Univerzitet u Beogradu

Univerzitet u Beogradu

Fakultet organizacionih naukaELEKTRONSKO OBRAZOVANJE

Seminarski rad iz Elektronskog poslovanja Profesor: prof. dr Boidar Radenkovi

Mentor: Aleksandar okovi

Student: Aleksandra Perikoti 287/04Beograd, 2007SADRAJ

31.UVOD

2.ELEKTRONSKO OBRAZOVANJE43.MOGUNOSTI124.PREDNOSTI155.NEDOSTACI176. ZAKLJUAK......................................................................................................187. KORIENA LITERATURA...............................................................................19

1. UVOD

Obrazovanje klasinim metodama, iako opstaje ve milenijumima, ima neke znaajne nedostatke. Jedan od najveih je neophodnost prisustvovanja mestu odvijanja nastave. Ta injenica prisiljava polaznika da plaa trokove smetaja, putovanja i druge telekomunikacione usluge. Tu su i posredni trokovi u vremenu putovanja. Drugi znaajan problem je to je nastava prilagoena tzv. prosenom ueniku, ime su uskraeni oni koji ne spadaju u tu kategoriju, bilo da je proces ovladavanja znanjem za njih prespor ili prebrz. irenjem primene raunara i Interneta razvijene su nove tehnike obrazovanja, koje sve zajedno zovemo e obrazovanje ( eEducation ili eLearning) i zahvaljujui kojem se navedeni problemi uspeno prevazilaze.

U prvom poglavlju se nalazi istorijski razvoj obrazovanja i objanjeno je ta predstavlja elektronsko obrazovanje.U poglavlju mogunosti je navedeno koje vrste elektronskog obrazovanja postoje i date su glavne karakteristike uenja na daljinu.

Tree poglavlje je posveeno prednostima elektronskog poslovanja.

U etvrtom poglavlju su navedeni i objanjeni nedostaci elektronskog poslovanja.

2. ELEKTRONSKO OBRAZOVANJE

Odlazei unazad, sve do samih poetaka edukacije, Vremeplov Obrazovanja prikazuje najsjajnije trenutke u istoriji uenja i obrazovanja:

Na samom poetkuAdam je dobio prvu lekciju, od Boga : prekri zakon i platie cenu toga.

Ili, na samom poetku...Pre postanka pisanih rei (tzv. era pra-pismenost), sve to su ljudi nauili prenoeno je usmenim putem.

3000 pre Hrista/B.C. egipatske "kole hramovi."Svetenici su poduavali religiju, pisanje, tadanje nauke.

2000 pre Hrista /B.C. Prve zvanine kole u Kini.

1500 pre Hrista/B.C. Svetenici u Indiji podueveju religiju, pisanje, filozofiju, nauke.

850 pre Hrista/B.C.Nastaje epsko delo Homerova Ilijada & Odiseja, koje ima ogroman znaaj u okviru edukacije iz oblasti grke istorije i mitologije. U Grkoj pristup uiteljima imali su veinom samo slobodni ljudi (nikako robovi).

550 pre Hrista/B.C.Konfuije, presvetli kineski uitelj i filozof. Veliki deo kineskog drutva danas je zasnovan na njegovim uenjima baziranim na strukturi

moralnosti. U njegovom uenju naglaen je znaaj dobrote, ljubaznosti, dareljivosti, potovanja prema starijim osobama, itd.

400 pre Hrista/B.C.Sofisti, lutajui uitelji u Grkoj, poduavali su ljude kako da se raspravljaju koristei logiku. Veliki filozof Sokrat dri predavanja na javnim trgovima svima onima koji ele da sluaju ili uestvuju u raspravi. On visoko vrednuje traganje za pravom istinom, u odnosu na odnoenje pobede korienjem argumenata (suvie jednostavno po njemu), i ohrabruje ljude da misle svojom glavom.

387, 355 pre Hrista/B.C. Platon & Aristotel osnivaju kole u Atini. Platonova kola nosi naziv Akademija. Obe kole su fokusirane na istinu. Platon pie Republiku, opisujui sopstvenu viziju savrenog drutva i obrazovanja, zasnovanih na socijalnom stanovitu.

100 pre Hrista/B.C.Organizovan je prvi program edukacije. Dvojica rimljana, poznatih kao Ciceron i Quintilian, imaju ideje koje su i dalje u upotrebi u savremenom zapadnom drutvu. Ciceron tvrdi da bi obrazovanje trebalo proiriti na umetnosti i nauke. Quintilian kae da bi obrazovanje trebalo zasnovati na sposobnosti uenika da ui.

0 B.C./A.D. Isus poduava u Jerusalimu.

105 posle Hrista/A.D.U Kini su izumeli papir.

500-1500 posle Hrista/A.D.Ovaj period je u zapadnoj kulturi poznat pod nazivom Srednji Vek. To je era veoma sporog napretka ali su se ipak deavali neki pomaci kada je u pitanju obrazovanje. U tzv. sobama za pisanje, monasi su kopirali veoma vane tekstove prepisujui ih rukom. Katolika crkva ima veoma veliki uticaj na sve vidove uenja tokom ovog perioda.Svetenici poduavaju religiju, pisanje i nauke.

500 posle Hrista/A.D.Nalanda, veliki budistiki univerzitet u Indiji, predstavlja dom za vie od 10,000 studenata. To je najvee rezidencijalno mesto za uenje uz privremeni smetaj u istoriji toga vremena. Predmeti su obuhvatali I religiozna uenja kao i filozofiju, gramatiku, medicinu.

999 posle Hrista/A.D.Avicenna, Iranski vodei mislilac u oblasti medicine, pie Zbornik medicine/The Canon of Medicine/. Ovaj rad kao i ostali koje su napisali arapski, severno afriki i panski mislioci, imao je veliki uticaj na Evropske obrazovne ideje.

1000 posle Hrista/ A.D.Arapska kola i uenje. Evropljani ue Arapski sistem brojeva, koji se jo uvek koristi na dananjem zapadu.Svetenici poduavaju religiju, pisanje i nauke.

1100 posle Hrista/A.D.Skolastika, pokret koji je pomogao da se premoste razlike izmeu isto religioznih uenja, na jednoj strani, i filozofskiog i naunog razmiljanja na drugoj.

1150-1250Osnovani tzv. "Moderni" univerzitieti: 1150 god., Paris/Sorbonne. 1209 god, Cambridge. 1249 god., Oxford. Sveti Toma Akvinski, katoliki teolog, aktivno radi na konceptu skolastike u Parizu. Univerzitieti poinju da nude mogunost sticanja diplome iz razliitih oblasti i predmeta.

1450Patentirana je prva maina za tampanje. Ovo otkrie utie na razvoj i poboljanje pismenosti time to knjige postaju dostupnije i to irim drutvenim slojevima.

1499Desiderius Erasmus, Holandski nastavnik, poinje sa proavanjima starih dokumenata. On savetuje nastavnike u Evropi da razmiljaju o literaturi a ne da je samo itaju ili, prema potrebi, pamte odreene delove.

1500Period renesanse koji zahvata i itav 17-ti vek, oznaava poetak obnovljenog interesovanja za uenje. Italija se istie kao posebno aktivna tokom dotinog perioda. Sve vie ena poinje da se obrazuje, iako je to i dalje nedostupno veini populacije, bez obzira na pol. Mnogo vanih matematikih tekstova je prevedeno na korisne jezike, to je predstavljalo izuzetan podstrek daljem uenju i razvoju celokupne nauke.

1517Sa poetkom perioda reformacije poboljava se pismenost. Usled injenice da su stekli sposobnost itanja, pojedinci stavljaju u pitanje autoritet samog Pape. tampanje Biblije na lokalnim jezicima i dijalektima znatno doprinosi poveanju pismenosti. Reformatori osnivaju kole gde ljudi ue osnovne predmete na maternjem jeziku.

1592Poinje se sa izvoenjem ekspirovih dela u Engleskoj. Pozorite je mesto gde filozofske ideje mogu biti nauene sa pozornice, pomaui nepismenoj publici da se razvija i razmilja.

1609Cenzura u obrazovanju. Galilej izumevi teleskop, javno izjavljuje da je Sunce centar universuma i biva demantovan od strane katolike crkve jer predstavlja opasnost za opstanak vere. Zabranjeno mu je da iri uenje zasnovano na sopstvenim pronalascima.

1620-teIzumeli su prvo raunalo/runo/ to je znatno pojednostavilo bavljenje matematikom..

1659Comenius pie prvu slikovnicu za decu. eki predava putuje severnom evropom ohrabrujui uitelje da od uionica naprave mnogo interesantnije mesto za decu.

1690-teMozak predstavlja prazan, neobradjeni komad kriljca. Engleski pesnik i filozof John Locke raspravlja o injenici da smo rodjeni sa praznim umovima, a da obrazovanje treba postepeno da dovede do njihovog razvoja i da, prema tome, obrazovanje treba zapoeti jo u ranom detinjstvu.

1770-teObrazovanje je znaajno za sve. Amerikanci Thomas Jefferson i Benjamin Franklin savetuju da je edukacija od velikog znaaja za sve graane novokonstituisane nacije.

1799Prva "moderna" osnovna kola. Johann Pestalozzi, vajcarski predava, poinje da osniva kole irom vajcarske i Nemake koje koriste tzv. ciljne lekcije, sva ula i izraajnost kako bi pomogle deci pri uenju.

1833Prvi porez za edukaciju u Britaniji dovodi do ruenja crkvenog i privatnog monopola u kolstvu.

1837Otvoreno prvo obdanite od strane Friedrich-a Francuskog, kao mesto gde mala deca mogu da ue i napreduju u razvoju pre polaska u osnovnu kolu.

1852Prvo potpuno besplatno obrazovanje u amerikoj dravi Massachusetts.

Sredina1800-tihVeina vlada u zapadnim zemljama usvaja dravni plan obaveznog obrazovanja za celokupnu populaciju.

1862Kralj, uz pomo gospoe Anna-e Leonowens, prenosi osnovne ideje zapadnog obrazovanja deci unutar kraljevske palate na Tajlandu.

1880-te"Evolucija" radikalno menja dotadanju edukaciju. Darvinova teorija evolucije, koju je u obrazovne tokove uveo Herbert Spencer, nastavlja do dananjih dana da produbljuje jaz izmeu svojih sledbenika i onih koji je osporavaju.

1890-teU Britaniji i Severnoj Americi pojavljuju se prvi dopisni kursevi, bazirani na idejama poteklim sa univerziteta u Oxford-u i Cambridge-u.

1905Prvi standardizovani test inteligencije, ustanovljen od strane Alfreda Binet-a.

1918Sve drave koje pripadaju U.S. zahtevaju besplatno obrazovanje.

1920-teNaglasak je na potenciranju uenja u ranom detinjstvu. Maria Montessori, poreklom Italijanka, razvija metod koji je jo uvek u upotrebi i omoguava da veoma mala deca naue osnovne ivotne vetine koje obuhvataju praktina, oseajna/ulna i opta saznanja. Njene ideje su uticale na rad u obdanitima i predkolskim ustanovama.

1921Prvi zvanini ameriki program Studije u inostranstvu alje studente univerziteta u Delaware-u u Francusku.

1926Program pod imenom Semestar na Moru predstavljao je prvo organizovano studijsko putovanje sa 504 amerika studenta. Prva stanica na tom putu je bila: Yokohama, Japan.

1951Televizija kao uitelj. Jack LaLanne edukuje amerikance o vanosti obaveznog svakodnevnog vebanja . To je nastavio da radi pune 34 godine.

1954Rasna integracija u okviru U.S. kolstva.

1959Prva predavanja pod imenom tzv. Semestar u osvit zore, koja omoguavaju odraslima nastavak edukacije iz razliitih oblasti, u komforu bilo koje dnevne sobe sa televizorom.

1960-teUreaji na bazi multi-medija osvajaju uionice. Projektori sa slajdovima i filmskom trakom, kao i kasetofoni su uobiajena stvar.

1964Universiteti postaju mesta protesta. Univerzitet u Kaliforniji, Berkeley, predstavlja poetak studentskih politikih protesta.

1961as kuvanja na TV-u. Julia Child debituje sa instrukcijama za pravljenje omleta..

1969Televizijski debi uvene emisije za decu Ulica Sezam. Predstavlja edukativni deiji program u nastavcima u kome lutke i glumci poduavaju decu osnovama itanja, morala i muzike.

1970-tePojava elektronskih matematikih kalkulatora tzv. digitrona izazvala je strah meu predavaima da e studenti i uenici zaboraviti da rade osnovne matematike operacije. Istorija je dokazala da su bili potpuno u pravu..

1970-tePonovo raste popularnost uenja u kui. Nekim roditeljima se ne dopada politika U.S. vlade koja zabranjuje religiju u uionicama, pa zato edukuju svoju decu kod kue. Popularnost ove pojave raste sa godinama iz velikog boja razloga.

Rane1980-teTelevizija u uionici. injenica da su jeftini VCR ureaji postali lako dostupni za rezultat je imala da uenje putem videa bude standardna pojava.

1980-tePopularizacija drutvenih koleda i tzv. tehnikih kola. Ovo je perfektno reenje za one ljude koji ele dodatno obrazovanje bez upisa na univerzitete.

Kasne1980-teKompjuteri dolaze u kole. U kolama se mogu primetiti modeli proizvedeni od strane Apple-a and IBM-a, ali e proi jo neko vreme pre nego postanu korisni za veinu studenata

1989Studenti su utiani. Kineska vlada koristi vojne snage da prekine studentski protest za demokratiju na trgu Tiananmen. Stotine civila i studenata je poginulo u tim nemirima..

1991Charter kole. U.S. drava Minnesota, koju su sledile i ostale drave lanice, donosi zakon koji dozvoljava rad kolama koje ne potuju standardna pravila./curriculum.

Kasne1990-teInternet menja sve. Razvoj interneta omoguava komunikaciju kao i trenutan pristup informacija, bilo kojoj osobi irom sveta, putem konekcije. Sadraj se dopunjava i evoluira neverovatnom brzinom tako da je mogue baviti se istraivanjima na bilo koju temu pa ak i virtuelno. Razvijaju se kursevi za E-learning/elektronsko uenje putem kojih je polaznicima omogueno da ue on-line.

Elektronsko obrazovanje pretpostavlja demokratski princip obezbeivanja jednakih mogunosti obrazovanja za sve, to ukljuuje pristup informacijama na Internetu, mogunost uenja (i obrazovanja) na daljinu ("distance learning"), pristup informacijama o kulturnom i istorijskom nasleu, itd.

Uenje i obrazovanje tokom celog ivota (Long-life learning), i posebno posle zavrene kole (Post-Educational learning) praktino su omogueni bogatsvom sadraja na Internetu.

Uenje preko interneta je zasnovano na korienju savremene ICT tehnologije u gotovo svim elementima procesa uenja.

Internet odnosno Intranet se koristi za ostvarivanje uslova za Interakciju korisnika sa sadrajem, predavaima (autorima) i ostalim uesnicima u Distance Learning modelu uenja.

Amerika asocijacija za elektronsko obrazovanje (The United States Distance Learning Association, www.usdla.org) definie ovaj pojam kao dostizanje znanja i vetina kroz dostavljene informacije i uputstva, primenom razliitih tehnologija.

Jedna od definicija, koja po miljenju autora ove studije jednostavno i dobro odredjuje pomenuti pojam glasi: Elektronsko obrazovanje je sistem i proces povezivanja polaznika sa distribuiranim obrazovnim resursima.

Obrazovanje se danas smatra uslovom opstanka i razvoja modernih drutava. U oblasti Informacionih Tehnologija znaaj obrazovanja je u proporcionalnoj srazmeri sa tehnolokim razvojem drutva.

Sa ekspanzijom tehnologije i inovacija u oblasti uenja na daljinu, raspoloivost takvog naina edukacije poveava se dramatino. Mnoge tradicionalne kole neke od svojih programa koncipiraju u obliku uenja na daljinu a mnoge kole su izrasle fokusirajui se iskljuivo na uenje na daljinu.

Nove mogunosti i obaveze u karijeri mladih ljudi u smislu promene mesta rada, promene posla zbog boljih finansijskih uslova, promenljivog radnog vremena, velikog broja sastanaka i poslovnih putovanja, rada na terenu ine da nove generacije studenata, koje su u mogunosti da svoje kolovanje radei finansiraju sve vie pristupaju programima elektronskog uenja.

Razvoj privrede koji nas oekuje u buduem vremenu svakako nam ne dozvoljava situaciju da su nam studenti, mladi ljudi od 18 do 25 godina poslovno neaktivni ili da pak biraju izmedju studija i posla. Te dve vrlo bitne stvari ne mogu biti nikako suprotstavljene. Mladom oveku treba omoguiti da radi i ui u isto vreme.

Veina kola u svetu danas ima u svojoj ponudi ozbiljno organizovane e learning programe. Pre svega, takve programe karakterie velika poseenost i uee novih generacija studenata. Podaci koje je za 2006. godinu iznela u javnost gore pomenuta asocijacija govore o vie miliona studenata irom Amerike i Evrope koji su trenutno u nekom od oblika E Learning studija.

Kod nas to nije sluaj. Pojedinani sluajevi koji se u naem okruenju gotovo jedva mogu i pronai i sresti tretiraju uenje na daljinu samo kao dodatni servis za pomo svojim studentima u nastavnom procesu i to najee u formi objavljivanja tekstualnih materijala na Internetu.

Jedna od karakteristika savremenog Informacionog drutva je da nakon redovnog obrazovanja (osnovna kola, srednja kola, fakultet itd.) gradjanin ima potrebu da nastavi sa obrazovanjem i to u vremenu i na nain koji ne remeti njegove dnevne obaveze. Sama po sebi se namee potreba da se obrazovne aktivnosti sprovode nezavisno od lokacije i vremena.

Postavlja se pitanje da li i kako standardni tradicionalni obrazovni proces moe odgovoriti pomenutim zahtevima. Iskustva govore da je to svakako mogue primenom savremenih tehnolokih reenja u procesu uenja.

Naglim razvojem informatike tehnologije, koja svoju primenu nalazi u gotovo svim podrujima ljudske delatnosti, edukacija izlazi iz okvira tradicionalne nastave i postaje nazavisna od vremena i prostora.

Model elektronskog obrazovanja premauje granice tradicionalne nastave. Polaznici su oslobodjeni obaveze dolaska u uionicu na klasian as, umesto toga oni koriste druge raspoloive resurse, materijale za uenje, vebu i drugo putem odgovarajuih medija (Internet,softveri za uenje na CD-u ili DVD-u, itd.).

U sluaju elektronskog obrazovanja internet tehnologija se javlja kao posrednik u odnosima predavaa i polaznika.

3. MOGUNOSTI

Postoje razni oblici e obrazovanja, od kojih su neki dostupni i na domaem tritu. Prvi takav oblik kod nas su mulitimedijalni kursevi (obino na CD-ovima). Postoji veliki broj raznih naslova - od uenja jezika, fizike, istorije do rada sa tekst procesorima i sl. Multimedijalni kursevi postaju dostupni i putem Interneta, ime podaci dobijaju na aurnosti. esto, sastavni deo takvih kurseva su razne provere znanja, koje mogu biti i vrednovane dobijanjem sertifikata na razliitim nivoima. Najpoznatiji primeri takvih provera su testiranja za razne Mikrosoftove sertfikate, a njihov znaaj zavisi od ugleda institucije koja ih izdaje.

Objedinjavanjem velikog broja kurseva stvaraju se elektronski univerziteti, koji mogu biti potpuno nezavisni ili sluiti kao podrka postojeim univerzitetima.

Polaganjem ispita predvienih programom, na elektronskim fakultetima stiete zvanje koje bi dobili i na nekom od "stvarnih" fakulteta. Ipak, treba imati na umu da i ovde vai pravilo kao i na klasinim univerzitetima: to je vei rejting fakulteta, to se diplomci lake zapoljavaju i imaju veu mogunost biranja firmi i poslova.

Kursevi su, uglavnom, usmereni na visoko kolstvo i na neke specijalistike potrebe razliitih industrija. Ne treba oekivati u bliskoj budunosti da e e obrazovanje potisnuti sadanje osnovne i srednje kole, ali fakulteti i vie kole bi trebalo da ostanu predmet interesovanja investitora u ovoj oblasti. Elektronsko obrazovanje se sve vie primenjuje i u pojedinim industrijskim granama; na primer, prodavci mogu da se upoznaju sa novim proizvodima, radnici sa novim tehnologijama, korisnici sa nainom upotrebe isporuenih ureaja, itd. Zajedniki imenitelj je poveanje efikasnosti ekonomskih sistema, uvoenjem novih znanja kroz tehnoloke procese.

Najei oblik elektronskog obrazovanja je uenje na daljinu.Prvi oblik uenja na daljinu je omoguio Gutenberg, pronalaskom tamparije. Ali dugo vremena ovaj izum nije iroko korien, kako zbog malog broja pismenih, tako zbog nepostojanja dobrih udbenika. Radikalan napredak na tom planu je uinjen krajem pretprolog i poetkom prolog veka. Drugi znaajan pomak se desio pojavom dopisnih kola. Tako je donekle prevazien problem u komunikacijama na daljinu. Pojava kurseva sa knjigama i kasetama (prva multimedija), takoe, predstavlja jednu od osnova elektronskog obrazovanja. Naravno, tek irenjem primene raunara i Interneta, stvaraju se pretpostavke za uvoenje e obrazovanja.

Ovakav nain uenja moe biti i interaktivan, uz mogue orijentacione sesije, zvaninih asova ili ispita pod nadzorom. On omoguuje uenicima obuku prema sopstvenoj dinamici i individualne konsultacije preko e-pote, chat servisa, elektronskih konferencija i sinhronog konferisanja, na lokalnoj mrei ili u viekorisnikom domenu. Kod ovog modela, predavai mogu da koriste video prenos preko Interneta u realnom vremenu, koji postaje sve pristupaniji razvojem tehnologije i infrastrukture. Moe se smatrati da slogan ui bilo gde i bilo kad vai u svom punom znaenju. Zapravo, korienjem ovih tehnologija uenici mogu uestvovati u nastavi sa bilo koje geografske lokacije.

Pri tome se pojam tzv. obrazovanja na daljinu, koji se pre odnosio na sisteme dopisnih kola ili na razliite programe obrazovanja putem videa ili televizije, danas u prvom redu povezuje s razliitim oblicima obrazovanja putem Interneta. Mnogobrojne prednosti takvog oblika edukacije poput nezavisnosti o vremenu i mestu odravanja nastave, vee mogunosti individualizacije nastave i bolje dostupnosti nastavnih sadraja, omoguile su veliku popularnost "uenja putem Interneta" pa ono neretko postaje alternativa raznim obrazovnim programima koji se prezentuju u formi klasine nastave.

Karakteristike daljinskog uenja

Osnovne karakteristike ovakvog modela uenja su:

obrazovanje ili obuka koja se nudi uenicima na razliitom mestu (fiziki udaljeni) od nastavnika ili izvora informacija

programi ili kursevi uenja na daljinu mogu biti prilagodjeni razliitim osobinama uenika, a razlikuju se po tehnologiji koja se koristi, po strukturi programa (kursa), po stepenu nadzora polaznika

uesnici kod uenja na daljinu: osobe koje kreiraju i distribuiraju materijale za uenje i uenici

organizatori kurseva ili programa: obrazovne i naune institucije za svoje uenike i studente (i za ostale), kompanije ili njihovi delovi za svoje zaposlene, pojedinci: konsultanti, nastavnici,...

polaznici kurseva (programa):

odrasli netradicionalni studenti

zaposleni bez mogunosti da pohaaju nastavu

osobe koje zahtevaju vie aktivnosti i interakcije kod uenja

lica sa fizikim ogranienjima ili poremeajima

osobe geografski udaljene od obrazovnih centara.

Korisnici sistema

Sistem pokriva potrebe sledeih glavnih grupa korisnika:

Autori, predavai, instruktori, voditelji kurseva, nastavnici

Administrativno osoblje, organizatori nastave, adminstratori sistema, menaderi obuke

Studenti, polaznici kurseva, uenici, zaposleni u kompanijama.

Glavni elementi sistema daljinskog uenja: sistem kreiranja kursa sistem za pripremu kursa - vodjenja kroz kurs sistem testiranja sistem praenja napredovanja korisnika sistem praenja statusa korisnika.Podsistemi: podsistem za evidenciju korisnika podsistem za kreiranje i upravljanje kursevima podsistem za kreiranje materijala za uenje univerzalni podsistem prikaza materijala podsistem za testiranje podsistem bodovanja, praenja napredovanja podsistem praenja korienja podsistem organizacije kurseva podsistem komunikacije i obavetavanja hijerarhija pristupa podsistem kvaliteta stablo i baza znanja (pojmovnik, Faq, Search).4. PREDNOSTIOsnovna prednost e obrazovanja su niski trokovi. Naime, nije potrebno plaati veliki prostor (uionice), odravanje, a ni nastavnike. Za poetak je dovoljno sainiti kurseve, koji se, kasnije, samo odravaju i eventualno nadograuju. Pored toga, potrebno je imati i neto administrativnog osoblja, ali znaajno manje nego kod klasinih obrazovnih institucija. Kada su kursevi pripremljeni, skoro je svejedno da li postoji jedan ili hiljadu polaznika, (broj polaznika minimalno utie na cenu odravanja) i da li traju jednu ili sto godina.

Velika fleksibilnost e obrazovanja predstavlja znaajnu prednost u odnosu na klasine oblike edukacije. Naime, kod potonjih, nije mogue pohaati kurseve u vreme kada to vama odgovara, nego u vreme kada je to institucija odredila. Drugo, morate biti prisutni na odreenom mestu, to moe biti problem ako polaznik ne stanuje blizu uionice. Tree, polaznik mora da radi po tempu koji odreuje institucija i koji se ne moe menjati. Pored toga, kod klasinog obrazovanja korisnik ne moe da bira koliinu i strukturu materijala koji e obraivati. Na primer, moe biti potrebno da polaznik jo deset godina nakon zavrenih studija izuava neku oblast od znaaja za njegovu profesionalnu delatnost (recimo "drutveni ivot" ajkula). Uenje "na daljinu" mu to obezbeuje, a njegova velika fleksibilnost podstie kreativnost polaznika i utie na zadovoljstvo u radu, to u zbiru uveava i efikasnost ovakvog naina edukacije.

Uenje na daljinu u odnosu na klasini tradicionalni pristup uenju pokazuje sledee prednosti: omoguuje stalno uenje (lifelong learning) iprofesionalno usavravanje

uenici ue nezavisno, vlastitim tempom, na mestu i u vremenu koje sami odaberu, na raspolaganju im je veliki broj predmeta, koje nude razliite institucije ili nastavnici-pojedinci

vlastiti tempo - uenici prolaze kroz materijal za uenje onom brzinom i onoliko puta koliko ele

mesto uenja moe se odabrati zavisi od medija koji se koristi za distribuiranje materijala za uenje (ui se na poslu, kod kue...)

dostupnost tema koje ne nude kursevi/programi u tom podruju uenici pronalaze i pohadjaju programe koji ih zanimaju, i ako ih ne nude obrazovne ili poslovne institucije u mestu u kojem ive ili rade

uestvovanje u najkvalitetnijim ili najprestinijim programima uenik moe pohadjati barem neke kurseve na kvalitetnim institucijama ili koje dre poznati strunjaci bez promene mesta boravka

odabiranje svog naina uenja aktivno ili pasivno uenje, razliiti nivoi interakcije: klasini pisani materijal uz vodjenje vlastitih beleki, interaktivne simulacije, diskusija sa ostalim uenicima (e-mail, telekonferencije, ...), vie multimedije - grafike, animacije, zvuka,...

praktian rad sa razliitim tehnologijama stiu se ne samo informacije o onome to se ui, nego i dodatna znanja i vetine o korienju razliitih tehnologija, omoguuje se polazniku da postigne i zadrzi nivo pismenosti za 21. vek

Samostalno uenje i interakcija i nastavnici ue od uenika koji samostalno trae izvore informacija. Osnovne prednosti daljinskog uenja za studenteStudent svoje prednosti vidi u: smanjenju trokova stanarine i ostalih trokova vezanih za boravak u mestu odravanja studija

mogunosti da bira studijski program i studira van mesta svog prebivalita bez potrebe za njegovom promenom

izboru kole van fizikih granica matine zemlje

mogunosti da radi za vreme studiranja nezavisno od mesta odravanja studija

prevazilaenju nemogunosti da poseuje tradicionalnu nastavu usled nekog od svojih trajnih ili privremenih fizikih problema, oteenja ili bolesti

samoorganizovanju vremena za uenje (visoka motivacija, planiranje vremena i sposobnost za analizu i sintezu sadraja koji se ui) i dr.5. NEDOSTACI

Naravno, elektronsko obrazovanje ima i nekih mana. Osnovna mana je to to nedostaje drutveni aspekt uenja. Polaznik se u toku svog obrazovanja sree samo sa raunarom. To je i razlog to se ne moe oekivati brz prodor ovakvog oblika obrazovanja u osnovne i srednje kole, gde je drutveni aspekt primarni. Postoje i problemi tehnike prirode, a najvei meu njima je problem autorizacije. Naime, kako utvrditi da li je osoba sa druge strane ice upravo osoba koja bi trebalo da se ispituje? Pored toga, neophodno je da polaznik poseduje raunar i pristup Internetu. Meutim, ova prepreka je i u domaim uslovima sve neznatnija, jer padom cena na tritu, posedovanje raunara predstavlja sve manji izdatak. Raunar sposoban za pristup Internetu (dodue upotrebljavan) je mogue kupiti za oko dve prosene plate. Internet je, takoe, sve dostupniji, uprkos looj infrastrukturi i problemima sa Telekomom. Ono to je, u stvari, najvanije za uspean start u uenju "na daljinu" je da polaznik ima snanu volju i da moe da se odupre ometanjima u svom svakodnevnom okruenju.6. ZAKLJUAK

Trenutno, u SAD se 75% znanja industriji "isporuuje" na standardne naine, tj. u uionici. Ostalih 25% je dostupno Internetom, Intranetom, putem CD-romova, audio-video zapisa ili tehnologija koje predstavljaju njihovu kombinaciju. Meutim, analitiari prognoziraju da e se u neposrednoj budunosti, udeo elektronskog obrazovanja poveati ak do 70%, kao podrka klasinim oblicima obrazovanja. Ovu teoriju ohrabruje injenica da se javlja veliki broj naslova i na srpskom jeziku. Izdavai su ak i dravna preduzea, poput Zavoda za izdavanje udbenika. Na elektronske univerzitete emo morati da priekamo, ali i tu se stvari polako pokreu. Znaajni podsticaj razvoju elektronskog obrazovanja bi trebalo da daju velike domae kompanije, koje imaju potrebu za stalnim kolovanjem svojih zaposlenih. Ve kursevima za rad sa osnovnim programima, poput programa za radne tabele ili Internet pretraivae, mnoga preduzea mogu imati znaajne koristi. U svakom sluaju, pred elektronskim obrazovanjem je budunost.

7. KORIENA LITERATURA

[1]. Distance education - encyclopedia article about Distance education, Moore (2005) Distance Education: A Systems View, Second, Belmont, CA: Wadsworth[2]. Athabasca University, Theory and Practice of Online Learning, E-Book under Creative Commons License (2006)

[3]. Ekonomist magazin, http//www.ekonomist.co.yu , (last visited 23.04.2007)[4]. http://cmsbccs.link-elearning.com/cms/preview/navigacija.php (last visited 24.04.2007)[5]. http://www.link.co.yu/cms/preview/prikazInformacije.php (last visited 24.04.2007)PAGE 2