

101,1 95,6 109,7 92,6 108,4 85,2 112,5 102,3 94,1 101,2 110,9 105,8 93,2 94,7 98,6 99,4 18,0

2014 2015 2016 2017 2018 20172009 2010 2011 2012 2013

Izvor: RZS

Od sumorne slike kretanja u industrijskoj proizvodnji odstupa poslednji objavljeni podatak o rastu industrijske proizvodnje za jul koji je iznosio 3,7% na međugodišnjem nivou. Desezonirani indeksi industrijske proizvodnje takođe pokazuju snažan oporavak u julu budući da je ona povećana u tom mesecu za oko 3% (a prerađivačka industrija za čak 8%) u odnosu na jun3. Jedan deo ovog ubrzanja industrijske proizvodnje i prerađivačke industrije lako je objasniti privremenim činiocima poput završetka remonta u NIS-u i posledičnog povećanja njegove proizvodnje kao i usled solidnog ali privremenog rasta proizvodnje motornih

vozila nakon više meseci neprekidnog pada (ova oblast u dužem horizontu smanjuje svoju proizvodnju, tako da je rast proizvodnje u julu privremen). Međutim, relativno dobri rezultati industrije u julu ne mogu se u potpunosti objasniti pojedinačnim i jednokratnim činiocima. Ostaje da sačekamo još nekoliko meseci da bismo mogli sa sigurnošću da vidimo da li su rezultati iz jula bili samo privremeno odstupanje od nepovoljnih trendova industrijske proizvodnje ili predstavljaju dugoročnije poboljšanje generalno loših trendova ovog dela privrede. Mi smo za sada bliži objašnjenju da su relativno dobri rezultati iz jula bili samo privremeni. U Tabeli T2-7 prikazali smo međugodišnje indekse rasta industrijske proizvodnje u uporedivim zemljama CIE. U Tabeli se vidi da je u Q2 došlo do znatnog pogoršavanja trendova industrijske proizvodnje budući da je međugodišnji rast smanjen sa 4,3% iz Q1 na 2,3%. U julu se kretanje industrijske proizvodnje, kako u celoj EU tako i u zemljama CIE dodatno pogoršavaju – industrijska proizvodnja je u pet od 11 novih članica EU imala međugodišnji pad. Usporavanje industrijske proizvodnje upravo je glavni razlog za usporavanje ukupne privredne aktivnosti u zemljama CIE koje smo prikazali u Tabeli T2-1 i verovatno će biti trajnijeg karaktera. S tim u vezi, teško je očekivati da je uočeni solidan rast industrijske proizvodnje u Srbiji u julu održiv budući da usporavanje industrijske proizvodnje postaje opšti regionalni trend. Do kraja godine očekujemo da ukupna industrijska proizvodnja u Srbiji ima pozitivan međugodišnji rast jer će se proizvodnja električne energije i rudarstvo (proizvodnja uglja) porediti sa niskom

3 Ova poboljšanja industrijske proizvodnje u julu mogu se uočiti i na Grafikonu T2-6 u koji smo uneli i poslednji dostupan podatak za jul.

Desezonirani podaci potvrđuju trendove

smanjenja industrijske proizvodnje u Q2

Poslednji podaci za jul pokazuju znatna, ali

verovatno privremena poboljšanja

Komparativna analiza ukazuje da u drugim zemljama CIE dolazi

do usporavanja industrijske proizvodnje

Grafikon T2-6. Srbija: desezonirani indeksi industrijske proizvodnje, 2008–2019. godine

75

80

85

90

95

100

105

110

dese

zoni

rani

inde

ksi Ø

2008

=100

3 per. Mov. Avg. (Industrija ukupno) 3 per. Mov. Avg. (Prerađivačka industrija)

Izvor: RZS

Tren

dovi

17Kvartalni monitor br. 57 • april–jun 2019

Tren

dovi

17

bazom (od avgusta 2018. EPS je imao velike probleme u proizvodnji koji su doveli do relativno snažnog pada ova dva sektora industrije). Prerađivačka industrija, međutim, najverovatnije neće značajnije ubrzati svoj rast i u 2019. će na godišnjem nivou po svemu sudeći imati blagi pad u odnosu na 2018. godinu.

Tabela T2-7. Srbija i zemlje CIE: međugodišnji rast industrijske proizvodnje, 2018-2019. godine

2018 2019Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2

Srbija 6,9 1,7 -1,4 -1,1 -2,1 -2,3Centralna i Istočna Evropa (ponderisani prosek) 4,9 4,9 4,4 2,9 4,3 2,3

Bosna i Hercegovina 5,2 1,5 0,8 -0,4 -5,1 -3,9Bugarska 1,8 1,4 1,1 0,1 4,0 -0,1Češka 4,2 2,4 3,7 2,0 0,3 0,8Estonija 4,6 3,1 3,8 5,1 3,4 2,7Hrvatska 0,5 0,5 -1,5 -3,3 2,7 -0,9Letonija 4,4 0,2 2,9 0,9 -0,8 1,4Litvanija 7,1 5,2 2,8 5,7 4,7 5,3Mađarska 4,8 3,0 3,3 4,0 6,4 5,6Makedonija 5,2 4,9 5,1 6,4 8,7 1,2Poljska 5,8 7,1 5,9 4,3 7,0 4,5Rumunija 5,9 5,3 4,6 1,6 1,1 -2,0Slovačka 1,3 5,7 6,1 4,6 6,7 3,1Slovenija 8,8 6,9 3,5 0,8 4,4 3,0

Izvor: Eurostat i RZS

Posmatrano po nameni industrijskih proizvoda (Tabela T2-8), u Q2 nije došlo do značajnijih promena u odnosu na prethodne kvartale. Najveći međugodišnji pad od 7,4% ima proizvodnja energije, i ovaj pad je prvenstveno posledica remonta proizvodnih postrojenja u NIS-u. U narednim kvartalima očekujemo potpuni preokret u međugodišnjim indeksima industrijske proizvodnje energije, budući da su remonti u NIS-u završeni, a proizvodnja električne energije će se porediti sa niskom bazom iz prethodne godine. Najveća i najheterogenija namenska grupa industrijskih proizvoda, proizvodnja potrošnih dobara, ima takođe osetan pad od 3,7% u Q2. Pad ove namenske grupe koji traje već godinu dana objašnjavamo time da je ova oblast verovatno najviše pogođena padom cenovne konkurentnosti domaće privrede, a uz to, negativan doprinos kretanju ove grupacije imaju i takse na izvoz robe iz Centralne Srbije na KiM, budući da u ovu grupu spada i proizvodnja prehrambenih proizvoda koja je taksama najviše pogođena. Pozitivne međugodišnje stope rasta u Q2 imaju proizvodnja investicionih i intermedijarnih proizvoda od 2,1 i 2,9% respektivno. Dobro je što ove dve grupacije održavaju kakav takav međugodišnji rast, ali ovom prilikom još jednom skrećemo pažnju na to da je proizvodnja investicionih proizvoda od 2,1%, iako pozitivna, zapravo niža i od ukupnog privrednog rasta zemlje (2,9%) i od rasta građevinarstva (16,8%) – što relativizuje podatak iz nacionalnih računa o visokom rastu investicija u zemlji (o čemu smo već pisali u prethodnom delu teksta).

Tabela T2-8. Srbija: proizvodnja industrijskih proizvoda po nameni, 2009–2019. godineMeđugodišnji indeksi

2018 2019

Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2

Ukupno 87,4 101,2 102,5 97,4 106,1 92,6 107,3 104,9 104,2 101,4 106,9 101,7 98,6 98,9 97,9 97,7

Energija 99,0 97,1 105,6 93,3 113,5 86,8 113,1 101,4 98,6 101,1 108,3 103,7 95,5 97,6 95,8 92,6

Investiciona dobra 78,5 91,6 106,9 105,8 128,2 73,1 107,9 102,3 106,5 102,4 101,3 103,3 104,4 100,6 103,0 102,1

Intermedijalna dobra 78,5 107,5 103,7 93,9 99,5 98,5 105,3 110,7 110,1 103,6 111,2 100,9 101,5 101,9 98,5 102,6

Potrošna dobra 86,7 101,3 95,1 103,4 101,5 98,4 103,2 104,6 102,8 99,5 104,8 100,2 97,3 97,1 97,0 96,3

2009 2010 2011 2013 2016 20182017201520142012

Izvor: RZS

Ono na šta naročito skrećemo pažnju je to da ekonomske politike koje se vode u zemlji već duže vreme nisu podsticajne za rast industrijske proizvodnje. Kombinacija preteranog rasta minimalne zarade koja se već nekoliko godina povećava znatno brže od rasta produktivnosti privrede uz realno jačanje dinara utiču na snažno smanjenje cenovne konkurentnosti domaće privrede. Industrijska proizvodnja koja proizvodi ubedljivo najveći deo razmenljivih proizvoda najviše je pogođena ovim lošim ekonomskim politikama. Smatramo da bi zato Vlada i NBS trebalo da

Pozitivno je to što raste proizvodnja

investicionih proizvoda

Ekonomske politike negativno utiču na rast

industrijske proizvodnje u Srbiji

Tren

dovi

18

Tren

dovi

18 2. Privredna aktivnost

uvaže i shvate ozbiljno nepovoljne trendove industrijske proizvodnje i da razmotre korekcije populističkih ekonomskih politika koje trenutno vode – koje su kratkoročno politički popularne, ali na duži rok sprečavaju visok i održiv privredni rast zemlje.

Građevinarstvo

Po proceni RZS-a građevinarstvo je u Q2 ostvarilo snažan realni međugodišnji rast od 16,8% (Tabela T2-2). Ovaj rast RZS procenjuje oslanjajući se prvenstveno na Indeks vrednosti građevinskih radova u zemlji koji je u Q2 ostvario realni međugodišnji rast od 18,9%. Već standardan deo analize QM-a je da ocenimo koliko su zvanične ocene kretanja građevinske aktivnosti pouzdane. Naime, stvarna kretanja u građevinarstvu se sistematski otežano prate u zvaničnoj statistici jer u ovom sektoru posluje veliki broj malih privatnih kompanija koje se brzo osnivaju i gase, a dobar deo aktivnosti

obavlja se i u sivoj zoni, van vidokruga RZS-a. Zbog toga se često dešava da se procene RZS-a o kretanju građevinske aktivnosti razlikuju od naše ocene kretanja ovog sektora do koje dolazimo posmatrajući veći broj dodatnih indikatora koji su ekonomski povezani sa građevinarstvom. U Q2, međutim, i naša nezavisna ocena kretanja građevinske delatnosti potvrđuje visok rast ovog sektora od preko 15%. Na visok rast građevinske aktivnosti ukazuje relativno visok rast zarada i zaposlenosti u ovoj delatnost, a ovaj rast takođe je u skladu i sa pojačanim aktivnostima države na izgradnji infrastrukture i sa uzletom privatne stanogradnje.4 Jedini indikator koji nije bio konzistentan sa visokim rastom građevinske aktivnosti jeste proizvodnja cementa koja je imala međugodišnji pad u Q2 od 3,3% (Tabela T2-9). Međutim, slične oscilacije ovog indeksa su se već dešavale u prošlosti u situacijama kada je jedna od tri velike cementare u Srbiji imala remont svojih postrojenja – što je najverovatnije bio slučaj i u Q2. Ipak, ako ne nivou cele godine očekujemo da rast proizvodnje cementana ne bude znatno manji od rasta aktivnosti u građevinarstvu. Važan dodatni indikator koje koristimo za pouzdaniju ocenu kretanja građevinske aktivnosti je kretanje zaposlenosti i plata zaposlenih u građevinarstvu. Ova kretanja u potpunosti podržavaju procene iz statistike građevinarstva o visokom rastu ove delatnosti. Broj registrovanih zaposlenih, ali i broj ukupno zaposlenih u građevinarstvu uključujući i neformalni sektor (koji meri Anketa o radnoj snazi), pokazuje međugodišnji rast u Q2 od preko 10%, a realni rast bruto plata u građevinarstvu iznosio je oko 7% - što je sve zajedno konzistentno sa visokim međugodišnjim rastom građevinske aktivnosti od preko 15%. Već je gotovo izvesno da će visok, dvocifren, rast građevinarstva kakav je bio u Q2, ali i u čitavoj prvoj polovini godine potrajati do kraja godine. Naime, za sada nema nikakvih naznaka usporavanja ovog trenda – a kreditna aktivnost stanovništva i privrede zadržava solidan rast, kamatne stope su i dalje na istorijski veoma niskim nivoima i ostaće takve još neko vreme, a država nastavlja da povećava investiranje u infrastrukturu. Budući da će većina ovih činilaca, po svemu sudeći, biti na snazi i u narednoj godini za očekivati je da se slični trendovi visokog rasta građevinarstva produže i u 2020, ali ćemo nešto pouzdaniju procenu kretanja građevinske aktivnosti u narednoj godini dati u narednim izdanjima QM-a.

4 Na uzlet privatne stanogradnje neposredno ukazuju snažno povećanja broja izgrađenih stanova i indeks vrednosti izvedenih građevinskih radova koji se odnosi na gradnju stanova, ali na to posredno upućuju i rast cena nekretnina i rekordno niske kamatne stope na stambene kredite

Kretanje zarada i zaposlenosti u

građevinarstvu u skladu je sa visokim

rastom ove delatnosti

Visok rast građevinarstva

potrajaće još neko vreme

Tabela T2-9. Srbija: proizvodnja cementa, 2001–2019. godine

I kvartal II kvartal III kvartal IV kvartal ukupno

2001 89,5 103,5 126,9 148,1 114,2

2002 83,6 107,9 115,6 81,6 99,1

2003 51,1 94,4 92,7 94,4 86,6

2004 118,8 107,4 98,5 120,1 108,0

2005 66,1 105,0 105,8 107,4 101,6

2006 136,0 102,7 112,2 120,2 112,7

2007 193,8 108,9 93,1 85,0 104,4

2008 100,1 103,7 108,1 110,1 105,9

2009 34,1 81,4 86,0 75,3 74,4

2010 160,7 96,9 96,0 97,4 101,1

2011 97,7 101,3 96,2 97,7 98,3

2012 107,9 88,3 58,2 84,9 79,6

2013 83,5 78,7 127,6 93,5 94,9

2014 136,2 90,3 96,2 104,7 101,5

2015 77,9 112,4 104,5 108,7 103,1

2016 120,2 109,8 109,9 100,4 108,9

2017 110,4 104,1 96,4 118,7 105,9

2018 107,5 110,6 112,8 106,3 109,7

2019 112,2 96,7 - - -

Međugodišnji indeksi

izvor: QM na osnovu podataka RZS

Građevinarstvo je u Q2 ostvarilo rast

od preko 15%

Tren

dovi

19Kvartalni monitor br. 57 • april–jun 2019

Tren

dovi

19

Grafikon 3. 1 Kretanje stope zaposlenosti i nezaposlenosti, 15+, 2008-Q2 2019.

10,3

49,2

0

10

20

30

40

50

60

Apr

-08

Oct

-08

Apr

-09

Oct

-09

Apr

-10

Oct

-10

Apr

-11

Nov

-11

Apr

-12

Oct

-12

Apr

-13

Oct

-13

Q1

2014

Q2

2014

Q3

2014

Q4

2014

Q1

2015

Q2

2015

Q3

2015

Q4

2015

Q1

2016

Q2

2016

Q3

2016

Q4

2016

Q1

2017

Q2

2017

Q3

2017

Q4

2017

Q1

2018

Q2

2018

Q3

2018

Q4

2018

Q1

2019

Q2

2019

Stara metodologija Nova metodologija

Stopa nezaposlenosti

Stopa zaposlenosti

Napomena: Prekid u seriji 2014.Izvor: ARS, RZS

3. Tržište rada

Prema podacima Ankete o radnoj snazi (ARS), u Q2 2019. godine je došlo do umerenih poboljšanja na tržištu rada u odnosu na isti kvartal prethodne godine i u odnosu na prethodni kvartal. Stopa nezaposlenosti je dostigla rekordno nisku vrednost od 10,3%. Stopa nezaposlenosti je smanjena usled većeg međugodišnjeg smanjenja broja nezaposlenih (14,7%) u odnosu na smanjenje broja aktivnih (1,2%). Nezaposlenost je smanjena kao posledica prvenstveno masovne emigracije stanovništva, a delimično i kao posledica rasta privredne aktivnosti. Ukupan broj zaposlenih lica je skromno povećan, za 0,7% međugodišnje. Formalna zaposlenost raste, dok se neformalna zaposlenost smanjuje, što ocenjujemo kao pozitivan trend. Stopa neformalne zaposlenosti iznosi 19,3% u Q2 2019. Prema podacima Centralnog registra obaveznog socijalnog osiguranja (CROSO) registrovana zaposlenost je povećana za 1,6% međugodišnje. Rast registrovane zaposlenosti je u skladu sa kretanjem privredne aktivnosti. Nastavlja se trend rasta broja zaposlenih u privatnom sektoru i smanjenja broja zaposlenih u javnom sektoru. Broj zaposlenih je smanjen u Q2 2019. u odnosu na Q2 2018. u javnom sektoru, kao i u delovima javnog sektora (javna preduzeća i sektor opšte države). Posmatrano prema sektorima delatnosti, broj zaposlenih je povećan u industriji, građevinarstvu i uslugama, a smanjen je u poljoprivredi u Q2 2019. u odnosu na isti period prethodne godine. Građevinarstvo je ostvarilo značajan međugodišnji rast broja zaposlenih od 12,6%. Prosečne neto zarade su iznosile 54.553 RSD u Q2 2019. U odnosu na isti kvartal prethodne godine, prosečne neto zarade su nominalno veće za 10%, dok je realni rast 7,6%. U odnosu na prosek 2008, zarade su značajno veće u prvoj polovini 2019. U Q2 2019. u odnosu na 2008. prosečne zarade su realno veće za 12,5%. Nakon 10 godina stagnacije realnih zarada, u 2019. dolazi do značajnijeg realnog godišnjeg rasta zarada od oko 7% . U Q2 zarade su porasle više nego realni rast BDP-a, što usled neznatnog rasta produktivnosti rada dovodi do velikog rasta realnih jediničnih troškova rada. Realni jedinični troškovi rada u Q2 2019. u odnosu na isti kvartal prethodne godine su veći za 6,3%. Veći rast realnih zarada od rasta privredne aktivnosti i produktivnosti ima negativne posledice na konkurentnost privrede Srbije. Prosečne zarade su veće u javnom sektoru u odnosu na privatni sektor. Zarade u javnom sektoru su 17,4% veće nego u privatnom sektoru, dok su zarade u sektoru opšte države 14,8% veće nego u privatnom sektoru u Q2 2019. U Q2 2019. prosečne neto zarade u evrima iznose 462 evra, a troškovi poslodavca u evrima iznose 748 evra. Međugodišnji rast zarada u evrima prati rast zarada u dinarima.

Zaposlenost i nezaposlenost

Osnovni indikatori tržišta rada pokazuju umerena poboljšanja u drugom kvartalu 2019. u odnosu na isti kvartal prethodne godine i u odnosu na prethodni kvartal. Stopa nezaposlenosti

je smanjena na 10,3%, što predstavlja rekordno nisku vrednost, tj. najnižu vrednost od kada postoji ARS. U Q2 2019. broj nezaposlenih lica je iznosio 334 hiljade, što je 57,6 hiljada lica manje u odnosu na isti kvartal prethodne godine, odnosno relativno smanjenje od 14,7%. Broj aktivnih lica (zaposlenih i nezaposlenih) je smanjen za 1,2% međugodišnje. Matematički gledano, stopa nezaposlenosti je smanjena kao posledica značajno većeg pada broja nezaposlenih (14,7%) u odnosu na pad broja aktivnih (1,2%). Međutim, pad

Stopa nezaposlenosti je smanjena, a stopa

zaposlenosti je povećana u Q2 2019. u

odnosu na isti kvartal prethodne godine i u odnosu na prethodni

kvartal

Stopa nezaposlenosti iznosi 10,3% u Q2

2019. i približava se jednocifrenom broju

Tren

dovi

20 3. Tržište rada

Tren

dovi

20

Grafikon 3. 2 Formalna i neformalna zaposlen-ost (15+) u % od ukupne zaposlenosti, 2009-Q2 2019

78,6% 80,4% 81,2% 82,5% 80,7% 78,8% 79,6% 78,0% 81,0% 77,9% 78,2% 80,2% 81,4% 79,0% 79,6% 81,9% 82,9% 80,7%

21,4% 19,6% 18,8% 17,5% 19,3% 21,2% 20,4% 22,0% 19,0% 22,1% 21,8% 19,8% 18,6% 21,0% 20,4% 18,1% 17,1% 19,3%

0%

10%

20%

30%

40%

50%

60%

70%

80%

90%

100%

2009 2010 2011 2012 2013 2014 2015 2016 Q12017

Q22017

Q32017

Q42017

Q12018

Q22018

Q32018

Q42018

Q12019

Q22019

Formalna zaposlenost Neformalna zaposlenost

Napomena: Prekid u seriji 2014.Izvor: ARS, RZS

stope nezaposlenosti je pretežno posledica značajne emigracije stanovništva, a menja posledica pozitivnih ekonomskih trendova. Broj zaposlenih lica se povećao za 19,7 hiljada, tj. za 0,7% međugodišnje. Stopa zaposlenosti iznosi 49,2% i veća je i u odnosu na prethodni kvartal i u odnosu na isti kvartal prethodne godine. Grafikon 3. 1 prikazuje kretanje stope nezaposlenosti i stope zaposlenosti od 2008. godine.Ukupan broj zaposlenih lica je iznosio 2 miliona i 917 hiljada, skoro 20 hiljada lica više u odnosu na isti kvartal prethodne godine. Relativni rast broja zaposlenih iznosi 0,7% međugodišnje. Broj formalno zaposlenih lica iznosi 2 miliona i 352 hiljade, što je rast od 2,7% u odnosu na isti kvartal prethodne godine. Rast formalne zaposlenosti prema ARS je veći od rasta registrovane zaposlenosti prema CROSO izvoru (1,6%) i približno jednak realnom rastu BDP-a (2,9%). Neformalna zaposlenost je smanjena u odnosu na isti period prethodne godine za 7,1%. Stopa neformalne zaposlenosti iznosi 19,3% i manje je za 1,6 pp u odnosu na isti kvartal prethodne godine. Smanjenje stope neformalne zaposlenosti ocenjujemo kao pozitivan trend.

Registrovana zaposlenost prema CROSO izvoru iznosi 2 miliona 162 hiljade lica. Broj registrovanih zaposlenih lica je povećan za 35 hiljada, odnosno 1,6% međugodišnje. Rast registrovane zaposlenosti je u skladu sa kretanjem realnog BDP-a, koji je ostvario međugodišnji rast od 2,9%. Posmatrano prema delatnostima, zaposlenost je smanjena u poljoprivredi za 3,4% međugodišnje, dok je u ostalim delatnostima (industrija, građevinarstvo i usluge) povećana. Relativan međugodišnji rast u industriji i uslugama je manji od 1%, dok je rast u građevinarstvu značajan i iznosi 12,6%. Realni međugodišnji rast BDV-a u građevinarstvu iznosi 16,8%.

Tabela 3. 1 Kretanje broja zaposlenih (15+) i realne BDV prema sektorima delatnosti, međugodišnja promena, %

Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2

Zaposlenost ukupno CROSO -0,3 1,2 1,3 2,1 2,3 2,6 2,7 2,8 3,3 3,2 3,3 3,4 2,7 1,6Formalna zaposlenost ARS 1,9 2,7 3,8 5,2 4,9 5,1 5,5 2,6 1,9 2,1 3,4 4,1 6,4 2,7Zaposlenost ukupno ARS 2,7 6,7 7,2 5,8 3,2 4,3 2,4 1,2 1,4 0,5 1,6 1,9 4,5 0,7BDV ukupno 4,2 3,5 4,4 3,2 1,8 2,0 2,3 2,4 5,2 5,1 4,3 3,4 2,6 2,8Zaposlenost poljoprivreda -3,7 6,0 6,1 -3,4 -8,0 -1,6 -2,9 -7,8 -7,1 -8,6 -7,6 -1,2 5,4 -3,4BDV poljoprivreda 7,5 4,6 11,8 8,1 -7,7 -10,6 -13,7 -11,4 12,6 15,9 17,2 15,6 0,5 -0,5Zaposlenost industrija 4,2 7,8 7,9 7,6 9,3 8,4 7,7 6,3 12,0 12,3 6,1 0,9 3,9 0,7BDV industrija 6,1 2,1 3,2 2,8 0,1 2,9 5,6 2,8 5,5 2,4 -1,0 -2,5 -1,4 -2,1Zaposlenost građevinarstvo -2,9 4,0 -2,1 -1,8 -12,6 8,2 -0,6 2,5 20,5 0,5 6,8 10,4 13,3 12,6BDV građevinarstvo 16,9 10,0 12,4 -2,0 -0,5 -0,4 4,1 16,0 26,7 20,4 9,9 2,7 10,5 16,8Zaposlenost usluge 4,7 6,8 8,2 9,1 5,7 4,6 2,7 2,0 -1,2 -0,8 2,6 2,6 3,9 0,9BDV usluge 2,3 3,3 2,9 3,0 3,5 3,2 3,3 2,9 3,1 4,0 3,9 4,3 4,3 4,6

2016 2017 2018 2019

Napomena: Izvor za zaposlenost je ARS, osim za ukupnu zaposlenost koja je navedene i prema ARS i prema CROSO. Podaci za BDV su revidirani podaci za 2015. i 2016, dok su za 2018. i 2019. prethodni podaci.Izvor: RZS (ARS, SNR i CROSO)

Grafikon 3. 3 prikazuje kretanje zaposlenosti u javnom i privatnom sektoru od prvog kvartala 2016. do drugog kvartala 2019. Broj zaposlenih lica u privatnom sektoru iznosio je milion i 489 hiljada, dok je broj zaposlenih u javnom sektoru 600 hiljada. Nastavlja se trend međugodišnjeg pada broja zaposlenih u javnom sektoru i rasta broja zaposlenih u privatnom sektoru. Broj zaposlenih u javnom sektoru je smanjen za 1,2%, dok je povećan u privatnom sektoru za 3,4%, međugodišnje. U odnosu na Q1 2016, broj zaposlenih u privatnom sektoru je povećan za 18%, dok je u javnom sektoru smanjen za 4%. Međugodišnje smanjenje broja zaposlenih beleže administracija na nivou lokalne samouprave, zdravsteni i socijalni rad i obrazovanje i kultura. Međugodišnji rast broja zaposlenih je zabeležen kod administracije na nivou države i autonomne pokrajne od 0,3%. Posmatrano u odnosu na početni period (Q1 2016) zaposlenost u javnom

Ukupna zaposlenost je povećana,

formalna zaposlenost raste, neformalna

zaposlenost opada

Registrovana zaposlenost (CROSO) je ostvarila međugodišnji

rast

Zaposlenost je smanjena u

poljoprivredi, a povećana u industriji,

građevinarstvu i uslugama

Građevinarstvo je ostvarilo značajan

međugodišnji rast broja zaposlenih, što je u

skladu sa kretanjem BDV-a u toj delatnosti

Zaposlenost raste u privatnom sektoru, a

smanjuje se u javnom sektoru

Tren

dovi

21Kvartalni monitor br. 57 • april–jun 2019

Tren

dovi

21

Grafikon 3. 3 Kretanje zaposlenosti u javnom i privatnom sektoru, broj zaposlenih (levi grafikon) i stopa rasta (desni grafikon), Q1 2016 – Q2 2019.

100.000

300.000

500.000

700.000

900.000

1.100.000

1.300.000

1.500.000

Q12016

Q22016

Q32016

Q42016

Q12017

Q22017

Q32017

Q42017

Q12018

Q22018

Q32018

Q42018

Q12019

Q22019

Broj zaposlenih

Javni sektor Privatni sektor

-3,0%

-2,0%

-1,0%

0,0%

1,0%

2,0%

3,0%

4,0%

5,0%

6,0%

7,0%

Q1 2017 Q2 2017 Q3 2017 Q4 2017 Q1 2018 Q2 2018 Q3 2018 Q4 2018 Q1 2019 Q2 2019

Stopa rasta broja zaposlenih

Javni sektor Privatni sektor

Napomena: Podatak za Q2 2019. je prethodni podatak.Izvor: CROSO, RZS

Nastavlja se trend smanjenja razlike u

prosečnim zaradama između javnog i

privatnog sektora

sektoru je smanjena u svim delovima javnog sektora, osim administracije na lokalnom nivou. U Q2 2019. u odnosu na Q1 2016. broj zaposlenih u administraciji na nivou lokalne samouprave je povećan za 5,4%.

Zarade

Prosečne nominalne neto zarade su iznosile 54.553 RSD, nominalno su veće za 10% u odnosu na isti kvartal prethodne godine, dok realni rast iznosi 7,6%. Realni rast zarada je ponovo dosta veći o realnog rasta BDP-a koji iznosi 2,9% međugodišnje. Produktivnost rada (CROSO zaposlenost) je porasla za 1,3%, a realni jedinični troškovi rada su povećani za 6,3% u Q2 2019. Rast realnih jediničnih troškova rada doprinosi pogoršanju međunarodne pozicije privrede Srbije. Grafikon 3. 4 prikazuje bazni indeks realnih zarada u periodu 2008-Q2 2019, pri čemu je 2008. bazna godina. Vidimo da tokom 2019. su realne zarade značajno porasle u odnosu na prosek 2008. Rast u Q1 2019. je iznosio 11,9%, a u Q2 2019. 12,5% u odnosu na 2008. Vidimo da su realne zarade tokom 10 godina stagnirale, dok u prvoj polovini 2019. je zabeležen značajniji međugodišnji rast od preko 7%.

Grafikon 3. 4 Bazni indeks realnih zarada (2008=100), 2008-Q2 2019.

Grakon 3. 5 Kretanje prosečnih neto zarada, javni sektor, javna preduzeća, sektor opšte države i privatni sektor, Q1 2003-Q2 2019.

100,0 100,2100,9 101,1

102,2

100,7

99,2

97,1

99,5100,4

104,8

111,9112,5

96

98

100

102

104

106

108

110

112

114

2008 2009 2010 2011 2012 2013 2014 2015 2016 2017 2018 Q12019

Q22019

Indeks realnih zarada

0

10.000

20.000

30.000

40.000

50.000

60.000

70.000

2004 2006 2008 2010 2012 2014 2016 2018

Država Javna pred zećaJavni sektor Privatni sektor

u

Napomena: Prekid u seriji 2009. i 2018.Izvor: Proračun autora na podacima RZS-a

Napomena: Prekid serije 2009. i 2018.Izvor: Proračun autora na podacima RZS-a.

U Q2 zarade su ostvarile realni rast od 7,6%

međugodišnje

Realni rast zarada ne odgovara kretanju

realnog BDP-a, koji je u posmatranom periodu

porastao za 2,9%

Usled većeg rasta realnih zarada od rasta

produktivnosti rada, realni jedinični troškovi

rada su povećani

Tren

dovi

22 3. Tržište rada

Tren

dovi

22

Grafikon 3. 6 Kretanje neto zarada i troškova poslodavca u evrima, Q1 2008 – Q2 2019.

462

748

200

300

400

500

600

700

2008

Q1

2008

Q3

2009

Q1

2009

Q3

2010

Q1

2010

Q3

2011

Q1

2011

Q3

2012

Q1

2012

Q3

2013

Q1

2013

Q3

2014

Q1

2014

Q3

2015

Q1

2015

Q3

2016

Q1

2016

Q3

2017

Q1

2017

Q3

2018

Q1

2018

Q3

2019

Q1

Neto zarade (EUR) Troškovi rada (EUR)

Napomena: Prekid serije 2009. i 2018.Izvor: Proračun autora na podacima RZS i NBS.

Prosečne neto zarade su najveće u javnim preduzećima i iznose skoro 65.000 RSD. U javnom sektoru1, prosečne neto zarade iznose 60.666 RSD, dok u sektoru države iznose 59.341 RSD. Prosečne neto zarade su značajno manje u privatnom sektoru i iznose 51.698 RSD. Međugodišnji nominalni neto rast zarada je približno jednak između javnog sektora, javnih preduzeća i sektora države i iznosi oko 9,5%. Rast je nešto veći u privatnom sektoru i iznosi 10,8%. Kretanje zarada u javnom sektoru, javnim preduzećima, sektoru opšte države i privatnom sektoru je prikazan grafički (Grafikon 3. 5). Zarade u sektoru opšte države su 14,8% veće nego u privatnom sektoru, dok su zarade u celom javnom sektoru 17,4% veće nego u privatnom sektoru. Nastavlja se trend smanjenja nekorigovanog jaza između zarada u javnom i privatnom sektoru. Treba imati u vidu, da nekorigovani jaz u zaradama nije prava mera razlike u zaradama, jer nisu uzete u

obzir karakteristike lica (obrazovanje, radno iskustvo, zanimanje, itd.), kao ni činjenica da se u privatnom sektoru deo zarada isplaćuje na ruke, što nije slučaj u javnom sektoru. Neto zarada u evrima iznosi 462 evra, dok su troškovi poslodavca 748 evra u Q2 2019. Međugodišnji rast zarada u evrima je isti kao i rast zarada u dinarima i iznosi 10%. Grafikon 3. 6 prikazuje kretanje neto zarada i troškova poslodavca u evrima u periodu 2008 – Q2 2019.

Dodatak

Tabela D 3. 1 Osnovni indikatori tržišta rada prema ARS i CROSO, Q1 2014- Q4 2018.

Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2

Stopa aktivnosti (%) 51,0 52,6 52,5 51,6 50,8 51,5 52,0 51,9 52,6 54,1 54,3 52,3 51,8 54,5 55,3 54,2 52,9 55,2 55,5 54,4 53,9 54,8Stopa zaposlenosti (%) 40,2 41,8 43,1 42,9 41,2 42,6 43,4 42,7 42,6 45,9 46,8 45,5 44,2 48,1 48,2 46,3 45,1 48,6 49,2 47,4 47,4 49,2Stopa nezaposlenosti (%) 21,3 20,7 17,9 17,0 19,0 17,3 16,6 17,7 19,0 15,2 13,8 13,0 14,6 11,8 12,9 14,7 14,8 11,9 11,3 12,9 12,1 10,3Stopa neformalne zaposlenosti (%) 19,7 20,4 22,8 21,8 19,7 19,7 21,5 20,4 20,3 22,7 24,1 20,9 19,0 22,1 21,8 19,8 18,6 21,0 20,4 18,1 17,1 19,3

Broj zaposlenih u 000, (ARS) 2453,6 2548,3 2626,8 2609,0 2504,1 2587,8 2623,9 2580,8 2570,7 2761,5 2814,0 2731,4 2652,2 2881,0 2881,9 2763,6 2688,3 2896,8 2929,3 2817,4 2810,5 2916,5Indeks zaposlenosti (2014=100), (ARS) 95,9 99,6 102,6 101,9 97,8 101,1 102,5 100,8 100,4 107,9 109,9 106,7 103,6 112,6 112,6 108,0 105,0 113,2 114,5 110,1 109,8 114,0Broj formalno zaposlenih u 000, (ARS) 1969,3 2029,5 2027,6 2041,4 2010,5 2078,3 2058,6 2053,5 2048,7 2134,9 2136,6 2160,7 2148,1 2243,0 2253,5 2217,2 2188,2 2289,6 2330,4 2308,2 2328,5 2352,3Indeks formalno zaposlenih (2014=100), (ARS) 97,6 100,6 100,5 101,2 99,7 103,0 102,1 101,8 101,6 105,9 105,9 107,1 106,5 111,2 111,7 109,9 108,5 113,5 115,5 114,4 115,4 116,6Broj zaposlenih u 000, (CROSO) 1835,8 1844,9 1850,3 1851,0 1977,0 1982,0 1993,7 1994,0 1978,0 2008,3 2023,0 2030,3 2024,3 2061,5 2077,7 2086,7 2092,2 2126,6 2146,8 2158,7 2147,9 2 162Indeks zaposlenosti (2014=100), (CROSO) 99,5 100,0 100,3 100,3 107,1 107,4 108,0 108,0 107,2 108,8 109,6 110,0 109,7 111,7 112,6 113,1 113,4 115,2 116,3 117,0 116,4 117,1

2014 2015 2016 2017 2018 2019

Izvor: Proračun autora na podacima RZS.

Tabela D 3. 2 Realne neto zarade i troškovi poslodavca u EUR, Q1 2014- Q4 2018.

Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2

Prosecne neto zarade ukupno (€) 361 389 383 386 343 371 372 386 355 378 373 391 367 399 398 416 415 419 414 430 455 462Prosecne neto zarade industrija (€) 359 382 378 378 351 376 379 389 369 391 382 399 376 417 411 429 404 416 405 425 439 454Troškovi poslodavca ukupno (€) 588 633 623 626 557 601 603 626 576 613 607 635 596 648 647 677 676 684 676 701 735 748Troškovi poslodavca industrija (€) 582 622 617 615 570 611 617 632 599 635 623 649 611 677 669 699 658 678 660 692 709 735

20192014 2015 2016 2017 2018

Napomena: Industrija obuhvata delatnosti B, C i D, ponderisana prosek zarada. Kurs dinara prema evru, prosek perioda (NBS). Izvor: Proračun autora na podacima RZS i NBS.

1 Javni sektor je deo nacionalne ekonomije koji obuhvata opšti nivo države, kao i nefinansijska preduzeća pod kontrolom države (javna i druga državna preduzeća) koja se primarno bave komercijalnim aktivnostima (Zakon o budžetskom sistemu, „Službeni glasnik RS“, br. 54/2009, 73/2010, 101/2010, 101/2011, 93/2012, 62/2013, 63/2013, 108/2013, 142/2014, 68/2015 i 103/2015). Prema tome, javni sektor obuhvata korisnike budžetskih sredstava u delatnosti obrazovanja, kulture, zdravstvenog i socijalnog rada i državnu administraciju, kao i javna preduzeća koja osniva država ili jedinice lokalne samouprave, i koja obavljaju delatnost od opšteg interesa (Zakon o javnim preduzećima i obavljanju delatnosti od opšteg interesa, „Službeni glasnik RS“, br. 119/2012, 116/2013 i 44/2014). Osim javnih preduzeća u državnom vlasništvu se nalazi i deo neprivatizovanih bivših društvenih preduzeća. Javni sektor se razvrstava na sledeće podskupove: javna državna preduzeća, javna lokalna preduzeća, administracija – nivo države, administracija – nivo autonomne pokrajne, administracija – nivo lokalne samouprave, zdravstveni i socijalni rad, i obrazovanje i kultura.

Rast zarada u evrima prati rast zarada u

dinarima

Tren

dovi

23Kvartalni monitor br. 57 • april–jun 2019

Tren

dovi

23

4. Platni bilans i spoljna trgovinaU Q2 2019. deficit tekućeg računa iznosi 716 miliona evra, tj. 6,3% BDP-a i znatnije je iznad nivoa iz Q2 2018. Zapravo, u prvih šest meseci 2019. tekući deficit dostiže 7,6% BDP-a i viši je u poređenju sa prvom polovinom 2018. Pre svega do porasta tekućeg deficita dovodi rast spoljnotrgovinskog deficita. U Q2 međugodišnji rast uvoza je 10,1%, a izvoza 8,8%. Desezonirani podaci ukazuju da je izvoz za 1,0%, a uvoz 2,3% iznad vrednosti iz prethodnog kvartala. Brži rast uvoza od izvoza, te posledično rast spoljnotrgovinskog i tekućeg deficita rezultat je jačanja dinara, brzog rasta domaće tražnje, usporavanja rasta eksterne tražnje, kao i uvođenje carina na prodaju roba na Kosovo i Metohiju. Tokom Q2 zabeležen je izuzetno visok priliv kapitala, pre svega usled i dalje visokog priliva SDI. Neto priliv SDI u Q2 iznosi 987 miliona evra (8,7% BDP-a), te je od početka godine dostigao 1,8 mlrd evra - što je za 28% iznad priliva iz prve polovine 2018. godine. U narednom periodu očekuje se nepovoljan uticaj na spoljnotrgovinske tokove u Srbiji zbog usporavanja rasta u zemljama evrozone, aktuelnih protekcionističkih mera, brzog rasta domaće tražnje, ali i politika jakog dinara, što bi zajedno moglo da doprinese da tekući deficit u 2019. dostigne nivo od oko 6% BDP. Nekoliko rastućih unutrašnjih neravnoteža, kao što su brži rast domaće tražnje od BDP, brži rast realnih zarada od produktivnosti i jačanje realne vrednosti dinara iako naša produktivnost na raste brže nego kod trgovinskih partnera, direktno utiču na rast spoljnotrgovinskog deficita, a potom i deficita u tekućem bilansu. Iako će tekući deficit u 2019. zasigurno biti pokriven neto prilivom SDI, rast spoljnih neravnoteža bi mogao da predstavlja rizik, posebno u slučaju izraženijeg usporavanja evropskih zemalja, te bi trebalo adekvatnim ekonomskim politikama delovati u pravcu njegovog smanjenja.Deficit tekućeg računa platnog bilansa tokom Q2 2019. godine iznosi 716 miliona evra, tj. 6,3% BDP-a (Tabela T4-1). Ovakva vrednost tekućeg deficita viša je u odnosu na nivo iz Q2 2018. (354 miliona evra, tj. 3,3% BDP-a). Stoga, u poređenju sa Q2 prethodne godine tekući deficit je za 3 pp BDP-a viši, što je posledica kako višeg robnog deficita (za 0,9 pp BDP-a), tako i nižeg suficita na računu sekundarnog dohotka (2 pp BDP-a), usluga (za 0,3 pp BDP-a) i primarnog dohotka (za 0,2 pp). U poređenju sa deficitom tekućeg računa iz Q1 od 910 miliona evra, tj. 8,9% BDP-a, on je tokom Q2 na nižem nivou (Tabela T4-1 i Grafikon T4-2). Stoga, u prvih šest meseci 2019. tekući deficit dostiže 7,6% BDP-a. Visok nivo spoljnotrgovinskog i, posledično, tekućeg deficita je od početka 2019. godine je posledica jačanja dinara, brzog rasta domaće tražnje, usporavanja rasta eksterne tražnje, kao i uvođenje carina na prodaju roba na Kosovo i Metohiju. U Q2 2019. izvezeno je robe u iznosu 4.272 miliona evra (37,8% BDP-a), dok je uvoz 5.596 miliona evra (49,6% BDP-a), te je pokrivenosti uvoza izvozom 76,3%. Izvoz roba i usluga u BDP-u u Q2 iznosi 52,3%, što je za 2,2 pp više u poređenju sa nivoom iz Q2 2018 od 50,1%. Istovremeno zabeležen je porast uvoza roba i usluga za 3,5 pp BDP-a (sa 58,6% na 62,1%). Robni deficit u Q2 iznosi 1,3 mlrd evra (11,7% BDP-a), dok je vrednost spoljnotrgovinskog deficita 1,1 mlrd evra (9,8% BDP-a, Tabela T4-1). To je više učešće spoljnotrgovinskog deficita i robnog deficita u BDP-u u poređenju sa prošlogodišnjim – u Q2 2018. spoljnotrgovinski deficit je činio 8,5% BDP-a, a robni deficit 10,9% BDP-a, dok su oba deficita ispod nivoa iz Q1 2019 - kada su iznosili 10,8% i 13,1% BDP-a, respektivno.U Q2 2019. izvoz beleži međugodišnji rast od 8,8%, dok je, istovremeno, rast uvoza iznosio 10,1%1. Time, u odnosu na prethodni kvartal izvoz blago ubrzava, dok uvoz usporava rast (zabeležene međugodišnje stope rasta u Q1 2019. izvoza i uvoza su iznosile 8,1% i 10,4%, respektivno). Desezonirani podaci ukazuju da je izvoz za 1,0%, a uvoz 2,3% iznad vrednosti iz prethodnog kvartala (Grafikon T4-4). U Q2 2019. jedinična vrednost uvoza je za 7,3% ispod vrednosti iz Q2 2018, dok je istovremeno jedinična vrednost izvoza niža za 6,4%. Time, došlo je do blagog poboljšanja odnosa razmene (v. Grafikon T4-3).

1 Podaci NBS za uvoz i izvoz robe, kao i robni bilans, razlikuju se od podataka RZS-a (koje koristimo u narednim delovima teksta: Izvoz i Uvoz) jer ne uključuju robu na doradi (v. Okvir 1 o izmeni metodologije obračuna Platnog bilansa u QM37). Stoga postoji određena razlika u nivoima izvoza i uvoza, kao i stopama rasta, u zavisnosti da li je izvor podataka NBS ili RZS.

U Q2 tekući deficit iznosi 716 miliona evra,

tj. 6,3% BDP-a...

Vrednost spoljnotrgovinskog

deficita 1,1 mlrd evra, tj. 9,8% BDP-a

Blago poboljšanja odnosa razmene

Tren

dovi

24

Tren

dovi

24 4. Platni bilans i spoljna trgovina

Neto priliv na računu sekundarnog dohotka tokom Q2 iznosi 947 miliona evra, tj. 8,2% BDP-a. To je ispod prošlogodišnjeg priliva za 2 pp BDP-a i ispod uobičajenih vrednosti priliva za Q2 – koji je obično sezonski relativno iznad vrednosti u drugim kvartalima. Pretežni deo ovog priliva čine lični transferi, koji su tokom Q2 iznosili 865 miliona evra, neto, što čini 7,7% BDP-a. Neto odliv po osnovu primarnog dohotka je na približno istom nivou iz Q2 2018. godine, dok je ispod vrednosti iz prethodnog kvartala (Tabela T4-1). Tokom Q2 ostvaren je suficit u trgovini uslugama od 224 miliona evra.

Neto priliv na računu sekundarnog dohotka

ispod uobičajenog nivoa

Tabela T4-1. Srbija: platni bilans2018 2019

Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2

u milionima evraTEKUĆI RAČUN -1.075 -2.051 -2.223 -724 -354 -556 -589 -910 -716

Roba -3.119 -3.997 -5.245 -1.138 -1.157 -1.240 -1.710 -1.337 -1.324Izvoz robe 12.814 14.066 15.238 3.576 3.927 3.850 3.885 3.866 4.272Uvoz robe 15.933 18.064 20.483 4.714 5.084 5.090 5.596 5.203 5.596

Usluge 907 966 1.092 226 247 289 329 238 224Prihodi 4.571 5.246 6.000 1.274 1.409 1.659 1.659 1.497 1.635Rashodi 3.664 4.280 4.909 1.048 1.162 1.370 1.329 1.258 1.411

Primarni dohodak -2.022 -2.533 -2.207 -622 -534 -641 -410 -641 -544Prihodi 630 568 564 113 159 139 153 124 144Rashodi 2.653 3.101 2.771 736 692 780 563 765 688

Sekundarni dohodak 3.159 3.514 4.137 810 1.090 1.036 1.201 829 929Prihodi 3.635 4.097 4.740 951 1.237 1.185 1.368 979 1.098Rashodi 476 583 602 141 147 149 166 150 169

Lični transferi, neto 1) 2.510 2.758 3.222 633 913 854 823 649 865od čega: Doznake radnika 1.874 2.049 2.531 480 741 687 623 470 698

KAPITALNI RAČUN- neto -10 5 -7 6 -3 -7 -2 -10 -31

FINANSIJSKI RAČUN -535 -1.648 -1.683 -568 -268 -384 -463 -801 -547Direktne investicije -1.899 -2.418 -3.188 -723 -682 -598 -1.184 -809 -987Portfolio investicije 917 827 913 -328 181 32 1.028 49 -201Finansijski derivati 9 -21 21 16 -10 12 2 -10 -5Ostale investicije 740 -265 -552 70 -432 64 -254 -110 -61

Ostali vlasnički kapital -1 -1 -1 0 -1 -1 1 0 0Gotov novac i depoziti 220 -623 404 21 -317 79 621 -274 -31Krediti 303 -159 -1.303 30 -359 -202 -772 -130 -63

Centralna banka 23 9 8 4 0 4 0 4 0Depozitne institucije osim centralne banke 279 -235 -603 95 -80 -290 -328 272 -7Država -308 9 -198 -103 -69 114 -141 -205 -53Ostali sektori 309 58 -510 34 -210 -30 -303 -201 -4

Programi osiguranja i penzija i standardizovani garancijski programi

8 15 0 0 0 0 0 0 0

Trgovinski krediti i avansi 209 504 347 18 245 188 -104 295 33Ostala potraživanja i dugovanja 0 0 0 0 0 0 0 0 0Alokacija SPV 0 0 0 0 0 0 0 0 0

Devizne rezerve -302 228 1.123 398 674 105 -55 79 705

GREŠKE I PROPUSTI- neto 549 398 546 150 89 179 128 120 200

PRO MEMORIAu % BDP-a

Bilans tekućih transakcija -2,9 -5,2 -5,2 -7,4 -3,3 -5,0 -5,2 -8,9 -6,3Bilans robne razmene -8,5 -10,2 -12,3 -11,7 -10,9 -11,3 -15,0 -13,1 -11,7Izvoz robe 34,9 35,9 35,6 36,8 36,8 35,0 34,1 37,9 37,8Uvoz robe 43,4 46,1 47,9 48,5 47,7 46,2 49,2 51,0 49,6Bilans robe i usluga -6,0 -7,7 -9,7 -9,4 -8,5 -8,6 -12,1 -10,8 -9,8Lični transferi - neto 6,8 7,0 7,5 6,5 8,6 7,7 7,2 6,4 7,7

BDP u evrima2) 36.724 39.206 42.782 9.726 10.660 11.014 11.383 10.196 11.287

2016 2017 2018

Napomena: Platni bilans Republike Srbije je usklađen sa međunarodnim smernicama sadržanim u Priručniku za izradu platnog bilansa br. 6 MMF-a (BPM6).Izvor: NBS1) Lični transferi predstavljaju tekuće transfere između rezidentnih i nerezidentnih domaćinstava.2) Kvartalne vrednosti. Konverzija godišnjeg BDP u evro je urađena po prosečnom godišnjem kursu (prosek zvaničnih dnevnih srednjih kurseva NBS).

Grafikon T4-2. Srbija: tekući i spoljnotrgovinski deficit, 2007-2019Q2

-17,3

-20,0

-6,3 -6,5

-10,3 -10,9

-5,8 -5,6-3,4 -2,9

-5,2 -5,2

-8,9

-6,3

-23,3-24,3

-15,6 -15,0 -15,0-16,4

-10,6 -10,3-8,1

-6,0-7,7

-9,7-10,8

-9,8

-30,0

-25,0

-20,0

-15,0

-10,0

-5,0

0,0

u %

Tekući deficit/BDP Spoljnotrgovinski deficit/BDP

Izvor: RZS, QM

Grafikon T4-3. Međugodišnji indeksi odnosa razmene, 2014-2019Q2

70,0

75,0

80,0

85,0

90,0

95,0

100,0

105,0

110,0

115,0

120,0

Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2

2014 2015 2016 2017 2018 2019

Indeks odnosa razmene Jedinična vrednost izvoza Jedinična vrednost uvoza

Izvor: RZS, QM

Tren

dovi

25Kvartalni monitor br. 57 • april–jun 2019

Tren

dovi

25

U Q2 2019. neto priliv kapitala iznosi 1,4 mlrd evra2, što je znatnije premašilo iznos tekućeg deficita - za 705 miliona evra - koliko iznosi rast deviznih rezervi. Neto priliv SDI je visok i iznosi 987 miliona evra, tako da je od početka godine priliv po ovom osnovu 1,8 mlrd evra. Za razliku od Q1, kada je zabeležen manji odliv po osnovu portfolio investicija, tokom Q2 je ostvaren znatniji neto priliv od 200 miliona evra (Tabela T4-1). Podaci za Q1 pokazuju da je četvrtina SDI uložena u prerađivačku industriju, a u finansijski sektor i saobraćaj i cevovodni transport po petina SDI.

Neto priliv po osnovu ostalih investicija u Q2 iznosi 61 miliona evra. Zabeleženo je neto zaduživanje po osnovu finansijskih kredita (62 miliona evra), neto razduživanje po osnovu trgovinskih kredita (33 miliona evra), dok je ostvaren neto priliv na računu Gotov novac i depoziti (31 miliona evra). Po osnovu finansijskih kredita javni sektor se razdužio za 53 miliona evra, neto, ostali sektori za 4 miliona evra, dok su ostale depozitne institucije osim centralne banke povećale iznos svog dugovanja prema inostranstvu za 7 miliona evra u neto izrazu. Tokom Q2, priliv kapitala uz nižu vrednost tekućeg deficita doveo je do porasta deviznih rezervi za 705 miliona evra. Smanjenje deviznih rezervi je zabeleženo samo u aprilu (105 miliona evra), dok je u maju i junu ostvaren njihov rast od 303 i 507 miliona evra, respektivno.

Izvoz

Tokom Q2 izvoz beleži međugodišnji rast po stopi od 6,2% i iznosi 4.473 miliona evra. Time, izvoz blago usporava rast u poređenju sa Q1 (rast od 6,6% međugodišnje u Q1, Tabela T4-5), mada u julu ponovo ubrzava i za 9,8% je iznad nivoa ostvarenog u julu prethodne godine. U Q2 i u julu ostvaren je rast svih izvoznih grupa osim Energije. Niža vrednost izvoza energetskih proizvoda posledica je remonta u rafineriji nafte u Pančevu. Uz to, remont Petrohemije se odrazio na pad izvoza hemijskih proizvoda, dok je izvoz poljoprivrednih proizvoda nastavio rast, pre svega usled rasta izvoza žitarica3. Ipak, zabeleženo međugodišnje smanjenje izvoza energije se ne odražava bitnije na ukupan izvoz, jer izvoz energije čini samo 3% ukupnog izvoza. Kako je vrednost izvoza drumskih vozila u Q2 i julu ispod prošlogodišnje vrednosti (za 17,7% u Q2, i za 2,9% u julu), izvoz bez drumskih vozila beleži međugodišnji porast od 8,3% i 10,4%, respektivno.

Tabela T4-5. Srbija: izvoz, međugodišnje stope rasta, 2017–jul 2019

2018 2019 2018 2019

Q3 Q4 Q1 Q2 Jul Q3 Q4 Q1 Q2 Jul

u % u milionima evra u %

Ukupno 100,0 15.051 16.282 4.073 4.136 4.083 4.473 1.542 7,6 8,8 6,6 6,2 9,8

Ukupno bez drum. vozila 93,4 13.801 15.214 3.861 3.935 3.869 4.192 1.478 9,0 11,7 10,1 8,3 10,4

Energija 3,0 382 492 161 119 90 97 50 50,0 -1,7 8,6 -16,0 -4,2

Intermedijarni proizvodi 39,4 5.743 6.411 1.598 1.612 1.640 1.810 621 7,0 11,4 5,4 10,4 13,5

Kapitalni proizvodi 24,2 3.633 3.933 910 1.011 977 1.076 327 10,8 3,3 2,3 1,8 7,1

Kapitalni proizvodi bez drum. vozila 17,6 2.383 2.864 698 811 762 795 263 20,6 15,3 18,8 11,2 9,8

Trajni proizvodi za široku potrošnju 5,3 811 857 210 224 213 249 82 3,3 8,1 8,3 9,7 21,1

Netrajni proizvodi za široku potrošnju 21,4 3.358 3.480 896 889 852 917 344 0,9 3,4 4,8 4,0 9,3

Ostalo 6,8 1.124 1.109 297 281 312 324 118 9,6 50,7 37,6 11,4 -0,1

Učešće uukupnom izvozu u

20182017 2018

Izvor: RZS

2 1,2 mlrd evra bez računa Greške i propusti.3 Izveštaj o inflaciji, NBS, avgust 2019., str. 32.

Znatan neto priliv kapitala 1,4 mlrd

evra…

…usled veoma visokog neto priliva SDI od 987 miliona

evra…

...znatno iznad tekućeg deficita

Porast deviznih rezervi za 705 miliona evra

U Q2 izvoz beleži rast od 6,2%

međugodišnje....

....ubrzava u julu: međugodišnji rast

od 9,8%

Grafikon T4-4. Srbija: desezonirani izvoz i uvoz, kvartalno, 2007-2019Q2

0

500

1.000

1.500

2.000

2.500

3.000

3.500

4.000

4.500

5.000

5.500

6.000

Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2

2007 2008 2009 2010 2011 2012 2013 2014 2015 2016 2017 2018 2019

mili

oni e

vra

Desezonirani izvoz Desezonirani uvoz Robni deficit (desezonirano)

Izvor: NBS, RZS, QM

Tren

dovi

26

Tren

dovi

26 4. Platni bilans i spoljna trgovina

Izvoz Intermedijarnih proizvoda beleži određeno ubrzanje rasta od početka godine – međugodišnji rast 5,4% u Q1, 10,4% u Q2 i 13,5% u julu. Vrednost izvoza Kapitalnih proizvoda beleži skromniji međugodišnji porast u prvoj polovini 2019. od 2%. U julu izvoz ovih proizvoda ubrzava rast i vrednost je za 7,1% iznad prošlogodišnje. Kod Kapitalnih proizvoda bez drumskih vozila zabeležen je međugodišnji rast izvoza od 11,2% u Q2 i 9,8% u julu. Rast izvoza Trajnih proizvodi za široku potrošnju ubrzava od početka godine, dok izvoz Netrajnih proizvoda za široku potrošnju usporava u Q2, i ubrzava u julu. Vrednost Neklasifikovanog izvoza (kategorije Ostalo u Tabeli T4-5) je u Q2 za 11,4% iznad Q2 2018., a u julu za 0,4% ispod one iz jula 2018. Realna aprecijacija dinara već duže vreme nepovoljno utiče na nivo domaćeg izvoza. Pored toga, domaći izvozni potencijal umanjuju i carine na prodaju proizvoda na Kosovo i Metohiju, kao i kvote za izvoz čelika u EU. Dodatno, očekivanja povodom lošijih izgleda rasta u zemljama EU će se nepovoljno odraziti na izvozni rezultat u narednom periodu. Vlasti imaju mogućnost da blagom deprecijacijom dinara kompenzuju pad privredne aktivnosti i dohodaka u zemljama koje su naši najveći trgovinski partneri (Nemačka, Italija) i da se na taj način umanji pad tražnje za proizvodima iz Srbije.

Uvoz

Tokom Q2 2019. robni uvoz iznosi 5,9 milijardi evra i beleži međugodišnji rast od 7,7%. U poređenju sa Q1 uvoz blago usporava rast (međugodišnja stopa 8,9% u Q1, Tabela T4-6), da bi u julu znatnije ubrzao, pa je uvezena vrednost u ovom mesecu za 17,3% iznad vrednosti iz jula 2018. Istovremeno, uvoz bez energije u Q1 i Q2 beleži međugodišnji rast po skoro nepromenjenoj stopi (8,7% u Q1 i 8,8% u Q2), da bi znatnije ubrzao u julu (međugodišnji rast 19,3%). Tokom Q2 sve grupe proizvoda, osim energije, su ostvarile međugodišnje povećanje. U julu i uvoz energije je zabeležio međugodišnji porast, dok je neklasifikovani uvoz (grupa Ostalo) blago ispod prošlogodišnjeg.Rast uvoza Energije je iznosio 11,2% u Q1. U Q2 uvoz energije je za 2,4% ispod Q2 2018., da bi u julu zabeležio međugodišnji rast od 2,7%. Istovremeno, iako su cene nafte u porastu od početka 2019., one su tokom Q2 bile na nižem nivou nego u Q2 prethodne godine, što je doprinelo da uvezena vrednost energetskih proizvoda bude niža od prošlogodišnje, i pored činjenice da je usled remonta rafinerije nafte u Pančevu za podmirenje domaćih potreba došlo do rasta uvoza energenata. Nakon juna, cene nafte i dalje opadaju, što će se odraziti na vrednost uvoza energenata u narednom periodu4.Uvoz Kapitalnih proizvoda je beležio skroman međugodišnji rast u prvih šest meseci, da bi u julu bio viši od prošlogodišnje vrednosti za petinu. Sa druge strane, uvoz Intermedijarnih proizvoda beleži dinamičan međugodišnji rast – u Q1 10,1%, u Q2 12,4%, u julu 26,3%. Stoga, uvoz ovih proizvoda oslikava trendove u industrijskoj proizvodnji – loše rezultate u Q2 i oporavak u julu5. Znatniji međugodišnji rast uvoza, u Q2, kao i u julu, je ostvaren je i kod Trajnih i Netrajnih proizvoda za široku potrošnju. Ove grupe beleže ubrzanje rasta tokom Q2, koje se nastavlja u julu, što ukazuje na brz oporavak potrošnje domaćinstva (Tabela T4-6).

4 Za analizu korišćeni podaci Svetske banke za cenu nafte tipa Brent.5 V. deo „Privredna aktivnost“ u ovom broju QM-a.

U Q2 i u julu ostvaren je rast

svih izvoznih grupa osim

Energije

U Q2 uvoz usporava rast - međugodišnji rast

od 7,7%...

…da bi u julu znatno ubrzao

Tokom Q2, izuzev Energije, sve ostale

grupe ostvarile međugodišnje

povećanje izvoza

Tabela T4-6. Srbija: uvoz, međugodišnje stope rasta, 2017-jul 20192018 2019 2018 2019

Q3 Q4 Q1 Q2 Jul Q3 Q4 Q1 Q2 Jul

u % u milionima evra u %

Ukupno 100,0 19.396 21.919 5.405 5.961 5.529 5.877 2.172 14,8 13,3 8,9 7,7 17,3Energija 11,6 2.026 2.541 655 777 586 558 221 34,3 41,1 11,2 -2,4 2,7Intermedijarni proizvodi 35,6 6.913 7.810 1.930 2.050 2.021 2.228 835 9,5 12,0 10,1 12,4 26,3Kapitalni proizvodi 21,0 4.186 4.593 1.100 1.200 1.107 1.198 458 14,7 3,3 0,7 1,0 20,9Trajni proizvodi za široku potrošnju 2,0 405 436 102 127 103 126 43 3,1 10,9 -0,6 22,5 26,8Netrajni proizvodi za široku potrošnju 14,9 2.930 3.269 786 924 836 875 316 8,6 11,7 7,3 12,6 21,2Ostalo 14,9 2.936 3.269 832 882 875 892 299 22,9 13,4 19,8 6,5 -0,7

Uvoz bez energije 88,4 17.370 19.378 4.750 5.184 4.942 5.319 1.951 12,6 10,0 8,7 8,8 19,3

Učešće uukupnom

uvozu u 20182017 2018

Izvor: RZS

Tren

dovi

27Kvartalni monitor br. 57 • april–jun 2019

Tren

dovi

27

Spoljni dug Srbije na kraju marta

2019 iznosi 27,1 mlrd evra, tj.

62,7% BDP-a

U narednom periodu na uvoz će uticati očekivani dalji rast domaće tražnje u Srbiji, što uz istovremeno sporiji rast BDP-a će dovesti do daljeg rasta spoljne neravnoteže. Rast uvoza brži od rasta izvoza bi mogao da predstavlja rizik, posebno u slučaju da dođe do izraženijeg usporavanja evropskih zemalja, te bi trebalo voditi ekonomsku politiku u pravcu smanjenja spoljnotrgovinske neravnoteže.

Spoljni dug

Spoljni dug Srbije na kraju marta 2019 iznosi 27.138 miliona evra (Tabela T4-7)6. Tokom Q1 2019. porast spoljnog duga je iznosio 302 miliona evra. Spoljni dug u BDP-u iznosi 62,7% i, ovako izražen, na istom je nivou kao u Q4 2018. Porast spoljnog duga tokom Q1 2019. za 302 miliona evra isključivo se duguje višem nivou spoljnog duga javnog sektora (za 304 miliona evra). Privatni spoljni dug je 3 miliona evra niži nego tri meseca ranije. Sa jedne strane dugoročni dug privatnog sektora je na višem nivou za 203 miliona evra, dok je istovremeno kratkoročni dug 206 miliona evra niži nego tokom Q4 2018. Po osnovu dugoročnih kredita bankarski sektor se razdužio za 16 miliona evra, dok se privreda zadužila za 219 miliona evra. Banke smanjuju iznos kratkoročnog zaduživanja za 229 miliona evra, dok preduzeća imaju viši iznos kratkoročnog duga za 23 miliona evra nego u prethodnom kvartalu. U odnosu na nivo iz marta 2018. godine, ukupni spoljni dug viši je za 1.750 miliona evra (Tabela T4-7). Nivo spoljnog duga javnog sektora je za 41 miliona evra ispod prošlogodišnjeg. Sa druge strane, zabeležen je znatan rast spoljne zaduženosti privatnog sektora u odnosu na kraj marta 2018. od 1,79 mlrd evra. Od toga je viši nivo privatnog spoljnog duga po osnovu dugoročnog zaduživanja za 1,36 mlrd evra, a po osnovu kratkoročnog za 434 miliona evra. Banke su povećale dugoročni dug za 194 miliona evra, a kratkoročni za 356 miliona evra, dok su preduzeća povećala dugoročni dug za 1,16 mlrd evra, a kratkoročni za 78 miliona evra.

Tabela T4-7. Srbija: dinamika kretanja spoljnog duga, 2015–20192018 2019

Mar. Jun Sep. Dec. Mar.

stanja, u milionima evra, kraj perioda

Ukupan spoljni dug 26.234 26.494 25.574 25.388 26.087 26.508 26.836 27.138

(U % BDP-a) 4) 73,3 72,1 65,2 63,1 63,2 62,9 62,7 62,7

Javni spoljni dug1) 15.295 15.680 13.910 13.767 14.094 13.994 13.421 13.725

(U % BDP-a) 4) 42,7 42,7 35,5 34,2 34,1 33,2 31,4 31,7Dugoročni 15.295 15.680 13.910 13.767 14.094 13.994 13.421 13.725

od čega MMF 15 0 0 0 0 0 0 0specijalna prava vučenja 493 494 462 458 468 468 472 480

Kratkoročni 0 0 0 0 0 0 0 0

Privatni spoljni dug2) 10.939 10.815 11.664 11.622 11.993 12.514 13.416 13.413

(U % BDP-a) 4) 30,6 29,4 29,7 28,9 29,0 29,7 31,4 31,0Dugoročni 10.636 10.138 10.770 10.781 11.070 11.356 11.935 12.138

od čega banke 2.057 1.408 1.519 1.507 1.556 1.641 1.717 1.701od čega privreda 8.576 8.725 9.242 9.264 9.504 9.705 10.207 10.426od čega ostali 4 6 9 10 10 11 11 11

Kratkoročni 303 676 893 841 923 1.158 1.481 1.275od čega banke 186 590 817 761 833 1.067 1.346 1.117od čega privreda 116 86 77 79 89 91 134 157

Neto spoljni dug 3), (u% BDP-a)4) 44,3 44,4 39,8 37,7 36,3 36,4 36,4 36,3

2015 2016 2017

Napomena: Spolјni dug Republike Srbije obračunava se po principu „dospelog duga“, koji obuhvata iznos duga po glavnici i iznos obračunate kamate koja nije plaćena u momentu ugovorenog dospeća.Izvor: NBS, QM1) Spolјni dug javnog sektora Republike Srbije obuhvata dug države (u koji je uklјučen dug Kosova i Metohije po kreditima koji su zaklјučeni pre dolaska misije KFOR-a, neregulisan dug prema Libiji i klirinški dug prema bivšoj Čehoslovačkoj), Narodne banke Srbije, lokalne samouprave, fondova i agencija koje je osnovala država i dug za koji je izdata državna garancija.2) Spoljni dug privatnog sektora Republike Srbije obuhvata dug banaka, preduzeća i ostalih sektora, za koji nije izdata državna garancija. Spoljnim dugom privatnog sektora nisu obuhvaćeni krediti zaključeni pre 20. decembra 2000. po kojima se ne vrše plaćanja (982,0 miliona evra, od čega se 425,9 miliona evra odnosi na domaće banke, a 556,1 miliona evra na domaća preduzeća).3) Ukupni spoljni dug umanjen za devizne rezerve NBS.4) Koristi se zbir vrednosti BDP-a posmatranog kvartala i prethodne tri kvartalne vrednosti BDP-a.

6 Izvor podataka za spoljni dug i međunarodnu investicionu poziciju je NBS, a poslednji raspoloživi podaci se odnose na mart 2019. godine.

U odnosu na stanje od pre godinu dana ukupni

spoljni dug je viši za 1,75 mlrd evra...

...što se duguje zaduživanju privatnog

sektora

Tren

dovi

28

Tren

dovi

28 4. Platni bilans i spoljna trgovina

Međunarodna investiciona pozicija

Prema podacima NBS potraživanja Srbije prema inostranstvu su krajem marta 2019. iznosila 25,2 mlrd evra, a obaveze 63,3 mlrd evra. Time je Međunarodna investiciona pozicija7 Srbije na kraju Q1 2019. iznosila 38,1 mlrd evra (Grafikon T4-8). U poređenju sa krajem 2018. godine su povećane i finansijska aktiva i finansijska pasiva – za 0,7 i 1,4 mlrd evra, respektivno, te je MIP tokom prva tri meseca u 2019. povećana za 0,6 mlrd evra. U okviru neto finansijske pasive na kraju marta 2019. SDI su iznosile 35,6 mlrd evra, krediti 17,9 mlrd evra, portfolio investicije 4,8 mlrd evra. Tokom Q1 došlo je do porasta obaveza za 175 miliona evra po osnovu kredita i za 25 miliona evra po osnovu portfolio investicija. Izrazit rast

obaveza u prva tri meseca 2019. je zabeležen po osnovu SDI - za 856 miliona evra.

7 Međunarodna investiciona pozicija zemlje (MIP) obuhvata finansijsku aktivu (imovinu) i pasivu (obaveze) koje imaju međunarodni karakter. Ona predstavlja razliku strane finansijske aktive u našem posedu (devizne rezerve, naše direktne i portfolio investicije u inostranstvu, odobreni krediti inostranstvu i dr.) i strane finansijske pasive u Srbiji (strane direktne i portfolio investicije, dugovi prema inostranstvu i dr.). Zemlja je neto kreditor ukoliko su njena potraživanja i imovina u inostranstvu veća od strane imovine u zemlji i dugova prema inostranstvu.

MIP Srbije na kraju marta 2019.

38,1 mlrd evra

Grafikon T4-8. Srbija: neto međunarodna investiciona pozicija, u mlrd EUR

17,8 18,3 19,5 20,8 21,124,5 25,2

-48,6-51,0

-53,6 -55,7 -56,8-61,9 -63,3

-30,8 -32,7 -34,1 -34,9 -35,7 -37,5 -38,1

-70

-60

-50

-40

-30

-20

-10

0

10

20

30

2013 2014 2015 2016 2017 2018 2019 Q1

mlrd

EU

R

Finansijska aktiva Finansijska pasiva MIP - neto

Izvor: NBSNapomena: Neto finansijska pasiva prikazana kao negativna vrednost na grafikonu.

Tren

dovi

29Kvartalni monitor br. 57 • april–jun 2019

Tren

dovi

29

5. Cene i devizni kurs

U drugom tromesečju 2019. i tokom letnjih meseci međugodišnja inflacija se više nego prepolovila i spustila se ispod ciljanog intervala NBS (3 ± 1,5%) – sa aprilskih 3,1% na svega 1,3% u avgustu. Od maja do jula beležen je pad nivoa cena na mesečnom nivou od po 0,3% (u avgustu su cene ostale na nepromenjenom nivou), dominantno zahvaljujući padu cena svežeg povrća znatno iznad sezonski uobičajenog (kumulativno od aprila za oko 33%). Da je za neočekivano snažno usporavanje međugodišnje inflacije odgovorno pojeftinjenje malog broja proizvoda potvrđuje i kretanje noseće inflacije (merene indeksom potrošačkih cena bez hrane, alkoholnih pića, duvana i energenata), koja je zapravo ubrzala u odnosu na prošlu godinu, a od početka Q2 bila stabilna na nivou od oko 1,5%. Opisani trendovi, ali i međunarodne okolnosti zbog kojih će uslovi finansiranja ostati veoma povoljni duže nego što se očekivalo (pre svega ublažavanje monetarne politike ECB-a i FED-a), ohrabrili su NBS da u julu i avgustu smanji referentnu kamatnu stopu za po 25 baznih poena – sa 3% na 2,5%. Od septembra do kraja godine očekujemo postepeni rast međugodišnje inflacije, čemu će doprineti efekat niske baze i rast domaće potrošnje vođen povoljnim kretanjima na tržištu rada, ekspanzivnom fiskalnom politikom i nedavnom relaksacijom monetarne politike. Prosečna inflacija u 2019. će i pored očekivanog ubrzanja do kraja godine biti niža u odnosu na naše prethodne procene i projekcije NBS i iznosiće oko 2%. Očekujemo da će brži rast zarada od rast produktivnosti uticati na rast inflacije u narednoj godini, pri čemu će taj efekat biti nešto manji ako dođe do usporavanje emigracije, usled snažnijeg usporavanja ili recesije u evropskim privredama. U Q2 i tokom letnjih meseci ponovo su preovladavali aprecijacijski pritisci na dinar, usled povećanog priliva stranih direktnih i portfolio investicija u državne hartije od vrednosti, kao i sezonskog rasta priliva deviza po osnovu doznaka. NBS je kupovinom preko 1,5 mlrd evra od aprila do jula meseca sprečila izraženije jačanje domaće valute u odnosu na evro, tako da je nominalna aprecijacija u prvih osam meseci 2019. iznosila 0,4%. S obzirom na to da je inflacija u Srbiji premašila inflaciju u Evrozoni, realna aprecijacija dinara u ovoj godini je bila nešto veća i iznosila je 0,9%. Tako se i u ovoj godini nastavlja trend realne aprecijacije započet krajem 2016. godine, i tokom posmatranog perioda domaća valuta je realno ojačala u odnosu na evro za 7%. Snažna realna aprecijacija dinara je već duže vreme praćena pogoršanjem spoljnotrgovinskih tokova, što predstavlja nesporan signal da devizni kurs nije na na nivou koji uravnotežuje spoljnotrgovinske bilanse, tj. precenjen je. Pored neposrednog negativnog uticaja na cenovnu konkurentnost Srbije, trajno stabilan i precenjen dinar može dugoročno narušiti strukturu domaće privrede podstičući razvoj sektora nerazmenjivih dobara, na uštrb rasta izvoznih potencijala zemlje. Eventualno snažnije usporavanje evropskih privreda ili kraća recesija pojačalo bi deprecijacijske pritiske, ali procenjujem da bi NBS intervencijama na deviznom tržištu sprečila snažniju deprecijaciju dinara. Nešto veća deprecijacija mogla bi se očekivati u slučaju snažnije recesije u Evropi koja je za sada malo verovatna.

Cene

Međugodišnja inflacija se tokom Q2 2019. godine više nego prepolovila, budući da je sa aprilskih 3,1% usporila na 1,5% u junu (Tabela T5-1). Na kvartalnom nivou, cene su u proseku porasle za 0,2% – najpre je u aprilu zabeležena relativno visoka inflacija od 0,7%, ali je zatim tokom maja i juna došlo do zbirnog pada nivoa cena za 0,5%. Ovako snažno usporavanje međugodišnje inflacije u drugom tromesečju bilo je pre svega vođeno kretanjem cena svežeg povrća, koje je s dolaskom nove poljoprivredne sezone pojeftinilo čak za 15,3% (doprinos ukupnoj inflaciji -0,7 p.p). Premda smo i prognozirali određeno usporavanje inflacije od maja meseca, spuštanje međugodišnje inflacije na donju granicu ciljanog intervala NBS (3 ± 1,5%) ipak je premašilo naša očekivanja. Razlog tome bi trebalo tražiti pre svega u već pomenutom pojeftinjenju svežeg povrća, koje je osetno premašilo sezonski uobičajen pad cena ovih proizvoda. Pored toga, ističemo i da je zbog

Inflacija je u Q2 značajno usporila i

spustila se na donju granicu ciljanog

intervala NBS

Tren

dovi

30

Tren

dovi

30 5. Cene i devizni kurs

iznenadnog pada svetskih cena nafte zaustavljen porast domaćih cena naftnih derivata, tako da je njihovo ukupno poskupljenje u posmatranom periodu bilo manje nego što smo prvobitno očekivali. Cene ostalih proizvoda i usluga kretale su se uglavnom u skladu sa njihovim sezonskim obrascima i našim prethodnim prognozama. Nastavljeno je blago jačanje inflatornih pritisaka, što se ogleda u stabilnom ubrzanju noseće inflacije (merena indeksom potrošačkih cena bez hrane, alkoholnih pića, duvana i energenata), koja je na mesečnom nivou u proseku iznosila nešto preko 0,3%. Glavni trendovi iz drugog tromesečja nastavljeni su tokom letnjih meseci, tako da je u julu zabeležena deflacija od 0,3%, dok su u avgustu cene u proseku ostale nepromenjene (Tabela T5-1). Najjači dezinflatorni uticaj imao je pad cene hrane i bezalkoholnih pića, koji je prvenstveno bio vođen dodatnim pojeftinjenjem svežeg povrća (za 11% u julu i 7,5% u avgustu). To je uslovilo novo usporavanje međugodišnje

inflacije, koja se u avgustu spustila ispod ciljanog intervala NBS i iznosila je 1,3%. Posledično, i prosečna inflacija u prvih osam meseci pala je na 2,2%, što je ispod naših prethodnih projekcija, ali i ispod projekcija NBS iznetih u majskom Izveštaju o inflaciji. Međutim, procenjujemo da je međugodišnja inflacija dostigla svoju minimalnu vrednost u ovoj godini u avgustu, i da se od septembra može očekivati njeno ubrzavanje i približavanje nivou od oko 2%. Tome će pre svega doprineti blago jačanje inflatornih pritisaka u ovoj godini, koje je u prethodnih nekoliko meseci bilo prikriveno oštrim padom cena svežeg povrća. U istom smeru delovaće i efekat baze, budući da je prošle godine u periodu od septembra do decembra zabeležen neznatni pad opšteg nivoa cena, što se po svemu sudeći u ovoj godini ne može očekivati. Uzimajući u obzir kretanje inflacije u poslednjih pet meseci, procenjujemo da će prosečna inflacija u 2019. iznositi oko 2%, umesto prethodno prognoziranih 2,5%.Noseća inflacija (merena indeksom potrošačkih cena bez hrane, alkoholnih pića, duvana i energenata) se u Q2 kretala oko donje granice ciljanog intervala NBS, i u proseku je iznosila 1,5% (Grafikon T5-2). Niska i stabilna noseća inflacija ukazuje na to da su inflatorni pritisci u domaćoj ekonomiji još uvek relativno slabi. Međutim, napominjemo da je u prvoj polovini 2019. došlo do njenog umerenog ubrzanja – sa 1% u decembru prošle godine, na 1,5% na kraju Q2.1 Posmatrano na mesečnom nivou, od aprila do jula beležimo stabilne stope noseće inflacije u proseku oko 0,3%. Blagom jačanju inflatornih pritisaka u ovoj godini, kako na strani 1 Najvećim delom usled sezonskog pojetinjenja odeće i obuće, noseća inflacija je u avgustu usporila na 1,2%.

Usporavanje inflacije nastavljeno je i tokom

letnjih meseci, ali od septembra očekujemo

zaokret ovog trenda

Tabela T5-1. Srbija: indeks potrošačkih cena, 2013-2019

Bazni indeks (prosek 2006

=100)

međugodišnji rast

kumulativ (od početka

godine)mesečni rast

3m pokretne sredine,

anualizovano*

2013dec 176,9 2,2 2,2 0,2 -0,9

2014dec 180,0 1,8 1,8 -0,4 -2,4

2015dec 182,8 1,6 1,6 -0,2 -1,9

2016dec 185,6 1,5 1,5 -0,2 1,8

2017dec 191,2 3,0 3,0 0,1 1,1

2018jan 191,8 1,9 0,3 0,3 1,3feb 192,4 1,5 0,6 0,3 2,7

mar 192,7 1,4 0,8 0,2 3,2apr 193,5 1,0 1,2 0,4 3,6maj 194,7 2,2 1,8 0,6 4,9

jun 195,4 2,3 2,2 0,4 5,7

jul 194,8 2,4 1,9 -0,3 2,7

avg 195,4 2,6 2,2 0,3 1,5

sep 194,8 2,1 1,9 -0,3 -1,2

okt 195,4 2,2 2,2 0,3 1,2

nov 194,8 1,9 1,9 -0,3 -1,2

dec 195,0 2,0 2,0 0,1 0,4

2019jan 195,7 2,0 0,4 0,4 0,6

feb 197,1 2,4 1,1 0,7 4,8

mar 198,0 2,8 1,5 0,5 6,3

apr 199,4 3,0 2,3 0,7 7,8

maj 198,9 2,2 2,0 -0,3 3,7

jun 198,4 1,5 1,7 -0,3 0,8

jul 197,9 1,6 1,5 -0,3 -3,0

avg 197,9 1,3 1,5 0,0 -2,0

Indeks potrošačkih cena

* Pokretne sredine mesečnog porasta cena za tri meseca, dignuto na godišnji nivo. (Na primer, vrednost za mart je dobijena tako što je prosek mesečnog porasta cena u januaru, februaru i martu podignut na godišnji nivo).Izvor: RZS.

U prvoj polovini 2019. beležimo blago jačanje

inflatornih pritisaka

Tren

dovi

31Kvartalni monitor br. 57 • april–jun 2019

Tren

dovi

31

Grafikon T5-2. Srbija: međugodišnja stopa inflacije i noseće inflacije i ciljani koridor NBS, 2011-2019

0

2

4

6

8

10

12

14

16

0

2

4

6

8

10

12

14

16

2011 2012 2013 2014 2015 2016 2017 2018 2019

in�acija bez hrane, alkohola, duvana i

energije

in�acija

koridor ciljane inflacije

Izvor: NBS i proračun QM-a

ponude tako i na strani tražnje, prvenstveno doprinose povoljna kretanja na tržištu rada. Naime, u Q2 realne zarade su međugodišnje rasle znatno brže od rasta produktivnosti, što povećava troškovne pritiske na formiranje cena. Istovremeno, i privatna potrošnja je u prvoj polovini ove godine zabeležila realni rast od 3,3%, što je premašilo realni rast BDP-a u ovom periodu (2,8%). Ipak, procenjujemo da rast domaće tražnje u prethodnom periodu za sad ne doprinosi snažnijem jačanju inflatornih pritisaka, već se pre svega odražava na povećanje uvoza i pogoršanje spoljnotrgovinskih bilansa. Uz ograničen doprinos rasta domaće tražnje, izrazito stabilan kurs dinara i niska inflacija u međunarodnom okruženju takođe će suzbiti

veće jačanje inflatornih pritisaka u nastavku godine. Samim tim, do kraja 2019. očekujemo da će noseća inflacija nastaviti da se kreće oko trenutnog nivoa, tj. u blizini donje granice ciljanog intervala NBS (3 ± 1,5%).Niska i stabilna noseća inflacija, oštar pad međugodišnje inflacije tokom Q2 i prognoze po kojima će ukupna inflacija nastaviti da se kreće u donjoj polovini ciljanog intervala 3 ± 1,5% do kraja sledeće godine, ohrabrili su NBS da u dva navrata (u julu i avgustu) smanji referentnu kamatnu stopu za po 0,25 p.p. (Grafikon T5-3). To je prva relaksacija monetarne politike posle više od godinu dana,2 a referentna kamatna stopa umanjena je ukupno za 0,5 p.p. – sa 3% na 2,5%, što je njen najniži nivo od prelaska na režim ciljanja inflacije. Ovakvoj odluci NBS doprineli su i međunarodni činioci, poput usporavanja globalnog privrednog rasta i inflacije, kao i zabrinutosti zbog trgovinskih tenzija između najvećih svetskih ekonomija. Zbog toga je američki FED nedavno smanjio referentnu kamatnu stopu za 0,25 p.p, dok je Evropska centralna banka spustila kamatne stope dublje u negativnu teritoriju. Takođe, ECB će od novembra započeti novi ciklus monetarnih podsticaja otkupom obveznica u vrednosti od 20 mlrd evra mesečno. To praktično

znači da će izrazito povoljni uslovi na međunarodnom finansijskom tržištu trajati nešto duže nego što se prvobitno očekivalo, zbog čega odluku NBS da dodatno relaksira domaću monetarnu politiku ocenjujemo kao opravdanu. Tim pre zato što će nedavne odluke vodećih svetskih centralnih banaka usloviti nastavak kretanja kapitala ka zemljama u razvoju, što stvara pritisak ka daljem jačanju njihovih nacionalnih valuta. Ovaj efekat je u slučaju dinara već itekako vidljiv, budući da je tokom Q2 i u julu mesecu NBS intervenisala na međubankarskom deviznom tržištu kupovinom preko 1,5 mlrd evra kako bi ublažila aprecijacijske pritiske na dinar.

Zajedničko obeležje praktično svih zemalja Centralne i Istočne Evrope u dosadašnjem delu 2019. jeste primetno ubrzanje inflacije, koja je u proseku ubrzala sa 2,1% u januaru na 2,7% u julu mesecu (Grafikon T5-4). Posmatrano po pojedinačnim zemljama, najviša inflacija zabeležena je u Rumuniji i Mađarskoj (prosečno 3,9%, odnosno 3,4%), a najniža u Hrvatskoj (u julu tek 1,1%, a prosek u prvih sedam meseci iznosio je 0,7%). Jednim delom, iza ubrzanja inflacije u zemljama CIE u prvoj 2 Referentna kamatna stopa je poslednji put smanjivana u martu i aprilu 2018. godine, za po 25 baznih poena.

NBS je u julu i avgustu smanjila referentnu

kamatno stopu za po 0,25 baznih poena – sa

3% na 2,5%

Srbija je trenutno među zemljama s najnižom

inflacijom u Centralnoj i Istočnoj Evropi

Grafikon T5-3. Srbija: referentna kamatna stopa NBS i međugodišnja stopa inflacije, u %, 2011-2019

0

2

4

6

8

10

12

14

16

18

0

2

4

6

8

10

12

14

16

18

referentna stopa

in�acija

Izvor: NBS

Tren

dovi

32

Tren

dovi

32 5. Cene i devizni kurs

polovini godine stoje isti faktori koji su uticali na rast cena i u Srbiji do aprila, tj. poskupljenja svežeg voća i povrća i energenata. Međutim, Srbija je jedina zemlja u kojoj je s dolaskom nove poljoprivredne sezone i padom cena svežeg povrća došlo do drastičnog usporavanja ukupne inflacije. To je delimično posledica toga što je učešće hrane i bezalkoholnih pića u potrošačkoj korpi u Srbiji u proseku veće nego u CIE, pa stoga povremeno nestabilne cene ovih proizvoda kod nas više utiču na trendove opšteg nivoa cena u odnosu na uporedive zemlje. Drugi razlog je to što su u većini zemalja CIE inflatorni pritisci u ovoj godini značajno jači nego u Srbiji, zbog čega se sezonski pad cena hrane nije u tolikoj meri preneo na usporavanje međugodišnje inflacije. Mađarska je zapravo jedina zemlja u kojoj je od početka Q2 došlo do pada međugodišnje inflacije, iako u znatno manjoj

meri – za 0,6 p.p. naspram 1,7 p.p. u Srbiji. Ključni faktor koji je inflaciju pogurao naviše u CIE tokom 2019. jesu izrazito povoljna kretanja na tržištu rada i rast zarada koji značajno premašuje rast produktivnosti.3 Brži rast zarada od produktivnosti u ekonomiji kreira inflatorne pritiske na dva načina: povećava troškovni pritisak pri formiranju cena, a podstiče inflaciju i preko povećanja domaće tražnje. Kao što smo već pomenuli, slične trendove u ovoj godini beležimo i u Srbiji, ali se rast domaće tražnje još uvek ne preliva toliko na domaće cene koliko na povećanje uvoza i posledično pogoršanje spoljnotrgovinskih tokova.

Nakon relativno snažnog ubrzanja inflacije u prva četiri meseca 2019. godine (kumulativno za 2,3%), usled poskupljenja svežeg voća i povrća, naftnih derivata i duvanskih proizvoda, počev od maja meseca beležimo njeno osetno usporavanje. S dolaskom nove poljoprivredne sezone, cene svežeg povrća snižene su i više nego što je sezonski uobičajeno (za 15,3% uz doprinos -0,7 p.p), i upravo je to imalo presudan uticaj na kretanje međugodišnje inflacije u drugom tromesečju. Budući da su ostali proizvodi iz grupe hrana i bezalkoholna pića uglavnom blago poskupeli, ukupan doprinos prehrambenih proizvoda međugodišnjoj inflaciji u Q2 iznosio je -0,4 p.p. Dezinflatorno je delovalo i pojeftinjenje proizvoda i usluga iz grupe rekreacija i kulutra za 3,1% (doprinos -0,1 p.p), prvenstveno zahvaljujući sezonskom padu cena turističkih paket-aranžmana od oko 10%. U suprotnom smeru delovali su sezonsko poskupljenje odeće i obuće i povećanje cena naftnih derivata, čiji je zbirni doprinos međugodišnjoj inflaciji iznosio oko 0,2 p.p. Cene preostalih proizvoda i usluga nisu se bitnije menjale, tako da je na kvartalnom nivou inflacija iznosila 0,2%. S obzirom na to da je u prošloj godini zabeležen znatno veći porast cena (oko 1,4%), u Q2 je došlo do relativno oštrog pada međugodišnje inflacije – sa 2,8% u martu na 1,5% u junu mesecu. U julu su nastavljeni trendovi iz maja i juna, tako da su cene ponovo u proseku pale za 0,3% (Tabela T5.5) – dominantno zahvaljujući pojeftinjenju hrane i bezalkoholnih pića za 1,3% ( doprinos oko -0,4 p.p). Kao u prethodna dva meseca, i u julu je na inflaciju presudno uticalo kretanje cena svežeg povrća, koje je pojeftinilo za 11% (doprinos gotovo -0,5 p.p). Pored toga, dezinflatorno je delovalo i pojeftinjenje naftnih derivata, zbog već pomenutog pada svetskih cena nafte (doprinos nepunih -0,1 p.p). U suprotnom smeru delovalo je poskupljenje duvanskih proizvoda za 1,8% zbog redovnog julskog usklađivanja akciza (doprinos oko 0,1 p.p.) i povećanje cena turističkih paket aranžmana za oko 20% (doprinos oko 0,2 p.p). U avgustu su cene u proseku ostale nepromenjene u odnosu na julski nivo. S jedne strane, dezinflatorno su delovali dalji pad cena svežeg povrća i sezonsko pojeftinjenje proizvoda iz grupe odeća i obuća, sa ukupnim doprinosom mesečnoj inflaciji od -0,3 p.p. Istovremeno, duvanski proizvodi su poskupeli za 1,8% (doprinos 0,1 p.p.), dok su cene ostalih proizvoda i usluga takođe uglavnom blago porasle,

3 Visok rast zarada u zemljama CIE je posledica nedostatka radne snage usled emigracije u razvijenije zemlje EU.

U Q2 2019. je zaustavljen osetan

rast cena iz prva četiri meseca ove godine,

pa je na kvartalnom nivou zabeležena niska

inflacija od 0,2%

Nastavak trendova iz Q2 uslovio je pad nivoa

cena i u julu i avgustu, zbirno za 0,3%

Grafikon T5-4. Međugodišnja Inflacija u Srbiji i izabranim zemljama CIE u 2018. godini

0,0%

0,5%

1,0%

1,5%

2,0%

2,5%

3,0%

3,5%

4,0%

4,5%

2019M03 2019M04 2019M05 2019M06 2019M07

BUL CZE CRO HUN ROM SVN SVK PROSEK SRB

Izvor: Nacionalni statistički zavodi i proračun QM-a

Tren

dovi

33Kvartalni monitor br. 57 • april–jun 2019

Tren

dovi

33

a njihov zbirni doprinos ukupnoj inflaciji iznosio je 0,2 p.p. Premda je u prva četiri meseca 2019. zabeležen relativno visok porast cena (kumulativno za 2,3%), zahvaljujući deflaciji od maja meseca ukupna inflacija u ovoj godini je zaključno sa avgustom iznosila 1,5%.

Tabela T5-5. Srbija: izabrane komponente IPC i doprinos rastu inflacije

učešće u IPC (u%)

porast cena u Q2

2019.

doprinos ukupnom

porastu (procentni

poeni)

doprinos ukupnom

porastu (procentni

poeni)

doprinos ukupnom

porastu (procentni

poeni)

porast cena u

julu2019.

porast cena u

avgustu 2019.

Ukupno 100,0 0,2 0,2 -0,3 -0,3 0,0 0,0Hrana i bezalkoholna pića 32,8 -1,2 -0,4 -1,3 -0,4 -0,6 -0,2

Hrana 29,2 -1,4 -0,4 -1,5 -0,4 -0,7 -0,2Alkoholna pića i duvan 7,4 0,0 0,0 1,1 0,1 1,3 0,1

Duvan 4,7 0,0 0,0 1,8 0,1 1,8 0,1Odeća i obuća 4,5 2,2 0,1 -0,8 0,0 -1,1 -0,1Stanovanje, voda struja 13,6 0,4 0,1 0,1 0,0 0,1 0,0

Električna energija 4,8 0,0 0,0 0,0 0,0 0,0 0,0Nameštaj i opremanje domaćinstva

4,6 0,5 0,0 0,1 0,0 -0,3 0,0

Zdravstvo 5,0 0,3 0,0 0,1 0,0 -0,1 0,0Transport 12,9 0,8 0,1 -0,4 -0,1 -0,2 0,0

Goriva i maziva 5,8 1,9 0,1 -0,8 -0,1 -0,3 0,0Komunikacije 5,0 1,0 0,1 -0,4 0,0 0,3 0,0Ostalo 14,3 0,0 0,2 0,2

Izvor: RZS i proračun QM-a

Očekujemo da će brži rast zarada od rast produktivnosti u narednoj godini uticati ne samo ne rast spoljnog deficita nego i na povećanje inflacije U narednoj godini se očekuje visok rast zarada kao posledica visokog povećanja minimalne zarade, rasta plata u javnom sektoru za 8-9%, kao i nastavka rasta zarada u privatnom sektoru usled emigracije radne snage. Ukoliko se usporavanje u evropskim privredama pretvori u recesiju, očekujmo da će doći do zastoja u migratornim kretanjima, pa će i rast zarada u privatnom sektoru biti sporiji, a inflatorni pritisci slabiji.

Devizni kurs

U dosadašnjem delu 2019. godine preovladavali su aprecijacijski pritisci na dinar, tako da je domaća valuta u Q2 ojačala u odnosu na evro za 0,1%, a od početka godine do kraja avgusta ukupno za 0,4%. Pritisci ka jačanju dinara prema evru najvećim delom posledica su povećanog priliva stranih direktnih investicija, portfolio investicija u državne hartije od vrednosti i doznaka, čiji je porast sezonski uobičajen u ovom delu godine. Uprkos snažnim aprecijacijskim pritiscima, devizni kurs je ipak ostao prilično stabilan u poslednjih pet meseci i oscilovao je u relativno uskom intervalu između 117,7 i 118 dinara za evro (Grafikon T5-6). Stabilnosti deviznog kursa znatno je doprinela NBS čestim i obimnim intervencijama na međubankarskom deviznom

tržištu (MDT). Nakon što je tokom Q2 na MDT kupila ukupno 920 mln evra, NBS je u julu intervenisala kupovinom dodatnih 645 mln evra i tako sprečila još snažnije jačanje domaće valute. Suprotne tendencije beležimo kad je reč o kursu dinara prema američkom dolaru i švajcarskom franku. Tokom Q2 evro je aprecirao u odnosu na evro, što se posledično odrazilo na jačanje dinara prema američkoj valuti za 1,2%. Međutim, u julu i avgustu su ovi trendovi preokrenuti, tako da je u prvih osam meseci dinar zapravo oslabio u odnosu na dolar ukupno za 3,1%. S obzirom na to da je u većem delu godine

U prvih osam meseci 2019. dinar je

nominalno ojačao prema evru za 0,4%

uz sprovođenje čvrste politike odbrane

deviznog kursa od strane NBS

Grafikon T5-6. Srbija: dnevni kurs dinar/evro, 2012-2019

100

105

110

115

120

125

RSD/EUR 10d pokretni prosek

Izvor: NBS

Tren

dovi

34

Tren

dovi

34 5. Cene i devizni kurs

evro slabio u odnosu na švajcarski franak, i dinar je nominalno deprecirao prema franku zaključno sa avgustom za 2,8%.U Q2 je većina valuta zemalja CIE bila izložena aprecijacijskim pritiscima, tako da je i dinar nominalno ojačao u odnosu na evro za 0,1%. Međutim, u julu i avgustu beležimo suprotne tendencije i u većini zemalja sa sličnim režimom deviznog kursa beležimo slabljenje nacionalnih valuta – pre svih poljskog zlota, mađarske forinte i češke krune (Grafikon T5-7). Tako je korpa posmatranih valuta u proseku nominalno oslabila u odnosu na evro za 0,5%, a u

avgustu za dodatnih 0,9%. Već smo napomenuli to da su se u Srbiji i tokom leta zadržali pretežno aprecijacisjki pritisci na dinar, ali je NBS sprečila izraženije jačanje domaće valute kupovinom preko 1,5 mlrd evra od aprila do jula meseca. Na taj način, NBS je nastavila sa doslednim sprovođenjem svoje politike de facto ciljanja nivoa nominalnog deviznog kursa, zbog čega je dinar već duži vremenski period jedna od najstabilnijih valuta u regionu. Sprečavanje prekomernog jačanja dinara trenutno je dobra politika, budući da se produženi period neutemeljeno jakog dinara (još od 2016. godine) nepovoljno odražava na cenovnu konkurentnost privrede i doprinosi rastu trgovinskog deficita Srbije. Međutim, upitno je to što NBS reaguje i na prve naznake deprecijacijskih pritisaka na dinar (kao što je bio slučaj na početku ove godine), jer to nije u skladu s politikom usmeravanja deviznog kursa ka nivou koji uravnotežuje spoljne bilanse zemlje.Trend realne aprecijacije dinara s početka 2019. usporen je i od početka Q2 do avgusta dinar je realno oslabio u odnosu na evro za 0,5%. Međutim, ako posmatramo čitavu godinu, u prvih osam meseci dinar je ipak realno ojačao u odnosu na evropsku valutu za 0,9%, što znači da je nastavljen trend realne aprecijacije dinara koji je uspostavljen još krajem 2016. godine (Grafikon T5-8). U 2019. su i valute drugih zemalja CIE realno ojačale (češka kruna za 3,1%, mađarska forinta za 1,9% i poljski zlot za 0,5%) što načelno i jeste očekivani trend kad se imaju u vidu njihovi makroekonomski fundamenti – ali to za Srbiju ne važi. Štaviše, možemo reći da je realna aprecijacija dinara od čak 7% u odnosu na decembar 2016. godine bila u suprotnosti sa ostalim ključnim makroekonomskim trendovima. Zbog toga procenjujemo da je domaća valuta trenutno preterano jaka u odnosu na konkurentnost privrede Srbije, a posmatrano istorijski, dinar nije imao sadašnju realnu vrednost još od sredine 2011. godine. Ovakva politika deviznog kursa problematična je iz dva razloga. Premda nije jedini uzrok, realno jačanje dinara u prethodnih nekoliko

godina nesporno je jedno od objašnjenja za pogoršanje spoljnotrgovinskih tokova i rast deficita u robnoj razmeni sa inostranstvom, što pak ukazuje na to da domaća valuta nije na nivou koji uravnotežuje spoljnotrgovinske bilanse (tj. precenjena je). Naime, u kombinaciji sa ekspanzivnom fiskalnom i monetarnom politikom, izrazito stabilan i jak kurs dinara doprinosi tome da se rast domaće tražnje u velikoj meri preliva na povećanje uvoza potrošnih dobara. Pored toga, podstiče se i razvoj sektora privrede koji proizvode nerazmenjiva dobra na uštrb razmenjivih dobara namenjenih izvozu, što može imati negativne dugoročne posledice na privredni rast Srbije. Stoga još jednom skrećemo pažnju na to da bi blaga i

Suzbijanjem većih oscilacija

deviznog kursa od strane NBS, dinar

je ostao jedna od najstabilnijih valuta u regionu

Uz nominalnu aprecijaciju, u 2019. nastavlja se i realno

jačanje dinara u odnosu na evro

Grafikon T5-8. Srbija: nominalni i realni kurs dinar/evro, prosek meseca, 2011-2018

80

85

90

95

100

105

110

115

120

125

80

85

90

95

100

105

realni kurs (2006=100; leva skala) nominalni kurs (desna skala)

Izvor: NBS, RZS, Eurostat i proračun QM-aNapomena: porast predstavlja deprecijaciju

Grafikon T5-7. Nominalna promena deviznog kursa (u %) u odabranim zemljama

-2,0

-1,5

-1,0

-0,5

0,0

0,5

1,0

1,5

2,0

2,5

Apr-19 May-19 Jun-19 Jul-19 Aug-19

Češka Hrvatska Mađarska Poljska Rumunija PROSEK Srbija

Izvor: Eurostat, NBS, proračun QM-aNapomena: prirast označava deprecijaciju.

Tren

dovi

35Kvartalni monitor br. 57 • april–jun 2019

Tren

dovi

35

kontrolisana realna deprecijacija dinara imala mnogo pozitivnije efekte na domaću privredu od politike čvrste odbrane nominalnog kursa dinara.Eventualno snažnije usporavanje evropskih privreda ili kraća recesija uticali bi i na pad priliva kapitala u Srbiji, što bi u uslovima visokog deficita u tekućem platnom bilansu pojačalo deprecijacijske pritiske. Ipak ni u ovom slučaju ne očekujemo snažniju deprecijaciju dinara jer NBS raspolaže visokim deviznim rezervama, a do sada je pokazala spremnost da ih upotrebi kako bi očuvala stabilnost dinara. Veća deprecijacija dinara mogla bi se očekivati, samo u slučaju snažnije recesije u Evropi koja je za sada malo verovatna.

Tren

dovi

36

Tren

dovi

36 6. Fiskalni tokovi i politika

6. Fiskalni tokovi i politika

U Q2 je nastavljen umeren rast javnih prihoda i rashoda, tako da je ostvaren konsolidovani fiskalni suficit od 6 mlrd. dinara (0,5% kvartalnog BDP-a). Rast javnih prihoda u Q2 podstaknut je solidnim rastom poreskih prihoda (po svim osnovana, osim PDV i poreza na dobit), dok su neporeski prihodi zabeležili pad. Rast javnih rashoda u Q2 posledica je umerenog rasta tekućih i snažnog rasta kapitalnih rashoda. Na nivou prvih sedam meseci 2019. ostvaren je konsolidovani fiskalni suficit od 38 mlrd. dinara (1,3% BDP), usled solidnog rasta i prihoda i rashoda. Osetan rast poreskih prihoda u prvih sedam meseci 2019. je bio široko rasprostranjen i predstavlja posledicu bržeg rasta dohodaka i potrošnje, od rasta privredne aktivnosti. U istom periodu neporeski prihodi su ostvarili blagi pad, koji je ipak manji nego što je inicijalno predviđeno. Na strani rashoda, rast je zabeležen kod svih vrsta (osim kod subvencija), pri čemu je naročito bio izražen rast kapitalnih rashoda, dok je rast rashoda na plate i penzije bio na gornjoj granici održivog. Ukoliko se postojeći trendovi nastave, fiskalni rezultat u 2019. bi mogao da se kreće između ravnoteže i blagog suficita do oko 0,5% BDP-a. Realizacija Nacionalnog investicionog plana implicirala bi povećanje kapitalnih rashoda za oko 600 miliona evra godišnje (za oko 1,5% BDP-a), te da bi bio fiskalno održiv, biće neophodno da tekući rashodi rastu znatno sporije od BDP-a, kao i da se odustane od smanjenja poreza. Da bi njegova realizacija imala pozitivan efekat na rast privrede, neophodno je selekciju projekata vršiti na osnovu utemeljene ekonomske analize, a ne na osnovu političke procene, te unaprediti sistem ugovaranja i nadzora nad realizacijom projekata. Javni dug na kraju Q2 iznosio je 23,6 mlrd. evra (oko 53,7% BDP-a), što je za oko 540 miliona evra više u odnosu na kraj 2018. godine, pre svega usled zaduživanja države radi obezbeđenja sredstava za otkup akcija Komercijalne banke. Ukoliko se postojeća kretanja nastave, javni dug bi krajem godine mogao da iznosi oko 50% BDP-a.

Fiskalne tendencije i makroekonomske implikacije

U Q2 je nastavljen međugodišnji rast javnih prihoda kao i javnih rashoda. Iako je rast rashoda u Q2 bio brži od rasta prihoda, u tom periodu ostvaren je konsolidovani fiskalni suficit od 6 mlrd. dinara (0,5% kvartalnog BDP-a). Kada se isključe rashodi kamata, primarni suficit je iznosio 29,9 mlrd. dinara (oko 2,2% kvartalnog BDP-a). U prvih sedam meseci 2019. godine ostvaren je konsolidovani suficit od oko 38 mlrd. dinara (oko 1,3% sedmomesečnog BDP-a), dok je primarni suficit iznosio oko 3,9% BDP-a. Polazeći od uobičajene unutargodišnje dinamike javnih prihoda i javnih rashoda u prethodnim godinama, te od plana za 2019. i realizacije u periodu januar-jun, procenjuje se da je fiskalni rezultat ostvaren u Q2 veći od planiranog za oko 10-15 mlrd. dinara. To je posledica, pre svega, bolje realizacije

javnih prihoda u odnosu na plan, kako (gotovo svih) poreskih, tako i neporeskih. Ipak, u prvoj polovini godine i javni rashodi su realizovani u iznosu većem nego što je očekivano, što je delimično umanjilo efekat bržeg rasta prihoda. Shodno tome, opšta ocena je da je ostvareni fiskalni suficit u prvoj polovini 2019. godine umereno veći od plana, iako manji nego u istom periodu prošle godine, kada je suficit iznosio oko 51 mlrd. dinaraJavni prihodi su u Q2 2019. nastavili realan međugodišnji rast, koji je iznosio 2,3%, što je nešto sporije nego u prethodnim kvartalima,

U Q2 ostvaren je fiskalni suficit od 6 mlrd. dinara (0,5%

BDP-a)

U prvih sedam meseci suficit iznosi 38 mlrd. dinara - više nego što

je planirano, ali manje nego prošle godine

Javni prihodi u Q2 nastavljaju rast…

Grafikon T6-1. Srbija: Konsolidovani fiskalni bilans i primarni bilans (% BDP)

1,0

-1,5 -1,8-2,4

-4,0

-2,5

-4,5

-6,4

-5,1-6,2

-3,5

-1,2

1,1 0,6 0,90,5

1,32,0

-0,1-1,1

-1,9

-3,4 -3,3 -3,3

-4,6

-2,9-3,4

-0,4

1,7

3,62,8

4,8

2,2

3,9

-8,0

-6,0

-4,0

-2,0

0,0

2,0

4,0

6,0

Fiskalni bilans Primarni bilans

Izvor: Obračun QM-a

Tren

dovi

37Kvartalni monitor br. 57 • april–jun 2019

Tren

dovi

37

pre svega usled snažnog pada neporeskih prihoda, dok su poreski prihodi zadržali dinamiku solidnog rasta iz prethodnih kvartala. Na nivou prvog polugodišta, javni prihodi su ostvarili realan međugodišnji rast od 5,1%, što predstavlja neto rezultat rasta poreskih prihoda (za 6,5%) i umerenog pada neporeskih prihoda (za 5,6%).

Poreski prihodi su u Q2 realno porasli za 6,3% u odnosu na isti period prethodne godine, što je približno rastu ostvarenom u prethodnom kvartalu, a u odnosu na Q1, iznos poreskih prihoda je bio gotovo nepromenjen.1 Međugodišnji rast poreskih prihoda u Q2 posledica je snažnog rasta prihoda od poreza na dohodak (za 23,6%) i akciza (za 16,6), te umerenog rasta prihoda od doprinosa (za 7%) i carina (6,1%), dok su prihodi od poreza na dobit zabeležili osetan pad (za 6,8%), a prihodi od PDV blagi pad (za 0,2%). Opšta ocena je da snažan rast poreskih prihoda predstavlja posledicu bržeg rasta dohodaka i potrošnje, od realnog rasta bruto domaćeg proizvoda. Snažan rast prihoda od poreza na dohodak i doprinosa predstavlja posledicu rasta dohodaka i zaposlenosti, pri čemu je rast prihoda od poreza na dohodak veći nego što se može objasniti pomenutim faktorima i može predstavljati posledicu vanredne naplate poreskih dugova po ovom osnovu, ali i činjenice da je stopa doprinosa od ove godine smanjena za 0,75 pp. Rast prihoda od akciza može predstavljati posledicu efekta niske baze, budući da su u Q2 2018. prihodi od akciza beležili pad. Zbog neregularne dinamike, ocene trendova u naplati akciza moguće je dati tek na osnovu podataka za više kvartala. Rast prihoda od carina posledica je, pre svega, rasta uvoza. S druge strane, pad prihoda od poreza na dobit u Q2 verovatno predstavlja posledicu promene dinamike uplata, budući da je u Q1 zabeležen vanredno visok rast prihoda od ovog poreza. Pad prihoda od PDV, u uslovima rasta prometa na malo i uvoza, može predstavljati posledicu većih povraćaja, a možda i pada efikasnosti naplate.Poreski prihodi su na nivou prvog polugodišta ostvarili solidan umereni rast, od 6,5%, što je približno rastu nominalnog bruto domaćeg proizvoda. Međugodišnji rast je zabeležen kod svih poreskih prihoda, pri čemu je najizraženiji bio kod prihoda od poreza na dohodak i poreza na dobit, a najmanji kod prihoda od akciza. Vrlo mali rast prihoda od akciza, i pored povećanja stopa akciza na cigarete, može ukazivati da, u ovom periodu, u najmanju ruku, nije bilo unapređenja efikasnosti naplate, iako je siva ekonomija i dalje visoka. Rast prihoda od PDV u prvoj polovini godine približan je dinamici uvoza i domaće potrošnje.U Q2 je, i pored naplate koncesione naknade za aerodrom, od 2,5 mlrd. dinara, ostvaren veliki međugodišnji realan pad neporeskih prihoda (za 25,1%), što, između ostalog, može predstavljati i posledicu efekta visoke baze, budući da su ovi prihodi u Q2 prethodne godine bili visoki.2 Na nivou prvog polugodišta, neporeski prihodi su bili realno manji za 5,6% u odnosu na isti period prošle godine. Ipak, pad neporeskih prihoda u ovom periodu manji je nego što je predviđeno Fiskalnom strategijom, što ukazuje da je država nastavila sa politikom agresivne naplate dividende od javnih i državnih preduzeća, čime se negativno utiče na njihov investicioni potencijal.

U Q2 je nastavljen trend ubrzanja rasta javnih rashoda, koji su međugodišnje realno povećani za 7,3%, usled umerenog rasta tekućih rashoda (za 5,6%) i snažnog rasta kapitalnih rashoda (za 31,7%). Porast tekućih rashoda posledica je povećanja svih vrsta rashoda, osim rashoda na subvencije. Na nivou prvih sedam meseci 2019. godine, javni rashodi su ostvarili solidan međugodišnji rast (za 7,2%), usled rasta tekućih rashoda (za 6%) i kapitalnih rashoda

1 Stope realnog rasta svih varijabli u odnosu na prethodni kvartal tekuće godine izračunate su na bazi desezoniranih podataka.2 Prilivi po osnovu koncesione naknade ostvareni su u aprilu 2019, od čega je 2,5 mlrd. dinara iskazano kao neporeski prihoda, a 42,2 mlrd. kao priliv po osnovu izvora finansiranja („ispod crte“), te se stoga rast neporeskih prihoda u Q1 ne može pripisati ovoj transakciji.

…zbog povećanja poreskih prihoda,

do kojeg je došlo usled bržeg dohodaka i

potrošnje od BDP-a

U prvoj polovini godine poreski prihodi su

porasli za 6,5%

Neporeski prihodi su u Q2 opali

U prvoj polovini godine neporeski prihodi su

opali, ali manje nego što je očekivano

Javni rashodi, i tekući i kapitalni - rastu

Grafikon T6-2. Srbija: Konsolidovani javni prihodi i javni rashodi (% BDP)

20

25

30

35

40

45

50

2005 2006 2007 2008 2009 2010 2011 2012 2013 2014 2015 2016 2017 2018 Q12019

Q22019

Javni prihodi Javni rashodi

Izvor: Obračun QM-a na osnovu podataka MF

Tren

dovi

38

Tren

dovi

38 6. Fiskalni tokovi i politika

(za 33,5%). U tom periodu realan rast ostvaren je kod svih kategorija rashoda. U prvih sedam meseci 2019. godine rashodi na zaposlene realno su porasli za 5,6%, a rashodi na penzije za 5,9%, dok je njihov nominalni rast bio znatno veći (8% i 8,2% respektivno), što znači da su rashodi na plate i penzije rasli brže od nominalnog BDP-a, što nije ekonomski opravdano.

Okvir 1. Kapitalni rashodi i Nacionalni investicioni plan

Rast kapitalnih rashoda, koji su u prvoj polovini 2019. godine iznosili oko 3,7% polugodišnjeg BDP-a, se ocenjuje kao pozitivan, u meri u kojoj predstavlja posledicu povećanja izdataka za izgradnju infrastrukture.

Kao što je u prethodnim brojevima Kvartalnog monitora isticano, za osetnije unapređenje kvalite-ta javne infrastrukture, potrebno je da kapitalni rashodi u dužem vremenskom periodu budu na nivou od 4,5-5% BDP-a. U Srbiji su od 2001. do 2018. godine kapitalni rashodi u proseku iznosili svega 2,4% BDP-a, dok je u zemljama Centralne i Istočne Evrope (CIE) taj prosek iznosio oko 4,7% BDP-a. To znači da je u ovom periodu, kumulativno Srbija u infrastrukturu i drugu fiksnu imovinu uložila oko 40% BDP-a manje nego druge zemlje CIE, iako spada u zemlje CIE sa najvišim nivoom javnih rashoda i relativno visokim nivoom javnog duga. Osim toga, okvirne procene pokazuju da u Srbiji ulaganja u infrastrukturu čine oko 4/5 ukupnih javnih investicija, dok ¼ čine ulaganja u opre-mu sektora bezbednosti, dok u zemljama CIE, ulaganja u infrastrukturu čine gotovo 95% ukupnih javnih investicija.

Da je u navedenom periodu Srbija na kapitalne rashode izdvajala koliko i druge zemlje CIE, uku-pno bi u infrastrukturu i drugu fiksnu imovinu bilo investirano oko 17 mlrd. evra više, što bi imalo pozitivne efekte na dostupnost i kvalitet javne infrastrukture kao i na dinamiku privrednog rasta. Slični zaključci se dobijaju i kada se posmatra period od poslednjih šest godina, budući da su i u ovom periodu kapitalni rashodi u Srbiji bili znatno manji nego u zemljama CIE. U 2018. godini je došlo do umerenog rasta kapitalnih rashoda, ali ne po osnovu ulaganja u infrastrukturu, već po osnovu nabavke opreme za sektore bezbednosti, što gotovo da nema uticaj na uslove poslovanja i rast privrede.

U julu je najavljeno da će u narednih pet godina u javnu infrastrukturu biti uloženo dodatnih 10 milrd. evra, u odnosu na postojeći nivo javnih investicija. Realizacija takvog plana implicirala bi povećanje javnih investicija na 3-3,5 mlrd. evra, tj. na 6-7% BDP-a, što bi bilo neuporedivo više nego u bilo kojoj državi CIE. Osim toga, to bi, bez smanjenja drugih rashoda ili povećanja poreza, dove-lo i do neodrživog povećanja fiskalnog deficita. Ovakve najave se ocenjuju kao teško izvodljive i neodržive. Umesto toga, realno bi bilo da u narednim godinama javne investicije budu povećane sa postojećih 1,4 mlrd. na oko 2 mlrd. evra godišnje, tj. na približno 5% BDP-a. Takvo povećanje kapitalnih rashoda se ocenjuje kao ekonomski opravdano i održivo, ukoliko će dovesti do većih ula-ganja u infrastrukturne projekte, za koje postoje utemeljene analize isplativosti, i bude uklopljeno u opšti fiskalni okvir, tj. fiskalni deficit od oko 0,5-1% BDP-a. Tekuća fiskalna kretanja ukazuju da tre-nutno u Srbiji postoji fiskalni prostor za povećanje rashoda i smanjenje poreza u iznosu od oko 1% BDP-a. Da bi bilo fiskalno održivo, povećanje kapitalnih rashoda za 600 miliona evra godišnje (oko 1,5% BDP-a), da bi podrazumevalo da tekući rashodi, uključujući plate i penzije, budu povećani po stopi koja je znatno manja od rasta nominalnog BDP-a, što se u izbornoj godini ocenjuje kao malo verovatno, te da se odustane od ideje (osetnijeg) smanjenja poreskog opterećenja rada.

Osim toga, da bi povećanje kapitalnih rashoda imalo efekte na uslove poslovanja i rast privrede, potrebno je značajno unaprediti proces selekcije i efikasnost realizacije investicionih projekata. Usvajanju svakog investicionog projekta bi trebalo da prethodi izrada studije finansijske i eko-nomske isplativosti, primenom fundirane metodologije, a kod projekata veće vrednosti i odgova-rajuća javna rasprava. Realizacija bi trebalo da se vrši preko otvorenih, međunarodnih tendera, uz obezbeđenje podjednakih uslova svim ponuđačima (u smislu dostupnosti informacija, vremena za pripremu prijave i sl.), pre nego kroz direktne pogodbe (što je de facto bio slučaj sa „Moravskim koridorom“) ili međudržavne sporazume. Osim toga, potrebno je unaprediti stručne kapacitete u državnoj upravi za pripremu kvalitetnih ugovora, kao i za nadzor u realizaciji tih projekata.

Tren

dovi

39Kvartalni monitor br. 57 • april–jun 2019

Tren

dovi

39

Iako je zbog promene strukture rashoda došlo do blagog povećanja ekspanzivnosti fiskalne politike, vođenje politike fiskalnog suficita u uslovima tromog rasta privrede se ocenjuje kao neadekvatno. Imajući u vidu dinamiku privredne aktivnosti i stanje u javnim finansijama, opšti okvir za vođenje fiskalne politike bi trebalo da podrazumeva fiskalni deficit od oko 0,5% BDP-a, uz promenu strukture javne potrošnje, od tekućih ka produktivnim izdacima. Ako se trendovi ostvareni u prvoj polovini godine nastave, u 2019. godini će verovatno biti ostvaren blagi konsolidovani fiskalni suficit do 0,5% BDP-a. To znači da, kao što je prethodno pomenuto, postoji fiskalni prostor, od oko 1% BDP-a, koji bi trebalo iskoristiti za povećanje ulaganja u infrastrukturu, kao i u obrazovanje i nauku, te za umereno smanjenje fiskalnog opterećenja rada.

Analiza kretanja javnog duga

Na kraju Q2 2019. godine javni dug Srbije iznosio je 23,6 mlrd. evra (53,6% BDP), a uključujući i negarantovani dug lokalnih zajednica, oko 54,4% BDP-a, što je za oko 150 miliona evra više nego na kraju Q2, a za oko 540 miliona evra više nego na kraju 2018. Relativni rast javnog duga u toku Q2 (za oko 0,2% BDP-a) bio je sporiji od rasta apsolutnog nivoa duga, zbog blagog rasta BDP-a, kao i zbog realne aprecijacije kursa dinara.Do rasta javnog duga u Q1 i Q2 došlo je pre svega po osnovu zaduživanja države, kako u zemlji, tako i u inostranstvu, radi formiranja rezervi neophodnih za kupovinu paketa akcija Komercijalne banke od EBRD i investicionih fondova, što je i učinjeno početkom septembra. Istovremeno, nakon blagog rasta u Q1 (za oko 20 mil. evra), indirektni dug je u Q2 stagnirao, budući da nije bilo potrebe za znatnijim zaduživanjem javnih i državnih preduzeća, uz garanciju države.

Tabela T6-3. Srbija: Javni dug1 2000-2019. (mlrd. dinara)2000 2008 2009 2010 2011 2012 2013 2014 2015 2016 2017 2018 Q1 2019 Q2 2019

I. Ukupne direktne obaveze 14,2 7,9 8,5 10,5 12,4 15,1 17,3 20,2 22,4 22,7 21,4 21,5 21,9 22,0

Unutrašnji dug 4,1 3,2 4,1 4,6 5,1 6,5 7,0 8,2 9,1 8,8 9,1 9,4 9,5 9,6

Spoljni dug 10,1 4,7 4,4 5,9 7,2 8,6 10,2 12,0 13,4 13,9 12,4 12,1 12,4 12,5

II. Indirektne obaveze - 0,9 1,4 1,7 2,1 2,6 2,81 2,5 2,4 2,1 1,8 1,5 1,5 1,5

III. Javni dug (I+II+III) 14,2 8,8 9,8 12,2 14,5 17,7 20,1 22,8 24,8 24,8 23,2 23,0 23,4 23,6

Javni dug/BDP (QM)³ 169,3% 28,3% 32,8% 41,9% 44,4% 56,1% 55,9% 66,2% 70,0% 68,0% 57,8% 53,8% 54,0% 53,6%

1) Prema Zakonu o javnom dugu, javni dug obuhvata dug Republike koji nastaje po osnovu ugovora koji zaključi Republika, po osnovu hartija od vrednosti, po osnovu ugovora, odnosno sporazuma kojim su reprogramirane obaveze koje je Republika preuzela po ranije zaključenim ugovorima, kao i emitovanim hartijama od vrednosti po posebnim zakonima, dug Republike koji nastaje po osnovu date garancije Republike ili po osnovu neposrednog preuzimanja obaveze u svojstvu dužnika za isplatu duga po osnovu date garancije, odnosno po osnovu kontragarancije koju daje Republika, dug lokalne vlasti za koje je Republika dala garanciju.2) Procena Ministarstva finansija Republike Srbije3) Procena QM (Kao osnov za poređenje koristi se suma nominalnog BDP u tekućem i u prethodna tri kvartala). Iznos ne uključuje negarantovani dug lokalnih samoupravaIzvor: Obračun QM-a na osnovu podataka MF

U Q2 kurs dinara prema evru realno je aprecirao za oko 1%, a prema američkom dolaru za oko 2,1%, dok je od početka godine, do kraja Q2, dinar prema evru realno aprecirao za 2,2%, a prema američkom dolaru za 1,4%, što je umereno uticalo na smanjenje javnog duga. Iako aprecijacioni trendovi kratkoročno povoljno utiču na dinamiku i održivost duga, to istovremeno negativno utiče na neto izvoz i privredni rast, što se dugoročno negativno odražava i na visinu i održivost javnog duga.3

Ukoliko ne bude većih realnih oscilacija kursa, te fiskalni bilans se bude kretao

u očekivanim okvirima, rast privrede bude iznosio oko 3%, a prilivi od koncesione naknade i

3 Uključujući i negarantovani dug lokalnih zajednica

Fiskalna politika nije u skladu sa

stanjem privrede

Javni dug na kraju Q2 iznosio je 23,6 mlrd.

evra (53,6% BDP-a)...

U prvoj polovini 2019. dug raste radi

formiranja rezervi za otplatu postojećih

dugova

Realna aprecijacija kursa blago uticala na

smanjenje duga

Javni dug bi krajem godine mogao da iznosi

oko 50% BDP-a

Grafikon T6-4. Kretanje javnog duga Srbije (% BDP)

28,3 32,8

41,9 44,4

56,1 55,9

66,2 71,2 69,2

59,0 53,8 54,0 53,6

0

10

20

30

40

50

60

70

80

90

2008 2009 2010 2011 2012 2013 2014 2015 2016 2017 2018 Q12019

Q22019

Izvor: Obračun QM-a3

Tren

dovi

40

Tren

dovi

40 6. Fiskalni tokovi i politika

privatizacije budu iskorišćeni za otplatu starih dugova koji uskoro dospevaju, javni dug bi na kraju godine mogao da iznosi oko 50% BDP-a. Ukoliko se pak budu nastavili aprecijacioni trendovi, nivo duga na kraju godine bi mogao da bude i nešto niži.

Prilozi

Prilog 1. Srbija: konsolidovani bilans sektora države, 2010-2019. (mlrd. dinara)

I UKUPNI PRIHODI 1.278,4 1.362,6 1.472,1 1.538,1 1.620,8 1.694,8 1.842,7 1.973,4 473,8 526,9 536,9 567,7 2.105,3 525,4 551,3 1.076,71. Tekući prihodi 1.215,7 1.297,9 1.393,8 1.461,3 1.540,8 1687,6 1833,3 1964,9 472,5 525,1 534,3 558,7 2090,6 523,8 548,6 1072,4

Poreski prihodi 1.056,5 1.131,0 1.225,9 1.296,4 1.369,9 1463,6 1585,8 1717,9 420,0 456,4 465,3 480,5 1822,2 459,4 496,0 955,4Porez na dohodak 139,1 150,8 35,3 156,1 146,5 146,8 155,1 167,9 40,1 40,6 48,2 50,5 179,4 44,5 51,4 95,9Porez na dobit 32,6 37,8 54,8 60,7 72,7 62,7 80,4 111,8 22,9 44,6 22,9 22,1 112,5 33,3 42,5 75,8PDV 319,4 342,4 367,5 380,6 409,6 416,1 453,5 479,3 110,3 125,6 139,7 124,2 499,8 128,7 128,2 257,0Akcize 152,4 170,9 181,1 204,8 212,5 235,8 265,6 279,9 76,9 62,2 71,5 79,4 290,0 69,8 74,2 143,9Carine 44,3 38,8 35,8 32,5 31,2 33,3 36,4 39,7 10,0 10,4 10,9 12,4 43,6 10,8 11,3 22,1Doprinosi 323,0 346,6 378,9 418,3 440,3 505,7 527,5 71,9 142,5 153,5 153,8 170,0 619,7 152,2 167,8 320,1Ostali poreski prihodi 46,0 43,5 42,6 43,5 57,3 63,3 67,3 567,4 17,2 19,5 18,4 22,1 77,1 20,1 20,6 40,7

Neporeski prihodi 159,2 36,9 37,9 34,9 170,9 224,0 247,5 247,0 52,4 68,7 69,1 78,2 268,4 64,4 52,6 117,0

II UKUPNI RASHODI -1.419,5 -1.526,1 -1.717,3 -1.750,2 -1.878,9 -1.844,0 -1.899,7 -1.921,1 -470,1 -496,8 -515,5 -590,7 -2.073,0 -514,1 -545,3 -1.059,41. Tekući rashodi -1.224,8 -1.324,8 -1.479,9 -1.549,8 -1.628,0 -1696,6 -1.717,9 -1745,3 -434,8 -451,6 -453,9 -507,0 -1847,2 -475,0 -487,4 -962,3

Rashodi za zaposlene -308,1 -342,5 -374,7 -392,7 -388,6 -419,2 -417,7 -426,3 -116,0 -117,4 -115,9 -119,6 -468,8 -123,9 -128,8 -252,7Kupovina roba i usluga -202,5 -23,3 -235,7 -236,9 -256,8 -257,6 -283,6 -301,6 -66,4 -85,0 -82,6 -109,3 -343,4 -72,3 -91,1 -163,4Otplata kamata -34,2 -44,8 -68,2 -94,5 -115,2 -129,9 -131,6 -121,2 -42,0 -22,1 -30,8 -13,7 -108,6 -46,1 -23,9 -70,0Subvencije -77,9 -80,5 -111,5 -101,2 -117,0 -134,7 -112,7 -113,3 -17,9 -29,0 -23,0 -39,7 -109,7 -23,2 -24,8 -48,0Socijalni transferi -579,2 -609,0 -652,5 -687,6 -696,8 -710,0 -716,8 -720,1 -180,3 -182,8 -181,8 -201,0 -746,0 -194,5 -192,7 -387,2

od čega: penzije5) -394,0 -422,8 -473,7 -498,0 -508,1 -490,2 -494,2 -497,8 -128,6 -130,2 -129,6 -136,9 -525,2 -140,3 -140,0 -280,4Ostali tekuci rashodi -22,9 -31,7 -37,4 -36,9 -53,7 -45,3 -55,6 -62,7 -12,1 -15,3 -19,7 -23,7 -70,8 -15,0 -26,0 -41,0

2. Kapitalni rashodi6) -105,1 -111,1 -126,3 -84,0 -96,7 -114,5 -139,3 -133,9 -28,9 -39,7 -54,0 -76,8 -199,3 -36,1 -53,4 -89,53. Aktivirane garancije -2,7 -3,3 -3,7 -7,9 -29,7 -30,1 -39,1 -28,8 -4,0 -4,5 -7,1 -4,1 -19,7 -2,3 -2,8 -5,1

4. Budžetske pozajmice -30,0 -25,0 -38,2 -35,6 -55,4 -2,7 -3,3 -13,2 -2,4 -1,1 -0,5 -2,7 -6,8 -0,7 -1,7 -2,5

III KONSOLIDOVANI BILANS -141,0 -163,5 -245,2 -212,1 -258,1 -149,1 -57,1 52,3 3,7 30,1 21,4 -23,0 32,2 11,2 6,0 17,3

2011 20122010 2013 20172014 2015Q2 Q3

2016Q1 Q1Q1-Q4Q4

2018

Q2 Q1-Q2

2019

Izvor: Obračun QM-a na osnovu podataka MF

Prilog 2. Srbija: međugodišnje realno kretanje konsolidovanog bilansa sektora države, 2010-2019. (%)

Q1-Q4 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1-Q4 Q1 Q2 Q1-Q2

I UKUPNI PRIHODI 3,3 -8,9 -1,5 -4,6 0,6 -2,2 3,2 3,1 7,5 4,0 3,6 2,7 5,4 6,5 4,6 8,3 2,3 5,11. Tekući prihodi 3,5 -9,1 -1,5 -4,4 0,1 -2,6 3,3 3,3 7,4 4,1 3,3 2,4 5,1 5,7 4,3 8,3 2,2 5,1

Poreski prihodi 3,7 -8,8 -2,5 -4,1 1,0 -1,7 3,5 0,3 7,2 5,2 7,0 0,8 3,6 5,1 4,0 6,8 6,3 6,5Porez na dohodak 6,3 -10,8 -3,9 -2,9 2,1 -12,2 -8,1 -1,2 4,5 5,1 5,3 -1,9 8,5 6,8 4,8 8,3 23,6 16,0Porez na dobit 18,5 -27,0 -3,6 3,9 35,1 2,9 17,4 -15,0 26,9 35,0 19,5 -10,6 3,2 -2,7 -1,3 41,8 -6,8 9,7PDV 2,5 -10,2 -0,7 -4,0 0,0 -3,8 5,4 0,2 7,8 2,6 -0,9 3,3 7,4 -1,2 2,2 13,9 -0,2 6,4Akcize 0,7 11,6 4,2 0,6 -1,2 5,1 1,6 9,4 11,4 2,3 16,7 -6,2 -10,8 8,7 1,6 -11,4 16,6 1,1Carine 1,8 -32,4 -14,9 -21,5 -14,0 -15,6 -6,5 5,9 8,1 5,8 5,5 5,9 7,3 12,0 7,8 6,0 6,1 6,1Doprinosi 4,3 -7,0 -6,5 -3,9 1,9 2,6 3,1 -2,1 3,2 3,8 8,2 5,9 6,8 7,6 7,1 4,3 7,0 5,7Ostali poreski prihodi -2,3 -4,9 14,5 -15,2 -8,8 -5,2 29,2 8,9 5,1 4,4 2,0 3,6 1,1 13,5 5,2 13,8 3,6 8,4

Neporeski prihodi 2,6 -11,3 5,8 -6,1 -6,2 -8,7 1,5 27,9 9,3 -3,1 -16,3 17,3 16,9 9,4 6,5 19,9 -25,1 -5,6

II UKUPNI RASHODI 5,0 -4,8 -1,7 3,3 4,3 -0,3 5,2 -3,2 1,9 -1,7 5,6 3,7 9,5 4,9 5,8 6,8 7,3 7,11. Tekući rashodi 6,9 -3,3 -2,2 3,1 4,1 -2,7 2,9 -1,4 0,2 -1,2 2,7 1,1 5,5 2,6 3,8 6,7 5,6 6,1

Rashodi za zaposlene 10,9 -6,0 -5,9 0,4 2,0 -2,6 -3,1 -9,7 -1,4 -0,9 11,4 6,6 6,4 7,3 7,8 4,3 7,4 5,8Kupovina roba i usluga -5,7 -0,3 4,3 1,5 -6,6 6,2 -1,1 8,9 3,3 8,1 14,9 11,8 11,2 11,6 6,3 4,7 5,4Otplata kamata -2,8 -5,7 -0,3 17,4 41,9 28,8 19,3 11,2 0,2 -10,6 -12,8 -14,5 -3,7 -21,8 -12,1 7,2 5,4 6,6Subvencije -13,3 19,0 40,6 7,4 29,1 -15,6 13,2 13,6 -17,3 -2,3 -6,6 6,7 2,3 -15,0 -5,1 26,4 -16,2 0,1Socijalni transferi 10,1 -26,0 13,9 5,8 -0,1 -2,1 -0,7 0,5 -0,1 -2,1 1,7 0,6 2,5 1,5 1,6 5,3 3,1 4,2

od čega: penzije 5) 9,5 2,2 -3,9 3,9 4,4 -2,3 -0,1 -4,8 -0,3 -2,2 2,8 2,7 2,1 6,2 3,4 6,6 5,1 5,9Ostali tekuci rashodi 14,9 6,7 -6,1 23,9 9,9 -8,4 42,6 -16,7 21,4 9,6 -10,1 10,6 26,8 5,5 10,7 21,4 66,3 46,5

2. Kapitalni rashodi6) -4,3 -6,7 -11,8 5,3 6,0 -38,2 12,7 16,8 20,3 -6,7 136,8 9,6 77,5 32,9 45,9 22,2 31,7 27,73. Aktivirane garancije 283,5 -2,2 -2,7 -3,3 -3,7 248,7 267,8 0,1 28,5 -28,5 -52,3 -23,4 4,7 -50,5 -32,9 -44,2 -40,0 -42,0

4. Budžetske pozajmice 13,3 -24,0 -30,0 -25,0 -38,2 44,2 52,2 -95,1 20,8 283,9 62,2 -61,0 -83,7 1,8 -49,3 -70,4 55,7 -31,4

2008 2009 2010 2011 2012 20132019

2015 20162017

20142018

Izvor: Obračun QM-a na osnovu podataka MF

Tren

dovi

41Kvartalni monitor br. 57 • april–jun 2019

Tren

dovi

41

7. Monetarni tokovi i politika

Međugodišnji rast cena se u Q2 ponovo vratio u donji deo ciljanog okviru, dok se na mesečnom nivou od maja beleži deflacija. Mogućnost recesije u Nemačkoj i snažno usporavanje privredne aktivnosti na nivou EU u odnosu na prvi kvartal, kao posledice produbljivanja trgovinskog rata prvenstveno SAD i Kine ali i SAD i EU uticali su da ECB ali i FED odustanu od ranije najavljivanog povećanja restriktivnosti monetarne politike u korist dodatnih kvantitetskih popuštanja od kraja godine. U toku Q2 veliki priliv deviza iz inostranstva generisao je snažne aprecijacijske pritiske na kurs dinara usled čega je NBS zabeležila rekordni nivo intervencija na strani kupovine deviza kako na nivou meseca tako i na nivou kvartala. Podaci iz jula i avgusta sugerišu da se pritisci nastavljaju sa tendencijom da obore rekord iz Q2. Otkup deviza imao je pozitivne efekte na nivo neto sopstvenih rezervi NBS koje su Q2 povećane za oko milijardu evra. Ukupan primarni novac ipak je povećan samo za 130 miliona evra jer je vraćanje banaka plasmanima u REPO i povećanje depozita na računima države uticalo značajno na sterilizaciju efekata rasta po osnovu povećanja neto sopstvenih rezervi. Iako je međugodišnji rast M2 usporio u odnosu na prvi kvartal, nominalna ali i realna stopa su i dalje na visokom nivou čemu je najviše doprinelo povećanje kreditne aktivnosti u sektoru privrede. Za razliku od početka godine kada se privreda razduživala po osnovu ranijih obaveza, neto novi plasmani preduzećima su sada povećani što je uz stabilan nivo neto novih plasmana stanovništvu i ulaganju banaka u REPO dovelo do povećanja ukupnih plasmana domaćih banaka u Q2. Pored rasta neto novih plasmana, poslovne banke beleže i rast kreditnog potencijala najviše usled rasta depozita stanovništva ali i povećanja na računima kredita i rezervi i dodatnog zaduživanja banaka kod svojih centrala u inostranstvu. Učešće loših kredita u Q2 je smanjeno na 7,2% što je većim delom posledica rasta kreditne aktivnosti dok se nastavlja smanjenje vrednost loših kredita koji se otpišu na nivou kvartala. Kamatne stope na indeksirane kredite zabeležile su minimalnu promenu dok je nešto veći rast ostvaren kod realnih kamata na dinarske kredite. Imajući u vidu novi razvoj situacije na međunarodnom tržištu kapitala trenutni nizak nivo kamatnih stopa na indeksirane kredite će se verovatno zadržati u dužem vremenskom periodu.

Centralna banka: bilans i monetarna politika

Jačanje inflacije na početku godine zaustavljeno je u maju kada je zabeležena deflacija na mesečnom nivou od -0,3% a međugodišnja stopa se spustila na 2,2%. Ovaj trend se nastavio i u naredna dva meseca tako da je u julu usled pojeftinjenja cene povrća ali i nafte međugodišnja inflacija smanjena na 1,6%. Reagujući na ova kretanja opšteg nivoa cena NBS je u prvo u julu a zatim i u avgustu reagovala promenom referentne kamatne stopa prvi put nakon više od godinu držanja iste na nivou od 3%. Nakon dva smanjenja za po 0,25 p.p. referentna kamatna stopa trenutno iznosi 2,5% što je najniža vrednost ovog instrumenta od kada ga NBS koristi za sprovođenje monetarne

politike. Efekti smanjenja referentne kamatne stope trebali bi delimično da se odraze i na smanjenje pritisaka na deviznom tržištu gde se od maja javlja znatno veći priliv deviza a time i tendencije dinara da jača. Odluka NBS je u skladu sa celokupnom situacijom dodatnog usporavanje trgovinske razmene između najvećih globalnih igrača usled nastavka protekcionističke politike SAD i smanjenja referente kamatne stope FED-a u julu, kao i najava smanjenja depozitne stope ECB i ponovnog pokretanja programa kvantitetskih olakšica u oktobru. Ovi trendovi uticaće da

NBS u dva navrata smanjila referentnu

kamatnu stopu…

…usled slabljenja inflacije i naznaka o

usporavanja privredne aktivnosti Grafikon T7-1. Odstupanje projektovane

inflacije za 3 i 6 meseci unapred od stvarne 2013-2019

-4

-3

-2

-1

0

1

2

Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2

2013 2014 2015 2016 2017 2018 2019

u p.

p.

razlika 3m razlika 6m

Izvor: NBS

Tren

dovi

42 7. Monetarni tokovi i politika

se nizak nivo kamatnih stopa na međunarodnom ali i domaćem tržištu zadrže znatno duže nego što je ranije to očekivano ali ne moraju nužno uticati na ubrzanje inflacije. Smanjenje trgovinske razmene na globalnom nivou i potencijalna recesija u Nemačkoj delovaće na strani zadržavanja inflacije na postojećem nivou usled čega je sada verovatnije da će ona u Srbiji do kraja godine biti u donjem delu ciljanog intervala za kraj godine od 3%±1,5p.p. NBS je martu značajnije precenila srednji nivo inflacije koji se očekuje za jun mesec, dok su po prvi put očekivanja od pre 6 meseci bila bliže stvarnom nivou nego očekivanja od pre 3 meseca (Grafikon T7-1).

Tabela T7-2. NBS intervencije i devizne rezerve 2017-2019

Mar Jun Sep Dec Mar Jun Sep Dec Mar Jun

Repo stok (u milionima evra) 480,53 572,42 634,74 384,53 348,00 562,51 339,53 142,95 139,16 343,76

Repo stopa NBS 4,00 4,00 3,75 3,50 3,25 3,00 3,00 3,00 3,00 3,00repo stopa korigovana za inflaciju -5,11 1,94 4,17 2,68 0,40 -2,60 4,24 2,59 -2,98 2,59repo stopa korigovana za promene kursa 4,48 15,71 7,77 3,50 4,75 3,50 1,65 3,10 3,00 3,00

Intervencije NBS na međubankarskom dev. tržištu (u milionima evra, kumulativno)

-345,00 160,00 765,00 680,00 400,00 1.190,00 1.595,00 1.580,00 35,00 955,00

Neto sopstvene rezerve1) -269,73 -265,22 364,16 -4,87 -154,90 653,92 547,26 616,64 67,93 1.069,09Neto Domaća aktiva (NDA) -171,42 -248,75 -704,00 137,47 -264,65 -845,34 -649,45 -142,59 -199,62 -1.069,54

Dinarski depoziti države2) -41,59 -358,48 -755,64 -247,10 -376,19 -567,19 -612,17 -153,41 -158,73 -756,46

Repo operacije i trajna prodaja hartija NBS3) -207,38 -285,41 -346,27 -95,49 43,47 -168,83 42,95 241,88 12,74 -200,34

Ostala (domaća) aktiva, neto4) 77,56 395,14 397,91 480,06 68,07 -109,33 -80,23 -231,06 -53,63 -112,74Primarni novac -441,15 -513,96 -339,84 132,60 -419,56 -191,42 -102,19 474,05 -131,69 -0,45

od čega: gotovina u opticaju -104,02 -114,39 -103,93 39,59 -102,01 -41,46 60,29 157,82 -37,81 29,95od čega: slobodne rezerve -351,17 -422,08 -269,15 22,35 -335,18 -200,87 -265,64 185,56 -143,78 -99,60

Narodna banka Srbije, neto -464,59 -618,87 452,21 -280,73 64,63 915,44 997,16 1.069,34 187,71 901,78Bruto rezerve -469,25 -632,21 431,51 -302,83 36,47 894,42 977,20 1.048,44 181,07 891,82Obaveze 4,66 13,34 20,70 22,10 28,16 21,03 19,96 20,90 6,64 9,96

MMF -0,04 5,81 7,68 8,67 9,42 1,44 1,75 0,84 -0,95 2,18Ostale obaveze 4,69 7,53 13,02 13,43 18,75 19,59 18,21 20,07 7,59 7,78

STRUKTURA NETO REZERVI NBS1. Narodna banka Srbije, neto -464,59 -618,87 452,21 -280,73 64,63 915,44 997,16 1.069,34 187,71 901,78

1.1 Depoziti poslovnih banaka 144,67 156,34 123,17 159,61 47,26 38,80 -33,79 -572,93 -69,13 403,581.2 Depoziti države 50,18 197,32 -211,22 116,25 -271,67 -305,19 -420,98 115,36 -50,65 -236,271.3 NBS sopstvene rezerve -269,73 -265,22 364,16 -4,87 -159,78 649,05 542,39 611,77 67,93 1.069,09 (1.3 = 1 - 1.1 - 1.2)

2019

u milionima evra, kumulativi od početka godine

u milionima evra, kumulativi od početka godine

2017 2018

Izvor: NBS.1) Definicija neto sopstvenih rezervi NBS data je u odeljku 8 „Monetarni tokovi i politika“, Okvir 4, QM br. 5.2) U „država“ uključeni su svi nivoi vlasti: republički nivo i nivo lokalne samouprave.3) Ova kategorija uključuje Blagajničke zapise NBS (BZ), i repo operacije.4) Ostala domaća aktiva neto uključuje: domaće kredite (neto potraživanja od banaka, isključujući BZ i repo transakcije; neto potraživanja od privrede) zajedno s ostalom aktivom (kapital i rezerve; i stavke u bilansu: ostala aktiva i ostala pasiva) i korigovana je za promenu kursa.

Promena pritisaka na međubankarskom deviznom tržištu (MDT) u smeru jačanja kursa dinara zabeležena je sredinom prethodnog kvartala ali se sa mnogo većim intenzitetom nastavila u narednim mesecima. Nakon neto neutralne pozicije na početku godine NBS je u drugom kvartalu počela sve više da interveniše na strani kupovine deviza kako bi usporila jačanje dinara. U aprilu i maju su iznosi intervencija bili relativno umereni sa po 75 i 110 miliona evra respektivno da bi u junu NBS na MDT kupila 735 miliona evra što predstavlja i najveći nivo intervencije na

strani kupovine deviza od kada se one sprovode (Grafikon T7-3). Usled toga je NBS na nivou Q2 zabeležila neto kupovinu deviza na MDT u iznosu od 920 miliona evra što predstavlja takođe najveći kvartalni nivo intervenisanja bez obzira koji smer intervencija se posmatra. Podaci iz jula meseca sugerišu da je ova praksa nastavljena pošto je za usporavanje bržeg jačanja kursa dinara u julu kupljeno 645 miliona evra od strane NBS na MDT. Navedene intervencije samo su

NBS otkupila blizu milijardu evra na MDT

u Q2 …

… usled snažnih aprecijacijskih pritisaka

na kurs dinaraGrafikon T7-3. NBS intervencije na međubankarskom deviznom tržištu 2010-2019

0

20

40

60

80

100

120

140

-900

-700

-500

-300

-100

100

300

500

700

900

1100

2010 2011 2012 2013 2014 2015 2016 2017 2018 2019

u m

ilion

ima

evra

Kupovina Prodaja Neto Nominalni kurs (desna skala)

Izvor: NBS

Tren

dovi

43Kvartalni monitor br. 57 • april–jun 2019

delimično usporile aprecijaciju dinara koja je nastavljena ne samo tokom Q2 već i u julu i avgustu. Kupovina deviza na MDT uticala je i na nivo neto sopstvenih rezervi NBS koje su nakon povećanja od 68 miliona u prvom kvartalu dodatno uvećane za milijardu evra u Q2. Na drugoj strani

je neto domaća aktiva (NDA) smanjena za 870 miliona evra usled združenog efekta povećanja na računu dinarskog depozita države od 598 miliona evra i ponovnog vraćanja poslovnih banaka ka investiranju u REPO zapise za oko 270 miliona evra. Kako je na nivou kvartala rast neto sopstvenih rezervi NBS nadmašio smanjenje NDA neto efekat na nivo primarnog novca je pozitivan usled čega je zabeleženo povećanje u odnosu na kraj Q1 u iznosu od 131 miliona evra (u Q1 primarni novac smanjen za 132 miliona evra u odnosu na stanje sa početka godine).

Monetarni sistem: struktura i tokovi novčane mase

Nominalni rast M21 nakon relativno visoke stope u prvom kvartalu delimično je usporio u Q2 na 11,2% međugodišnje (u Q1 nominalni rast iznosio je 14,8% međugodišnje, Tabela T7-5). Rast kreditne aktivnosti u okviru privrede i stanovništva koji je nešto manji u odnosu na prethodni kvartal je najviše doprineo zadržavanju stope rasta primarnog novca na dvocifrenom nivou. Nominalni rast kredita privredi je ubrzao u Q2 na 9,1% međugodišnje dok je neto rast kredita domaćinstvima korigovan za promenu kursa usporio na 9,3% međugodišnje (u Q1 neto rast kredita privredi iznosio 8% međugodišnje dok je neto rast kredita stanovništvu iznosio 12,4% međugodišnje nakon korekcije za promenu kursa). Kada se uzme u obzir međugodišnja inflacija koja je u Q2 bila niža nego na početku godine usporavanje rasta primarnog novca mereno realnim stopama je manje. U Q2 je realna stopa rasta M2 iznosila 9,7% dok je realna stopa rasta kredita privredi i stanovništvu manja samo za 0,5 p.p. u odnosu na Q1. U odnosu na kraj marta, novčana masa M2 je uvećanja za 1,3% usled povećanja neto strane aktive (NSA) od 2,2% na nivou kvartala dok je istovremeno neto domaća aktiva usled povećanja plasmana banaka u REPO i smanjenja neto kredita državi zabeležila smanjenje od -1,4% u odnosu na Q1.

Tabela T7-5. Rast novca i agregata koji mu doprinose, 2017–2019

Mar Jun Sep Dec Mar Jun Sep Dec Mar Jun

M21) 10,3 7,4 5,6 3,6 3,3 7,9 8,2 14,5 14,8 11,2

Krediti nedržavnom sektoru 2) (promena stanja u dinarima)3) 4,1 2,0 0,7 1,8 1,9 4,0 5,9 9,4 9,7 9,1

Krediti nedržavnom sektoru4) (korigovani tokovi za promenu kursa) 3,5 3,5 2,9 4,7 5,1 5,6 6,5 9,6 10,0 9,2Domaćinstva 11,0 11,8 10,8 10,9 10,2 10,6 12,3 12,7 12,4 9,3Privreda -1,3 -2,1 -2,4 0,4 1,3 1,8 2,0 7,1 8,0 9,1

M21) 6,4 3,8 2,3 0,6 2,0 5,6 7,2 12,4 11,8 9,7

Krediti nedržavnom sektoru3) (korigovani tokovi za promenu kursa) 2,4 2,7 2,4 4,0 4,6 4,7 5,5 7,8 8,0 7,5Domaćinstva 8,6 9,7 9,0 9,2 8,9 8,8 10,0 10,3 10,0 7,6Privreda -1,7 -2,0 -2,1 0,4 1,5 1,5 1,9 5,7 6,3 7,4

Novčana masa: M21) 2.182,7 2173,3 2204,5 2275,5 2255,1 2345,7 2424,3 2605,3 2588,9 2609,1

Novčana masa: dinarski M21) 772,7 785,2 808,3 872,1 838,6 893,1 924,3 1017,3 974,8 1031,0Devizni depoziti (privreda i domaćinstva) 1.410,0 1388,1 1396,2 1403,4 1416,5 1452,6 1500,0 1588,0 1614,0 1578,1

M21) -0,6 -0,4 1,4 3,2 -0,9 4,0 3,3 9,2 -0,7 1,3Neto strana aktiva (NSA), dinarski prirast -1,6 0,6 1,1 2,9 -1,5 6,5 1,2 4,2 -1,6 2,2Neto domaća aktiva (NDA) 1,0 -1,0 0,4 0,3 0,6 2,5 1,8 5,0 1,0 -1,4

2019

kvartalni rast M2 i učešća

u milijardama dinara na kraju perioda

12-m realni, u %

12-m, u %

2017 2018

Izvor: NBS1) Novčana masa: komponente – v. Analitičke i notacijske konvencije QM-a.2) Krediti nedržavnom sektoru – krediti privredi (uključujući lokalnu samoupravu) i domaćinstvima.3) Tokovi su korigovani za promenu kursa. Korekcije su sprovedene pod pretpostavkom da je 70% kredita nedržavnom sektoru (i domaćinstvima i privredi) indeksirano prema evru.4) Tokovi su korigovani za promenu kursa i inflaciju. Korekcije su sprovedene pod pretpostavkom da je 70% kredita nedržavnom sektoru ( i domaćinstvima i privredi) indeksirano prema evru.

1 Pod monetarnim agregatom M2 u sekciji Monetarni tokovi i politika obuhvatamo uži agregat M1, štedne i oročene depozite kao i devizne depozite u poslovnim bankama. Usled toga, agregat M2 koji mi posmatramo odgovara monetarnom agregatu M3 u izveštajima NBS

Međugodišnji rast M2 blago usporava …

... ali i dalje blizu dvocifrene vrednosti u

realnom iznosu

Grafikon T7-4. Kretanje novčane mase kao procenat BDP-a, 2005-2019

5

10

15

20

25

30

2006 2007 2008 2009 2010 2011 2012 2013 2014 2015 2016 2017 2018 2019

u %

Realni M2/BDP Dinarski M2/BDP

Izvor: Proračun QM-a

Tren

dovi

44 7. Monetarni tokovi i politika

Svi pojedinačni elementi u okviru nominalnog rasta monetarnog agregata M2 su u Q2 zabeležili povećanje na međugodišnjem nivou. Najveće pojedinačno učešće duguje se deviznim depozitima koji su doprineli povećanju M2 sa 5,4 p.p. međugodišnje što predstavlja smanjenje u poređenju sa Q1 dok su preostala dva monetarna agregata zadržali relativno isti nivo doprinosa. Najuži monetarni agregat M1 doprineo je rastu primarnog novca sa 4,4 p.p. dok je rast štednih i oročenih dinarski depoziti objasnio 1,5% p.p. ukupnog nominalnog rasta M2 u Q2.

Bankarski sektor: plasmani i izvori finansiranja

U Q2 su ukupni neto plasmani poslovnih banaka povećani nakon blagog sezonskog pada koje je zabeleženo na početku godine. Banke su ukupno plasirale 458 miliona evra što uzimajući u obzir otpis loših kredita i prodaju direktno iz bilansa banaka koji su obavljeni u ovom periodu realan iznos plasmana pomeraju bliže cifri od oko 500 miliona evra. Na rast ukupnih neto plasmana uticalo je pozitivno dodatno zaduživanje privrede i stanovništva kao i ponovno vraćanje poslovnih banaka plasmanima u REPO, dok je država sa druge strane povećavala depozite na računima i time smanjivala nivo neto kreditiranja od strane poslovnih banaka (Tabela T7-7). Neto plasmani privredi koji su u prvom kvartalu bili blizu nule su u Q2 značajno uvećani za 236 miliona evra, dok je stanovništvo samo nastavilo stabilan trend povlačenja novih kredita za dodatnih 130 miliona evra. U strukturi novoodobrenih kredita privredi najveće učešće od 43,4% imaju krediti za obrtna sredstva, dok je nešto veće učešće investicionih kredita od 36,2% u ukupno odobrenim (32% u Q1). Rast ukupnih neto plasmana poslovnih banaka značajnim delom ostvaren je i povećanim plasiranjem slobodnih finansijskih sredstava banaka u REPO zapise NBS od 196 miliona evra u Q2. Ovaj trend je nastavljen i u julu kada su banke po istom osnovu povećale svoje neto plasmane za dodatnih 300 miliona evra. Suficit budžeta u prvih šest meseci uticao je da država blago uveća sredstva na računima kod poslovnih banaka usled čega je neto kreditiranje države zabeležilo smanjenje od 117 miliona evra a time je smanjen i agregatni nivo neto novih plasmana u Q2.Ukupna neto kreditna aktivnost kada se uzme u obzir i efekat otpisa loših kredita u Q2 je zadržana na sličnom nivou zabeleženom i u Q1, što je slabije od rezultata zabeleženih najvećim delom prethodne godine. Iako su neto plasmani privredi i stanovništvu iz domaćih izvora u Q2 veći nego u prvom kvartalu ono što je osetno manje je neto zaduživanje privrede iz inostranstva. U prethodnom kvartalu neto prekogranično zaduživanje privrede iznosilo je 201 milion evra dok je u Q2 ono tek neznatnih 4 miliona evra (Grafikon T7-6). Usled izostanka ovog izvora rasta ukupni neto kreditni plasmani su praktično ponovili rezultat iz prethodnog kvartala koji je tipično za početak godine najslabiji kada se posmatra duža serija podataka. Takođe je i iznos sredstava koji se otpiše po osnovu loših kredita već nekoliko kvartala smanjen na nivo od 30-40 miliona evra i biće sve manji što se učešće loših kredita više približava stabilnom nivou. Za razliku od prethodne dve godine kada su iznosi otpisa lako mogli da prevaziđu kvartalni iznos neto novih plasmana i time prikriju

stvarno sliku kreditne aktivnosti, sada su zabeležene vrednosti mnogo realniji prikaz potreba tržišta kao i očekivanja po pitanju buduće privredne aktivnosti. U preostalom delu godine globalni realni trendovi će imati negativan uticaj na dalji rast kreditne aktivnosti ali ponovna mogućnost relaksiranja monetarnih uslova na tržištima EU i Amerike će delimično neutralisati negativne efekte kroz pojeftinjenje uslova finansiranja. Krediti privredi i stanovništvu iz domaćih i inostranih izvora su trenutno na nivou od oko 68% BDP-a, što je u odnosu na uporedive privrede u proseku za oko 15 p.p. niže i sugeriše da postoji dodatni prostor za dalji rast kreditne aktivnosti.

Uvećanje deviznih depozita najviše

uticalo na nominalni rast M2

Domaće banke u Q2 uvećale ukupne neto

plasmane …

… najviše usled povećanje neto

plasmana privredi i investicija u REPO

zapise

Ukupni neto kreditni plasmani nepromenjeni

u odnosu na Q1…

…usled izostanka prekograničnog

kreditiranja privrede

Grafikon T7-6. Prirast novih kredita privrede i stanovništva, 2005-2019

-800

-600

-400

-200

0

200

400

600

800

1000

1200

Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2

2009 2010 2011 2012 2013 2014 2015 2016 2017 2018 2019

u m

ilion

im e

vra

Preduzeća Stanovništvo Zaduživanje preduzeća u inostranstvu Ukupno krediti stanovnistvu i privredi1)

Izvor: Proračun QM-a V. fusnotu 1 u Tabeli T7-5

Tren

dovi

45Kvartalni monitor br. 57 • april–jun 2019

Nakon uobičajenog sezonskog smanjenja kreditnog potencijala početkom godine, u Q2 su se izvori za nove plasmane poslovnih banaka uvećali u iznosi od 177 miliona evra. Zabeleženi rast izvora za nove plasmane najvećim delom je posledica povećanja ukupnih domaćih depozita kao i kapitala i rezervi poslovnih banaka, dok je zaduživanje banaka u inostranstvu doprinosilo u nešto manjem iznosu u odnosu na prethodne kvartale (Tabela T7-7). Domaći depoziti uvećani su za 80 miliona evra u Q2 što je u potpunosti posledica uvećanja depozita stanovništva dok je privreda kao i na početku godine smanjivala nivo depozita kod poslovnih banaka. Stanovništvo je povećalo stanje svojih depozita za dodatnih 319 miliona evra (povećanje u Q1 za 292 miliona evra), od čega su 162 miliona evra depoziti u deviznom znaku a ostatak predstavljaju dinarski depoziti. U isto vreme privreda je neutralisala deo povećanja domaćih depozita od strane stanovništva povlačeći sa svojih računa 239 miliona evra, pri čemu su dinarski depoziti privrede povećani za 218 miliona evra ali je istovremeno povučeno 457 miliona evra depozita u deviznom znaku. Poslovne banke su nakon smanjenja na početku godine povećale nivo kapitala i rezervi za 62 miliona evra čime je dodatno uvećan iznos kapitala kojim se obezbeđuju potencijalni novi plasmani. Zaduživanje banaka kod svojih centrala u inostranstvu se u prethodnom periodu uspostavilo kao stabilan izvor rasta za nove plasmane usled izuzetno niskih troškova finansiranja na međunarodnom tržištu kapitala. U Q2 su poslovne banke delimično iskoristile ove uslove povećavajući svoju zaduženost prema inostranstvu za dodatnih 35 miliona evra, pri čemu podaci iz jula ukazuju da je povučeno za samo mesec dana dodatnih 120 miliona evra od inostranih poverilaca.

Tabela T7-8. Učešće loših kredita prema tipu dužnika, 2008-20192009 2010 2011 2012 2013 2014

Q4 Q4 Q4 Q4 Q4 Q4 Q4 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2

Pravna lica 12,14 14,02 17,07 19,06 27,76 25,5 24,4 26,89 26,26 23,56 19,48 19,92 19,24 16,86 13,83 12,51 12,51 10,37 9,63 9,57 9,07

Preduzetnici 11,21 15,8 17,07 15,92 20,82 43,29 29,92 33,03 30,12 28,44 27,42 26,49 25,02 23,90 16,96 12,60 12,16 9,98 9,07 8,82 8,57

Fizička lica 6,69 6,71 7,24 8,32 8,59 9,97 10,53 10,95 10,63 10,36 9,66 9,21 8,35 7,56 6,43 5,84 5,71 5,15 4,72 4,66 4,62Iznos ostatka duga po kreditima u docnji (u milijardama evra)

1,58 1,94 2,63 3,19 4,09 3,70 3,52 3,76 3,75 3,45 2,83 2,83 2,77 2,63 2,16 1,91 1,83 1,59 1,52 1,51 1,46

2016 2017 2018 2019

stanje na kraju perioda

Izvor: Proračun QM-a

Izvori za nove plasmane uvećani u

Q2 najviše zahvaljujući rastu depozita

stanovništva…

…dok je smanjenje depozita privrede

neutralisalo deo ukupnog povećanja

kreditnog potencijala

Tabela T7-7. Poslovanje banaka – izvori i struktura plasmana, korigovani1) tokovi, 2017-2019

Mar Jun JunSep Dec Mar Jun Sep Dec Mar

Izvori sredstava (-, povlačenje) 1 -252 -1.138 -2.129 286 -727 -1.388 -3.641 573 396

Domaći depoziti 107 -104 -426 -1.031 65 -664 -854 -2.694 80 0

Depoziti stanovništva -69 -164 -258 -517 -166 -411 -646 -1.016 -292 -611

dinarski depoziti 27 -7 25 -121 15 -110 -250 -442 -35 -193

devizni depoziti -96 -157 -283 -395 -181 -301 -396 -574 -256 -418

Depoziti privrede 175 60 -167 -514 231 -253 -208 -1.677 372 611

dinarski depoziti 207 142 -30 -306 170 -95 -44 -657 358 140

devizni depoziti -31 -82 -137 -208 61 -158 -164 -1.021 14 471

Obaveze prema inostr. (zaduživanje i rač. nerezid.) 218 49 -317 -547 -169 -217 -531 -821 136 101

Kapital i rezerve 29 -198 -395 -550 390 154 -3 -126 357 295

Devizne rezerve (-, povlačenje) -35 -153 -286 -261 215 -75 138 625 -54 -113

Plasmani1) 255 856 1.162 1.234 219 978 1.227 1.548 -89 369

Ukupno privreda i stanovništvo 61 474 740 969 105 582 941 1.695 174 544

Privreda -119 -36 58 135 -58 75 159 723 -2 238

Stanovništvo 180 510 682 833 162 507 781 972 176 306

Plasmani u hartije NBS2) 202 289 341 90 -39 175 -48 -244 -4 200

Neto kreditiranje države3) -8 93 82 176 154 221 334 96 -259 -376

PRO MEMORIA

Obavezne rezerve i depoziti -161 -94 -83 -30 120 213 287 1.130 1 -147

Ostala potraživanja od NBS (neto)4) -324 -401 -220 62 -338 -249 -262 -80 -31 -284

od čega: slobodne rezerve posl. banaka -326 -415 -223 42 -339 -254 -280 -197 40 -254

Ostale stavke5) -79 18 545 1.176 -514 -152 -8 428 -400 -220

Efektivna obavezna rezerva (u %)6) 16 15 15 15 15 15 15 17 17 17

2017 2018

u milonima evra, kumulativi od početka godine

2019

Izvor: NBS1) Izračunavanje prirasta vrši se uz pretpostavku da je 70% od ukupnih plasmana indeksirano prema evru. Prirasti za originalno dinarske vrednosti depozita izračunati su po prosečnom kursu za period. Za devizne depozite – kao razlika stanja preračunatih po kursu na krajevima perioda. Kapital i rezerve preračunati su po kursu evra na krajevima perioda i ne sadrže efekat promene kursa od preračunavanja ostatka bilansa. 2) U hartije od vrednosti NBS uključene su državne hartije i blagajnički zapisi NBS koji se prodaju po repo stopi i po stopi koja se određuje na tržištu kada su u pitanju trajne aukcijske prodaje s rokom dospeća većim od 14 dana.3) Neto kreditiranje države: krediti odobreni državi umanjeni za depozite države u poslovnim bankama; negativni predznak označava veći porast depozita nego kredita. Država obuhvata sve nivoe vlasti: republički nivo i nivo lokalne samouprave. 4) Ostala potraživanja od NBS (neto): razlika između potraživanja banaka od NBS po osnovu gotovine i slobodnih rezervi i obaveza prema NBS.5) Stavke u bilansu banaka: ostala aktiva, depoziti pravnih lica u likvidaciji, međubankarski odnosi (neto) i ostala pasiva isključujući kapital i rezerve.6) Efektivna obavezna rezerva predstavlja učešće obavezne rezerve i depozita u zbiru ukupnih depozita (stanovništva i privrede) i zaduženja banaka u inostranstvu. U osnovicu za obračun obavezne rezerve nije uključen subordinirani dug, usled nedostupnosti

Tren

dovi

46 7. Monetarni tokovi i politika

Nivo loših kredita u bankarskom sistemu dodatno je smanjen u Q2 ali je kao što smo u prethodnim brojevim isticali tempo smanjenja značajano usporio imajući u vidu da se polako približava nivou pre izbijanja svetske finansijske krize. Učešće loših kredita u ukupno plasiranim prema podacima Kreditnog biroa i metodologiji QM-a2 je na kraju juna iznosilo 7,21% što predstavlja smanjenje od 0,3 p.p. u odnosu na kraj Q1 (Grafikon T7-9). Kao i u prethodnom kvartalu smanjenje je najvećim delom posledica rasta kreditne aktivnosti a time i ukupnog nivoa plasiranih kredita, dok je apsolutno smanjenje nivoa loših kredita takođe uticalo na zabeleženi pad. Najveće pojedinačno smanjenje učešća od 0,5 p.p. zabeleženo je kod nenaplativih kredita pravnim licima usled čega

je njihovo učešće na kraju Q2 iznosilo 9,07%. Učešće loših kredita plasiranih fizičkim licima neznatno je smanjeno za 0,02 p.p. dok je u segmentu preduzetnika zabeleženo smanjene od 0,24 p.p. na kraju juna. Poslovne banke su izvršile otpis ili prodaju direktno iz bilansa licima van bankarskog sektora oko 40 miliona evra loših kredita što je uticalo da se nivo loših kredita smanji na 1,46 milijardi evra (Tabela T7-10). Od tog iznosa oko 1,03 milijarde predstavljaju loši krediti plasirani pravnim licima dok gotovo 400 miliona evra predstavljaju loši krediti u vlasništvu fizičkih lica.

Kamatne stope: stanje i trendovi

Rastuće trgovinske tenzije između SAD i Kine ali i SAD i EU negativno su se odrazile na projekcije globalnog ekonomskog rasta i dodatno podgrejale mogućnost recesije u Nemačkoj koja je generator rasta u Evropi. Pored najave Evropske centralne banke (ECB) da se od jeseni mogu očekivati dodatne mere u cilju veće ekspanzivnosti monetarne politike i da će se odložiti korekciju kamatnih stopa barem do kraja 2020. godine, tokom leta su i predstavnici FED-a napravili zaokret najavljujući da su popuštanja monetarne politike krajnje izvesna u narednom periodu. Ovo će zasigurno uticati da troškovi pozajmljivanja kapitala na međunarodnom tržištu ostanu niski u znatno dužem periodu nego što su prvobitne projekcije to sugerisale. Domaće banke u Q2 usled zadržavanja jeftinih uslova finansiranja iz inostranstva nisu vršile drastičnije promene kamatnih stopa na indeksirane kredite ali su promene zabeležene na strani kamatnih stopa na dinarske kredite (Grafikon T7-11). Prosečna ponderisana kamatne stope na indeksirane stambene kredite povećane su tokom Q2 za 0,09 p.p. dok je nešto veći rast od 0,11 p.p. zabeležen kod prosečnih ponderisanih kamatnih stopa na indeksirane kredite za obrtna sredstva. U isto

vreme prosečna ponderisana kamatna stopa na indeksirane kredite za investicije zabeležila je smanjenje od 0,16 p.p. (Grafikon T7-11b). Ovaj nivo kamatnih stopa na indeksirane kredite je već oko dve godine na nivou od oko 3%, što će se vrlo izvesno nastaviti i u narednih godinu-dve uzimajući u obzir niske troškove zaduživanja banaka koji se u tom periodu neće povećavati. Nominalne kamatne stope na dinarske kredite su zabeležile osetniji rast tokom Q2 što je uz nižu međugodišnju inflaciju u odnosu na početak godine uticalo na rast realnih kamatnih stopa na dinarske kredite. Povećanje od 1,46 p.p. zabeležila je

2 Za detalje o načinu izračunavanja učešća loših kredita pogledati QM 6 - Pod lupom 1: Nenaplativi krediti u Srbiji – koja je prava mera?

Smanjenje učešća loših kredita

dodatno usporava …

… usled njihovog približavanja

ravnotežnom nivou

Povećani izgledi za zadržavanje niskih

kamatnih stopa u dužem periodu…

… usled najave monetarnih popuštanja

od strane FED i ECB

Grafikon T7-9. Učešće loših kredita u ukupno plasiranim, 2008-2019

0

5

10

15

20

25

30

08 09 10 2011 2012 2013 2014 2015 2016 2017 2018 2019

u %

Ukupno

Izvor: Proračun QM-a

Grafikon T7-10. Iznos ostatka duga po kreditima u docnji, 2012-2019

0

0,5

1

1,5

2

2,5

3

3,5

4

4,5

5

Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2

2012 2013 2014 2015 2016 2017 2018 2019

u m

ilija

rdam

a ev

ra

Pravna lica Preduzetnici Fizička lica

Izvor: Proračun QM-a

Tren

dovi

47Kvartalni monitor br. 57 • april–jun 2019

Grafikon T7-11. Kamatne stope na dinarske i indeksirane kredite, 2010–2019

0

2

4

6

8

10

12

14

16

Q3 Q4 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2

2010 2011 2012 2013 2014 2015 2016 2017 2018 2019

u %

Dinarski krediti za obrtna sredstva* Dinarski krediti za investicije*

0

2

4

6

8

10

12

Q3 Q4 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2

2010 2011 2012 2013 2014 2015 2016 2017 2018 2019

u %

Indeksirani krediti za obrtna sredstva Indeksirani krediti za investicje Stambeni indeksirani

Izvor: Proračun QM-a* realne kamatne stope

prosečna realna ponderisana kamatna stopa na dinarske kredite za obrtna sredstva dok je realna prosečna ponderisana kamatna stopa na dinarske kredite za investicije povećana za 1,26 p.p. u odnosu na prethodni kvartal (Grafikon T7-11a).

Osv

rti

Osvrt 1. Uticaj snažnog demografskog pada na privredni rast u Srbiji i regionu48

sa 7,5 na preko 9,7 mlrd. ljudi. Najveći uticaj na snažan rast svetskog stanovništva do 2050. godine imaće veliki porast broja stanovnika u Africi, koji će se u ovom periodu duplirati, kao i solidan rast broja stanovnika u Južnoj i Severnoj Americi, kao i u Aziji – za oko petinu. U ovom periodu se očekuje i blagi rast broja stanovnika u Zapadnoj Evropi (za oko 3%). S druge strane, u periodu od 2017. do 2050. godine, broj stanovnika u zemljama CIJIE će se osetno smanjiti – za preko 13% (Grafikon 1.), i to usled negativnog prirodnog priraštaja, kao i usled emigracije. Shodno tome, region CIJIE će u narednim decenijama biti jedan od najugroženijih u svetu, kada je reč o demografskim trendovima, što može imati značajne ekonomske i socijalne posledice.

Grafikon 1. Promena broja stanovnika u svetu od 2017. do 2050. godine (u %)

-40

-20

0

20

40

60

80

100

120

Izvor: UN World Population Projections, Batog et al. (2019) i obračun autora

Posmatrano na nivou regiona CIJIE, najveći pad broja stanovnika (od blizu 20%) biće zabeležen u zemljama Jugoistočne Evrope – članicama EU (JIE-EU), a zatim u Baltičkim zemljama, dok će pad broja stanovnika u Centralnoj Evropi, Istočnoj Evropi i na Zapadnom Balkanu, biti nešto manji, ali i dalje značajan. Očekivani pad broja stanovnika će se kretati u rasponu od oko 5% u Češkoj, do preko 23% u Letoniji i Bugarskoj. Prema istim procenama, u periodu od 2017. do 2050. godine, broj stanovnika u Srbiji će se smanjiti za oko 15%, tj. za preko 1 milion stanovnika. Očekivani pad broja stanovnika u Srbiji veći je od proseka zemalja CIJIE, kao i Zapadnog Balkana (Grafikon 2.). Svega sedam, od 20 posmatranih država CIJIE će u ovom periodu ostvariti veći pad broja stanovnika od Srbije.

Osvrt 1. Uticaj snažnog demografskog pada na privredni rast u Srbiji i regionu

Saša Ranđelović 1

Do 2050. godine broj stanovnika u svetu povećaće se za gotovo 30%, pri čemu će rast biti ostvaren u gotovo svim regionima, osim u Centralnoj, Istočnoj i Jugoistočnoj Evropi (CIJIE), u kojoj će se broj stanovnika, usled negativnog prirodnog priraštaja i emigracije, smanjiti za preko 13%. Slično tome, procenjuje se da će u naredne tri decenije, broj stanovnika Srbije opasti za oko 15% (oko 1 milion ljudi), od čega će oko dve trećine pada predstavljati posledicu negativnog prirodnog priraštaja, a oko jedna trećina posledicu emigracije. Snažan pad broja stanovnika uticaće na smanjenje kontingenta radne snage u Srbiji za oko petinu, što je, iako nešto manje od proseka zemalja CIJIE (gde će kontingent opasti za oko četvrtinu), veoma značajno. Osim toga, starenje stanovništva, uticaće negativno na ukupnu faktorsku produktivnost. Stoga se procenjuje da će usled smanjenja broja i starenja stanovništva, te pada produktivnosti, prosečna stopa rasta BDP po glavi stanovnika u naredne tri decenije u Srbiji biti niža za oko 0,8 pp, što znači da će BDP po glavi stanovnika do 2050. biti manji za gotovo četvrtinu, u odnosu na iznos koji bi bio ostvaren da nema negativnih demografskih kretanja. Efekte negativnih demografskih kretanja moguće je znatnije ublažiti (ali ne i neutralisati) merama javnih politika, i to pre svega merama koje bi podstakle radnu aktivaciju. Za usporavanje negativnih migracionih trendova, kao i za ublažavanje negativnih trendova u pogledu nataliteta, pored brže stope privrednog rasta, potrebno je napraviti i zaokret u opštem institucionalnom okruženju. Negativne posledice moguće je ublažiti i politikama usmerenim na rast produktivnosti, što bi podrazumevalo unapređenje sistema obrazovanja, te povećanje ukupnog nivoa investicija.

Dugoročni demografski trendovi u Centralnoj i Istočnoj Evropi i Srbiji

Demografska kretanja, u smislu broja stanovnika i strukture stanovništva u znatnoj meri utiču na socijalno-ekonomske performanse zemlje, uključujući i dinamiku privrednog rasta i održivost fiskalne pozicije. Procene Ujedinjenih nacija2 pokazuju da će od 2017. do 2050. godine svetska populacija ostvariti rast od gotovo 30%,

1 Univerzitet u Beogradu, Ekonomski fakultet i QM2 World Population Prospects 2019. Dostupno na: https://population.un.org/wpp/

OSVRTI

Osv

rti

49Kvartalni monitor br. 57 • april–jun 2019

Grafikon 2. Promena broja stanovnika u zemljama CIJIE do 2050. godine (u %)

-25

-20

-15

-10

-5

0

BGR

LVA

MLD

UKR

HRV LT

U

ROU

SRB

POL

HU

N

CESE

E

BIH

EST

Z. B

alka

n

BLR

ALB

SVK

RUS

MKD SL

V

MN

E

CZE

Izvor: UN World Population Projections, Batog et al. (2019) i obračun autora

Na kretanje broja stanovnika u zemljama CIJIE uticaće prirodni priraštaj, kao i migracije. U 10 od 20 zemalja CIJIE, uključujući i Srbiju, oba faktora (i prirodni priraštaj i migracije) će imati negativan uticaj na broj stanovnika, dok će u preostalim zemljama bar jedan od ova dva faktora delovati negativno.Stopa fertiliteta, koja pokazuje broj rođene dece po jednoj ženi, u CIJIE iznosi između 1,2 i 1,8, što je znatno ispod iznosa potrebnog za prostu reprodukciju (2,1), iz čega se zaključuje da će prirodni priraštaj imati negativan uticaj na broj stanovnika u regionu CIJIE, tačnije u 16 od 20 zemalja iz ovog regiona.3 Stopa fertiliteta će, prema procenama Ujedinjenih nacija, i u Srbiji, u naredne tri decenije takođe biti vrlo niska, i kretaće se u rasponu između 1,4 i 1,5, što znači da će negativan prirodni priraštaj imati snažan negativan uticaj na demografska kretanja u Srbiji.Kada je reč o migracijama, 14 od 20 zemalja CIJIE će u naredne tri decenije imati neto smanjenje broja stanovnika usled migracija, koje će najizraženije biti u Albaniji (pad broja stanovnika za oko 12%), dok će preostalih šest zemalja (Češka, Rusija, Mađarska, Slovenija, Belorusija i Slovačka) imati neto priliv stanovništva po osnovu migracija. Procenjuje se da će u Srbiji, do 2050. godine smanjenje broja stanovnika usled migracija iznositi oko 5%, tako da će svega dve zemlje CIJIE (Albanija i Letonija) imati veći relativni neto odliv stanovništva od Srbije, po ovom osnovu. Iz navedenog se zaključuje, da će od ukupnog pada broja stanovnika u Srbiji u naredne tri decenije, dve trećine biti posledica negativnog prirodnog priraštaja, a jedna trećina posledica migracija, dok je u zemljama CIJIE u proseku uticaj ove dve grupe faktora ujednačen. Osim smanjenja ukupnog broja stanovnika, u zemljama CIJIE se usled negativnog prirodnog priraštaja i rasta očekivane

3 U svim zemljama osim u Turskoj, Albaniji, Severnoj Makedoniji i Crnoj Gori

dužine života (za oko 4 godine, do 2050.), očekuje i dalje starenje stanovništva, tj. rast učešća starije stanovništva u ukupnoj populaciji, što takođe može imati ekonomske i socijalne posledice.

Uticaj demografskih trendova na determinante i dinamiku privrednog rasta

Prema standardnim teorijskim modelima, privredni rast zavisi od raspoloživosti ljudskog i fizičkog kapitala, kao i od tehnološkog progresa, odnosno produktivnosti faktora proizvodnje. Demografska kretanja mogu uticati na dinamiku privrednog rasta i preko raspoloživosti radne snage, kao i preko produktivnosti.

Demografska kretanja i raspoloživost radne snage

Kao posledica pada broja stanovnika, kao i starenja stanovništva, do 2050. godine se očekuje snažan pad kontingenta radne snage, koji čine radno sposobna lica starosti od 15 do 64 godine, u CIJIE za oko 26%. Najizraženiji pad kontingenta radne snage, za preko 37% biće zabeležen u Bugarskoj, a visok pad od preko 30% biće ostvaren i u Letoniji, Ukrajini i Poljskoj. S druge strane, nešto niži, ali i dalje relativno visok pad od oko 20% biće ostvaren u Slovačkoj, Srbiji i Makedoniji (Grafikon 3.). Preciznije, procenjuje se da će od 2015. do 2050. godine kontingent radne snage u Srbiji biti smanjen za oko 20%, tj. za oko 800-900 hiljada ljudi.

Grafikon 3. Promena broja radno aktivnog stanovništva u CIJIE od 2015. do 2050. godine (u %)

-40

-35

-30

-25

-20

-15

-10

-5

0

BGR

LVA

UKR

POL

LTU

ROU

BIH

MD

A

SVN

HRV

CIJIE

HU

N

EST

BLR

RUS

CZE

Z. B

alka

n

MKD SR

B

SVK

ALB

Izvor: UN World Population Projections, Batog et al. (2019) i obračun autora

Demografska kretanja i ukupna faktorska produktivnost

Transmisioni mehanizam, preko kojeg demografska kretanja utiču na faktorsku produktivnost je složeniji od uticaja na raspoloživost radne snage. Ekonomska teorija sugeriše da demografska kretanja mogu imati

Osvrt 1. Uticaj snažnog demografskog pada na privredni rast u Srbiji i regionu

Osv

rti

50

produktivnost, od 2020. do 2050. godine opadati za oko 0,4 pp, pri čemu će taj pad u Srbiji biti nešto manji, i iznosiće oko 0,34 pp, što je približno proseku zemalja Zapadnog Balkana.S druge strane, u CIJIE će sve do sredine 2040-ih, udeo visoko produktivnog stanovništva (od 45 do 55 godina starosti) u CIJIE rasti, dok će u Zapadnoj Evropi u većem delu perioda opadati, tako da će negativan uticaj demografskih kretanja na ukupnu faktorsku produktivnost u CIJIE ipak biti nešto manji nego u Zapadnoj Evropi.

Demografska kretanja i privredni rast

Demografska kretanja, koja karakteriše smanjenje broja stanovnika i starenje stanovništva uticaće na smanjenje kontingenta radne snage, kao i na ukupnu faktorsku produktivnost u CIJIE. Tako će prosečna godišnja stopa realnog rasta BDP-a od 2020. do 2050. godine u CIJIE biti za oko 1,5 pp. niža zbog negativnih demografskih trendova, pri čemu je negativan uticaj smanjenja ponude rada u proseku duplo snažniji od negativnog uticaja pada faktorske produktivnosti. Međutim, budući da će u ovom periodu ukupan broj stanovnika takođe biti osetno smanjen, relevantniji pokazatelj ekonomskih posledica negativnih demografskih trendova je kretanje BDP-a po glavi stanovnika. Tako će, u ovom razdoblju, prosečna stopa realnog rasta BDP-a po glavi stanovnika u CIJIE, zbog negativnih demografskih trendova biti u proseku niža za oko 1 pp. Najveći negativan biće zabeležen Poljskoj, Slovačkoj, Rumuniji i Češkoj, i to dominantno zbog osetnog pada ukupne faktorske produktivnosti (Grafikon 5.).

Grafikon 5. Uticaj demografskih kretanja na stopu privrednog rasta per capita u CIJIE do 2050. godine (u %)

-1,5

-1

-0,5

0

0,5

1

POL

SVK

ROU

CZE

UKR

MD

A

LVA

HRV BI

H

CIJI

E

BGR

MKD

HU

N

BLR

RUS

EST

Z. B

alka

n

SRB

SVN

ALB

LTU

Ponuda rada Uk. Faktorska produktivnost

Izvor: Batog et al. (2019)

Prosečna stopa realnog rasta BDP-a po glavi stanovnika u Srbiji će, u naredne tri decenije, usled demografskih kretanja, biti u proseku niža za oko 0,8 pp, što je približno proseku zemalja Zapadnog Balkana i nešto manje od

trojaki uticaj na faktorsku produktivnost: pozitivan, negativan i efekat aglomeracije (Batog et al, 2019). S pozitivne strane gledano, iskustvo koje se akumulira sa godinama, pozitivno utiče na produktivnost, a osim toga, i smanjenje kontingenta radne snage, stvara podsticaje za inovacije i automatizaciju, kako bi se potrebe stanovništva zadovoljile. S druge strane, fizičke i mentalne sposobnosti, kao i prilagodljivost na promene opadaju sa godinama. Rezultati empirijskih istraživanja pokazuju značajan pad prosečnog nivoa veština tokom radnog veka u zemljama CIJIE (EBRD, 2019). Takođe, sa starenjem stanovništva, isplativost inovacija i sklonost društva ka preduzetništvu opadaju, što takođe može negativno uticati na ukupnu produktivnost. Osim toga, rezultati istraživanja pokazuju da je sklonost ka generisanju ideja i inovacija povezana sa starosnom strukturom, te da je kreativnost u tom pogledu, u proseku, na vrhuncu u četrdesetim godinama života. Empirijska istraživanja, zasnovana na makroekonomskom, kao i na mikroekonomskom pristupu, po pravilu pokazuju da negativni efekat prevladava nad pozitivnim i efektom aglomeracije, te da ukupna faktorska produktivnost raste do četrdesetih godina života, a da nakon toga opada, usled čega starenje stanovništva ima neto negativna uticaj na ukupnu faktorsku produktivnost (Feyrer 2007, Batog et al, 2019). Tako, rezultati pomenutih istraživanja pokazuju da povećanje učešća radnika starijih od 55 godina, u kontingentu radne snage, za 1 pp. utiče na smanjenje proizvoda po radniku za 0,7-0,8 pp, pri čemu se najveći deo tog pada (oko 0,6 pp.) duguje padu ukupne faktorske produktivnosti.

Grafikon 4. Uticaj demografskih kretanja na ukupnu faktorsku produktivnost u CIJIE do 2050. godine (u %)

-0,9

-0,8

-0,7

-0,6

-0,5

-0,4

-0,3

-0,2

-0,1

0

MD

A

SVK

UKR TU

R

ROU

HRV

MKD AL

B

CIJIE ES

T

Z. B

alka

n

POL

Z. E

vrop

a

SRB

LVA

CZE

HU

N

LTU

BIH

BGR

SVN

RUS

Izvor: Batog et al. (2019)

Prema procenama Ujedinjenih nacija, od 2015. do 2050. godine, udeo radnika starijih od 55 godina, u kontingentu radne snage u CIJIE će se povećati sa 15,75% na 22%, što će negativno uticati na produktivnost. Tako će, usled starenja stanovništva, u proseku ukupna faktorska

Osv

rti

Kvartalni monitor br. 57 • april–jun 2019 51

proseka zemalja CIJIE. Oko tri petine pomenutog usporavanja dinamike BDP per capita u Srbiji posledica je pada ukupne faktorske produktivnosti, a preostale dve petine predstavljaju posledicu smanjenja ponude rada. Posledično, ukupna realni BDP u CIJIE će 2050. godine, usled negativnih demografskih kretanja, biti u proseku manji za oko 35%, u poređenju sa scenariom u kojem nema demografskih promena, dok će ukupan realni BDP po glavi stanovnika u proseku biti manji za oko 27%. Oportunitetni trošak, u smislu izgubljenog BDP po glavi stanovnika, će biti naročito velik (preko 35%) u Slovačkoj, Rumuniji, Poljskoj i Bugarskoj, dok će najmanji (ispod 15%) biti u Albaniji i Sloveniji (Grafikon 6.). Realni BDP po glavi stanovnika će u Srbiji do 2050. godine biti manji za preko 23%, usled negativnih demografskih trendova, što predstavlja nešto veći gubitak nego u zemljama Zapadnog Balkana, ali manji u odnosu na prosek CIJIE

Grafikon 6. Uticaj demografskih kretanja na GDP per capita u CIE do 2050. godine (u %)

-45

-40

-35

-30

-25

-20

-15

-10

-5

0

SVK

ROU

POL

BGR

MD

A

CZE

UKR

HU

N

HRV LV

A

CIJIE ES

T

MKD SR

B

RUS

BIH

Z. B

alka

n

BLR

SVN

LTU

TUR

ALB

Izvor: Batog et al. (2019)

I pored usporavanja rasta privredne aktivnosti usled negativnih demografskih kretanja, zemlje CIJIE će i u naredne tri decenije ostvarivati nešto brži privredni rast od zemalja Zapadne Evrope, tako da će se i u tom periodu nastaviti umerena ekonomska (dohodna) konvergencija, ali će ona, zbog demografskih faktora, biti znatno sporija. Tako se procenjuje da će se do 2050. godine prosečan BDP po glavi stanovnika u CIJIE povećati sa 52% na 60% proseka zemalja Zapadne Evrope, dok bi, da nema negativnih demografskih kretanja, taj rast bio znatniji, odnosno BDP po glavi stanovnika u CIJIE bi u naredne tri decenije iznosio oko 74% proseka Zapadne Evrope (Batog et al, 2019). Slični rezultati se mogu očekivati i u Srbiji. Bez demografskih promena, BDP per capita u Srbiji bi u naredne tri decenije porastao sa oko 25%, na preko 45% proseka Zapadne Evrope, što znači da će negativna demografska kretanja imati veoma snažan negativan

uticaj na ekonomsku konvergenciju Srbije sa razvijenim evropskim zemljama.

Politike usmerene na posledica negativnih demografskih trendova u Srbiji

Ukupna demografska kretanja posledica su dinamike nataliteta i migracija. Osim toga, na raspoloživost i strukturu radne snage, kao i na ukupne ekonomske performanse zemlje, pored toga utiče i stepen iskorišćenosti, kao i produktivnost rada postojećih resursa. Shodno tome, mere javnih politika, koje bi mogle da ublaže negativne demografske trendove, i posledične negativne ekonomske posledice, se mogu grupisati u politike u domenu podsticanja nataliteta, u domenu migracija, te u domenu aktivacije resursa i povećanja produktivnosti.

Natalitet

Za razliku od značajnog broja zemalja CIJIE, u kojima su negativna demografska kretanja u većoj meri posledica emigracije, nego negativnog prirodnog priraštaja, u Srbiji je negativan natalitet značajnija determinanta ukupnih demografskih kretanja. Shodno tome, postavlja se pitanje da li se, i kakvim politikama, može uticati na ublažavanje negativnih natalitetnih trendova izraženih poslednjih nekoliko decenija. Kao što je prethodno pomenuto, stopa fertiliteta u Srbiji iznosi oko 1,4 (1,4 deteta po jednoj ženi), što je niže od proseka CIJE, i znatno niže od limita proste reprodukcije (2,1). Odluka o rađanju je uslovljena velikim brojem faktora, od kojih posebno značajan ima predvidljivost u pogledu materijalno-finansijskih uslova (zaposlenje, nivo dohotka, uslovi stanovanja, uslovi obrazovanja, dostupnost i kvalitet zdravstvene zaštite i sl.), kao i društveno i kulturološko okruženje. Shodno tome, pro-natalitetne politike, koje se sprovode kroz jednokratne ili višekratne isplate socijalnih naknada u određenom vremenskom periodu, prema empirijskim istraživanjima, u manje razvijenim zemljama imaju vrlo ograničen uticaj na natalitet (Kalwij 2010). Takve politike u određenoj meri utiču na ranije rađanje, pre nego na broj rođene dece. U Srbiji, roditeljski dodatak predstavlja osnovni instrument pro-natalitetne politike, ali se ona sprovodi i kroz druge politike – npr. Zakonom o penzijskom i invalidskom osiguranju predviđena je dodela bonus godina radnog staža ženama po osnovu rođene dece. Iako je poslednjim talasom reformi sistema roditeljskog dodatka on znatno povećan, bez osetnijeg iskoraka po drugim pitanjima, bitnim za odluku o rađanju, efekat ove reforme će verovatno biti ograničen. Iskustva

Osvrt 1. Uticaj snažnog demografskog pada na privredni rast u Srbiji i regionu

Osv

rti

52

drugih zemalja pokazuju da su politike koje smanjuju oportunitetne troškove roditeljstva znatno učinkovitije u podsticanju nataliteta, od programa direktne finansijske podrške. Porodiljsko bolovanje u Srbiji je ograničeno na 52 nedelje, dok se u Evropi kreće od 6 nedelja (u Portugalu), do 52 nedelje (u Bugarskoj), pri čemu evropski prosek iznosi 22 nedelje, što znači da je ovaj sistem kod nas već izdašan u poređenju sa drugim zemljama. S druge strane, znatan prostor za unapređenje postoji u pogledu povećanja dostupnosti kvalitetnih obdaništa, kao i u pogledu povećanja šansi za aktivno uključivanje žena na tržište rada nakon porođaja. U cilju ublažavanja negativnih trendova u pogledu nataliteta potrebno je raditi na unapređenju prethodno pomenutih uslova. Ipak, efekti tih mera, čak i kada bi one bile efikasno dizajnirane i primenjene, se mogu očekivati tek u narednih 20-30 godina. To znači, da je za ublažavanje negativnih demografskih trendova, pored natalitetnih mera, potrebno paralelno raditi na ublažavanju negativnih migracionih trendova, kao i na aktivaciji i produktivnijoj iskorišćenosti postojećih resursa.

Migracije

Prema rezultatima empirijskih istraživanja (Atoyan et al, 2016), glavni faktori koji utiču na odluku o iseljavanju iz zemalja Istočne Evrope su razlika u dohotku, tj. realna dohodna premija koja se može ostvariti preseljenjem, zatim razlika u šansama za zapošljavanje, kao i razlika opštem kvalitetu institucija. Osim toga, dizajn i izdašnost sistema socijalne zaštite u razvijenim zemljama, takođe može predstavljati relevantan faktor privlačenja, naročito kod niže kvalifikovanih lica. Rezultati pomenute studije takođe ukazuju da je relativni značaj pomenutih faktora različit u zavisnosti od nivoa kvalifikacija lica. To je posebno slučaj sa uticajem kvaliteta opšteg institucionalnog okruženja, koji je posebno značajan u pogledu odluke o migraciji visokokvalifikovanih radnika.Razlika u dohotku, prema velikom broju empirijskih istraživanja, predstavlja jedan od najsnažnijih pokretača emigracije. U tom pogledu, podaci o prosečnoj mesečnoj neto zaradi u evrima (Grafikon 7.) pokazuju da je ona u 2018. godini, u Srbiji bila niža nego u bilo kojoj zemlji članici EU, odnosno da je u zemljama Zapadne Evrope, prosečna zarada bila veća za oko 5,3 puta nego u Srbiji, dok je prosek u EU-28 bio za 3,7 puta veći nego u Srbiji, a prosek u CIJIE za oko 1,8 puta veći nego u Srbiji. S obzirom da između Srbije i pomenutih zemalja postoji i razlika u pogledu opšteg nivoa cena i kupovne snage jedinice dohotka, te polazeći od pretpostavke da migranti tragaju za premijom u realnoj kupovnoj snazi,

a ne u nominalnom dohotku, kao relevantan parametar za poređenje može se uzeti realna neto zarada iskazana u evrima, koja je izračunata tako što su nominalne neto zarade korigovane za razliku u indeksu opšteg nivoa cena, pri čemu je kao referentna vrednost korišćen prosečan nivo cena u EU-28. I kada se u obzir uzme razlika u kupovnoj snazi dohotka, dobijaju se slični zaključci – prosečna realna neto zarada u Zapadnoj Evropi je veća za 2,4 puta nego u Srbiji, u EU-28 je veća u proseku za oko 1,8 puta, a u zemljama CIJIE za oko 1,4 puta.

Grafikon 7. Prosečne mesečne neto zarade u Evropi u 2018. godini (u evrima)

0

500

1000

1500

2000

2500

3000

3500

LUX

DNK

IRL

GER

AUT

SWE

FRA

FIN

Z. Ev

ropa ND

LSP

ACY

PIT

AGB

RBE

LEU

-28

POL

SVN

CZE

HRV

EST

MLT

CIJIE GR

CPR

TSV

KRO

M LTU

LVA

HUN

BGR

SRB

Nominalne neto zarade Realne neto zarade

Izvor: Obračun autora, na osnovu podataka Eurostata

Imajući u vidu da su zarade u Srbiji u odnosu na produktivnost već relativno visoke (na šta ukazuje i visoko učešće lične potrošnje u BDP-u), kao i činjenicu da je razlika u zaradama između Srbije i razvijenih evropskih zemalja veoma velika, ocenjuje se da će ovaj faktor i u narednom, dužem, periodu nastaviti da bude veoma relevantan, te da njegovo delovanje nije moguće znatnije direktno ublažiti merama javnih politika. Povećanje minimalne zarade, nešto brži rast zarada u javnom sektoru ili smanjenje fiskalnog opterećenja rada, uticali bi u kratkom roku na malo smanjenje jaza u realnim zaradama, što ne bi znatnije usporilo emigracione trendove, pri čemu bi neke od tih mera (brži rast zarada u javnom sektoru i veliko povećanje minimalnih zarada) negativno uticale na dinamiku budućeg privrednog rasta. Shodno tome, zaključuje se da je za ublažavanje delovanja ovog značajnog faktora, ključno obezbediti dinamičan i održiv rast privrede od 4-5% godišnje u dužem vremenskom periodu, što bi dugoročno uticalo i na blago smanjenje jaza u zaradama. Osim toga, potrebno je, revidirati politiku zarada u javnom sektoru, kroz uvođenje dobro odmerenih platnih razreda, te obezbediti da politika indeksacije zarada u narednom periodu nešto više nagrađuje najproduktivnije radnike, kao i ona zanimanja kod kojih su emigracioni trendovi najizraženiji.

Osv

rti

53Kvartalni monitor br. 57 • april–jun 2019

suštinski zaokret u pogledu kvaliteta institucija, gde Srbija poslednjih godina, gotovo kontinuirano nazaduje. To znači da je potrebno početi izgradnju društvenog sistema u kojem ljudi mogu efikasno da ostvare pravo na kvalitetnu zdravstvenu zaštitu i obrazovanje, pravnu sigurnost, zdravu životnu sredinu, te da razvijaju porodicu u bezbednom društvu, zasnovanom na pozitivnim vrednostima, u kojem ne postoji tolerancija na korupciju, kriminal, kič i nekulturu, u kojem se vrednuje pravo znanje, verifikovano kroz kvalitetne diplome, i vrši pozitivna selekcija i nagrađivanje prema zaslugama i rezultatima. Da bi se to ostvarilo, neophodno je napraviti korak ka uspostavljanju inkluzivnih institucija, koje bi generisale moderne zakone, na čijoj primeni bi se beskompromisno istrajavalo.

Aktivacija resursa i unapređenje produktivnosti

Radna aktivacija stanovništva može u znatnoj meri da ublaži negativne efekte demografskih kretanja na ponudu rada. Stopa aktivnosti na tržištu rada u Srbiji iznosi oko 67%, što je za oko 9% manje od proseka CIJIE, a za oko 10% niža od proseka EU. Nižu stopu aktivnosti na tržištu rada imaju samo 3 zemlje CIJIE – Moldavija, Turska i BiH. Podizanje aktivnosti na tržištu rada na prosek zemalja CIJIE bi doveo do rasta broja aktivnih za preko 400 hiljada, čime bi se negativni efekti demografskih kretanja na ponudu rada gotovo prepolovili. Povećanje aktivnosti na tržištu rada uglavnom se ostvaruje produženjem radnog veka, tj. podizanjem granice za penzionisanje, kao i primenom različitih mera poreske i socijalne politike, te politike tržišta rada. Sprovedenim penzijskim reformama u Srbiji je starosna granica za muškarce već podignuta na 65 godina, a za žene će ona dostići taj nivo postepeno, do 2032. godine, čime će se uslovi penzionisanja uskladiti sa uobičajenom evropskom praksom. Osim toga, po ugledu na praksu u gotovo svim evropskim zemljama, uvedeni su i penali za prevremeno penzionisanje, što takođe podstiče zadržavanje starijih na tržištu rada. Stoga u srednjem roku nema potrebe za značajnijim dodatnim korekcijama starosne granice za penzionisanje, iako će u dugom roku verovatno i to pitanje ponovo postati relevantno, budući da se očekuje da prosečna očekivana dužina života u Srbiji do 2050. godine poraste za 3-4 godine. Stoga bi, u cilju radne aktivacije stanovništva, fokus trebalo da bude na reformama poreske i socijalne politike, koje bi povećale isplativost zapošljavanja. Tu se misli na smanjenje fiskalnog opterećenja rada, reformu sistema oporezivanja niskih zarada lica koja rade nepuno radno vreme, reformu sistema socijalne pomoći, tako da budu dodatno nagrađena siromašna lica koja ostvaruju neku zaradu na tržištu, kao i na unapređenje sistema aktivnih

Razlika u šansama za zapošljavanje, takođe predstavlja relevantan faktor koji utiče na odluku o emigraciji. Podaci iz Ankete o radnoj snazi pokazuju da je stopa neaktivnosti na tržištu rada u Srbiji veoma visoka, a da je stopa zaposlenosti, radno aktivnog stanovništva, starosti od 15-64. godine, među najnižima u Evropi. Tako je stopa zaposlenosti u Zapadnoj Evropi viša za gotovo petinu nego u Srbiji, dok je u zemljama CIJIE viša za gotovo 14%. Veliki jaz u stopama zaposlenosti između Srbije i razvijenih evropskih zemalja ukazuje da su i razlike u šansama za zapošljavanje takođe znatne, što takođe utiče na odluku ljudi o emigraciji. Za osetnije smanjenje ovog jaza, potrebno je znatno ubrzanje rasta privredne aktivnosti, a preduslov za to je povećanje investicija, i to pre svega domaćih, kako privatnih, tako i javnih.

Grafikon 8. Stope zaposlenosti populacije 15-64 godine (u %)

0,0

10,0

20,0

30,0

40,0

50,0

60,0

70,0

80,0

SWE

NDL

GER

DNK

CZE

EST

GBR

AUT

LTU

FIN

LVA

MLT

SVN

Z. Ev

ropa PR

THU

NEU

-28

IRL

CYP

BGR

SVK

POL

LUX

CIJIE FR

ARO

M BEL

SPA

HRV

SRB

ITA

GRC

MNE

MKD

Izvor: Obračun autora, na osnovu podataka Eurostata

Kvalitet institucija i sistem vrednosti, takođe predstavljaju bitnu determinantu emigracionih trendova. Rezultati empirijskih istraživanja pokazuju da su emigranti iz zemalja CIJIE po pravilu, u proseku mlađi, od stanovništva koje u tim zemljama ostaje (Atoyan et al, 2016). Slična situacija je i u Srbiji, gde je među emigrantima sve veći broj mladih, visokokvalifikovanih, od kojih neki i ovde ostvaruju relativno visoke zarade (npr. zaposleni u IT sektoru, finansijama i sl.). Na njihovu odluku o (ne)iseljavanju ne utiče samo visina zarade, već i opšti uslovi života i rada, koje u ekonomiji nazivamo institucijama. To potvrđuju i rezultati pomenutog istraživanja, koji pokazuju da je kvalitet institucionalnog okruženja posebno značajan faktor u odluci o emigraciji visokokvalifikovanih lica. Preokretanje trenda iseljavanja mladih, visokoobrazovanih, kao i iniciranje njihovog povratka, predstavlja značajnu šansu za ublažavanje demografskih problema Srbije, budući da je reč o ljudima čija je stvaralačka produktivnost visoka, a koji osim toga, mogu da doprinesu i poboljšanju natalitetnih trendova. Da bismo to ostvarili, neophodno je napraviti

Osv

rti

Osvrt 1. Uticaj snažnog demografskog pada na privredni rast u Srbiji i regionu54

državne administracije, i dr.) koje bi uticalo na rast domaćih privatnih investicija, predstavljaju osnovne mehanizme podizanja opšteg nivoa investicija. Povećanje privatnih investicija, te povećanje i unapređenje sistema raspodele javnih ulaganja u infrastrukturu, ali i u naučno-istraživačku delatnost, uz izgradnju inkluzivnih institucija i stvaranje ravnopravnih uslova poslovanja, delovali bi podsticajno i na razvoj i difuziju inovacija, što je takođe bitan mehanizam unapređenja produktivnosti.

Zaključak

Region CIJIE, uključujući i Srbiju, u narednim decenijama biće izložen veoma negativnim demografskim trendovima, usled negativne stope nataliteta, emigracije, kao i starenja stanovništva. Posledično, u Srbiji će doći do osetnog pada kontingenta radne snage, i to naročit kvalifikovane, što će postajati sve aktuelnije, kako proces pridruživanja Evropskoj uniji bude napredovao. Osim toga, starenje stanovništva, uz pad broja stanovnika, uticaće na pad ukupne faktorske produktivnosti, što će imati znatne negativne posledice po izglede za privredni razvoj. Negativne posledice ovakvih trendova se verovatno ne mogu eliminisati, ali se dobro dizajniranim, i dosledno primenjenim merama javnih politika, mogu ublažiti. Tu se pre svega misli na primenu širokog skupa mera usmerenih na povećanje stope aktivnosti (i stope zaposlenosti) na tržištu rada, ali i na primenu brojnih reformi, koje bi pozitivno uticale na rast produktivnosti. Da bi se to ostvarilo, neophodno je stvoriti uslove za povećanje i unapređenje strukture investicija, kao i za unapređenje sistema obrazovanja. Takove promene uticale bi pozitivno na dinamiku privrednog rasta, što bi delovalo destimulativno na dalji odliv stanovništva. Međutim, da bi se taj odliv znatnije usporio, potrebno je pored razlike u ekonomskim mogućnostima, sprovesti i čitav niz promena u institucionalnom okruženju, koje bi vodile ka uspostavljanju društveno-političkog i ekonomskog okvira zasnovanog na pozitivnoj selekciji i pozitivnom sistemu vrednosti.

Literatura

Arsić, M., Ranđelović, S. i Nojković, A., 2019. Uzroci i posledice niskih investicija u Srbiji, Zbornik radova “Ekonomska politika Srbije u 2019. godini”. NDES i Ekonomski fakultet Univerziteta u BeograduAtoyan, M.R., Christiansen, L.E., Dizioli, A., Ebeke, M.C., Ilahi, M.N., Ilyina, M.A., Mehrez, M.G., Qu, M.H. and Raei, M.F., 2016. Emigration and its economic impact on Eastern Europe. International Monetary Fund.Batog, C., Crivelli, E., Ilyina, M.A., Jakab, Z., Lee, M.J., Musayev, A., Petrova, I., Scott, M.A. and Shabunina,

politika tržišta rada, naročito u pogledu prekvalifikacija, kao i razvoj sistema permanentnog obrazovanja i usavršavanja odraslih.Aktivacija ostalih ekonomskih resursa takođe može imati pozitivan uticaj na ekonomska kretanja u dugom roku. Tako je u Srbiji značajan de poljoprivrednog zemljišta neobrađen. Merama poreske politike, kojima bi se posedovanje neobrađenog zemljišta učinilo neisplativim, taj problem bi mogao biti ublažen. Osim toga, iako je prethodnih par godina napravljen iskorak u pogledu privatizacije državnih preduzeća, i dalje postoji značajan broj preduzeća (i imovine u tim preduzećima) koji nije ekonomski aktivan. Stoga bi ubrzanje procesa privatizacije, koja bi se realizovala na transparentan način, te ubrzanje stečajnih procedura, pomoglo da se određeni deo te imovine ekonomski aktivira. Obrazovanje, u uslovima pada kontingenta radne snage, može predstavljati značajan mehanizam za unapređenje produktivnosti rada, čime bi se delimično ublažili negativni efekti smanjenja ponude rada. U tom smislu, nastavak reforme osnovnog i srednjeg obrazovanja, te uvođenje reda u sistem visokog obrazovanja, predstavljaju solidnu šansu. U pogledu visokog obrazovanja, potrebno je uvesti međunarodno uporedive standarde akreditacije, te obezbediti njihovu doslednu i preciznu primenu, sa ciljem da usluge obrazovanja pružaju ustanove koje zaista poseduju odgovarajuće resurse u smislu stručnosti i kompetencija. Takođe bi trebalo obezbediti da se zapošljavanje u javnom sektoru, koji u Srbiji predstavlja najvećeg poslodavca, vrši na bazi stvarnih znanja i veština, a ne samo na osnovu formalno stečenih diploma, koje su neretko sumnjivog kvaliteta. Suzbijanje negativne selekcije u domenu obrazovanja i zapošljavanja, te sankcionisanje kršenja pravila akademske čestitosti, pozitivno bi uticali na unapređenje opšteg sistema vrednosti, kao i na podsticaj mladih ljudi za traganje za kvalitetnim obrazovanjem, pre nego za brzim sticanjem diploma.Investicije u fiksnu imovinu, pozitivno utiču na ukupnu produktivnost. Ovo je naročito bitno, imajući u vidu da se značajan deo očekivanog usporavanja rasta BDP usled demografskih kretanja, u Srbiji duguje padu produktivnosti. Prema rezultatima brojnih empirijskih analiza (Arsić et al, 2019), ukupne investicije u Srbiji su u prethodni pet godina bile u proseku niže za oko 4-6% BDP-a u odnosu na prosek zemalja EU, CIJIE i Zapadnog Balkana, i to pre svega usled niskih javnih i domaćih privatnih investicija. Osetnije povećanje javnih investicija, uz uvođenje rigoroznog mehanizma selekcije projekata, zasnovanog na ekonomskim kriterijumima, te unapređenje opštih uslova poslovanja (smanjenje korupcije, unapređenje pravne sigurnosti i efikasnosti

Osv

rti

55Kvartalni monitor br. 57 • april–jun 2019

Osvrt 2. Međunarodna konkurentnost srpskog turizma

Aleksandar Radivojević 1

U poslednjih 15 godina Srbija beleži pozitivne rezultate na međunarodnom tržištu turističkih usluga po osnovu većeg broja indikatora. Broj stranih turista povećan je 2,46 puta u prethodnoj godini u odnosu na 2007. godinu, dok je u istom periodu broj noćenja stranih turista porastao 2,48 puta2. U istom periodu (2007-2018) ostvareni priliv od stranih turista povećan je za preko 2,1 puta (sa 630 miliona EUR na 1,3 milijarde EUR.3). Međutim, ni u jednoj od posmatranih godina Srbija nije zabeležila suficit u razmeni sa celim svetom, jer je odliv po osnovu odlaska turista iz Srbije van zemlje uvek bio veći od ostvarenog priliva (Tabela 1). Ipak, pozitivan rezultat je to što se deficit po osnovu razmene turističkih usluga sa svetom smanjuje.

Tabela 1. Priliv novca od stranih turista i odliv po osnovu odlaska domaćih turista iz Srbije, u milionima EUR, 2007-2018. godina.

0

200

400

600

800

1000

1200

1400

1600

2007 2008 2009 2010 2011 2012 2013 2014 2015 2016 2017 2018

Priliv Odliv

Izvor: NBS

Ovi podaci ukazuju na brži rast broja stranih turista od rasta ostvarenog prihoda od izvoza, što ukazuje na smanjivanje prosečne potrošnje po stranom turisti u Srbiji (Tabela 2), odnosno nedovoljan broj ili neodgovarajuću ponudu turističkih usluga u Srbiji.

1 Fondacija za razvoj ekonomske nauke, Ekonomski fakultetKoordinator istraživanja Svetskog ekonomskog foruma za Srbiju2 http://www.stat.gov.rs/publikacije/publication/?p=12008 3 https://www.nbs.rs/internet/cirilica/80/platni_bilans.html

M.A., 2019.  Demographic Headwinds in Central and Eastern Europe. International Monetary Fund.European Bank for Reconstruction and Development. 2019. Transition Report 2018–2019. London.Feyrer, J., 2007. Demographics and productivity.  The Review of Economics and Statistics, 89(1), pp.100-109.

Kalwij, A., 2010. The impact of family policy expenditure on fertility in western Europe.  Demography,  47(2), pp.503-519.UN World Population Projections. Dostupno na: https://population.un.org/wpp/

Tabela 2. Kretanje prosečne potrošnje stranog turiste u Srbiji, u EUR, 2007-2018. godina.

700

750

800

850

900

950

1000

1050

2007 2008 2009 2010 2011 2012 2013 2014 2015 2016 2017 2018

Izvor: Obračun autora na osnovu NBS i RZS podataka.

Analiza konkurentnosti srpskog turizma u ovom Osvrtu zasnovana je na Izveštaju o konkurentnosti putovanja i turizma Svetskog ekonomskog foruma. Prema ovom izveštaju Srbija zauzima 83. mesto od 140. zemalja koje izveštaj obuhvata. U odnosu na prethodni izveštaj, koji se odnosi na 2017. godinu, a u kojem je Srbija zauzimala 95. mesto (od 136 posmatranih zemalja u tom trenutku), ovaj rezultat predstavlja poboljšanje od 12 pozicija4. Poboljšanje od 12 pozicija ujedno je i najveće poboljšanje zabeleženo u ovogodišnjem izveštaju, a zanimljivo je da su isti rezultat uz Srbiju zabeležile upravo zemlje regiona, Albanija i Rumunija. Međutim, ukoliko posmatramo i procentualnu promenu u vrednosti indeksa možemo zaključiti da je prema ovogodišnjem izveštaju Srbija ostvarila najveći pomak u odnosu na sve posmatrane zemlje.5 U nastavku teksta umesto putovanja i turizma koristiće se termini turistički sektor koji je primerniji našoj terminologiji.Ukoliko posmatramo period od 2007-2018. godine učešće turističkog sektora u BDP-u Srbije porastao je sa 1,6% na 2,4%, što ukazuje na rast njegovog značaja za domaću ekonomiju. Ovo je značajan rast ukoliko posmatramo trend kretanja učešća turističkog sektora u BDP-u uporedivim zemljama, koje se nalaze u Evropi i nemaju izlaz na more,

4 Srbija je ostvarila rast ukupne vrednosti indeksa konkurentnosti, od 0.2 poena, pa tako on iznosi 3.6 u 2019. u odnosu na 3.4 koliko je iznosio u prethodnom izveštaju. 5 Srbija je ostvarila procentualno povećanje indeksa od 7,2%, Albanija 6,9%, a Rumunija 5,2%.

Osv

rti

Osvrt 2. Međunarodna konkurentnost srpskog turizma56

Metodologija izrade Indeksa konkurentnosti turističkog sektora

Indeks ima za cilj da što veći broj zemalja rangira prema nivou konkurentnosti turističkog sektora i da iz godine u godinu prati kretanje ukupne konkurentnosti, pojedinačnih kategorija indikatora i pojedinačnih indikatora, u odnosu na druge zemlje i u odnosu na sopstvenu vrednost u prethodnim godinama. Da bismo mogli da shvatimo mogućnost indeksa da ispuni taj cilj pre svega moramo razumeti metodologiju izrade indeksa, kao i izvore i načine prikupljanja podataka. Indeks konkurentnosti turističkog sektora računa se na osnovu rezultata 95 indikatora podeljenih u 14 kategorija: I Poslovno okruženje; II Bezbednost i sigurnost; III Zdravlje i higijena; IV Ljudski resursi i tržište rada; V Tehnološka pismenost; VI Prioritet turističkog sektora; VII Međunarodna otvorenost; VIII Cenovna konkurentnost; IX Ekološka održivost; X Infrastruktura vazdušnog saobraćaja; XI Infrastruktura zemljanog i lučnog saobraćaja; XII Infrastruktura turističkih usluga; XIII Prirodni resursi; i XIV Kulturni resursi i poslovna putovanja. Ovih četrnaest kategorija podeljeno je u 4 grupe: Podsticajno okruženje, Politike i uslovi poslovanja koji se odnose na turizam i putovanje, Infrastruktura i Prirodni i kulturni resursi (Tabela 4).Indeks ocenjuje konkurentnost prateći 95 indikatora, koji definišu ovih 14 kategorija konkurentnosti, od kojih je 33 indikatora dobijeno na osnovu upitnika u okviru kog menadžeri velikih, malih i mikro preduzeća daju odgovore koji ukazuju na uslove poslovanja u zemlji u kojoj obavljaju delatnost. Ovakav vid prikupljanja podataka ima svoje mane, koje se pre svega odnose na mogućnost/nemogućnost svakog pojedinačnog menadžera da racionalno oceni stanje u okviru svih sfera poslovanja koje upitnik obrađuje. Dodatno, menadžeri ocenjeno stanje moraju da stave u međunarodni kontekst i rangiraju ga u odnosu na sve zemlje sveta. Drugi deo podataka Svetski ekonomski forum uzima iz zvaničnih statistika relevantnih međunarodnih institucija (Svetska Banka - WB, Međunarodna organizacija rada – ILO, Svetska zdravstvena organizacija – WHO, Ujedinjene Nacije – UN, Organizacija za hranu i poljoprivredu – FAO, i dr.). Nedostaci prikupljanja podataka putem upitnika i u nekim uslovima upoređivanja istih podataka zvanične statistike, ali u različitim godinama za različite zemlje, svesno su prihvaćeni u cilju stvaranja indeksa koji obuhvata dovoljan broj indikatora kako bi se definisala konkurentnost turističkog sektora uz uslov da ti podaci budu međunarodno uporedivi za veliki broj zemalja. Ono što je velika prednost izveštaja jeste to što izveštaj pored vrednosti indeksa za sve posmatrane zemlje, i na osnovu toga prikazanog ranga, prikazuje podatke o

kao što su Mađarska i Češka, koje ostvaruju ili sporiji rast ili pad. Prema projekcijama Svetskog saveta za putovanje i turizam očekuje se izjednačavanje učešća turističkog sektora u BDP-u u ove tri zemlje 2023. godine, nakon čega bi Srbija nastavila rast.

Tabela 3. Kretanje učešća turističkog sektora u BDP-u 2007-2018. godina i projekcije za period 2019-2029. godina, Srbija, Češka, Mađarska.

1,5

1,7

1,9

2,1

2,3

2,5

2,7

2,9

3,1

3,3

2007

2008

2009

2010

2011

2012

2013

2014

2015

2016

2017

2018

2019

2020

2021

2022

2023

2024

2025

2026

2027

2028

2029

Češka Mađarska Srbija

Izvor: World Travel & Tourism Council

Ipak, na svetskom nivou ovo učešće je preko 10% globalnog BDP-a, uz očekivano povećanje na 15% u narednih nekoliko decenija. Pored očekivanog rasta i činjenice da turizam predstavlja drugi najbrže rastući sektor na svetu, posle prerađivačkog, a pre informacionih tehnologija, finansijskih usluga i zdravstvene zaštite, dodatni značaj turizma jeste i već dokazana elastičnost u uslovima privrednih šokova, odnosno sposobnost brzog oporavka. Ukoliko Srbija želi da zauzme bitniju ulogu u ovom sektoru na međunarodnom nivou, i njegovom očekivanom rastu, pre svega mora da poboljša uslove konkurentnosti ovog sektora u Srbiji, koji doprinose privlačenju stranih turista i privlačenju investicija u ovaj sektor. Razumevanje ostvarenog napretka Srbije na listi Svet-skog ekonomskog foruma i mogućnosti budućeg napretka prema pojedinačnim indikatorima, kategorijama indikatora i globalnom indeksu konkurentnosti turističkog sektora podrazumeva razumevanje metodologije izrade izveštaja i rangiranja posmatranih država. Prema definiciji Svetskog ekonomskog foruma Indeks konkurentnosti turističkog sektora predstavlja „skup faktora i politika koji omogućavaju održivi razvoj ovog sektora, koji dalje doprinosi nivou razvoja i konkurentnosti države“. Treba naglasiti, da ovaj indeks ni u kom smislu ne daje ocenu privlačnosti zemlje kao turističke destinacije, već ocenu privlačnosti za ulaganje u turistički sektor u pojedinim zemljama.

Osv

rti

57Kvartalni monitor br. 57 • april–jun 2019

u rezultatu dva indikatora koji mere potrebno vreme i potreban novac (kao procenat troškova izgradnje) za dobijanje građevinske dozvole u Srbiji8. Smanjenje broja dana potrebnih za izdavanje građevinske dozvole sa 156 na 106 uticalo je na pomeranje ranga u okviru ovog indikatora konkurentnosti za čak 36 pozicija (sa 77. na 41. mesto), dok je smanjenje učešća troškova izdavanja građevinske dozvole sa 3,2% na 1,7% uticalo na pomeranje u okviru ovog indikatora za 35 pozicija (sa 88. na 53. mesto). Značajan napredak, od 21. pozicije, u okviru ove kategorije konkurentnosti ostvaren je i u okviru indikatora „Trošak osnivanja kompanije“9. Identičan napredak, od 21. pozicije, ostvaren je i u okviru indikatora „Stepen dominacije tržištem“10 koji meri odnos učešća malih firmi i velikih poslovnih grupa u poslovnoj aktivnosti u zemlji.I pored ostvarenog napretka u rangu kategorije Poslovno okruženje, vrednost ove kategorije i dalje je ispod ukupnog proseka svih posmatranih zemalja i ispod proseka zemalja Evrope. Ovo se odnosi i na gore pomenute indikatore konkurentnosti poslovnog okruženja, sa izuzetkom indikatora „Trošak osnivanja kompanije“ čija je vrednost ispod evropskog proseka, ali iznad ukupnog proseka posmatranih zemalja. Druga kategorija konkurentnosti koja je ostvarila značajan rast jeste kategorija Međunarodna otvorenost. Ostvareni napredak od 35 pozicija ovu kategoriju rangira na 71. mestu, u odnosu na 106. poziciju koju je zauzimala pre dve godine. Ostvareni napredak rezultat je isključivo pomaka u otvorenosti viznog režima za posete turista11. Ovaj indikator je ostvario napredak od čak 51. pozicije, što ukazuje na rast svetske populacije 8 Vrednosti ova dva indikatora preuzimaju se iz Doing Business izveštaja Svetske Banke, a pri njihovoj interpretaciji treba imati u vidu da se ovde radi o proceni troškova i potrebnog vremena izgradnje , koji Svetska banka uzima za poređenje zemalja. 9 Indikator meri troškove osnivanja d.o.o preduzeća (troškove procedura, vremena, minimalnog osnivačkog kapitala, i dr. ) kao procenat bruto nacionalnog dohotka po stanovniku. Izvor: Doing Business izveštaj Svetske Banke.10 Ovaj indikator dobija se na osnovu upitnika SEF-a u okviru koga menadžeri velikih, malih i mikro preduzeća daju odgovore koji ukazuju na uslove poslovanja u zemlji u kojoj obavljaju delatnost.11 Izvor: Izveštaj o otvorenosti viza 2015, Svetska trgovinska organizacija.

vrednosti i kretanju svih pojedinačnih indikatora koji ulaze u obračun indeksa.Kao što je već navedeno, više od trećine varijabli koje čine indeks dobija se na osnovu rezultata ispitivanja mišljenja top menadžera. Pitanja ankete su zatvorenog tipa, zasnovana na Likertovoj sedmostepenoj skali6, pa se tako podaci koji se dobijaju iz sekundarnih izvora konvertuju u sedmostepenu skalu kako bi se omogućila agregacija varijabli dobijenih iz sekundarnih i primarnih izvora. Sekundarni podaci koji formiraju indikatore izvan ankete preuzeti su iz baza koje su pre svega uporedive za sve zemlje za koje se indeks izračunava, a koje su proizvod međunarodnih organizacija sa iskustvom u njihovom prikupljanju i obrađivanju. Prilagođavanje ovih podataka sedmostepenoj skali vrši se na osnovu min-max normalizacije na skalu od 1 do 7. Pri normalizaciji ovih podataka formiraju se varijable sa vrednošću od 1 do 7, vodeći računa da kod određenih varijabli viša vrednost predstavlja lošiji rezultat, pa se kod njihovog prilagođavanja koristi alternativna formula.

Međunarodna pozicija Srbije prema konkurentnosti turističkog sektora

Kao što smo već naveli Srbija je prema ovogodišnjem izveštaju ostvarila napredak od 12 pozicija u odnosu na prethodni izveštaj7 i zauzima 83. mesto na listi konkurentnosti turističkog sektora. Na ovakav rezultat uticala su poboljšanja u skoro svim kategorijama koje prema metodologiji Svetskog ekonomskog foruma određuju nivo konkurentnosti turističkog sektora u jednoj zemlji. Najveći napredak Srbija je ostvarila u kategoriji Poslovno okruženje (rast od 38 pozicija, sa 112. na 74.), pre svega kao posledica napretka u ostvarenom

6 Primer: U kojoj meri su propisi o stranim direktnim investicijama (SDI) restriktivni u Vašoj zemlji?

Izuzetno su restriktivni 1 2 3 4 5 6 7

Nisu restriktivni uopšte

7 Izveštaj o konkurentnosti putovanja i turizma objavljuje se jednom u dve godine.

Tabela 4. Kompozicija Indeksa konkurentnosti turističkog sektora

Pod-indeks Podsticajno okruženje (25%) Pod-indeks Politike i uslovi poslovanja (25%) Pod-indeks Infrastruktura (25%) Pod-indeks Prirodni i kulturni resursi (25%)

I Poslovno okruženje (20%) VI Prioritet putovanja i turizma (25%) X Infrastruktura vazdušnog saobraćaja (33%) XIII Prirodni resursi (50%)

II Bezbednost i sigurnost (20%) VII Međunarodna otvorenost (25%) XI Infrastruktura zemljanog i lučnog saobraćaja (33%) XIV Kulturni resursi i poslovna putovanja (50%)

III Zdravlje i higijena (20%) VIII Cenovna konkurentnost (25%) XII Infrastruktura turističkih usluga (33%)

IV Ljudski resursi i tržište rada (20%) IX Ekološka održivost (25%)

V Tehnološka pismenost (20%)

Indeks konkurentnosti putovanja i turizma

Izvor: Prikaz autora na osnovu podataka preuzetih iz Travel & Tourism Competitiveness Index 2019.*Oznake u zagradi odnose se na učešće rezultata kategorija u rezultatima odgovarajućih pod-indeksa, kao i rezultata pod-indeksa u ukupnom indeksu.

Osv

rti

Osvrt 2. Međunarodna konkurentnost srpskog turizma58

Kategorija Ekološka održivost ostvarila je napredak od 21. mesta, sa 61. na 40. mesto. U okviru ove kategorije najveći pomak ostvaren je u okviru indikatora „Održivost razvoja turističkog sektora„ (napredak od 17 mesta) koji na osnovu odgovora menadžera kompanija u Srbiji ocenjuje nivo razvijenosti turističkog sektora koji je ekološki održiv. Mada je celokupna kategorija ostvarila napredak, pojedinačni indikatori u ovoj kategoriji ukazuju i na određena pogoršanja. Pa je tako indikator koji meri procenat obrade otpadnih voda zabeležio vrednost od 2.6% u odnosu na 6.4% iz prethodnog izveštaja, što je dovelo do pada ranga ovog indikatora za 18 mesta.12 Kao što se može videti iz Tabele 5, sve ostale kategorije konkurentnosti koje ulaze u ukupan indeks konkurentnosti turističkog sektora, osim kategorije Infrastruktura turističkih usluga, zabeležile su pozitivan pomak u rangu i vrednosti indeksa. I kategorija Infrastruktura turističkih usluga, koja je zabeležila pad od jednog mesta, nije zabeležila pad vrednosti indeksa, odnosno ostvarila je istu vrednost indeksa kao

12 Izvor: Wendling, Z.A., J.W. Emerson, D.C. Esty, M.A. Levy, A. de Sherbinin, et al., 2018 Environmental Performance Index. New Haven, CT: Yale Center for Environmental Law & Policy.

koja u Srbiju može ući bez vize, može dobiti elektronsku vizu, ili može dobiti vizu po ulasku u zemlju. Treći najznačajniji napredak, od 24 mesta, ostvarila je kategorija Ljudski resursi i tržište rada. Svi indikatori ove grupe konkurentnosti koji su ostvarili značajan napredak bazirani su na odgovorima menadžera preduzeća u Srbiji u okviru upitnika koji SEF koristi pri izradi Globalnog indeksa konkurentnosti. Indikator „Lakoća pronalaženja zaposlenih sa potrebnim veštinama“ ostvario je pomak od čak 51. poziciju (sa 121. mesta na 70.), indikator „Plata i produktivnost“, koji bi trebalo da ukaže na odnos plaćenosti radnika i njihove produktivnosti, ostvario je napredak od 46. pozicija (sa 105. na 59. mesto), indikator „Nivo ulaganja u obuku zaposlenih“ napredak od 33 mesta (sa 125. na 32.), itd. Jedini pad ranga u okviru ove kategorije konkurentnosti zabeležili su indikator učešća dece u primarnom obrazovanju u ukupnom broju dece tog doba, i indikator odnosa ukupnog učešća u sekundarnom obrazovanju u odnosu na populaciju koja prema broju godina spada u grupu na koju se sekundarno obrazovanje odnosi. Pad u rangu ovih indikatora iznosio je 14 i 8 mesta, respektivno.

Tabela 5. Pozicija Srbije na tržištu turističkih usluga po kategorijama konkurentnosti

Column1

Vrednost indeksa u

2019

Pozicija u 2019

Vrednost indeksa u

2017

Pozicija u 2017

Promena u odnosu na prethodni

izveštajPoslovno okruženje 4,4 74 4,0 112 38Bezbednost i sigurnost 5,5 71 5,4 72 1Zdravlje i higijena 6,3 26 6,0 42 16Ljudski resursi i tržište rada 4,7 58 4,4 82 24Tehnološka pismenost 5,1 56 4,8 57 1Prioritet putovanja i turizma 3,9 109 3,6 116 7Međunarodna otvorenost 3,2 71 2,4 106 35Cenovna konkurentnost 5,5 67 4,8 76 9Ekološka održivost 4,5 40 4,2 61 21Infrastruktura vazdušnog saobraćaja 2,6 76 2,4 84 8Infrastruktura zemljanog i lučnog saobraćaja 3 85 2,8 94 9Infrastruktura turističkih usluga 3,9 77 3,9 76 -1Prirodni resursi 2,1 127 2,0 130 3Kulturni resursi i poslovna putovanja 1,7 67 1,7 71 4

Izvor: Autor na osnovu Travel & Tourism Competitiveness Index 2019 edition i Travel & Tourism Competitiveness Index 2017 edition

Osv

rti

59Kvartalni monitor br. 57 • april–jun 2019

Tabela 6. Promena ranga posmatranih zemalja okruženje u odnosu na prethodni izveštaj

27

45 4856

67

83 86

101 105

32

45 49

68 72

95 9889

113

50 1

125

12 12

-12

8

-20

0

20

40

60

80

100

120

2019 2017 Promena ranga

Izvor: Izvor: Autor na osnovu Travel & Tourism Competitiveness Index 2019 edition i Travel & Tourism Competitiveness Index 2017 edition

Razloge za ovu poziciju među zemljama regiona možemo naći detaljnijim sagledavanjem indeksa, kroz rangiranje posmatranih zemalja regiona prema kategorijama konkurentnosti koje čine indeks. U okviru kategorije Poslovno okruženje Srbija zauzima treću poziciju dok je Crna Gora zabeležila najbolji rezultat. Poslovno okruženje suštinski meri uslove za poslovanje kompanija iz turističkog sektora u jednoj zemlji, a Srbija prema najnovijem izveštaju ne odstupa značajno od zemalja regiona, niti proseka svih posmatranih zemalja, dok nešto više odstupa od proseka evropskih zemalja. Španija, koja zauzima prvo mesto na ovogodišnjoj listi konkurentnosti prema ukupnoj vrednosti indeksa, je u okviru ove kategorije zabeležila vrednost od 4.5 u poređenju sa 4.4 koliko je zabeležila Srbija. Ovde treba imati u vidu da se kategorija Poslovno okruženje većinski oslanja na indikatore preuzete iz ankete percepcije menadžera, koju sprovodi SEF.

Hrvatska 27Bugarska 45Mađarska 48Rumunija 56Crna Gora 67Srbija 83Albanija 86Severna Makedonija 101Bosna i Hercegovina 105

Tabela 7.1. Ukupan rang 2019. godina

Crna Gora 4,6Srbija 4,4Bugarska 4,4Rumunija 4,4Mađarska 4,3Severna Makedonija 4,3Albanija 4Hrvatska 3,8Bosna i Hercegovina 3,4

Tabela 7.2. Poslovno okruženje

Prema kategoriji Bezbednost i sigurnost Srbija među zemljama regiona zauzima 6. mesto. Ova kategorija indikatora konkurentnosti uopšteno sagledava bezbednosno stanje u jednoj zemlji, koje je od značaja i za privlačenje turista i investitora u turistički sektor (pouzdanost policije, troškovi kriminala na poslovanje,

i prethodne godine. Ovo ukazuje na dobra kretanja u nivou konkurentnosti Srbije prema ovom indeksu. Međutim, od 14 kategorija konkurentnosti Srbija je ispod ukupnog proseka posmatranih zemalja čak prema 8 kategorija, a što je još bitnije u odnosu na prosek zemalja Evrope prema čak 12. Jedine dve kategorije prema kojima je turistički sektor konkurentniji od proseka Evropskih zemalja jesu Cenovna konkurentnost i Zdravlje i higijena. Pored osvrta na ostvarene pozitivne pomake indeks nam omogućava i fokus na pojedinačne indikatore koji zauzimaju veoma nizak rang kao i na indikatore koji su ostvarili značajniji pad u odnosu na prethodni izveštaj, na koje stoga treba obratiti posebnu pažnju. Pa je tako Srbija prema indikatoru učešća troškova za putovanje i turizam u ukupnom budžetu države13 na 137. poziciji od 140. posmatranih zemalja. Prema indikatoru kvaliteta strategije Nacionalne turističke organizacije za promociju brenda zemlje Srbija zauzima 133. mesto od 140 posmatranih zemalja. Prema indikatoru troškova goriva 118. poziciju od 140. posmatranih zemalja. Što se tiče značajnih negativnih kretanja indikatora, može se reći da ih nije bilo previše. Pored navedenih indikatora koji mere procenat obrade otpadnih voda (-18) i učešća dece u primarnom obrazovanju u ukupnom broju dece tog doba (-14), relativno značajniji pad zabeležio je i indikator broja pretplatnika na mobilni internet na 100 stanovnika (-17), iako nije došlo do pada broja pretplatnika već sporijeg rasta u odnosu na druge zemlje, što je rezultiralo padom ranga. Značajniji pad ranga zabeležen je i kod indikator cena hotelskog smeštaja (-10), broja aerodroma na milion stanovnika (-12) itd.

Pozicija Srbije na tržištu turističkih usluga u regionu

Posmatrano u odnosu na zemlje neposrednog regiona Srbija zauzima 6. mesto od 9. posmatranih zemalja regiona (Hrvatska, Bugarska, Mađarska, Rumunija, Crna Gora, Albanija, Severna Makedonija, Bosna i Hercegovina i Srbija). Sa druge strane, Srbija, uz Albaniju i Rumuniju, zauzima prvo mesto ukoliko se posmatra ostvareni pomak u odnosu na prethodnu godinu (+12 pozicija), dok su ostale zemlje ostvarile različite rezultate (Hrvatska +5, Bugarska 0, Mađarska +1, Crna Gora +5, Severna Makedonija -12, Bosna i Hercegovina +8).

13 Ovaj indikator uključuje izdatke (transfere ili subvencije) koje vrše vladine agencije za pružanje usluga posetiocima u sektoru putovanja i turizma kao što su kulturne usluge (npr. umetnički muzeji), rekreativne usluge (npr. nacionalni parkovi), usluge u okviru procesa imigracija ili carina), itd.. Izvor: World Travel & Tourism Council, Tourism Satellite Account Research 2019.

Osv

rti

Osvrt 2. Međunarodna konkurentnost srpskog turizma60

posmatrano prema globalnom rangu, Srbija je upravo ostvarila u ovoj kategoriji konkurentnosti. Kao što smo naveli u prethodnom delu teksta reč je o indikatoru učešća troškova za putovanje i turizam u ukupnom budžetu države, odnosno izdavanjima za turistički sektor od strane države (137. pozicija) i indikatoru kvaliteta strategije Nacionalne turističke organizacije za promociju brenda zemlje Srbija (133. mesto). Na ovu kategoriju indikatora konkurentnosti treba posebno obratiti pažnju, s obzirom da postoji značajna mogućnost ostvarivanja boljih rezultata i doprinosa boljem ukupnom rangu konkurentnosti, i činjenice da su indikatori koji čine ovu grupu uglavnom administrativni i ne zahtevaju značajna ulaganja (o nekima će biti reči u nastavku teksta).

Mađarska 5,1Crna Gora 5Albanija 5Hrvatska 4,9Bugarska 4,7Rumunija 4,1Bosna i Hercegovina 4,1Srbija 3,9Severna Makedonija 3,7

Tabela 7.7. Prioritet putovanja i turizma

Prema kategoriji Međunarodna otvorenost Srbija zauzima 5. mesto među 9 posmatranih zemalja regiona. Kao što smo već naveli Srbija je u okviru ove kategorije zabeležila drugi najbolji pomak u odnosu na prethodnu godinu, sa čime bi trebalo nastaviti i u narednom periodu. Ostvareni pomak može se posmatrati i kao rezultat promena koje se dešavaju u procesu pristupanje Srbije EU, na šta ukazuje i podatak iz tabele da su u regionu prema ovoj kategoriji bolje rezultate upravo ostvarile samo članice EU (Hrvatska, Mađarska, Bugarska i Rumunija). Većina zemalja regiona koje posmatramo rangirana je u prvih 50% posmatranih zemalja prema kategoriji Cenovne konkurentnosti, koja prestavlja jedan od značajnijih faktora konkurentnosti ovih zemalja u privlačenju turista i inostranih ulaganja u turistički sektor. Srbija zauzima peto mesto u posmatranoj grupi, dok je Severna Makedonija zabeležila najbolji rezultat čime se u odnosu na sve posmatrane zemlje rangira na 26. poziciji.

stopa ubistava, i dr.). Prema kategoriji Zdravlje i higijena, koja prati broj kreveta u bolnicama, dostupnost pijaće vode i kanalizacije, broj doktora na hiljadu stanovnika, i dr., Srbija zauzima 4. mesto odnosu na posmatrane zemlje regiona, ali i visoko 26. mesto u odnosu na sve posmatrane zemlje. Ovaj rezultat iznad je proseka svih posmatranih zemalja, ali i proseka samo evropskih zemalja.

Rumunija 6Hrvatska 5,9Mađarska 5,8Albanija 5,8Crna Gora 5,6Srbija 5,5Bosna i Hercegovina 5,4Bugarska 5,2Severna Makedonija 5,2

Tabela 7.3. Bezbednost i sigurnost

Bugarska 6,7Mađarska 6,6Hrvatska 6,3Srbija 6,3Rumunija 6,1Severna Makedonija 6Crna Gora 5,8Bosna i Hercegovina 5,6Albanija 5,3

Tabela 7.4. Zdravlje i higijena

U okviru kategorije Ljudski resursi Srbija zauzima drugo mesto u regionu, a 58. na celokupnoj listi. Ovaj rezultat iznad je ukupnog proseka, ispod proseka Evropskih zemalja. U okviru kategorije Tehnološka pismenost Srbija zauzima šesto mesto u odnosu na posmatranih devet zemalja regiona, a 56. ukoliko posmatramo svih 140. zemalja koje indeks obuhvata, što je rezultat koji je pozicionira iznad proseka svih posmatranih zemalja, a ispod proseka evropskih zemalja.

Albanija 5,1Crna Gora 4,8Srbija 4,7Bugarska 4,6Mađarska 4,6Rumunija 4,5Hrvatska 4,1Severna Makedonija 4,1Bosna i Hercegovina 4,1

Tabela 7.5. Ljudski resursi i tržište rada

Mađarska 5,3Hrvatska 5,2Bugarska 5,2Rumunija 5,2Crna Gora 5,2Srbija 5,1Severna Makedonija 4,7Albanija 4,7Bosna i Hercegovina 4,5

Tabela 7.6. Tehnološka pismenost

Prema podacima kategorije Prioriteti turističkog sektora Srbija zauzima pretposlednje mesto u odnosu na 9 posmatranih zemalja regiona i čak 109. poziciju od 140 posmatranih zemalja. Ovaj rang u regionu i na globalnom nivou ukazuje na značajan problem u ovoj kategoriji konkurentnosti turističkog sektora. Dva najgora rezultata indikatora konkurentnosti,

Osv

rti

61Kvartalni monitor br. 57 • april–jun 2019

hotelski smeštaj u Srbiji u periodu nakon onog u kojem su prikupljani podaci za ove kategorije konkurentnosti.

Hrvatska 3,6Mađarska 3,4Crna Gora 3,2Bugarska 2,7Rumunija 2,7Srbija 2,6Severna Makedonija 2,4Albanija 2,1Bosna i Hercegovina 2

Tabela 7.12. Infrastruktura vazdušnog saobraćaja

Mađarska 4,2Hrvatska 3,9Crna Gora 3,3Bugarska 3,2Rumunija 3,1Albanija 3,1Srbija 3Severna Makedonija 2,6Bosna i Hercegovina 2,4

Tabela 7.13. Infrastruktura zemljanog

i lučnog saobraćaja

Prirodni i kulturni resursi posmatraju postojeće resurse, ali za određene indikatore nije dovoljno samo postojanje ovih resursa već i njihovo registrovanje na odgovarajućim međunarodnim listama. Srbija prema kategoriji prirodnih resursa zauzima pretposlednje mesto u poređenju sa zemljama regiona, a čak 127. mesto od svih 140. posmatranih zemalja. U okviru kategorije kulturni resursi i poslovna putovanja Srbija zauzima 5. mesto u regionu, a 67. na celokupnoj listi. Oba indikatora veoma loše rezultate beleže prema indikatorima koji se u nekom smisli bave digitalizacijom u sektoru putovanja i turizma. Upravo zbog ovako lošeg rezultata ove dve kategorije, a posebno prve, u nastavku su navedeni neki od indikatora ovih grupa i ukazano na mogućnost popravljanja njihovih rezultata jačim angažovanjem nadležnih institucija u Srbiji.

Hrvatska 4,4Bugarska 3,7Rumunija 3,2Albanija 2,9Mađarska 2,7Crna Gora 2,7Severna Makedonija 2,2Srbija 2,1Bosna i Hercegovina 1,9

Tabela 7.14. Prirodni resursi

Hrvatska 2,8Rumunija 2,3Mađarska 2,3Bugarska 2,1Srbija 1,7Bosna i Hercegovina 1,5Severna Makedonija 1,4Albanija 1,2Crna Gora 1,1

Tabela 7.15. Kulturni resursi i poslovna

putovanja

Ukoliko posmatramo sve navedene zemlje kao jedan region možemo videti da region konkurentnost crpi iz cenovne konkurentnosti, prema kojoj većina zemalja regiona

Hrvatska 4,2Mađarska 4,2Bugarska 3,9Rumunija 3,9Srbija 3,2Crna Gora 2,4Albanija 2,4Bosna i Hercegovina 2,4Severna Makedonija 2,3

Tabela 7.8. Međunarodna otvorenost

Severna Makedonija 5,8Bugarska 5,7Rumunija 5,6Crna Gora 5,6Srbija 5,5Bosna i Hercegovina 5,5Mađarska 5,3Albanija 5,3Hrvatska 5

Tabela 7.9. Cenovna konkurentnost

Ekološka održivost trebalo bi da ukaže na trošenje prirodnog okruženja u zemlji i mogućnost donošenja i sprovođenja ekoloških regulativa. Ostvarivanje loših rezultata u okviru ove kategorije ukazuje na preterano crpljenje prirodnih resursa, čime se smanjuje konkurentnost turističkog sektora. Srbija zauzima peto mesto među devet posmatranih zemalja regiona, ali skoro sve posmatrane zemlje regiona ostvaruju dobre rezultate u okviru ove kategorije, pa time i dobre rezultate na globalnoj listi. Srbija se tako nalazi u prvoj trećini posmatranih zemalja i zauzima 40. mesto na listi.

Hrvatska 5,1Bugarska 4,8Mađarska 4,8Crna Gora 4,7Srbija 4,5Rumunija 4,4Albanija 4,3Bosna i Hercegovina 4,3Severna Makedonija 3,6

Tabela 7.10. Ekološka održivost

Hrvatska 6,5Bugarska 6Crna Gora 5,5Mađarska 4,8Rumunija 4,6Albanija 4Srbija 3,9Bosna i Hercegovina 3,9Severna Makedonija 3,9

Tabela 7.11. Infrastruktura turis�čkih usluga

Prema grupi indikatora koji posmatraju stanje celokupne infrastrukture potrebne za razvoj turističkog sektora, Infrastruktura vazdušnog saobraćaja, Infrastruktura zemljanog i lučnog saobraćaja i Infrastruktura turističkih usluga, Srbija među zemljama regiona zauzima šesto, sedmo i sedmo mesto, respektivno. Ovi rezultati ukazuju na nedovoljnu razvijenost infrastrukture u Srbiji, uzevši u obzir da se poređenje vrši sa zemljama neposrednog okruženja. Mada, treba imati u vidu da se može očekivati napredak u narednom izveštaju usled otvaranja još jednog aerodroma, Morava Kraljevo, nove deonice autoputa, i značajnog ulaganja u

Osv

rti

Osvrt 2. Međunarodna konkurentnost srpskog turizma62

uvrštena na 5. mesto sa čak 17 UNESCO-ovih popisa, a mnogi slični kulturni oblici mogu se naći i u Srbiji. Srbija ima tako nizak rang samo zbog nedostatka želje i volje nadležnih institucija da prijavi dodatnu usmenu i nematerijalnu kulturnu baštinu.Prema indikatoru „Broj prirodnih lokaliteta svetske baštine“ Srbija zauzima 91. mesto, što je pogoršanje u odnosu na prethodnu godinu od 5 pozicija, bez prirodnih lokaliteta svetske baštine. Međutim, na privremenoj listi UNESCO-a Srbija ima 5 prirodnih lokaliteta (nacionalni park Đerdap, Deliblatska peščara, Đavolja Varoš, Nacionalni park Tara sa kanjonom reke Drine i nacionalni park Saraj). Da bi jedan od ovih 5 prirodnih lokaliteta bio popisan, Srbija ih mora imenovati u Centru za svetsku baštinu koja će putem svojih Savetodavnih odbora i Odbora za svetsku baštinu odlučiti o nominaciji. Jedan popisan lokalitet bi u tom slučaju promenio rang ovog pokazatelja sa 91. na 50 mesto, 2. na 30., 3. na 19., itd.Prema indikatoru „Broj kulturnih lokaliteta svetske baštine“ Srbija zauzima 49. mesto. Prema ovom pokazatelju, Srbija ima 5 lokaliteta16. Pored 5 lokaliteta na listi Srbija ima 7 kulturnih lokaliteta na privremenoj listi17 (Caričin Grad - Iustiniana Prima, Manastir Manasija, Negotinske Pivnice, Smederevska tvrđava, Granice Rimskog carstva, Drevne i prvobitne bukove šume Karpata i drugih regiona Evrope i Kulturni pejzaž Bača i okoline). Uvrštavanje jednog dodatnog kulturnog lokaliteta Srbija bi prema ovom pokazatelju skočila na 38. mesto, uvrštavanje dva na 36. mesto, tri na 29. mesto, itd.Kao što je već navedeno, u narednim izveštajima može se očekivati poboljšanje u kategorijama koje posmatraju konkurentnost turističke infrastrukture usled otvaranja novih deonica koridora koji prolaze kroz Srbiju, planirane izgradnje novih deonica autoputa, otvaranja novog aerodroma kod Kraljeva, i drugo. Treba napomenuti da i u slučaju ovih pomaka može doći do pada konkurentnosti Srbije, ukoliko druge zemlje brže napreduju u razvoju infrastrukture od Srbije. Ovo su samo neki pokazatelji mogućnosti uticaja na pojedinačne indikatore konkurentnosti koji mogu u kratkom roku dati rezultate, a dominantno su administrativne prirode. Napredak na listi konkurentnosti putovanja i turizma može se ostvariti analizom preostalih indikatora, analizom stanja u indikatorima u zemljama koje su bolje rangirane na listi od Srbije i definisanjem potrebnih aktivnosti kako bi se ostvario napredak u pojedinačnim grupama u kratkom, srednjem i dugom roku.

16 http://whc.unesco.org/en/statesparties/rs17 http://whc.unesco.org/en/tentativelists/state=rs

ostvaruje dobar rezultat, kao i održivosti prirodnih resursa, dok je osetan nedostatak povezanosti avio saobraćajem i nedovoljan broj prirodnih i kulturnih resursa.

Mogućnosti popravljanja rezultata

Metodologija izrade indeksa je pokazala da neki indikatori zavise od percepcije menadžera koji popunjavaju upitnik, neki tvrdi podaci jednostavno nisu lako promenljivi i na njih država ne može uticati u kratkom roku, ali postoji i jedan broj indikatora koji bi za Srbiju mogli da budu na višem nivou, ali iz različitih razloga za sada nisu. Kako izveštaj izlazi svake dve godine, sledeći izveštaj biće objavljen 2021. godine, što daje dovoljno vremena da se neki indikatori promene i obezbedi bolji rang Srbije na u okviru sledećeg izveštaja. Primere nekih od njih prikazaćemo u nastavku. Kao što smo već naveli prema podacima kategorije Prioriteti putovanja i turizma Srbija čak 109. poziciju od 140 posmatranih zemalja. Jedan od šest indikatora ove kategorije konkurentnosti jeste indikator „Sveobuhvatnost godišnjih podataka o putovanjima i turizmu” koji se kreće u rangu od 0 do 120 (najbolje) a prema kojem Srbija zauzima 65. mesto. Indikator prati koliko godišnjih podataka administracije svih posmatranih država dostavljaju Svetskoj turističkoj organizaciji za potrebe izrade izveštaja o statistici turizma. Maksimalni rezultat zemlja može ostvariti ukoliko je za sve 4 poslednje godine koje se posmatraju, STO prosledila svih 30 godišnjih podataka.14 Činjenica da je Srbija dostavila samo 66 podataka u poslednje 4 godine ukazuje na to da u proseku na godišnjem nivou Srbija šalje nešto više od polovine traženih podataka. Ostvarivanje boljih rezultata u okviru ovog indikatora zavisi isključivo od ažurnosti nacionalne administracije zadužene za pružanje ovih podataka. Isti slučaj je i sa indikatorom koji meri broj bolničkih kreveta na 10.000 stanovnika. Izvor za ovaj indikator je baza indikatora svetskog razvoja Svetske banke. Poslednji podaci za Srbiju koje ova baza poseduje jesu za 2012. godinu kada je taj broj iznosio 5,7, dok prema izveštaju Instituta za javno zdravlje Dr. Milan Jovanović Batut taj broj iznosi 5,9 u 2017. godini15. Samo dostavljanje novih podataka Svetskoj banci bi Srbiju prema ovom indikatoru pomerilo sa 20. na 17. mesto, odnosno tri mesta naviše. Srbija se sa tri usmene i nematerijalne kulturne baštine (slava, kolo i gusle) nalazi na 52. mestu na listi 140. posmatranih zemlja prema ovom indikatoru. Ovo je poboljšanje sa 71. mesta na prethodnoj listi, do koga je došlo uključivanjem gusli i kola na listu. Hrvatska je

14 Listu indikatora možete pronaći na http://cf.cdn.unwto.org/sites/all/files/docpdf/cpindicatorsen.pdf 15 http://www.batut.org.rs/download/publikacije/pub2017v026.pdf

Osv

rti

63Kvartalni monitor br. 57 • april–jun 2019

Literatura

1. World Economic Forum 2019, Travel & Tourism Competitiveness Index 2019 edition.

2. World Economic Forum 2017 , Travel & Tourism Competitiveness Index 2017 edition.

3. http://www.batut.org.rs 4. http://cf.cdn.unwto.org 5. https://www.nbs.rs 6. http://rzs.rs 7. http://whc.unesco.or 8. https://www.wttc.org

Pod

lupo

m 1

Nivo, dinamika i nejednakost zarada u Srbiji64

POD LUPOMPod lupom 1. Nivo, dinamika i nejednakost zarada u SrbijiAleksandra Anić 1, Nemanja Vuksanović 2

1. Uvodna razmatranja: važnost zarada

Nivo zarada i njihova dinamika su važni za ekonomski razvoj i društvenu stabilnost određene zemlje. Ekonomski posmatrano, zarade uz kamatne stope i devizni kurs jesu najvažnija cena u ekonomiji jedne zemlje. Stoga, nerav-noteža u pogledu rasta zarada u odnosu n a kretanje proizvodnje i produktivnosti može imati negativne posledice. Ukoliko su zarade isuviše niske ili ako rastu sporije od rasta produktivnosti onda one mogu predstavljati ograničenje ekonomskom rastu zemlje, a ako su zarade isuviše visoke ili ako rastu brže od rasta produktivnosti onda mogu osla-biti konkurentsku poziciju zemlje, te rezultirati narušavanjem makroekonomske stabilnosti (npr. visokim spoljnotr-govinskim deficitom i/ili inflacijom), što će nakon određenog vremena izazvati ekonomsku krizu, tokom koje će se zarade prinudno uskladiti sa proizvodnjom i produktivnošću. Socijalno gledano, zarade jesu najvažniji izvor dohotka najvećeg broja pojedinaca u svakoj zemlji. Posledično, od nivoa i dinamike zarada umnogome zavisi životni standard stanovništva, što sve utiče na socijalnu koheziju u zemlji. Prevelika nejednakost u pogledu zarada može dovesti do socijalne polarizacije i zaoštriti konflikte, što se negativno može odraziti na ekonomski i socijalni razvoj.Prema poslednjem Globalnom izveštaju o zaradama (ILO, 2019) prosečna svetska stopa aktivnosti radne snage iznosi-la je oko 60 % ukupne radne populacije, sa približno 3,3 milijardi pojedinaca koji su u statusu zaposlenog lica. Među ovim zaposlenim licima, nekih 55 %, što je oko 1,8 milijardi pojedinaca, jesu oni radnici koji primaju zaradu, što u odnosu na period od pre 25 godina predstavlja rast od čak 760 miliona pojedinaca. Za većinu ovih radnika, dohodak od rada predstavlja značajan udeo njihovih ukupnih dohodaka. U proseku na svetskom nivou, udeo dohotka od rada u ukupnom dohotku domaćinstava sa najmanje jednim članom koji potpada pod radnu populaciju se kreće u rasponu od 40 %, u slabo i srednje razvijenim zemljama, do između 60 i 80 %, u visoko razvijenim zemljama. Stoga, analiza nivoa i dinamike zarada predstavlja ključni izazov za kreatore ekonomskih politika u cilju razumevanja unapređenja životnog standarda stanovništva. Slično stanje je i u Srbiji, gde je prema poslednjim podacima, broj registrovano zaposlenih 2,16 miliona lica, dok je broj zaposlenih lica shodno ARS 2,91 milion lica, i prosečne zarade učestvuju sa malo više od 50 % u ukupnom dohotku prosečnog domaćinstva sa tri člana. Najskorija procena Međunarodne organizacije rada (2019) ukazuje da u je u 2018. godini u odnosu na prethodnu godinu u regionu Severne Amerike rast zarada iznosio 0,7 %, dok u regionu Zapadne Evrope rast zarada uopšte nije zabeležen. Slično, u regionu Centralne i Zapadne Azije i regionu Latinske Amerike rast zarada je iznosio, respek-tivno, 0,5 % i 0,7 %. U visoko razvijenim zemljama, spori rast prosečnih zarada u kontekstu snažnijeg ekonomskog rasta poslednjih godina, a posebno u kontekstu opadanja stopa nezaposlenosti, deluje iznenađujuće. Naime, prosečna stopa nezaposlenosti među zemljama Evropske unije je za 2018. godinu iznosila oko 7 %, što predstavlja najnižu za-beleženu vrednost ovog indikatora od izbijanja ekonomske krize 2008. godine. U Sjedinjenim američkim državama, stopa nezaposlenosti je za 2018. godinu iznosila nešto manje od 4 %, što je takođe jedna od istorijski posmatrano najnižih zabeleženih vrednosti posmatranog pokazatelja. Generalno, u ekonomskoj literaturi je prihvaćeno mišljenje o postojanju inverzne veze između nezaposlenosti i zarada, tako da kada stopa nezaposlenosti opada zarade brže rastu i kada stopa nezaposlenosti raste zarade sporije rastu. Međutim, ova veza poslednjih godina među razvijenim zemljama nije toliko izražena. Najveći rast zarada, među svim analiziranim regionima, uočen je u regionu Istočne Evrope i iznosio je 5 % u 2018. godini u odnosu na 2017.godinu. Potencijalno objašnjenje ovakvog stanja u regionu Istočne Evrope može pružiti emigracija radnika u razvijene evropske zemlje i izrazito niske stope nezaposlenosti (npr. stope nezaposlenosti su u Češkoj, Poljskoj i Rumuniji ispod proseka zemalja Evropske unije). Ipak, iako su stope nezaposlenosti opale, obim u kojem ovaj indikator ukazuje na robustnu perspektivu tržišta rada preko rasta zarada je ograničen. Ovo važi iz razloga što u ovim zemljama pojedinci ne mogu da priušte da budu u statusu nezaposle-nog lica, te su neretko aktivni u neformalnom sektoru ekonomije. Izveštaj Međunarodne organizacije rada iz 2018. godine ukazuje na činjenicu da skoro 40 % svih radnika koji primaju zaradu u slabo i srednje razvijenim zemljama ostvaruje dohotke od rada u “sivoj ekonomiji” (ILO, 2018)

1 Ekonomski fakulet, Univerzitet u Beogradu.2 Ekonomski fakulet, Univerzitet u Beogradu.

Pod

lupo

m 1

65Kvartalni monitor br. 57 • april–jun 2019

Pored analize nivoa i dinamike zarada, merenje udela dohodaka od rada u bruto domaćem proizvodu takođe pred-stavlja jednu od važnih tema u ekonomiji. Stabilnost ovog udela, dokumentovana od strane Kaldora, pre nekoliko decenija, u skorijem periodu više nije uočljiva. Naime, izveštaji značajnih svetskih organizacija ukazuju na opadanje udela dohodaka od rada u bruto domaćem proizvodu. Prema podacima Međunarodne organizacije rada, udeo zarada u bruto domaćem proizvodu je opao u 91 od 133 zemlje, uključujući veliki broj zemalja u razvoju i razvijenih zemalja. Na primer, ovaj udeo je za najrazvijenije ekonomije opao sa oko 55 % osamdesetih godina prošlog veka na oko 50 % u 2018. godini. Zemlje u razvoju su takođe zabeležile pad udela dohodaka od rada u bruto domaćem proizvodu, jer je ono sa 40 % devedesetih godina prošlog veka palo na nešto malo više od 35 % u 2018. godini. Podaci Eurostata, pak, upućuju da je u poslednje dve decenije učešće zarada u bruto domaćem proizvodu u proseku za zemlje Evropske unije gotovo nepromenjeno. Međutim, među zemljama Evropske unije uočljive su značajne razlike. Tako je učešće zarada u bruto domaćem proizvodu u 2018. godini u odnosu na 1998. godinu opalo u Irskoj (za 10 procentnih poena), Malti (za 4 procentna poena) i Portugalu (za 3 procentna poena), a poraslo u Bugarskoj (za 10 procentnih poena), Rumuniji (za 7 procentnih poena) i Mađarskoj (za 5 procentnih poena).Imajući u vidu prethodno rečeno, u ovoj Lupi fokus analize će biti na merenju zarada i nejednakosti zarada u Srbiji. Analiza će nam obezbediti uvid u to kako se kretala nominalno i realno prosečna zarada u Srbiji u poslednje dve decenije. U Lupi će se analizirati različiti pokazatelji zarada i nejednakosti zarada. Takođe, deo analize će biti po-svećen objašnjenju determinante zarada i posledicama njihovog odstupanja od ravnotežnog nivoa. Poseban deo Lupe će se odnositi na poređenje zarada i nejednakosti zarada u Srbiji i izabranim zemljama. Poslednji deo ove Lupe biće posvećen analizi minimalne zarade, odnosno razlozima za njeno uvođenje i oceni odnosa minimalne zarade i drugih pokazatelja zarade.

2. Merenje zarada

Nivo i dinamika zarada se mere različitim statističkim pokazateljima kao što su prosečna, medijalna i modalna zara-da. Takođe, važan pokazatelj predstavlja minimalna zarada u zemljama u kojima postoji minimalna zarada. Prosečna zarada se izračunava kada se zbir zarada svih zaposlenih lica podeli sa brojem zaposlenih lica. Taj indikator pokazuje koliko u proseku radnik zarađuje. Osnovni nedostatak prosečne vrednosti jeste što nam ne govori ništa o distribuciji zarada i što je izrazito osetljiv na ekstremne vrednosti. To znači da nekolicina visokih zarada povećava značajno pro-sek. Radi ilustracije, daćemo jedan prost primer. Ako imamo lice koje zarađuje 20.000 i 120.000, prosečna zarada će iznositi 70.000, što je čak 50.000 manje od zarade jednog i 50.000 više od zarade drugog lica.3 Prosečna zarada, kao i svaki drugi prosečni pokazatelj se često koristi zbog jednostavnosti izračunavanja. Medijalna zarada je ona zarada od koje 50 % zaposlenih lica ima veću zaradu, dok 50 % zaposlenih lica ima manju zaradu. Prednost ovog pokazatelja jeste što nije osetljiv na ekstremne vrednosti. Tako na primer ako je medijalna zarada 50.000, to znači da 50 % za-poslenih ima veću zaradu od 50.000, dok 50 % zaposlenih ima manju zaradu od 50.000. Modalna zarada je najčešće isplaćivana zarada. Ako je modalna zarada 30.000, to znači da najveći broj lica prima 30.000. Minimalna zarada je najmanja novčana naknada koju poslodavac isplaćuje radniku za standardni radni učinak i ona je propisana zakonom. Visina minimalne zarade se najčešće donosi na osnovu dogovora poslodavaca, sindikata i države.Pored nominalnih zarada, odnosno zarada u tekućim cenama, potrebno je posmatrati i realne zarade, odnosno zara-de u stalnim cenama. Prednost korišćenja realnih zarada jeste što isključuje efekat promene cena, i odražava promene stvarne vrednosti zarada tokom vremena. Za međunarodna poređenja zarada u različitim zemljama, neophodno je posmatrati zaradu u istoj valuti (najčešće evri za Evropu ili američki dolari za globalna poređenja), kao i korigovane zarade za razlike u cenama u različitim zemljama (PPP koncept). Stopa neformalne zaposlenosti u Srbiji, iako je smanjena u poslednjih nekoliko godina, i dalje je visoka i iznosi oko 20% prema podacima ARS.4 To znači da je svaki peti radnik u Srbiji neformalno zaposlen. Takođe, u privatnom sektoru je rasprostranjena praksa da poslodavac legalno, uz pripadajuće poreze i doprinose, isplaćuje samo deo zara-de, dok se ostatak zarade isplaćuje “na ruke”, bez plaćanja poreza i doprinose. Istraživanje o sivoj ekonomiji u 2017. godini pokazuje da od 100 dinara sive ekonomije, približno 62 dinara čine neprijavljene zarade zaposlenih (Krstić & Radulović, 2018). Zbog svega navedenog, u Srbiji je neto zarada merodavniji pokazatelj. Međutim, za međunarodna poređenja zarada uglavnom se posmatraju bruto zarade.5

3 Nije pravilo da vrednosti imaju isto odstupanje od prosečne vrednosti.4 Za više detalja videti deo Kvartalnog monitora koji se odnosi na Tržište rada.5 Poređenje neto zarada je otežano zbog razlike u poreskim sistemima.

Pod

lupo

m 1

Nivo, dinamika i nejednakost zarada u Srbiji66

Ni jedan od pokazatelja prosečnih zarada ne pruža informacije o tome kolika je nejednakost u zaradama, što je važna informacija ne samo o funkcionisanju tržišta rada, nego i o ukupnom ekonomskom i društvenom sistemu neke zemlje. Zarade predstavljaju najveći deo ukupnog dohotka domaćinstva, pa je jedan od ključnih uzroka nejednakosti dohotka nejednakost zarada. Ovom temom su se intenzivno bavili poznati ekonomisti kao što su Piketty, Stiglitz, Atkinson, Milanović, i drugi. Postoje brojne mere nejednakosti kao što su: Gini koeficijent, koeficijent varijacije dohotka, kvintilni odnos, odnos dohotka devetog i prvog decila, odnos dohotka devetog decila i medijane, odnos dohotka medijane i prvog decila, Palma odnos i Tejl indeks. S obzirom na to da fokus ovog rada nije na detaljnoj analizi nejednakosti, objasnićemo ukratko najčešće korišćenu meru nejednakosti – Gini koeficijent. Gini koeficijent je mera nejednakosti dohotka koja uzima vrednosti u intervalu od 0 do 1 (tj. 0 % do 100 %). Što je vrednost Gini koeficijenta veća, veća je nejednakost raspodele dohotka. Gini koeficijent u iznosu od 100 % bi značio da celokupan dohodak u zemlji pripada jednom poje-dincu dok svi ostali imaju nulti iznos dohotka. Gini koeficijent od 0 % znači da svi primaju jednak dohodak. U praksi Gini koeficijent se kreće u intervalu od nekih 25 % do 65 %. Eurostat objavljuje podatke za Gini koeficijent za ukupan raspoloživi dohodak domaćinstva, kao i za raspoloživi dohodak domaćinstva pre transfera (sa i bez uključenih penzija). Podaci o Gini koeficijentu za zarade statistike ne objavljuju, već se mogu naći za pojedine zemlje u okviru različitih istraživanja.

3. Nivo i dinamika zarada u Srbiji i poređenje sa drugim zemljama3.1. Kretanje zarada u Srbiji u periodu od 2001. do 2019. godine

Ako se analizira period od skoro dve decenije, shodno podacima Republičkog zavoda za statistiku Srbije, prosečna bruto zarada6 se uvećala 7,8 puta, od 8.691 dinara, koliko je iznosila 2001. godine, do 68.629 dinara koliko je iznosila 2018. godine. Slično, ukoliko se posmatra isti vremenski period može se uočiti da je prosečna neto zarada, prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, nominalno konstantno beležila rast. Naime, prosečna neto zarada se kretala u raspo-nu od 5.840 dinara, u 2001. godini, do 49.650 dinara, u 2018. godini. Odnosno, neto zarada koju je ostvarilo u prose-

ku zaposleno lice u Srbiji u 2018. godini veća je u odnosu na 2001. godinu čak 8,5 puta.7 Do 2008. godine prosečna neto zarada u Srbiji je porasla usled kako realnog ekonom-skog rasta tako i relativno visoke inflacije, sa oko 6.000 na oko 28.000 dinara. Nakon toga, od 2008. do 2018. godi-ne, vrednost prosečne zarade u neto izrazu porasla je sa oko 33.000 na oko 50.000 dinara. U 2019. godini je ubzan rast zarada tako da se prema procenama očekuje da će prosečna neto zarada iznositi oko 55.500 dinara, dok će prosečna bruto zarada dostići oko 75.000 dinara.Međutim, potrebno je napomenuti da je u cilju utvrđiva-nja kretanja kupovne moći prosečne zarade neophodno analizirati kretanje realnih zarada. Ovo posebno proi-stiče iz činjenice da je kretanje ostalih dohodaka, poput penzija ili socijalne pomoći, u velikoj meri povezano sa kretanjem realnih prosečnih zarada. Realno kretanje za-rada moguće je utvrditi tako što tako što se iz nominalnih zarada isključi inflacija.

Kretanje indeksa prosečne nominalne neto zarade ukazuje da su tokom čitavog analiziranog perioda, od 2001. do 2018. godine, zarade nominalno rasle. Kumulativno posmatrano prosečne neto zarade su nominalno u navedenom periodu uvećane za 687%, što znači da je prosečna neto zarada u proseku godišnje rasla za 12,90%. Međutim, nakon isključenja inflacije, dobija se potpuno drugačija slika o kretanju prosečne neto zarade. U periodu od 2001. do 2018. godine, kumulativno posmatrano prosečne neto zarade su realno porasle za 152 %, odnosno u proseku godišnje oko 5,59 %. Dakle, prosečne neto zarade su za gotovo dvadeset godina uvećane 2,5 puta, što je značajno manje u odnosu na to koliko iznosi nominalno uvećanje. Štaviše, u kretanju prosečne neto zarade u realnom izrazu uočljiva su dva različita trenda. U periodu pre izbijanja ekonomske krize od 2001. do 2008. godine, prosečne zarade u neto izrazu

6 Bruto zarade uljučuju neto zaradu i poreze i doprinose na teret zaposlenog lica, ali ne i doprinose na teret poslodavaca. 7 Treba imati u vidu da je pri poređenju zarada pre 2009. sa zaradama posle 2009. godine, od početka 2009. godine u obračun zarada uključeni i zaposleni kod preduzetnika, što je uticalo na smanjenje prosečnih zarada za 8-9%.

Grafikon 3.1.1: Kretanje bruto i neto prosečne zarade u Srbiji od 2001. do 2019. godine

0

10.000

20.000

30.000

40.000

50.000

60.000

70.000

80.000

2001.

2002.

2003.

2004.

2005.

2006.

2007.

2008.

2009.

2010.

2011.

2012.

2013.

2014.

2015.

2016.

2017.

2018.

2019.

Prosečna bruto zarada (RSD) Prosečna neto zarada (RSD)

Napomena: (1) Procena za 2019. godinu; (2) Postoji prekid u seriji kretanja vrednosti zarada od 2009. i 2018. godine usled promene metodologije obračuna zaradaIzvor: Prikaz na osnovu podataka Republičkog zavoda za statistiku Srbije

Pod

lupo

m 1

67Kvartalni monitor br. 57 • april–jun 2019

su realno povećane kumulativno za 155 %. U periodu na-kon izbijanja ekonomske krize, od 2009. do 2018. godi-ne, realne prosečne neto zarade stagniraju, budući da su one prosečno godišnje rasle za manje od 1 %. Posledično, može se reći da je u poslednjih deset godina kupovna moć prosečne neto zarade gotovo nepromenjena.8 Međutim u 2019. godini, prema proceni načinjenoj na osnovu kreta-nja zarada u prvih šest meseci, se očekuje da će prosečne realne zarade porasti za 7-8 %. Prosečna zarada u Srbiji, kao i u drugim zemljama, ra-čuna tako što se ukupna masa zarada podeli sa ukupnim brojem zaposlenih, iskazanih ekvivalentom punom rad-nog vremena. Međutim, u statističkoj raspodeli zarada poznato je da broj onih koji zarađuju manje od proseka uvek veći od broja onih koji zarađuju više od proseka. Sta-tistički rečeno raspodela zarade je nagnuta ka koordinat-nom početku. Preciznije, uobičajeno je da se dve trećine zarada nalazi ispod, a jedna trećina zarada nalazi iznad prosečne vrednosti zarade. S tim u vezi, kao alternativni

pokazatelj prosečne zarade se koristi medijalna zarada. Medijalna zarada, kao što je rečeno, predstavlja vrednost za-rade koja deli skup svih zaposlenih lica na dva jednaka dela, tako da polovina prima zaradu manju, a polovina prima zaradu veću od te vrednosti. Takođe, važan pokazatelj jeste i modalna zarada, koja predstavlja vrednost9 zarade koju prima najveći broj zaposlenih lica.

Republički zavod za statistiku Srbije sve do početka 2018. godine nije raspolagao podacima o svakoj zaradi zapo-slenog lica, već podacima o uzorku zarada, tako da nije bilo moguće utvrditi koliko zarađuje najveći broj stanovnika i koja to zarada deli stanovnike u pogledu distribucije zarada na dva jednaka dela. Ovakav nedostatak prethodno korišćene metodologije, zasnovane na korišćenju podataka istraživanja RAD-1, se prelaskom na novu metodologiju, zasnovane na korišćenju podataka Poreske uprave, u velikoj meri oklonio. Naime, kako Republički zavod za stati-stiku raspolaže podacima o zaradama svih zaposlenih lica, moguće je obračunati i druge važne pokazatelje, odnosno medijalnu i modalnu zaradu.Podaci Republičkog zavoda za statistiku od januara 2018. do juna 2019. godine ukazuju da je prosečna mesečna neto zarada iznosila oko 52.800 dinara. U istom tom periodu, medijalna mesečna neto zarada iznosila je 39.600 dinara. Drugim rečima, iako zaposleno lice u proseku u Srbiji prima zaradu koja iznosi oko 53.000 dinara, polovina zaposlenih stanovnika Srbije prima zaradu manju od 40.000 dinara, a polovina veću od tog iznosa. Dakle, medijalna zarada, koja deli destribuciju zarada na dva jednaka dela, za oko 13.000 dinara je manja u odnosu na prosečnu zaradu. Odnos me-dijalne i prosečne zarade je tokom celokupnog posmatranog perioda iznosio oko 0,77, što znači da je medijalna zarada za oko 23 % manja od prosečne zarade. Ovo ne čudi ako se ima u vidu da je statistička raspodela zarade asimetrična, odnosno da je nagnuta ka koordinatnom početku. Što se tiče modalne zarade, odnosno zarade koju prima najveći broj zaposlenih lica, iako je Republički zavod za statisti-ku Srbije promenom metodologije stekao mogućnost objavljivanja podataka o ovom pokazatelju, zvanični podaci nisu dostupni. Republički zavod za statistiku Srbije je objavio podatak o modalnoj zaradi u jednom od svojih saopštenja sa početka prošle godine, u kojem je navedeno da modalna neto zarada za januar 2018. godinu iznosila oko 26.000 dinara. Ovaj podatak ukazuje na to da najveći broj zaposlenih lica u Srbiji prima zaradu koja je skoro dvostruko manja od pro-sečne zarade. Štaviše, prema ovoj vrednosti moglo bi se zaključiti da najveći broj zaposlenih lica u Srbiji prima zaradu koja je približna vrednosti minimalne zarade. Na ovakvo stanje je verovatno uticala “siva ekonomija”, odnosno sklonost malih i srednjih preduzeća i preduzetnika da vladinim organima, uključujući Poresku upravu, prijavljuju minimalnu zaradu, iako je stvarno isplaćena zarada veća.

8 Naravno, pre donošenja konačnog zaključka u obzir moraju biti uzeti i drugi faktori koji mogu uticati na životni standard stanovništva. Na primer, jedan od važnih faktora jeste vrednost prosečne potrošačke korpe. Svakako, na osnovu raspoloživih podataka o kretanju vrednosti prosečne potrošačke korpe, navedeni zaključak se ne bi značajno promenio. 9 U praksi se umesto jedne vrednosti najčešće koristi interval zarada u kome se nalazi najveći broj zarada.

Grafikon 3.1.2: Indeks kretanja nominalne i realne prosečne neto zarade u Srbiji od 2001. do 2019. go-dine (bazni indeksi, 2010=100)

0

20

40

60

80

100

120

140

160

180

2001.

2002.

2003.

2004.

2005.

2006.

2007.

2008.

2009.

2010.

2011.

2012.

2013.

2014.

2015.

2016.

2017.

2018.

2019.

Realni rast prosečne neto zarade (2010=100)

Nominalni rast prosečne neto zarade (2010=100)

Napomena: (1) Procena za 2019. godinu(2) Postoji prekid u seriji kretanja vrednosti zarada od 2009. i 2018. godine usled promene metodologije obračuna zaradaIzvor: Prikaz na osnovu podataka Republičkog zavoda za statistiku Srbije

Pod

lupo

m 1

Nivo, dinamika i nejednakost zarada u Srbiji68

Dok realne zarade predstavljaju dobar indikator život-nog standarda, zarade iskazane u evrima predstavljaju pokazatelj kako životnog standarda građana tako i me-đunarodne konkurentnosti privrede Srbije. U periodu od 2001. do 2018. godine, prosečna neto zarada u evrima je povećana skoro 4,3 puta, što je dvostruko više od realnog rasta. Zarade u evrima odražavaju ne samo kretanje real-nih zarada već i kretanje realnog kursa dinara, što znači da u periodima kada dinar realno jača zarade u evrima rastu brže od realnih zarada, dok u periodima kada dinar realno slabi zarade u evrima rastu sporije od rasta realnih zarada. Na brži rast zarada u evrima od rasta realnih za-rada naročito je uticalo snažno realno jačanje dinara to-kom perioda od 2001. do 2002. godine, kao i u periodu od 2005. do 2008. godine. Kretanje prosečne neto zarade u evrima pokazuje sličan obrazac kao i kretanje realnih prosečnih neto zarada, pri čemu se mora zapaziti da su promene zarada u evrima intenzivnije. U pretkriznom

periodu, od 2001. do 2008. godine, zarade u evrima su porasle čak 3,8 puta što je znatno više od realnog rasta u istom periodu. U kriznom i postkriznom periodu, od 2009. do 2018. godine, prosečne neto zarade u evrima su povećane za oko 25 %, dok su u istom periodu realne zarade stagnirale.

Ono što je posebno važno jeste činjenica da je prosečna neto zarada u 2018. godini dostigla 420 evra, što je za 20 evra više u odnosu na 2017. godinu, a za samo 50 evra više nego u 2008. godini. U 2019. godine kao posledice visokog realnog rasta zarada u javnom, ali i u privatnom sektoru, očekuje se da će prosečna zarada dostići oko 470 evra.Važno je podsetiti da su u kreatori ekonomske politike od 2016. godine svake godine najavljivali da će prosečna neto zarada na kraju te godine dostići 500 evra. Odavde proističe pitanje: od čega zavisi vrednost zarade u evrima? U jednom od prethodnih brojeva Kvartalnog monitora10, pokazano je da prosečan nivo produktivnosti predstavlja osnovnu determinantu prosečne zarade neke zemlje, od-nosno da se razlike koje postoje među zemljama u pogledu nivoa produktivnosti odražavaju u vidu razlika u pogledu nivoa ostvarene prosečne zarade, kao i da kretanje proseč-

ne zarade tokom vremena zavisi od kretanja produktivnosti. Posmatrajući kretanje realne zarade i produktivnosti po zaposlenom u Srbiji od 2001. do 2018. godine, uočava se da su prosečne neto zarade imale vrlo sličnu putanju kao i rast produktivnosti. Produktivnost je, kao i realne zarade, snažno rasla pre ekonomske krize, da bi nakon počeka ekonomske krize njen rast bio znatno sporiji. Svakako, uočavaju se i određene razlike po godinama, ali je kretanje realnih zarada i produktivnosti u dužem vremenskom periodu slično. Naime, realne zarade su u odnosu na produktivnost do 2008. go-dine rasle brže, da bi nakon toga realne zarade rasle sporije. Sporiji rast realnih zarada od rasta produktivnosti, u periodu nakon 2008. godine, može se pre svega objasniti, kao što je već u prethodnim brojevima Kvartalnog monitora istaknuto, vraćanjem realnih zarada u održive okvire, odnosno okvire određene produktivnošću. Dakle, ne može se očekivati da će prosečne neto zarade značajno rasti ukoliko to nije propraćeno značajnijim rastom produktivnosti.Kretanje realnih zarada u dužem vremenskom periodu ne može znatnije da odstupa od kretanja produktivnosti. U slučaju postojanja većeg i dugotrajnijeg odstupanja realnih zarada od nivoa produktivnosti posledice mogu biti izra-zito negativne po ekonomiju jedne zemlje. Ukoliko prosečne zarade rastu brže nego što raste produktivnost dolazi do povećanja spoljnotrgovinskog deficita, a potom i do povećanja spoljnog duga. Takođe, očekivano je da nivo inve-

10 Za više detalja videti Kvartalni monitor broj 51, i u okviru njega Osvrt 2: Od čega zavisi nivo i dinamika zarada u Srbiji.

Grafikon 3.1.3: Kretanje prosečne i medijalne mesečne neto zarade u Srbiji od januara 2018. do juna 2019. godine

0

10.000

20.000

30.000

40.000

50.000

60.000

01/2018

02/2018

03/2018

04/2018

05/2018

06/2018

07/2018

08/2018

09/2018

10/2018

11/2018

12/2018

01/2019

02/2019

03/2019

04/2019

05/2019

06/2019

Prosečna mesečna neto zarada (RSD) Medijalna mesečna neto zarada (RSD)

Izvor: Prikaz na osnovu podataka Republičkog zavoda za statistiku Srbije

Grafikon 3.1.4: Kretanje prosečne neto zarade u evrima u Srbiji od 2001. do 2019. godine

0

50

100

150

200

250

300

350

400

450

500

2001.

2002.

2003.

2004.

2005.

2006.

2007.

2008.

2009.

2010.

2011.

2012.

2013.

2014.

2015.

2016.

2017.

2018.

2019.

Napomena: (1) Procena za 2019. godinuIzvor: Prikaz na osnovu podataka Republičkog zavoda za statistiku Srbije i Narodne banke Srbije

Pod

lupo

m 1

69Kvartalni monitor br. 57 • april–jun 2019

sticija stagnira ili opadne, što dalje dovodi do smanjenja produktivnosti. Ovo povratno dovodi do sporijeg rasta realnih zarada, a time i ugrožavanja životnog standarda stanovništva u budućnosti. Ako prosečne zarade, pak, ra-stu sporije nego što raste produktivnost dolazi do deflaci-je, što dovodi po povećanja nezaposlenosti i usporavanja ekonomskog rasta. U tom slučaju očekivano je da dođe i do rasta nejednakosti, socijalne polarizacije i zaoštrava-nja konflikata. Dakle, značajno i dugotrajno odstupanje kretanja prosečne realne zarade od kretanje produktivno-sti u nekoj zemlji, nezavisno od smera ovog odstupanja, ima negativne posledice na makroekonomsku stabilnost, ekonomski rast i socijalnu koheziju. Stoga, merama eko-nomske politike ne bi trebalo podsticati znatno brži rast zarada od rasta produktivnosti, jer to dovodi najpre do rasta spoljnih deficita, a u manjom meri inflacije, a potom do stagnacije ili pada realnih zarada kako bi se one uskla-dile sa produktivnošću.

3.2. Poređenje prosečnih zarada u Srbiji sa izabranim zemljama

Važno je utvrditi i kakva je pozicija Srbije u odnosu na zemlje Centralno-istočne Evrope11 prema ostvarenoj proseč-noj zaradi. Ukoliko se posmatraju zemlje pomenutog regiona, prema vrednosti ostvarene prosečne neto zarade izdva-jaju se Nemačka, kao najbolje pozicionirana, i Albanija, kao najlošije pozicionirana zemlja. Prosečna neto zarada u 2018. godini u Nemačkoj je iznosila 2.270 evra, dok je u Albaniji bila skoro šest puta manja. Nakon Nemačke, slede Slovenija i Estonija, u kojima je prosečna neto zarada iznosila, redom, 1.062 evra i 957 evra. U velikom broju zemalja Centralno-istočne Evrope, prosečna neto zarada za 2018. godinu je iznosila između 600 i 900 evra. Reč je Češkoj, sa 873 evra, Hrvatskoj, sa 802 evra, Poljskoj, sa 784 evra, Slovačkoj, sa 748 evra, Letoniji, sa 738 evra, Litvaniji, sa 693 evra, Rumuniji, sa 656 evra, i Mađarskoj, sa 635 evra. Prosečna neto zarada u značajnom broju zemalja Jugoistočne Evrope iznosila je oko 500 evra i manje. Među ovim zemljama se uglavnom, sa izuzetkom Bugarske, nalaze zemlje bivše Jugoslavije koje nisu deo Evropske unije. Tu spadaju, Crna Gora, sa 511 evra, Bugarska, sa 457 evra, Bosna i Hercegovina, sa 449 evra, Srbija, sa 420 evra, Severna Makedonija, sa 390 evra, i Albanija, sa 387 evra. Srbija se pre-ma vrednosti prosečne neto zarade u 2018. godini, slično kao i prethodnih godina, našla na samom začelju zemalja Centralno-istočne Evrope.

Prilikom poređenja zarade u različitim zemljama, potreb-no je imati u vidu da se prosečni nivo cena u različitim zemljama razlikuje. Postoji određena pravilnost prema kojoj su prosečne cene u razvijenim zemljama više nego u manje razvijenim zemljama. Ove razlike proističu pre svega iz viših cena nerazmenljivih dobara, kao što su cene komunalnih usluga, zdravstvenih usluga, obrazovnih uslu-ga i slično. Stoga je potrebno da se zarade u evrima u svim zemljama iskažu u evrima jednake kupovne snage, što je isto kao da je pretpostavljeno da su cene u svim zemljama jednake. Kada su obzir uzmu razlike u prosečnom nivou cena, razlike u pogledu prosečene neto zarade među ze-mljama Evrope se značajno smanjuju. Međutim, te razlike su i dalje relativno visoke i one odražavaju razlike u nivou razvijenosti ovih zemalja, odnosno razlike u nivou produk-tivnosti. Tako je, na primer, i pored toga što je ova razlika prepolovljena, kupovna moć prosečne neto zarade u Srbiji

2,5 puta manja nego u razvijenoj Nemačkoj. Primenom evra jednaka kupovne snage relativna pozicija Srbije je nešto

11 Nemačka je uključena u analizu kao referentna zemlja, iako ekonomsko-politički pripada regionu Zapadne Evrope.

Grafikon 3.1.5: Indeks kretanja realne prosečne neto zarade i produktivnosti po zaposlenom u Srbiji od 2001. do 2019. godine (bazni indeksi, 2010=100)

0,0

20,0

40,0

60,0

80,0

100,0

120,0

2001.

2002.

2003.

2004.

2005.

2006.

2007.

2008.

2009.

2010.

2011.

2012.

2013.

2014.

2015.

2016.

2017.

2018.

2019.

Realni rast prosečne neto zarade (2010=100)

Rast produktivnosti po zaposlenom (2010=100)

Napomena: (1) Procena za 2019. godinu;(2) Za obračun produktivnosti po zaposlenom korišćeni su CROSO podaci o zaposlenostiIzvor: Prikaz na osnovu podataka Republičkog zavoda za statistiku Srbije

Grafikon 3.2.1: Prosečna neto zarada u evrima u zemljama Centralne-istočne Evrope u 2018. godini

0

500

1.000

1.500

2.000

2.500

3.000

Albanija

Severna Makedonija

Srbija

Bosna i Hercegovina

Bugarska

Crna Gora

Rumunija

Mađarska

Letonija

Litvanija

Poljska

Hrvatska

Slovačka

Češka

Slovenija

Estonija

Nemačka

Izvor: Prikaz na osnovu podataka Eurostata i nacionalnih statističkih zavoda

Pod

lupo

m 1

Nivo, dinamika i nejednakost zarada u Srbiji70

bolja u odnosu na zemlje Centralne Evrope, jer su prosečne cene u tim zemljama više nego u Srbiji. Međutim, u odno-su na zemlje Jugoistočne Evrope pozicija Srbije je slična ili čak malo nepovoljnija kada se koriste evri jednake kupovne snage, nego kada se koriste tekući evri.

4. Nejednakost zarada u Srbiji i poređenje sa drugim zemljama

Nejednakost zarada je važna zato što zarade predstavljaju značajan deo dohotka, stoga nejednakost zarada direktno utiče na ukupnu nejednakost. Promene u nejednakosti za-rada objašnjavaju oko 25% promene nejednakosti dohotka u periodu od 2006. do 2011. godine u Evropskoj uniji. Rast Gini koeficijenta za zarade u iznosu od 0,1 poena dovodi do rasta nejednakosti dohotka od 0,04 poena. Međutim, primetno je da zarade imaju manji uticaj nego ranije, što je prvenstveno posledica smanjenja zaposlenosti, kao i učešća zarada u ukupnom dohotku (Dreger, Lopez-Bazo, Ramos, Royuela, & Surinach, 2015).

Na nejednakost zarada utiču brojni faktori. Dreger et al., (2015) u regresionoj analizi nejednakosti za zemlje Evrop-ske unije u periodu od 2006. do 2011. godine koriste brojne varijable kao što su na primer: otvorenost spoljne trgovi-ne, bruto domaći proizvod, stopa zaposlenosti muškaraca i žena, učešće zaposlenih koji rade kraće od punog radnog vremena, učešće zaposlenih koji imaju ugovor na određeno, nivo zaštite zaposlenja, udeo zaposlenih u industriji i poljoprivredi, poreski opterećenje zarada, minimalna zarada, pokrivenost sindikatima, pregovaranje, itd. Statistički značajan negativan uticaj na Gini koeficijent za godišnje zarade u zemljama Evropske unije imaju sledeće varijable: pokrivenost sindikatima, intervencija države prilikom pregovaranja zarada i minimalna zarada. Pokrivenost kolek-tivnog pregovaranja ima statistički značajan pozitivan uticaj na Gini koeficijent. Ostale varijable uglavnom ne utiču na Gini koeficijent (Dreger et al., 2015). Krstić & Žarković-Rakić (2017) su izračunale Gini koeficijent za mesečne neto zarada u Srbiji na podacima SILC-a u 2013. godini. Da bismo uporedili sa vrednostima Gini koeficijenta za druge zemlje, biće korišćeni rezultati do kojih su drugi istraživači došli. Dreger, Lopez-Bazo, Ramos, Royuela, & Surinach (2015) su istraživali nejednakost zarada i dohodaka u Evropskoj uniji, koristeći mikro SILC podatke u 2012. godini. Grafikon 4.1 prikazuje Gini ko-

eficijent za mesečne neto zarade za Srbiju i za bruto zara-de za zemlje Evropske unije. Podaci se ne odnose na istu godinu. Takođe, indikatori za bruto i neto zarade nisu di-rektno uporedivi, ali usled nepostojanja drugih podataka za Gini koeficijent za zarade za Srbiju, koristićemo neto zarade. Gini koeficijent za zarade za Srbiju iznosi 0,295 u 2013. godini i ta vrednost je na nivou proseka Evropske unije od 0,310 u 2012. godini.

Na globalnom nivou, Gini koeficijent za zarade je najma-nji u zemljama visokog dohotka, a naveći u zemljama ni-skog i srednjeg nivoa dohotka. Gini koeficijent za zaradu po času za zemlje visokog nivoa dohotka u proseku izno-si 0,261, za zemlje višeg srednjeg nivoa dohotka iznosi 0,405, za zemlje nižeg srednjeg nivoa dohotka 0,371 i za zemlje niskog nivoa dohotka 0,473. Prosek za svet iznosi 0,355, (ILO, 2018).12

12 Gini koeficijent je računat na osnovu dostupnih podataka za 64 zemlje. Za detaljnije informacije videti izveštaj Međunarodne organizacije rada.

Grafikon 3.2.2: Prosečna neto zarada u evrima jednake kupovne snage u zemljama Centralno-istočne Evrope u 2018. godini

0

500

1.000

1.500

2.000

2.500

Alb

anija

Srbija

Severna M

akedonija

Bugarska

Bosna i H

ercegovina

Crna Gora

Mađarska

Letonija

Litvanija

Slovačka

Estonija

Hrvatska

Češka

Rumunija

Slovenija

Poljska

Nem

ačka

Napomena: (1) Pretpostavka je da su cene u svim zemljama jednake cenama koje važe u Nemačkoj za 2018. godinuIzvor: Prikaz na osnovu podataka Eurostata i nacionalnih statističkih zavoda

Grafikon 4.1: Gini koeficijent za mesečne bruto zarade u zemljama Evropske unije i mesečne neto zarade u Srbiji

Napomene: (1) Podaci za Gini koeficijent za zemlje Evropske unije se odnose na 2012. godinu, osim za Belgiju i Irsku gde su podaci za 2011. godinu; (2) Gini koeficijent za Srbiju se odnosi na 2013. godinu; (3) Za zemlje EU je korišćena bruto zarada, a za Srbiju neto zaradaIzvori: Krstić & Žarković-Rakić (2017) za Srbiju, Dreger et al., (2015) za zemlje Evropske unije

Pod

lupo

m 1

71Kvartalni monitor br. 57 • april–jun 2019

5. Minimalna zarada u Srbiji

Rasprave o efektima minimalne zarade postoje još od njenog uvođenja početkom dvadesetog veka. Istraživanja pokazuju da postojanje minimalne zarade smanjuje za-poslenost i povećava nezaposlenost sa jedne strane, dok sa druge strane minimalna zarada je važna za očuvanje prava radnika i smanjenje siromaštva (Jandrić & Alek-sić, 2018). Minimalna zarada u Srbiji se definiše u neto iznosu po radnom času, što nije praksa u većini drugih zemalja, gde se minimalna zarada definiše u bruto izno-su. U nastavku ćemo uporediti minimalnu zaradu u evri-ma i minimalnu zaradu izraženu prema paritetu kupovne moći za Srbiju i za zemlje regiona i Evropske unije. Pored toga, biće analiziran i odnos minimalne i prosečne i mi-nimalne i medijalne zarade u Srbiji i zemljama Evropske unije i OECD-a.Grafikon 5.1 prikazuje minimalnu zaradu po času u evrima i prema PPP u odabranim zemljama. Srbija ima među najnižim minimalnim zaradama po času izraženu i

u evrima i prema PPP. Zemlje koje imaju niže minimalne zarade po času su Severna Makedonija, Albanija, Rusija, Moldavija i Ukrajina.Detaljnija analiza minimalne zarade podrazumeva da se ona stavi u odnos sa prosečnom zaradom, ali i sa medijal-nom zaradom. Podaci o medijalnoj zaradi nisu dostupni za sve zemlje, što onemogućava poređenje odnosa minimal-ne i medijalne zarade između zemalja. Grafikon 5.2 prikazuje odnos minimalne i prosečne mesečne zarade u 2017. i 2018. godini u zemljama Evrope za koje postoji minimalna zarada. Vidimo da je taj odnos u Srbiji relativno visok. Zemlje koje imaju veći odnos od Srbije su Luksemburg, Poljska, Litvanija, Portugalija, Albanija i Slovenija u 2017. godini. Odnos minimalne i prosečne zarade u Srbiji iznosi 47,8 % u 2018, dok najveću vrednost ima Albanija 51,4 % i Slovenija 50,1 %. Najmanji odnos imaju Crna Gora, 37,6 %, potom Španija 37,9 % i Češka 38,1 % u 2018. godini. Odnos minimalne i prosečne zarade u Srbiji iznosi 49,3 % za neto zarade i 48,1 % za bruto zarade u prvoj polovini 2019. godine.13

S obzirom na to da na sajtu Eurostata ne postoje po-daci za odnos minimalne i medijalne zarade za većinu zemalja, biće korišćeni podaci OECD-a za zemlje koje su članice OECD-a u 2017. godini. Odnos minimalne i medijalne zarade u Srbiji je visok, i iznosi 63% u proseku za period 2018-H1 2019. godine. Veći odnos minimalne i medijalne zarade znači da je minimalna zarada najčešće isplaćivana zarada kod zaposlenih koji se nalaze na do-njem delu distribucije zarada. Taj odnos je veći u odnosu na nekolicinu zemalja OECD-a, a to su Kosta Rika, Čile, Turska i Kolumbija. Tabela 5.1 prikazuje odnos minimalne i medijalne zarade i minimalne i prosečne zarade u Srbiji za bruto i neto odnose. Poređenje neto odnosa sa drugim zemljama nije moguće, jer su podaci za druge zemlje dostupni samo na bruto nivou. Mala razlika u bruto i neto iznosu je posle-dica male progresivnosti poreza.

13 Ovaj podatak za Srbiju u 2019. godini nije direktno uporediv sa podacima Eurostata za 2017. i 2018. godinu zbog obuhvata delatnosti za izračunavanje prosečne zarade. Prosečna zarada za Srbiju je ukupna prosečna zarade, i obuhvata sve delatnosti, ne samo delatnosti B-S, kao što je to slučaj sa podacima za EU.

Grafikon 5.1: Minimalna zarada po času u evrima i PPP u odabranim zemljama za januar 2019. godine

1,773,38

0

2

4

6

8

10

12

14

Luks

embu

rgFr

ancu

ska

Holan

dija

Irska

Belgi

jaNe

mač

kaVe

lika B

ritan

ijaŠp

anija

Slove

nija

Mal

taPo

rtuga

lija

Litva

nija

Grčk

aEs

toni

jaČe

ška

Poljs

kaSlo

vačk

aHr

vats

kaM

ađar

ska

Rum

unija

Leto

nija

Buga

rska

Turs

kaSr

bija

Mak

edon

ijaAl

bani

jaRu

sija

Mol

davi

jaUk

rajn

a

Minimalna zarada po času u evrima Minimalna zarada po času u PPP

Napomene: (1) Prosečan devizni kurs u 2018. godini je korišćen za preračunavanje u evre; (2) Za konverziju prema paritetu kupovne moći korišćena je privatna potrošnja PPS u 2017. od Svetske banke;(3) Za Veliku Britaniju je korišćena nacionalna zarada za život (engl. National Living Wage) za zaposlene 25+ godina; (4) Za Srbiju i Severnu Makedoniju je procena pošto je minimalna zarada definisana u neto iznosuIzvor: WSI minimum wage database

Grafikon 5.2: Odnos minimalne i prosečne zarade u zemljama Evrope, 2017. i 2018. godine

47,8

20

25

30

35

40

45

50

55

Odnos minimalne i prosečne zarade

2017 2018

Napomena: (1) Prosečna zarada uključuje delatnosti B-S (NACE Rev.2) osim ektrateritorijalnih orga-nizacija i tela i delatnosti domaćinstva kao poslodavca;(2) Podaci o prosečnoj zaradi su u bruto izrazuIzvor: Eurostat

Pod

lupo

m 1

Nivo, dinamika i nejednakost zarada u Srbiji72

Tabela 5.1: Odnos minimalne i medijalne i minimalne i prosečne zarade, u bruto i neto izrazu, od januara 2018. do juna 2019. godine

Pokazatelj Odnos

Bruto minimalna i prosečna zarada 0,48Neto minimalna i prosečna zarada 0,50Bruto minimalna i medijalna zarada 0,63Neto minimalna i medijalna zarada 0,64

Izvor: Republički zavod za statistiku Srbije

Poslednjih meseca u javnom diskursu Srbije prisutni su za-htevi sindikata za povećanjem vrednosti minimalne zara-de na vrednost minimalne potrošačke korpe. Ovaj zahtev otvara fundamentalno pitanje: da li zarada u jednoj zemlji može da bude proizvoljna ili je ona određena ekonomskim faktorima poput produktivnosti? S tim u vezi, važno je razmotriti kakav je odnos između ovih vrednosti, i utvrditi kako bi ova promena uticala na odnos minimalne i pro-sečne zarade. U periodu od 2014. do sredine 2019. godine može se uočiti da je poslednjih godina ovaj odnos značaj-no povećan. Od 2014. do 2017. godine minimalna zarada je iznosila oko 60 % minimalne potrošačke korpe. Nakon toga, a posebno u prvih šest meseci 2019. godine, ovaj od-nos raste, tako da minimalna zarada dostiže vrednost koja je nešto veća od 70 % minimalne potrošačke korpe.Važno je analizirati i kako će povećanje vrednosti mini-malne zarade na vrednost minimalne potrošačke korpe uticati na promenu odnosa minimalne i prosečne neto zarade. Kako se vrednost minimalne zarade, za period od januara do juna 2019. godine, povećala sa 26.711 di-nara na 30.022 dinara, koliko iznosi približna vrednost minimalne potrošačke korpe, odnos između minimalne i prosečne neto zarade je porastao. Naime, došlo je do po-većanja odnosa minimalne i prosečne neto zarade sa 0,49 na 0,55.14 Ovo svakako doprinosi povećanju životnog standarda velikoj broja stanovnika Srbija, ali se u obzir se moraju uzeti i ograničenja ovakvog povećanja. Neop-hodno je uspostaviti ravnotežu između mera za poveća-nje životnog standarda stanovništva u sadašnjosti i rasta životnog standarda stanovništva u budućnosti. Takođe, ova ravnoteža se mora posmatrati ne samo sa stanovniš-tva vremenskih distanci, već i sa stanovišta ekonomskih i demografskih kretanja. Naime, ekonomski neodrživ rast minimalne zarade, koji nije propraćen odgovarajućim realnim rastom u ekonomiji, poput rasta produktivnosti, može ugroziti rast zarada u budućnosti. Stoga je pre do-nošenja konačnog zaključka o tome koliko će povećanje minimalne zarade biti od značaja za stanovnike Srbije, neophodno je razmotriti i negativne efekte takvog pove-ćanja, posebno ukoliko ono nije u održivim okvirima.

14 Naravno, ovakva promena je isključivo okvirna, jer povećanje miinimalne zarade dovodi i do povećanja prosečne zarade, kako direktno (budući da minamalna zarada ulazi u obračun prosečne zarade) tako i indirektno (zbog uticaja rasta minimalne zarade na rast ostalih zarada).

Grafikon 5.3: Odnos minimalne i medijalne zarade u zemljama OECD-a i Srbije

63%

20%

30%

40%

50%

60%

70%

80%

90%

SAD

Mek

siko

Špan

ija

Češk

a

Esto

nija

Jap

an

Kan

ada

Isla

nd

Hol

andi

ja

Belg

ija

Nem

ačka

Slov

ačka

Grč

ka

Leto

nija

Luks

embu

rg

Mađ

arsk

a

Kore

ja

Velik

a Br

itani

ja

Litv

anija

Poljs

ka

Aus

tral

ija

Slov

enija

Izra

el

Rum

unija

Nov

i Zel

and

Port

ugal

ija

Fran

cusk

a

Srbi

ja

Kost

a Ri

ka Čile

Turs

ka

Kolu

mbi

ja

Odsno minimalne i medijalne zarade

Napomena: (1) Podaci za zemlje članice OECD-a su za 2017, a za Srbiju je prosečna vrednost za period M01 2018 – M06 2019Izvor: OECD i Republički zavod za statistiku Srbije

Tabela 5.2: Odnos minimalne zarade i minimalne potrošačke korpe u Srbiji u period od 2014. godine do juna 2019. godine

Godina Minimalna zaradaMinimalna

potrošačka korpa

Odnos minimalne zarade i minimalne

potrošačke korpe2014 20.010,00 34.302,00 0,582015 21.054,00 34.825,00 0,602016 21.054,00 35.093,00 0,602017 22.533,00 36.090,00 0,622018 24.882,00 36.629,00 0,68

01/2019-06/2019 26.711,00 37.085,00 0,72

Izvor: Prikaz na osnovu podataka Republičkog zavoda za statistiku Srbije i Ministarstva trgovine, turizma i komunikacija Srbije

Tabela 5.3. Promena odnosa minimalne i prosečne neto zarade u Srbiji u periodu od januara do juna 2019. godine

Pokazatelj Odnos

Trenutna minimalna zarada 26.711

Nova minimalna zarada 30.022

Prosečna neto zarada 54.145

Trenutna minimalna zarada i prosečna neto zarada

0,49

Nova minimalna zarada i prosečna neto zarada

0,55

Izvor: Prikaz na osnovu podataka Republičkog zavoda za statistiku Srbije i Ministarstva trgovine, turizma i komunikacija Srbije.

Pod

lupo

m 1

73Kvartalni monitor br. 57 • april–jun 2019

6. Zaključak

Prosečna neto zarada u Srbiji u periodu od 2001. do 2018. godine nominalno je porasla za 7,8 puta. Kumulativno posmatrano prosečne neto zarade su nominalno u ovom periodu uvećane za 687 %, odnosno 38 % prosečno godišnje. Kada se u analizu uključi i kretanje inflacije, uočava se da su realne prosečne neto zarade u poslednjih 18 godina porasle za više od 2,5 puta, što je značajno manje od nominalnog rasta. Republički zavod za statistiku Srbije je pro-menom metodologije obračuna zarada od januara 2018. godine u mogućnosti da obračunava i druge pokazatelje za-rada, kao što su medijalna i modalna zarada. U periodu od januara 2018. do juna 2019. godine, prosečna neto zarada iznosila je oko 52.800 dinara, dok je medijalna neto zarada u istom periodu iznosila oko 39.600 dinara. Izraženo u evrima, zarada koju je u neto izrazu ostvarilo zaposleno lice u Srbiji u proseku je u 2018. godini iznosila 420 evra. U periodu od 2001. do 2018. godine, prosečna neto zarada u evrima je povećana nešto više od 4 puta, što je dvostruko više od realnog rasta. Na brži rast zarada u evrima od rasta realnih zarada uticalo je pre svega realno jačanje dinara. Dinamika zarada bila je takva da je u 2001. godini prosečna neto zarada iznosila oko 100 evra i nominalno je rasla sve do izbijanja ekonomske krize 2008. godine, kada je dostigla iznos od oko 370 evra. Nakon toga, sledi postkrizni period u kojem značajnih oscilacija u pogledu prosečne neto zarade iskazane u evrima nije bilo, budući da se ona u periodu od 2011. do 2018. godine kretala u rasponu od oko 360 do 420 evra. Prema poslednjim procenama očekuje se da prosečna neto zarada u 2019. godini dostigne 470 evra.Komparativna analiza ukazuje na to da se Srbija prema vrednosti prosečne neto zarade među zemlja regiona Cen-tralno-istočne Evrope u 2018. godini pozicionirala na samom začelju. Jedine zemlje u kojoj je prosečni stanovnik na kraju prošle godine ostvario nižu zaradu u odnosu na onu ostvarenu u Srbiji bile su Severna Makedonija i Albanija. Kada se u analizu uključi i činjenica da se prosečni nivo cena u različitim zemljama razlikuje, odnosno prosečne neto zarade iskažu u evrima iste kupovne moći, ove razlike među zemljama Centralno-istočne Evrope se smanjuju. Međutim, i pored ovog smanjenja razlika, one i dalje ostaju relativno visoke.Minimalna zarada je važna da radnicima omogući minimalnu zagarantovanu naknadu za njihov rada i smanjenja siromaštva sa jedne strane, dok sa druge strane kretanje minimalne zarade utiče na kretanje prosečne zarade, produk-tivnosti, jediničnih troškova rada, zaposlenosti, itd. Stoga preterani rast minimalne zarade, iako poboljšava životni standard radnika, može imati negativan uticaj na druge makreoekonomske varijable. Srbija ima među najnižim minimalnim zaradama po času izraženu i u tekućim evrima i u evrima iste kupovne moći u poređenju sa zemljama Evrope. Međutim, analiza odnosa minimalne i medijalne i minimalne i prosečne zarade nam daje drugačiju sliku. Odnos minimalne i prosečne bruto zarade u Srbiji u poređenju sa drugim zemljama je relativno visok i iznosi skoro 50 %. Odnos minimalne i medijalne bruto zarade iznosi 63 % u prvoj polovini 2019. godine. U poređenju sa zemlja-ma OECD-a taj odnos je među najvišim.Na kraju, možemo reći da za adekvatnu analizu nivoa, kretanja i determinanti zarada neophodno je uzeti u obzir brojne indikatore zarada, kao i uporediti iste indikatore sa vrednostima za druge zemlje, kako zemlje sličnog nivoa razvijenosti, tako i sa razvijenim zemljama.

Literatura

1. Dreger, C., Lopez-Bazo, E., Ramos, R., Royuela, V., & Surinach, J. (2015). Wage and Income Inequality in the European Union. Directorate-General for Internal Policies.

2. ILO. (2018). Global Wage Report. ILO Publishing, Geneva.3. ILO. (2019). Global Wage Report. ILO Publishing, Geneva.4. ILO. (2018). What lies behind gender pay gaps. Geneva.5. Jandrić, M., & Aleksić, D. (2018). Institucije i politike tržišta rada. In A. Kostić (Ed.), Zaposlenost i rad u Srbiji

u XXI veku (pp. 191–226).6. Krstić, G., & Radulović, B. (2018). SIVA EKONOMIJA U SRBIJI 2017.Nacionalna alijansa za lokalni ekonom-

ski razvoj.7. Krstić, G., Žarković Rakić, J. (2017). “Please, mind the gap: Income inequality in Serbia”, In Economic policy for

smart, inclusive and sustainable growth, Conference Proceedings (pp. 213 - 226).

Pod

lupo

m 1

Nivo, dinamika i nejednakost zarada u Srbiji74

Baze podataka

Eurostathttp://ec.europa.eu/eurostat/data/databaseNarodna banka Srbijehttps://www.nbs.rs/internet/latinica/80/index.htmlRepublički zavod za statistiku Srbije. http://www.stat.gov.rs/WebSite/Public/PageView.aspx?pKey=2Ministarstvo trgovine, turizma i komunikcijahttps://mtt.gov.rs/