Elasticnosttraznje

Uvod Meu mnogim ekonomskim pojavama I veliinama javlja se korelacijski odnos. U sluaju kada izmeu dve ekonomske varijable postoje uzrono-posledini odnosi u analizu se ukljuuje pojam elastinosti. Pojam elastinosti u ekonomiji oznaava osetljivost jedne varijable u odnosu na drugu. Tanije, to je mera koja nam kae koliko posto e se promeniti jedna varijabla ako druga varijabla poraste za 1%. Kada se govori o elastinosti tranje najee se misli na cenovnu elastinost tranje koja predstavlja reagovanje potraivane koliine na promene u ceni. Medjutim,postoje I jos dve vrste elastinosti tranje-dohodna I unakrsna elastinost o kojima e u daljem izlaganju biti vie rei. Elastinost je razliita za razliite grupe proizvoda, jer su oni sami po sebi manje ili vie vani za kupce. Proizvodi koji predstavljaju neophodnost za kupce npr.ivotne namirnice,ne reaguju intenzivno na promene u ceni. Sdruge strane, manje vani proizvodi I usluge reaguju na promene u ceni intenzivnije,kupci procenjuju oportunitetne trokove I odustaju od kupovine. Kao to je na poetku napomenuto, kriva tranje ima negativan nagib. U sluaju da I mala promena cene dovodi do velikog smanjenja u koliini traene robe ili usluga, kriva tranje dobija horizontalniji oblik. S druge strane, neelastina tranja se predstavlja krivom koja je vie vertikalnija, s obzirom da se koliina traene robe ili usluga vrlo malo menjaju sa znaajnim promenama cena. Zasluga za uvoenje elastinosti potranje u ekonomsku teoriju I analizu pripada Alfredu Maralu, jednom od najpoznatijih engleskih ekonomista marginalistikog pravca. On nije samo definisao elastinost tranje u odnosu na cenu I dohodak, nego je utvrdio I nain njihovog merenja. Ovo sredstvo analize danas se iroko primenjuje. Nee biti preterano rei da elastinost potranje spada u sam vrh ekonomskih parametara. Meutim, utvrivanje cenovne elastinosti nije krajnji cilj, ve sredstvo za predvianje kretanja ukupnog prihoda preduzea. U delu o primeni elastinosti tranje uveriemo se da se ukupan prihod preduzea menja, u zavisnosti od elastinosti potranje.

2

Vrste elastinosti tranje Kao to je u prethodnom tekstu ve pomenuto,pored cenovne elastinosti tranje razlikujemo jo neke vrste. Elastinost potranje se moe javiti u tri oblika: 1) Cenovna elastinost tranje koja pokazuje promenu potraivane koliine nekog dobra zbog promene njegove cene 2) Dohodna elastinost tranje koja pokazuje promenu potraivane koliine nekog dobra u zavisnosti od promene dohotka kupca 3) Unakrsna elastinost tranje koja pokazuje promenu potraivane koliine nekog dobra u zavisnosti od promene cena nekog drugog dobra U narednim oblastima rada bie detaljno obraen svaki od ovih oblika elastinsti tranje. Za poetak se zadravamo na cenovnoj elastinosti tranje Cenovna elastinost tranje Kao to je ve reeno, stepen reagovanja tranje na promene u ceni naziva se cenovna elastinost tranje. Dok se krivulja tranje za sve proizvode kreu sa leva na desno nanie, njihovi oblici I strmost opadanja mogu biti sasvim razliiti I zavise upravo od elastinosti. Na primer, pretpostavimo da se I litar mleka I litar koka-kole prodaju po 100 dinara. Ako cena mleka poraste na 150 dinara, ljudi e kupovati manje mleka. Slino, ako cena koka-kole poraste od 100 dinara na 150 dinara, ljudi e manje kupovati I tog napitka. No,mada su porasti cena identini, smanjenje kupovine koka-kole e biti daleko vee nego u sluaju mleka. To je zato to u sluaju koka-kole ljudi daleko lake mogu nai zamenu nego u sluaju mleka. Ili, izraeno ne drugi nain, mleko je mnogo vie ljudska potreba nego koka-kola, tako da e tranja za mlekom ostati snanija nakon porasta cene. Kao rezultat toga, cenovni efekat je za neke proizvode, poput koka-kole vei nego za proizvode kao to je mleko. Ekonomisti koriste pojam cenovne elastinosti tranje da bi merili uticaj efekta cena. Kada je taj uticaj veliki, tranja je elastina.Tu mala promena cene izaziva veliku promenu u kvantitetu tranje. Kada je cenovni efekat mali, cena je neelastina. U tom sluaju, promena cene izaziva samo malu promenu u kvantitetu tranje. Ova razlika ilustrovana je dijagramom 1. Isti porast cene, donosi mnogo vee smanjenje tranje za koka-kolom (sa 70 na 40 flasa dnevno) nego u sluaju mleka (sa 70 na 60 boca dnevno). Kriva tranje za koka-kolom je horizontalnije od krive tranje za mlekom.

3

Koeficijent cenovne elastinosti tranje I Vrste cenovne elastinosti 138.str Cenovna elastinost tranje tj.koeficijent cenovne elastinosti tranje Ed, se izraunava tako to se procentualna promena traene koliine dobra, koju obeleavamo sa Q, podeli sa procentualnom promenom cene,koju obeleavamo sa p, odnosno: Ed=procenat promene potraivane koliine/procenat promene cene robe Ed= Dobijeni rezultat koeficijenta cenovne elastinosti tranje ekonomski se interpretira kao I sama matematika formula Ed. Ukoliko je koeficijent cenovne elastinosti tranje vei od 1, tranja je elastina, ukoliko je Ed manji od 1, tranja je neelastina. Ukoliko je Ed jednak 1 tranjaje jedinino elastina. No, o vrstama elastinosti tranje bie rei u sledeem tekstu. Naime, kada se cena robe promeni za 1%, poraivana koliina se promeni za vrednost tog koeficijenta. Recimo Problemi u izraunavanju koef.el.tranje I reenja problema Iz analize potranje, a I u razmatranju elastinosti, moglo se uoiti inverzno kretanje cene I potraivane koliine. Kada cena nekog dobra opada, uz uslov da sve drugo ostaje nepromenjeno,potroai e kupovati veu koliinu tog dobra. Obrnuto kada se cena poveeva, uz uslov da sve ostalo ostane nepromenjeno, potraivana koliina e se smanjivati. Inverzno kretanje cene I potraivane koliine ,ceteris paribus, uzrokuje das u u obrascu Ed imenilac I brojilac, odnosno derivacija cene (dp/p) I potraivane koliine (dQ/Q), razliitih predznaka. Dobijeni koeficijent cenovne elastinosti mora biti negativan broj. Striktno potovanje ove matematike injenice vodilo bi nas sasvim neloginom ekonomskom tumaenju elastinosti tranje. Zbog toga u izraunavanju Ed zanemarili negativan predznak kod izvoda cene dp/p. Alfred Maral u samu formula Ed stavlja negativan predznak, da bi pri izraunavanju izbegao negativne vrednosti koeficijenta cenovne elastinosti potranje. Prema tome, dobijeni rezultat Ed uvek e biti pozitivan broj. Obrazac Potrabno je pomenuti jo jedan problem prilikom izraunavanja koeficijenta cenovne elastinosti na koji je potrebno skrenuti panju. Obino se prilikom izraunavanja raspolae informacijama o poetnoj ceni I potraivanoj koliini(taka M) I jednokratnoj promeni cene I potraivane koliine(taka N). Pretpostavimo da je izmedju poetne I promenjene cene I potraivane koliine bilo kontinuiranih promena cene I potraivane koliine, ali da mi ne raspolaemo takvim podacima. U tom sluaju izmeu taaka M I N moe se povui bezbroj lukova ili krivih otranje, koje nisu oblika pravca, kao to je to prikazano na sledeem dijagramu. Svaki od ucrtanih lukova ili krivih potranje koje ilustruju mogue kontinuirane promene cene I potraivane koliine, podrazumevaju bezbroj taaka izmeu ve poznatih taaka M I N, u kojima je koeficijent

4

cenovne elastinosti razliit. Budui da ne raspolaemo informacijama u tim takama, proizvoljno biramo jednu od krivih koje prolaze kroz take M I N. Najjednostavnije je bilo da izaberemo krivu oblika pravca, a da Ed izraunamo u taki koja je na sredini pravca koji spaja take M I N. Tako izraunata elastinost naziva se luna elastinost potranje,a dobijeni Ed vie je aproksimacija, a nikako egzaktna injenica.Poto je dQ=Q2-Q1,a dp=-(p2p1) tj.dp=p1-p2,I kako smo poli od aritmetike sredine za p I Q, onda je p=(p1+p2)/2,a Q=(Q1+Q2)/2, pa se koeficijent lune elastinosti rauna na sledei nain: Ed=raditi u nekom program Elastinost potranje u jednoj taki Do sada prikazani nain izraunavanja elastinosti potranje odnosio se na izraunavanje koeficijenta cenovne elastinosti izmeu dveju relativno udaljenih taaka. Meutim, u daljem tekstu emo poi od pretpostavke da raspolaemo glatkom krivom potranje. U tom sluaju izraunavanje koeficijenta cenovne elastinosti potranje svodi se na Ed u jednoj taki. To moe biti bilo koja taka na krivoj potranje sa poznatim koordinatama pQ. Prema tome, ako se merenje cenovne elastinosti potranje izvodi pri neznatnim promenama cene I koliine,formula koeficijenta cenovne elastinosti potranje dobija sledei izgled: Ed=-p/Q*limdp tei 0(dp/dQ), to znai da je Ed u taki odreen koordinatama p/Q granina vrednost kolinika relativnih promena potraivane koliine I relativnih promena cene, kad promena cene tei nuli. Maral je pokazao kako se I grafiki moe meriti cenovna elastinost. On je ustanovio postupak kojim se geometrijski moe doi do Ed u odreenoj taki krive potranje. Na slici 5.4 neka taka M predstavlja poetnu cenu (p1=OA), a taka N novu cenu koja je nia od poetne (p2=OB). Postupak izraunavanja Ed u taki M je sledei. Prvo se povlai tangenta u taki M na krivu potranje dd. Neka tangenta izlazi na apscisu u taki K, a na ordinate u taki F. Smanjenje cene od OA do OB dovodi do rasta potraivane koline od OC do OE. Meutim, poimo od retpostavke da je u pitanju neznatna promena cene, odnosno da je taka N vrlo blizu take M, tako da potraivana koliina nije jednaka OE nego OL. Na dijagramu slike 5.4 sve je ovo prikazano u krupnom planu da b bilo uoljivo. Unesimo u formula Ed utvrene veliine iz dijagrama slike 5.4: Prema poznatoj teoremi o slinim pravouglim trouglovima, odnosno kada je CL/AB=CK/OA,sledi da je: Iz ega, s obzirom da je CK/0C=MK/MF,proizilazi Ed=MK/MF. Prema tome,geometrijsko merenje cenovne elastinosti u jednoj taki, na datoj krivoj potranje, izvodimo povlaenjem tangente u toj taki. Zatim podelimo duinu njenog dela od te take do izlaska na apscisu sa njenom duinom od te take do izlaska na ordinate. Naravno I ovom prilikom treba staviti negativan predznak. Odnos duina segmenata tangente ispod I iznad take na krivoj potranje, u kojoj se elastinost meri, moe biti razliit. U zavisnosti od numerike vrednosti koeficijenta cenovne elastinosti tranje, razlikuje se nekoliko vrsta cenovne elastinosti o kojima e biti rei u sledeem odeljku ovog rada. Vrste cenovne elastinosti potranje 1)Elastina tranja- Za sve varijacije cene i potraivane koliine, kod kojih je Ed vee od 1 I istovrmeno Ed manje od beskonano. To znai da je kod takve tranje vei procenat 5

promene potraivane koliine, nego to je procenat promene cene. Na primer, tranja je elastina kada se cena povea za 1%, a potraivana koliina se smanji za 1.3%. 2)Neelastina tranja- Za sve varijacije cene i potraivane koliine, kod kojih je Ed manje od 1 I istovrmeno Ed vee od nule. To znai da je kod takve tranje manji procenat promene potraivane koliine, nego to je procenat promene cene. Na primer, tranja je neelastina kada se cena povea za 1%, a potraivana koliina se smanji za 0.6%. 3)Jedinino elastina tranja- Za sve varijacije cene i potraivane koliine, kod kojih je Ed jednako 1. To znai da je kod takve tranje jednak procenat promene potraivane koliine procentu promene cene. Na primer, tranja je jedinina kada se cena povea za 1%, a potraivana koliina se smanji takodje za 1%. Postoje jo dva ekstremna sluaja elastinosti tranje: 4)Savreno elastina tranja- Za sve varijacije cene i potraivane koliine, kod kojih je Ed jednak beskonanosti. To znai da je kod takve tranje postoji neverovatno visok stepen osetljivosti potraivane koliine jedne robe na promenu njene cene. U tom sluaju, beskonano mali procenat smanjenja cene robe uzrokuje beskonano veliki procenat poveanja potraivane koliine. I obrnuto, beskonano mali porast cene dovodi do prestanka tr njom.anje z Elastinost I nagib Faktori cenovne elastinosti tranje: Postoje tri glavna inioca cenovne elastinosti tranje 1) Nunost dobara- Roba ili usluga se smatra visoko elastinom ako I mala promena u ceni dovodi do ozbiljnih promena u tranji. Obino su ovo proizvodi koji su iroko dostupni na tritu, a kupcima nisu preko potrebni u svakodnevnom ivotu. Takvi su na primer markirana odea, turistiki aranmani atraktivnih destinacija, kotski viski ili francuski ampanjac. S druge strane, neelastinim se smatra roba ili usluga kod koje promene u ceni dovode do manjih ili nikakvih promena u tranji. Ovo su obino robe ili usluge koje su neophodne za normalno odvijanje svakodnevnog ivota. Takvi su hleb, eer, ulje, cipele, odea. 2) Supstituti- ovo je verovatno najznaajniji factor elastinosti. Uopteno govorei, to vie supstituta, to e I tranja biti elastinija. Ako, na primer, cena kafe poraste za 15%, veliki broj gostiju u kafeima e prei na korienje aja. Ovo znai da je kafa cenovno elastina roba, jer e promena u ceni dovesti do znaajnog pada u tranji. Meutim, ako bi kofein kao takav poskupeo, verovatno da se to ne bi mnogo odrazilo na potronju kafe ili aja, s obzirom da nema mnogo zamena za kofein. Veina ljudi se nee odrei jutarnje doze kofeina, bez obzira na cenu. Dakle, kofein je cenovno neelastian proizvod, jer za njega nema supstituta. Moemo rei dad ok proizvodi u jednoj grani industrije pokazuju cenovnu elastinost, zbog mogunosti zamene jednih drugima, dotle same grane pokazuju cenovnu neelastinost. 2) Raspoloivi dohodak- ovaj factor se odnosi na deo prihoda koji potroa moe da potroi na odreenu robu ili uslugu. Ako cena piva poraste sa 40 na 80 dinara, a prihod ostane isti, tada e potroa, za onaj deo prihoda koji je namenio za kupovinu piva, u naem sluaju 160 dinara, moi da kupi samo 2, a ne 4 piva, kao ranije. Drugim reima, potroa je primoran da smanji tranju za pivom. Dakle, ako cena raste, a dohodak namenjen za odreenu robu ili uslugu ostaje nepromenjen, tranja e biti elastina, tj. Znaajno e se smanjiti.

6

3) Vreme- trei znaajan faktor je vreme. Ako cena cigareta poraste za 50%, male su anse da dodje do trenutnog smanjenja tranje za duvanom. Moglo bi se zakljuiti da je duvan cenovno neelastina roba, jer nema supstitute. Medjutim, na due staze, pua moe da zakljui da ne moe da priuti da dobar deo svojih prihoda daje na cigarette I ostavi puenje, to dovodi do smanjenja tranje, pa se moe zakljuiti da je na dugi rok I duvan cenovno elastina roba.

Unakrsna elastinost tranje Dohodna elastinost tranje I Engelovi zakoni Primena elastinosti tranje Ukupan I granian prihod preduzea Trini udeo (knjiga za biznis velika)

7

Literatura: Antell Gerson I grupa autora, 2004., Primenjena ekonomija, Evropski pokret u Srbiji, Beograd Peji Lazar, Jaki Miomir, 1989., Principi ekonomije, Savremena administracija, Beograd Savkovi Radojica, 2006., Ekonomija Osnovi, Nauna knjiga Nova, Beograd Vukadinovi Ivan, Popovi Nenad, 2006., Mladi u preduzetnitvu, Regionalna Agencija za ekonomskiu razvoj umadije I Pomoravlja, Kragujevac

8