Erik S. ReinertGLOBALNA EKONOMIJAKako su bogati postali bogati izato siromani postaju siromanijiBeograd2006* * *PREDGOVOR ... italac mora da odlui da li eli proste ili korisne odgovore na svoja pitanja u tome, kao i u drugim ekonomskim pitanjima, ne moemo imati i jedno i drugo.Joseph Alois Schumpeter Austrijsko-ameriki ekonomista, 1932Trenutak kada je ova knjiga poela da nastaje moe se, ak i posle mnogo godina, utvrditi sa velikom preciznocu. To je bilo poetkom jula 1967, na mom letnjem raspustu u gimnaziji, a mesto je bilo vrh najveeg dubrita u Limi u Peruu. Ovde, sa dobrim pogledom na brdo dubreta i na najbliu sirotinjsku etvrt, jedan ovek je napravio sebi kuu od starih buradi za hemikalije. Spolja je bila veselo ukraena velikim krpama koje su se vijorile kao zastave na vetru, i vlasnik je pozvao nas, malu grupu prolaznika, da udemo na olju aja. U posetu Peruu smo otili poto je jedna peruanska organizacija, koja je, izmedu ostalog, gradila kole u Andima, uputila poziv Norvekom udruenju gimnazijalaca. Te iste jeseni sam bio voda prve Operacije Dan rada, koja se do tada zvala Dajte-jedan-dan akcija.

Zato su oni bili toliko siromani? Uz olju aja na vrhu du-brita, tekao je moj tek drugi dan posete Peruu, i ovo pitanje je poelo da me intrigira. Razlog zato je to pitanje poelo da me intrigira bio je taj to veina ljudi koje sam video kako rade oni koji su radili sa prtljagom na aerodromu, oferi u autobusima, zaposleni u hotelu, frizeri, prodavci u prodavnicama nije delovala nita manje efikasno cd svojih kolega u Norvekoj. Zrelija formulacija tog prvog pitanja je na kraju postala: ,,ta je to kod tog 'trita' to ini da ljudi sa istom produktivnou budu nagraeni toliko razliito, na razliitim mestima?" Sutradan smo, nakon to smo skoro potpuno isprali smrad ubreta iz odee i sa koe, ja i drugi uenici iz vedske i Finske bili gosti na ruku u Predsednikoj palati, kod predsednika Perua. Priali smo o siromatvu i dok je veini bilo jasno da je izgradnja kola bila dobra ideja, niko nije imao jasnu ideju o tome ta su uzroci siromatva. Objanjenje siromatva nisam naao ni u nekom leksikonu ni u ekonomiji i postajao sam sve vie radoznao. Zato ofer u Frankfurtu ima realnu platu 16 puta veu od plate podjednako efikasnog ofera u Nigeriji, kao to je nedavno Svetska banka izraunala? Svrha ove knjige je da d odgovor na to pitanje.Podrazumevalo se da u raditi u privredi, i nakon to sam dobio diplomu iz preduzetne ekonomije (MBA) na Harvardu, osnovao sam jedno industrijsko preduzee. Pitanje koje je nastalo na ubritu u Limi, meutim, nikada nije prestalo da me interesuje. Istoriar Pol Bajroh [Paul Bairoch] izraunao je da je 1750. razlika izmeu bogatih i siromanih zemalja bila 2:1 bogate drave su bile duplo bogatije od siromanih. Od tada je ta razlika samo rasla. Zanimljivo je, meutim, to je bilo toliko malo Ijudi koji su uopte smatrali da je moje pitanje interesantno.Vodei ekonomisti su 1967. tvrdili, kao to to i danas ine, da e slobodna trgovina dovesti do ekonomskog ujednaavanja. Zato u istoriji nastaju periodi kao to su 1760-e, 1840-e i 1990-e-kada svetom vlada kolektivno ubeenje, ,,svest" o teoriji meunarodne trgovine, da e, ako sve spremaice budu ivele u jednoj a svi berzanski brokeri u drugoj dravi, oni imati i iste plate? Takve periode uvek prate veliki drutveni problemi, pa manje apstraktne teorije, koje se vie baziraju na iskustvu, moraju da preuzmu vostvo da bi prekinule veliku drutvenu bedu koja je nastala. Ovde se ameriki ekonomista Pol Krugman [Paul Krugman] pokazao veoma intuitivan i tvrdi da u ekonomiji nastaju periodi kada ranije znanje biva zaboravljeno i neznanje vlada. Ja sam na kraju doao do zakljuka da je razlog zbog kog se moje pitanje ni ne postavlja, taj to dominantna ekonomska teorija operie sa pretpostavkama koje, to se tie moje problematike, ne samo da daju pogrene odgovore, ve i postavljaju pogrena pitanja (videti sliku 1). lzgledalo mi je da ne postoji ni jedna teorija koja objanjava zato je ekonomski rast toliko nejednako rasporeden. Cela ta problematika mi je postala toliko zanimljiva da sam pauzirao sa onim malim industrijskim preduzeem koje sam zapoeo u Italiji. eleo sam da naem odgovore na ta pitanja i napiem doktorsku disertaciju u SAD. Ceo odnos izmedu teorije i prakse je na kraju poeo da mi lii na ono to je Gete [Goethe] tako poetski opisao u Faustu: ,,Siva je sva teorija, prijatelju moj. Zeleno je zlatno drvo ivota." Slika 1. Na osnovu pogrenih pretpostavki postavljaju se pogrena pitanja

I UVODDva razliita naina razmiljanja o teoriji i stvarnostiAko uporedimo ekonomsku teoriju i ekonomsku istoriju dve razliite oblasti ekonomije koji retko kad komuniciraju primetiemo neke zanimljive obrasce u odnosu izmedu teorije i prakse: esto je to odnos izmedu prostih teorija i korisnih teorija, kao to je sluaj u gore navedenom umpeterovom citatu. Aristotel je smatrao da trnice moraju da se nalaze dalje od velikih gradova. Arheolozi nam govore da ljudi nisu sluali njegove savete; trnice su bile deo velikih gradova. Knjiga Adama Smita [Adam Smith] Bogatstvo nacija (1776), govorila je Englezima da moraju da se upuste u slobodnu trgovinu. Istorija pokazuje da je Engleska, tokom itavog jednog veka poto je dotina knjiga izala, bila zabarikadirana iza vie uvoznih carina nego Fran-cuska, iako Francusku svi danas smatraju najjaom tvrdavom protekcionizma. ikaka kola ekonomije koja, grubo gledano, stoji iza teorijske osnove Svetske banke govori celom svetu da se vlasti ne smeju meati u ekonomiju. U stvarnosti, gradonaelnik ikaga troi milione dolara da bi stvorio pogodno tlo za razvoj visokotehnolokih preduzea. Dakle, u istom gradu, u isto vreme, postoji ogroman jaz izmedu retorike i stvarnosti. Retoriku nameu drugima, dok sami rade neto sasvim drugo. Dord Bu [George Bush] propoveda slobodnu trgovni za sve. U stvarnosti, SAD subvencioniu i tite i svoje poljoprivrednike i svoja visokotehnoloka preduzeea. Pol Krugman, ovek koji je imao veliki uticaj na norveke stavove o privrednoj politici, ali se na to to u njegovoj domovini, u SAD, njegove omiljene teorije nemaju nikakvog uticaja na praktinu politiku.

Ovde se, dakle, vidi obrazac: veliki jaz izmedu zvunih i apstraktnih teorija i onoga to se deava u stvarnosti. Bogate drave imaju tendenciju da siromanima nameu teorije koje oni same niti koriste, niti su ikada koristile. Zbog toga postaje strahovito vano da se prozre kroz retoriku i vidi ta se stvarno deava. Istorija ekonomske politike (ono to su ljudi stvarno radili) ne postoji kao akademska disciplina, za razliku od istorije ekonomske teorije (ono to su teoretiari tvrdili da treba da se radi). Norveko-ameriki ekonomista Torstejn Veblen [Thorstein Veblen] (18571929), jedan od najpoznatijih poznavalaca drutva u SAD svih vremena, razlikuje ezoterine teorije, apstraktne i namenjene samo posveenom svetenstvu, i egzoterine teorije, praktine teorije namenjene svima. Problem je, dakle, u tome to su se ezoterine teorije pokazale kao daleko ogranienije u praksi nego to istorija ekonomskih ideja pokuava da nas ubedi. Meutim, jo od Adama Smita, one se koriste kao ideoloka i propagandna zatita. Nova klasina ekonomska teorija koja ,,dokazuje" da e svi postati bogati u kapitalistikoj trinoj ekonomiji dobar je primer za to.Taj jaz izmedu teorije i stvarnosti postaje jo oigledniji kada isti teoretiari koriste razliite teorije za razliite ciljeve. Probleme koji se odnose na udaljene stvari, treba reavati uz pomo zvunih i apstraktnih principa. Kada se problemi priblie sopstvenim interesima, primat dobijaju zdrav razum i iskustvo. Adam Smit ija je pomenuta knjiga izala tokom Amerike revolucije tvrdio je da e amerike kolonije napraviti veliku greku ako pokuaju da tite svoju industriju. Jedan od bitnih razloga zbog kojih su se SAD otcepile, bio je taj to je Engleska, kao to su i sve druge kolonijalne sile uvek inile, zabranjivala bilo kakvu industrijsku proizvodnju u severnoamerkim kolonijama (izuzetak su bila proizvodnja katrana i drva za jarbole, koji su Englezima bili potrebni). Meutim, na jednom drugom mestu u svojoj knjizi, Adam Smit tvrdi da samo nacije koje imaju industriju uopte mogu da pobede u ratu. Aleksandar Hamilton [Alexander Hamilton] prvi ministar finansija SAD proitao je Smitovu knjigu i, prirodno, izabrao da se amerika privredna politka bazira na Smitovom shvatanju (zasnovanom na iskustvu) ko pobeuje u ratovima, a ne na njegovim teorijskim stavovima o slobodnoj trgovini. SAD su titile svoju industriju skoro 150 godina. Teorija na kojoj se zasniva dananji svetski poredak, prorie da e slobodna trgovina stvoriti ,,izjednaavanje cena faktora proizvodnje", drugim reima, da e cene radne snage i kapitala biti iste u celom svetu. Malo koji ekonomista bi danas rekao svojoj deci da je svejedno da li e zapoeti karijeru kao advokati ili kao spremaice, jer je ,,izjednaavanje cena faktora proizvodnje" odmah iza ugla ili zato to imaju ,,komparativnu prednost" u tim delatnostima. U linom ivotu, makroekonomisti uviaju da je izbor ekonomske delatnosti kljuan za ivotni standard njihove dece. Na nacionalnom nivou, meutim, oni su spreeni da misle to isto, jer su iza-brali pojmove pomou kojih ne mogu da prave razliku izmedu razliitih delatnosti. Na nacionalnom nivou, standardna ekonomska teorija ,,dokazuje" da e jedna imaginarna nacija sastavljena samo od spremaica biti podjednako dobrostojea kao nacija sastavljena samo od berzanskih brokera. Ekonomisti, dakle, decu u Africi savetuju na osnovu potpuno drugaijih shvatanja od onih koje koriste kada savetuju sopstvenu decu. Ako se zemlja specijalizuje tamo gde ima ,,komparativne prednosti", to znai da se specijalizovala za delatnost u kojoj je relativno efikasnija u odnosu na drugu zemlju. Dodatak I na kraju knjige pokazuje kako ta teorija trgovine stvara mogunost da drava ima ,,komparativne prednosti" u tome da bude siromana i primitivna.Postoje dve glavne grupe ekonomskih teorija i ekonomisti se kreu od jedne do druge u zavisnosti od toga da li daju savete sopstvenoj deci ili deci u Africi. Prva grupa se bazira ne metafo-rama ili uporeivanjima sa fizikom, kao to je ,,nevidljiva ruka" koja dri Zemlju u orbiti oko Sunca (iz 1750-ih godina) ili metafora ravnotee iz fizike 1880-ih godina. Ono to sam ja u ovoj knjizi nazvao dananjom standardnom teorijom zasniva se na metafori ravnotee, koju su i sami fiziari napustili 1930-ih godina. Ta teorija se gradi odozgo na dole, pretpostavke iz sveta fizike nameu se stvarnosti. Tu teoriju ekonomisti koriste kada se obraaju afrikoj deci.

Druga grupa ekonomskih teorija zasniva se na iskustvu, gradi se odozdo na gore. Na poetku svog nastajanja, te teorije esto i nisu teorije, ve samo praksa. Venecija je vodila definisanu privrednu politiku vekovima pre nego to ju je ekonomista Antonio Sera [Antonio Serra] 1613. godine apstrahovao u teoriju i objasnio zato ona funkcionie. Takvi modeli esto se baziraju na biolokim metaforama. Ljudsko telo koristi se kao metafora u drutvenim naukama jo od rimskog zakona, od oko 400. N. E. Ta grupa teorija zasniva se na kvalitativnom razumevanju, koje se esto ne moe kvantifikovati. Sa arlsom Darvinom [Charles Danvin] dobili smo novu bioloku metaforu, u kojoj se promene u drutvu kao to su inovacije i stvaralatvo tumae kao mutacije u prirodi. an Baptist Lamark [Jean Baptist Lamarck] (17441829) je francuski biolog koji je smatrao da se i steene osobine mogu nasledivati. Ta metafora dobro odgovara ekonomiji, jer se znanje i iskustvo mogu skupljati tokom vie generacija. Ekonomisti, u svom privatnom ivotu, koriste ovaj tip teorija zasnovanih na iskustvu kada savetuju svoju decu da se u svetskoj privredi ne specijalizuju kao spremai i spremaice.Sve ove metafore imaju svoje prednosti i nedostatke. Metafore iz fizike vrlo su snane i daju precizne odgovore, kao na primer da e se sve plate na svetu izjednaiti kada budemo imali slobodnu trgovinu (izjednaavanje cena faktora proizvodnje). Problem je to metafore iz fizike ne mogu da barataju kvalitativnim razlikama koje stvaraju razlike u prihodima. Bez obzira na to koliko obrazovanja pruimo spremaici, njena plata nece dostii platu jednog brokera. Jedini nain na koji spremaica moe da povea svoju platu je da promeni posao. Ako to ne uini, onda se specijalizovala za to da bude relativno siromana. Za ekonomiste koji rade sa metaforama iz fizike neshvatljivo je da se i cete nacije mogu specijalizovati za to da budu siromane, jer u njihovom svetu ne postoje razlike izmedu privrednih delatnosti. Oni zbog toga ne prihvataju kada siromane naeije pokuavaju da se ukljue u privredne aktivnosti koje mogu doneti vii standard, kao to su to jedna za drugom sve bogate drave inile. Modeli iz fizike nisu u stanju ni da barataju inovacijama; dinjenieom da se u svetu deava neto kvalitativno novo. Oni ne uviaju ni sinergijske efekte u drutvu i prirodno dovode do izjave Margaret Taer [Margaret Thatcher]: ,,There is no such thing as society."Modeli zasnovini na iskustvu za koje se najee koriste metafore iz biologije daleko su neodredeniji i ne daju tako jasne odgovore. Za razliku od modela iz fizike, kod kojih je ekonomska politika ista i nezavisna od konteksta (situacija u kojoj se nalazimo je nebitna), bioloki modeli daju razliite predloge u zavisnosti od situacije u kojoj se drava nalazi. U nekim sluajevima je slobodna trgovina veoma dobra, u nekim ne. To znai da u ekonomiji, kao to je umpeter ukazao u citatu na poetku knjige, imamo izbor izmedu prostih objanjenja koja nisu relevantna ili komplikovanijih objanjenja koja jesu releventna. Ljudsko telo kao metafora za drutvo je u prednosti jer se u njemu ogledaju sinergije i komplementarnost. To je jedina metafora koja u sebi sadri oveka kao duhovno bie ono to je Fridrih Nie [Friedrich Nietzsche] tako dobro nazvao kapitalom duha i volje.Ova dva naina razmiljanja su na mnoge naine komplementarna. Oba su nam potrebna isto kao to nam je potrebna i leva i desna noga da bi hodali, kako je to Alfred Maral [Alfred Marshall] rekao. Modeli zasnovani na fizici pruaju nam iluziju reda u haosu koji nas okruuje, ali na tetu kvalitativnog razumevanja stvarnosti. Ako zaboravimo da ti modeli nisu stvarnost, ve samo njene veome uproene verzije, moemo napraviti velike greke, kao to to sada radimo sprovodei globalizaciju nanain na koji to radimo. Umesto ,,izjednaavanja cena faktora proizvodnje" na mnogim mestima se deava ,,polarizacija cena faktora proizvodnje" bogate zemlje postaju bogatije, dok siromane postaju siromanije. Zbog toga to do takvog ishoda ne moe doi u modelima zasnovanim na fizici, potrebno je puno vremena pre nego to neko uini neto povodom toga. Problem je u tome to modeli zasnovani na fizici apstrahuju upravo one faktore koji stvaraju bogatstvo, faktore koje bogate drave imaju a siromanim dravama nedostaju: inovacije, sinergijske efekte i ekonomije obima kao i privredne delatnosti u kojima ovi elementi nastaju. Njima emo se vratiti kasnije.Ekonomsku tradiciju zasnovanu na iskustvu i biolokim metaforama ja zovem Drugi kanon (The Other Canon). To je zajednika oznaka za ekonomsku teoriju zasnovanu na stvarnosti koja je od kraja 1400-ih do danas jednu po jednu dravu Prvog sveta izvlaila iz siromatva. Dodatak II na kraju knjige pokazuje ,,stablo" ove teorije. Drugi kanon je, isto kao i standardna teorija, nain razmiljanja, ali takav u kome je poznavanje injenica najbitnije. Ja uopte ne tvrdim da je to jedino ispravno uenje; ba suprotno, ispravno uenje je uvek neverovatno komplikovan fenomen jer svaka politika u potpunosti zavisi od konteksta u kom se nalazi, i samim tim i od specifinog znanja relevantnog u tom trenutku. U Dodatku III na kraju knjige, ova alternativna i manje apstraktna teorija se uporeduje sa dananjom standardnom teorijom. Taj dodatak e biti najkorisniji ekonomistima.Ova alternativna teorija odredila je ekonomsku politiku u svim dravama koje su, posle prvih ,,prirodno bogatih" drava kao to su Venecija i Holandska republika, prele put od siromatva do dobrostojeeg drutva. Engleska je od 1485. i vekovima nadalje vodila takvu politiku, SAD od 1776, Danska-Norveka je takvu politiku vodila 1700-ih (detaljan pregled korienih sred-stava moe se nai u treem izdanju Dannemarks og Norges Gei-stlige og Verdslige Staat [Danska i norveka duhovna i svetovna drava] Ludviga Holberga iz 1762.) a Norveka oponirajui vedskoj od 1830-ih do daleko iza Drugog svetskog rata. Po pitanju praktine primene, prethodnici dananje nove klasine standardne teorije kao i sama nova klasina standardna teorija, u stvarnosti ine samo kratke istorijske periode, dok se svet ne probudi i ne okrene neem realistinijem. Ova knjiga se zasniva upravo na toj manje apstraktnoj tradiciji Drugog kanona, u kojoj su razlike izmeu privrednih delatnosti klju za razumevanje nejednakog ekonomskog rasta.Profesor Viktor Norman [Victor Norman] opisuje dananju standardnu teoriju na upeatljiv nain kada kae:, jedna od Jepih stvari sa ekonomijom je to je ona samo nain razmiljanja, i-njenino znanje ne postoji". U tom teorijskom svetu, stvarnost i injenice ponekad predstavljaju elemente koji remete red. Jo je Dejvid Rikardo [David Ricardo], engleski ekonomisita ija je knjiga iz 1817. pretea standardne teorije (bilo da se radi o leviarskoj ili desniarskoj strani), navodno jednom prijatelju, koji je smatrao da se njegove teorije ne slau sa injenicama, rekao ,,te-ta za injenice". Dakle, forma je bitnija od relevantnosti. Posledica toga je da je dananja standardna ekonomska teorija apstrakcija stvarnosti, na isti nain kao to je ah apstrakcija rata. I, kao to se konflikt u Iraku ne reava pozivajui se na pravila iz aha, tako se i problem siromatva u svetu ne moe reiti pozivajui se na teorije koje ne sadre poznavanje injenica. Razlika je u tome to ahisti to znaju, ali previe ekonomista toga nije svesno.Pobornici Drugog kanona kao i njihovi prethodnici, od kojih su poslednji iveli u SAD i Nemakoj zastupaju miljenje da se nauna teorija mora graditi na posmatranju stvarnosti, to je suprotno dananjoj standardnoj teoriji, koja uzima sluajno izabrane pretpostavke i pokuava da natera stvarnost da im se prilagodi. Kao to je jedan Rikardov prijatelj rekao, u takvoj situaciji, mora doi do velike diskrepance izmedu teorije i stvarnosti. U Drugom kanonu se do razumevanja na makronivou dolazi samo kroz detaljno poznavanje deavanja na mikronivou. Ovo je dijametralno suprotno od gore navedenog citata Viktora Normana ovde je forma nebitna a relevantnost je sve. Jedino bitno jeste stvarnost, i sva relevantna sredstva su dozvoljena. Fokus na matematiku i preciznost na pojmovni aparat vie nego na objekat analize: samu privredu dovodi do problema na koji je nobelovac Amartja Sen [Amartya Sen] ukazao: veina ekonomista e radije praviti precizne greke, nego to e da bude otprilike u pravu.Apstraktna standardna teorija, onako kako se sada koristi prema zemljama u razvoju, pretpostavlja svet bez raznovrsnosti i varijacija, bez trenja i konflikata, u kome je novo znanje besplatno i dostupno svima u istim koliinama i u isto vreme, kao mana sa neba (savrena informisanost). Da je ova knjiga namenjena iskljuivo ekonomistima, ovo bi bilo mesto na kome bi mogli da diskutujemo o svim pretpostavkama u ekonomiji, pretpostavkama koje nastaju manjevie zato to su ekonomisti izabrali da modeliraju drutvo prema fizici iz 1880-ih godina. Ja se, meu-tim, neu uputati u tehniku diskusiju o pretpostavkama, ve u samo ukazati na to da je pretpostavka o jednakosti nedostatku raznovrsnosti i razliitosti ishodite svih pretpostavki. Ako pret-postavkama eliminiemo bilo kakve razlike ili raznovrsnost izmedu ljudi, privrednih grana ili drava ekonomija je napravila izbor koji nam je umpeter predstavio u svom citatu na poetku knjige. Umesto relevantnosti, jednostavnost i jasnost su postali prioriteti. Samim tim, nestali su i svi faktori koji kvalitativno razlikuju dvanaestogodinjaka iz sirotinjske etvrti u Limi, koji vodi svoju ,,firmu za ienje cipela", od Microsofta.U stvarnosti, pretpostavka o savrenoj informisanosti znaila bi da se ljudski rod mora sastojati od istovetnih individua, kloniranih verzija Robert Muzilovog [Robert Musil] oveka bez osobina. Kao to su nemaki ekonomisti ukazali u XIX veku, kvantifikacija u okviru takve teorije predstavlja kvantifikaciju beskvalitetnih veliina, radne snage bez znanja i kapitala bez znanja. Zakljuci o izjednaavanju cena faktora proizvodnje pri slobodnoj trgovini do kojih dolazi teorija trgovine u stvarnosti su ve ugraeni u pretpostavke te teorije; u njoj su svi faktori isti i podjednako vredni, te stoga ne mogu proizvesti nita osim harmoninog rezultata. Jedan od rezultata teorijskog razvoja u XX veku je da su nestale dve sutinske dimenzije: vreme (istorija) i prostor (geografija). Apstraktni svet ekonomije na kraju postaje bezvremenski, bezprostaran i bez trenja; svet u automatskoj harmoniji, u kome je jednom hrastu potrebno isto onoliko vremena da poraste, koliko i nama da ga poseemo (naime, nije potrebno nikakvo vreme). Rezultat tog visokog nivoa apstrakcije je da se u stvarnom svetu stalno deavaju stvari za koje teorija tvrdi da su nemogue, kao to je finansijska kriza u Aziji ili injenica da neke drave postaju siromanije zbog naina na koji se globalizacija sada sprovodi.Dananjo) standardnoj ekonomiji nedostaju faktori ekonomija obima, tehnoloke promene i sinergijski efekti, koji su svi ponaosob, zajedno ali i proimajui i pojaavajui jedan drugog, krajnje sutinski za objanjenje ekonomskog rasta. Postoje mno-gi modeli u kojima ekonomisti pokuavaju da ponaosob uzmu u obzir neki od ovih faktora; moja poenta je da ti modeli imaju minimalan uticaj na politiku koju institucije Vaingtona Svetska banka i Medunarodni monetarni fond (MMF) nameu siromanim dravama koju su pod njihovim okriljem (naime, apsolutnoj veini). teta koja nastaje izostavljanjem ovih faktora pogada drave na razliite naine. U praksi, cenu toliko apstraktne ekonomije plaaju siromani. Drave koje izvoze proizvode kod kojih se deavaju brze tehnoloke promene, kod kojih figuriraju znaajne ekonomije obima i veliki sinergijski efekti, ne pate zbog toga to su ti faktori iskljueni iz teorije. Pa, one ih imaju u praksi. Drave u razvoju koje esto izvoze robu kod koje ti isti sutinski elementi ne postoje roba kod koje se ne deavaju tehnoloke promene, kod koje nema ekonomije obima i sinergija bivaju oteene. To je kao da pretpostavimo da fizika snaga nije potrebna za neki zadatak za koji je u stvarnosti potrebna velika snaga. To nee tetiti jakima, ve samo slabima.Austrijanac Jozef umpeter [Joseph Schumpeter] (1883-1950), koji je mnogo godina predavao na Harvardu i koji za Drugi kanon predstavlja jednog od centralnih teoretiara, smatrao je da ekonomija pati od Rikardovog greha (the Ricardian Vice). To znai da se ekonomska teorija gradi na pretpostavkama koje su izabrane nasumice, bez empirijske osnove. Danas moemo tome dodati i Krugmanov greh (the Krugmanian Vice). On se sastoji u tome da imamo teorije koje opisuju stvarnost bolje od standardne teorije, ali ih ne koristimo u praktinoj politici. Ako na to dodamo ono to vedski nobelovac Gunar Mirdal [Gunnar Myrdal] naziva oportunistiko neznanje, stvorili smo svet u kome se razliite teorije koriste za razliite ciljeve u zavisnosti od politikih kriterijuma. Jedinstveno trite Evropske unije prodato je biraima na osnovu toga to e ekonomije obima stvoriti vee bogatstvo (ekinijev [Cecchini] izvetaj). Kada isti politiari treba da primene neku teoriju na trgovinu sa Aftikom, oni biraju Rikardovu teoriju trgovine, u kojoj se pretpostavlja da ekonomije obima ne postoje. Politiari su isto tako mogli da obrnu pretpostavke i da za Afriku koriste teorije koje kau da ona treba da izgradi sopstvenu industirju (u kojoj postoje ekonomije obima), a za jedinstveno trite da koriste teorije koje kau da ono nema budunost. Izbor teorija koje emo koristiti, na kraju je pitanje moi, te tehnologije i ekonomija obima koje stoje iza te moi. Kroz odstranjivanje tehnologije i ekonomija obima, standardni ekonomisti su takode prestali da izuavaju ekonomsku mo i zbog toga su, naalost, postali korisni idioti za nacije koje u svakom trenutku imaju najvie ekonomske moi.Engleska ekonomska tradicija rano je poela da se razlikuje od kontinentalne. Istovremeno dok je upravnik carina Adam Smit 1776. opisivao svetsku ekonomiju fokusirajui se na prodaju i ku-povinu, nemaki profesori ekonomije kao to je Johan Bekman [Johan Beckmann] iz Getingena pisali su o proizvodnji, tehnologiji i znanju. Kod Adama Smita, proizvodnja nestaje jer on i nju i trgovinu svodi na ,,rad". Dejvid Rikardo je 1817. nastavio Smitovim stopama, ali sa jo apstraktnijom teorijom zasnovanom na ,,radu" veliini bez ikakvih kvaliteta kao merilu vrednosti. Kasnije je Karl Marks pisao o kapitalizmu i njegovim problemima u tipino nemakoj tradiciji orijentisanoj ka proizvodnji. Kada je doao do take kada je trebalo da nae reenje za probleme kapitalizma, on se, meutim, okrenuo Rikardovoj radnoj teoriji vrednosti, koja je inae potpuno strano telo u nemakoj tradiciji. To je imalo velike posledice.Zbog toga su i liberalne i komunistike ekonomske teorije postale verzije Rikardovog apstraktnog sistema i iz tog razloga ih optereuju mnoge sline slabosti. Obema teorijama nedostaje ono to Fridrih Nie naziva kapitalom duha i volje: novo znanje, inovacije, preduzetnitvo, vostvo i sposobnost organizacije. Zbog toga to su kupovina i prodaja postale sr teorije a inovacije, znanje, preduzetnitvo, vodstvo i vlasnitvo nisu bili prisutni komunistika planska ekonomija mogla je da zameni trite velikom mainom za raunanje. Liberalizam je na kraju, sa Fridrihom fon Hajekom [Friedrich von Hayek], dobio svog preduzetnika koji stvara ravnoteu u privredi. Sutinski preduzetnik, umpeterov preduzetnik koji razbija ravnoteu kroz inovacije, teko se moe formalizovati. Na osnovu svog zajednikog porekla u Rikardovom imaginarnom, statikom svetu bez trenja, ni komunistika ni liberalistika teorija dravi ne daju neko posebno mesto. Kod Marksa drava treba da nestane.

injenica da je Rikardov apstraktni sistem u kome su sve pretpostavke, osim opadajuih prinosa u poljoprivredi, uzete iz vazduha koren svog zla i u levom i u desnom politikom krilu, postala je jasna jo 1890-ih. Ipak, veliki deo XX veka obeleio je graanski rat izmeu rikardijanskih ekonomista, izmeu liberalistike i komunistike ideologije. Engleski ekonomista, Nikolas Kaldor [Nicholas Kaldor], podsetio nas je usred hladnog rata: ,,Marksistika teorija je u stvarnosti samo uproena verzija (Dejvida) Rikarda, obuena u drugo ruho."Zbog bliske veze izmedu komunistike planske ekonomije i liberalizma, ekonomistima je lako da idu od jedne do druge politike krajnosti od toga da budu levo orijentisani rikardijanci do toga da budu desno orijentisani rikardijanci. Na izvestan nain, ova dva krila rikardijanaca predstavljaju zajedniki front protiv alternativne ekonomske teorije zasnovane na iskustvu, teorije koja se fokusira na strane, nerikardijanske elemente kao to su istraivanje, inovacije, preduzetnitvo i vlasnitvo. Alternativni teoretiari lako doivljavaju istu sudbinu kao socijaldemokrate u starim graanskim ratovima u Latinskoj Americi njih prve streljaju jer i desniari i leviari hoe da ih se otarase. Posebno u norvekoj ekonomskoj debati, u velikoj meri dominiraju rikardijanci na obestrane politikog spektra. Iako gore pomenuti teorijski strani elementi polako isplivavaju, norveki ekonomisti ih sporo sprovode u praktinu politiku.Korienje matematike kao sredstva u standardnoj teoriji jo vie pojaava slabosti koje ve postoje u teorijskom temelju koji je stvorio Dejvid Rikardo, naime njegov odnos prema stvarnosti. U nemakoj filozofiji postoji pojam verstehen kao neka vrsta razumevanja koje se ne moe kvantifikovati ili redukovati na simbole. Filozof Hans-Georg Gadamer opisuje to kvalitativno razumevanje kao neto blisko sutini ljudskog duha. Ako druge ljude posmatramo iskljuivo kroz osobine koje moemo kvantifikovati visina, teina, procenat vode i sadraj minerala ili drugih elemanata izgubiemo iz vida neke njihove vrlo vane kvalitete. Neto slino deava se sa nainom na koji ekonomija posmatra drutvo, kada veliine i simboli koji se mogu kvantifikovati postanu dominantni: korienje matematike suzbija kvalitativno razumevanje. Kao to je filozof Vitgentajn [Wittgenstein] ukazao, matematika lako poinje da upuuje na samu sebe (selfrefe-rential). Albert Ajntajn [Albert Einstein] je izrazio slinu skepsu prema korienju matematike kada je tvrdio da su ,,matematike predstave nesigurne u onoj meri u kojoj upuuju na stvarnost, a u onoj meri u kojoj su sigurne, one ne upuuju na stvarnost". Samoupuujua priroda matematike ekonomiji daje neku vrstu introvertnog ,,autistinog" odnosa prema stvarnosti, u kom zakljuci u velikoj meri proistiu kao nune posledice pretpostavki. U svojoj pobuni protiv ekonomije kakva je danas, francuski studenti ekonomije su se sa ovim uhvatili u kotac na zanimljiv nain kada su osnovali pokret za ,,postautistinu ekonomiju".

Isti samoupuujui i introvertni odnos prema stvarnosti sta-jao je i iza metoda starih sholastika. Na prvi ekonomista Ludvig Holberg, ismevao je taj odnos kada je pustio Erasmusa da ,,doka-e" Majci Nile da poto kamen ne moe da leti i Majka Nile ne moe da leti, ergo Majka Nile mora da je kamen. Frensis Bejkon [Francis Bacon] u XVII i Donatan Svift [Jonathan Swift] (u Guliverovim putovanjima) u XVIII su, kao i Holberg, ismevali sholastiku filozofiju. Danski ekonomista Birk [Birck] je jo 1920-ih okarakterisao delove ekonomije kao ,,modernu sholasti-ku". Prvi ekonomisti koji su poeli da koriste matematiku, bilisu Italijani u XVIII veku, ali poto su pokazali veliki entuzijazam u poetku, odustali su od tog pokuaja, jer matematika nije prui-la vee razumevanje. Sa neverovatnom pronicljivou, italijanski ekonomista Ignjacio Radikati [Ignazio Radicati], predvideo je 1752.: ,,(Koristei matematiku) sa ekonomijom ete uiniti isto to su sholastici uinili sa filozofijom. inei stvari sve suptilnijim, neete znati gde da stanete." U ekonomiji danas postoji vrlo naivan pogled na matematiku kao ,,vrednosno neutralnu", i zbog toga se ne problematizuju ogranienja koja nam ona postavlja.Ovo nije argument za prestanak sa kvantifikacijom. Kvanti-tativni i kvalitativni metodi za razumevanje sveta su jasno komplementarni. Problem je u tome to faktori koji svet ine polari-zovanim na bogate i siromane slabo ulaze u kvantitavnu formu razumevanja koju koriste ekonomisti. Oni su sebe hendikepirali na isti nain na koji bi to uinio naunik koji bi izabrao da pie doktorsku disertaciju o razliitim tipovima snega na svahiliju a ne, na primer, na laponskom. Izabrali smo jezik u kome nema bitnog pojmovnog aparata na kome moemo bazirati naa shvata-nja. Kao i cirkularna logika sholastike (,,Majka Nile je kamen"), kvantitativna forma znanja stvara tvrdnje koje se u potpunosti kose sa zdravim razumom, kao to, recimo, ini teorija trgovine koja pokazuje da drava treba da se dri svojih komparativnih prednosti iz kamenog doba. Modeli zasnovani na fizici imaju sutinske slepe mrlje koje skrivaju vane probleme. Kao to Tomas Kun [Thomas Kuhn] kae u Strukturi naunih revotucija, najvie citiranoj knjizi XX veka: ,,Nauna paradigma moe izolovati drutvo od bitnih drutvenih problema koji se ne mogu redukovati na delove u naunoj slagalici, jer se ne mogu izraziti kroz konceptualna i instrumentalna sredstva kojima paradigma raspolae."Dananja ekonomska paradigma ne razume siromatvo, jer nije u stanju da dode do kvalitativnog razumevanja razliitosti. Takode je vrlo teko izbaviti se iz ove paradigme.Kao i u ekonomiji, pogrene pretpostavke ne daju samo pogrene odgovore, ve se na osnovu njih postavljaju i pogrena pitanja. Nerealne pretpostavke koje su sam temelj standardne teorije, jesu slabost svih teorija koje vuku korene od Dejvida Rikarda (1817) i liberalizma i komunistike planske ekonomije.

Operacija Dan rada je norveka tradicija. Svi uenici rade jedan dan u godini (najee u prodavnicama, peru sudove negde ili neki slian posao) a novac koji zarade daje se nekoj siromanoj dravi. Prim. prev.

Sinergijski efekti su pozitivni efekti do kojih dolazi u interakciji izmeu razliitih privrednih delatnosti, javne sfere, nauke itd. razmena znanja, inova-cije, razvoj nauke, poveana trgovina i sl. Takav je sluaj u gradovima u kojima, na primer, razliita industrijska preduzea, naune ustanove i trgovaka predu-zeea mogu da saraduju i time pobotjaju poziciju svih uesnika u saradnji. Ti pozitivni efekti su rezultat medusobne saradnje preduzea i vei su od prostog zbira pojedinanih pozitivnih efekata. Izraz 2+2>4 matematiki je nemogu, ali kad se radi o ekonomiji i kad su sinergijski efekti na delu, ne samo da je mogu ve je uvek i taan. Trebajojednom istai da se sinergijski efekti javljaju u in-terakciji razliitih privrednih delatnosti, ne kad svi proizvode isto. Zato ih skoro i nema u siromanim dravama koje su specijalizovane za poljoprivredu, esto za samo jedan ili nekoliko proizvoda. Prim. prev.

Fiksni trokovi su trokovi koji ostaju isti, nevezano za obim proizvodnje ili broj pruenih usluga. Na primer, avioni troe manje-vie istu koliinu goriva nevezano za to koliko putnika prevoze. Stoga trokovi goriva imaju fiksni karakter. Preduzee ostvaruje efekte ekonomije obima ako uspe da dostigne nivo tehnologije koji omoguava visok udeo fiksnih trokova u ukupnim trokovima i nivo proizvodnje koji omoguava raspodelu trokova na veliki broj jedinica usluga ili proizvoda, ime smanjuje cenu svakog proizvoda. Recimo, ako elimo da prevezemo samo jednog putnika avionom, morali bi da mu naplatimo astronomsku cenu karte samo da bi pokrili trokove, a kamoli ako elimo da ostvarimo i profil. Meutim, ako prevozimo 300 putnika, cena karte po putniku bie sasvim prihvatljiva. Uopteno, to je vei udeo fiksnih trokova u ukupnim trokovima i to vie jedinica proizvoda ili usluga moemo da proizvedemo, utoliko emo ostavariti vee efekte ekonomije obima. To e nam, na primer, dati prednost u konkurenciji jer emo imati nie cene. Ekonomije obima takoe stvaraju nesavrenu konkurenciju i barijere za ulazak novih preduzea na trite (barriers to entry). Prim. prev.

The Other Canon je i struna ekonomska mrea. Pogledati HYPERLINK "http://www.othercanon.org" www.othercanon.org

Dagens Nceringsliv [Privreda danas], 31. decembar, 1994, s. 21.

Ferguson, John M, Landmarks of Economic Thought, New York, Longmans, 1939, s. 142.

Nazvan prema uticajnom amerikom ekonomisti Polu Krugmanu.

Detaljnu raspravu o ovoj temi videti u: Drechsler, Wolfgang, ,,Natural versus Social Sciences: On Understanding in Economics", u Reinert, Erik (re-daktor), Globalization, Economic Development and Inequality: An Alternative Perspective, Cheltenham, Edward Elgar, 2004.

HYPERLINK "http://www.paecon.net" www.paecon.net

Re je o, u Norvekoj i Danskoj veoma poznatoj komediji Erasmus Montanus. Erasmus je sin dobrostojeeg seljaka i upravo se vratio sa univerziteta u Kopenhagenu, pun novih saznanja, ali takoe i pun sebe, pun sholastikih ,,dokaza" i prezira prema ,,obinom" svetu. Prim. prev.

O ekonomiji kao modernoj sholastici, videti Reinert, Erik ,,Full Circle: Economics from Sholasticism through Innovation and back into Mathematical Sholasticism. Reflections around a 1769 Price Essay: 'Why is it that Economics so far has Gained so few Advantages from Physics and Mathematics?'", Journal of Economic Studies, Vol. 27, Br. 4/5, 2000.

PAGE 2