finansijskaanaliza

1. Pojam, predmet I ciljevi finansiske analize

Finanskiska analiza je dobila naziv po tome sto se bavi analizom fin. Izvestaja.

-Deff. Fin analiza predstavlja detaljno ispitivanje fin izvestaja predustaca sa ciljem da se oceni fin situacija I uspesnost poslovanja I sposobnost preduzeca da stvori gotovinu.

-Predmet fin. Analize su osnovni fin izvestaji tj BS, BU, BTG izvestaj o promenama na kapitalu I napomene uz fin izvestaj.

BS je osnova za sagledavanje fin situacije preduzeca ( fin polozaj , fin poziciju , fin status, fin stanje)

BU – ocean uspesnosti poslovanje preduzeca, zaradjivacka sposobnost … BTG - ocena sposobnosti preduzeca da stvara gotovinu

- ocena likvidnosti- ocena solventnosti

Preduzece treba da bude likvidno , sve do kraja njegovog poslovanja, Pod tim se podrazumeva da u momentu likvidacije mogu da se izmire sve preostale obaveze.

IPK- sagledava sigurnost ulozenog kapitala. To je primarni cilj a sekundarni je da dopreinese boljem sagleadvanju I oceni fin siguatcije tj uspesnosti poslovanja presduzeca

NFI – pruzaju znacajne dopunu opisen info I dubla razclanjavanja pojedinih bilanskinh pozicija, Zato je znacajna njihova uloga

–za primenu kompletiranje podataka za fin analizu -za pruzanje dopunskih podataka

-Ciljevi fin analize

Interni- Analiticke info za kontrolu- Analiticke info za potrebe polaniranja- Operativne info za donosenje odluka

Interni korisnici mogu zahtevati - analizu ostvar fin rezultata sa razlicitih aspekta- analizu razvoja investicija - analizu adekvatnosti structure izvora finan- analizu trenutkog polozaja likvidnosti- analizu raspodele fin rez

1

Zahtevi eksternih korisnika su razliciti jer su razliciti I njihovi odnosti I veze sa preduzecem

- Kretitori su zainteresovani za sigurnost povracaja sredsava koja se meri rentabilnoscu I visinom neto imovine

- Drzavni organi su zainteresovani za agregirane podatke iz individualnih bilansa do nivao provrede

- Statisticki zavodi koriste podatke za utvrdjivanje drus proizvoda I nacionalnog dohodka

- Sindikati podatke o raspodeli, sigurnosti radnih mesta- Konkurenti podaci o fin statusi idt.

2. Vrste finansiske analize

U zavisnosti od pojedinih kriterijuma razlikujemo

Prema korisnicima fin analize-interna fin analiza-eksterna fin analiza Prema predmetu-analiza BS -analiza BU-analiza BTG Prema vremenu posmatranja-staticku analizcu (fin stanja na odredjeni dan)-dinamicku analizu (u nisu odabranih perioda) Prema nacinu pripreme bilansa-FA u apsolutnim brojevima-FA u relativnim brojevima-FA u formi grafika Prema metodama-racio analiza-analiza pomocu neto obrtnog fonda-cash and low-founds flow analiza-vizuelna analiza-analiza pomocu racuna pokrica

Sinhronizovana upotreba pojedinih metoda se smatra pozeljnom I u f-ji je dolazenja do pouzdanih zakljucaka I ocena

2

3. Horizontalna pravila finansiranjaa)teorijski aspekt

b) utvrditi na zadatkom primeru da li su respekovana hor pravila

Predstavlja norme pomocu kojih se upostavljaju odnosi u finanskiskoj strukturi ili se uspostavbljaju odnosi izmedju imovine I kapitala . Postoje razlicita pravila

Zlatno bankarsko pravila Zlatno bilansko pravilo ACID TEST (1:1) CURENT RACIA (2:1)

Zlatno bankarsko pravila potice iz prakse banaka I podrazumeva da usklanjenost rokava vezivanja I plasiranja nov stredstava u bankama. Ovo je pravilo koje zahteva da dug privucena sredstva budu plasirana doguranocno tj da kratk sredstva budu plasirana kratkorocno. Smatra se da ovo pravilo obezbedjuje likvidnost , medjutim takva tvrdnja nie tacna jer likvidnost zahteva da banka svoje obaveze izmiri na vrme bez obzira na uskladjenost rokva izmedju privlacenje I plasianja.

Zlatno bilansno pravilo je ustvari zlatno pankarsko primejeno na preduzenja. Razlikujemo u uzem I sirim smislu. Zlatno pravilo u uzem smisliu zahteva jednostkos izmedju imobilizacije I dug kapitala. Dok u zirem smislu zahteva da dug vezanih sred I dug kapitala.

ACID TEST je pravilo koje zahteva da

RELATIVNO LIKVIDNA SREDSTVA=KRATKOROCNE OBAVEZERelativno likv sred se dobijaju kad se saberu podrazivanja I gotovina ili kad se od obrntnih sredstva oduzmu zalihe

CURENT RACIO zahteva da obrtna sred budu veca od kratkorocnih obaveza (2:1)

ZadatakA BS PT istrazivanja I razvoja 100.000 Osnovni capital 1,.000.000zemljiste 600.000 Reserve 110.000Zgrade 300.000 DB. Ranijih godina 10.000Oprema 170.000 Rezervisanja 130.000Ucesce u povez predu 130.000 Dug kred za osn sreds 250.000Material 200.000 Dobavaljaci 300.000Kupci 490.000 Porezi 150.000Blagajna 10.000 Plate 50.000Σ Aktiva 2,000.000 Σ Pasiva 2,000.000

3

Zlatno pravilo bilansno pravilo * uzem smislu

Imobilizacija= dug kpital

T istraziv I razvoj osnovni kapitalZemljiste rezerveZgrade Db ranijihUcesca = 1,500.000Oprema= 1,300.000 pravilo nije ispostovano

*sirem smislu

Dug vezana sred= dug capital

Pravilo ispostovano

ACID TEST Relativno likvidna sred= kratk obaveze

Kupci dobavljaciBlagajna porez=500.000 plate = 500.000

Pravio ispostovano

CURENT RACIO Obrtna sred= kratkorocne obaveze

Blagajna dobavljaciKupci porezMaterial plate=700.000 =500.000

Pravilo nije ispostovano

4

4. Vertikalna pravila finanskiranjaa)teoriski aspekt

b) Utvrditi na zadatom primeru da li su ispostovana pravila

Vertikalna pravila finansiranja su norme koje regulisu odnose u strukturi finansiranja tj regulisu odnose u strukturi K. Zbog toga kazemo da se veritkalna pravila fin odnose na P BS.

Razlikujemo slednje pravila- pravilo za regulisanje odnosa izmedju sop K I pozajmljenog K- pravilo za regulisanje odnosa izmedju nominalinog K I rezervi- pravilo za regulsanje odnosa izmedju dug K I kratk K

Pravilo za regulisanje odnosa izmedju sop K i pozajmljenog K se u teroriji def na razlicite nacina. Najcesce se def u fidu uspostavljana krute norme tj strogo preciziranog odnosa pa postoje shvatanja i razl autora npr. BREDT postavlja pravilo da je odnost 2:1 ali se najcesce koristi norma 1:!.

Prvilo za odnost nominalnog i rezervi . Niklish postavlja pravilo 1:1, danas u savremenim uslovima poslovanja vecina smatra da ne treba postavljati kurte norme da reserve budu sto vece.

Pravilo za odnos dug K i kratk K je pravilo koje zahteva osvt na imovinu preduzeca, pa se kaze da struktura imovine pred kojuprikazujemo u A odredjuje odnos izmedju dug i kratk K

Zadatak (BS iz predhodnog pitanja)

Odnos sop kapitala i pozajmljenog

Osn kaptal dug reserveReserve dug kreditDb ranijih godina dobavljaci=1,120.000 porez Plate = 880.000Pravilo nije ispostovano

Odnos nom i rezervi

Nom capital 1,000.000 rezerve 110.000

Preko 25% je zadovoljavajuci odnos

5

5. Upotrebljivost bilansnih podataka kao predpostvka finanskiske analize

Da bi se primenila i sprovela FA moraju da se ispune odredjene predpostavke. Predpostavke su preduslovi koje je neophodno ispuniti da bismo izvrsili FA. Delimo ih u 2 grupe

- materijalne- formalne

Materijalne predpostavke FA predstavljaju ispunjenje odredjenih zahtebea koji uticu na sustinu FI in a taj nacin obezdjejuju mater osnove za FA. One obuhvataju

- upotrebljivost bilansnih podataka- eliminisanje negativnih uticaja rasta cena- konsolidavanje FI

Formalne predpostavke obuhvataju- primpremu BS- primpremu BU- pripremo BTG

Formalne predpostavke se odnose na obezbedjivanje ispravke skracene formeFI koji cine osnovu za FA. Da bi FI mogli da se koriste za FA potrebno je da budu ispunjeni odredjeni preduslovi

- primena nacila ujednacenog bilanskiranja- primena MRS(MSFI)- priman zakonskh propisa- primena internih dokumenta

Primena nacela ujednacenog bilansiranja da sadrzina FI materijalno ispravna. Nacela su pravila koja bilansista primenjuje kod bilanisranja FI.

MRS su standardi medjunarodna recunovodstvene standardizacija, vezani za Evrupi i zemlje anglo-saksonskog porekla. a od 2004 u SAD, Ausralija, Japan i od taad su MSFI, ima ih 39. Oni nisu staticni vec se medjaju u proizilaze iz racunovodstvene prakse. Njihova primena je obavezna i omogucuje mater ispravnost.

Zakonski propisi svaka zemlja ima svoje nacionalne propise kojima regulise racunovodstveni sisstem. Tui propisi su akcijski pravo koji se vezuje za akcionarska drustva, Unasoj zemlji se pitanja vezana za racun i bilans regulisu preko dva zakona

- zakon o preduzecima- zakon o racunovodstvu i reviziji

Interni akti u preduzecu regulisu sve specivifna pitanja iu vezi vodjanja recun i u vezi sastavljanja FI. Interni akti u pred. su najcesce statuti.

6

6. Priprema BS za FA (rastuca likvidnost, rastuca dospelost

a)teoriski aspektb)pripremiti BS za FA

Da bi se obezbedila formalna ispravnost FA potrebno je BS svesti na sazeti oblik na koji ce se lakse primeniti metodi pripreme. Priprema se vrsi na osnovu 2 princima

- rastuca likvidnost i dospelost- opadajuca likvidnost i dospelost

Priprema BS za analizu obuhvata sledece aktivnosti:- gurpisanje pozicija BS u homogne celine- Uspostvaljanje odgovarajuceg redosleda bilansnih grupa.

A BS P

Osnovna imovina Sopstveni kapital1. Nematerijalna ulaganja 1. Osnovni kapital2. Materijalna ulaganja 2. Rezerve3. Dug fin ulaganja 3. Db ili GbObrtna imovina Obaveze1. Zalihe 1. dug rezervisanja i obaveze2. Potrazivanja i krak plasmani 2. krak obaveze3. Gotovina 3. PVR4. Avr

7. Priprema BS za FA (opadajuca likvidnost, opadajuca dospelosta)teoriski aspekt

b)pripremiti BS za FA

Opadajuca L u aktivi podrazumeva redosled bilansnih grupa od najlikvidnijih do najnelikvidnijh. Opadajuca D u pasivi ynaci da se bilansne grupe iskayuju redosledom od obaveza sa najkraim rokom dospeca pa do onih grupa sa najduzim rokom dospeca.

Priprema BS za FA obuhvata sl aktivnosti1. Grupisanje pozicija BS u homogene celine2. uspostavljenje odgovarajuceg redosleda bil grupa.

7

A BS P

Obrtna imovina ObavezeAvr PVRGotovina krak obavezePotrazivanja i krak plasmani dug rezervisanja i obavezeZalihe Sopstveni kapitalOsnovna imovina Db ili GbDug fin ulaganja RezerveMaterijalna ulaganja Osnovni kapitalNematerijalna ulaganja

8.Priprema BU za FA ( metod ukupnih troskova)a) teoriski aspektb) priprema BU

Sustina ove metoda je sto se oa vezuje za poslovne prihode i rashode koji su vezani za proizvodnju p0a se metod zove i proizvodni. Na strani A imamo sve poslovne Raskode koji su vezani za proizvodnju a na strani pasive prva dve grupe su vezani za prodaju iz tog razloga se uvodi i treca pozicija zato sto su u nerealizovanim zalihama buduci prihodi.

Zadatak. Na osnovu sledecih pozicija pripremiti BU

- ostali poslovni troskovi 20.000- bruto zarade 30.000- porezi nezavisne od rez 70.000- trosk amortizacije 900.000- troskovi usluga 30.000- tros materijala 200.000- neg kursne 15.000- rashode na ime kamata 10.000- manjak materijala 5.000- neg efekti revalorizacije 60.000- zalihe nedovrsene proizvodnje na pocetku 600.000- zalihe nedovrsene na kraju 400.000- ostali poslovni prihodi 100.000- prihodi od prodaje 1,700.000- pozitivni efekti revalorizacije 200.000- prihodi od kamata 70.000- poz kursne 130.000

8

- naplacena sumljiva potrazivanja 10.000- porez na dobit 25%

Promena staja zaliha ned porizvodnje utvrdjuje se razlikom izmedju pocetnog i krajnjeg perioda.

BU za period od 1 god pripremljen za FA po metodu ukupnih troskovaI. Poslovni rashodi I. Poslovni prihodiTroskovi materijala Prihodi od prodajeTroskovi amortizacije - smanjenje zaliha + povecanje zalihaTroskovi bruto zarada Ostali posl prihodiTroskovi uslugaPorez nezavisan od rezOstali troskoviII. Fin rashodi II. Fin prihodiRashodi kamada Prihodi od kamataNeg kursne Poz kursneNeg efekti revalorizacije Poz efekti revalorizacijeIII. Vanredni rashodi III. Vanredni prihodiManjak materijala Naplacena sumljiva potrazivanjaIV. Σ Rashodi IV. Σ PrihodiV. Db pre oporezivanjaVI Porez na DbVII. Neto Db 300.000

9. Priprema BU za FA ( metod troskova prodatih ucinaka)a) teoriski aspektb) priprema BU

Sustina je sto se polazi od prikazivanja raskoda prema prodaje pa se zove i metod prodaje. Rashodi su prikazani prema f-ja.

Zadatak.

- trosk uprave i admin 15.000- trosk prodaje 10.000- CK proizvodnje prodatik proiz 1,100.000- prihodi od prodaje 1,.500.000- pozitivne razlike od reval 100.000- rashodi kamata 95.000

9

- visak u blagajni 5.000- manjak na zalihama 15.000- porez na Db 25%

BU za period od 1 god pripremljen za FA po metodu troskova prodatih ucinaka1. Prihodi od prodaje2. – CK proizvodnje3. Bruto rezultat 1-24. – Troskovi prodaje5. – Troskovi uprave i admin6. Poslovni rez 3-4-57. Poz kursne8. + poz razlike od revalorizacija 9. – rashodi kamata10. Rez iz aktivnosti finansiranja 7+8-911. Van prihodi (visak u blagajni)12. Van raskodi (manjak na zalihama)13. Van gubitak (dobitak) 14. Db pre porez15. – porez na Db16. Neto dobit 300.000

10

10. Priprema BTG za FA a) teoriski aspektb) priprema BU

Zvanicni obrazac BTG je u formi liste. Njegova priprema za FA podrazumeva sazimanje pojedinih pozicija koje ulaze u 3 osnovena novcana toga i to su

1. tokovi gotovine iz poslovne aktivnosti2. finansiranje vezano za kapital3. investicije za ulaganja

Izgled BTG

A. Novcani tokovi iz poslovne aktivnostiI prilivi gotovineII odliviIII. Neto odlivi ( prilivi)B. Novcani tokovi iz aktivnosti investiranjaI. Prilivi gotovineII. Odlivi gotovineIII. Neto priliv (odliv)C. Novcani tokovi iz aktivnosti finansiranjaI Prilivi gotovineII. Odlivi gotovineIII. Neto prilivi (odliviD. Σ prilivi gotovine AI+BI+CIE. Σ odlivi gotovine AII+BII+CIIF. Neto prilivi odlivi D-EG. Stanje gotovine sa pocetkaH poz-neg(kursne razlike)I Stanje gotovine na kraju perioda F+G+-H

11

12.Teorisko metodoloske osnove racio analize

Racio analiza je jedna od metoda FA.1. Racio analizaa je metoda FA koja podrazumeva ispitivanje i ocenu fin polozaja

preduceca i uspesnost poslovanja.2. Racio broj predstavlja kolicnik koji kvantificira odnos izmedju povezanih

bilansnih velicina. RA se javila 50-tih godina u SAD u okviru bankarske prakse i zaceci su se vezali za ocenu boniteta i kreditne sposobosti klijenata.

3. Predpostavke za sprovodjenje RA su- za utvrdjivanja RB se koriste velicine iz fin izvestaja- posto se radi o kolicniku oba elementa imaju podjednak znacaj- izmedju nekih RB postoji medjusobna povezanost i ona se mora

uzeti u obzir- rezultati analize se prikazuju tabelanrno- analiza RB vrsi se na osnvu odredjenih standarda i normi

4. Standardi i norme koje se koriste za analizu RB - vrsi se analiza u odnosu na podatke iz predhodnog perioda - vrsi se analiza u odnosu na planirane podatke odnosno izabrane grupe - analiza na osnovu iskustva - analiza u kontakstu pravila finansija

12

13. Metodologija analiza fin stanja preduzeca (sema)

Pod terminom metodologija FA podrazumevamo unapred planiran i osmisljen raspored medjusobno povezanih koraka. Bazira se na BS i zato se i sema vezuje za BS. Imamo sledecih 6 koraka

1. Analiza likvidnosti odnosno analiza krak finansiske ravnoteze. Obuhvata racio opste i reducirane i novcane likvidnosti . Vrsi se na osnovu odnosa obrtne imovine i krakorocnih obaveza

2. Analiza dug fin ravnoteze ili finan ekvilibrijuma podrazumeva zahtev da se dugorocna vezana sredstva finansiraju iz dugorocnog kapitala

3. Analiza neto obrtnog fonta (NOF). NOF je deo dugorocnog kapitala koji je namenjen za finasiranje obrtnih sredstava. Na bazi NOF se utvrdjuju i dopunski RB dug finansiske ravnoteze i varijacija NOF-a

4. Analiza strukture imovine kod ove analize treba izvrsiti analizu visine ( idu u apsoludnim brojevima) strukture ( ide u relativnim ) i dinamike (bazni i lancani indexi) sredstvava

5. Analiza strukture kapitala ili izvora finasiranja imamo analizu visine strukture i dinamike izvora sredstava

6. Analiza racio efikasnosti upravljanja odnosno keoficijenta obrta koji prati vreme trajanja obrta.Tu spadaju :

- KO zaliha- KO kupaca- KO dobavljaca

i imamo - KOZ materijala

13

- KOZ gotovih proizvoda- KOZ ned proizvodnje- KOZ robe

14. Metodologija analize uspesnosti poslovanja

S obzirom da prihodi i rashodi nastaju po razlicitim osnovama moguce je da na bazi njihovog parcijalnog suceljevanja kvantificiramo medjurezultat.

1. Analiza visine i dinamike prihoda -ispitivanje visine uk prihoda i pojedinacno znacajnih vrsta prihoda u analiziranim godinama i njihov trenut dinamike

2. Analiza visine i dinamike rashoda –ima za cilj da se sagledaju uk rashodi i pojedine vrste rashoda u trent njihove dinamike

3. Analiza visine i dinamike medjurezultata- medjuzavistnost medjurezultata4. Analiza rentabilnosti- sintaticki pokazataelj uspesnosti poslovanja i treba

analizirati i globalne pokazatalje:- stopa prinosa na ukupna sredstopa pronosa na sopstvena sred

S obzirom da je globalni pokazatalji imaju svoje determinante potrebno je izvrsiti analizu determinanti i deter se sastoje iz parcijalnih pokazatelja rentalnosti to su - stopa poslovnog Db - stopa neto Db 5. Analiza ekonomicnosti podrazumeva analizu odnosa ostvarnih prihoda i rashoda i obuhvata 2 pokazatelja

14

- ukupne ekonomicnosti - poslovne ekonomicnosti 6. Analiza produktivnosti – vrsi se na osnovu analiza uspeha i podataka uz napomene uz fin izvestaje to je prosecan broj zaposlenih. Podrezumeva analizu poslovnih prihoda po zaposlenom , analizu poslovnog dobitka po zaposlenom i analizu neto Db po zaposlenom 7. Analiza trz vrednosti akcija- namenjena je na kako sadasnjim tako i potencijalnim vlasnicima kapitala , obuhvata 7 pokazatelja

- zarada po akciji - dividendu po akciji - dividendu u odnosu na zaradu po akciji - zaradu u odnosu na div po akciji - dividendnu stopu - trzisnu vrednos akcija u odnosu na zaradu po akciji - trzisna ena akcije u odnosu na nominalnu cenu akcije

15. Racia likvidnostia) teorisjski aspekt

b) racunanje

Aktiva BS Pasiva1. Nemater ulaganja 1,000.000 1 Osnovni kapital 5,000.0002 Mater ulaganja 6,000.000 2 rezerve iz Db 2,000.0003 Dug fin ulaganja 2,000.000 3 Neraspo Db 1,000.0004 Zalihe 2,000.000 4 Dug rezervisanja 1,000.0005 Kratk potrazivanja 3,990.000 5 Dug krediti 2,000.0006 Gotovina 10.000 6 Obaveze prema dobavljaci 2,000.000Σ Aktiva 15,000.000 7 Obaveze za dividende 1,000.000

8 Obaveze za plate 1,000.000Σ Pasiva 15,000.000

Dospele obaveze na dan 31.12.2010 9.000

1. Racio opste likvidnosti ( ROL)

ROL= obrtna imovina/ krak obaveze

obrtna imovina = zalihe + krak podrazivanja+ gotovina = 6,000.000Krak obaveze = obaveze za dob+ obaveze za divi+ obaveze za plate = 4,000.000

ROL= 6/4 =1,50

Sa 1,50 din je pokriven svaki dinara kratkorocnih obaveza. Postoji pravilo 2:1

15

2. Racio reducirane likvidnosti ( RRL)

RRL= obrtna imovina – zalihe/ krak obaveze= 6-2/4=1,00Razlika izmedju obr imovine i zaliha nazvali smo relativno likvidna sredstva. Sa 1,00 din relativno likvidnih sred i gotovine pokrivamo 1,00 din krakorocnih obaveza. postoji pravilo 1:1

3. Racio novcani ili gotovinske likvidnosti ( RNL)

RNL= gotovina/ dospele obaveze = 10/9= 1,11

Sa 1,11 din je pokriven svaki dinar dospelih obaveza.

16. Racia dugorocne finansiske ravnotezea) teoriski aspekt

b) racunanje i analiza

Za ocenu fin situacije osim ispitivanja likvidnosti tj krakorocne fin ravnoteze neophodno je ispitati da li je uspostravljena i da li postoje uslovi za odrzavanje dug fin ravnoteze. Posmatrano sa aspekta bilansa stanja dug fin ravnoteza je uspostavljenja kada su dugorocna vezana sredstva u celini finansirana iz dugorocnih izvora

- Pod dug vezanim sredstvima podrazumevamo zbir stalne imovine i zaliha

- Po dugorocnim izvorima podrazumeva se zbir sopstvenog kapitala+ dug rezavisanja+ dug obaveza

Za merenje dug fin ravnoteze koriste se najcesce sledeca 3 pokazatelja

1. Racio dug fin ekvilibrijuma (RDFR)

RDFR= dugorocni izvori/ dugorocno vezana sredstva

Dobijeni broj iz ove formule pokazuje sa koliko se dinara dugorocnih izvora je finansirajn svaki dinar dug vezanih sredstava

RDFR>= 1 smatra se da je uspostavljenja dug fin ravnoteza ( zlatno pravilo u sirem smislu)

RDFR< 1 tada nije uspostavljenja dug fin ravnoteza

16

Primer.



Dospele obaveze na dan 31.12.2010 9.000

Dug vezana sredstva= 9,000.000+2,000.000= 11,000.000Dug izvori= 8,000.000+1,000.000+2,000.000=11,000.000

RDFR= 11,000.000/11,000.000= 1,00

Svaki dinar dug vezanih sredstava je finasiran jednim dinaraom dug izvora

2. Racio pokraica stalne imovine dug izvorima (R2)

Drugi pokazatalje koji sluzi kao dopunski za ocenu postojanja uslova za odrzavanja dug fin ravnoteza racuna se upotrebom formule

R2= dug izvori/ stalna imovina

Broj koji se dobije iz navedene formule pokazuje sa koliko dinara dug izvora je fin odnosta pokraiven svaki dinar stalne imovine, ukoliko je -R2>= 1 tada je stalna imovina u celini finasiranja iz dug izvora( zlatno pravilo u uzem)-R2<1 tada nisu ispunjeni uslovi za odrzavanje dug ravnoteze.

Primer.

Stalna imovina= 1,000.000+ 6,000.000+2,000.000 = 9,000.000

R2= 11,000.000/ 9,000.000= 1,22

Dobijeni broj pokazuje da je sa 1,22 din dug izvora finasirana svaki dinar stalne imovine

17

3. Racio pokrica stalne imovine sopstvenim kapitalom (R3)

R3= sop kapital/ stalna imovina

-R3> 1 stalna imovina je u celini fin sopstevim kapitalom a preostali deo so kapitala sluzi za fin obrtne imovine-R3=1 tada je stalna imovina fin u celini sopstevim kapitalom-R3<1 tada je u finasiranju stalne imovine pored sopstevnog ucestvuje i tudji kapitalKonkretna ocena velicine ovog racia je slozeno pitanje i zavisi i od rezultata drugih pokazatelja.

Sop kap= 5,000.000+2,000.000+1,000.000= 8,000.000

R3= 8,000.000/9,000.000=0,89

Sa 0,89 din sopstevbnog kapitala je fin svaki dinar stalne imovine.

17. Dopunska Racia dugorocne finansiske ravotezea) teoriski aspekt


Postoje 2 dopunska racia to su

1. Racio pokrica zaliha (RPZ)

RPZ= NOF / zalihe

Ako je RPZ> 1 osim zalia iz dug izvora finasira i deo krak potrazivanja?

2. Racua oijruca ibrtbug sredstava ( RPOS)

RPOS= NOF/ obrtna sredstva

Neto obrtni fond je deo dugorocnih izvora finansiranja kojima su finansirana obrtna sredstva ili to je onaj deo obrtnih sredstava koja su finansirana trajnim i dugoročnim

18

izvorima finansiranja. Iz same definicije može se zaključiti da postoje dva načina utvrđivanja neto obrtnog fonda/neto obrtnih sredstava.

Ako ovaj pojam posmatramo sa strane aktive bilansa stanja društva tada koristitimo termin neto obrtna sredstva.

Neto obrtna sredstva = Obrtna sredstva – kratkoročne obaveze.

Ako se ova kategorija posmatra sa pasivne strane bilansa stanja koristi se termin neto obrtni fond.

Neto obrtni fond = (dugorocni izvori) – (osnovna sredstva + dugoročni plasmani + gubitak).

Umesto termina neto obrtni fond u literaturi se kao njegovi sinonimi sreću: stalni obrtni fond, obrtni fond i neto obrtna sredstva.

18. Analiza visine , strukture i dinamike sredstava i njihovih izvora

a) teoriski aspekt


Ova grupa pokazatalje je namenjena ispitavanju strukture ulaganja iskazanih u aktavi bilansa stanja . Izracunavalju se u procentima.

U okviru ove grupe moguce je izvrsiti segmentiranje na 2 podgrupe pokazatalje

1. Racia globalne strukture aktive

2. Racia razudjene strukture aktive

1. Globalno posmatrano imovina se deli na stalnu i obrtnu imovina ova podela je zanosvana na kriterijuma vremenske vezanosti pojedinih imovinskih delova za poslovanje preduzeca.

Racio ucesca stalne imovine= stalna imovina/ ukupna aktiva x100

Racio ucesca obrtne imovine= obrtna sred/ ukupna aktiva x 100

2.Racio razudjene strukture aktive su namenjena ispitivanju ucesca pojedinih znacajnih grupa imovinskih delova u ukupnoj aktivi

Racio ucesca gotovine= gotovina/ ukupna aktiva x100

Racio ucesca tek potrazivanja/ uk aktiva x100

19

Pored ovih postoje i racia ucesca kratk fin ulaganja, racio ucesca zaliha, racio ucesnja nemater ulaganja, racio ucesca osnovih sredtava i ostale.

Za svaku granu postoji i optimalna strukturka kao ideal kome preduzace tezi. Vazno je i pracenje ovih racia u nizu uzastopinih perioda

Zadatak

Analizirati visinu, strukturu i dinamiku sredstava na osnovu dva sukcesivana bilansa stanja.

Sukcesivni bilansi stanja

Aktiva 2006 2007I . stalna imovina

5,000.000 9,000.000

1. Nem ulaganja 2,000.000 3,800.0002. Mat ulaganja 2,800.000 3,200.0003. Dug fin ulaganja

200.000 2,000.000

II obrtna sreds 5,000.000 6,000.0001. Zalihe 2,000.000 3,800.0002. Krak potraziv 2,995.000 2,195.0003. Gotovina 5.000 5.000Σ Aktiva 10,000.000 15,000.000

Resenje

Analiza visine strukture i dinamike sredstavaVisina sredstava Struktura sredstava Dinamika

sredstava2006 2007 2006 20075,000.000 9,000.000 50% 60% 180%2,000.000 3,800.000 20% 25,33% 190%2,800.000 3,200.000 28% 21,3% 114,28%

200.000 2,000.000 2% 13,33% 1000%5,000.000 6,000.000 50% 40% 120%2,000.000 3,800.000 20% 25,33% 190%2,995.000 2,195.000 29.95% 14,33% 73,28%

5.000 5.000 0,05% 0,03% 100%

Bazni index= visina sredstava u 2006/ visina sredstava u 2007 x100

20

19. Racia strukture izvora finasiranjaa) teoriski aspekt


Ova grupa racio brojeva namenjena je ispitavnju osvih relevantnih aspekata vezanih za komponovanje strukture izvora fin iskazanih u pasivi. Globalno posmatranoo, celinu pasive cine 3 grupe izvora: sop kapital, dug obaveze i rezervisanja, i krakorocne rezerve. Pored toga, pasiva moze da se razclanjava sa stanovista vlasnistva ( sop i tudji) i sa stanovista njegove rocnosti ( dug i krak rok)

1. U grupu racia globalne strukture pasive spadaju

Racio ucesca sop kap u ukupnoj pasivi = sop kap/ uk pasiva x 100

Racio ucesca dug obaveza u ukupnoj pasivi = dug obaveze/ uk pasiva x 100

Racio ucesca krak obaveza u uk pasivi = krak obaveze/ uk pasiva x 100

2. U grupu racia vlasnicke strukture pasive spadaju

Racia samostalnosti = sop kap/ uk pasiva x 100

Racia zaduzenosti = tudji kap / uk pasiva x 100

Racio sigurnosti = sop kap/ tudji kap x 100

Preduzece cije je poslovanje izlozeno vecem riziku treba da ima vece ucesce sop kapitala i obrtno.

3. U okviru grupe racia rocne strukture pasive

Racio ucesca dug kap u pasivi= dug kapital/ uk pasiva x 100

Racio ucesca krak kap u pasivi = krak kapital / uk pasiva x 100

tudji kapital = ukupna pasiva – sopstavni kapitaltudji kapital= dug rezervisanja+dug obaveze+ krak obavvezedug izvori= sop kapital+dug rezervisanja+dug obavezesop kapital= osnovni kap+ rezerve iz Db+ nerasporedjena DbKrak obaveze= obaveze prema dob+ obaveze za dividende+ obaveze za plateStalna imovina= nem ula+ mat ula+ dug fin ula

21

20. Racia efikasnosti upravljanja ( koe obrta)a) teoriski aspekt

b) racunanje

Koe obrta se nazivaju pakazatelji efikasnosti upravljanja jer sluze da se ispita u kojoj meri se efikasno upravlja pojedinim oblicima imovine i ukupnom imovinom

Bilan uspeha (1.1.2008-21.12.2008)

1. Poslovni prihodi 20,000.0002.Ck prodatih proizvoda 18,000.0003. Poslovni Db ( 1-2) 2,000.0004 Rashodi na ime kamate 500.0005 Db pre poreza (3-4) 1,500.0006 Pored na Db (10%) 150.0007 Neto Db 1,350.000

Kupci 3,500.000Godisnje nabavke materijala od dob na kradit 12,000.000

1. Keo obrta kupca (KOK)

KOK= neto prihodi od prodaje na kradit/ prosecan saldo kupca

broj koji se utvrdi pokazuje koliko puta prosecno godisnje se naplacuju potrazivanja od kupaca.Vreme trajanja obrta ( VTO)VTO= 365/ potrazivanja od kupaca

dobijeni rez pokazuje u danima prosecan period naplate potrazivanja. Uvek se vrsi zaokruzivanje jer je rezulatat u danima. Dobijeni broj se ocenjuje u kontekstu kreditnog perioda koji odobravamo kupcima

KOK= 20,000.0000/ 3,500.000= 5,71

Ovaj broj pokazuje da u proseku problizno 6 puta godisnje naplacujemo potrazivanja

VTo 365/5,71= 63,72= 64

Situacija A kreditni period 60 dana- moze se oceniti da nije efikasna naplata potrazivanjaSituacija B kreditni period 90 dana- moze se oceniti da je efikasna naplata potrazivanja

22

2. Koe obrta zaliha ( KOZ)

KOZ= Ck prodatih proizvoda/ prosecan saldo zaliha

broj koji se dobije pokazuje koliko puta godisnje zaliha prodju svoj kruzni put kroz preduzece.VTo 365/KOZ

3. Koe obrta dobavljaca ( KOD)

KOD= ukupne godisnje nabavne na kredit/ prosecan saldo dob

VTO= 365/ KOD

KOD pokazuje kolikop puta prosecno godisnje izmirujemo obaveze preko dobavljacaVto pokazuje koliko u danima prosecno izmirujemo obaveze

21. Koeficijenti obrta pojedinih oblika zaliha

Koe obrta materijla = Tros materija predatih u proiz/ prosecan saldo

VTO= 365/ KOM

Koe obrta zaliha ned proizvodi= cene GP predatih u skladiste/ prosek zaliha

VTO= 365/ KONP

Koe brta zaliha GP= cena kostanja prod proizvoda/ prosecan saldo

VTO 365/KGP

Koe zaliha robe= nab vrednost prodate robe/ saldo zaliha robe

VTO 365/KOR

23

22. Koeficijuenti obrta ukupnih poslovnih, obrtnih i sopstevnih sredstaavaa) teoriski aspekt

b) racunanje

1. Koe obrta ukupnih poslovnih sredstava ( KOUPS)

KOUPS= Poslovni prihodi/ ukupna poslovna sredstva (ukupna aktiva)

Mera relativne efikasnosti kojom preduzeće koristi svoju ukupnu imovinu (aktivu) na stvaranje prihoda.

KOUPS pokazuje koliko se puta u godini ukupna imovina obrne. Nizak KOUPS indicira preveliku masu angažovanih poslovnih sredstava u odnosu na ostvareni ukupan prihod.

Kod posmatranog preduzeća KOUPS je manji od 1 i budući da je ovaj racio obrta ispod proseka delatnosti, ocena je da preduzeće generiše manje prihoda od prodaje po investiranom dinaru u imovinu u odnosu na prosek delatnosti..

2. Koe obrta sop sredstava ( KOSS)

KOSS= poslovni prihodi/ prosecna sop sredstva ( sop kapital)

Broj koji se dobije pokazuje koliko dinara posllovnih prihoda je preduzeca ostarilo na svaki dinar angazovanih sopstvenih sredstava tj ulozenog sop kapitala u analiziranom periodu . Obaj pokazatelj je veoma vazna determinanta rentabilnosti sop kap

3. Koe obrta obrtnih sredstava ( KOOS)

KOOS= poslovni prihodi/ prosecna obrtna sredstva

Broj koji se dobija pokazuje koliko dinara poslovnih prihoda je preduzece ostvarilo na svaki dinar angazovanih obrtnih sredstava.

24

Racunanje

1. Poslovni prihodi 20,000.000



KOUPS= 20,000.000/15,000.000= 1,33KOOS= 20,000.000/6,000.000= 3,33KOSS= 20,000.000/8,000.000=2.5

23. Analia visine, strukture i dinamike rashoda i prihodaa) teoriski aspekt

b) racunanje

Rashodi

Ova grupa pokazatalje je namenjena ispitavanju strukture rashoda . Izracunavalju se u procentima.


1. Racia globalne strukture rashoda

2. Racia razudjene strukture rashoda

1. Globalno uk rashodi se razclanjavaju na 4 osnove krupe i to :

Poslovni rashodi Rashodi finasiranja Vanredni rashodi

25

Revalorizacioni rashodi

Ucesce poslovnih rashoda = poslovni rashodi/ uk rashodi x 100Ucesce rashoda fin = rash fin/ uk rashodi x 100Ucesce van rashoda = van rash/ uk rashodi x 100Ucesce reval rashoda = reval rash/ uk rash x 100

Treba imati u vidu sledece:

poslovni rashodi, treba da dominiraju u uk rashodima visoko ucesce rashoda fin upucuju na visku zaduzenost visoko ucesce van rashoda je signal za ispitavanje njihove strukture kako bi se

utvrdili uzroci ove neg pojave % zastupljen reval rash je rezultat iznosa sop k i vel koe revalorizacije

2.Racio razudjene strukture rashoda su namenjena ispitivanju ucesca pojedinih znacajnih grupa rashoda

Ucesce tros Mat= tros mat/ poslovni rashodi x100

Ucesce T Am= T Am/ posl rash x 100

Ucesce bruto zarada= bruto zarade/ poslovni rashodix 100

Ucesce T usluga= T usluga/ poslovni rashodi x 100

Kod trgovinskih preduzeca

Ucesce nab vred prod robe= NVPR/ poslovni rash x 100

Prihodi

Ova grupa pokazatalje je namenjena ispitavanju strukture prihoda . Izracunavalju se u procentima.


1. Racia globalne strukture prihoda

2. Racia razudjene strukture prihoda

26

1. Racia globalne strukture prihoda

uk prihodi se dele na 4 grupe:

1. Poslovni prihodi2. Prihodi finasiranja3. Vanredni prihodi4. Revalorizacioni prihodi

Ucesce poslovnih prihoda= posl prih/ uk prihodi x 100Ucesce fin prihoda = fin prih/ uk prih x 100Ucesce van prih = van prih/ uk prih x100Ucesce reval prih = reval prih/ uk prih x100

Treba imati u vidu sledece: Dominantno ucesce poslovnih prihoda Znacanjno ucesce fin prih moze biti posledica preterano viskog nivao

likvidnosti ili rezultat racionalnog fin upravljanja slob nov sredstva znacajno ucesce van prih je neuobicajna pojava % udeo reval prihoda , posledica je visine osnovnih sredstava i nemat ulaganja

i velicine keo reval

2. Racia razudjene strukture prihoda su namenjena ispitivanju ucesca pojedinih znacajnih grupa prihoda

Ucesce prihoda od aktiviranja ucinka= prih od akt / posl prihodi x 100

Ucesce prih od prodaje = prih od prodaje/ posl prih x 100

postoje jos i ucesce od premija, subvencija. ucesce povecanja vrednosti zaliha,.

27

Zadatak Analizirati visinu, strukturu i dinamiku prihoda na osnovu 2 suk perioda bilansa uspeha

Sukcesivni bilansi uspeha

Rashodi 2006 2007I Poslovni rashodi 10,000.0000 15,000.0001 Trosk materijala 3,000.000 7,000.0002 Troskovi amortizacije 6,100.000 7,000.0003 Bruto zarade 170.000 300.0004 Ostali poslovni troskovi 730.000 700.000II Fin rashodi 4,990.000 4,000.000III Van rashodi 10.000 100.000IV Ukupni rashodi 15,000.000 19,100.000V Db pre porez 9,300.000 12,000.000VI Porez na Db -1,300.000 -2,000.000VII Neto Db 8,000.000 10,000.000

Resenje

Visina rashoda Struktura rashoda Dinamika rashoda2006 2007 2006 2007

10,000.000 15,000.000 66,66% 78,53% 150%3,000.000 7,000.000 20% 36,65% 233,33%

6,1000.000 7,000.000 40,66% 36,65% 114,75%170.000 300.000 1,13% 1,57% 176,47%730.000 7000.000 4,86% 3,66% 95,89%

4,990.000 4,000.000 33,26% 20,94% 80,16%10.000 100.000 0,07% 0,52% 1000%

Bazni index= visina rashoda u 2006/ visina u 2007

28

24. Analiza visine i dinamike medjurezultataa) teoriski aspekt

b) racunanje

Stopa poslovnog dobitka= poslovni Db/ posl prihod x 100

Utvrdjena velicina pokazuje % ucesca posl dob u poslovnim prihodima. razlika do 100% predstavlja ucesce posl rashoda. Jedan od nacina maksimiranja stope poslovnog Db je smanjenje pojedinih vrsta posl rashoda . Zato je potrebno da se ispita ucesce rashoda u poslovnim prihodima.Rast stope posl Db u nizu uzastopnih perioda ukazuje na poveceanje raspona izmmedju poslovnih pihoda i poslonih rashoda, sto je povoljnija tendencija sa stanovista razvoja rentabilnijeg polozaja

Stopa neto Db= Neto Db/ posl prih x 100

Dobijeni broj pokazuje ucesce neto dbb u poslovnim priho. sto je ono vece to je veca i zaradjivacka sposobnost

25. Stopa prinosa na ukupna poslovna sredstva i njene determinantea) teorijski aspekt

b) racunanje

Stopa prinosa na aktivu pokazuje ukupnu profitabilnost firme, analiza treba da da odgovor na pitanja koliko je menadzment sposoban da stvara poslovnu Db koristeci ukupna poslovna sredstva. Sto je veca stopa veca je rentabilnost

Stopa prinosa= poslovni Db/ uk poslovna sredstva x 100

Broj koji se dobije pokazuje koliko je din prinosa u vidu poslovnog Db ostvarilo pred u analiziranom periodu.Cilj svakog preduzeca je da makimira stopu prinosa na uk poslovna sredstva, u vezi s stim neophodno je ispitati i njene determinanteStopa prinosa na uk posl sredstva= koe obrta uk posl x stopa prinosa Db

koe obrta= poslovni prihodi/ uk posl sredstvastopa prinosa Db= posl Db/ posl prihodi

Meri:

Efikasnost menadzmena Profitabilnost Adekvatna je mera planiranja i kontrole poslovnih aktivnosti

29

3. Poslovni dobitak (1-2) 30.000

Pozicija Tekuća godina1. Fiksna sredstva 120.0002. Obrtna sredstva 80.000 2.1. Zalihe 34.000 2.2. Kupci 36.000 2.3. Gotovina i HoV 10.000UKUPNA AKTIVA 200.000

ROA = Poslovna dobit / Ukupna aktiva = 30.000 / 200.000= 15%

Stopa prinosa na aktivu iznosi 15% odnosno preduzeće je na svakih 100 dinara angažovanih poslovnih sredstava ostvarilo prirast od 15dinara. Dobijena stopa pokazuje da je preduzeće imalo veću rentabilnost od proseka delatnosti

26. Stopa prinosa na sopstvena sredstva i njene determinante

Stopa prinosa pokazuje profitabilnost akcijskog kapitala. Meri stopu prinosa na sopstveni kapitalAnalizira se efekat korišćenja akcijskog kapitala odnosno sposobnost menadžmenta da kreira novu vrednost za akcionare.Stopa prinosa na sopstevna sredstva je indikator zaradjivacke sopstobnosti

Stopa prinosa= neto Db/ sopstevna sredstva x 100

Neophodo je izvrsiti poredjenje stope u granama tj grupaciji

Stopa prinosa na sop stredstva= koe obrta x stopa neto Db

keo obrta= poslovni prihodi/ sops sredstopa neto db= neto Db/ poslovni prihodi

Jasno pokazuje da se max zaradjivacke sposobnosti sop kap moze ostvariti ubrzanjem obrta sop sred ili pov stope neto Db.

30

7. Neto dobitak (5-6) 23.292

Pozicija Tekuća godina1. Sopstveni kapital 100.0002. Ukupne obaveze 100.000 2.1. Dugoročne obaveze 65.000 2.2. Kratkoročne obaveze 35.000UKUPNA PASIVA 200.000

ROE = Neto dobitak/ Sop kapROE= 23.292 /100.000= 23,3%

Stopa prinosa na sop kapital iznosi 23,3% , što znači da je preduzeće na svakih 100 dinara sop kpitala ostvarilo prirast od 23,3 dinara.

27. Racia ekonomicnosti i produktivnostia) teorisjski aspekt

b)racunanje

Racia Ekonomicnosti

Racia poslovne ekonomicnosti predstavlja odnos izmedju poslo prihoda i posl rashoda.

RPE= posl prih/posl rash

Dobijena velicina pokazuje koliko je dinara poslovnih prihoda ostvarilo preduzece na svaki dinar posl rash u analiziranom periodu.Moze biti =1, <1, > 1.

RPE= 1 – posl prihodi= posl rash (retko se desava)RPE> 1 posl prihodi > posl rash ( pozeljno je i da kon rasteRPE< 1 porls prih < posl rash ( nezadovoljavajuce)

Racio ukupne konomicnosti = uk prihodi/ uk rashodi

31

Analiza isto kao i za poslovnu ekonomicnost

Racia produktivnosti

Pokazatelji priduktivnosti su veoma broji, npri

1. Poslovni prihodi po radniku = posl prihodi/ posl br radnika

pokazuje ostvarni posl prih po radniku2. Posl rezultati po zaposlenom = posl rez/ pros br radnika3. Neto rez po zaposlenom= neto rez/ prosecan br zaposlenih

28. Racia trzisne vrednosti akcijaa) teorijski aspekt


Nazivaju se i pokazatelji vlasnistva to su:

a) Zarada po akciji = neto Db/ br obicnih akcija

Jedan od osnovinih indikatora za utvrdjivanje efikasnosti poslovanja. Zato se vrlo cesto prezentria u bilansu uspeha ispod tkz. bilansne crte. Ukoliko je zarada po akciji veca utoliko je veca i efikasnost poslovanja

b) Divid po akciji = Dividenda/ broj akcija

Ovaj pokazatelj pozeljno je ocenjivati u poredjenju sa iznosom koji je ostvaren u predhodnom periodu.

c) Divid u odnosu na zarade= div po akciji / zaarada po akciji x 100= divd/ neto Db x 100

Broj koji se dobije pred % ucesca div u neto Db. Razlika do 100% predstavalja deo neto Db koji se koristi za akumulaciju

d) Zaraad u odnosu na divid = Zarada po akciji / div po akciji = neto Db/ divid

Broj koji se dobija pokazuje koliko puta neto Db pokriva dividente. Treba se utvrditi dinamicki

e) Dividendna stopa akcije = div po akciji / trz vred akcije x 100

Rezultat koji se dobija pokazuje prinos koji akcijonar ostvaruje u odnosu na trz vred akcije koji poseduje. Znacajna ne samo za akcionare vec i za potencijalna ulaganja

32

f) Trz vred akcije u odnosu na zaradu po akciji= trz cena/ zarada po akciji

Ovaj pokazatelj incira kolko su ulagaci spremni da plate da bi svake godine ostvarili odgovarajuci iznos zarade po akciji

g) Trz cena akcije u odnossu na nominalnu vred= trz cena/ nom cena x 100

Praksa uglavcnom pokazuje da se akcije preduzeca sa visoskom stopom prinosa po mnogo vecoj ceni od njih nominalne cene.

29.Pojam, visina i varijacija NOF-a

Postoje dva pojma

NOF= dug izvori- imobilizacijaNOS= obrtna sred- kratk obaveze

Izmedju ovih velicina postoji aritmeticka jednakost

33

Visina

NOF= dug izvori- imobilizacija iz toga sledi da ova velicina moze biti:

a) NOF>0 kada su dug izvori veci od imobilizacije. Poz NOF pored ostalog treba komparirati sa iznosom zaliha kako bi se pravilno ocenila njegova velicina. Konkretno, ako je NOF = > od nivoa zaliha, moze se reci da je u preduzecu u posmatranom trenutku, uspostavljenja dug ravnoteza. Visina NOF u konkretnom preduzecu je individualno uslovljena brojnim faktorima: delatnost i velicina preduzeca, stepen zaduzenosti , struktura dugova. Formalna visina NOF se smatra svaki iznos koji obezbedjuje optimalni iznos poslovnog rezultata i nesmtano izvrsavanje dospelih obaveza.

b) NOF=0 je izuzetno redak slucaj u praksi jer predpostavlja jednakost dug izvora i imobilizacije, odnosno izmedju obrtnih sred i krak obaveza

c) NOF<0 prisutaj je kod mnogih nasih preduzeca izraz je dubokih fin poremedjaja

Pod varijacijom NOF podrazumeva se razlika izmedju visine NOF na kraju i na pocetku analiziranog perioda. Ona pokazuje iznos povecanja ili smanjenja NOF u proteklom razdoblju.

Faktori koji dovode do povecanja NOF-a su :1) Faktori koji dovode do povecanja dug izvora

dokapitalizacija sva povecanja koja mogu nastati na dug rezervisanjima sva povecanja dug obaveza konverzija krak u dug obaveze

2) Faktori koji dovode do smanjenja imobilizacije

amortizacija prodaja imbolizacija ostvarivanje Db obezbedjenje donacija za pokrice gubitka

Faktori koi dovode do smanjenja NOF-a su1) Faktori koji dovode do smanenja dug izvora

ostvarivanje gubitka raspodela neto Db isplata dug obaveza isplata dug rezervisanja

2) Faktori koji dovode do povecanja imobilizacije

nabavka mater i nemater ulaganja povecanja dug finan plasmana.

34

30. Upotreba NOF-a u finansiskoj analizia) teorijski aspket


NOF se koristi kao instrument dinamicke FA. Koristi se sa tri aspektaa) koristi se analiza NOF kao staticke velicine i ima malu vrednost. Da bi se pojacao

znacaj ove analize vrsi se analiza NOF na pocetku i na kraju perioda.b) analiza varijacija NOF znaci promena NOF u nizu sukcesivnih perioda. Ova

anliza ima veliku iskaznu moc i vrlo je znacajna u FA zato sto nam omogucava da pratimo trend u nizu perioda.

c) analiza dinamike – Postoje dva pokazatelja stepen pokrica zaliha NOF stepen pokrica obrtnih sredstava NOF

stepen pokrica zaliha NOF= NOF/ zaliha - kada je =1 imamo ispostovano zlatno bilansno pravilo u sirem smislu. stepen porkica obrtnih sred NOF= NOF/ obr sred - obicno je <1 jer sadrzi obrt sred koja se finasiraju iz krak obaveza.

Ova dva pokazatelja nazivaju se jos i dopunski racio brojevi dug finansiske ravnoteze

Zadatak. Na osnovu sledeceg BS izvrsiti analizu varijacija NOF i ustrditi dopunske racio brojeve. NOF u predhodnoj gotini iznosio 400.000

A Bilans stanja P 1. Patenti i licence 200.000 1. Osnovi kapital 5,000.0002. Zemljiste 3,000.000 2. Emisiona premija 300.0003. Zgrade 2,000.000 3. Db takuce godine 1,700.0004. Oprema 800.000 4. Rezervis za tros inv odrzav 200.0005. Ucesce u kap pov preduzec 1,500.000 5. Dug kred za osn sred 800.0006. Materijal 100.000 6. Obaveze po menicama 500.0007. Gotovi proizvodi 400.000 7. Dobavljaci 1,000.0008. Kupci 1,000.000 8. Obaveze za porez 500.0009. AVR 990.000 Σ Pasiva 10,000.00010. Blagajna 10.000Σ Aktiva 10,000.000

35

Resenje

Analiza NOF-abr Naziv pozicije iznos1. Dug kapital 1+2+3+4+5 8,000.0002. Imobilizacija 1+2+3+4+5 7,500.0003. NOF 1-2 500.0004. Varijacije NOF 400.000 +100.0005. Stepen pokrica zaliha NOF 16. Stepen pokrica obrt sred NOF 0,2

stepen pokrica zaliha 500.000/500.000 = 1

stepen pokrica obr sre 500.000/2,500.000= 0,2

31. Ciljevi i predmet analize bilansa tokova gotovine

Analiza bilansa tokova gotovine ima za cilj pre svega interpretaciju visine i promena racio brojeva i NOF. Poslednjih godina u strucnoj literaturi cash flow sve vise razmatra kao nezaobilznim pomocnim instrumentom FA

Osnovni cilj analize BTG je sagledavaje i ocena visine priliva i odliva iz operativne aktivnosti, aktivnosti plasiranja i investiraja

U postupku analize izvestaja o TG mora se poci pre svega od nastalih tokova gotovine u tekucoj godini . Istovremeno uzimaju se u obzir i tokovi gotovine iz predhone godie. Na taj nacin se uocavaju promene i tendencije u okviru novcanih tokova, a posebno kada se radi o NNT po osnovu operativne delatnosti. Skoro da postoji opsta saglasnost u tome da analize tokova gotovine treda da omoguci sagledavanje spostobnosti preduzeca da stvara gotovinu kao i njegave solventnosti i likvidnosti. Pri tome. predmet analize moze biti kako bilans koji sadrzi nov tokove u predh periodu tako isto i planski bilans tokova gotovine. Plansi bilans tokova gotovine mora biti sastavljen po istoj metodologiji. pre svega , koriscenjem iste metode obracuna gotovine po kojoj se stastavlja i bilans tokova gotovine na kraju planskog perioda.

Buduci da postojeci i potencijalni investitori i kreditori zele da znaju pravu sadasnju vrednost imovine na osnvou nje donose ocene i odluke, to se na bazi nov tokova proslih ili buducih procenjuje uz koriscenje za investirora pozeljne diskonten stope

NSV= svx df df = 1/ (1+k)ik V i

36

32. Analiza bilansa tokova gotovinea) teorijski aspekt


Zvanicni obrazac BTG je u formi liste. Njegova priprema za FA podrazumeva sazimanje pojedinih pozicija koje ulaze u 3 osnovena novcana toga i to su

4. tokovi gotovine iz poslovne aktivnosti5. finansiranje vezano za kapital6. investicije za ulaganja

A. Tokovi gotovine iz poslovne aktivnostiI prilivi iz posl aktivnosti 157.7731. prilivi od prodaje 152.6502. naplaceni avansi 3.2003. ostala primanja 1.923II odlivi gotovine 146.2731. odlivi po osnovu red poslovanja 141.0002. placeni avansi 5.0803. ostali odlivi 153III neto priliv I-II 11.500B. Tokovi gotovine iz aktivnosti invenstiranjaI prilivi 2.0651. neto prilivi po osnovu fin plasmana 62. prilivi od prodaje nemat ulaganja 3003. prilivi od divid 1.7594. prilivi po osnovu ostalih /II odlivi 12.4681. Neto odlivi po osnovu fin plasmana /2. odlivi po osnovu kopovine nemat ulganja 11.7223. odlivi po osnovu ostalih aktivnosti 746III neto odlivi 10.403C. Tokovi gotovine iz aktivnosti finasiranjaI prilivi got iz aktivnosti fin /1. prilivi po osnovu povec kap /2. neto prilivi po osnovu fin obaveza /3. prilivi po osnovu ostalih aktivnosti /II odlivi 611. odlivi po osnovu otkupa sop akcija /2. neto odlivi po osnovu fin obaveza 613. odlivi po osnovu fin lizinga /4. odlivi po osonvu ostalih akt /III neto odlivi 61

D. svega prilivi AI+BI+CI 159.838E. svega odlivi AII+BII+CII 158.802

37

F. Neto priliv D-E 1.036G. Gotovina na pocetku perioda 1.720H. Kursne razlika /I. Gotovine na kraju F+G+-H 2.706

33. Metodologija izrade i analize bilansa kratenja ukupnih poslovnih sred

Polzanu osnovu izrade ovog bilansa najcesce predstavljaju dva komparativna sukcesivna bilansa stanja. Prvi korak u izrati je kretanje uk posl sred je kvantivicirana razlika izmedju vred osnovnih bilansnih pozicija a kraju i na pocetku analiziranog perioda. Pri tome utvrdjena razlika moze biti pozivitna ili negativna. Zatim se stastavljaju bilans takova uk poslovnih sred uz postoanje sledecih pravila:

svako povecanje pozicije aktive tretira se kao upotreba fin sred svako smanjenje pasive pred koriscenje fin sred svako smanjenje aktive ima tretamn izvora sred svako povecanje pasive ima karakteristiku izvora fin sred

Metodologija izrade bilansa takova ukupnih poslovnih sredstava

38

spasic milan 3590834.Analiza bilansa kretanja ukupnih poslovnih sredstava

( funds flow analiza)

Bilans tokova kratanja fin sred podrazumeva posbnu metodologiju i potrazumeva stastavljanje bilansa koji pokazuje upotrebu i izvore vinasiranja. U teoriji je poznat veci broj tih bilansa

Izvestaj o kretanju ukupnih poslovnih sred Izvestaj o kratanju obrtnih sred Izvestaj o kratanju neto obrtnih sred Izvestaj o kratanju likvidnih sred

Izvestaj o kratanju ukupnih poslovnih sredstava pokazuje upotrebu i izvore uk poslovnih sredstava. Ova analiza se jos zove i Funds Flow analiza, Samo metodologija izrade potrazumeva 2 koraka. Prvi jeste sastavljanje komparatinog bilasa. pri cemu se on sastavlja na osnovu 2 sukcesivna bilansa i pokazuje promene nastale na pozicijama A i P koje su nastala izmedju ta 2 sukcsivna perioda. Drugi koraj je izrada samog izvestaja.

Svako povecaja u A i smanjenje u P se knjize kao upotreba. Izvori cine smanjenja A i povecanje P. Izvestaj se moze prikazati u obliku konta ili u formi liste

Izvestaj o kratanju ukupnih poslovnih sredstavaI upotreba ukupnih poslovnih sredstava+ Racuni A- Racinu PII izvori ukupnih poslovnih sredstav- Racuni A+ Racuni P

39

Zadatak. Na bazi sledecih sukcesivnih bilansa sastaviti izvestaj o kratanju ukupnih poslovnih sredstava

Sukcesivni bilansiAktiva 2007 2008 Pasiva 2007 2008

1. Goodwill 200.000 1,000.000 1. Osn kap 5,000.000 7,000.0002. Oprema 4,000.000 5,000.000 2. Azio 2000.000 500.0003. Ucesca 1,800.000 3,000.000 3. Rezerv 8000.000 500.0004. Materijal 1,900.000 2,500.000 4. Dug kred 1,000.000 9000.0005. GP 1,000.000 2,500.000 5. Krak kred 1,500.000 3,000.0006. Kupci 1,090.000 991.000 6. Dobavljaci 1,000.000 2,000.0007. Blagajna 10.000 9.000 7. PVR 500.000 1,000.000ΣA 10,000.000 15,000.000 ΣP 10,000.000 15,000.000

Resenje A Komparativni bilansi P1. Goodwill +800.000 1. Osn kap +2,000.0002. Oprema +1,000.000 2. Azio +300.0003. Ucesca +1,200.000 3. Rezerv -300.0004. Materijal +600.000 4. Dug kred -100.0005. GP +1,500.000 5. Krak kred +1,500.0006. Kupci -99.000 6. Dobavljaci +1,100.0007. Blagajna -1.000 7. PVR +500.000ΣA +5,000.000 ΣP +5,000.000

Izvestaj o kratanju ukupnih poslovnih sredstava

I. Upotreba ukupnih poslovnih sredstava1. Povecanja goodwill 800.0002. Povecanje opreme 1,000.0003. Povecanje ucesca 1,2000.0004. Povecanje materijala 6000.0005. Povecanje got proizvoda 1,5000.0006. Smanjenje rezervisanja 3000.0007. Smanjenje dug kradita 100.000Σ upotreba poslovnih sredstava 5,500.000

II Izvori ukupnih poslovnih sredstava1. Smanjenje kupci 99.0002. Smanjenje blagajna 1.0003. Povecanje osn kapitala 2,000.0004. Povecanje azia 3000.0005. Povecanje krak kredita 1,5000.0006. Povecanje dobavljaca 1,1000.0007. Povecaje PVR 500.000

40

Σ izvori poslovnih sredstava 5,500.000

Kod analize BT uk posl sred treba utvrditi da li su povecanja dug vezanih sred pracenja po dug kapitalom. Samo ukoliko je ovo obavezno smatra se da je ispostovano zlatno pravilo bilasiranja u sirem smislu. U primeru imamo povecaje dug sred koje nije praceno odgovararajucim povecanjem dug kapitala. zato kazemo da preduzece nije ispotaovalo zlatno pravilo

DVS raste = DK rasteDVS pada = DK pada

DVS= 5.100.000 DK= 2,300.000- 100.000-300.000= 1,900.000 pravilo nije ispostovano

41

finansijskaanaliza

Documents