Etogram ovaca i koza

Panoramski vid ovaca varira u rasponuod 330 do 360,a binokularni vid iznosi od 25 do 50.

Smatra se da ovce mogu i da razlikujupojedine boje kao to su: crna, crvena,braon, zelena, uta i bela.

Ne poseduju sposobnost akomodacije oka izato mora da pomeraju i okreu glavu kakobi videle udaljene predmete.

Ovo takoe znai da ne razlikuju ni treu dimenziju.

Etogram ovaca i koza

Panoramski vid ovaca varira u rasponuod 330 do 360,a binokularni vid iznosi od 25 do 50.

Smatra se da ovce mogu i da razlikujupojedine boje kao to su: crna, crvena,braon, zelena, uta i bela.

Ne poseduju sposobnost akomodacije oka izato mora da pomeraju i okreu glavu kakobi videle udaljene predmete.

Ovo takoe znai da ne razlikuju ni treu dimenziju.

Mnogo bolje vide predmete i pojavena srednjoj i velikoj udaljenosti

Vid je osnovno ulo koje ovce koriste za komunikaciju,tako da pri napasanju, ovce ostvaruju minimaianvizuelni kontakt jedna sa drugom

Mnogo bolje vide predmete i pojavena srednjoj i velikoj udaljenosti

Vid je osnovno ulo koje ovce koriste za komunikaciju,tako da pri napasanju, ovce ostvaruju minimaianvizuelni kontakt jedna sa drugom

ak i kad uzimaju hranu,ovce glavama zauzmu takvu pozicijuda mogu da vide susedne ovce.

Socijalna izolacija kod ovaca izazivastres jakog stepena, a prisustvoogledala upravo zato pomae.

ulo vida i vizuelni kontakt su odpresudnog znaaja i u reprodukciji ovaca,a gotovo da je uticaj ula sluha i mirisa beznaajan.

ulo ukusa, dodira i vida su odznaaja i za odabir pae kod ovaca.

ak i kad uzimaju hranu,ovce glavama zauzmu takvu pozicijuda mogu da vide susedne ovce.

Socijalna izolacija kod ovaca izazivastres jakog stepena, a prisustvoogledala upravo zato pomae.

ulo vida i vizuelni kontakt su odpresudnog znaaja i u reprodukciji ovaca,a gotovo da je uticaj ula sluha i mirisa beznaajan.

ulo ukusa, dodira i vida su odznaaja i za odabir pae kod ovaca.

Tako, ulom ukusa ovce rado za paubiraju slatke i kisele biljke, dok ihbiljke gorkog ukusa odbijaju.

Koristei ula dodira i vida ovce za paurado odabiraju sukulentne i mlade biljke.

Tako, ulom ukusa ovce rado za paubiraju slatke i kisele biljke, dok ihbiljke gorkog ukusa odbijaju.

Koristei ula dodira i vida ovce za paurado odabiraju sukulentne i mlade biljke.

Kod koza oi prominiraju, a panoramski vidiznosi 320 do 340, dok se binokularni vid kreeu rasponu od 20 do 60.

Ustanovljeno je da koze razlikuju utu,narandastu, plavu, ljubiastu boju odniza nijansi sive boje slinog intenziteta.

Poseduju dobro razvijeno ulo mirisa inovu hranu ispituju njuenjem.

Kod koza oi prominiraju, a panoramski vidiznosi 320 do 340, dok se binokularni vid kreeu rasponu od 20 do 60.

Ustanovljeno je da koze razlikuju utu,narandastu, plavu, ljubiastu boju odniza nijansi sive boje slinog intenziteta.

Poseduju dobro razvijeno ulo mirisa inovu hranu ispituju njuenjem.

Ovce i koze kao preivari i poseduju predeludac sa velikim brojemrazliitih vrsta mikroorganizama koji vare celulozu.

To znai da se israna ovaca i koza, kao i ishrana goveda zasniva naunoenju u organizam hrane biljnog porekla.

Preivanje ini znaajan deo prerade hrane u organima za varenje. Preivanje se zasniva na vraanju delimino svarene hrane iz

predeludca preko jednjaka u usnu duplju.

Ovce i koze kao preivari i poseduju predeludac sa velikim brojemrazliitih vrsta mikroorganizama koji vare celulozu.

To znai da se israna ovaca i koza, kao i ishrana goveda zasniva naunoenju u organizam hrane biljnog porekla.

Preivanje ini znaajan deo prerade hrane u organima za varenje. Preivanje se zasniva na vraanju delimino svarene hrane iz

predeludca preko jednjaka u usnu duplju.

Delimino svaren sadraj buraga ovce i kozezvau oko jedan minut pre nego to ga ponovo progutaju.

Ovo dodatno vakanje hrane olakava mikroorganizmima iprotozoama u buragu da svare celulozu.

Koze i ovce provedu u preivanju vie od jedne treine dana. Mada je fiziologija varenja hrane ista i kod ovaca i koza, ipak se ove

dve vrste bitno razlikuju u ponaanju vezanom za pau.

Delimino svaren sadraj buraga ovce i kozezvau oko jedan minut pre nego to ga ponovo progutaju.

Ovo dodatno vakanje hrane olakava mikroorganizmima iprotozoama u buragu da svare celulozu.

Koze i ovce provedu u preivanju vie od jedne treine dana. Mada je fiziologija varenja hrane ista i kod ovaca i koza, ipak se ove

dve vrste bitno razlikuju u ponaanju vezanom za pau.

Koze uglavnom brste lise sa niskog drvea iizdanke drugog niskog rastinja.

To ne znai da biljnu hranu iskljuivounose brenjem,ve da e ispoljiti ovaj oblikponaanja ukolikoim se prui mogunost.

Ustanovljeno je da i kada se oko koza nalazi obilna travnata paa,one se radije odluuju za brenje lia i izdanaka i da u to sluajuak 50 do 80% ukupne koliine biljne hrane unesu brenjem dokostatak unesu pasui travu.

Meutim, koze se veoma jednostavnogaje i bez mogunosti da brste.

Koze uglavnom brste lise sa niskog drvea iizdanke drugog niskog rastinja.

To ne znai da biljnu hranu iskljuivounose brenjem,ve da e ispoljiti ovaj oblikponaanja ukolikoim se prui mogunost.

Ustanovljeno je da i kada se oko koza nalazi obilna travnata paa,one se radije odluuju za brenje lia i izdanaka i da u to sluajuak 50 do 80% ukupne koliine biljne hrane unesu brenjem dokostatak unesu pasui travu.

Meutim, koze se veoma jednostavnogaje i bez mogunosti da brste.

Koze mogu biti i iskljuivo pane ivotinjeija se ishrana zasniva samo na napasanju travom.

Dva su inioca koja utiu na sposobnost koza da brste. Prvo, gornja usna koza je vie pokretna u poreenju sa gornjom

usnom ovaca i upravo njom mogu da dosegnu do lia i izdanakamladica.

Drugo, efikasnost kojom koze vare gruboi suvo lie vea je nego kod ovaca.

Upravo zbog toga to vie tee brenju pri izboru hrane, kozeprelaze i vee razdaljine u potrazi za hranom, tj. za mestima nakojima se nalazi drvee i bunovi sa kojih mogu brstiti lie bezobzira to se oko njih nalazi trava.

Koze mogu biti i iskljuivo pane ivotinjeija se ishrana zasniva samo na napasanju travom.

Dva su inioca koja utiu na sposobnost koza da brste. Prvo, gornja usna koza je vie pokretna u poreenju sa gornjom

usnom ovaca i upravo njom mogu da dosegnu do lia i izdanakamladica.

Drugo, efikasnost kojom koze vare gruboi suvo lie vea je nego kod ovaca.

Upravo zbog toga to vie tee brenju pri izboru hrane, kozeprelaze i vee razdaljine u potrazi za hranom, tj. za mestima nakojima se nalazi drvee i bunovi sa kojih mogu brstiti lie bezobzira to se oko njih nalazi trava.

Ovo traganje za liem koje e brstiti dovodipovremeno do prekida u unoenju hrane imoe se smatrati dodatnim istraivakim ponaanjem.

Zato koze provedu oko 11 sati u toku dana brstei lie,a ovce samo oko 8 asova pasui travu.

Pri brenju stoje na zadnjim nogama,a prednjim su oslonjene na stable sa kojeg brste lie.

Po ovome se koze i razlikuju od ovaca jer mogu da preive suu,dospevajui i do zelene mase koja se nalazi znatno iznad zemlje.

Ovo traganje za liem koje e brstiti dovodipovremeno do prekida u unoenju hrane imoe se smatrati dodatnim istraivakim ponaanjem.

Zato koze provedu oko 11 sati u toku dana brstei lie,a ovce samo oko 8 asova pasui travu.

Pri brenju stoje na zadnjim nogama,a prednjim su oslonjene na stable sa kojeg brste lie.

Po ovome se koze i razlikuju od ovaca jer mogu da preive suu,dospevajui i do zelene mase koja se nalazi znatno iznad zemlje.

Poseduju posebne receptore za gorak ukus i na pai jedu travu kojaje za druge biljojede neukusna ili gorka.

Takoe su za razliku od ovaca prekrivene dlakom koja se ne zakainjei ne kida u pramenovima pri zavlaenju u grubu vegetaciju, na kojojovce redovno ostavljaju pramenove isupane vune.

Pri ishrani, koze su sklone i unoenju neodgovarajueg materijala usvoje organe za varenje, kao to je est sluaj sa odevnimpredmetima pastira koji su okaeni o drvee ili ostavljeni nabunastom rastinju.

Poseduju posebne receptore za gorak ukus i na pai jedu travu kojaje za druge biljojede neukusna ili gorka.

Takoe su za razliku od ovaca prekrivene dlakom koja se ne zakainjei ne kida u pramenovima pri zavlaenju u grubu vegetaciju, na kojojovce redovno ostavljaju pramenove isupane vune.

Pri ishrani, koze su sklone i unoenju neodgovarajueg materijala usvoje organe za varenje, kao to je est sluaj sa odevnimpredmetima pastira koji su okaeni o drvee ili ostavljeni nabunastom rastinju.

Suprotno kozama, ovce uglavnom pasu travu i nee se hraniti liemi izdancima mladica ukoliko im se ukae prilika.

Njihova jedina opcija je napasanje travom. Ni u kom sluaju ovo ne znai da ovce nemaju svoje posebne

sklonosti u pogledu ishrane. Ustanovljeno je da ovce radije pasu detelinu od trave ukoliko im se

ukae prilika. Meutim, u tom sluaju ovce e od ukupne koliine hrane u svoj

organizam uneti oko 70% deteline, a ostatak od 30% nadoknadietravom.

Suprotno kozama, ovce uglavnom pasu travu i nee se hraniti liemi izdancima mladica ukoliko im se ukae prilika.

Njihova jedina opcija je napasanje travom. Ni u kom sluaju ovo ne znai da ovce nemaju svoje posebne

sklonosti u pogledu ishrane. Ustanovljeno je da ovce radije pasu detelinu od trave ukoliko im se

ukae prilika. Meutim, u tom sluaju ovce e od ukupne koliine hrane u svoj

organizam uneti oko 70% deteline, a ostatak od 30% nadoknadietravom.

injenica da ovce mnogo bre jedu detelinu od trave ukazuje i na toda se lako odluuju i za svaku drugu zeljastu biljku koja moe biti ineodgovarajua za njihovu ishranu, a ne retko i opasna.

To znai da se ovce preteno odluuju za onu vrstu biljne hrane kojubre unose i bre vau.

Pored toga, ovce ispoljavaju jaku sklonost ka detelini u jutarnjimsatima, dok se sklonost ka unoenju ispoljavaju kao prema zavrnomobroku, na kraju dana, ali pre sumraka.

Kao i drugi preivari, tako i ovce izbegavaju da pasu nou i veruje seda je ovo izbegavanje deo uroenog, odbrambenog ponaanja odpredatora.

injenica da ovce mnogo bre jedu detelinu od trave ukazuje i na toda se lako odluuju i za svaku drugu zeljastu biljku koja moe biti ineodgovarajua za njihovu ishranu, a ne retko i opasna.

To znai da se ovce preteno odluuju za onu vrstu biljne hrane kojubre unose i bre vau.

Pored toga, ovce ispoljavaju jaku sklonost ka detelini u jutarnjimsatima, dok se sklonost ka unoenju ispoljavaju kao prema zavrnomobroku, na kraju dana, ali pre sumraka.

Kao i drugi preivari, tako i ovce izbegavaju da pasu nou i veruje seda je ovo izbegavanje deo uroenog, odbrambenog ponaanja odpredatora.

Detelina bre prolazi kroz organe za varenje ovaca od trave. Ako ovce u toku dana jedu samo detelinu velika je verovatnoa da e

usled brzog prolaska hrane kroz organe za varenje ponovo morati daunose hranu u veernjim satima jer brzo ogladne.

Ako u toku veeri jedu travu, usled njenog sporijeg prolaska krozorgane za varenje, manja je verovatnoa da e imati potrebu zanonim napasanjem.

Trava sadrzi vie celuloznih i hemiceluloznih vlakana od deteline. Ako bi ovce jele samo detelinu tada bi se bezuslovno izmenio odnos

mikroorganizama i protozoa u buragu koje vare celulozu i njihov brojbi se smanjio.

Detelina bre prolazi kroz organe za varenje ovaca od trave. Ako ovce u toku dana jedu samo detelinu velika je verovatnoa da e

usled brzog prolaska hrane kroz organe za varenje ponovo morati daunose hranu u veernjim satima jer brzo ogladne.

Ako u toku veeri jedu travu, usled njenog sporijeg prolaska krozorgane za varenje, manja je verovatnoa da e imati potrebu zanonim napasanjem.

Trava sadrzi vie celuloznih i hemiceluloznih vlakana od deteline. Ako bi ovce jele samo detelinu tada bi se bezuslovno izmenio odnos

mikroorganizama i protozoa u buragu koje vare celulozu i njihov brojbi se smanjio.

Ova promena bi uticala i na smanjenje efikasnosti kojom ovce varetravu.

Takva promena bi ovce stavila u veoma nepovoljan poloaj i smanjilanjihovu mogunost preivljavanja u uslovima kada detelina, kao izvorhrane, nije na raspolaganju.

Ovce su vunom prekriveni preivari ija su prirodna stanita suviplaninski panjaci.

Imaju sposobnost da piju rosu sa lia i kapljice vode sa zianihograda.

Ova promena bi uticala i na smanjenje efikasnosti kojom ovce varetravu.

Takva promena bi ovce stavila u veoma nepovoljan poloaj i smanjilanjihovu mogunost preivljavanja u uslovima kada detelina, kao izvorhrane, nije na raspolaganju.

Ovce su vunom prekriveni preivari ija su prirodna stanita suviplaninski panjaci.

Imaju sposobnost da piju rosu sa lia i kapljice vode sa zianihograda.

U toku laktacije potrebe ovaca za vodom su vee nego bilo kojedruge vrste ivotinja.

Pri visokim temperaturama ovce trae hladovinu, a od izuzetnog jeznaaja da pronau senovito mesto i da u senci dre glavu.

Ako takvo mesto ne nadu, okreu glavu od izvora toplote, tj. sunca,prestaju da se kreu i da pasu.

Postaju dremljive i nezainteresovane, leu na stranu, isprue se idugo se odmaraju.

U toku laktacije potrebe ovaca za vodom su vee nego bilo kojedruge vrste ivotinja.

Pri visokim temperaturama ovce trae hladovinu, a od izuzetnog jeznaaja da pronau senovito mesto i da u senci dre glavu.

Ako takvo mesto ne nadu, okreu glavu od izvora toplote, tj. sunca,prestaju da se kreu i da pasu.

Postaju dremljive i nezainteresovane, leu na stranu, isprue se idugo se odmaraju.

Ovce mogu da pasu i veoma nisku travu, ak i onu ija je visina ispod1 cm.

Ovo im omoguava aktivnost gornje usne koja je veoma pokretna. Travu upkaju naglim pokretima glave napred i prema gore. Kao i goveda, tako i ovce pasu u 4 do 7 perioda u toku 24 casa. Intenzivno napasanje poinje u ranim jutarnjim satima, a zavrava se

u sumrak. Dinamika napasanja, periodi preivanja i odmaranja slini su kao i

kod goveda.

Ovce mogu da pasu i veoma nisku travu, ak i onu ija je visina ispod1 cm.

Ovo im omoguava aktivnost gornje usne koja je veoma pokretna. Travu upkaju naglim pokretima glave napred i prema gore. Kao i goveda, tako i ovce pasu u 4 do 7 perioda u toku 24 casa. Intenzivno napasanje poinje u ranim jutarnjim satima, a zavrava se

u sumrak. Dinamika napasanja, periodi preivanja i odmaranja slini su kao i

kod goveda.

Za razliku od goveda, ovce radije pasu travu, a lie samo ako jemlado i zeleno.

Na panjaku provedu od 9 do 11 asova dnevno i prelaze vearastojanja od goveda i koza, ali postoje i rasne razlike.

U proseku, ovce na pai preu od 3 do 8 km i unesu oko 0,5 do 1,3kg suve materije.

U toku dana mogue je uoiti oko 15 perioda preivanja, to znai dana ovu aktivnost otpada od 8 do 10 asova od ukupnih dnevnihaktivnosti.

Broj regurgitirdnih zalogaja je vei nego kod goveda i iznosi oko 800zalogaja u toku dnevnog preivanja.

Za formiranje jednog zalogaja naine oko 80 pokreta vilicama.

Za razliku od goveda, ovce radije pasu travu, a lie samo ako jemlado i zeleno.

Na panjaku provedu od 9 do 11 asova dnevno i prelaze vearastojanja od goveda i koza, ali postoje i rasne razlike.

U proseku, ovce na pai preu od 3 do 8 km i unesu oko 0,5 do 1,3kg suve materije.

U toku dana mogue je uoiti oko 15 perioda preivanja, to znai dana ovu aktivnost otpada od 8 do 10 asova od ukupnih dnevnihaktivnosti.

Broj regurgitirdnih zalogaja je vei nego kod goveda i iznosi oko 800zalogaja u toku dnevnog preivanja.

Za formiranje jednog zalogaja naine oko 80 pokreta vilicama.

Razlike u nainu napasanja omoguavaju ovcama i kozama da nebudu u konkurentskim odnosima u pogledu ishrane i da koristerazliitu hranu biljnog porekla.

Ovo ih ak ini komplementarnim i zato se esto ovce i koze gajezajedno.

Kako koze obino jedu onu biljnu hranu koju drugi preivari ne unoseu organizam, kao to su icak i kopriva, znai da mogu da se koriste iu kontroli suzbijanja ovog rastinja na panjacima.

Razlike u nainu napasanja omoguavaju ovcama i kozama da nebudu u konkurentskim odnosima u pogledu ishrane i da koristerazliitu hranu biljnog porekla.

Ovo ih ak ini komplementarnim i zato se esto ovce i koze gajezajedno.

Kako koze obino jedu onu biljnu hranu koju drugi preivari ne unoseu organizam, kao to su icak i kopriva, znai da mogu da se koriste iu kontroli suzbijanja ovog rastinja na panjacima.

Brenje lia, kao nain unoenja hrane svojstven kozama, uticalo jeda se u pojedinim dolovima sveta koze neopravdano nazovuumskim tetoinama, pa ak i da se njihovo gajenje zabrani.

Meutim, ova krivica za ogoljivanje mnogih uma ne moe sepripisati kozama ve neodgovornim odgajivaima koza koji su zaradsvoje koristi koristili ume za ishranu svojih stada.

Ovce i koze ive u grupama koja se zovu stada.

Grupni nain ivota daje niz prednosti svakoj ivotinji posebno, kaoto je zatita od predatora, bolji i bezbedniji uslovi za preivljavanjemladunaca i lake pronalaenje jedinke suprotnog pola u sezoniparenja.

Mada odgajivai ovaca stvaraju velika stada ipak postoji mogunostda se unutar jednog stada oforme manje, diskretne grupe ovaca.

Ovca je ivotinja koja je vezana za svoje sklonite, dobro ga pamti, aova injenica omoguava da se na istom panjaku napasaju ovce vieovara istovremeno, bez upotrebe ograde za njihovo razdvajanje.

Grupni nain ivota daje niz prednosti svakoj ivotinji posebno, kaoto je zatita od predatora, bolji i bezbedniji uslovi za preivljavanjemladunaca i lake pronalaenje jedinke suprotnog pola u sezoniparenja.

Mada odgajivai ovaca stvaraju velika stada ipak postoji mogunostda se unutar jednog stada oforme manje, diskretne grupe ovaca.

Ovca je ivotinja koja je vezana za svoje sklonite, dobro ga pamti, aova injenica omoguava da se na istom panjaku napasaju ovce vieovara istovremeno, bez upotrebe ograde za njihovo razdvajanje.

Pored toga, unutar svakog stada ovaca postoje stabilni hijerarhijskiodnosi pri emu nee doi do meanja ovaca iz stada razliitihvlasnika niti na panjaku, niti pri povratku u ovarnike.

Ova sklonost ka svojoj teritoriji i svom sklonitu prenosi se i namladunce, tako da e se jagnjii kad odrastu uvek napasati na istompanjaku na kojem je pasla i njihova majka i vraae se uvek u istiovarnik u koji se vraala i njihova majka.

I kod ovaca i kod koza jako je izraena tenja da stalno budu unutarsvog stada i da slede predvodnika.

Stado koza je uglavnom malo i ini ga ua porodica ili neto malovea familijarna grupa.

Koze su veoma znatieljne ivotinje kod kojih je veoma razvijenoistraivako ponaanje.

Za oveka se lako i jako vezuju i smatraju se veoma drueljubivimivotinjama.

Smatra se da je koza ivotinjska vrsta kod koje je domestikacijanajmanje uticala na promenu karakteristika socijalne organizacijesocijalnog ivota.

Jedno stado ovaca obino broji nekoliko ovaca, njihovo potomstvojednog do dva ovna.

I kod ovaca i kod koza jako je izraena tenja da stalno budu unutarsvog stada i da slede predvodnika.

Stado koza je uglavnom malo i ini ga ua porodica ili neto malovea familijarna grupa.

Koze su veoma znatieljne ivotinje kod kojih je veoma razvijenoistraivako ponaanje.

Za oveka se lako i jako vezuju i smatraju se veoma drueljubivimivotinjama.

Smatra se da je koza ivotinjska vrsta kod koje je domestikacijanajmanje uticala na promenu karakteristika socijalne organizacijesocijalnog ivota.

Jedno stado ovaca obino broji nekoliko ovaca, njihovo potomstvojednog do dva ovna.

Dok mlade ovce ostaju u izvornoj maternalnoj grupi, mladi ovnovinapuatju grupu i odlaze u monoseksualne grupe.

Ako se kojim sluajem desi da veina ovnova u monoseksualnoj grupiugine, tada se preostali ovnovi prikljuuju drugim monoseksualnimgrupama ovnova.

Ako se koze ili ovce izgube usledie jako oglaavanje. Obe vrste koriste pretnju kao oblik ponaanja koji spreava direktne

fizike obraune mecu jedinkama istog stada. Ujedno se ovakvim ponaanjem smanjuje i mogunost nastanka

tekih telesnih povreda.

Dok mlade ovce ostaju u izvornoj maternalnoj grupi, mladi ovnovinapuatju grupu i odlaze u monoseksualne grupe.

Ako se kojim sluajem desi da veina ovnova u monoseksualnoj grupiugine, tada se preostali ovnovi prikljuuju drugim monoseksualnimgrupama ovnova.

Ako se koze ili ovce izgube usledie jako oglaavanje. Obe vrste koriste pretnju kao oblik ponaanja koji spreava direktne

fizike obraune mecu jedinkama istog stada. Ujedno se ovakvim ponaanjem smanjuje i mogunost nastanka

tekih telesnih povreda.

Pretnja, kao oblik ponaanja, je slina kod ovaca i koza i manifestujese ispruanjem vrata i povijanjem glave prema zemlji.

Ako pretnjom ne moe da se zaustavi potencijalni rival, tada mujaciobe vrste (ovnovi i jarevi) zauzimaju odbrambeni poloajpropinjanjem na zadnje noge i spremanjem za napad.

Ovnovi se pribliavaju jedan drugom i udaraju glavama. Suprotno njima, jarevi se udalje jedan od drugog na razdaljinu od

jednog do dva metra, zatim se propnu u pravcu desnog ugla uodnosu na protivnika, okrenu se i jurnu jedan prema drugomudarajui se rogovima.

Pretnja, kao oblik ponaanja, je slina kod ovaca i koza i manifestujese ispruanjem vrata i povijanjem glave prema zemlji.

Ako pretnjom ne moe da se zaustavi potencijalni rival, tada mujaciobe vrste (ovnovi i jarevi) zauzimaju odbrambeni poloajpropinjanjem na zadnje noge i spremanjem za napad.

Ovnovi se pribliavaju jedan drugom i udaraju glavama. Suprotno njima, jarevi se udalje jedan od drugog na razdaljinu od

jednog do dva metra, zatim se propnu u pravcu desnog ugla uodnosu na protivnika, okrenu se i jurnu jedan prema drugomudarajui se rogovima.

I ove razlike u agonistikom ponaanju omoguavaju da se ovce ikoze napasaju zajedno.

U stadima koza je agresivno ponaanje znatno rea pojava uporeenju sa ovcama. Vie od 25% koza u stadu gotovo nikada neispolji agresivno ponaanje.

Podreene ovce i koze izbegavaju blizinu i direktan kontakt sadominantnim jedinkama u stadu, a prepoznaju ih ne samo naosnovu izgleda, ve se pretpostavlja i na osnovu posebnog mirisa.

I ove razlike u agonistikom ponaanju omoguavaju da se ovce ikoze napasaju zajedno.

U stadima koza je agresivno ponaanje znatno rea pojava uporeenju sa ovcama. Vie od 25% koza u stadu gotovo nikada neispolji agresivno ponaanje.

Podreene ovce i koze izbegavaju blizinu i direktan kontakt sadominantnim jedinkama u stadu, a prepoznaju ih ne samo naosnovu izgleda, ve se pretpostavlja i na osnovu posebnog mirisa.

Na pai se ovce nalaze na maloj udaljenosti jedna od druge. Ako se paljivo posmatraju ovce na pai uoie se da je ova razdaljina

izmeu dve najblie ovce gotovo jednaka za sve ostale i dapredstavlja rasnu karakteristiku.

Ova razdaljina izmeu dve najblie ovce koje se napasaju naplaninskim panjacima je vea, dok je manja kod ovaca koje senapasaju u ravnicama.

Razdaljina izmedu dve najblie ovce se poveava kada je vegetacijabujnija, ujednaenija i kvaliletnija.

U stadu ovaca se takoe moe zapaziti nekoliko jedinki koje senezavisno napasaju od drugih i koje su neto udaljenije od ostalih napai ali ne suvie.

Na pai se ovce nalaze na maloj udaljenosti jedna od druge. Ako se paljivo posmatraju ovce na pai uoie se da je ova razdaljina

izmeu dve najblie ovce gotovo jednaka za sve ostale i dapredstavlja rasnu karakteristiku.

Ova razdaljina izmeu dve najblie ovce koje se napasaju naplaninskim panjacima je vea, dok je manja kod ovaca koje senapasaju u ravnicama.

Razdaljina izmedu dve najblie ovce se poveava kada je vegetacijabujnija, ujednaenija i kvaliletnija.

U stadu ovaca se takoe moe zapaziti nekoliko jedinki koje senezavisno napasaju od drugih i koje su neto udaljenije od ostalih napai ali ne suvie.

Te ovce su odgovorne za prepoznavanje granice dela panjaka nakojem se napasa njihovo stado.

Kada je hladno i vlano, ovce se zbijaju u gomilu kako bi obezbedilekolektivnu konzervaciju toplote.

Koze koje inae ive uglavnom u toplim, sunim i goletnimpodrujima se takoe zbijaju u gomilu u podnevnim satima, kada jetemperatura najvia.

Mada ovakvo ponaanje nije najloginije i ak izgleda neobjanjivo ineverovatno, ono ipak ima svoje objanjenje.

Za vreme najveih vruina koze se zbijaju u gomilu kada njihovorganizam ne moe vise da kontrolie odavanje toplote i zato sezbijanjem u grupe smanjuje povrina direktnog uticaja i refleksijesuneve energije nego kada bi svaka koza posebno bila izloena ovimuticajima.

Ponaanje vezano za parenje ovaca i koza veoma je slino. Kao to je to sluaj i kod drugih sisara, ljubavna predigra ovaca i koza

u sezoni parenja je veoma oskudna i ne postoje posebni rituali kojisu karakteristini za ljubavnu predigru ptica, riba i zglavkara.

Pronalazenje parova u sezoni parenja, tj. odgovarajuih mujaka ienki, ovnova, jareva, ovaca i koza, obavlja uglavnom odgajiva,zapravo vlasnik stada.

I ovce i koze su sezonski poliestrine ivotinje pri emu se estrusniperiodi ponavljaju u toku jesenje sezone parenja.

Ponaanje vezano za parenje ovaca i koza veoma je slino. Kao to je to sluaj i kod drugih sisara, ljubavna predigra ovaca i koza

u sezoni parenja je veoma oskudna i ne postoje posebni rituali kojisu karakteristini za ljubavnu predigru ptica, riba i zglavkara.

Pronalazenje parova u sezoni parenja, tj. odgovarajuih mujaka ienki, ovnova, jareva, ovaca i koza, obavlja uglavnom odgajiva,zapravo vlasnik stada.

I ovce i koze su sezonski poliestrine ivotinje pri emu se estrusniperiodi ponavljaju u toku jesenje sezone parenja.

Ovce polno sazrevaju sa 7 do 12 meseci starosti. Reprodukcija ovaca je sezonskog karaktera u toplom klimatskom

podruu. Ovce vidno manifestuju estrus u prisustvu ovnova. U stabilnom stadu kod ovaca je estrus sinhronizovan, to znai da se

veina ovaca jagnji u priblino isto vreme. Ovce privlae feromoni koji se nalaze u vosku runa ovnova. Reproduktivno ponaanje se zasniva na njukanju, guranju,

naskakanju i protezanju kimeneog stuba ovaca. Ovca u polnom aru trlja vrat i telo o ovna, njuka njegove genitalije i

snano trese repom.

Ovce polno sazrevaju sa 7 do 12 meseci starosti. Reprodukcija ovaca je sezonskog karaktera u toplom klimatskom

podruu. Ovce vidno manifestuju estrus u prisustvu ovnova. U stabilnom stadu kod ovaca je estrus sinhronizovan, to znai da se

veina ovaca jagnji u priblino isto vreme. Ovce privlae feromoni koji se nalaze u vosku runa ovnova. Reproduktivno ponaanje se zasniva na njukanju, guranju,

naskakanju i protezanju kimeneog stuba ovaca. Ovca u polnom aru trlja vrat i telo o ovna, njuka njegove genitalije i

snano trese repom.

Isto je i reproduktivno ponaanje ovnova, sa tom razlikom to su kodovnova uestaliji konflikti pri kojima dolazi do guranja glavom iudaranja rogovima.

Ovan njui urin enke u estrusu, izvlai i uvlai jezik, gura se ipokree unazad.

Naslanja se i na bokove ovce i trlja njeno runo. Oglaava se u serijama.

Prisustvo ovna u stadu poveava broj ovaca u polnom aru. Na socijalni rang ovnova utie veliina rogova, telesna masa i visina,

ali znatno utice i starost ovnova. Zato je i smrtnost ovnia starih oko godinu dana u sezoni parenja

znatno poveana. Visoko rangirani mujaci se sakupljaju oko stada ovaca u estrusu i ne

pasu sve to vreme, dok mladi ovnici to ine.

U sezoni parenja, ovnovi njuskaju ovce kako bi otkrili koja je uestrusu.

Ako su ovce u stadu, onda je ovo otkrivanje estrusa znatno bre. U ovome su najaktivniji mladi ovnovi koji naskau na ovce u ranim i

kasnim stadijumima estrusa, ali se ne pare sa njima. To ine samo visoko rangirani ovnovi. Pojedine rase ovaca se na sredini estrusa okupljaju oko dominantnog

ovna koji je i u najboljoj priplodnoj kondiciji. Izmeu dve sezone parenja ovnovi ive u monoseksualnim grupama,

naskau jedni na druge, a posebno na mlade i podreene ovnove.

U sezoni parenja, ovnovi njuskaju ovce kako bi otkrili koja je uestrusu.

Ako su ovce u stadu, onda je ovo otkrivanje estrusa znatno bre. U ovome su najaktivniji mladi ovnovi koji naskau na ovce u ranim i

kasnim stadijumima estrusa, ali se ne pare sa njima. To ine samo visoko rangirani ovnovi. Pojedine rase ovaca se na sredini estrusa okupljaju oko dominantnog

ovna koji je i u najboljoj priplodnoj kondiciji. Izmeu dve sezone parenja ovnovi ive u monoseksualnim grupama,

naskau jedni na druge, a posebno na mlade i podreene ovnove.

Homoseksualnost je kod ovnova gotovo normalna pojava, a njenauestalost iznosi oko 30%.

Uestalost pojave homoseksualnosti ovnova raste uheteroseksualnim grupama, a esto je i kod ovnova koji suuestvovali u normalnom inu parenja sa ovcama.

Meutim, jo uvek nije jasno da li na takvo ponaanje i u kojoj meriutie odnos polova u stadu.

U sezoni parenja ovnovi i jarevi su znatno agresivniji. Sezona parenja kod ovaca proseno traje 16,7 dana, a kod koza 20,6

dana. U toku estrusa koji obino traje izmeu 18 i 24 asa, kod ovaca i koza

je poveana motorna aktivnost i znatno manje vremena provode uodmaranju.

Ovce i koze spremne za parenje uestalije se oglaavajunespecifinim blejanjem i meketanjem.

U sezoni parenja ovnovi i jarevi su znatno agresivniji. Sezona parenja kod ovaca proseno traje 16,7 dana, a kod koza 20,6

dana. U toku estrusa koji obino traje izmeu 18 i 24 asa, kod ovaca i koza

je poveana motorna aktivnost i znatno manje vremena provode uodmaranju.

Ovce i koze spremne za parenje uestalije se oglaavajunespecifinim blejanjem i meketanjem.

U sezoni parenja jarevi uriniraju, masturbiraju i ejakuliraju po svomstomaku i prednjim nogama pri emu se iz urina i sperme oslobaajak miris koji deluje stimulativno na enke.

U toku ljubavne predigre jarevi prednje noge trljaju o enke. Za akt parenja je veoma bitno da jarac oseti miris urina koze. Kada ejakuliraju jarevi zabace glave prema gore, a kimu savijaju na

dole (ventrofleksija). Jarcevi se kreu od jedne do druge grupe parei se sa enkama, a sve

vreme potujui jake zakone dominantne socijalne hijerarhije.

U sezoni parenja jarevi uriniraju, masturbiraju i ejakuliraju po svomstomaku i prednjim nogama pri emu se iz urina i sperme oslobaajak miris koji deluje stimulativno na enke.

U toku ljubavne predigre jarevi prednje noge trljaju o enke. Za akt parenja je veoma bitno da jarac oseti miris urina koze. Kada ejakuliraju jarevi zabace glave prema gore, a kimu savijaju na

dole (ventrofleksija). Jarcevi se kreu od jedne do druge grupe parei se sa enkama, a sve

vreme potujui jake zakone dominantne socijalne hijerarhije.

Koza u estrusu esto skae na druge koze, ali i na nju skau drugekoze, dok kod ovaca ovo nije sluaj.

Da bi otkrili enke u estrusu ovnovi i jarevi koriste olfaktorne igustatorne stimuluse.

Mujaci obe vrste njue urin ovaca i koza u estrusu i kada ih otkrijugotovo da stoje ukoeni sa podignutim glavama i razmaknutimusnama, a gornja usna je takode podignuta.

Ovaj oblik ponaanja poznat je kao Flehmanova reakcija iliFlehmanovo ponaanje i kod ovnova i jareva traje od 10 do 30sekundi.

Ovce i koze u estrusu takoe njue telo ovnova i jareva, a posebno upredelu polnih organa.

Koza u estrusu esto skae na druge koze, ali i na nju skau drugekoze, dok kod ovaca ovo nije sluaj.

Da bi otkrili enke u estrusu ovnovi i jarevi koriste olfaktorne igustatorne stimuluse.

Mujaci obe vrste njue urin ovaca i koza u estrusu i kada ih otkrijugotovo da stoje ukoeni sa podignutim glavama i razmaknutimusnama, a gornja usna je takode podignuta.

Ovaj oblik ponaanja poznat je kao Flehmanova reakcija iliFlehmanovo ponaanje i kod ovnova i jareva traje od 10 do 30sekundi.

Ovce i koze u estrusu takoe njue telo ovnova i jareva, a posebno upredelu polnih organa.

Ovo meusobno njuenje mujaka i enke u predelu genitalija tera ihda oni krue jedno oko drugog.

Potom mujaci obe vrste poinju da se oglasavaju i da liu enke upredelu polnih organa.

Dok su seksualno uzbueni jarevi esto uriniraju u pravcu svojihprednjih nogu.

Mujaci lako guraju enke njukom, a zatim enka svoju glavu okreeprema mujaku.

Ovo meusobno njuenje mujaka i enke u predelu genitalija tera ihda oni krue jedno oko drugog.

Potom mujaci obe vrste poinju da se oglasavaju i da liu enke upredelu polnih organa.

Dok su seksualno uzbueni jarevi esto uriniraju u pravcu svojihprednjih nogu.

Mujaci lako guraju enke njukom, a zatim enka svoju glavu okreeprema mujaku.

Ljubavna predigra se zavrava kada enka postane nepokretna i kadazauzme poloaj koji mujaku omoguava skok.

Ako je enka spremna za parenje kopulacija nastupa odmah i trajeveoma kratko.

Pri ejakulaciji mujak naglo i jako zabacuje glavu u nazad. Posle toga mujak silazi sa enke.

Posle parenja ovnovi proteu svoju glavu i vrat, dok jarevi liu svojpenis.

Odreeno vreme posle parenja veina mujaka ne pokazuje nikakveznake seksualne aktivnosti (refraktorni period).

Posmatranje kopulacije kod drugih ovnova budi takode nagon zaparenjem.

Jedna od posebnih osobina ovaca je da iznenadno uvoenje ovna ustado van sezone i u sezoni parenja moe da sinhronizuje pojavuestrusa kod enki.

Mada rezultat prirodnog parenja (pripust) kod obe vrste treba darezultira koncepcijom, ipak veina embriona propada za 30 do 50dana od parenja.

Posle parenja ovnovi proteu svoju glavu i vrat, dok jarevi liu svojpenis.

Odreeno vreme posle parenja veina mujaka ne pokazuje nikakveznake seksualne aktivnosti (refraktorni period).

Posmatranje kopulacije kod drugih ovnova budi takode nagon zaparenjem.

Jedna od posebnih osobina ovaca je da iznenadno uvoenje ovna ustado van sezone i u sezoni parenja moe da sinhronizuje pojavuestrusa kod enki.

Mada rezultat prirodnog parenja (pripust) kod obe vrste treba darezultira koncepcijom, ipak veina embriona propada za 30 do 50dana od parenja.

Gestacija (graviditet) kod ovaca i koza traje proseno 149 do 150dana.

Postoje i rasne razlike u duini gestacije koje iznose od 143 do 151dan, dok individualne razlike iznose od 138 do 159 dana.

Pred jagnjenje i jarenje ovce i koze se izdvajaju iz stada. Posle irenja grlia materice, kod ovaca, porodaj po jednom jagnjetu

traje proseno oko 15 minuta. Pupana vrpca se kida razvlaenjem, tj. pod uticajem teine jagnjeta. Mada se ne jagnji uvek u stojeem poloaju, ovca koja se jagnji leei

ustane na jedan minut kako bi se pupana vrpca prekinula i kako bise raanje jagnjeta uspeno zavrilo.

Gestacija (graviditet) kod ovaca i koza traje proseno 149 do 150dana.

Postoje i rasne razlike u duini gestacije koje iznose od 143 do 151dan, dok individualne razlike iznose od 138 do 159 dana.

Pred jagnjenje i jarenje ovce i koze se izdvajaju iz stada. Posle irenja grlia materice, kod ovaca, porodaj po jednom jagnjetu

traje proseno oko 15 minuta. Pupana vrpca se kida razvlaenjem, tj. pod uticajem teine jagnjeta. Mada se ne jagnji uvek u stojeem poloaju, ovca koja se jagnji leei

ustane na jedan minut kako bi se pupana vrpca prekinula i kako bise raanje jagnjeta uspeno zavrilo.

Od rase zavisi da li e ovca pojesti posteljicu posle poroaja. Noposredno posle jagnjenja ili jarenja ovce i koze poinju jako da liu

svoje mladunce. Lizanje mladunaca je u naroito intenzivno kod koza i najvie

vremena koza posveuje lizanju prvog ojarenog jareta. Ovo znai da drugo ojareno jare, koje je obino slabije od prvog, pre

poinje da sisa jer nije zaokupljeno panjom majke.

Kod ovaca faza lizanja jagnjia traje oko jedan sat u toku kojeg ovcaui kako da razlikuje svoje jagnjie o jagnjia drugih ovaca.

Ako se odmah po jagnjenju jagnje odvoji od majke i ovci se time neukae mogunost da ga oisti lizanjem, ve posle 12 asova odjagnjenja majka ga vie ne raspoznaje i ne prihvata kako svojemladune.

Ovaj proces uspostavljanja veze izmeu majke i mladuneta jeznatno bri kod koza.

Kod ovaca faza lizanja jagnjia traje oko jedan sat u toku kojeg ovcaui kako da razlikuje svoje jagnjie o jagnjia drugih ovaca.

Ako se odmah po jagnjenju jagnje odvoji od majke i ovci se time neukae mogunost da ga oisti lizanjem, ve posle 12 asova odjagnjenja majka ga vie ne raspoznaje i ne prihvata kako svojemladune.

Ovaj proces uspostavljanja veze izmeu majke i mladuneta jeznatno bri kod koza.

U navedenom sluaju lizanje mladunaca je u funkciji meusobnograspoznavanja majke i mladunca.

Meutim, lizanje mladunaca je i u funkciji higijenskog ponaanja, tj.odravanja higijene tela mladunca, jer se lizanjem sa mladuncaukloni oko 500 ml zaostale plodove tenosti.

Lizanjem se povrina tela mladunca sui i spreava se gubitak toplotekoji bi bio vei ukoliko bi telesni pokrivac bio vlaan.

Ovo je od posebnog znaaja sa zdravstvenog aspekta jer su i jagnjii ijarii skloni smrzavanju.

Ako jagnje ugine ovca brzo gubi interes za hladno i nepokretno telouginulog mladunca.

U navedenom sluaju lizanje mladunaca je u funkciji meusobnograspoznavanja majke i mladunca.

Meutim, lizanje mladunaca je i u funkciji higijenskog ponaanja, tj.odravanja higijene tela mladunca, jer se lizanjem sa mladuncaukloni oko 500 ml zaostale plodove tenosti.

Lizanjem se povrina tela mladunca sui i spreava se gubitak toplotekoji bi bio vei ukoliko bi telesni pokrivac bio vlaan.

Ovo je od posebnog znaaja sa zdravstvenog aspekta jer su i jagnjii ijarii skloni smrzavanju.

Ako jagnje ugine ovca brzo gubi interes za hladno i nepokretno telouginulog mladunca.

Mogue je podmetnuti jare pod ovcu i jagnje pod kozu. Da bi ovaj pokuaj bio uspean neophodno je podmetanje jagnjeta

pod kozu obaviti to pre posle jarenja koze, a jare podmetnuti podovcu u periodu do jednog asa posle njenog jagnjenja.

Isti je postupak i sa siroiima unutar vrste, tj. isto je i sapodmetanjem jagnjia bez majke pod drugu ovcu ili jarica bezmajke pod drugu kozu.

Jagnje ili jare koje se podmee pod drugu ovcu ili kozu treba da sepremae amnionskom tenou ili posteljicom ojagnjene ili ojareneenke pod koju se podmee.

Mogue je podmetnuti jare pod ovcu i jagnje pod kozu. Da bi ovaj pokuaj bio uspean neophodno je podmetanje jagnjeta

pod kozu obaviti to pre posle jarenja koze, a jare podmetnuti podovcu u periodu do jednog asa posle njenog jagnjenja.

Isti je postupak i sa siroiima unutar vrste, tj. isto je i sapodmetanjem jagnjia bez majke pod drugu ovcu ili jarica bezmajke pod drugu kozu.

Jagnje ili jare koje se podmee pod drugu ovcu ili kozu treba da sepremae amnionskom tenou ili posteljicom ojagnjene ili ojareneenke pod koju se podmee.

Proces podmetanja tuih mladunaca pospeuje i masaa grliamaterice ojagnjene ovce.

Masau grlia materice ovca doivljava kao poroaj, a podmetnutojagnje kao svoj porod.

Jednom uspostavljena veza izmeu podmetnutog tueg jagnjeta ilijareta i doilje ostaje neraskidiva i ovca i koza podmetnuto mladuneodgaja kao svoje.

Druge ovce e lake prihvatiti tuu jagnjad posle cervikalnestimulacije koja podstie oslobaanje oksitocina, a ovaj buenjematerinskog nagona.

Proces podmetanja tuih mladunaca pospeuje i masaa grliamaterice ojagnjene ovce.

Masau grlia materice ovca doivljava kao poroaj, a podmetnutojagnje kao svoj porod.

Jednom uspostavljena veza izmeu podmetnutog tueg jagnjeta ilijareta i doilje ostaje neraskidiva i ovca i koza podmetnuto mladuneodgaja kao svoje.

Druge ovce e lake prihvatiti tuu jagnjad posle cervikalnestimulacije koja podstie oslobaanje oksitocina, a ovaj buenjematerinskog nagona.

Takoe, pomae i prekrivanje podmetnute jagnjadi koom uginulogjagnjeta ovce pod koju se podmee ili prekrivanje majicom kojom suprethodno prekrivana jagnjad ovce pod koju se podmee jagnje bezmajke ili jagnje ija majka nema dovoljno mleka.

Jagnjici teko raspoznaju svoje ostriene majke jer se tada menjaju iboja i izgled i miris majke.

Stroga veza koja se uspostavlja izmeu majke i mladunca prilikomlizanja po poroaju zasnovana je na jakim olfaktornim stimulusimakoji potiu iz analnog i genitalnog podruja mladunca gde majkaupravo najintenzivnije lie mladunce.

Takoe, pomae i prekrivanje podmetnute jagnjadi koom uginulogjagnjeta ovce pod koju se podmee ili prekrivanje majicom kojom suprethodno prekrivana jagnjad ovce pod koju se podmee jagnje bezmajke ili jagnje ija majka nema dovoljno mleka.

Jagnjici teko raspoznaju svoje ostriene majke jer se tada menjaju iboja i izgled i miris majke.

Stroga veza koja se uspostavlja izmeu majke i mladunca prilikomlizanja po poroaju zasnovana je na jakim olfaktornim stimulusimakoji potiu iz analnog i genitalnog podruja mladunca gde majkaupravo najintenzivnije lie mladunce.

Za raspoznavanje mladunaca bitni su i vizuelni stimulusi. Etolozi su osamdesetih godina prolog veka izveli veoma

interesantan ogled. Upotrebili su crni praak da bi pojedine delove tela jagnjadi obojili

crno. Ustanovili su da su sve ovce prvo bile sumnjiave prema svojim

jagnjicima i da su ih odbijali kada su im se mladunci pribliavali akosu im potpuno crno obojeni ili cela glava ili itavo telo.

Ovo je zabeleeno u 100% sluajeva.

Za raspoznavanje mladunaca bitni su i vizuelni stimulusi. Etolozi su osamdesetih godina prolog veka izveli veoma

interesantan ogled. Upotrebili su crni praak da bi pojedine delove tela jagnjadi obojili

crno. Ustanovili su da su sve ovce prvo bile sumnjiave prema svojim

jagnjicima i da su ih odbijali kada su im se mladunci pribliavali akosu im potpuno crno obojeni ili cela glava ili itavo telo.

Ovo je zabeleeno u 100% sluajeva.

Neto nii procenat sluajeva neprihvatanja jagnjia od svojih majkizabeleeni su kada su jagnjiima bili crno obojeni kaudalni delovi telaili prednji deo glave.

Sve ovce u ogledu prihvatile su svoje jagnjie ako su im bile obojeneu crno prednje noge.

Na osnovu ovog ogleda zakljueno je da je boja glave veoma bitanvizuelni stimulus na osnovu kojeg ovce prepoznaju svoju jagnjad.

U prepoznavanju svojih mladunaca kod ovaca su bitni i auditornistimulusi kao to je nain blejanja jagnjeta.

Neto nii procenat sluajeva neprihvatanja jagnjia od svojih majkizabeleeni su kada su jagnjiima bili crno obojeni kaudalni delovi telaili prednji deo glave.

Sve ovce u ogledu prihvatile su svoje jagnjie ako su im bile obojeneu crno prednje noge.

Na osnovu ovog ogleda zakljueno je da je boja glave veoma bitanvizuelni stimulus na osnovu kojeg ovce prepoznaju svoju jagnjad.

U prepoznavanju svojih mladunaca kod ovaca su bitni i auditornistimulusi kao to je nain blejanja jagnjeta.

Gotovo da se svi jarii oglaavaju istovetno odmah po roenju, takoda ih koze na osnovu ovog auditornog stimulusa ne moguraspoznavati.

Tek oko 4. dana starosti meketanje jaria poinje da se razlikuje isvaka koza na osnovu oglaavanja moe raspoznati svoje jare.

Prvih nekoliko dana po jarenju koze se sa svojim jairiima izdvajajuod ostalog stada.

Kako jagnje raste tako se polako sve vie udaljava od majke. Ovcamoe dozvati svoje jagnje na podoj, ali kako jagnje odrasta tako gasve ree zove, a time sve ree i doji.

Gotovo da se svi jarii oglaavaju istovetno odmah po roenju, takoda ih koze na osnovu ovog auditornog stimulusa ne moguraspoznavati.

Tek oko 4. dana starosti meketanje jaria poinje da se razlikuje isvaka koza na osnovu oglaavanja moe raspoznati svoje jare.

Prvih nekoliko dana po jarenju koze se sa svojim jairiima izdvajajuod ostalog stada.

Kako jagnje raste tako se polako sve vie udaljava od majke. Ovcamoe dozvati svoje jagnje na podoj, ali kako jagnje odrasta tako gasve ree zove, a time sve ree i doji.

Ovce sa blizancima dozvoljavaju podoj tek kada su oba jagnjetaistovremeno prisutna.

Ovakvo ponaanje ovce ukazuje da ona zna da poseduje dvapotomka.

Uestalost i duina podoja se sve vie skrauje kako jagnjiiodrastaju, da bi ovca iznenada agonistikim ponaanjem odbilajagnje koje je prilo da sisa.

Na taj nain, prirodnim putem, dolazi do zaluivanja jagnjia i jaria. Nije redak sluaj da se dojni period skrati odlukom vlasnika stada

ovaca ili koza.

Ovce sa blizancima dozvoljavaju podoj tek kada su oba jagnjetaistovremeno prisutna.

Ovakvo ponaanje ovce ukazuje da ona zna da poseduje dvapotomka.

Uestalost i duina podoja se sve vie skrauje kako jagnjiiodrastaju, da bi ovca iznenada agonistikim ponaanjem odbilajagnje koje je prilo da sisa.

Na taj nain, prirodnim putem, dolazi do zaluivanja jagnjia i jaria. Nije redak sluaj da se dojni period skrati odlukom vlasnika stada

ovaca ili koza.

Jagnjii i jarii se raaju dovoljno zreli u kondicionom smislu, tako dase ve posle 15 minuta od raanja podiu na noge i stoje.

Brzo se poveava i sposobnost njihove koordinacije tako da njukajusvoju majku du tela sve dok ne pronau sisu.

Veina jagnjia i jaria sisaju u toku prvog sata po roenju. Pri podoju mladunci glavom udaraju vime ime se poveava pritok

mleka.

U poetku jagnjii ne raspoznaju svoju majku meu drugim ovcama iprilae bilo kojoj radi podoja.

Meutim, istovremeno jagnjii koriste razliite stimuluse zaraspoznavanje svoje majke.

Tako su sa tri nedelje starosti vizuelne oznake za jagnjie bitnije odauditornih oznaka za raspoznavanje svoje majke.

Jedna od glavnih razlika izmedu jagnjia i jaria je ta to jagnjii uvekprate svoju majku dok pase.

Suprotno njima jarici ne prate svoju majku dok pase, ve su skriveni iu leeem poloaju ekaju njen povratak sa pae.

Ovako skriveni ostaju u periodu od jednog as do osam asova i zato vreme se ne oglaavaju.

Po isteku vremena za napasanje koza se vraa sa velikompreciznou na mesto gde je ostavila svoje jare.

Jedna od glavnih razlika izmedu jagnjia i jaria je ta to jagnjii uvekprate svoju majku dok pase.

Suprotno njima jarici ne prate svoju majku dok pase, ve su skriveni iu leeem poloaju ekaju njen povratak sa pae.

Ovako skriveni ostaju u periodu od jednog as do osam asova i zato vreme se ne oglaavaju.

Po isteku vremena za napasanje koza se vraa sa velikompreciznou na mesto gde je ostavila svoje jare.

Pri povratku koza se ne oglaava uobiajeno meketanjem veposebnim bezvunim vibrirajuim signalom kako bi najavila jaretu daprihvati svoju majku.

Ukoliko se koza oglasi meketanjem, jare se u leeem poloaju ukoi. Ovakvim ponaanjem koza jaretu ukazuje da ne treba da se podie

jer vreba opasnost od predatora, a predatoru je tee da otkrije jarekoje lei.

Ovaj period naputanja jareta radi napasanja koza traje od 3 dana donekoliko nedelja.

Posle ovog perioda jare sledi svoju majku i oboje mekeu da biodrali kontakt na panjaku.

Pri povratku koza se ne oglaava uobiajeno meketanjem veposebnim bezvunim vibrirajuim signalom kako bi najavila jaretu daprihvati svoju majku.

Ukoliko se koza oglasi meketanjem, jare se u leeem poloaju ukoi. Ovakvim ponaanjem koza jaretu ukazuje da ne treba da se podie

jer vreba opasnost od predatora, a predatoru je tee da otkrije jarekoje lei.

Ovaj period naputanja jareta radi napasanja koza traje od 3 dana donekoliko nedelja.

Posle ovog perioda jare sledi svoju majku i oboje mekeu da biodrali kontakt na panjaku.

Od samog roenja jagnjii i jarii ispoljavaju oblike ponaanje vezaneza igru.

Meu jagnjiima postoje razlike vezane za pol u nainu ispoljavanjaigre.

Muki jagnjii su skloni igri koja potsea na meusobne borbe, doksu jagnjii enskog pola skloni trkaranju u krug.

Na ovaj nain mlade enke fiziki jaaju i postaju spretnije uzavaravanju i izbegavanju predatora.

Od samog roenja jagnjii i jarii ispoljavaju oblike ponaanje vezaneza igru.

Meu jagnjiima postoje razlike vezane za pol u nainu ispoljavanjaigre.

Muki jagnjii su skloni igri koja potsea na meusobne borbe, doksu jagnjii enskog pola skloni trkaranju u krug.

Na ovaj nain mlade enke fiziki jaaju i postaju spretnije uzavaravanju i izbegavanju predatora.

Divlje ovce pokazuju jako izraeno odbrambeno ponaanje u odnosuna predatore.

Veoma su obazrive sa jako izraenom potrebom da budu uvek ustadu, a odbrambena reakcija je uvek brza.

Uvek su spremne da brane svoje potomke, a juriaju ak i na sitnijemesojede da bi ih uplaili i oterali to dalje od mladunaca.

Mufloni oko svog stada izluuju mokraom materiju neprijatnogmirisa ( mask ) koja odbija predatore.

Divlje ovce pokazuju jako izraeno odbrambeno ponaanje u odnosuna predatore.

Veoma su obazrive sa jako izraenom potrebom da budu uvek ustadu, a odbrambena reakcija je uvek brza.

Uvek su spremne da brane svoje potomke, a juriaju ak i na sitnijemesojede da bi ih uplaili i oterali to dalje od mladunaca.

Mufloni oko svog stada izluuju mokraom materiju neprijatnogmirisa ( mask ) koja odbija predatore.

Mada je odbrambeno ponaanje u odnosu na predatoredomestikacijom ovaca znatno umanjeno, ipak kod domaih rasaovaca jo uvek se jasno ispoljavaju pojedini oblici ovog ponaanja.

Za razliku od koza, ovce se zbijaju u stado kada im se predatorpribliava, to olakava kontrolisanje stada posebno korienjemovarskih pasa.

Kod lakih rasa ovaca antipredatorsko ponaanje vie je ispoljeno uporeenju sa tekim rasama.

Alarmni, upozoravajui poloaj, ovce zauzimaju podiui glavu, azatim poinju da hodaju brzim i kratkim koracima.

Mada je odbrambeno ponaanje u odnosu na predatoredomestikacijom ovaca znatno umanjeno, ipak kod domaih rasaovaca jo uvek se jasno ispoljavaju pojedini oblici ovog ponaanja.

Za razliku od koza, ovce se zbijaju u stado kada im se predatorpribliava, to olakava kontrolisanje stada posebno korienjemovarskih pasa.

Kod lakih rasa ovaca antipredatorsko ponaanje vie je ispoljeno uporeenju sa tekim rasama.

Alarmni, upozoravajui poloaj, ovce zauzimaju podiui glavu, azatim poinju da hodaju brzim i kratkim koracima.

Reakcija upozorenja kod koza zapoinje topotanjem jedne noge, azatim isputanjem jako glasnog zvuka kroz nos koji lii na kijanje.

Kada se potencijalni predator pribliava, na primer pas, koze serazbee i stado se lako rasturi.

Zato se psi ne koriste za uvanje koza. Ovce su ivotinje koje poseduju nekoliko sistema odbrane i veoma

istananu panju ak i pri napasanju. Noi provode na vrhovima brda odakle imaju dobru preglednost.

Reakcija upozorenja kod koza zapoinje topotanjem jedne noge, azatim isputanjem jako glasnog zvuka kroz nos koji lii na kijanje.

Kada se potencijalni predator pribliava, na primer pas, koze serazbee i stado se lako rasturi.

Zato se psi ne koriste za uvanje koza. Ovce su ivotinje koje poseduju nekoliko sistema odbrane i veoma

istananu panju ak i pri napasanju. Noi provode na vrhovima brda odakle imaju dobru preglednost.

Sve vreme napasanja i kretanja ovce na panjaku su u meusobnomvizuelnom kontaktu.

Sigurnost oseaju samo u grupi, a kada oglaavanjem upozoravajustado na opasnost onda tre prema vrhu brda ili planine.

Da bi se odrala socijalna ravnotea neophodan je predvodnik stada. Tri ovce ne ine stado i pri nastupu opasnosti, u trku, one se veoma

brzo razdvoje. Upravo zato je na tri ovce najlake ispitati sposobnosti ovarskih

pasa, uvara stada. Za pravu socijalnu stabilnost stada neophodno je najmanje etiri

ovce. Zato se i kae da stado broji cetiri i vise ovaca.

Sve vreme napasanja i kretanja ovce na panjaku su u meusobnomvizuelnom kontaktu.

Sigurnost oseaju samo u grupi, a kada oglaavanjem upozoravajustado na opasnost onda tre prema vrhu brda ili planine.

Da bi se odrala socijalna ravnotea neophodan je predvodnik stada. Tri ovce ne ine stado i pri nastupu opasnosti, u trku, one se veoma

brzo razdvoje. Upravo zato je na tri ovce najlake ispitati sposobnosti ovarskih

pasa, uvara stada. Za pravu socijalnu stabilnost stada neophodno je najmanje etiri

ovce. Zato se i kae da stado broji cetiri i vise ovaca.

Stalnoj panji ovaca doprinosi i izuzetno dobro razvijeno ulo vida. Lakse se hvataju ako im se prie od pozadi prema glavi u pravcu

slepe take. Pored toga to ovce motre jedna na drugu u toku pae, ustanovljeno

je da se kod merino ovaca menja rastojanje i veliina grupe koja pasena jednom mestu u zavisnosti od vrste vegetacije.

Dobro razvijeno ulo vida je od znaaja za gajenje i postupak saovcama.

Na 1 3 metara razdaljine ovce dobro vide crnu boju i raspoznaju crnejagnjie i druge crne ovce.

Stalnoj panji ovaca doprinosi i izuzetno dobro razvijeno ulo vida. Lakse se hvataju ako im se prie od pozadi prema glavi u pravcu

slepe take. Pored toga to ovce motre jedna na drugu u toku pae, ustanovljeno

je da se kod merino ovaca menja rastojanje i veliina grupe koja pasena jednom mestu u zavisnosti od vrste vegetacije.

Dobro razvijeno ulo vida je od znaaja za gajenje i postupak saovcama.

Na 1 3 metara razdaljine ovce dobro vide crnu boju i raspoznaju crnejagnjie i druge crne ovce.

Ovce pripadaju ivotinjskoj vrsti veoma osetljivoj na socijalni stresprouzrokovan izolacijom.

U zatvorenim objektima se preporuuje upotreba ogledala uodsustvu drugih ovaca.

Preporuljivo je ovce gajiti u stadima koja broje vie od etiri grla, aza slobodni sistem gajenja potreban je pas ovar.

Ako se ovce gaje u zatvorenim objektima, prisustvo psa jenepotrebno.

Za gajenje je najbolje formirati stada sa 40 do 50 ovaca i jednimovnom ili 25 do 30 ovaca i jednim ovnom.

Ovce pripadaju ivotinjskoj vrsti veoma osetljivoj na socijalni stresprouzrokovan izolacijom.

U zatvorenim objektima se preporuuje upotreba ogledala uodsustvu drugih ovaca.

Preporuljivo je ovce gajiti u stadima koja broje vie od etiri grla, aza slobodni sistem gajenja potreban je pas ovar.

Ako se ovce gaje u zatvorenim objektima, prisustvo psa jenepotrebno.

Za gajenje je najbolje formirati stada sa 40 do 50 ovaca i jednimovnom ili 25 do 30 ovaca i jednim ovnom.

Za razliku od ostalih vrsta domaih ivotinja ovce i koze se gajeuglavnom ekstenzivno u uslovima slinim onima koji vladaju nanjihovim prirodnim stanitima.

Ovo znai da su kod ovaca i koza rei problemi vezani zaintenzifikaciju gajenja, kao to je to sluaj u svinjarstvu, ivinarstvu igovedarstvu.

Meutim, ekstenzivan nain gajenja ovaca i koza nikako ne garantujeda su ove dve vrste domaih ivotinja poteene problema kojiugroavaju njihovu dobrobit.

Za razliku od ostalih vrsta domaih ivotinja ovce i koze se gajeuglavnom ekstenzivno u uslovima slinim onima koji vladaju nanjihovim prirodnim stanitima.

Ovo znai da su kod ovaca i koza rei problemi vezani zaintenzifikaciju gajenja, kao to je to sluaj u svinjarstvu, ivinarstvu igovedarstvu.

Meutim, ekstenzivan nain gajenja ovaca i koza nikako ne garantujeda su ove dve vrste domaih ivotinja poteene problema kojiugroavaju njihovu dobrobit.

Mada je gajenjem pod prirodnim uslovima, ovcama i kozamaomogueno da ispolje gotovo sve oblike ponaanja, to ne znai da supoteene svih stresnih situacija.

Na protiv, ovce i koze koje se gaje ekstenzivno mogu biti izloeneekstremnim klimatskim uticajima, kao to su visoke i nisketemperature, oskudici hrane na panjaku usled elementarnihnepogoda ili gladovanju usled prenaseljenosti panog podruja.

Koze ne podnose kiu i zato odgajivai treba da im obezbedeodgovarajui zaklon.

Mada je gajenjem pod prirodnim uslovima, ovcama i kozamaomogueno da ispolje gotovo sve oblike ponaanja, to ne znai da supoteene svih stresnih situacija.

Na protiv, ovce i koze koje se gaje ekstenzivno mogu biti izloeneekstremnim klimatskim uticajima, kao to su visoke i nisketemperature, oskudici hrane na panjaku usled elementarnihnepogoda ili gladovanju usled prenaseljenosti panog podruja.

Koze ne podnose kiu i zato odgajivai treba da im obezbedeodgovarajui zaklon.

Kada se ovce prihranjuju potrebno im je obezbediti dovoljnupovrinu prostora oko mesta za prihranjivanje.

U suprotnom, podreene ovce u stadu odustaju od prilaenja hrani ipre se odluuju za gladovanje nego za borbu oko mesta zaprihranjivanje sa dominantnjim jedinkama.

U ekstenzivnim uslovima gajenja ovce i koze nisu potedene ni odpredatora.

Koze ne mogu do preive hladne zime ukoliko im se ne obezbedisklonite.

Njihov relativno tanak cikini pokriva i slabo razvijeno potkonomasno tkivo pruaju slabu zatitu od hladnoe.

Za razliku od ovaca koze se znatno bolje prilagoavaju na vruinu ivisoku vlanost. Kratak i svetao dlani pokriva koza lako reflektujesuneve zrake.

Koze su veoma pokretne ivotinje koje mogu da skau, da kopajukanale ispod ograde i zato ih je ogradom teko kontrolisati.

One se lako penju uz stepenice, ali se i lako provlace kroz tesneprolaze.

Socijalno ponaanje koza je veoma slino socijalnom ponaanjuovaca.

Rogovi su takoe od presudnog znaaja za socijalnu hijerarhiju. Na prirodnim stanitima koze ive u grupama koje su organizovane

na principu socijalne hijerarhije.

Koze su veoma pokretne ivotinje koje mogu da skau, da kopajukanale ispod ograde i zato ih je ogradom teko kontrolisati.

One se lako penju uz stepenice, ali se i lako provlace kroz tesneprolaze.

Socijalno ponaanje koza je veoma slino socijalnom ponaanjuovaca.

Rogovi su takoe od presudnog znaaja za socijalnu hijerarhiju. Na prirodnim stanitima koze ive u grupama koje su organizovane

na principu socijalne hijerarhije.

U toku borbe za prevlast u grupi jarevi se propnu na zadnje noge isukobljavaju se tako to se na protivnika ustreme nanize glavom iliitavim telom.

Za koze je sukobljavanje sa protivnikom od primarnog znaaja. One nikada nee prepustiti vostvo grupe bez borbe i nikada pred

protivnikom nee pobei, ve e se sa protivnikom suoiti u svimsituacijama.

Veliina rogova je takoe od znaaja pri uspostavljanju socijalnehijerarhije.

U toku borbe za prevlast u grupi jarevi se propnu na zadnje noge isukobljavaju se tako to se na protivnika ustreme nanize glavom iliitavim telom.

Za koze je sukobljavanje sa protivnikom od primarnog znaaja. One nikada nee prepustiti vostvo grupe bez borbe i nikada pred

protivnikom nee pobei, ve e se sa protivnikom suoiti u svimsituacijama.

Veliina rogova je takoe od znaaja pri uspostavljanju socijalnehijerarhije.