EU I Bliski IstokEU Mediteran (1)

EU i Bliski Istok

EU - IzraelPalestinsko-izraelski sukob jedino pitanje u kojem EEZ/EU kontinuirano nastupa radikalno drugaije od SADZa vreme Hladnog rata Izrael vien kao pro-zapadno orijentisana drava koja pomae Zapad protiv irenja komunizmaFrancuska etvrta republika od svih EEZ zemalja najvie pomagala Izrael, snabdevajui ga, izmeu ostalog, orujemFrancusko-britansko-izraelska saradnja u borbi za Suec 1956. potvrdila tada dobre politike i strateke veze sa Izraelom

EU - Izrael1967. Izrael uspostavlja diplomatske odnose sa NemakomIzrael otvorio diplomatsko predstavnitvo u EEZ 1958.EEZ otvorila diplomatsko predstavnitvo u Tel Avivu 1980.Za vreme bipolarnog sveta, trite EEZ bilo najvee i najvanije trite za Izrael, ekonomski aspekt saradnje dominantanPoetkom 60-ih, kada je EEZ poela pregovore o pridruivanju i carinskoj uniji sa Grkom i Turskom, Izrael, pozivajui se na obostrano uspenu ekonomsku saradnju, traio da ponu pregovori o pridruivanju i sa Izraelom

EU - IzraelU periodu od 1967. do kraja bipolarizma, na sve vee zaotravanje odnosa EZ-Izrael uticali suPriznanje prava PalestincimaUspostavljanje evro-arapskog dijalogaNepriznavanje izraelskih okupiranih teritorija, pozivanje na meunarodno pravo i traenje od Izraela da se povue u svoje granice od pre intervencije iz 1967.Pozivanje na osnivanje palestinske domovine (homeland)Ukljuivanje Palestinaca u mirovne pregovoreNametanje dodatnih sankcija Izraelu nakon invazije na Liban 1980. Spoljnopolitika strategija EZ/EU do danas obuhvata oblike politikih, bezbednosnih, a pre svega ekonomskih programa pomoi najpre Palestincima, delimino i Izraelu, ali i susednim zemljama na koje bi se sukob lako mogao proiriti

Evro-arapski dijalogEEZ je 1973. Deklaracijom iz Kopenhagena priznala prava PalestinacaEvro-arapski dijalog zapoet 1973., postao operativan 1975., nakon Oktobarskog rata (Egipat, Sirija, Izrael) i embarga koji su zemlje lanice OPEC-a bile nametnule zemljama sa pro-izraelskim stavomZemlje OPEC-a tada poskupljuju naftuZbog velikih ekonomskih teta, poinje da se pokazuje nejedinstvo zemalja EEZ u odnosu na situaciju na Bliskom IstokuEEZ poinje da trai naine za pribliavanje sa arapskim zemljamaArapska liga, iji punopravni lan je bila i PLO, predloila je zajedniki program saradnje pod nazivom Evro-arapski dijalog

Evro-arapski dijalogAktivnosti u okviru dijaloga suspendovane 1979.Na zahtev Arapske lige, zbog potpisivanja Sporazuma iz Kemp DejvidaNakon Deklaracije iz Venecije, EEZ odluila da prihvati politike aspekte dijaloga Organizovala pripremni sastanak Generalnog komiteta 1983., ali kako Egipat nije bio prisutan zbog suspenzije iz svih aktivnosti Arapske lige, nije dolo do oivljavanja dijaloga Nakon povratka Egipta, novi pokuaj oivljavanja dijaloga 1989Ponovo na inicijativu Francuske Francuska kao predsedavajui sazvala evro-arapsku ministarsku konferenciju u Parizu 1990. sastanak Generalnog komiteta, ali Golfska kriza i arapske podele blokirali dijalog

EU Bliski IstokIzrael smatrao da je uspostavljanjem Evro-arapskog dijaloga EEZ de facto priznala PLO, odn. palestinski pokret koji je u ratu sa Izraelom, da je u zamenu za stabilan dotok nafte iz arapskog sveta utrla put samostalnoj dravi PalestiniEvropski savet 1980. usvojio deklaraciju o Bliskom Istoku (Deklaracija iz Venecije)Potvruje se pravo Izraela na postojanje i osiguranje bezbednostiPotvruje se pravo palestinskom narodu na samoopredeljenjePravo PLO da bude ukljuena u mirovne pregovore

EU Bliski IstokNakon Deklaracije iz Venecije Izrael trai da EEZ bude izuzeta iz mirovnog procesa jer staje na jednu stranuI Palestinci, ohrabreni politikom i finansijskom podrkom EEZ-a, kritikuju DeklaracijuEEZ nije otvoreno pozvala svet na priznavanje nezavisnosti PalestineNije pozvala na priznavanje PLO-a kao jedinog relevantnog politikog predstavnika palestinske drave

EU Bliski IstokDeklaracija iz Venecije prekretnica u politici EEZ prema IzraeluNakon Deklaracije politika EEZ prema Bliskom Istoku usmerena u tri pravcaPruanje finansijske i ekonomske pomoi palestinskoj strani Jaanje regionalne saradnje na Bliskom Istoku i podsticanje multilateralnih pregovora za okonanje sukobaIzgradnja demokratdskih institucija i stvaranje uslova za samostalno funkcionisanje drava u regionu

EU Bliski IstokEEZ priznaje carinsku nezavisnost palestinskih okupiranih teritorijaOd 1986. EU dozvoljava izvoz palestinske robe sa okupiranih teritorija na trite EEZIzrael i ovo smatra de facto priznanjem Ipak, EEZ predstavlja preveliki ekonomski interes i Izrael ne moe da dozvoli prekid politikih i ekonomskih odnosaSpor oko carinskog statusa se poklopio sa isticanjem trajanja Ugovora o ekonomskoj saradnji izmeu EEZ i Izraela potpisanog 1975.Izrael traio da Ugovor bude produen ili potpisan novi, EEZ nije odgovarala na izraelske zahteve

EU Bliski IstokNakon to je Izrael zatvorio palestinske univerzitete na Zapadnoj obali 1987., EEZ obustavlja naune i akademske programeEU nastavlja sa institucionalizacijom odnosa sa PLO, uspostavljajui, pored ekonomskih odnosa i politiko predstavnitvo u Gazi i u Istonom Jerusalimu (ali bez isticanja zastave)Nakon to su 1993. imon Peres i Jaser Arafat potpisali Oslo Deklaraciju, prvi sporazum Vlade Izraela i PLO, EU je popustila i poela pregovore o sporazumu o pridruivanjuEU i Izrael potpisali Euromed Sporazum o pridruivanju 1995., stupio na snagu 2000.Kroz Euromed partnerstvo EU obezbedila odnose saradnje i sa arapskim zemljama i Izraelom istovremeno

EU - PalestinaPomo EEZ Palestini poela 1971., prvo preko UN, potom direktnoPravni osnov odnosa EU sa palestinskom samoupravom (Palestinian Authority - PA) je Evro-mediteranski Prelazni sporazum o trgovini, saradnji i pridruivanju (Euro-Mediterranean Interim Association Agreement on Trade and Cooperation), potpisan 1997. sa PLO za Zapadnu obalu i Pojas Gaze, potpisala Evropska komisija, odobrio EP, zemlje lanice nisu potpisnice tako da nema ratifikacije u zemljama lanicama

EU - Palestina 2007-2013. ENPI oko 300 miliona EUR godinje2014-2020. ENI oko 300 miliona EUR godinje, ukljuujui donacije za:mehanizam PEGASE pokrenut 2008. kojim EU finansira Palestinsku samoupravu I javne uslugeUNRWA - EU najvei donator za Agenciju UN za palestinske izbeglice UNRWA, oko 80 miliona EUR godinje

EU - Palestina

EU finansira gotovo sve aspekte ivota Palestinaca u pojasu Gaze i Zapadnoj obaliOd kolskog sistema, univerziteta, zdravstvenog sistema, poljoprivredne proizvodnje, podrke malim i srednjim preduzeima, do lokalnih organa vlasti Iz EU donacija se isplauju plate u celokupnom javnom sektoru1996. EU je organizovala, finansirala i nadzirala sprovoenje prvih slobodnih izbora na okupiranim teritorijama

EU - PalestinaI pored toga, mirovni proces na Bliskom istoku ne daje eljene rezultateSve vie teroristikih aktivnostiPoslednjih 10 godina EU u okviru nove Mediteranske politike izdvaja znatna sredstva za programe obuke lokalne palestinske policije i bezbednosnih snaga koje bi trebale da doprinesu smirivanju sukoba na terenu1998. osnovano zajedniko telo Komitet za stalnu zajedniku bezbednosnu saradnju (Joint Permanent Security Committee) sa ciljem obuke palestinskih pripadnika bezbednosnih snaga za borbu protiv terorizma

EU - PalestinaKritiari ovakve donatorske politike prema PalestiniVeliki deo doniranih sredstava propada, Palestinci, uprkos pomoi EU, nisu razvili kapacitete za iskoriavanje donacijaKorupcijaZagovorniciGlavni cilj politike EU je postignut: zahvaljujui pomoi EU ekonomskii i drutveni ivot u Palestini su opstali Sa proirenjima, u EU je sve tee postii konsenzus o donatorskoj politici prema Palestini

EU misijeEU ostaje privrena svojoj ulozi na Bliskom istokuU toku su 2 ZBOP operacije u PalestiniEU BAM RafahEUPOL COPPS

EU BAM Rafah2005. Izrael i palestinska samouprava potpisali "Agreement on Movement and Access", kojim su obuhvaeni i usaglaeni principi za prelaz Rafah u Gazi. Na osnovu ovog Sporazuma, pozvali EU da preuzme ulogu Tree strane koja je predviena Sporazumom Savet 2005. odluio da se pokrene misija EU Border Assistance Mission at Rafah crossing point - EU BAM RafahCilj misije je bio da doprinese izgradnji poverenja i ojaa institucionalni kapacitet PA da vri pograninu kontrolu Prelaz poslednji put bio otvoren 2007. (Izrael zatvorio prelaz nakon hapenja jednog izraelskog vojnika 2006. i dolaska Hamasa na vlast) od kada je misija na standby, ekajui politiko reenjeEU 2011. potvrdila da misija eka reaktivaciju Oko 70 lica, sada svedena na manje od 10

EUPOL COPPSEUPOL COPPS (European Union Co-ordinating Office for Palestinian Police Support) je misija sa ciljem jaanja pravnog poretka na Palestinskim teritorijama EUPOL COPPS, poela sa radom 2006.Cilj je jaanje policijskih kapaciteta Palestinaca, kao i pravosudnih snagaOko 40 osoba

Govoriti jednim glasom? Problem nejedinstva EUNa glasanju u Generalnoj skuptini UN 2012., Palestina veinom glasova dobila status drave (a ne vie entiteta) posmatraa, Z EU razjedinjene u glasanjueka protiv12 Z uzdrano (meu njima Nemaka I VB)14 Z za (predvoene Francuskom, Italijom I panijom)

EU-Mediteran do Evropske politike susedstva

EEZ-Mediteran do Barselona procesaIz istorijskih, stratekih i ekonomskih razloga, EEZ uvek imala bliske odnose sa susednim mediteranskim dravamaU okviru EEZ Francuska najvei zagovornik institucionalizacije odnosa sa zemljama severne Afrikeelela da odri kontinuitet odnosa sa bivim kolonijama

EEZ-Mediteran do Barselona procesaUgovori o ekonomskoj saradnji EEZ sa Marokom, Alirom i Tunisom 1969. Industrijski proizvodi iz ovih zemalja bili osloboeni carine, ali potpadali pod reim kvota koji je zavisio od ekonomske situacije u EEZ Poljoprivredni proizvodi bili predmet restrikcijaPreferencijalni tretman vaio samo za one proizvode koji nisu inili konkurenciju poljoprivrednoj proizvodnji u EEZ, napr:Citrusno voe osloboeno 80% carine (panija jo nije bila lanica EEZ)Maslinovo ulje osloboeno 30% (Italija nije mogla da zadovolji tranju u EEZ) Iz EEZ bili osloboeni carine samo oni proizvodi koji nisu predstavljali konkurenciju lokalnoj proizvodnji

EEZ-Mediteran do Barselona procesaDa bi jo vie naglasili znaaj odnosa EEZ-Mediteran, lideri EEZ 1972. usvojili tzv. Globalnu mediteransku politiku kojom je EEZ trebala da produbi svoju ulogu u regionuMeunarodna zbivanja, posebno tzv. prva naftna kriza i ekonomska recesija potvrdili potrebu da se razliitim instrumentima pokua stabilizacija regionaIpak, Globalna mediteranska politika ostala bez veeg znaajaNovi bilateralni sporazumi zakljueni 1976. (stupili na snagu 1978.), potom periodino obnavljani, osim trgovinske saradnje predvideli i ekonomsku i finansijsku pomoEEZ i dalje titila svoje tritePristupanje Grke, panije i Portugala ojaalo mediteransku orijentaciju EEZ, ali i zateglo njene odnose sa mediteranskim nelanicama iji proizvodi su nailazili na visoke barijere za ulazak na proireno trite EEZ

EEZ-Mediteran do Barselona procesaKrajem 80-ih godina XX veka june mediteranske zemlje brinule zbog ekonomskih posledica programa Jedinstvenog tritaStrah da e finansijski transferi ka Grkoj, paniji, Portugalu kako bi se spreile unutar-EEZ razlike dodatno proiriti ekonomski jaz izmeu mediteranskih drava lanica i nelanica EEZOdnosi sa mediteranskim zemljama i dalje komplikovani1987. Savet odbio zahtev Maroka za lanstvo u EEZ, sa obrazloenjem da Maroko nije evropska zemljaOdnosi dodatno pogorani poetkom 90-ih nakon to je Evropski parlament odbio veliki paket pomoi u okviru sporazuma o saradnji zbog stanja ljudskih prava u MarokuMaroko na to odgovorio zamrzavanjem svog sporazuma sa EZ i ugroavanjem etvorogodinjeg sporazuma o ribolovu koji je bio od znaaja za panijuKriza okonana tek nakon to je Savet prihvatio da ispita mogunost opsenog sporazuma o slobodnoj trgovini sa Marokom, sa mogunou ukljuenja Alira i Tunisa

Deklaracija iz Barselone i Evro-mediteransko partnerstvoPoetkom 90-ih: zaokupljenost EU Istonom Evropom, Mediteran u senci i strahu da ne samo da vie nije politiki relevantan, ve i da e ostati bez finansijske pomoi koja e biti preusmerena na istokTek e strah od masovne migracije sa juga podsetiti EU da umiri Mediteran da nije zaboravljen

Deklaracija iz Barselone i Evro-mediteransko partnerstvo Novi okvir za odnose EU-Mediteran Jaanje politikog dijaloga i bezbednosti, ekonomskog, finansijskog, socijalnog i kulturnog partnerstva Deklaracija iz Barselone sa Evro-mediteranske ministarske konferencije 27. i 28. novembra 1995. Ministarska konferencija okupila ministre spoljnih poslova 15 zemalja lanica EU i 12 mediteranskih zemalja Alir, Kipar, Egipat, Izrael, Jordan, Liban, Malta, Maroko, predstavnici PLO-a, Sirija, Tunis, Turska

Deklaracija iz Barselone i Evro-mediteransko partnerstvoDeklaracija iz Barselone uspostavlja multilateralni okvir koji objedinjuje ekonomske i bezbednosne aspekte, kao i socijalnu, humanu i kulturnu dimenzijuEU ovim irokim pristupom nastoji da umanji tenzije i tzv. soft security izazove na tom podruju (etnike, verske netrpeljivosti, pitanja nereenih granica, migracije stanovnitva, itd.)Dugoroni proces Barselona procesBarselona proces deo ire spoljnopolitike vizije EU koja nastoji da multilateralnim pristupom stabilizuje krizna podruja u svetu

Korisna literatura SVEN BISCOP, For a More Active EU in the Middle East, EGMONT PAPER 13, 2007, http://aei.pitt.edu/8976/1/ep13.pdf Esra Bulut Aymat (Ed.), European Involvement in the Arab-Israeli Conflict, ISS Chaillot Papers, December 2010, http://www.iss.europa.eu/uploads/media/cp124-European_Involvement_in_the_Arab-Israeli_Conflict.pdfNick Witney, Europe and the vanishing two-state solution, ECFR, 2013Haizam Amirah Fernandez, Richard Youngs, The Euro-Mediterranean Partnership: Assessing the First Decade, 2005, http://www.realinstitutoelcano.org/publicaciones/libros/Barcelona10_eng.pdf