BILJNI REGULATORI RASTA

Dr Mirjana Bulatović-Danilović

�

�

BILJNI REGULATORI RASTADr Mirjana Bulatović-Danilović

�

Biljni regulatori rasta (BRR) su bili predmet dugoročnih istraživanja u nastojanju da se otkriju njihove manje poznate osobenosti koje bi mogle da se koriste u savremenoj proizvodnji voća. Ovi napori su pokazali da bi biljni regulatori rasta mogli da nađu praktičnu primenu u organizaciji proizvodnje voća. Od tog otkrića, oni postaju važan segment u organizaciji proizvodnje voća, naročito jabuke, kruške, trešnje i višnje.

Definicija Biljnih RegulatORa Rasta

Biljni regulatori rasta predstavljaju grupu prirodnih ili sintetičkih organskih jedinjenja koja imaju primaran uticaj na rast, razvoj i zren-je vegetativnih i reproduktivnih delova biljke.

faktORi kOji utiču na Reakciju Biljke na BRR

Među najvažnijim faktorima koji utiču na način i stepen reakcije na BRR bi bili: voćna vrsta, uku-pno zdravstveno stanje stabla, faza razvoja biljke u vreme tretmana, količina roda, stresni uslovi ko-jima su stabla bila izlozena kako u prethodnoj se-zoni tako i u proleće pre primene preparata, vrsta i koncentracija preparata, prirodni uslovi sred-ine pre, tokom i nakon tretmana, ujednačenost nanošenja preparata i reakcija u zavisnosti od sorte. Prema tome, sve sto na bilo koji nacin spre-cava nanosenje preparata ili “orosavanje” i njeg-ovu apsorpciju ima značajan uticaj na reakciju biljke na BRR pa time i na rezultat tretmana.

PROReđivanje jaBuke

Proređivanje plodova ne predstavlja novinu. jos pre 2.000 godina Plinije je zapazio da ...” ukoliko se broj plodova trešnje na stablu smanji, preostali plodovi će biti veći...” stabla nose voma veliki broj cvetova i po precvetavanju nose daleko veći broj zametnutih plodova nego što su u re-alnoj mogućnosti da donesu do berbe. junsko opadanje plodova je prirodni mehanizam kojim se uklanja “višak” plodova da bi se energija koris-tila za druge neophodne fiziološke funkcije.

svRha PROReđivanja

- Proređivanje umanjuje prirodnu tendenciju ka alternativnom rađanju

- Obezbeđuje povratno cvetanje te na taj način značajno utiče na stabilizaciju plodonošenja iz godine u godinu

- Poboljšava krupnoću plodova tako što eliminiše manje i slabije razvijene plodove koji bi bili u kom-peticiji za hranu sa poželjnim plodovima

PRISTUPI PROREĐIVANJU PLODOVA

Proređivanje tokom cvetanja: nakon što su prvo-otvoreni cvetovi (King blossom- KB) zametnu-li plodove, treba primeniti kaustični materijal da bi se “spalili” stubići tučka na preostalim cvetovima u cvasti. sasušivanjem (desikacijom) stubića, porast i penetracija polenovih cevčica je zaustavljen.

Ovde se radi o fizičkoj barijeri a ne o fiziološkom reagovanju na tretman. Materijali koji su nam na raspolaganju za ovu vrstu proređivanja su: amoni-jum tiosulfat, Wilthin, hidrogen cijanamid (hydro-gen cyanamide) i još neki. Ovaj metod proređivanja nije najpogodniji u predelima gde postoji realna opasnost od poznih prolećnih mrazeva.

Proređivanje plodova: Ovaj pristup je daleko povoljniji za predele gde su pozni prolećni mrazevi stalna i sigurna pojava. Odluke o proređivanju se donose na bazi veličine prvo-zametnutog ploda u centru cvasti. “Magični broj” ili optimalna veličina ploda je 10 mm u prečniku. Prihvatljive vrednosti su u rasponu od 8-15mm. Plodići koji se razvijaju iz bočnih cvetova cvasti su daleko manji u tom istom vremenskom terminu i lakše se “skidaju” hemijskim tretmanom. kod proređivanja plo-dova postoje dva veoma važna faktora od uticaja na formiranje abscisnog sloja i opadanje plodova:

Abscisni sloj – koji se formira pod dejstvom povećane proizvodnje auksina. sa porastom plodova i rastom semena u njima, auksin koji dolazi iz plodnika sprečava formiranje abscisnog sloja

Ubrzano formiranje abscisnog sloja je stim-ulisano prisustvom etilena - primena ma-terijala koji oslobađa etilen ili uslovljava oslobađanje etilena stimuliše stvaranje ab-scisnog sloja

sReDstva za PROReđivanje

Postoji nekoliko materijala koji se koriste u praksi u ove svrhe: naa (naftil-1-sirćetna kiselina), naD (amid naftil sirćetne kiseline), Ba (benziladenin) koji se na tržištu javlja pod imenom Maxcel i exilis. Ba uz dodatak gibe-relinske kiseline ga4+7 je poznat kao eksel (Ac-cel). Do pojave Maxcel i exilis, eksel (Accel) je bio veoma popularan...trenutno se njegova

upotreba izbacuje iz programa. tu su još i sevin (carbaryl) i etrel (Ethrel) ili etefon (Ethephon).

PROReđivanje naftal- siRćetnOM kiselinOM (naa)

naa se najviše koristi za proređivanje plo-dova. Postoje velike varijacije u pogledu reakcije biljke na naa u zavisnosti od sorte kod koje se primenjuje. sorte se mogu podeliti u tri grupe: lake, umereno teške i teške za proređivanje. Primena naa nakon korišćenja Ba (Promalin, Aksel, Ekselis i Maksel) dovodi do stvaranja sit-nih, ‘patuljastih’ plodova

PROReđivanje PRePaRatOM NAD

naD, koji se u prodaji javlja pod imenom amidtin (AmidThin), je blaži proređivač od naa. Daje bolje rezultate od naa samo pri nižim temperaturama, ispod 20°c. Preporučuje se korišćenje samo kod sorti ranog sazrevanja (pre sorte Mekintoš) i onih koje su osetljive na naa, kao što su early Mcintosh, northern spay i Wealthy. Preporučena doza je od 50 ppm pa na više, a nanosi se u periodu precvetavanja. Praksa je pokazala da naD ne obezbeđuje ad-ekvatno proređivanje ukoliko se primeni nakon precvetavanja, već na protiv, može da izazove pojavu gde plodovi ostaju čvrsto vezani kao “za-lepljeni” za rodne grančice te ne opadaju tokom “junskog opadanja plodova” već ostaju sitni, bez tržišne vrednosti.

PROReđivanje sevinOM (sevin) (kaRBaRil)

sevinom se mogu proređivati i krupniji plodo-vi, sve do 20-25mm u prečniku. Plodovi čiji je prečnik veći od 25mm ne podležu dejstvu sevina i ne opadaju. efikasnost proređivanja ne zavisi od koncentracije preparata. istraživanja su poka-

zala da 225 gr i 450 gr sevina 50 WP daju slične rezultate. temperatura u vreme nanošenja sred-stva nije toliko važna koliko u periodu 24-48 sati po nanošenju preparata. Bolji efekat je postignut kada je temperatura nakon tretmana 20°c ili viša. Druge formulacije sevina se takođe mogu koris-titi za proređivanje plodova.

PRiMena PROMalina kOD jaBuke

Promalin(N[phenylmethyl]-IH-purine-6-amine+ GA4+7) utiče na deobu ćelija i koristi se kod sorte crveni delišes za poboljšanje oblika ploda s ciljem

dobijanja izduženog oblika ploda tipičnog za ovu sortu. termin za tretiranje je od početka cvetanja centralnih cvetova (kraljevskih cvetova) pa do ranog precvetavanja bončih cvetova u cvasti. tem-peratura mora biti iznad 20°c. upotreba Proma-lina nakon primene naa će dovesti do formiranja sitnih, “patuljastih” plodova.

Promalin se koristi u mladim, nerodnim za-sadima za iniciranje lateralnog grananja. kon-centracija korišćenog rastvora je od 120gr do 450gr u 18.5 litara vode. tretiranje promali-nom se obavlja dve nedelje po precvetavanju ili kada novi letorasti dostignu dužinu od 2.5 do 7 cm. Preparat se nanosi ručnom prskalicom. Preporučuje se korišćenje nejoničnih surfak-tanata. stabla koja su bila pod stresom (visoke ili niske temperature i sl.) ne bi trebalo tretirati.

PRiMena PRePaRata PRO-viDe (PRO-vajD) na jaBuci

Pro-vide je giberelna kiselina (GA4+7). koristi se za suzbijanje rđe na jabuci. Preporučena doza je 15 ppm (685gr u 926 litara vode). sa tretiran-jem početi u vreme precvetavanja sa 2-3 dodatna prskanja na svakih 7 dana. tretiranje ovim pre-

SORTE I NJIHOVA REAKCIJA NA PROREĐIVANJELAKO SE PROREĐUJU UMERENO-TEŠKO TEŠKO SE PROREĐUJU

ajdared (idared)crveni delišes (Red delicious)

• osim spur-tipovajonagold

jonatan (jonathan)nordern spaj (northern spy)R.i. grining (R.i. greening)

kortlnd (cortland)Polered (Paulared)

galaspur-tipovi crvenog delisesa (Red

delicious)gala

zlatni delišes (golden delicious)fudži (fuji)

Rom (Rome)velti (Wealthy)

DOZA:4gr naa na 100 galona vode (378 lit.) ili 10 ppm

6gr naa na 100 galona vode (378 lit.) ili 15 ppm

8 gr naa na 100 galona vode (378 lit.) ili 20 ppm

�

Tabela 1: Sorte i njihova reakcija na proređivanje

�

paratom treba obaviti u uslovima brzog sušenja. korišćenje Pro-vide može kao posledicu da ima manji broj cvetova u narednoj godini.

kOntROla OPaDanja PlODOva PReD BeRBu

naa i Ritein (Retain) su preparati koji se mogu koristiti za kontrolisanje opadanja plo-dova pred berbu.

naa treba primeniti 7 - 10 dana pre očekivanog datuma berbe. efekat se ispoljava 2 dana nakon tretmana i traje narednih 6 -10 dana. s obzirom na to da naa ima tendenciju stimulisanja sazre-vanja plodova, tretirane plodove treba brati pre onih koji nisu tretirani.

avg (aminoethoxy-vinylglycine) odnosno Ritein (ReTain) je drugi preparat koji se takođe koristi u kontroli opadanja plodova. Primenjuje se oko 4 nedelje pre predviđenog vremena berbe. Doza je 125 gr na 945 litara vode po hektaru zajedno sa nejoničnim surfaktantom (Regulade, ss700 ili li 700). Ritein usporava zrenje, obojavanje i gubitak čvrstoće plodova.

etefOn (ethePhOn)

etefon se ponekad koristi za ubrzavanje oboja-vanja plodova u uslovima kada je razvoj boje na plodovima ograničen ili usporen zbog izražene bu-jnosti, velike gustine krune, vremenskih uslova, naročito visokih temperatura. negativana posledi-ca primene ovog pereparata ogleda se u ubrzavanju sazrevanja plodova i formiranju apscisnog sloja koji može dovesti do opadanja plodova neposredno

pre berbe. u takvim slučajevima, preporučuje se primena naa kao kontra indikacija za formiranje apscisnog sloja. etefon bi trebalo koristiti samo kod sorti ranog vremena zrenja ili kod sorti koje se brzo realizuju na tržištu. etefon smanjuje po-godnost plodova za duže čuvanje. efikasnost pre-parata zavisi od vremena primene, sorte na kojoj se primenjuje, koncentracije, uslova sredine pre tretmana i u vrema samog prskanja. Doza ispol-java sortnu zavisnost. kod sorti ranijeg vremena sazrevanja (pre Mekintoša) preporučena doza je 75 ppm, odnosno 112 gr na 378 litara vode 7 - 10 dana pre očekivane berbe. za sortu Mekintoš, kao i za sorte kasnijeg vremena zrenja, preporučena doza se kreće od 150 - 300 ppm, 553 gr – 1,107 gr/ 934 litara vode po hektaru koja se primenjuje 7 - 21 dan pre očekivanog vremena berbe.

Regalis (aPOgee)

Regalis (prohexodine-calcium) je biljni regulator rasta koji usporava biosintezu giberelina, porast i razvoj letorasta, utičući na smanjenje bujnosti. upravo iz tog razloga ovaj preparat se pokazao zanimljivim kao moguće sredstvo u borbi za suz-bijanje plamenjače. u slučajevima visoke bujnosti prouzrokovane rezidbom, visokim dozama azota, niskim rodom i drugim dodatnim faktorima tre-ba primeniti višestruke tretmane ovim prepara-tom, a u određenim slučajevima se nalazi potreba i za povecanjem doze. Regalis ima lokalno siste-matsko dejstvo. to podrazumeva izuzetno do-bru distribuciju prskanog materijala kroz čitavu krunu da bi se dobili željeni rezultati. umesto da se predviđena doza dostavi jednim prskanjem, preporučuje se da se ona podeli u dva ili više tret-

Regalis - vReMe nanOŠenja tRetMana i DOze gR/ha

veličina staBla

tRetMani ukuPnO za PeRiOD vegetacije

1 2 3 4

Mala <150 tRv

350g 280g 280g 280g 1190g

srednja 150-250 tRv

420g 350g 350g 350g 1470g

velika >250 tRv

490g 420g 420g 420g 1750g

vreme tretiranja kB

2 nedelje nakon precvetavanja centralnog

cveta u cvasti

3 nedelje nakon drugog tretmana

3 nedelje nakon trećeg

tretmana

Tabela 2: Regalis - vreme nanošenja tretmana i doza. Regalis zahteva upotrebu nejonskih usfgaktanata kao što je Regulade, SS 700 ili Li 700. Izvor: P. Schwallier, MSU-E, 2002

�

faktORi kOji utiču na PROReđivanje

temperatura je jedan od najvažnijih faktora u proredjivanju plodova.

Pored dnevnih temperatura, sveukupne vre-menske prilike pre i posle cvetanja, a posebno 24 do 48 sati nakon primene proredjivača, imaju značajnu ulogu na efikasnost tretmana.

vremenski uslovi za vreme faze balončića i pred samo cvetanje mogu da posluže kao odličan pokazatelj u prognoziranju broja za-metnutih plodova kao i efikasnosti tretmana. teorija o zametanju i razvoju plodova navodi da embrion zahteva odredjenu kolicinu ener-gije za svoj razvoj i porast. Početni porast se odvija na račun rezervnih hranljivih materija u vidu ugljenih hidrata.

sunčani vremenski uslovi, bez stresa, će u velikoj meri ojačati cvetove, stimulišući pro-ces zametanja plodova usled neometane foto-sinteze. stvara se dodatna energija i pridodaje se raspoloživim rezervama hrane što otežava proređivanje. liske će imati manju površinu sa debljim epidermalnim slojem koji će u znatno manjoj meri absorbovati hemikalije kojima je prskano te će opadanje plodova biti znatno manje i proredjivanje će biti teže.

nasuprot tome, oblačno i loše vreme će dati suprotan efekat. u uslovima hladnog, oblačnog i kišovitog vremena razvijaju se tanki i delikatni listovi velike površine koji veoma lako absorbu-ju prskani materijal što prouzrokuje značajnije opadanje i proređivanje plodova. Oblačnost može da inhibira proces fotosinteze i deluje kao proređivač pri normalnim temperatura-ma tipičnim za to doba godine. Ovakvi uslovi (oblačno i toplo) usporavaju proces fotosinteze, tako da će se, usled potrebe za energijom neo-phodnom za rast i respiraciju, iscrpeti raspoložive rezerve hrane, rezultirajući u intenzivnijem opadanju plodova. istraživanja su pokazala da dva uzastopna dana sa oblačnim vremenom ima-ju isti efekat kao blago sredstvo za proređivanje. ukoliko je oblačni vremenski period duzi od dva dana, opadanje plodova je intenzivnije dajući isti efekat kao i priomena srednje – jakog proredjivača. Pri vlažnom, hladnom i oblačnom vremenu proces fotosinteze je oslabljen, ali u isto vreme nema gubitka energije koja se koristi za respiraciju… kao rezultat toga, uticaji oslabljene fotosinteze i odsustvo respiracije se međusobno neutrališu. zapravo, proređivanje plodova može da bude otežano nakon dugog perioda oblačnog i hladnog vremena.

izuzetno stresne situacije sa ekstremno viso-kim ili niskim temperaturama, velike kiše ili suše imaju negativan efekat na zamatanje plodova i znatno olakšavaju njihovo proređivanje.

faktORi kOji Otežavaju PROReđivanje PlODOva

- sunčano vreme pre cvetanja, u fazi balončića i za vreme cvetanja

- krupni i snažni cvetovi - Dobro razvijeni, snažni listovi u vreme

cvetanja

- stabla u punoj rodnosti (zametnu veliki procenat plodova)

- zdrava stabla sa dobrim mineralnim balan-som (azot i bor) će imati dobru oplodnju i zametanje plodova

mana kako bi efikasnost bila što veća. vreme prvog prskanja se poklapa sa precvetavanjem centralnog cveta u cvast ili sa periodom kada je terminalni prirast između 2.5 – 7.5 cm. Drugo prskanje je 2 nedelje nakon prvog tretmana, a razmak između drugog i trećeg kao i trećeg i četvrtog tretmana (opciono) iznosi 3 nedelje. ukoliko se rade samo dva tretmana, prvo tretiranje treba izvesti u vreme precvetavanja centralnih cvetova u cvasti, a drugo 4 nedelje kasnije. Doza preparata se kreće od 277 gr do 415 gr po hektaru u zavisnosti od sorte, veličine stabla kao i njegovog sveukupnog stanja (bujnost, zdravstveno stanje, visina roda, otpor-nost na plamenjaču, itd.). Da bi se ostvarila do-bra distribucija prskanog materijala treba koristiti najmanje 934 litra vode po hektaru.

u pogledu osetljivosti i njihove reakcije na apogee, sorte se mogu rasporediti u četiri grupe:

Veoma osetljive sorte – gingergold, gala, cortland, northern spy, Rome i Pau-lared. Dozu za treće i četvrto tretiranje treba smanjiti na 210 grama po hektaru.

Osetljive sorte – golden delicious, fuji, spartan i jonamac.

Manje osetljive sorte – jonathan, idared, Mcintosh, empire, golden supreme, jonagold. Dozu treba povećati na 70 gr po hektaru po tretmanu.

Sorte koje zahtevaju posebno tretiranje – Red delicious, spur Mac. Doze po tret-manima za spur-tipove crvenog delieša treba da iznosi 4+3+2 za stabla srednje veličine.

�

- zdrava i dobro orezana stabla sa odličnom osvetljenošću

- spurovi koji su delimično oštećeni niskim

temperaturama u toku zimskog mirovanja

- Pogodni uslovi za oprašivanje i zametenje plodova

- Mali broj cvetova/mali prinos i relativno ve-liki broj listova po svakom plodu

- sorta spur-tipa koja se odlikuje dobrim i obilnim zametanjem plodova

- niska vlažnost vazduha i brzi uslovi sušenja koji usporavaju ili onemogućavaju apsorp-ciju prskanog materijala

faktORi kOji POgODuju PROReđivanju PlODOva

- nakon blage zime

- Oblačno, kišovito i prohladno vreme koje prethodi cvetanju

- Oblačno vreme za duži period (pre i posle prskanja preparatima) smanjuje fotosintezu

- kiša neposredno pre ili nakon prskanja

- visoke temperature u kombinaciji sa viso-kom vlažnošću vazduha pre i posle primene preparata

- Obilno cvetanje nakon godine sa punim rodom

- neuhranjena, slabo bujna stabla

- ekstremno visoke temperature i suša

- stabla oštećena bolešću i insektima

- Oslabljen korenov system stabla – bolesti ili mehaničko oštećenje

- nepovoljni uslovi za oprašivanje

- niske ph vrednosti što narušava mineralni balans (pre svega nedostatak bora)

faktORi kOji utiču na PROReDjivanje u vReMe PRskanja

- temperatura: optimalna temperatura je između 20-31°c za većinu materijala koji se koriste za proredjivanje

- Relativna vlažnost vazduha: visoka vlažnost vazduha usporava sušenje te omogućava povećanu apsorbovanje materijala što ima za posledicu intenzivnije opadanje plodova

- sunčano vreme sa blagim vetrom i sa nis-kom relativnom vlažnošću vazduha su veo-ma pogodni uslovi za brzo sušenje prskanog materijala tako da je efekat prskanja slabiji te plodovi manje opadaju

- Distribucija materijala – “pokrivanje” krošnje preparatom:

- 80% preparata treba usmeriti na gorn-ju trećinu krune

- isključiti donje prskalice

- vetrovito vreme nepovoljno utiče na nanošenje preparata na vrh krune i centralne delova stabla

istraživanje Dr. Blake, Dr. hull i Dr. Bukovca (1994) ukazuje na uticaj temperature i relativne vlažnosti na absorpciju naa. ustanovljeno je da postoji direktna korelacija izmedju relativne vlažnosti vazduha i absorpcije naa. Pod istim tem-peraturnim uslovima (250c) ali različitoj vlažnosti vazduha, kriva absorpcije počinje da se penje veo-ma brzo tokom prvih 20 sati nakon prskanja da bi nakon toga imala više horizontalni polozaj. Razlike u procentu absorpcije su veoma upečatljive. Pod uslovima sporog sušenja gde je relativna vlaznost vazduha 100%, oko 80% naa je absorbovano u perioda od 30 sati. Pad relativne vlažnosti vazduha na 37% prati pad absorpcije naa na 30% za isti vremenski period. Ponovno kvašenje (kiša ili pr-skanje sredstvima za zaštitu) u okviru prvih 30 sati nakon prskanja, može veoma značajno da poveća penetraciju naa. Blake, Petracek i Bukovac (1995) su pokazali da postoji pozitivna korelacija izmedju temperature i absorpcije naa.

najveća penetracija i absorpcija naa je u toku prvih 6 do 12 sati. Povećavanje temperature od 15 na 250c nije imalo značajnog uticaja na količinu naa u listu. Promena temperature od 25 na 350c je dovela do povećavanja absorpcije za 140%. fo-lijarna absorpcija je veća na gornjoj povrsini lista. slično povećanje u absorpciji pri temperaturama iznad 250c je zapaženo i kod kruške (green i Bu-kovac, 1972). Ovo je odraz na promene u svojstvi-ma kutikule lista na temperaturama iznad 250c.

kaDa i kOlikO agResivnO PROReđivati PlODOve?

sorte kod kojih je teško proređivati plodove zahtevaju agresivniji pristup. to podrazumeva prskanje u ranim fazama razvoja plodova. Pri

�

PROReđivači naveDeni PO stePenu efikasnOsti:

intenzivni:

- sevin XlR + Puna doza naa (25 ppm)- sevin 50WP + Puna doza naa- 150 ppm 6-Ba + sevin XlR- sevin XlR + 3/4 doze naa (19 ppm)- 100 to 150 ppm 6-Ba + sevin XlR- sevin XlR + 1/2 doze naa (12 ppm)

uMeReni:

- sevin XlR 1qt (0,95 lit.)- Puna doza naa (25 ppm)- sevin XlR 1 pt (0.47 lit.)- sevin 50WP- 3/4 doze naa (19 ppm )

Blagi:

- 1/2 doze naa (12 ppm)- 50-100 ppm 6-Ba

tome treba voditi računa o mogućem mrazu i potencijalnim oštećenjima. ukoliko mraz uništi centralne cvetove u cvasti, treba imati na umu da će latelarni cvetovi cvasti biti mnogo slabiji i da će proredjivanje biti daleko lakše. Preporuka je da se počne rano (plodovi promera 5-7 mm) sa relativno slabom dozom pa da se desetak dana kasnoje ponovo prska ukoliko je potrebno da se plodovi još više prorede. u slučaju da je donji deo krošnje pretrpeo oštaćenje od mraza, prskanje treba usmeriti ka vrhu krošnje i zavrnuti prskalice koje pokrivaju donji deo krošnje. Materijal koji dospeva u donje delove krošnje u vidu nanosa, će biti sasvim dovoljan da proredi plodove koji su preživeli mraz. u protivnom, postoji mogućnost da se sav rod iz donjeg dela krošnje izgubi.

nOvi PROizvODi: eksilis i Maksel (eXilis i MaXcel)

eksilis je proizvod firme fine agrochemicals lim-ited iz vorčestera, vel. Britanija. ima isti hemijski sas-tav kao i accel (6Ba) samo što je procenat aktivne materije veći. Ovaj materijal je dao dobre rezultate sa sortama fuji i gala u kombinaciji sa sevinom prskan-jem plodova koji su bili 10mm u prečniku.

Vreme tretmanaprečnik ploda (R) je 10mm

Korišćeni preparateksilis (u tečnom stanju) 2,9 l/ha + ulje 4,6 l/ha+ 2,35 l/ha sevin XlR

Maxcel je novi proizvod, iz takozvane druge generacije 6-Ba proizvoda za proredjivanje plo-dova jabuke. utiče na krupnoću plodova time što ubrzava i uvećava podelu ćelija u tek zamet-nutim plodovima. Proizvodjač je valent Biosci-ences corporation.

Maxcell moţe da se koristi u većim kon-centracijama i to od 100-150 ppm što bi bilo od 1.85 litara do 2.84 litara u 378 litara vode. Ovako visoke koncentracije obezbeđuju bolje i ujednačenije proređivanje plodova.

REAgOVANJE SORTEŽELJENI REzULTATI PROREĐIVANJA

intenzivno umereno Blago

Otežano proređivanje 150 ppm+ sevin* 100 ppm+sevin 100 ppm

umereno teško za proređivanje 100 ppm+sevin 75 ppm+sevin 75 ppm

lako za proređivanje 75 ppm+sevin 75 ppm 50 ppm

Tabela 3: Doza zavisi od uslova sredine, stresnih faktora, sorte i željenih rezultata, * 1 pt ili 0.47 lit. Sevina XLR

Vreme tretiranja5-15 mm, optimum je od 8-10 mm

u ogledima sa crvenim delišesom su se dobi-li bolji rezultati sa Maxcel preparatom nego li sa ekselom (Accel) pri sličnim dozama (Fer-ree). Povećane doze Maxcel na fuji,empire, Marshal Mcintosh su rezultirale u obilnijem proređivanju i krupnijim plodovima (Sch-vallier, Ferree, Robinson, Embree, Schupp). kod crvenog delišesa gde je bio relativno mali rod, agresivnije doze Maxcela u raznim kombinacijama su rezultirale u preobilnom proređivanju. srednje agresivne doze su imale relativno mali efekat u pogledu proređivanja plodova ali je zapaženo da je veličina plodo-va bila veća (Green). schwallier je u svojim ogledima na crvenom delišesu, gde je koristio samo Maxcel, zapazio da su i proređivanje i porast krupnoće plodova bili osrednji.

10

sORtaklasifikacija

na bazi rekcije sorte na BRR

MateRijal vReMe tRetMana *

Biljni regulatori

rasta (BRR)Doza Raspon Optimum

ajDaReD(iDaReD)

lako se proređuje naa 10-12

ppm 8-12 mm 10 mm

jOnatan lako se proređuje

naa 10 ppm

8-12 mm 10 mmnaa + sevin XlR

10 ppm +

0.5 lit

jOnagOlD lako se proređuje naa 10 ppm 8-12 mm 10 mm

cRveni Delises (standardni sojevi)

lako se proređuje

6Ba + sevin XlR

100 ppm + 0.5 lit

8 – 10 mm

nORDeRn sPaj(northen spy)

lako se proređuje

amid Thin (naD) 50 ppm Prvo prskanje od precvetavanja

do 5 mm

naaili

10 ppm +

0.5 lit iliDrugo prskanje kada promer

plodova iznosi 10mm

naa + sevin XlR

10 – 15 ppm +

1 lit 8-12 mm 10 mm

MekintOŠ(Mcintosh)

lako se proređuje

amid Thin (naD) 50 ppm Prvo prskanje od precvetavanja

do 5mm

naa ili 10 ppm

Drugo prskanje kada promer plodova iznosi

11-15 mm 12 mm

naa 10 ppm 8-12 mm 10 mm

eMPajeR (empire) lako se proređuje

accel + Regulaid

(6Ba)

100 ppm + 1 lit

Prvo prskanje kada promer plodova iznosi 5-10 mm

sevin XlR ili 1lit Drugo prskanje kada promer plodova iznosi 11-15 mm 12mm

6Ba + sevin XlR ili

100 ppm + 0.5 lit

8-15 mm 10 mm

naa + sevin XlR (Ova

kombinacija samo ako nije

prethodno korišćen 6Ba)

10 ppm + 1lit 10-12 mm 10 mm

POlaReD(Paulared)

srednje teško se proređuje

amid Thin (naD)

50 ppm

Prvo prskanje od precvetavanja do 5 mm

u pre-cvetavanju

naa + sevin 50WP

12 ppm + 0.5 kg 9-12 mm 10 mm

naa + sevin XlR

10-12 ppm + 0.5 lit

8-12 mm 10 mm

11

Tabela 4: Proređivanje jabuka sa NAA i NAD

gala srednje tesko se proređuje

sevin XlR 0.5 lit Prvo prskanje od precvetavanja do 5mm

u pre-cvetavanju

sevin XlRili 0.5 lit Drugo prskanje na 10mm 10 mm

6Ba + sevin XlR

ili

150 ppm + 0.5 lit

8-12 mm 10 mm

naa + sevin XlR

15 ppm + 0.5 lit 10-15 mm 10-12 mm

sPuROvi cRvenOg DeliŠesa (Red chief )

srednje tesko se proređuje

naa + sevin XlR

15 ppm + 0.5 lit 10-15 mm 10 mm

kORtlanD (cortland)

srednje teško se proređuje

naa + sevin XlR

10-15 ppm + 0.5 lit

8-15 mm 10 mm

zlatni DeliŠes (golden delicious)

sorte koje se teško proređuju

naa + sevin 50WP

ili

15-25 ppm + 0.5 lit

10-12 mm 10 mm

sevin XlR 0.5 lit 10-12 mm

fuDži (fuji)

sorte koje se teško proređuju

6Ba + sevin XlR + ulje

100-150

ppm + 0.5 lit + 1%**

5-15 mm 8-10 mm

ROuM (Rome)

sorte koje se teško proređuju

naa + sevin XlR

15-25 ppm + 0.5 lit

8-15 mm 8-10 mm

sORtaklasifikacija

na bazi rekcije sorte na BRR

MateRijal vReMe tRetMana *

Biljni regulatori

rasta (BRR)Doza Raspon Optimum

Regulisanje cvetanjaiz gODine u gODinu

jabuke ispoljavaju karakterističnu tendenciju ka alternativnom radjanju. jedne godine prerode da bi u sledećoj bile potpuno bez roda.

istraživanja su pokazala da je moguće ublažiti te oscilacije upotrebom fitohormona naa (naph-thalene acetic acid) i etrela (ethephon). Prskan-jem sa naa na 4, 6 i 8 nedelja nakon cvetanja se značajno poboljšavaju šanse da se obezbedi povratno cvetanje čak i kod sorata koje veoma obilno radjaju i imaju problema sa cvetanjem naredne godine (tab. 5 ). tretiranje u ovo vreme neće imati uticaja na proredjivanje plodova s obzirom da su plodovi već dostigli veličinu od najmanje 2.5 cm u prečniku te više ne reaguju na naa kao proredjivača. u tom periodu začetak cvetnih pupoljaka je već otpočeo pa će primena

naa tokom sledećih 3-4 nedelje imati poziti-van uticaj na njihov dalji razvoj. letnja primena etefona u koncentraciji od 200 do 300 ppm može pozitivno da deluje na povratno cvetanje, medjutim, to je malo riskantniji poduhvat. u uslovima povišenih temperatura, etefon će izaz-vati opadanje ne samo malih već i većih plodova. Osim toga, izazvaće ubrzano sazrevanje plodova kod ranih sorti. (Schvallier).

istraživanja su ukazala da postoji pozitivan uti-caj na povratno cvetanje kod sorte fiji i Yorks, kada su se koristili kalcijum nitrat ili urea u kombinaciji sa etefonom (ethephon). nažalost, to nije bio slučaj kada su se azotna djubriva i etefon koristili pojedinačno.(Byers). slični rezul-tati su dobijeni kod zlatnog i crvenog (spur-tipa) delišesa gde je zabeležen porast u krupnoći plodova za 7%. Ovaj pristup se pokazao naročito korisnim u slučajevima gde su listovi na spu-rovima bili oštećeni mrazom. Dobro razvijeni

i zdravi listovi na spurovima su od značaja za zametanje plodova, veličinu plodova i sadržaj kalcijuma u plodovima u momentu berbe (Fer-ree). sa ovim programom treba otpočeti kada su listići u fazi “mišijih ušiju” (1 cm) sa pauzom za vreme cvetanja i zatim nastaviti sa primenom još 6-7 puta. Doza uree ili kalcijum nitrata je oko 5 kg/ha (Byers). u praksi se pokazalo da doda-vanjem etefona u maloj koncentraciji (25% od preporučene doze) + 2,5 kg kalcijum nitrata u prvom prskanju za zaštitu od bolesti i štetočina neće imati uticaj na proredjivanje plodova već će stimulativno delovati na formiranje cvetnih pupoljaka i njihov razvoj.

uPOtReBa giBeRelinske kiseline kOD viŠnje

višnje ispoljavaju prirodnu tendenciju ka ogoljavanju grančica. Ovaj fenomen je u vezi sa činjenicom da se na jednogodišnjim grančicama formiraju isključivo cvetni pupoljci tako da na-kon berbe, grančica nema više “rodno” drvo -rodna površina se “preseljava” ka periferiji krune sa novim setom letorasta. Dr. Martin j. Buko-vac je svojim istraživačkim radom ukazao na mogućnost manipulisanja razvoja cvetnih pu-poljaka primenom giberelinske kiseline.

kaDa PRiMeniti giBeRelinsku kiselinu?

Preporuka je da se prska 3-4 nedelje nakon pu-nog cvetanja. to podrazumeva da se vodi eviden-cija o cvetanju od početka pa sve do precvetavanja! Medjutim, to uvek nije slučaj tako da je možda jednostavnije da se kao merilo koristi broj potpuno

razvijenih listova na vrhu grančica. Po ovoj metodi, optimalno vreme prskanja je kada imamao 5 do 7 potpuno razvijenih mladih listova na terminalima.

Preporuka za stabla u punoj rodnosti

giberelinska kiselina omogućava formiranje spurova te na taj način smanjuje ogoljavanje

sORta tenDencijajonathan, Mcintosh,

cortland, Rome, gala slaba

Paulared, northern spy, empire, cameo, Macoun umerena

golden Delicious, fuji, jonagold, Mutsu, Red delicious, honeycrisp

visoka

Tabela 5: Tendencija ka alternativnom plodonošnju po sortama, Izvor: P.Schwallier: Enhancing Bloom with Summer NAA: MSU Fruit Crop Advisory Team Alert, May 18, 2004

kOncentRacija RastvORa

gRaMa na 934 vODe l/ha

10 ppm 280 15 ppm 42020 ppm 56025 ppm 692

Tabela 6: Preporučene koncentracije za prskanje giberelinskom kiselinom za stabla u punoj rodnosti

1�

programu za stabla u punoj rodnosti. Prateći ovaj režim, stablima se omogućava da donesu rod u inkrimentima koji se iz godine u godinu povećavaju tako da se stabla ne opterete iznenadnom i veoma visokom rodu kreirajući stresnu situaciju. ukoliko bi koncentracija odjedanput pala sa 100 ppm na 25 ili 15 ppm stabla bi se polomila pod teretom roda.

Vreme prskanja je identično kao i za stabla u punoj rodnosti...kada imamo 5-7 potpuno raz-vijenih listova na terminalnom porast.

kao što je već pomenuto, 100 ppm (40 oz/100 gal/a) će osigurati gotovo isključivo razvoj veg-etativnih pupoljaka. i ovde se primenjuje isti princip u pogledu bujnosti.

stabla slabije bujnosti zahtevaju dva uzastopna prskanja sa razmakom od 2 do 3 nedelje izmedju tretmana da bi se dobili očekivani rezultati.

u praksi se pokazalo da dva prskanja od po 50 ppm u razmaku od dve nedelje daju bolje rezul-tate od samo jednog prskanja gde je koncen-tracija 100 ppm.

Upozorenje: Gibrelinska kiselina ne sme da se koristi u godini sadnje!

uPOtReBa PROMalina za tReŠnju i viŠnju

Promalin, Perlan, tipi (Typy) koristi se kod trešnje i višnje radi stimulacije razvoja lateral-nih letorasta. Promalin se meša sa lateks bojom kako bi se olakšalo nanošenje sredstva. Odnos Promalina i boje je 1:3. nanosi se neposredno na “spavajuće” ili tek nabrekle pupoljke u vreme kad počinju da pokazuju zelenu boju, i to na mesta na kojima želimo da izazovemo grananje. Može se naneti i na terminalne izdanke kada dostignu dužinu od 60 – 80 cm. koncentracija preparata treba da iznosi od 250 - 1.000 ppm, odnosno 0,24-0,94 litra Promalina u 19 litara vode. najbolji rezultati se postižu pri temperatu-ri višoj od 16°c, u vreme i neposredno nakon nanošenja preparata.

uPOtReBa etefOna za tReŠnju i viŠnju

etefon (Etephon) ili etrel (Ethrel) se koristi da bi se izazvalo stvaranje apscisijskog sloja između ploda i peteljke, omogućavajući lakše odvajanje ploda pri mehanizovanoj berbi. na delovanje etefona utiče nekoliko faktora - veličina i bujnost stabla, sorta i njena reak-cija na stres, da li se preparat primenjuje kao razblazeni rastvor za prskanje (koncentracija na bazi upotrebe 400 galona vode) ili se ko-

grančica. koncentracija giberelinske kiseline je u funkciji bujnosti stabala.

velika bujnost = mala koncentracija preparataMala bujnost = visoka koncentracija preparata

Materijal: Pro - gibb 4%

Doza: generalna preporuka je 10 - 25 ppm.

u tabeli 6. je dat pregled koncentracija u ppm za prskanje giberelinskom kiselinom za stabla u punoj rodnosti.

Kako i kada prskati: giberelinsku kiselinu treba primeniti sa dosta vode i to od 50 do 150 galona vode po akru. u praksi se najčešće ide sa 100 galona po akru što bi preračunato na hek-tare bilo 934 litara vode po hektaru. najefikas-niji rezultati se postižu kada se prskanje obavlja pri temperaturi iznad 200c. Pri temperaturama ispod 200c absorpcija i translokacija nanete kiseline je bila manje efikasna.

Dr. Bukovac je u svojim istraživanjima došao do zaključka da upotreba silikonskih materijala koji poboljšavaju absorpciju rastvora kojim se prska nije poželjna. uloga silikonskih materi-jala je da “omekšaju” kutikulu na površini lista te da se na taj način omogućavaju lakši prodor i absorpcija prskanih sredstava. efekat tih takoz-vanih “omekšivača” (silicon surfactants) je bio u rasponu od veoma slabog do fitotoksičnog. Pre-ma tome, najbolje je da se giberelinska kiselina primeni bez ikakvih adativa kako bi se izbegle moguće komplikacije.

MlaDa staBla PRe PlODOnOŠenja

u uslovima gde je mehanizovana berba praksa, veoma je važno da se stablima osigura dobar veg-etativni prirast i razvoj u prvim godinama nakon sadnje. Dobro razvijena i zdrava stabla su osnova za stabilne, kontinuirane i obilne prinose. Da bi se to omogućilo, stablima se ne dozvoljava da donesu rod u prvih 5-7 godina nakon sadnje. za sve to vreme je neophodno prskati giberelinskom kiselinom u veoma velikoj koncentraciji (100 ppm) da se ne dozvoli formiranje cvetnih pupoljaka već da se go-tovo svi pupoljci pretvore u vegetativne s ciljem da se formiraju spurovi. to takodje podrazumeva nji-hovo postepeno “uvodjenje” u proizvodnju. ako je planirano da se sa mehanizovanom proizvodnjom započne u osmoj godini nakon sadnje, onda se već od pete godine počinje sa smanjivanjem doze gib-erelinske kiseline sa 100 ppm na 75 ppm, zatim u šestoj godini se doza smanji na 50 ppm , u sedmoj godini se smanji na 30 ppm a posle toga se ide po

1�

riste takozvani koncentrovani rastvori koji su pripremnljeni u manje od 100 galona vode po jedinici povrsine, da li se meša sa drugim pre-paratima u atomizeru itd.

Pri manjim koncentracijama je potrebno od 10-14 dana da bi se formirao abscisni sloj i da veza između peteljke i ploda oslabi. veće koncentracije daju isti efekat u kraćem vre-menskom periodu. kod višnje treba naneti 150 ppm, odnosno 0.24 lit. na 378 litara vode sa nejoničnim surfaktantom, 7 - 14 dana pre očekivane berbe. etefon ne bi tre-balo nanositi na slabo bujna, oronula stabla ili na stabla koja su pod stresom zbog vlage (suša/višak vlage) ili visokih temperatura jer će doći do gumoze i prevremenog opadanja plodova.

trešnju treba prskati preparatom u koncen-traciji od 300 - 500 ppm, odnosno 0.47-0.72 litara u 378 litara vode 10-14 dana pre očekivane berbe. Preporučuje se upotreba nejoničnog sur-faktanta. stabla slabe bujnosti pod stresnim uslovima zbog suše i visokih temperature ne bi trebalo tretirati.

kao i kod svih biljnih regulatora rasta, tem-peratura je jedan od najznačajnijih faktora koje treba imati u vidu. visoke temperature vazduha do tri dana nakon tretiranja ete-fonom ubrzavaju delovanje tretmana (abscisni sloj se formira daleko brže) te plodovi počnu da opadaju u kraćem vremenskom periodu. nasuprot tome, niže temperature usporavaju delovanje etefona. Doze treba prilagoditi potrebama u zavisnosti od temperaturnih us-lova. u periodima sa nižim temperaturama doze mogu biti više od normalnih, dok u pe-riodima sa očekivanom višom temperaturom korišćene doze treba da budu niže.

Mešanje preparata sa fungicidima, odnosno insekticidima se može negativno odraziti na de-lovanje etefona, jer ta sredstva mogu imati su-presivni efekat na etafon.

This publication was made possible through support provided by the Economic Policy and Finance Office, Bureau for Europe and Eurasia, US

Agency for International Development, Mission for Serbia and Montenegro, under the terms of Contract No. PCE-I-00-98-00013, Task Order 814. The opinions expressed herein are those of the author(s) and do not necessarily

reflect the views of the US Agency for International Development.

Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Republike Srbije

1�