eva lazarevic_urbana obnova i gradovi srbije

7/25/2019 Eva Lazarevic_Urbana Obnova i Gradovi Srbije

1/21

1

PROF.DR EVA VANITA LAZAREVI

REENJA

EVROPSKE SMERNICE ZA URBANU OBNOVU

rehab

URBO OBNOVA NATURA


2/21

2

1997. LISABON

Jak socijalni aspekat i

uee graana

oformljena lisabonska

grupa koja je saiskustvom razliitihradionica donela 17

preporuka za

rehabilitaciju urbanog

naslea u Evropi;

PROJEKTI URBANEOBNOVE se uvrtaju usocijalne projekte;

analiza UNESCO-apotvrdila je usklaenostprograma urbane

obnove i rehabiliticijesa Ciljevima zatiteljudskih prava i

Strategije socijalne

kohezije Saveta

Evrope.1

1. Vodi za urbanu rehabilitaciju, Ministarstvoza kulturu Srbije i Savet Evrope, 2006. Lisabon


3/21

3

U Evropi treeg milenijuma

preuzimanje i reciklaastarog mora biti shvaenakao mudar, obazriv i

socijalno utemeljen

postupak;

Rehabilitacija objedinjuje

proces valorizacije u duhuintegralne konzervacije

naslee;

Kulturno naslee i njegovarehabilitacija promoviuevropske demokratske

vrednosti i podrazumevasprovoenje socijalnihprojekata.2

2. Vodi za urbanu rehabilitaciju,Ministarstvo za kulturu Srbije i

Savet Evrope, 2006.

Lisabon


4/21

4

sloenost pitanja

broj aktera

politiki proces

ekonomski instrumenti

cilj uspostavljanjesocijalne kohezije i

kulturnog identitetastanovnitva

Lisabon


5/21

5Lisabon

Definicija nove evropske politike

urban REHAB:

urbana rehablitacija,

revitalizacija,

regeneracija

1. Poboljanje kvalitetaprostora

2. Poboljanje komfora i

kvaliteta ivotagraanstva


6/21

6

Prag

prostorna problematika:

-Integralna konzervacija naslea

- pravo na stanovanje

- prostorna kohezija

- odrivi razvoj

humana problematika

-Lokalni razvoj

- socijalna kohezija

-Potovanje kulturne raznovrsnosti


7/21

7

Gdansk - Poljska


8/21

8

Barcelona, Olimpijada 1992.


9/21

9

OsnoOsnovna kola u enovi


10/21

10Prag

politike prostorne problematike

- kulturno naslee- stanovanje

- prostorno planiranje, ureenje

- ivotna sredina

politika humane problematike

- ekonomija

- socijalna pitanja

- kultura

Ukljuivanje problematike i politika u

veliki urbani projekat


11/21

11

PRIMENA NA SRBIJU

DATOSTI

1.EKONOMSKI OKVIR

ekonomski sunovrat kaoposledica tranzicije, ratova u

regionu, ekonomske krize

za integrativnu urbanu obnovupotrebna je komforna

ekonomska situcaij

struktura postupaka treba dabude paljivo isplanirana

politika podrka

problem korupcije

infrastruktura predstavlja prvi inajvaniji zadatak Most na Adi


12/21

12

UKLJUIVANJE U VELIKEURBANE PROJEKTE JE

SVEDENO NA RAZUMNU

MERU, UNUTAR SLABIH

EKONOMSKIH OKVIRA

radi se najvie na odravanjustandarda -komfora graana,kao najniem nivourehabilitacije

nema sredstava za kapitalneobjekte

nerealno je oekivati da etokom narednog perioda biti

unapreena situacija ugraevinarstvu, pokretauprivrede

Prag, Firenca, Budimpeta ...Gradska jezgra su obnovljena

tokom osamdesetih godina u

zapadnoj Evropi, a

devedesetih u istonoj. Unovom milenijumu, obnova se

svodi na istu rehabilitaciju.


13/21

13

2. KORACI

Princip step by step

NA PRIMERU BEOGRADA, sled poteza:

2.1.

vodovod i kanalizacija, infrastruktura

ureenje javnih prostora ureenje mirujueg saobraaja, garae

rekonstrukcija pozorita i objekatakulture

Pozorite na Terazijama


14/21

14

Konkurs za 3 gradska trga, Beograd, 2015.


15/21

15

3. POLITIKA

Zavisno od politike linosti koja u datom

trenutku prevodi grad, efekti su razliiti

Beograd je oduvek negovao tenju o silasku nareke (Savu i Dunav) i izgradnji nove opere

Jagodina je dobila npr. akva parkove

Subotica je obeleena kompletnim GIS-om

aak je dobio novu infrastrukturu


16/21

16

4. ZAKONODAVNI OKVIR

NOVI ZAKONI

ZAKON O LEGALIZACIJI

Legalizacija objekata izvedenih divlje do2003. bila je od najveih u proteklojdeceniji

Pokazalo se kao iznuen, politiki potez ucilju spaavanja posrnule ekonomije,migracija, tranzicije...

Profesionalno posmatrano legalizovanjedivlje gradnje je populistiki potez koji imadugorone posledice

Najnoviji Zakon o legalizaciji je usvojen unovembru 2015.


17/21

17

5. EKOLOGIJAKopenhagen (nastavak

Kyoto protokola, decembar

2009.) na premijerskom nivou

100 elnika iz svih zemalja,tema - smanjenje CO2 i SO2

kuriozitet, osvetljenjeboinog drveta na Trgu uKopenhagenu pokreu pedaleljudi na biciklu


18/21

18


19/21

19

6. SVE VRSTE PRIRUNIKA ZALAKU I NAJIRU UPOTREBU,GRAEVINSKIH,ARHITEKTONSKIH,

EKOLOKIH...

ARHITEKTI SE DANASSMATRAJU LUKSUZOM,

NEPOTREBNIM, I UNUTARVERNAKULARNE

ARHITEKTURE SVAKO JE SAM

SVOJ ARHITEKTA

LEGALIZACIJA NEESTETSKIH

OBJEKATA JE JEDINO TO JEPREOSTALO DA RADE BIROI U

SRBIJI KOJI NISU JO DOSADA ZATVORILI VRATA


20/21

20

Firenca

7, LEPOJ ARHITEKTURI

I GRADOVIMA JE

NEOPHODNO BOGATO

TLO, BOGATO VREME,

KAO U DOBA MEDIIJA.


21/21

21

LITERATURA:

1. Nacrt jedinstvenih tehnikih uslova za

projektovanje i graenje stambenih zgrada i

stanova, razni autori, Novi Sad, 2008.

2. Vodi za urbanu rehabilitaciju, Ministarstvo za

kulturu Srbije i Savet Evrope, 2006.

3. Charlesworth, Esther: City Edge, Elsevier,

Oxford, 2005.

4. Brandes Gratz, Roberta i Mintz, Norman:

Cities back form the Edge, new life for

downtown, Wiley, New York, 1998.

5. Powell, Keneth: The Conversion and

Reconsturction of old buildings, Calmann,

London, 1999.

6. ISOCARP Managing a vital relationship,

2015.

eva lazarevic_urbana obnova i gradovi srbije

Documents