1. Pojam finansijskog menadzmentaFinansijski menadzment se moze posmatrati kao naucna disciplina i kao funkcija preduzeca. Kao naucna disciplina bavi se teorijom i metodologijom upravljanja novcanim tokovima u preduzecu. Poseban razvoj je dozivela 20-tih godina 20. veka zahvaljujuci razvoju akcionarskih drustava, ekspanzija finansijskih trzista i slicno. Razvoj institucija finansijskih trzista, usavrsavanje finansijskih instrumenata i unapredjenje finansijske prakse povecali su interesovanje nauke za uspeh preduzeca. Veliki doprinos razvoju finansijskog menadzmenta dao je americki naucnik Dewing. Kao funckija preduzeca, finansijski menadzment obuhvata aktivnosti preduzeca koje se odnose na sticanje, finansiranje i upravljanje imovinom. Glavni zadatak je obezbedjivanje stabilnih izvora finansiranja. Finansijski menadzment se zapravo temelji na nekoliko osnovnih kategorija: vrednost novcanih resursa, novcani tokovi, preduzetnicki i finansijski rizici, cena kapitala, efikasno trziste, obrt kapitala, solventnost i slicno. Veoma je vazno prognoziranje, planiranje i ocenjivanje kako ce pojedine odluke uticati na efikasnost preduzeca, privredne grane i uopste nacionalne privrede u celini. Finansijski menadzment ima posebno mesto u sistemu menadzmenta zbog toga sto postoje tesne veze finansija sa upravljanjem, tehologijom, resursima i slicno.2. Finansijski ciljevi preduzecaCiljevi finansijskog menadzmenta leze van finansija, odnosno nisu sami po sebi ciljevi, vec treba da odrazavaju socijalni ili ekonomski rezultat finansijskog menadzmenta. Specificnosti ciljeva finansijskog menadzmenta sastoje se vec u njihovom formulisanju. Ako govorimo o ciljevima finansijskog menadzmenta na nivou drzave, to podrazumeva realizaciju takvih upravljackih odluka koje ne bi smele da dovode posebne slojeve drustva u oblast nezadovoljnih stanja. Prilikom donosenja finansijskih odluga treba nastojati da se:

- smanji verovatnoca donosenja pogresnih odlukas- smanje troskovi za njihovu realizaciju- smanji rizik kod realizacije odluka i slicno

Finansijske ciljeve preduzeca mozemo podeliti na:1) Glavne ciljeve2) Sporedne ciljeve

1) Glavni finansijski cilj preduzeca je maksimalizacija profita. Akcionari teze da obezbede maksimalnu ekonomsku korist korz poslovanje preduzeca i njihov osnovni cilj je maksimalizacija njihove imovine, bogatstva i slicno. Taj cilj se u akcionarskom drustvu postize stvaranjem vrednosti akcionarima, a ta vrednost se iskazuje trzisnom vrednoscu akcija koja je rezultat:

- Odluke o investiranju- Odluke o finansiranju- Odluke o dividendi i zadrzanom dobitku

- Odluka o investiranju utice na strukturu imovine u aktivi, rizik i sigurnost ulaganja. Svakako da kada su ulaganja sigurna, niskorizicna i rentabilna, ona dovode do povecanja trzisne vrednosti akcija i time vrednosti preduzeca i imovine akcionara. Donosenje ove odluke zapocinje odredjivanjem ukupnog iznosa imovine koji je potreban za poslovanje preduzeca. Prilikom analize dugorocnih i kratkorocnih odluka investicionog karaktera vrsi se procena:

a) optimalnosti transformacije finansijskih resursa u druge vidove resursab) svrsishodnosti i efikasnosti ulaganja u fondovec) optimalnosti obrtnih sredstavad) efikasnosti finansijskog polozaja

- Odluka i finansiranju definise strukturu finansiranja preduzeca. Ovom odlukom se odredjuje nacin pribavljanja sredstava za pokrice svih obaveza preduzeca. Ta sredstva se mogu obezbediti iz sopstvenih ili tudjih izvora, a obezbedjivanje dugorocnih izvora finansiranja doprinosi vecoj rentabilnosti ulaganja i povecanju vrednosti akcija.- Odluka o dividendi i zadrzanom dobitku moze doprineti povecanju ili smanjenju trzisne vrednosti akcija i vrednosti preduzeca. Ipslata vecih dividendi moze povecati potraznju za akcijama, a samim tim i delovati na povecanje trzisne vrednosti akcija. Odluka o zadrzavanju dobitka predstavlja vrstu odluke o finansiranju, jer zadrzani dobitak povecava trajni kapital akcionarskog drustva, koji se moze koristiti za finansiranje investicija.Vazno je reci da su sve tri odluke medjuzavisne i zato treba teziti optimalnoj kombinaciji tih odluka u odnosu na glavni finansijski cilj akcionarskog drustva, odnosno maksimalizaciju profita.2) Sporedni finansijski ciljevi preduzeca su:

a) Maksimalizacija neto dobitka u dugom rokub) Jacanje finansijske snage

a) Neto dobitak se dobija kada se od bruto dobitka oduzme porez na dobit. Dobitak se raspodeljuje na rezerve i dividende. Maksimalizacija neto dobitka se postize maksimalizacijom prihoda i minimalizacijom troskova i poreza.

b) Finansijsku snagu cine dve komponente:1) kvantitativna2) kvalitativna

1) Kvantitativna finansijska snaga predstavlja obim i vrednosti imovine i podrazumeva:- Uskladjenost osnovnih sredstava sa poslovnim zadatkom – ako osnovna sredstva nisu uskladjena sa

poslovnim zadatkom, kao posledica se moze javiti nedovoljno koriscenje kapaciteta i slicno.- Uskladjenost osnovnih i obrtnih sredstava – Obrtna sredstva treba da se koriste za opsluzivanje osnovnih

sredstava, ali u minimalnoj kolicini i vrednosti koja ce stvoriti najmanje troskova. Zbog toga se treba teziti optimalnom obimu osnovnih i obrtnih sredstava.

U okviru kvantiteta finansijske snage treba teziti:- uskladjenosti kratkorocnog i dugorocnog finansiranja- uskladjenosti sopstvenog i tudjeg kapitala- ocuvanju finansijske ravnoteze

2) Kvalitet finansijske snage cini:- trajna sposobnost placanja obaveza u roku – solventnost - trajna sposobnost kratkorocnog finansiranja tekuceg poslovanja i dugorocnog finansiranja razvoja- trajna sposobnost ulaganja u magterijalnu, finansijsku i drugu imovinu- ocuvanje imovine vlasnika- povecanje imovine vlasnika ostvarivanjem neto dobitka i zadrzavanjem dobitka- trajna sposobnost zadovoljenja finansijskih potreba radnika, menadzera i drzave

Kvalitet finansijske snage uslovljava mogucnost poslovanja, zbog cega je primaran u odnosu na kvantit. Kvalitet finansijske snage podrazumeva sosobnost placanja, finansiranja, investiranja i slicno. Bez ove sposobnosti nema ni mogucnosti za dobro poslovanje i opstanak preduzeca. Bez finansijske snage se ne moze ostvariti pozitivan finansijski rezultat i maksimizirati neto dobitak i zarada po akciji.3. Suprotnosti interesa i ciljeva u akcionarskom drustvuVazno je reci da medju ucesnicima u akvcionarskom drustvu postoje zajednicki, ali i suprotni ciljevi. Interes akcionara je da uvecaju svoju imovinu. Radnici su zainteresovani za bolje plate i bolje uslove rada. Drzava takodje ima odgovarajuci interes, a to je da naplati vece poreze i druga davanja. ovi ciljevi su cesto medjusobno suprotstavljeni. Vecim zadrzavanjem dobitka vrsi se ispalta manjih dividendi. Vece plate radnika smanjuju dobitak i zaradu po akciji. Isto tako, moze doci i do sukoba interesa menadzera i vlasnika, jer obicno se ciljevi menadzera razlikuju od onih koje imaju akcionari u preduzecu. Menadzeri mogu donositi optimalne odluke samo ako su motivisani ( visina zarade, odredjene privilegije i slicno ) i ako ih akcionari na neki nacin kontrolisu ( revizija finansijskih izvestaja, ogranicavanje menadzerskih odluka, kontrola privilegija menadzmenta i slicno ).4. Upravljanje finansijskim sredstvima preduzecaUpravljanje finansijskim sredstvima preduzeca obuhvata:

1) finansijsku analizu i planiranje2) investiranje3) finansiranje

1) Finansijska analiza i planiranje predstavljaju analiziranje i planiranje finansijskih potencijala preduzeca. Ova funkcija obuhvata:

- analizu i ocenu rezultata poslovanja i finansijskoh stanja preduzteca- pripremu planova investiranja ili planova novih kapitalnih ulaganja- utvrdjivanje potrebnih resursa za finansiranje investicija2) Investiranje predstavlja utvrdjivanje potrebnog obima sredstava i njihovo pribavljanje

3) Finansiranje obuhvata odredjivanje i koriscenje najprihvatiljivijeg metoda za finansiranje planiranih investicija. Odluke o finansiranju mogu biti kratkorocne ( do godinu dana ) i dugorocne ( preko godinu dana ). Kratkorocno finansiranje se odnosi na obrtna sredstav i tekuce obaveze preduzeca, a dugorocno finansiranje na osnovna sredstva i angazovani kapital.

5. Finansijsko upravljanje osnovnim i obrtnim sredstvimaZa organizovanje procesa reprodukcije u preduzeću neophodno je manje ili veće angažovanje novca. Kapital vlasnika, dug trećim licima i zarada iz poslovanja čine ukupna sredstva za finansiranje poslovanja preduzeća. Ovi ukupni finansijski izvori služe za pribavljanje potrebnih:

1. Osnovnih (stalnih) 2. Obrtnih (tekućih) sredstava

1)Osnovna sredstva podrazumevaju: zemljište, građevinski objekti, mašine i oprema, kupljene patente, dugoročna potraživanja i dr. Ova sredstva se postepeno troše i duže se koriste u poslovanju.

2)Obrtna sredstva su ona sredstva koja se u kraćim rokovima obrću i koja se pretvaraju iz jednog oblika u drugi, novčanog ili naturalnog. To su sredstva koja se stalno troše u procesu proizvodnje. Samo kratkoročna potraživanja ulaze u obrtna sredstva, a to su ona sa rokom dospeća do godinu dana. Ostala potraživanja čiji je rok duži od godinu dana spadaju u srednjoročna i dugoročna. U obrtna sredstva spadaju svi oblici novca, kratkoročne hartije od vrednosti, sva imovina koja se u toku godine preobrne u novac, sve zalihe materijala, robe i sitnog materijala. Obrtna sredstva stalno menjaju oblik. Ona su u jednom momentu sirovina, poluproizvod, proizvod, novac ili potraživanje. Ona se ne troše postepeno kao osnovna sredstva nego jednokratnom upotrebom. Obrtna sredstva koja su potrebna za obavljanje redovnog poslovanja preduzeća su trajna obrtna sredstva. Obrtna sredstva mogu se cesto nazivaju i bruto obrtna sredstva i kada se ona umanje za kratkoročne obaveze dobijaju se neto obrtna sredstva. Finansijsko upravljanje obrtnim sredstvima ima za cilj da se što manjim ulaganjem u ukupne i pojedinačne oblike obrtnih sredstava ostvari što veći obim poslovne aktivnosti. Preduzeće treba da teži da utvrdi optimalan obim neto obrtnih sredstava. Neto obrtna sredstva predstavljaju razliku između ukupnih obrtnih sredstava i kratkoročnih obaveza. Neto obrtna sredstva predstavljaju vazan indikator solventnosti preduzeca s obzirom da povecanje neto obrtnih sredstava daje mogucnost preduzecu da urednije placa kratkorocne obaveze.

6. Upravljanje novcem

Upravljanje novcanim sredstvima je stalno balansiranje između solventnosti i rentabilnosti. ovo balansiranje se svodi na zahtev za uspostavljanjem i odrzavanjem optimalnog salda gotovine u svakom trenutku. Suficit gotovine ne smanjuje rentabilnost, ali deficit gotovine ugrožava solventnost preduzeća. Deficit gotovine mora imati adekvatne izvore pokrića, dok suficit gotovine treba da ima rentabilan plasman izvan redovnog poslovanja. Vazno je spomenuti koeficijent obrta gotovine koji pokazuje koliko se gotovinskih ciklusa obavi u toku jedne poslovne godine, a gotovinski ciklus je broj dana u godini koji protekne od trenutka izdavanja gotovine za nabavku sirovina i materijala do momenta primanja gotovine na ime prodaje gotovih proizvoda. Koeficijent se dobija kada se broj dana u godini podeli sa prosečnim trajanjem jednog obrta a prosečni saldo gotovine se dobija kada se stave u odnos ukupni godišnji izdaci gotovine i koeficijent obrta gotovine. Pri odredjivanju minimalno potrebnog salda gotovine treba imati u vidu troskove koji nastaju u vezi sa gotovinom, a to su:

1. Troškovi držanja gotovine se odnose na gubitak prinosa koji se mogao ostvariti da je raspoložena gotovina bila uložena.

2. Troškovi transakcija gotovine čine administrativni troškovi koji nastaju pri transferu u hartije od vrednosti i depozite i obrnuto.

3. Troškovi nedostatka gotovine su posledica trenutnih kasa-skonta ili drugih priliva da se sirovine i materijal nabave pod povoljnim uslovima.

Kod gotovine je važno predviđati moguća odstupanja između priliva i odliva nočanih sredstava. To omogućava plan novčanih tokova koji pokazuje kada će i u kom iznosu da se javi neto odliv gotovine, kao i kada će se javiti višak gotovine. Preduzeće treba da nastoji da ima optimalan saldo gotovine. Za određivanje salda najčešće se koristi finansijski metod gde se polazi od činjenice da minimalan saldo gotovine treba da bude jednak prosečnom godišnjem saldu neophodnom za redovne aktivnosti preduzeća.

- Bezgotovinske naplate vrše se sa poslovnog računa uplatioca. - Gotovinu čine banknote i kovani novac. Ovaj novac drži se u blagajni preduzeća. Najviši iznos gotovine

koji preduzeće može držati u blagajni zove se blagajnički maksimum i njega utvrđuje centralna banka.

7. Upravljanje zalihamaZalihe su jedan od glavnih segmenata obrtnih sredstava u preduzeću. Neophodnost postojanja zaliha proizilazi iz tri osnovna razloga:

- zato što je potrebno vreme da bi ekonomska dobra prošla kroz process proizvodnje i distribucije- zbog diskontinuiteta koji postoji između pojedinih procesa i tokova i uslovljavanja da na pojedinim

punktovima dolazi do zastoja u kretanju ekonomskih dobara- i zbog neizvesnosti i nesigurnosti koja je prisutna u privrednom životu

Optimalne zalihe predstavljaju prosečne zalihe materijala, poluproizvoda i gotovih proizvoda. Rastom prosečnih zaliha raste i veličina finansijskih sredstava. Smanjenje zaliha iziskuje češće nabavke što povećava troškove. Trokovi upravljanja zalihama su:

- Troškovi pribavljanja zaliha – nastaju zamenom utrosenih zaliha sirovina i materijala za potrebe proizvodnje, kao i zamenom sopstvenih zaliha gotovih proizvoda za potrebe prodaje. U njih spadaju:

1. troškovi ispostavljanja porudžbine uključujući i troškove pripreme proizvodnje2. troškovi prijema, istovara, smeštaja i kontrole zaliha3. troškovi komisionih popusta

- Troškovi držanja zaliha – predstavljaju troskove koji su prouzrokovani postojanjem i drzanjem zaliha u preduzecu. U njih spadaju:

1. troškovi vezivanja kapitala2. troškovi uskladištenja3. troškovi osiguranja4. porez na imovinu5. troškovi amortizacije

- Troškovi nedostatka zaliha – nastaju kada se pojavi nedostatak zaliha sirovina i materijala neophodnih za proces proizvodnje i nedostatak zaliha gotovih proizvoda. U njih spadaju su:

1. propušteni prihodi od prodaje2. gubitak reputacije3. gubici zbog neizvršenja planova proizvodnje

Postoje dve osnovne vrste odluke o zalihama:1. prva se odnosi na problem koliko treba pribaviti zaliha u jednoj porudžbini2. druga se odnosi u kojim intervalima treba pribavljanje izvršiti

U oba slučaja optimalna solucija je ona koja iziskuje najmanje troškova pribavljanja I držanja zaliha. 8. Upravljanje potrazivanjem od kupacaUpravljanje potrazivanjima od kupaca predstavlja finansijsko upravljanje potrazivanjima koja nastaju kao posledica prodaje proizvoda i usluga kupcima na pocek. Efikasno upravljanje potraživanjima od kupaca može da omogući preduzeću da ostvari znatne ekonomske koristi. Ublažavanje kreditnih standarda i uslova prodaje na kredit dovodi do povećanog vezivanja sredstava u obliku potraživanja od kupaca, što može da ugrozi sposobnost preduzeća da izvršava dospele obaveze. S druge strane, ono olakšava prodaju, povećava obim prodaje i omogućava povećanje rentabilnosti.9. Pojam poreskog sistemaPoreski sistem jedne zemlje čini ukupnost svih oblika poreza, odnosno javnih prihoda. U savremenim privrednim sistemima javni prihodi imaju značajnu fiskalnu, ekonomsku i socijalnu ulogu, i javljaju se u veoma razlicitim oblicima kao što su: porezi, doprinosi, takse, naknade i sl. Javni prihodi služe za podmirivanje troškova koji imaju opšti karakter.Struktura javnih prihoda se razlikuje od zemlje do zemlje.Porez predstavlja najznačajniji oblik javnih prihoda u savremenim državama.Opšte karakteristike poreza su da u njegovoj osnovi leži prinuda, da porez predstavlja davanje bez direktne proivnaknade; to je takav prihod kod kojeg nije unapred utvrđena svrha za koju će se upotrebiti i naplaćuje se isključivo u novcu (samo izuzetno u naturi).Poreski sistemi savremenih država međusobno se razlikuju ne samo u odnosu na sastavne elemente, nego i u pogledu učešća pojedinih poreskih oblika u strukturi javnih prihoda fiskalnog karaktera. Navedene razlike nastaju zbog različitih faktora:

1. Razvijenost privrede – U razvijenim zemljama veće učešće u strukturi javnih prihoda imaju porez na dohodak  i porez na imovinu, a u manje razvijenim zemljama veće učešće imaju porezi koji pogađaju potrošnju, odnosno porez na promet i akcize. 

2. Društveno-ekonomsko uređenje3. Fleksibilnost pojedinih poreza – Uz pretpostavku da se poreske stope i poreske olakšice ne menjaju, na

promene u strukturi poreskog sistema utiču promene u privrednim kretanjama, na primer, u uslovima inflacije koja se u većoj ili manjoj meri javlja u većini zemalja.

4. Struktura radne snage –  Najefikasniji mehanizam za naplatu poreza na dohodak fizičkih lica je naplata ovog poreza u momentu isplate, odnosno po odbitku. To nije moguće kada veliki broj lica obavlja samostalno svoju delatnost, i u tom slučaju porez plaća na osnovu rešenja nadležnog poreskog organa. U zemljama gde je veći udeo lica koja samostalno obavljaju delatnost, udeo poreza na dohodak fizičkih lica je relativno manji

5. Stepen otvorenosti ekonomije – vrsi uticaj na poreski sistem, narocito u zemljama koje nastoje da ostvare što veće učešće spoljnotrgovinskog sektora u društvenom proizvodu. Te zemlje uvode poreske oblike koji ce pospesivati izvoz i u tom smislu porez na dodatu vrednost je pogodan za podsticanje izvoza.

10. Pojam i ciljevi poreske politike

Poreska politika je deo ekonomske i socijalne politike. Ona obuhvata uskladjeno delovanje drzavnih institucija kroz ubiranje javnih prihoda na raspodelu, razmenu, potrosnju i proizvodnju u skladu sa drustveno prihvatljivim ciljevima i zadacima. Subjekt poreske politike je država, odnosno njeni organi. Subjekt poreske politike raspolaže pravom uvođenja poreza i drugih javnih prihoda i određivanja njihovih parametara. U našoj zemlji subjekt poreske politike javlja se od nivoa Republike do nivoa opština. Širok spektar instrumenata poreske politike doprinosi da se njihovom primenom realizuju tri bitna cilja:

1. stabilizacioni2. alokativni3. redistributivni

1) Stabilizacioni cilj poreske politike ogleda se u njegovom dejstvu na postizanje i očuvanje pune zaposlenosti, stabilnost cena i uravnoteženost platnog bilansa zemlje. Ako je privreda u stanju deflatorne neravnoteže tada je uloga stabilizacione poreske politike da potstiče tražnju u privredi.To će se ostvarivati kroz brojna smanjenja u poreskoj raspodeli lične i investicione tražnje i potrošnje. Ako je na delu inflatorna neravnoteža, što znači da su likvidna novčana sredstva veća od realne ponude dobara i usluga, stabilizaciona poreska politika sastojaće se u naporima da se preko odgovarajućih poreza zahvati jedan deo viška tražnje. 2) Alokativan cilj se ogleda u alokaciji i koriscenju proizvodnih faktora. Stimulisanje investicione aktivnosti država može postići smanjenjem poreskih stopa na dobit ostavljajući tako preduzeću veći deo za ulaganje. To se čini uvođenjem raznih poreskih olakšica ili poreskih oslobađanja. 3) Redistributivni cilj vrši preraspodelu nacionalnog dohotka između različitih društvenih slojeva. Ako je poreska politika zasnovana na socijalnim principima onda će se njene akcije usmeriti u dva pravca:

- da se oštrim progresivnim poreskim stopama zahvati dohodak imućnih građana- da se poreskim olakšicama pomogne siromašnim društvenim slojevima

Sve ove ciljeve poreska politika realizuje primenom fiskalnih instrumenata pri cemu se javlja problem odnosa ciljeva i instrumenata ekonomske politike. Moze se dogoditi da instrumenti poreske politike koji su usmereni na realizaciju alokativnog cilja istovremeno imaju i redistributivna dejstva i obrnuto. Da bi se uspostavila koordinacija dejstava instrumenata i realizovali ciljevi vazno je da poreska politika resi problem unutrasnjeg zaostajanja putem blagovremenog uocavanja poremecaja, donosenjem odluka, odnosno odredjivanjem instrumenata i njihovom primenom.11. Klasifikacija porezaU teoriji postoje dve strukture poreskog sistema:

1. poreski monizam 2. poreski pluralizam

1) Zagovornici poreskog monizma smatrali su da treba da postoji samo jedan porez. Međutim ova ideja nije prihvacena, jer bi prihvatanje monizma znacilo da stopa tog jednog poreza treba da bude vrlo visoka, sto bi izazvalo otpor prema njegovom placanju.

2) Poreski pluralizam predstavlja takav poreski sistem koji se sastoji iz vise poreskih oblika i nasao je primenu u svim poreskim sistemima. Klasifikacija poreskih oblika se moze izvrsiti na sledeci nacin:

1) neposredni i posredni porezi2) subjektivni i objektivni porezi3) analitički i sintetički porezi4) ad valorem i specifični porezi5) redovni i vanredni porezi6) porezi u novcu i naturi

1) Neposredni i posredni porezi dele se shodno kako se manifestuje poreska snaga. Ukoliko se poreska snaga manifestuje posedovanjem imovine ili dohotka reč je o neposrednom porezu, a ako se poreska snaga manifestuje u vidu potrošnje radi se o posrednim porezima. Kao kriterijum za razlikovanje posrednih i neposrednih poreza moze se primeniti i fenomen prevaljivanja poreza. Do njega dolazi tako što lice koje je zakonom određeno da plati porez uspeva da teret poreza prenese na druga lica, što je slučaj sa posrednim porezima. U neposredne poreze spadaju porez na imovinu u statici i porezi na prihode, odnosno dohodak, a u posredne spadaju porez na dodatu vrednost, akcize, carine i slicno.Prednosti neposrednih poreza su:

- pravicni su, jer se poreski teret utvrdjuje na osnovu ekonomske snage, ali samo ako se zahtevaju putem progresivnih stopa

- prihodi od ovih poreza su stabilnijiNedostaci su:

- psiholoski su teze prihvatljivi- neelasticni su i ne prate konjinkturna kretanja

Prednosti posrednih poreza su:- izdasni su i elasticni- porez je uracunat u cenu proizvoda, pa je zbog toga anoniman i zato je prema njemu manji otpor kod

poreskih obveznikaNedostaci su:

- nesocijalni su, jer se njima oporezuju artikli siroke potrosnje sto pogadja siromasne slojeve stanovnistva- nestabilniji su jer prate konjunkturna kretanja

2)Subjektivni i objektivni porezi. Objektivni su oni porezi koji se utvrđuju prema objektivnim elementima i njime se oporezuje svaki izvor prihoda odvojeno, bez povezivanja sa drugim. U njih spadaju npr. zarada, prihodi od poljoprivrede, nepokretnosti i sl. Subjektivni porezi su vezani za određenu ličnost koja ostvaruje dohodak, tj. poseduje imovinu, i u ove poreze spadaju porez na dohodak građanja i porez na ukupnu neto imovinu.U razvijenijim zemljama su zastupljeniji subjektni porezi, a u manje razvijenijim zemljama objektni porezi.3) Analitički i sintetički porezi. Analitički porezi su oni koji pogađaju samo jedan objekat obveznikove imovine, npr. stan ili jednu vrstu obveznikovog prihoda kao što je prihod od samostalne delatnosti. Sintetički porezi su oni koji obuhvataju ukupnu obveznikovu imovinu, dohodak ili promet svih proizvoda ili usluga.Analiticki i sinteticki porezi su slicni objektnim i subjektnim porezima. Jedina razlika je u tome sto se podela na objektne i subjektne poreze odnosi samo na poreze iz imovine i iz prihoda, a ne i na poreze za poztrosnju, dok se podela na analiticke i sinteticke poreze odnosi i na poreze na potrosnju.4) Ad valorem i specifični porezi. Ad valorem je izraz koji se upotrebljava u poreskom sistemu za oznacavanje vrednosnih poreza i to su porezi kod kojih se poreska osnovica iskazuje u novcu.Ovaj izraz se u poreskoj literaturi upotrebljava i kod carina i taksa, tj. kada je carina u carinskoj tarifi utvrdjena u određenoj procentnoj stopi od vrednosti uvezene ili izvezene robe, ili kada je taksta izrazena u procentnoj stopi. Specifični porezi su oni kod kojih se poreska osnovica iskazuje u nekim mernim jedinicama i to je najčešće kod akciznih proizvoda – paklica cigareta, litar benzina i slicno. U poreskim sistemima razvijenih zemalja dominiraju ad valorem porezi,a specificni porezi se najcesce javljaju u kombinaciji sa ad valorem porezima. 5) Redovni i vanredni porezi. Redovni porezi predstavljaju poreske oblike koji se redovno naplaćuju za jedan period vremena i njime se finansiraju redovni i javni rashodi. Vanredni porezi se naplaćuju u vanrednim situacijama i služe za pokriće vanrednih javnih rashoda (to su kod sanacija šteta od nepogoda, rata i sl.). 6) Porezi u novcu i naturi. Porezi u novcu su potpuno potisli poreze u naturi, ali u izuzetnim situacijama se pojavljuju i porezi u naturi. 12. Poreski sistem u nasoj zemlji

Poreski sistem jedne zemlje nastaje kao rezultat potreba za iznalaženjem novih izvora finansiranja javnih rashoda i uglavnom nisu rezultat unapred određenog plana. Ukoliko jedna zemlja ime više nivoa vlasti posreski sistem postaje složeniji, a može se desiti da ima i veliki broj različitih poreskih oblika. Poreska politika u našoj zemlji sprovodi se na više nivoa kao što je Republika, autonomna pokrajina, grad i opština. Vrste poreza u RS su:

a)  Porez na promet, kod kojeg se razlikuju: 1)      porez na promet proizvoda,2)      porez na promet usluga3)      akcize

      b)  Porez na dobit preduzeća      c)  Porez na dohodak građana      d)  Porez na imovinu, kod kojeg se razlikuju:

1)      porez na imovinu “u statici”, 2)      porez na nasleđe i poklon 3)      porez na prenos apsolutnih prava;

      e)  Porez na finansijske transakcije;      f)  Porez na upotrebu, držanje i nošenje određenih dobara      g) Porez na fond zarada.

13. Osnovni elementi oporezivanjaOsnovni elementi oporezivanja su:

1. Poreski duznik2. Predmet oporezivanja3. Poreska osnovica4. Poreska stopa5. Poreske olaksice

1) Poreski duznik je fizicko ili pravno lice koje je duzno da izvrsi odredjenu radnju iz poreskopravnog odnosa. Poreskopravni odnos je odnos javnog prava koji obuhvata prava i obaveze u poreskom postupku. Poreski duznici su nosioci i prava i obaveza iz tog odnosa. Ta prava i obaveze mogu da budu imovinskopravne prirode i neimovinskopravne prirode. Da bi neko fizicko ili pravno lice moglo da bude poreski duznik, ono mora da ima poreskopravnu sposobnost, a tu sposobnost imaju sva fizicka i pravna lica koja su sposobna da preuzimaju prava i obaveze utvrdjene poreskim propisima.Fizicka lica – sva fizicka lica imaju poreskopravnu sposobnost, bez obzira na pol, starost, dusevno stanje, telesno zdravlje i slicno. kod fizickih lica ne postoji razlika izmedju poreskopravne i gradjanskopravne sposobnosti. Ovu sposobnost fizicka lica sticu rodjenjem.Pravno lice je nosilac odredjenih prava i obaveza. Pravna sfera pravnog lica razdvojena je od pravne sfere njegovih osnivaca i ucesnika. Podela pravnih lica se moze izvoditi prema razlicitim kriterijumima. Za poresko pravo su od znacaja podele:

1) prema strukturi pravnog lica2) prema cilju delatnosti pravnog lica

1) Prema strukturi, pravna lica mogu biti:- Udruzenje – cine ga clanovi koji se udruzuju radi nekog svog zajednickog cilja. Ono moze biti:

a) licno – ortacko drustvo, komanditno drustvob) korporativno – akcionarsko drustvo, drustvo sa ogranicenom dogovornoscu i slicno

- Ustanova – osniva se radi ostvarivanja nekog cilja, a ne u korist osnivaca, vec u korist trecih lica – fakulteti, skole, bolnice, zaduzbine i slicno.2) Prema cilju delatnosti, pravna lica mogu biti:- Profitna – pravna lica obavljaju delatnost prvenstveno da bi ostvarivala dobit – razna privredna drustva.- Neprofitna – pravna lica koja nemaju prevashodni cilj ostvarivanje dobiti, vec se osnivaju radi ostvarivanja drugih ciljeva. Ona se mogu organizovati kao ustanove ( skole, fakulteti ) ili kao nedobitna udruzenja ( udruzenja ekonomista i slicno ).

Vrste poreskih duznika su:1) Poreski obveznik

2) Poreski platac3) Poreski posrednik4) Poreski destinatar5) Poreski jemac6) Ostali poreski duznici

1) Poreski obveznik je ono fizičko ili pravno lice koje je zakonom u obavezi da plati porez. Ne mora svako lice biti poreski obveznik već samo ono za koje to zakon utvrdi. Poreski obveznik je uži pojam od poreskog dužnika. Poreski duznik ne mora da bude poreski obveznik, dok je poreski obveznik uvek i poreski duznik. Kod poreskog obveznika je vazno spomenuti da postoje dve vrste oporezivanja:

- Individualno oporezivanje – ovde je poreski obveznik pojedinac- Zajednicko oporezivanje – podrazumeva oporezivanje zajednickog dohotka svih clanova porodice,

supruznika ili clanova domacinstva.2) Poreski platac je isplatilac prihoda poreskom obvezniku koji je duzan da obracuna i po odbitku plati propisani porez na taj prihod, u ime i za racun poreskog obveznika, na odgovarajuci platni racun ( Na primer poslodavac koji isplacuje zaradu, banka koja isplacuje kamatu i slicno )3) poreski posrednik je lice koje je duzno da sa racuna poreskog duznika ( obveznika ili placa ) na osnovu njihovog naloga za prenos sredstava, obustavi i po odbitku uplati utvrdjeni porez, u svoje ime, a za racun poreskog obveznika, odnosno poreskog placa, na odgovarajuci uplatni racun.4) Poreski destinatar je lice ko je po intenciji zakonodavca pozvano da snosi poreski teret, odnosno na ciju bi ekonomsku snagu porez trebalo da umanji. Poreski destinatar moze da bude poreski obveznik, ali i neko drugo pravno lice.5) Poreski jemac je fizicko ili pravno lice koje odgovara za placanje obveznikovog poreskog duga, za slucaj da poreski obveznik taj dug ne plati o dospelosti. Odgovornost za poresku obavezu drugog lica moze nastati na zakonskoj ili na fakultativnoj osnovi, odnosno poresko jemstvo moze biti ustanovljeno zakonom ili ugovorom. Takodje, poresko jemstvo moze biti i solidarno ili supsidijerno u zavisnosti od toga kako je zakonom ili ugovorom to pitanje uredjeno.6) Ostali poreski duznici su fizicka i pravna lica koja su duzna da izvrse neku radnju iz poreskopravnog odnosa, a da nisu poreski obveznik, platac, posrednik, destinatar ili jemac. U ovu kategoriju spada na primer lice u vijim prostorijama obveznik obavlja delatnost, zbog cega je duzno da dopusti da se obavi poreska kontrola, iako sam nije poreski obveznik u tom postupku.2)Predmet oporezivanja ( poreski objekat ) se moze definisati sa sledecih stanovista:

- Sa stanovisata nauke o finansijama, predmet oporezivanja predstavlja materijalni osnov za uvodjenje poreza, odnosno odraz ekonomske snage koju treba oporezivati. To mogu biti prihodi, odnosno dohodak, imovna, potrosnja i slicno.

- Sa stanovista poreskog prava, predmet oporezivanja predstavlja odredjene cinjenice koje su preduslov za nastanak poreske obaveze, odnosno sve sto moze da manifestuje ekonomsku snagu koja se moze oporezovati. To mogu biti fizicka egzistencija poreskog obveznika, novcani iznosi, transakcije i slicno.

- kada se govori o predmetu oporezivanja treba napomenuti da porez najcesce nosi naziv svog objekta, porez na dobit, porez na dohodak, imovinu i slicno. Isto tako treba praviti razliku izmedju poreskog objekta i izvora. Poreski izvor cine sva dobra iz kojih poreski obveznik moze platiti porez. To moze biti prihod ili dohodak obveznika, a u nekim slucajevima i imovina.

3)Poreska osnovica predstavlja kvantitativno odredjen iznos predmeta oporezivanja. Ona se odredjuje za svaki poreski oblik. Poreska osnovica je jedan od najvaznijih elemenata oporezivanja. Ona moze biti:

- Stvarna – utvrdjuje se na osnovu podataka koja odrazavaju ekonomsku snagu poreskog obveznika- Pretpostavljena – utvrdjuje se na osnovu pretpostavke da je poreski obveznik ostvario, odnosno da je mogao

da ostvari prihod ili dohodak.Visina poreske osnovice se moze utvrditi primenom:

1) Indicijarne metode2) Direktne metode3) Indirektne metode4) Sluzbene metode5) Metode parifikacije

1) Indicijarna metoda – primenjuje se pri utvrdjivanju pretpostavljene poreske osnovice. Na osnovu ove metode osnovica se utvrdjuje prema nekim lako uocljivim cinjenicama za koje se smatra da odrazavaju ekonomsku snagu poreskog obveznika, zbog cega one sluze kao osnov za oporezivanje.

2) Kod direktne metode poreska osnovica se utvrđuje na bazi podataka koje je poreski obveznik dostavio poreskom organu, a koja je produkt knjigovodstvene evidencije. Ovom metodom se utvrđuje porez na dobit preduzeća i porez na dohodak građana na prihode od samostalne delatnosti. 3) Indirektna metoda se primenjuje prilikom utvrđivanja poreske osnovice u slučaju kada nadležnom organu podatke od značaja dostavlja treće lice, a ne sam obveznik. 4) Službena metoda se primenjuje:

- kada poreski obveznik nije podneo poresku prijavu- kada je poreski obveznik podneo poresku prijavu ali nadležni organ smatra da podaci

nisu verodostojni- kada ni poreski obveznik ni treće lice nisu bili u obavezi da dostave podatke nadležnom

organuSlužbena metoda se koristi pri utvrđivanju pretpostavljene poreske osnovice. 5) Metoda parifikacije se primenjuje u istim slučajevima kada i službena metoda. Razlika je u tome što poreski organ ne utvrđuje poresku osnovicu na osnovu podataka koje je sam prikupio već na osnovu poređenja sa drugim obveznicima iste delatnosti. 4)Poreska stopa predstavlja iznos poreza u odnosu prema poreskoj osnovici. Ukoliko je osnovica podeljena na vise poreskih jedinica, poreska stopa oznacava iznos poreza u odnosu prema poreskoj jedinici. Poreska jedinica je deo poreske osnovice pomocu koje se vrsi izracunavanje poreza.Poreske stope mogu biti:

1) Proporcionalne2) Progresivne3) Regresivne

1) Proporcionalne poreske stope su one koje ostaju iste kada se menja poreska osnovica. Proporcionalna stopa ostaje nepromenjena bez obzira na visinu poreske osnovice, tako da je odnos zimedju osnovice i obracunatog poreza konstantan.2) Progresivne poreske stope su one koje se uvecavaju kada se uvecava poreska osnovica, ali porast ovih stopa nije neogranicen. Najvisa poreska stopa ne sme iznositi vise od 100 odsto. Oporezivanje progresivnim poreskim stopama se moze sprovesti primenom:

- metode globalne progresije - metode rasclanjene progresije

3) Regresivne poreske stope su takve poreske stope koje se smanjuju kada se uvecava poreska osnovica. Posto je ovakvo oporezivanje nepravicno, u praksi se ovakve stope retko primenjuju.5)Poreske olakšice čine sastavni deo poreskog sistema i predstavljaju jedan od instrumenata poreske politike. Poreske olakšice predstavlaju ustupak koji država čini obveznicima kroz umanjenje poreske osnovice, umanjenje obračunatog poreza i kroz odlaganje poreskih obaveza. Cilj je stimulisanje privrednog rasta, ulaganje stranog kapitala, poboljšanje ekonomske situacije i dr. Kako poreske olaksice dovode do smanjenja poreskih prihoda, cesto se nazivaju i poreski rashodi. Postoje dve vrste poreskih rashoda:- jednima se poreskom obvezniku pruza finansijski stimulans da se angazuje u zeljenom obliku ekonomske ili drustvene aktivnosti – poreski podsticaji- drugima se obvezniku daje finansijska olaksica u nepovoljnim okolnostima u kojima se nalazi Poreske stope se mogu davati u pogledu:

1) Poreskog obveznika2) Poreske osnovice3) Visine poreske stope4) Visine obracunatog poreza

1) Poreske olaksice u pogledu poreskog obveznika daju se kada se obveznik nadje u odredjenoj situaciji koju predvidja poreski zakon.2) Poreske olaksice u pogledu poreske osnovice se javljaju u dva oblika:

- kao izuzimanje - odredjeni objekti se iskljucuju iz obuhvata oporezivanja ( npr, ne placa se porez na imovinu: diplomskih i konzularnih predstavnistava stranih drzava, pod uslovom reciprociteta i slicno )

- kao odbici – predstavljaju stavke koje se oduzimaju u postupku utvrdjivanja poreske osnovice ( npr prilikom utvrdjivanja osnovice godisnjeg poreza na dohodak gradjana, dohodak za oporezivanje se umanjuje za licne odbitke koji iznose za poreskog obveznika 40% od porsecne zarade, za izdrzavanog clana porodice 15% i slicno)

3) Poreske olaksice u pogledu visine poreske stope – predstavljaju posebno snizenje stope poreskim obveznicima koji se nadju u odredjenoj situaciji koju predvidja poreski zakon.4) Poreske olaksice u pogledu visine obracunatog poreza predstavljaju umanjenje poreskog duga. One se jos nazivaju poreskim kreditom. Poreski kredit se moze odobriti poreskom obvezniku u vidu odbijanja odredjenog iznosa od dugovanog poreza ili u obliku kompezacije ( prebijanja ) obveznikovog poreskog duga sa njegovim poreskim potrazivanjem prema drzavi.14) Porez na dobit preduzecaPorez na dobit preduzeća je poreski oblik kojima se oporezuje konačan finansijski rezultat. Obveznici poreza na dobit preduzeća su: akcionarsko društvo, društvo sa ograničenom odgovornošću, društveno preduzeće, javno preduzeće, ortačko društvo, komanditno društvo, javno preduzece i druga pravna forma drustva. Zadruge i nedobitne organizacije su takodje obveznici ovog poreskog oblika ako ostvaruju prihode od prodaje proizvoda na trzistu ili vrsenjem ulsuga uz naknadu. Nedobitne organizacije mogu biti ustanove ili nedobitna udruzenja. Osnovica poreza na dobit pravnih lica je oporeziva dobit. Oporeziva dobit utvrdjuje se u poreskom bilansu uskladjivanjem dobiti obveznika iskazane u bilansu uspeha, koji je sacinjen u skladu s medjunarodnim racunovodstvenim standardima i propisima kojima se uredjuje racunovodstvo i revizija, na nacin koji je utvrdjen zakonom. Oporeziva dobit obveznika se utvrdjuje se u poreskom bilansu uskladjivanjem dobiti obveznika, iskazane u skladu s nacinom priznavanja, merenja i procenjivanja prihoda i rashoda koji propisuje ministar nadlezan za poslove finansija. Na kraju poslovne godine, posle knjizenja svih poslovnih promena i obracuna nastalih u toku poslovanja, zakljucuju se poslovne knjige i sastavljaju finansijski izvestaji. Poreski bilans za cilj ima utvrdjivanje osnovice za obracun poreza na dobit preduzeca. On spada u grupu posebnih bilansa i nastao je uvazavanjem poreskih propisa. Cilj sastavljanja poreskog bilansa i njegovog prezentiranja je obezbedjivanje podataka za utvrdjivanje osnovice za oporezivanje dobiti. oporeziva dobit se dobija uskladjivanjem dobiti iskazane u bilansu uspeha, na nacin predvidjen zakonom. Stopa poreza na dobit pravnih lica je proporcionalna i iznosi 10 odsto. Obveznicima poreza na dobit pravnih lica pruzaju se pruzaju poreski podsticaji radi ostvarivanja ciljeva ekonomske politike u pogledu stimulisanja privrednog rasta, razvoja malih preduzeca, zaposljavanja radnika i slicno.15) Porez na dodatu vrednostPDV je savremeni oblik oporezivanja. To je višefazni porez koji se obračunava u svakoj fazi prometa proizvoda ili usluga. Ovim porezom oporezuje se samo ona vrednost koja je u određenoj fazi dodata od strane obveznika, a ne celokupna vrednost proizvoda ili usluga. Konačna cena u maloprodaji zapravo predstavlja zbir svih dodatih vrednosti po fazama proizvodnje i prodaje, npr. za odelo to je vrednost proizvođača pamuka, pa tkača, pa krojača i svih ostalih koji su učestvovali u njegovoj proizvodnji. Razlika u odnosu na porez na promet proizvoda je ta što se PDV naplaćuje u svakoj fazi prodaje, dok se porez na promet proizvoda naplaćuje jednokratno, u fazi maloprodaje. Utvrđivanje dodatne vrednosti može se odrediti pomoću dve metode:

a) direktnom metodom, koju delimo na: -metod sabiranja, -metod oduzimanja, gde se dodatna vrednost uzima kao razlika između ukupne vrednosti proizvoda i ukupne vrednosti njegove nabavke u određenom periodu

b) indirektnom metodom, kojom se odmah utvrđuje poreska obaveza. Ovo znači da je obveznik dužan da obračuna porez na isporučenu robu pri čemu ima pravo da obračunati iznos poreza umanji za iznos poreza koje je dobavljač iskazao u fakturi. Interes je obveznika da prethodni učesnik u lancu obračuna PDV jer se tako međusobno kontrolišu. 2004 je u Srbiji donet Zakon o porezu na dodatu vrednost:Predmet oporezivanja porezom na dodatu vrednost su:

- isporuka dobara i pruzanje usluga koje poreski obveznik izvrsi u Srbiji uz naknadu, u okviru obavljanja delatnosti

- uvoz dobara u Srbiju- Poreski duznik kod poreza na dodatu vrednost je:- poreski obveznik- poreski punomocnik koga odredi strano lice koje u Srbiji nema sediste ni stalnu poslovnu jedinicu, a koje

obavlja promet dobara i usluga u Srbiji- primalac dobara i usluga, ako strano lice ne odredi poreskog punomocnika- lice koje u racunu ili drugom dokumentu koji sluzi kao racun iskaze porez na dodatu vrednost, a u skladui

sa zakonom nije duzan da obracuna i placa ovaj porez- lice koje uvozi dobro

Poreski obveznik je lice koje samostalno obavlja promet dobara i usluga u okviru obavljanja delatnosti. Obavljanje delatnosti je trajna aktivnost proizvodjaca, trgovca ili pruzaoca usluga u cilju ostvarivanja prihoda.

Poreska osnovica kod prometa dobara i usluga jeste iznos naknade koju obveznik prima ili treba da primi za isporucena dobra ili pruzene usluge, ukljucujuci subvencije koje su neposredno povezane sa cenom tih dobara ili usluga, u koju nije ukljucen sam porez na dodatu vrednost. U osnovicu se uracunavaju:

- akcize, carina i druge uvozne dazbine, ako i ostali javni prihodim osim poreza na dodatu vrednost- svi sporedni troskovi koje obveznik zaracunava primaocu dobara i usluga

Postoje dve stope poreza na dodatu vrednost:- opsta – od 20 odsto- posebna – od 8 odsto

Poreska oslobodjenja od poreza na dodatu vrednost se vezuju za ekonomske, socijalne i odredjene tehnicke uslove i okolnosti. Zakonom o porezu na dodatu vrednost predvidjene su sledece grupe poreskih oslobodjenja:

- za promet dobara i usluga sa pravom na odbitak prethodnog poreza- za promet dobara i usluga bez prava na odbitak prethodnog poreza- kod uvoza dobara

14) AkcizeAkcize su specijalni porezi na potrosnju i smatraju se najstarijim oblikom oporezivanja potrosnje. Akcizama se oporezuje potrosnja odredjenih, uglavnom monopolskih proizvoda, odnosno proizvoda masovne potrosnje. u Srbiji se prema Zakonu o akcizama, akcizom oporezuju sledeci proizvodi:

- derivati nafte- duvanske preradjevine- alkoholna pica- kafa ( sirova, przena i slicno )

Obveznik akcize je lice koje obracunava i placa akcizu propisanu zakonom. To je lice koje proizvede ili uveze proizvode koji se oporezuju akcizom. Proizvodjac akciznih proizvoda je lice koje u proizvodnom pogonu pravi, obradjuje, preradjuje, doradjuje i slicno. Uvoznik akciznih proizvoda je lice koje u svoje ime i za svoj racun uvozi. Obveznik akcize je i:

- fizicko lice – proizvodjac koji proda alkoholna pica drugom fizickom licu- pravno lice, odnosno preduzetnik koji kupi alkoholno pice od fizickog lica – proizvodjaca alkoholnog pica- pravno lice koje je ovlasceno od strane drzavnog organa za prodaju zapljenjenih akciznih proizvoda- kupac akciznih proizvoda oduzetih u postupku kontrole odnosno u postupku prinudne naplate a prodaje

drzavni organ- pravno lice odnosno preduzetnik koji proda tecni naftni gas krajnjem potrosacu za pogon motornih vozila

Obaveza po osnovu akcize nastaje kada su akcizni proizvodi:- proizvedeni u Srbiji- uvezeni u Srbiju

Osnovicu za obracun akcize cini jedinica mere ( litar, paklica, komad, kilogram ). Osnovicu za obracun akcize pri uvozu kafe cini vrednost proizvoda utvrdjena po carinskim propisima, uvecana za iznos carine u drugih uvoznih dazbina.U Srbiji postoje ad valorem i specificne akcize i zbog toga su i stope akciza odredjene dvojako. Za one proizvode kod kojih osnovicu cini jedinica mere, iznos akciza odredjen je u apsolutnom iznosu, dok su za one proizvode kod kojih osnovicu cini vrednost porizvoda, propisane odgovarajuce stope.Proizvodjac, odnosno uvoznik, pre uvoza cigareta i alkoholnih pica je duzan da obelezi kontrolnom akciznom markicom svaki od tih proizvoda psoebno.Zakonodavac je propisao odredjene olaksice kod placanja akcize. Akciza se ne placa na akciozne proizvode:

1) koje izvozi proizvodjac2) koje proizvodjac, odnosno uvoznik prodaje za:- sluzbene potrebe diplomatskih i konzularnih predstavnistava- sluzbene potrebe medjunardonih organizacija, ako je to predvidjeno medjunarodnim ugovorima- licne potrebe stranog osoblja diplomatskih i konzularnih predstavnistava, ukljucujuci i clanove njihovih

porodica- licne potrebe stranog osoblja medjunarodnih organizacija ukljucujuci i clanove njihovih porodica, ako je to

predvidjeno medjunarodnim ugovorima- derivate nafte koje prodaje proizvodjac, odnosno uvoznik, a ciji promet se vrsi na osnovu medjunarodnog

ugovora, ako je tim ugovorom predvidjeno oslobadjanje od placanja akcize- koje proizvodjac odnosno uvoznik otprema radi prodaje u avionima i brodovima koji saobracaju na

medjunarodnim linijama i slicno.16) Porez na imovinu

Porezom na imovinu se oporezuje imovina u njenom statickom vidu. Ovaj porez se u Srbiji placa na sledeca prava na nepokretnosti:

pravo svojine pravo stanovanja pravo zakupa stana ili stambene zdrage u skladu sa zakonom kojim je uredjeno stanovanje, za period duzi

od jedne godine ili na neodredjeno vreme pravo koriscenja gradskog gradjevinskog zemljista povrsine preko 10 ari.

Obveznik poreza na imovinu je pravno i fizicko lice koje je imalac odgovarajucih prava na nepokretnostima koje se nalaze na teritoriji Srbije. Ako vise pravnih ili fizickih lica ostvaruje jedno od tih prava na istoj nepokretnosti, poreski obveznik je svako od njih, srazmerno svom udelu.Osnovica poreza na imovinu kod nepokretnosti, je trzisna vrednost pokretljivosti na dan 31. Decembra godine koja prethodi godini za koju se utvrdjuje i placa porez na imovinu. ( kod poljoprivrednog i sumskog zemljista petostruki iznos godisnjeg katastarskog prihoda od zemljista ...). Trzisnu vrednost nepokretnosti utvrdjuje poreski organ i to primenom osnovnih i korektivnih elemenata. Osnovni elementi su:

- korisna povrsina- prosecna trzisna cena kvadratnog metra odgovarajucih nepokretnosti na teritoriji opstine

Korektivni elementi su:- lokacija nepokretnosti- kvalitet nepokretnosti- drugi elementi koji uticu na trzisnu vrednost nepokretnosti

Stopa poreza na imovinu na prava na nepokretnosti poreskog obveznika koji vodi poslovne knjige iznosi 0,40 odsto. Zakonodavac je predvideo veci broj poreskih oslobodjenja. Tako se ne placa porez na imovinu na prava na nepokretnosti:

1) u drzavnoj svojini koje koriste drzavni organi i organizacije, organizacije i sluzbe pokrajinske autonomije i jedinica lokalne samouprave i direktni i indirektni korisnici budzetskih sredstava prema propisima kojima se uredjuje budzetski sistem

2) diplomatskih i konzularnih predstavnistava stranih drzava pod uslovom reciprociteta3) u svojini tradicionalnih crkava i verskih zajednica i drugih crkava i verskih zajednica registrovanih u skladu

sa zakonom kojim se uredjuje pravni polozaj crkava i verskih zajednica, koje su namenjene i iskljucivo koriste za obavljanje bogosluzbene delatnosti

4) sklonista ljudi i dobara od ratnih dejstava i slicno17) DoprinosiDoprinosi su vazan finansijski instrument kojim se prikupljaju sredtsva za finansiranje naknada iz socijalnog osiguranja za lica koja su osiguranici i ovi doprinosi se jos zovu i parafiskalna davanja. U Srbiji se doprinosima obezbedjuju sredstva za finansiranje obavzenog socijalnog osiguranja i to:

- penzijskog i invalidskog osiguranja- zdravstvenog osiguranja- osiguranja za slucaj nezaposlenosti

Doprinosima se smatraju:1) za penzijsko i invalidsko osiguranje- doprinos za obavezno penzijsko i invalidsko osiguranje- dodatni doprinos za staz osiguranja koji se racuna sa uvecanim trajanjem u skladu sa zakonom- doprinos za slucaj invalidnosti i telesnog ostecenja po osnovu povrede na radu i profesionalne bolesti u

slucajevima utvrdjenim zakonom2) za zdravstveno osiguranje

- doprinos za obavezno zdravstveno osiguranje- doprinos za slucaj povrede na radu i profesionalne bolesti u slucajevima utvrdjenim zakonom

3) osiguranje za slucaj nezaposlenosti doprinos za obavezno osiguranje za slucaj nezaposlenosti

Obaveznik doprinosa je osiguranik i poslodavac ili isplatilac prihoda na ciji teret se placa doprinos. Osiguranik je fizicko lice obavezno osigurano pream zakonima koji uredjuju sistem obaveznog socijalnog osiguranja. Poslodavac je pravno, odnosno fizicko lice ili drugi pravni subjekat koji je obveznik dprinosa, obveznik obracunavanja i placanja doprinosa za zaposlene, lica koja obavljaju privremen i povremene poslovoe i za izabrana i postavljena lica

koja ostvaruju razliku zarade, odnosno plate. Poslodavcem se smatra i zadruga, za lica koja obavljaju privremene i povremene poslove preko zadruge.Osnovice doprinosa su razlicito odredjene za razlicite kategorije obveznika. Tako je osnovica doprinosa za zaposlene i za poslodavce zarada, odnosno plata i naknada zarade. Zakonodavac je propisao najnize i njavise iznose osnovice doprinosa. Najniza mesecna osnovica doprinosa je najnizi iznos na koji se obracunavaju i placaju doprinosi za jedan kalendarski mesec osiguranja. Mesecna osnovica doprinosa ne moze biti niza od najnize mesecne osnovice doprinosa. Najvisa mesecna osnovica doprinosa je najvisi iznos na koji se obracunavaju i placaju doprinosi za jedan kalendarski mesec osiguranja. Doprinosi se obracunavaju i placaju po sledecim stopama:

1. za obavezno penzijsko i invalidsko osiguranje 22 odsto2. za obavezno zdravstveno 12,3 odsto3. za osiguranje za slucaj nezaposlenosti 1,5 odsto

Kada doprinose placaju istovremeno i osiguranik i poslodavac ili isplatilac prihoda, obracun doprinosa vrsi se po sledecim stopama:

1. za obavezno penzijsko i invalidsko osiguranje 11 odsto2. za obavezno zdravstveno 6,15 odsto3. za osiguranje za slucaj nezaposlenosti 0,75 odsto

Stope dodatnog doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje za staz osiguranja koji se zaposlenom i preduzetniku racuna sa uvecanim trajanjem u skaldu sa zakonom jesu

1. kada se efektivnih 12 meseci rada racuna kao 14 meseci staza osiguranja 3,7 odsto2. kada se efektivnih 12 meseci rada racuna kao 15 meseci staza osiguranja 5,5 odsto3. kada se efektivnih 12 meseci rada racuna kao 16 meseci staza osiguranja 7,3 odsto4. kada se efektivnih 12 meseci rada racuna kao 18 meseci staza osiguranja 11 odsto

Stope doprinosa za slucaj invalidnosti i telesnog ostecenja po osnovu povrede na radu i profesionalne bolesti su:- za penzijsko i invalidsko osigranje 4 odsto- za zdravstveno osiguranje 2 odsto

20) Evazija porezaRec evazija potice od latinskog glagola evadere, koji znaci izmaci, bezati, izbeci i slicno. U poreskoj terminologiji ovim pojmom oznacavaju se razliciti nacini izbegavanja placanja poreza. Vazno je reci da se poreska evazija deli na:

- zakonitu ( dozvoljenu ) – kada se izbegava placanje poreza i doprinosa koriscenjem nedorecenosti propisa- nezakonitu ( nedozvoljenu ) – izbegavanje placanja poreza kojim se krsi zakon i ona se deli na:a) poresku utaju ( defraudaciju ) – srece se uglavnom kod neposrednih poreza ( porez na dohodak, za socijalno

osiguranje i slicno )b) krijumcarenje (kontrabandu ) – kod posrednih poreza ( akcize, carina i porez na dodatu vrednost )

Poreska evazija je rasprostranjena u svim zemljama bez obzira na stepen ekonomskog razvoja, oblik drustvenog uredjenja i slicno. Uzroci evazije su mnogobrojni: ekonomsko i politicko stanje u zemlji, nestabilnost poreskih stopa, visoka poreska davanja i slicno. Kao osnova evazije poreza javlja se teznja za sticanjem profita i bogacenjem. Cest je slucaj da evaziju poreza vrse lica koja nastoje da svoja dobra uvecaju iznad nivoa koji im je neophodan. Evazija poreza u znatnoj meri utice na slabljenje ekonomske osnove drzstva, sto uslovljava socijalne razlike koje izazivaju veliko nezadovoljstvo gradjana, remete medjuljudske odnose i slicno. Sve vise postoji uverenje da ova pojava jaca kao rezultat neefikasnosti tzv. javne, odnosno neskrivene i evidentirane ekonomije, koja sve vise prostora ustupa sivoj ekonomiji. Siva ekonomija je oblast koja se granicic sa poreskom utajom i vrlo cesto je put za zaobilazenje obaveza placanja poreza kroz spregu koju poreski obveznik ostvaruje sa sivim posrednicima.