143

ETIKI STANDARDI U NAUNOM ISTRAIVANJU

Duica Pavlovi Univerzitet u Niu, Medicinski fakultet

Ako je znanje vlasnitvo itavog oveanstva i pri tom znaajno doprinosi optem blagostanju i osigurava progres, onda je jasno da je osnovni cilj nauke istina. Naunik polae svoj nauni rad i iskustvo u zajedniku riznicu sveopteg znanja i istovremeno je slobodan da koristi znanje drugih istraivaa. Otuda su meunarodni standardi, primena naunih metoda i kodeks ponaanja u naunoistraivakom radu neophodni da bi se nauka i njena dela zatitila od svih oblika nepotenja. Dobro definisana pravila ponaanja u svim fazama naunoistraivakog rada ine etiki kodeks Dobre naune prakse (engl. Good Scientific Practice - GSP). Osnovni etiki princip rada naunika je intelektualno potenje, koje mora biti prisutno u svim fazama nastajanja naunog rada: od postavljanja hipoteze, preko izbora odgovarajue metodologije, analize i tumaenja dobijenih rezultata, ukljuujui i njihovo objavljivanje. Veina naunih otkria, posebno u trenutku kada se daju na uvid javnosti, ne moe se rangirati po vanosti i naunom znaaju. Kada se dato saznaje udrui sa ve postojeim i onim koje e iz njega tek nastati, nauna vanost postaje znaajna i merljiva. Otuda se gotovo ni za jedno novo saznanje ne moe rei da je suvino i neprimenljivo. Upravo je znanje podlono promenama, a njegov smer i domet ne mogu se uverljivo predvideti. Stoga je obaveza naunika i drutva u celini, da stvaraju sredinu koja podrava visoke etike standarde u naunoistraivakom radu.

Uvod Definisanje principa Dobre naune i Dobre laboratorijske prakse (DLP)

treba da podstakne razvoj standardizovanih principa i smernica za dobijanje tanih i kvalitetnih podataka naunoistraivakog rada. Ovim se stvara sigurna baza naunog znanja koja se uveava, a svojom pouzdanou slui drugim istraivaima u procesu daljeg saznavanja i razmene iskustava. Zbog toga se nauni radnici najbre i neizostavno ukljuuju u meunarodnu podelu rada i znanja. Razmenom podataka koji su pouzdani i tani smanjuju se ekonomski trokovi, prevazilazi razlika u tehnolokom razvoju i tedi vreme.

144

No, budui da su akademsko napredovanje i finansijska dobit u direktnoj zavisnosti od broja objavljenih radova, pojava - objavi po svaku cenu, moe izazvati najrazliitije neregularnosti: nenamerne i namerne greke tipa prevara i obmana. Neke od ovih pojava podrazumevaju krenje pre pravnih nego etikih principa. Meutim, i prevare iz tzv. sive zone (nezaslueno autorstvo, viestruko publikovanje, manipulisanja podacima i sl.) su primeri zloupotrebe nauke na etikoj osnovi. Zbog toga je potovanje i pridravanje principa i pravila Dobre naune prakse obaveza svake istraivake ustanove, univerziteta i svakog pojedinca istraivaa, bez obzira u kojoj oblasti nauke istrauje. Istraivake institucije i univerziteti bi u skladu sa principima DNP I DLP, trebalo da imaju centre za praenje, obezbeivanje, unapreenje i razvoj kvaliteta istraivanja. U uspostavljanju visokih standarda institucije u istraivanju i pruanju usluga, ovaj centar bi svoje ciljeve ostvarivao kroz rad komisija i imenovanih pojedinaca, koji su upoznati sa procedurama istraivanja i poznaju standarde izvrsnosti u nauci. Na taj nain internu kontrolu kvaliteta obezbeuje istraivaka ustanova tj. univerzitet, preuzimanjem odgovornost za stvaranje okruenja koje podstie i promovie standarde izvrsnosti, intelektualnog potenja i zakonitosti. Ako je istraivaka institucija u sastavu univerziteta tj. fakulteta, bilo bi poeljno da se u radu ovih tela predvidi obavezno uee studenata koji u postojeim uslovima jo uvek nemaju dovoljno mogunosti da se blie upoznaju sa principima Dobre naune prakse. Akademska sredina na taj nain predstavlja najbolje mogue okruenje za stvaranje dobrog naunog podmlatka.

Nauni nain miljenja i primena naunih metoda zahtevaju potenje, kritinost, poverenje, iskrenost, kreativnost i otvorenost, te prihvatanje ovih principa kao poeljnih preduslova za uspeno bavljenje naukom od strane studenata i mladih istraivaa, kvalifikuje istraivaku instituciju da stvara kompetentne promotore (pokretae) budueg tehnolokog, kulturnog i politikog razvoja drutva.

Smernice za obezbeenje Dobre naune prakse Budui da je znanje svojina itavog oveanstva, publikovanje rezultata istraivanja predstavlja integralni deo naunog metoda saznanja (1). Sem etike publikovanja koja ini zavrni deo jednog istraivanja, svi prethodni postupci u istraivakom radu takoe moraju biti zasnovani na etikim principima (2).

Sem optih principa koji jasno definiu obavezne preduslove za uspeno bavljenje naukom kao to su: dobro poznavanje literature i primena adekvatne metodologije; ispoljena kritinost i egzaktnost u radu i prihvatanje odgovornosti od strane svakog pojedinca u istraivakom timu za objavljene rezultate, moraju biti u potpunosti ispotovani i ostali etiki principi koji doprinose uspostavljanju i ouvanju Dobre naune prakse.

Formiranje istraivakog tima Sloboda istraivanja predstavlja nuan uslov istraivake delatnosti, te

se gotovo ne moe ograniavati sticanje znanja. Mogu se definisati samo nauni

145

prioriteti u odabiranju odreenog cilja. Budui da je konkretni nauni doprinos rezultat zbirnog udela svakog pojedinca u istraivakoj grupi, oekuje se da se pre poetka rada na odreenom projektu postigne nauna saglasnost svih istraivaa. Da bi predloena hipoteza bila prihvaena ona mora dobiti saglasnost i poverenje veine kompetentnih naunika koji rade u datoj oblasti. Etikim kodeksom se jasno definiu obaveze rukovodioca, kao i prava i obaveze svakog lana istraivakog tima (3). Istraivaki tim mora razmatrati i opte principe (izbor literature, primena adekvatne metodologije) i u otvorenoj stvaralakoj atmosferi i diskusiji a na osnovu argumenata i sopstvenog saznanja i iskustva lanova tima, usvaja se predloena metodologiju za postavljeni cilj istraivanja.

Zadaci i briga o naunom podmlatku Nauni metod rada omoguava izgradnju dobrih uitelja, koji svoje

znanje prenose na uenike i ue ih svemu to nauka ui njih. Dobar naunik je najee i dobar uitelj. On neguje atmosferu poverenja, promovie uenje zasnovano na dokazima. Dobar uitelj podstie studente i istraivae na kreativan nain razmiljanja, na maksimalnu profesionalnu odgovornost i angaovanje u sopstvenom radu, navikava ih na deduktivni nain istraivanja i korienje najsavremenijih nastavno-naunih metoda u sticanju znanja i vetina, kao i primenu tih znanja u daljem radu.

Primena naunih metoda zahteva potenje, samokritinost, odgovornost, tolerantnost i otvorenost, te promovisanje ovih vrednosti od strane rukovodioca kvalifikuje istraivaki tim za budua uspena istraivanja. Istovremeno na ovaj nain akademske institucije preuzimaju odgovornost za dugoronu i kvalitetnu selekciju mlaih kadrova, kao i za njihov dalji napredak i profesionalni razvoj. Obezbeenje kontrole rada u laboratoriji

Sem principa etikog kodeksa koji ire regulie etika pitanja u svim segmentima bavljenja naukom pravila rada u laboratoriji (Dobra laboratorijska praksa) definiu kriterijume za postavljanje, praenje i osiguravanje osnovnih naela kvaliteta u naunoistraivakom radu (4). Shodno ovim naelima Dobra laboratorijska praksa obuhvata standarde organizacionih procesa i uslova, pod kojim se nauna istraivanja planiraju, izvode, kontroliu i daju na uvid javnosti. uvanje i obezbeenje dokumentacije

Istraivake institucije moraju da poseduju odgovarajui sistem dokumentovanja i organizacije neophodnih podataka kojima se pruaju na uvid dokazi o postojanju i sprovoenju naunoistraivakih aktivnosti. Na ovaj nain se osigurava kvalitet i originalnost podataka dobijenih u toku planiranog i odobrenog istraivanja Takoe, institucija mora obezbediti da se rezultati tih aktivnosti mogu javno prezentovati i/ili publikovati.

Svaka pojedinana laboratorija mora za svako istraivanje da otvori i vodi standardni operativni protokol koji ima dokumentacioni karakter. Rad na ovom protokolu koordinira i kontrolie rukovodilac istraivanja a njime se

146

osigurava kvalitet i garantuje originalnost podataka dobijenih tokom istraivanja. Ovaj protokol mora da sadri sve podatke koji se odnose na korienje supstance, aparaturu, metodologiju i eksperimentalne ivotinje. Izvoenje istraivanja mora biti u skladu sa pripremljenim planom i predloenom metodologijom. Nakon zavrenog istraivanja rukovodilac potpisuje i datira izvetaj koji sem opisane procedure istraivanja i metodologije sadri i rezultate, zakljuke i ocenu istraivanja. Primarni podaci koji su osnova za objavljivanje naunih publikacija se uvaju najmanje 10 godina.

Autorstvo i duplirano publikovanje Fenomen objavi po svaku cenu, kao i pojava nezasluenog

viestrukog autorstva, predstavlja direktnu posledicu pritisaka da se obezbede sigurne finansije, akademsko napredovanje, i/ili stalno radno mesto, s obzirom na injenicu da je nauna publikacija osnov vrednovanja naunika autora publikacije (5). Zbog toga je vrlo vano poznavati kriterijume za (ko) autorstvo (6).

Autorstvo treba bazirati na znaajnom doprinosu istraivaa. Za punopravno autorstvo (Vankuverska pravila) postoje tri kriterijuma:

1. znaajan doprinos u planiranju istraivanja, prikupljanju podataka ili obradi i tumaenju rezultata;

2. pisanje lanka i kritika revizija teksta; 3. odobravanje konane verzije koja e biti objavljena.

Na ovaj nain, svaki autor je u radu uestvovao dovoljno da moe da preuzme javnu odgovornost za njegov sadraj. Drugi vidovi saradnje, kao to su tehnika pomo ili aktivnosti na obezbeivanju finansijske pomoi, ne opravdavaju autorstvo. Ovi kriterijumi koji odreuju autorstvo naglaavaju intelektualne funkcije uesnika u istraivanju.

Najmanje standardizovani aspekti autorstva su ukupan broj koautora i redosled glavnih autora. Prvi autor je osoba sa najveom odgovornou za iniciranje istraivanja i njegovo sprovoenje, kao i za pisanje samog rada. Tradicionalno, autor-senior se navodi poslednji.

Istraivanje je u potpunosti zavreno kada se dobijeni rezultati objave i tako postanu dostupni iroj naunoj zajednici. Meutim, u cilju ostvarivanja line dobiti mnogi autori pribegavaju duplom objavljivanju svojih rezultata. Uzrok ove vrste intelektualnog nepotenja i krenja visokih etikih principa nauke je injenica da je pored autorstva i broj objavljenih radova osnova za evaluaciju kvaliteta rada naunika. Ovakvo ponaanje autora pripada tzv. sivoj zoni intelektualnog nepotenja, veoma je neetiko i zahteva sankciju.

Ne postoji ni jedan opti pravilnik o kontroli naunoistraivakog rada i intelektualnog potenja istraivaa koji bi bio apsolutno primenjiv u svim situacijama tj. u svim istraivakim ustanovama. Preporuuje se de nauni instituti odnosno univerziteti i fakulteti osnuju centre za praenje, obezbeivanje, unapreenje i razvoj kvaliteta istraivanja. Unutar takvog centra jednoj osobi se poverava savetodavna uloga (prema engl. ombudsman)(4,7). U sluaju podnoenja prijave za nedozvoljeno ponaanje meritorna osoba je duna

147

da obavesti rukovodioca institucije. Ako se proceni da je prijava za nauno nedozvoljeno ponaanje istraivaa opravdana, pokree se postupak za utvrivanje odgovornosti, odnosno u sluaju nepostojanja dokaza isti se obustavlja. Ukoliko nauno nedozvoljeno ponaanje istovremeno predstavlja i krivino delo po krivinom zakonu, rukovodilac institucije daje inicijativu za pokretanje krivinog postupka.

Panevropska inicijativa u ouvanju i usavravanju visokih etikih standarda u istraivanju, usmerena je na harmonizaciji rada nacionalnih etikih komiteta sa evropskim, kao i na objedinjavanju etikih i pravnih procedura, a u cilju uvoenja zajednikih evropskih standarda Dobre naune prakse u zemljama koje to jo nisu uinile (8). Na ovaj nain istraivake institucije i univerziteti postaju uporite kvaliteta, a stalnim aktivnostima na praenju i unareivanju kvaliteta naunog rada osiguravaju progres u nauci i drutvu u celini.

Reference 1.Savi J. Kako napisati, objaviti i vrednovati nauno delo u biomedicini.

Kultura, Beograd, 2001. 2.Vukovi-Deki Lj, Milenkovi P, obi V. Etika naunoistraivakog rada u

biomedicini. Srpsko lekarsko drutvo: Akademija medicinskih nauka: Medicinski fakultet Univerziteta, Beograd, 2002.

3.urkovi-akovi O. Good scientific practice responsibilities of the research group head. Arch Oncol 2001; 9(Suppl 2): 33 - 34.

4.Vermeulen M. Research code at the Academic Medical center in Amsterdam: useful. Ned Tijdsch Geneeskd. 2002; 146(35): 1620-2 (ombudsman)

5.Schachman HK. From publish or perish to patent and prosper. J Biol Chem 2006; 281(11): 6889 - 903

6.Farthing MJ. Authors and publication practices. Sci Eng Ethics 2006; 12(1): 41- 52

7.Ficarra BJ. Legal medicine: the ombudsman of medical ethics. J Contemp health Low Policy 1987; 3: 151 - 67.

8.Hedgecoe A, Carvalho F, Lobmayer P and Raka F. Research ethics committees in Europe: implementing the directive, respecting diversity. Journal of Medical Ethics 2006; 32: 483-486.