peana planeta

HERBERTdeca arakisa ii

Biblioteka Kentaur Nauna fantastika

Serija Izbori iz opusa

velikih majstora anra

Naslov originalaCHILDREN OF DUNE

Slika na koricama Vladimir Pajevi

Urednici ika Bogdanovi

Ivan V. LaliRecenzent

Zoran ivkoviOprema knjige

Milo MajstoroviTehniki urednik

Olivera GavriloviKorektor

Vera DikliCopyright by Frank Herbert, 1976 Copyright by Jugoslavija, 1979.

Za izdavaa ika Bogdanovi

direktor

tampa i povez Tiskarna Ljudske pravice

Ljubljana Tira osam hiljada primeraka

Frenk Herbert

Deca Arakisa IIesta knjiga iz ciklusa o Peanoj planeti

Preveo

Vuk Perii

JUQOSLAVIJABeograd

Prva glava

Iznad svega drugog, mentat mora da bude uoptava- lac, a ne specijalista. Mudro je posavetovati se sa uop- tavaocima pri donoenju odluka u sudbonosnim trenucima. Strunjaci i specijalisti zaas vas odvedu u haos. Oni su izvor beskorisnog trebljenja vaki, unog preganjanja recima oko jedne zapete. Mentat-uop- tavalac bi, s druge strane, trebalo da u odluivanje unese zdrav razum. On ne sme da se odvoji od irokog uvida u ono to se deava u njegovoj vaseljeni. Mora da ostane sposoban da kae: U vezi sa ovim u ovom trenutku nema prave tajne. To je ono to sada elimo. Moda e se kasnije pokazati pogrenim, ali to emo ispraviti kada doemo do takvog zakljuka. Mentat-uoptavalac mora da razume da sve to moemo da raspoznamo kao nau vaseljenu jeste samo deo ireg fenomena. Strunjak gleda unazad; on gleda u uska pravila svoje struke. Uoptavalac gleda prema napolju; on traga za zakonima ivljenja, s punim saznanjem da se takvi zakoni menjaju, da se razvijaju. Upravo su svojstva promene ono to mentat-uopta- valac mora da gleda. Ne moe da postoji stalna lista takve promene, prirunik ili udbenik. Morate da gledate na nju sa to je mogue manje predrasuda, pitajui se: A ta sad ova stvar predstavlja?

Mentatski prirunik

Bio je dan Kvizac Haderaha, prvi Sveti Dan za sledbe- nike Muad' Diba. On je slavio obogotvorenog Pola Atre- ida kao linost koja se istovremeno svuda nalazila, mukog Bene Geserit u kome je i muko i ensko preda- tvo bilo smeano u jednu nerazluivu mo da postane Jedno-sa-Svim. Vemici su ovaj dan zvali Ajil, rtva, u

5

spomen smrti koja je uinila njegovo prisustvo stvarnim na svim mestima.

Propovednik je izabrao rano jutro ovog dana da se jo jednom pojavi na trgu Alijinog hrama, prkosei naredbi0 njegovom hapenju za koju su svi znali da je izdata. Nesigurno primirje bilo je uspostavljeno izmeu Alijinog Svetenitva i pustinjskih plemena koja su se bila pobunila, ali prisustvo ovog primirja moglo se osetiti kao opipljiva stvar koja je svakog na Arakisu ispunjavala nelagodnou. Propovednik nije odagnavao takvo raspoloenje.

Bio je dvadeset osmi dan zvanine alosti za Muad' Dibovim sinom, est dana po memorijalnom obredu u Starom Prolazu koji je bio odloen zbog pobune. Pa ipak, ak ni borba nije prekinula hadiluk. Propovednik je znao da e trg na ovaj dan biti prepunjen gomilom. Veina vernika je pokuavala da vremenski podesi svoj boravak na Arakisu tako da on obuhvati Ajil, da tad oseti Sveto Prisustvo Kvizac Haderaha na Njegov dan.

Propovednik je stupio na trg u prvo svitanje, otkrivajui da je mesto ve bilo pritisnuto vernicima. Ovla je drao ruku na ramenu svog mladog vodia, oseajui cininu gordost u momkovom hodu. Sada, kada se Propovednik pribliio, ljudi su obratili panju na sve potankosti njegovog ponaanja. Ovakva panja nije bila mladom vodiu sasvim neprijatna. Propovednik je to jednostavno prihvatio kao nunost.

Zauzevi poloaj na treem stepeniku Hrama, Propovednik je saekao da zavlada muk. Kada se tiina poput talasa rairila gomilom i kada su se sa ivica trga mogli uti urni koraci onih koji su dolazili da ga sasluaju, on proisti grlo. Oko njega se i dalje oseala jutarnja studen, a sunevi zraci sa vrhova zgrada jo se nisu spustili na trg. Sumorna utihlost trga ga je zapahnula u trenutku kada je poeo da govori.

Doao sam da odam potu i propovedam u spomen Leta Atreida II, ree on, kliknuvi onim snanim glasom koji je toliko podseao na glas gonia crva iz pustinje. inim to iz samilosti prema svima koji pate. Kaem vam ono to je pokojni Leto shvatio, da se sutra jo nije dogodilo i da se moda nikad nee dogoditi. Ovaj trenutak, ovde, za nas je jedino vreme i mesto koje u naoj va- seljeni treba da posmatramo. Velim vam da se odate ovom trenutku i shvatite emu vas on ui. Velim vam da nauite da su rast i smrt jedne vladavine vidljivi u rastu1 smrti njenih graana.

amor uznemirenja rairio se trgom. Da li se on to ru

6

gao smrti Leta II? Pitali su se da li e sada dojuriti stra- ari Svetenstva i uhapsiti Propovednika.

Alija je znala da do takvog prekidanja Propovednika nee doi. Naredila je da ga ovog dana ostave na miru. Bila se preruila u valjano pustinjsko odelo sa maskom za prikupljanje vlage da bi sakrila nos i usta i u obinu gornju odeu sa kapuljaom da bi sakrila kosu. Stajala je u drugom redu ispod Propovednika, paljivo ga po- smatrajui. Je li ovo Pol? Godine svi mogle ovako da ga izmene. A on je uvek bio sjajan u korienju Glasa, injenica koja je oteavala prepoznavanje po govoru. Pa ipak, ovaj Propovednik je od svog glasa radio ta je hteo. Pol to ne bi mogao bolje da ini. Oseala je da mora da otkrije njegov identitet pre no to ma ta preduzme protiv njega. Kako su je samo njegove rei zasenile!

Osetila je da nema ni trunke ironije u Propovedniko- vom izlaganju. Koristio se zavodljivom privlanou nedvosmislenih reenica izgovorenih sa pokretakom iskrenou. Ljudi su mogli samo trenutno da se zbune u pogledu znaenja njegovih rei, shvatajui da je on imao nameru da ih zbuni, uei ih na taj nain. Uistinu, naao je odziv gomile, rekavi: Ironija esto prikriva nesposobnost da se razmilja preko granica neke postavke. Nisam ironian. Ganima vam je rekla da krv njenog brata ne moe biti sprana. Slaem se.

Rei e se da je Leto otiao tamo gde je njegov otac otiao, da je uradio ono to je njegov otac uradio. Muad' Dibova Crkva kae da je on, u ime svog oveanstva, izabrao put koji moe izgledati apsurdan i nepromiljen, ali kome e istorija potvrditi vrednost. Ta istorija se ak i u ovom asu prerauje.

Velim vam da postoji jedan drugi nauk koji valja izvui iz ovih ivota i njihovih zavretaka.

Alija, budna za svaku potankost, zapitala se zato je Propovednik rekao zavreci umesto smrti. Da li je hteo da kae da jedan ili obojica nisu stvarno mrtvi? Kako je to moglo biti? Istinoslovac je potvrdio Ganiminu priu. ta je onda ovaj Propovednik inio? Da li se njegovo izlaganje odnosilo na mit ili stvarnost?

Dobro primite k znanju ovaj drugi nauk! Propovednik je zagrmeo, podiui ruke. Ako hoete da posedu- jete svoje ovetvo, manite se vaseljene!

Spustio je ruke i okrenuo svoje prazne one duplje pravo prema Aliji. Izgledalo je da se lino njoj obraa. Ova radnja je do te mere bila oigledna da se nekolicina oko nje okrenula i znatieljno upiljila u njegovom pravcu. Alija je uzdrhtala od snage koja se u njemu nalazila. Ovo je mogao da bude Pol. Mogao je!

7

Ali ja shvatam da ljudska bia ne mogu da podnesu veoma mnogo stvarnosti, ree on. Veina ivota je bekstvo od samosvojnosti. Veina vie voli stvarnost tale. Gurnete glavu u jasle i zadovoljno preivate dok ne umrete. Drugi vas koriste za svoje ciljeve. Zar nikada da poivite izvan tale da uzdignete glavu i budete svoje sopstveno bie? Muad' Dib je doao da vam to objasni. Bez razumevanja njegove poruke, ne moete da ga duboko potujete!

Neko iz mnotva, verovatno neki prerueni Svetenik, vie nije mogao da istrpi. Njegov promukli glas izvio se u uzvik: Ti ne ivi ivotom Muad' Diba! Kako se usuuje da drugima govori na koji nain moraju da ga duboku potuju!

Zato to je mrtav! razdrao se Propovednik.Alija se okrenula da vidi ko je izazvao Propovednika.

ovek je ostao skriven od njenih oiju, ali njegov glas doe preko naikanih glava u jo jednom uzviku: Ako veruje da je stvarno mrtav, onda si ti, od ovog asa nadalje, sam!

To je svakako bio neki Svetenik, pomisli Alija. Ali nije uspela da prepozna glas.

Dolazim jedino da postavim jedno prosto pitanje, ree Propovednik. Da li Muad' Dibovu smrt treba da sledi moralno samoubistvo svih ostalih ljudi? Je li to neizbena posledica Mesije?

Znai, priznaje ga za Mesiju! povikao je glas iz gomile.

Zato da ne, kada sam prorok njegovih vremena? upitao je Propovednik.

U tonu njegovog glasa i njegovom dranju bilo je takve spokojne uverenosti da je ak i izaziva umukao. Gomila se odazvala amorom uznemirenja, priguenim ivotinjskim zvukom.

Da, ponovio je Propovednik. Ja sam prorok ovih vremena.

Alija, usredsreujui se na njega, otkrila je utanano izvijanje Glasa. Pouzdano je vladao gomilom. Da li je bio obuen kod Bene Geserita? Da li je ovo bila jo jedna smicalica Misionarije Protektive? Ne Pol, ve jo jedan deo beskrajne igre moi?

Tumaim mit i san! povikao je Propovednik. Ja sam lekar koji poraa dete i obznanjuje da je dete roeno. Pa ipak doao sam k vama u vreme smrti. Zar vas to ne uznemirava? Trebalo bi da vam uzdrma due!

Iako je osetila srdbu u njegovim recima, Alija je ra- zumela kuda cilja ovaj govor. Zajedno sa ostalima, jedva

8

primetno se uspinjala stepenicama, tiskajui se prema ovom visokom oveku u pustinjskoj odei. Njegov mlad vodi uhvatio joj je panju: Kako je samo imao svetle oi i kako je drsko izgledao! Da li bi Muad' Dib uzeo u slubu ovako cininog momka?

Hou da vas uznemirim! povikao je Propovednik. To mi je namera! Doao sam ovde da se borim protiv podvala i obmana vae konvencionalne, institucionalizo- vane religije. Kao to je sluaj sa svim takvim religijama, vae ustanove se pomeraju prema kukaviluku, pomeraju se prema osrednjosti, inerciji i samozadovoljstvu.

Ljutito gunanje poelo je da se podie iz sredine gomile.

Alija je osetila napetost i zlurado se pitala da li e se moda izroditi bunt. Da li je Propovednik mogao da izie na kraj sa ovim napetostima? Ako nije, moglo je da mu se desi da umre na licu mesta!

Onaj svetenik koji me je izazvao! uzviknuo je Propovednik upirui prst u gomilu.

On zna! pomisli Alija. Proe je neko drhtavo uzbuenje, gotovo seksualno u svojoj priguenosti. Ovaj Propovednik je igrao opasnu igru, ali ju je igrao savreno.

Ti, Svetenie u svom civilnom odelu, povikao je Propovednik, ti si svetenik samozadovoljnih. Nisam doao da osporim Muad' Diba, ve tebe! Je li tvoja religija prava ako te nita ne kota i ne nosi sobom nikakvu opasnost? Je li tvoja religija prava ako se na njoj goji? Je li tvoja religija prava ako u njeno ime ini gnusna dela? Otkud doe tvoja niska izopaenost iz prvobitnog otkrovenja? Odgovori mi, Svetenie!

Ali izaziva je utao. Alija je opazila da gomila ponovo sa udnom pokomou slua svaku Propovednikovu re. Napadajui Svetenstvo, on je zadobio njihovu naklonost! A ako su njene uhode bile u pravu, veina hodoasnika i Slobodnjaka na Arakisu je verovala da je ovaj ovek Muad' Dib.

Muad' Dibov sin se izloio opasnosti! viknuo je Propovednik, a Alija je zaula grcanje u njegovom glasu. Muad' Dib se izloio opasnosti! Oni su platili svoju cenu. A ta je Muad' Dib ostvario? Religiju koja se zavrava sa njim!

Kako bi razliite bile ove reci kada bi dolazile od Pola lino, pomislila je Alija. Moram da otkrijem! Popela se jo koji stepenik blie, a ostali se pomerie sa njom. Probijala se kroz gomilu sve dok gotovo nije mogla da dosegne ovog tajanstvenog proroka. Osetila je miris pustinje na njemu, meavinu zaina i kremena. I Propoved-

9

nik i njegov mladi vodi su bili pranjavi, kao da su tek nedavno doli iz bleda. Mogla je da primeti Propovedni- kove ruke, duboko izbrazdane venama na isturenom delu koe poev od zaptivaa pustinjskog odela koji su se nalazili na runim zglobovima. Mogla je da primeti da je jedan prst na njegovoj levoj aci nekada nosio prsten; useenost je ostala. Pol je nosio prsten na tom prstu: Atreidskog jastreba koji je sada poivao u Sie Tabru. Leto bi ga poneo da je poiveo . . . pod uslovom da bi mu ona u tom sluaju dozvolila da se popne na presto.

Ponovo je Propovednik usmerio svoje prazne one duplje prema Aliji i obratio joj se lino, ali ipak glasom koji se razlegao gomilom.

Muad' Dib vam je pokazao dve stvari: sigurnu budunost i nesigurnu budunost. Sa punom sveu, suoio se sa krajnjom nesigurnou ire vaseljene. Slepo je istupio sa svog poloaja u ovom svetu. Pokazao nam je da ljudi uvek moraju ovo da ine, birajui nesigurno umesto sigurnog. Alija je primetila da je njegov glas na kraju iskaza poprimio preklinjui ton.

Alija se osvrnula oko sebe i spustila ruku na balak svog kris-noa. Ako bih ga sad ubila, ta bi oni uradili? Ponovo je osetila kako je podilazi drhtavica. A ako bih ga ubila i otkrila se, optuujui Propovednika kao varalicu i jeretika?

Ali ta ako dokau da je to bio Pol?Neko je gurnuo Aliju jo blie njemu. Osetila se oa

rana njegovim prisustvom dok se borila da stia svoj gnev. Je li ovo bio Pol? Blagi Boe! ta joj je valjalo initi?

Zato je ovaj drugi Leto bio otgnut od nas? upitao je Propovednik. Istinski bol se zauo u njegovom glasu. Odgovorite mi ako moete! Ah, njihova poruka je jasna: napustite sigurnost. Ponovio je ovo u valjajuem gromoglasnom poviku: Napustite sigurnost! To je najdublja ivotna zapovest. To je sutina ivota. Mi smo provera nepoznatog, nesigurnog. Zato ne moete da ujete Muad' Diba? Ako je sigurnost apsolutno poznavanje jedne apsolutne budunosti, onda je to samo pre- ruena smrt. Takva budunost nastaje sada! To vam je on pokazao!

Sa zastraujuom neposrednou Propovednik posegnu i zgrabi Alijinu ruku. Uinio je to bez i malo pipanja ili oklevanja. Pokuala je da se iupa, ali ju je on grevito drao, govorei pravo u njeno lice, tako da su oni oko njih ustuknuli u pometnji.

ta ti je Pol Atreid rekao, eno? upitao je.

10

Kako zna da sam ena1 upitala se. elela je da utone u svoje unutranje ivote i potrai njihovu zatitu, ali ceo taj svet unutar nje ostajao je zastraeno nem, opinjen ovom prilikom iz svoje prolosti.

Rekao ti je da je dovrenje jednako smrti! zagrmeo je Propovednik. Apsolutno predvianje je dovrenje . . . a to je smrt!

Pokuala je da se oslobodi bolnog gra njegovih prstiju. elela je da trgne no i da ga raspori, ali nije imala smelosti. Nikada se u svom ivotu nije osetila ovako svladanom.

Propovednik je podigao bradu da bi se preko njene glave obratio svetini i povikao: Prenosim vam Muad' Dibove rei! On je rekao, 'Natrljau vaa lica stvarima koje pokuavate da izbegnete. Ne nalazim da je udno da se sve to elite da verujete sastoji samo u onom to vam prua utehu. Kako bi inae ljudska bia izumela zamke koje nas predaju osrednjosti? Kako bismo inae jasno pokazali kukaviluk?' To vam je Muad' Dib rekao!

Odjednom on pusti Alijinu ruku i gurnu je u gomilu. Zasigurno bi pala da nije bilo pritiska ljudskih tela koja su joj pruila oslonac.

Postojati znai istupiti iz zalea, rekao je Propovednik. Niste svesna bia, niti istinski postojite sve dok niste voljni da rizikujete ak i zdrav razum u ime svog postojanja.

Sputajui se niz stepenice, Propovednik jo jednom pronae Alijinu ruku bez nesigurnosti ili kolebanja. Ipak, ovog puta je bio neniji. Nagnuvi se sasvim do nje, podesio je glas samo za njene ui i rekao: Okani se pokuaja da me jo jednom potisne u pozadinu, sestro.

A zatim, sa rukom na ramenu svog mladog vodia, zakoraio je u svetinu. Bio je napravljen prolaz za ovaj neobian par. Ruke posegnue da dodirnu Propovednika, ali su ih ljudi pruali sa usrdnom lomnou, uplaeni od onog to bi mogli da otkriju ispod pranjave slobodnjake odee.

Alija je stajala usamljena u svojoj preneraenosti dok se svetina udaljavala pratei Propovednika.

Ispunilo ju je oseanje izvesnosti. To je bio Pol. Nije ostao ni traak sumnje. To je bio njen brat. Osetila je ono to je osetila gomila. Nalazila se u svetom prisustvu i sada je ceo njen svet leao ispreturan oko nje. Poelela je da pojuri za njim, da ga preklinje da je spase od same sebe, ali nije mogla da se pomeri. Dok su ostali pohrlili da slede Propovednika i njegovog vodia, ona je stajala opijena u potpunom beznau, u tako dubokom duev

11

nom bolu da je mogla jedino da drhti u njemu, nesposobna da vlada vlastitim miiima.

ta da radim? ta da radim? pitala se.Sada nije bilo ak ni Dankana, ni njene majke da joj

prue podrku. Unutranji ivoti ostajali su nemi. Imala je Ganimu, bezbedno uvanu pod straom u Kipu, ali Alija nije bila u stanju da primora sebe da iznese ovaj bol preiveloj bliznakinji.

Svi su se okrenuli protiv mene. ta mogu da uradim?

12

Druga glava

Jednooko vienje nae naseljene govori nam da ne moramo predaleko traiti probleme. Takvi problemi se moda nikada nee pojaviti. Umesto toga, pozabavimo se vukom u sopstvenom toru. opori koji napolju tumaraju moda ak ni ne postoje.

Azar Knjiga; amra 1:4

Desika je ekala Ajdaha pokraj prozora u svojoj dnevnoj sobi. Bila je to udobna prostorija sa mekanim diva- nima i starinskim stolicama. Vealica se nije mogla nad ni u jednoj od njenih soba, a sjajne kugle od kristala poticale su iz jednog drugog doba. Prozor je sa prvog sprata gledao na dvorini vrt.

ula je kada je sluga otvorio vrata, zatim zvuk Ajda- hovih koraka na drvenom podu, a potom i na tepihu. Sluala je ne okreui se, pogleda prikovanog za senkama proaranu svetlost zelenog travnjaka u vrtu. Nemi, straan rat njenih oseanja morao je u ovom asu da se suzbije. Nekoliko puta je duboko uzela vazduh po pravilima njene prana-bindu obuke i osetila priliv nametnute mirnoe.

Visoko izdignuto sunce bacalo je svoju reflektorsku svetlost niz zrake praine u dvorite, istiui srebrnaste krugove paukove mree razapete u granama lipe koje su dosezale gotovo do njenog prozora. U njenim odajama je bilo svee, ali iza ovog zaptivenog prozora vazduh je treperio u okamenjenoj vrelini. Zamak Korina je poivao u ustajalom stanju koje nije bilo u skladu sa zelenilom njenog vrta.

ula je kako se Ajdaho zaustavio tik iza nje.Ne okreui se, ona ree: Darivanje rei je darivanje

prevare i obmane, Dankane. Zato eli da razmeni rei sa mnom?

13

Mogue je da e samo jedno od nas uspeti da preivi, ree on.

A ti eli da sainim povoljan izvetaj o tvojim pregnuima? Okrenula se i ugledala ga kako spokojno stoji, posmatrajui je onim sivim metalnim oima koje nisu bile usredsreene u iu. Kako su samo u ovom trenutku prazne bile!

Dankane, je li mogue da si zabrinut za svoje mesto u istoriji?

Govorila je optuujui ga i setila se kako je govorila onaj put kada je prvi put srela ovog oveka. Tada je bio pijan, i imao je zadatak da je uhodi. Bio je rastrzan izmeu protivrenih obaveza. Ali to je bio Dankan pre no sto je postao gola. Ovaj ovde uopte nije bio isti ovek. Ovaj nije bio u nedoumici u pogledu svojih akcija, nije bio rastrzan.

Podneo je njenu procenu sa osmehom. Istorija pose- duje vlastiti sud i donosi vlastite presude, ree on. Sumnjam da e se traiti moje miljenje kada se bude donosio sud o meni.

Zato si ovde? upitala je.Iz istog razloga zbog koga ste vi ovde, moja gospo.Ni jedan spoljanji znak nije odao potresnu mo ovih

jednostavnih rei, ali njene misli krenue besomunom brzinom: Zna li on stvarno zato sam ja ovde? Kako bi mogao? Jedino je Ganima znala. A onda, da li je imao dovoljno podataka za mentatski proraun? To je bilo mogue. A sta ako je izrekao neto to je moglo da je oda? Morao je znati da Farad'n i njegovi ljudi prate svaki njihov pokret, svaku re.

Kua Atreida je stigla do gorke raskrsnice, ree ona. Porodica se okrenula protiv same sebe. Ti si spadao meu Vojvodine najodanije ljude, Dankane. Kada je baron Harkonen . . .

Bolje da ne govorimo o Harkonenima, ree on. To je bilo drugo vreme i va Vojvoda je mrtav. Upitao se sa uenjem: Zar nije u stanju da nasluti da je Pol obelo- danio prisustvo harkonenske krvi u venama Atreida? Time se Pol izloio velikoj opasnosti, ali je jo vre vezao Dankana za sebe. Posveenje u ovo otkrie bio je toliko veliki ulog da se to jedva dalo zamisliti. Pol je znao ta su baronovi ljudi uinili Ajdahu.

Kua Atreida nije mrtva, ree Desika.ta je Kua Atreida? upitao je on. Jeste li vi Kua

Atreida? Je li to Alija? Ganima? Jesu li to ljudi koji slue toj Kui? Gledam te ljude i vidim da nose ig stradanja koje se ne da izraziti recima! Kako oni mogu da budu

14

Atreidi? Va sin je ispravno rekao: 'Stradanje i proganjanje su sudbina svih koji me slede.' elim da se otrg- nem od toga, moja gospo.

Jesi li zaista preao k Farad'nu?Zar to nije ono to ste vi uradili, moja gospo? Zar

niste doli ovamo da ubedite Farad'na kako bi njegov brak sa Ganimom reio sve nae probleme?

Da li zbilja tako misli? pitala se u nedoumici. Ili je ova pria namenjena uima budnih pijuna?

Kua Atreida je uvek sutinski bila ovaploenje jedne ideje, ree ona. Zna ti to, Dankane. Kupovali smo odanost odanou.

Sluenje narodu, podrugljivo se nasmejao Ajdaho. Ah, mnogo puta sam uo vaeg Vojvodu da to kae. Mora da se prevre u grobu, moja gospo.

Zar stvarno misli da smo tako nisko pali?Moja gospo, zar niste znali da postoje pobunjeni

Slobodnjaci sebe zovu 'Markizi Unutranje Pustinje' koji proklinju Kuu Atreida, pa ak i Muad' Diba?

ula sam Farad'nov izvetaj, ree ona, pitajui se kuda je vodio ovaj razgovor i sa kakvom svrhom.

Vie od toga, moja gospo. Vie od onoga to stoji u Farad'novom izvetaju. Lino sam uo njihovu kletvu. Evo kako izgleda: 'U venom ognju se prili vi, Atreidi! Ne imali ni dua, ni duhova, ni tela, ni senki ni arolija ni kostiju, ni kose ni govora ni rei. Ne imali ni groba, ni doma ni rake ni groba. Ne imali ni vrta, ni drveta ni buna. Ne imali ni vode, ni hleba ni svetlosti ni vatre. Ne imali ni poroda, ni porodice ni naslednika ni plemena. Ne imali ni glave, ni ruku ni nogu ni hoda ni semena. Ne imali mesta ni na jednoj planeti. Neka vaim duama ne bude dozvoljeno da se ispnu iz dubina, i neka nikad ne budu meu onima kojima je dozvoljeno da ive na zemlji. Ni na jedan dan ne ugledali ai-Huluda, ali bili vezani i okovani u najnie Izrodstvo i vae due nikad ne ule u velianstvenu svetlost za vek i vekova.' Tako izgleda kletva, moja gospo. Moete li da zamislite takvu mrnju Slobodnjaka? Oni su predali sve Atreide levoj ruci prokletih, Zeni-Suncu koja je puna ognja.

Desiki se oteo jedan drhtaj. Ajdaho je nesumnjivo izgovorio ove rei istim glasom kojim je izreena prava kletva. Zato je ovo izneo pred Kuu Korino? Mogla je da zamisli estokog Slobodnjaka, uasnog u svom besu, kako stojei ispred svog plemena kazuje ovu prastaru kletvu. Zato je Ajdaho eleo da Farad'n to uje?

Izloio si jak razlog u prilog venanja Ganime i Farad'na, ree ona.

15

j>Uvek ste imali prostoduan pristup problemima, rece on. Ganima je Slobodnjak. Ona se moe udati jedino za onog koji ne plaa Fai, porez na zatitu. Kua Korino je predala svu svoju CHOAM-sku imovinu vaem sinu i njegovim naslednicima. Farad'n postoji uz doputenje Atreida. A setite se kada je va Vojvoda pobo zastavu jastreba na Arakis, setite se ta je rekao: 'Ovde sam; ovde ostajem!' Njegove kosti su jo tamo. A Farad'n bi morao da zivi na Arakisu zajedno sa svojim Sarau- karima.

Ajdaho je zavrteo glavom ve na samu pomisao o takvom savezu.

Ima jedna stara izreka koja veli da se problem ljuti kao luk, rekla je ona, hladnim glasom. Kako se usuuje da se ponaa pokroviteljski prema meni? Osim ako ne izvodi sve ovo za Tarad'nove budne oi . . .

Nekako ne mogu da zamislim da Slobodnjaci i Sar- daukari dele planetu, ree Ajdaho. To je ljuska koja se ne skida sa luka.

Nisu joj se sviale pomisli koje su Ajdahove rei mogle izazvati kod Farad'na i njegovih savetnika te ree otro: Kua Atreida je jo uvek zakon u Carstvu! Pritom je pomislila: Da li Ajdaho eli da Farad'n poveruje da moe da povrati presto bez Atreida?

Oh, da, ree Ajdaho. Gotovo sam zaboravio. Atre- idski zakon! Tumaen kao takav, naravno, od strane Svetenika Zlatnog Eliksira. Dovoljno je da zatvorim oi i zaujem Vojvodu kako mi govori da se pravi imetak uvek stie i odrava nasiljem ili pretnjom nasilja. Srea pripada svakom, kao sto je Gumi imao obiaj da pevui. Cilj opravdava sredstvo? Ili sam moda izmeao poslovice? No, nije vano da li gvozdenom pesnicom otvoreno vitlaju slobodnjake legije ili Sardaukari, ili da li je ona skrivena u Atreidskom zakonu ta pesnica je ipak tamo. A ona ljuska luka nee se skinuti, moja gospo. Znate, pitam se koju e pesnicu Farad'n potraiti?

ta on to ini? udila se Desika. Kua Korino e primiti k znanju ove podatke i naslaivati se njima!

Ti, dakle, smatra da Svetenici nee dozvoliti da se Ganima uda za Farad'na? drznula se Desika, pokuavajui da ispita kuda su smerale Ajdahove rei.

Dozvoliti joj? Blagi boe! Svetenici e dozvoliti Aliji da uradi ta god ona odlui. Moglo bi se dogoditi da se i sama uda za Farad'na!

U tome li eli da ulovi neto? pitala se Desika.Ne, moja gospo, ree Ajdaho. To nije izlaz. Narod

ovog carstva nije u stanju da vidi razliku izmeu vlada

16

vine Atreida i vladavine Zveri Rabana. Ljudi svakog dana umiru u tamnicama Arakisa. Otiao sam jer nisam mogao da svoju maevalaku ruku ni asa vie ostavim u slubi Atreida! Zar ne razumete ta govorim, zato sam doao ovde k vama kao najbliem predstavniku Atreida? Atreidsko carstvo je izdalo vaeg Vojvodu i vaeg sina. Voleo sam vau ker, ali je ona krenula jednim, a ja drugim putem. Ako ba doe do toga, savetovau Farad'- na da prihvati Ganiminu ruku ili Alijinu jedino pod njegovim uslovima.

Ah, priprema pozornicu za zvanino, ali asno povlaenje iz atreidske slube, pomislila je. Ali da li je mogao da zna koliko su one druge stvari o kojima je govorio napravile dobar posao u njenu korist? Smrknuto ga je pogledala. Zna da pijuni prislukuju svaku re, zar ne?

pijuni? Prigueno se nasmejao. Prislukuju kao to bih i ja prislukivao da sam na njihovom mestu. Zar ne znate kako je moja odanost krenula drugim putem? Mnoge sam noi probdeo sam u pustinji, i Slobodnjaci su u pravu u pogledu tog mesta. U ogromnom prostranstvu pustinje, posebno nou, suoavate se esto sa opasnostima tekog razmiljanja.

Jesi li tamo uo kako nas Slobodnjaci proklinju?Da. Meu al-Ouroubama. Pridruio sam im se na

Propovednikov zahtev, moja gospo. Zovemo sebe Zar Sadus, oni koji odbijaju da se pokore Svetenicima. Ovde sam da bih jednom Atreidu zvanino prijavio da sam preao neprijateljsku teritoriju.

Desika ga je prouavala, tragajui za nekom pojedi- nou koja bi ga izdala, ali Ajdaho ni jednim migom nije odao da govori pritvorno ili sa skrivenim namerama. Je li zaista bilo mogue da je preao k Farad'nu? Prisetila se maksime Sestrinstva: U ljudskim delima, nita nije trajno; sva ljudska dela okreu se po zavojnici, kreui se u krug i prema napolju. Ako je Ajdaho zaista napustio atreidski tor, to je moglo da objasni njegovo sadanje ponaanje. Kretao se u krugu i prema napolju. Morala je da razmotri ovu mogunost.

Ali zato je naglasio da je postupio po Propovedniko- vom zahtevu?

Desikin um se dao u razmiljanje vrtoglavom brzinom i poto je uzela u obzir mogunosti, shvatila je da e moda morati da ubije Ajdaha. Plan u koji je uloila sve svoje nade bio je do te mere osetljiv da se nije moglo dopustiti da ga bilo ta poremeti. Bilo ta. A Ajdahove rei su nagovetavale da mu je njen plan poznat. Proce- nila je njihove meusobne poloaje u ovoj prostoriji,

2 Deca Arakisa II 17

pomerajui se i okreui se da bi se postavila u najpovoljniji poloaj za smrtonosan udarac.

Uvek sam smatrala utvrujue dejstvo fauf-reluchesa za potporni stub nase snage, ree ona. Neka se zamisli zato je skrenula razgovor na sistem klasnog razlikovanja. Landsradov Savet Velikih Kua, regionalni Sisel- radi, svi oni zasluuju nau . . .

Niste mi odvratili panju, ree on.I Ajdaho se udio kako su njeni postupci postali pro

vidni. D a ji je postala nemarnija u pogledu prikrivanja ili je konano probila zidove svoje bene geseritske obuke? Ovo drugo, zakljuio je, ali neto od toga postojalo je i u njoj menjala se starei. Rastuivalo ga je da po- smatra skromne sposobnosti po kojima su se novi Slobodnjaci razlikovali od starih. Nestajanje pustinje bilo je nestajanje neeg dragocenog za ljudska bia i on nije bio u stanju da opise tu stvar, kao to nije bio u stanju da opise ono sto se dogodilo sa gospom Desikom.

Desika je zurila u Ajdaha sa otvorenom zapanjenou, ne pokuavajui da sakrije svoju reakciju. Zar je tako lako mogao da je ita?

Neete me ubiti, ree on. Upotrebio je stare slobodnjake reci upozorenja: Nemoj da svojom krvlju poprska moj no. Pri tom je pomislio: Postao sam dobrim delom Slobodnjak. Ovo mu je izazvalo jedno nastrano oseanje bliskog odnosa koje mu je pomoglo da shvati koliko je duboko bio prihvatio obiaje planete koja je pruila utoite njegovom drugom ivotu.

Mislim da je bolje da ode, ree ona.Ne dok ne prihvatite moje istupanje iz atreidske

slube.Prihvaeno je! odsekla je ona. I tek poto je izustila

ove rei, shvatila je koliko je mnogo istih nekontrolisa- nih misli otilo u ovom razgovoru. Bilo joj je potrebno vreme da razmisli i sve ponovo razmotri. Otkud je Ajdaho znao ta je nameravala da uini? Nije verovala da je sposoban da prelazi Vremenom na zainski nain.

Ajdaho se unatrake odmicao od nje sve dok nije ose- tio vrata iza sebe. Zatim se naklonio. Jo jednom vas nazivam moja gospo, i potom nikad vie. Moj savet Fa- rad'nu bie da vas otpravi natrag na Vala, tiho i brzo, u najskorijem pogodnom trenutku. Suvie ste opasna igraka da bi se ovde vrtela. Iako ne verujem da on o vama misli kao o igraki. Vi radite za Sestrinstvo, a ne za Atreide. Sada se pitam da li ste ikad radili za Atreide. Vi, arobnice, kreete se suvie dubokim i tajanstvenim stazama da bi se ikad oslonile na obine smrtnike.

18

Jedan gola sebe smatra obinim smrtnikom, tre se ona.

U poreenju sa vama, ree on.Odlazi, naredila je.To mi je i namera. mugnuo je kroz vrata, prola

zei pored radoznalih pogleda slugu koje su oigledno sve vreme prislukivali.

To je obavljeno, pomislio je. A oni to mogu da protumae samo na jedan nain.

2*19

Trea glava

Samo se u stvarnosti matematike moe razumeti Muad' Dibov tacan pogled na budunost. Ovako: prvo, po- stuliramo bilo koji broj usmerenih dimenzija u prostoru. (U pitanju je klasian n-slojni proireni skup n dimenzija.) U takvom okviru, Vreme shvaeno u obinom smislu postaje skup jednodimenzionalnih svojstava. Primenjujuci ovo na Muad' Dibov fenomen, otkrivamo da smo suoeni ili sa novim svojstvima Vremena ili (redukcijom kroz beskonano raunanje) imamo posla sa odvojenim sistemima koji sadre n grupa svojstava. U Muad' Dibovom sluaju, pretpostavimo ovo drugo. Kao sto se pokazuje redukcijom, usmerene dimenzije jednog n sloja mogu imati zasebno postojanje jedino u razliitim okvirima Vremena. Tako se pokazuje da odvojene dimenzije Vremena postoje istovremeno. Ovo je neizbena okolnost koju Muad' Dibo- vo predvianje zahteva da bi posmatrao n-sloj ne kao proireni skup ve kao jednu operaciju unutar jednog jedinog okvira. U stvari on je zaledio svoju vaseljenu u taj jedan okvir sto je predstavljalo njegov pogled na budunost.

Palimbaa: Predavanja u Sie Tabru

Leto je leao na vrhu dine, piljei preko otvorenog peska u^zmijoliku stenu koja je poivala na povrini. Stena je leala poput ogromnog crva na pesku, pljosnata i pretea u jutarnjoj svetlosti. Tamo se nita nije pomeralo. Ptice nisu kruile iznad glave; ni jedna ivotinja nije skaku- tala izmeu stena. Mogao je da primeti proreze sabirnice vetra gotovo na sredini crvovih lea. Tu je moralo da bude vode. Stena-crv imala je poznat izgled siekih sklonita, ako se izuzme odsustvo ivih stvari. Leao je spokojno uvaljen u pesak i motrio.

20

Jedna od Gumi Halekovih pesama, postojana u svojoj jednolinosti, potekla je njegovom sveu:

Ispod brda gde lisica tri lako,areno sunce sija jakoGde moja jedina ljubav poiva.Ispod brda u cestaru divlje mirodije uhodim moju ljubav koja se ne moe probuditi. Skriva se u grobu Ispod brda.

Gde je ulaz u ovo mesto? pitao se Leto.Sa izvesnou je osetio da ovo mora biti Jakarutu/Fon-

dak, ali neto ovde nije bilo u redu, a to je bilo u vezi sa odsustvom ivotinjskog kretanja. Neto je treperilo po ivicama svesnog opaanja, upozoravajui ga.

ta se krilo ispod brda?Nedostatak ivotinja bio je zabrinjavajui. To je pro

budilo njegovo slobodnjako oseanje opreza: Odsustvo kazuje vie od prisustva kada se radi o opstanku u pustinji. Ali tamo se nalazila sabirnica vetra. Trebalo je da ima vode i ljudi koji bi je koristili. Ovo mesto je bilo tabu koji se krio iza imena Fondaka, a njegov drugi identitet nije bio zabeleen u pamenjima ak ni veine Slobodnjaka. A ipak se ptice i ivotinje nisu mogle videti tamo.

Ni ljudska bia pa ipak ovde je zapoinjala Zlatna Staza.

Njegov otac je jednom rekao: Nepoznato se nalazi svuda unaokolo, u svakom trenutku. Tu treba traiti znanje.

Leto je bacio pogled nadesno du dinine kreste. Majka oluja nedavno je prola ovuda. Jezero Azrak, gipsana ravnica, pokazivala se ispod peanog pokrivaa. Po slobodnjakom praznoverju svako ko je ikad video Bian, Bele Zemlje, bio je nagraen dvoseklom eljom, eljom koja je mogla da vas uniti. Leto je video samo gipsanu ravnicu koja mu je govorila da je ovde na Arakisu nekada postojala otvorena voda.

Kao to e, verovatno, jo jednom postojati.Upiljio se navie, njiui pogledom svuda unaokolo

u potrazi za nekim pokretom. Nebo je bilo porozno posle oluje. Svetlost koja je prolazila kroz njega, izazivala je oseanje mlenog prisustva nekog srebrnog sunca izgubljenog negde iznad koprene praine koja je opstajala u velikim visinama.

Leto je jo jednom vratio pogled na vijugavu stenu. Izvukao je dvogled iz svoje slobodnjake bale za opremu,

21

podesio pokretljiva soiva i zagledao se u goletno sivilo, ovu izboinu gde su nekad ljudi Jakarutua iveli. Uveli- anje je otkrilo jedan trnov bun, poznat pod imenom Kraljica Noi. bun se ugnezdio u procepu koji je mogao da bude ulaz u stari sie. Odmerio je duinu izboine. Srebrnasto sunce pretvaralo je crveno u sivo, bacajui rasplinutu jednolikost zamanim prostranstvom stene.

Prevrnuo se, okreui lea Jakarutuu i podrobno istraio okolinu dvogledom. U ovoj divljini obeleja ove- kovog prelaenja nisu se mogla sauvati. Vetar je ve izbrisao njegove tragove, ostavljajui jedino nejasnu okruglinu na mestu na kome je sjahao sa crva prole noi.

Ponovo je pogledao prema Jakarutuu. Osim sabirnice vetra, nije bilo nikakvog znaka da su ljudi ikada proli ovim putem. A sa izuzetkom vijugavog prostiranja stene, ovde nije bilo nieg to bi se izdvojilo iz belasavog peska, iz divljine to se pruala od horizonta do horizonta.

Leto je odjednom osetio da se nalazi na ovom mestu zbog toga sto je odbio da se zatvori u sistem koji su mu njegovi preci zavetali. Pomislio je na to kako su ljudi gledali na njega, na onu zajedniku greku u svaijem pogledu izuzev u Ganiminom.

Osim za onu pomamnu rulju drugih pamenja, to dete nikada nije bilo dete.

Moram da prihvatim odgovornost za odluku koju smo doneli, pomislio je.

Jo jednom je odmerio duinu stene. Po svim opisima ovo je morao da bude Fondak, a ni jedno drugo mesto nije moglo da bude Jakarutu. Osetio je udnovatu drhtavu povezanost sa tabuom ovog mesta. Na Nain Bene Geserita, otvorio je svoj um prema Jakarutuu, teei da nita ne zna o njemu. Obavetenost je bila prepreka saznavanju. Nekoliko trenutaka dopustio je sebi da jedino zadrhti, ne zahtevajui nita, ne postavljajui pitanja.

Problem je leao u nedostatku ivotinjskog sveta, ali mu je jedna naroita stvar budila oprez. Napokon ju je opazio: nije bilo ptica strvodera orlova, leinara, jastrebova. ak i kada je ceo ostali ivot bio skriven, oni su ostajali vidljivi. Svako mesto sa vodom u ovoj pustinji sadravalo je svoj lanac oblika ivota. Na kraju lanca nalazili su se sveprisutni strvoderi. Nita nije dolo da ispita njegovo prisustvo. I te kako dobro je poznavao te pse uvare siea, onaj stroj zgurenih ptica na rubu stene Tabra, iskonske pogrebnike koji su ekali na meso. Slobodnjaci su imali obiaj da kau: Nai suparnici. Ali oni su to govorili bez oseanja surevnjivosti jer su ih

22

ove ptice-tragai esto obavetavale o pribliavanju stranaca.

ta ako su ovaj Fondak napustili ak i krijumari?Leto je zastao da ugasi e iz jednog od svojih creva

za sakupljanje vlage.ta ako ovde stvarno nema vode?Ponovo je razmotrio svoj poloaj. Na putu dovde,

sjurio je dva crva u pesak, gonei ih svojim mlatilom kroz no, ostavljui ih polumrtve. Ovo je bila Unutranja Pustinja gde je trebalo da se nalazi utoite krijumara. Ako je ivot ovde postojao, ako je mogao da postoji, to bi moralo da bude u neposrednoj blizini vode.

ta ako ovde nema vode? ta ako ovo nije Fondak/Ja- karutu?

Jo jednom je uperio dvogled prema sabirnici vetra. Njegove spoljne ivice bile su nagriene peskom, bilo im je potrebno odravanje, ali je dovoljno toga ostalo. Tamo je trebalo da bude vode.

Ali ta ako je nema?Voda naputenog siea mogla je da ispari u vazduh u

nekoj od katastrofa. Zato ovde nije bilo ptica strvodera? Ubijene zbog njihove vode? Ko je mogao to da uini? Kako su mogle sve od reda da budu unitene? Otrov?

Zatrovana voda.Legenda o Jakarutu nije sadravala priu o zatrovanoj

cisterni, ali je to moglo da bude istina. Ako je prvobitno jato bilo ubijeno, zar se do danas ne bi obnovilo? Iduali su bili zbrisani sa lica zemlje pre mnogo pokolenja, a prie nikada nisu pomenule otrov. Ponovo je paljivo ispitao stenu dvogledom. Kako je ceo jedan sie mogao da nestane? Neko je svakako morao da umakne. Retko su kad svi stanovnici siea boravili kod kue. Druine su tumarale pustinjom, putovale u gradove.

Leto je odloio dvogled sa uzdahom odustajanja. Skliznuo je niz zaklonjenu stranu dine i obazrivije nego inae ukopao svoj pustinjski ator, a zatim prikrio sve znake svog prisustva, pripremajui se da provede vrelo doba dana. Troma strujanja umora prikrala su se njegovim udovima kada se zatvorio u pomrinu. Unutar znojave ogranienosti atora, proveo je vei deo dana dremajui, premiljajui o grekama koje je moda nainio. Njegovi snovi su bili odbrambeni, ali nije moglo biti samoodbrane u poduhvatu za koji su se on i Ganima odluili. Neuspeh bi saegao njihove due. Pojeo je zainske biskvite i zaspao, probudio se da bi jo jednom utolio glad i ugasio e, a zatim ponovo utonuo u san. Dug je bio put do ovog mesta, ertok ispit za miice jednog deteta.

Predvee se probudio okrepljen i poslunuo ne bi li

23

cuo znake ivota. Ispuzao se iz svog peanog pokrova. Visoko u nebu vetar je nosio prainu u jednom pravcu, ali on je mogao da oseti kako ga pesak ujeda za obraz dolazei iz drugog pravca pouzdan znak da e doi do promene u vremenu. Oseao je da se pribliava oluja.

Obazrivo se uspuzao do vrha dine i jo jednom se upiljio u one zagonetne stene. Vazduh koji ga je razdvajao od njih bio je ute boje. Predznaci su govorili da se pribliava Koriolis oluja, vetar koji je nosio smrt u svom duvanju. Naii e ogromni spiralni plat, vetrom gonjenog peska koji je mogao da se rairi preko etiri stepena geografske irine. Pusta praznina gipsanog anka sada je bila uta po povrini, ogledajui oblake praine. Obavio ga je varljivi mir veeri. Potom se dan ugasio i nastala je no, brza no Unutranje Pustinje. Stene su se preobratile u rogljaste iljkove kao zamrznute svetlou Prvog Meseca. Osecao je kako mu peani trnovi bodu kozu. Prasak suve grmljavine zvuao je kao odjek udaljenih bubnjeva, i u prostoru izmeu meseeve svetlosti i pomrine on uj'leda iznenadnu kretnju: slepi mievi. Mogao je da uje pokretanje njihovih krila, njihove jedva ujne piskute.

Slepi mievi.Namerno ili sluajno, ovo mesto prualo je oseaj na

putene pustosi. Ovde je trebalo da je polulegendarno uporite krijumara: Fondak. Ali ta ako ovo nije bio Fondak? Sta ako je tabu i dalje vladao, a ovo bila samo koljka avetinjskog Jakarutua?

Leto se uurio u zavetrini dine i ekao da se noustali u svojim ritmovima. Strpljenje i opreznost __opreznost i strpljenje. Neko vreme zabavljao se podse- cajuci se Coserovog putovanja od Londona za Kenterberi, redajui u pamenju mesta od Saudvarka: dve milje do pojila Sent lomas, pet milja do Deptforda, est milja do Grmia, trideset milja do Roestera, etrdeset milja do Sitinbarna, pedeset i pet milja do Boutona pod Bli- nom, pedeset osam milja do Harbledona i ezdeset milja do Kenterberija. Saznanje da samo nekolicina u njegovoj vaseljeni mogu da se sete osera ili da znaju za neki London, osim za selo na Gansridu, dalo mu je oseanje vanvremenskog poleta. Sent Tomas je bio sauvan u Oranjskoj Katolikoj Bibliji i Azar Knjizi, ali je Kenterberi iezao iz pamenja ljudi ba kao i planeta na kojoj se nalazio. Tamo je lealo breme njegovih pamenja, svi om^zivoti koji su pretili da ga progutaju. Ve je jednom preao taj put do Kenterberija.

Njegov sadanji put bio je dui i, uostalom, opasniji.Upravo se prebacio preko dininog vrha i uputio ka

24

meseinom obasjanim stenama. Drao se senki i prebacivao se preko vrhova ne proizvodei zvuke koji bi mogli da odaju njegovo prisustvo.

Praine je nestalo kako to esto biva neposredno pred oluju i no je bila blistava. Dan nije otkrio ni jedan pokret, ali sada je uo kako se mala stvorenja muvaju u tami dok se pribliavao stenama.

U jednoj dolini izmeu dve dine nabasao je na porodicu skoimia, koji strugnue kada im se primakao. Preao je polaganije preko sledeeg vrha jer su mu oseanja bila obuzeta slankastom bojazni. Proek koji je ranije uoio da li je vodio do ulaza? Javile su se i druge brige: starovremenski siei uvek su bili zatieni zamkama otrovnim bodljama u jamama, otrovnim trnovima na biljkama. Osetio se uhvaenim u slobodnjaku agrafu: No slune svesti. Oslukivao je i najslabiji zvuk.

Sive stene su se sada uzdizale nad njim, postavi dinovske kada im se pribliio. Oslukujui, zauo je ptice nevidljive u toj litici, blago dozivanje ranjene rtve. Bili su to zvuci dnevnih ptica ali su se irili u no. ta je okrenulo njihov svet naopako? ovekova grabljivost?

Odjednom Leto se sledio na pesku. Tamo na litici videla se vatra, balet blistavih i tajanstvenih dragulja na pozadini crne prozirne tkanine noi, vrsta signala koju je sie moda slao putnicima preko bleda. Ko su bili posednici ovog mesta? Otpuzao je napred do najdubljih senki u podnoju litice i stao da pipa rukom du stene, postupno pomerajui telo za rukom u potrazi za pukotinom koju je video za dana. Pronaao ju je posle osmog koraka, izvukao pumpu za ubacivanje vazduha iz bale i poeo da ispituje tminu. Tek to se pomerio neto vrsto i svezujue pade mu na ramena i ruke, uinivi ga nepokretnim.

Zamka od puzavice!Odupro se nagonu za borbom; to je samo doprinosilo

da se puzavica vre stegne. Ispustio je pumpu i previo prste desne ruke, pokuavajui da dosegne no za pojasom. Osetio se kao praznoglavo nevinace zbog toga to prvo nije bacio neto iz daljine u pukotinu da proveri kakve se opasnosti kriju u tami. Njegov um je bio potpuno zaokupljen vatrom na litici.

Svaki pokret je pritezao puzavicu, pa ipak njegovi prsti na kraju dodirnue drku noa. Kradimice je obavio aku oko drke i poeo da izvlai no.

Plamsavo svetio ga je zapljusnulo, ukoivi mu svaki pokret.

Ah, lep ulov u naoj mrei. Zauo se hripav muki glas iza Letovih lea koji je imao neto poznato, mada ne

25

dovoljno jasno, u svom tonu. Leto je pokuao da okrene glavu, svestan opasnog svojstva puzavice da smrvi telo koje se previe slobodno kretalo.

Jedna ruka mu ote no pre no to je mogao da vidi svog zarobljivaa. Ruka je znalaki vrljala po njegovom telu, uklanjajui ona mala sredstva koja su on i Ganima nosili za sluaj da se nau u borbi za goli opstanak. Nita nije izmaklo pretresau, ak ni garota od siga ice skrivena u njegovoj kosi.

Leto jo uvek nije mogao da vidi ovog oveka.Prsti poradie neto sa zamkom od puzavice i on otkri

da moe lake da die, ali ovek ree: Ne pruaj otpor, Leto Atreid. Tvoja voda je u mojoj ai sree.

Krajnjim naporom Leto je ostao miran i ree: Zna moje ime?

Naravno! Kada se postavlja zamka, onda je to sa na- merom. Ima se na umu odreen ulov, zar ne?

Leto je zamukao, ali su mu se misli kovitlale.Osea se izdanim! ree sipljiv glas. Ruke su ga

obrnule blago ali sa oitim prisustvom snage. Odrasli mukarac davao je do znanja jednom detetu u emu se sastojala njegova nadmo.

Leto se upiljio u blesak koji je dolazio od dve jednake lebdee buktinje i nazreo tamne konture lica maskiranog kapuljaom pustinjskog odela. Navikavi oi, razaznao je tamno pare koe i potpuno osenene oi uivaoca melana.

Pita se to nam je bio potreban sav ovaj trud, ree ovek. Njegov glas je izvirao iz donjeg, zastrtog dela lica i imao je udnu priguenu boju kao da je pokuavao da prikrije naglasak.

Odavno sam prestao da se udim odreenom broju ljudi koji ele da vide atreidske blizance mrtve, ree Leto. Njihovi razlozi su oigledni.

Dok je govorio, Letov um se bacakao na nepoznanice kao na reetke kaveza, divlje tragajui za odgovornima. Postavljena klopka? Ali ko je znao osim Ganime? Nemogue! Ganima ne bi izdala roenog brata. Da li ga je, onda, neko tako dobro poznavao da je mogao da predvidi njegove postupke? Ko? Njegova baba? Kako je ona mogla?

Nije ti se moglo dopustiti da nastavi kako si zapoeo, ree ovek. Vrlo loe. Pre nego to se popne na presto, neophodno je da se obrazuje. Oi bez beo- njaa zurile su odozgo u njega. Pita se kako neko moe i da zamisli da se prihvati obrazovanja takve linosti kakva si ti? Tebe, sa znanjem mnotva sadranim u tvojim pamenjima? A ba je tako, vidi! Misli da si obra

26

zovan, a samo si skladite mrtvih ivota. Jo uvek nema vlastiti ivot. Ti si samo pokretna pretovarenost drugima, sve sa jednim ciljem traenjem smrti. Slab vladalac biva trailac smrti. Prekrio bi svoju okolinu leevima. Tvoj otac, na primer, nikada nije razumeo . . .

Usuuje se na takav nain da govori o njemu?Odavno se usuujem. Najposle, on je bio samo Pol

Atreid. Pa dobro, deko, dobrodoao u svoju kolu.ovek je izvukao ruku ispod odee i udario Leta po

obrazu. Leto oseti trzaj od ovog udarca i u sledeem trenutku shvati da krivuda nanie u tminu gde se leprala jedna zelena zastava. Bio je to zeleni barjak Atreida sa svojim simbolima dana i noi, svojim znamenjem Dine olienim u cevi za vodu. uo je klokotanje vode dok je tonuo u nesvest. Ili se to neko cerekao?

27

etvrta glava

Jo uvek moemo da se setimo zlatnih dana pre Haj- zenberga, koji je ljudskim biima ukazao na zidove koji opkoljavaju nae unapred odreene rasprave. ivoti unutar mene nalaze da je ovo zabavno. Od znanja, shvatate, nema koristi ukoliko ne postoji svrha, ali svrha je ono to podie opkolne zidove.

Leto Atreid II, Njegov Glas

Alija se nala u poloaju da grubo govori straarima koje je susrela u predvorju hrama. Bilo ih je devetoro u pranjavim zelenim uniformama prigradske patrole i jo uvek su dahtali i znojili se od napora. Svetlost kasnog popod- neva dopirala je od vrata iza njihovih lea. Prostor je bio oien od hodoasnika.

Dakle, moja nareenja vam nita ne znae? otro je upitala Alija.

udila se sopstvenom besu, ali nije pokuavala da ga zadri ve je putala da se izliva. Telo joj je podrhtavalo od osloboene napetosti. Ajdaho je otiao . . . gospa De- sika . . . nema izvetaja . . . jedino glasine da se nalaze na Salusi. Zato Ajdaho nije poslao poruku? ta je uinio? Da li je konano saznao za Javida?

Alija je nosila utu odeu kao znak alosti koja je vladala u Arakenu, boju saiueg sunca iz slobodnjake istorije. Kroz nekoliko minuta trebalo je da povede drugu i poslednju pogrebnu povorku do Starog Klanca i tamo osveti spomenik svom pokojnom bratancu. Trebalo je da se posao okona ove noi, odgovarajuim davanjem pote onom koji je bio predodreen da vodi Slobodnjake.

Sveteniki straari prkosno su primili izliv njenog gneva, nimalo se ne sramei. Stajali su naspram nje uokvireni svetlou sunevih zraka na izmaku. Miris njihovog znojenja lako se otkrivao kroz tanka i nefunkcio

28

nalna pustinjska odela gradskih stanovnika. Njihov voa, visoki plavi Kaza sa simbolima porodice Kadelam na burki, svukao je obrazinu svog pustinjskog odela na stranu da bi mogao jasnije da govori. Glas mu je bio pun prizvuka ponosa koji se mogao oekivati od potomka porodice koja je nekad vladala Sie Abirom.

Naravno da smo pokuali da ga zarobimo!Ovaj ovek je oigledno bio ljuto uvreen njenim na

padom. On bogohuli! Znamo vaa nareenja, ali smo ga uli i sopstvenim uima!

I niste uspeli da ga uhvatite, ree Alija tihim i optu- ujuim glasom.

Jedan od straara, mlada ena niskog rasta, pokuala je da ih opravda. Gomila je bila veoma gusta tamo! Kunem se da su nas ljudi spreili!

Draemo ga na oku, ree Kadelam. Sledei put ga neemo ispustiti.

Alija ih smrknuto pogleda. Zato neete da me razume te i posluate?

Moja gospo, m i . . . ta bi ti uradio, potome Kade Lamba, ako bi ga za

robio i otkrio da je on, odista, moj brat?On je oito preuo poseban naglasak koji je stavila

na njegovo ime, premda nije mogao da postane svete- niki straar bez odreenog obrazovanja i otroumnosti koja je ila uz to. Zar je eleo da rtvuje sebe?

Straar proguta pljuvaku a potom ree: Moramo ga sami ubiti jer stvara nered.

Ostale je ovo skamenilo od zaprepaenja, ali su i dalje izgledali prkosno. Bili su svesni onog to su uli.

On pokree plemena da se udrue protiv vas, ree Kadelam.

Alija je sada znala kako da postupa s njim. Obratila mu se mirnim, trezvenim tonom: Shvatam. Pa ako mora da se rtvuje na ovaj nain, liavajui ga slobode javno tako da svi vide ko si i ta ini, onda pretpostavljam da stvarno mora.

rtvujem s e . . . Zastao je i preao pogledom preko svojih drugova. Kao Kaza ove grupe, njihov naimeno- vani voa, imao je pravo da govori u njihovo ime, ali je pokazao znake da eli da ostane nem. Ostali straari nelagodno su se mekoljili. U zajapurenosti od potere oni su izazvali Aliju. Sada se moglo samo aliti zbog takvog prkoenja Materici Nebesa. Sa oitom nelagodnou straari su napravili malo odstojanje izmeu sebe i svog Kaze.

Za dobro Crkve, nae zvanino reagovanje moralo bi da bude strogo, ree Alija. Razume to, zar ne?

29

Ali on . . .ula sam ga svojim uima, ree ona. Ali ovo je

izuzetan sluaj.To ne moe biti Muad' Dib, moja gospo!Kako malo on zna! pomislila je. Zatim ree: Ne mo

emo da se izlaemo opasnosti njegovog javnog hapenja, nanosei mu uvredu tamo gde bi to ostali mogli da vide. Ukoliko se, naravno, jo jedna prilika ukae.

U poslednje vreme stalno je okruen gomilom!Bojim se da u tom sluaju morate da budete strpljivi.

Naravno, ako ostajete pri tome da mi prkosite . . . Ostavila je zakljuke da vise u vazduhu, neizgovorene, ali dobro shvaene. Kadelam je bio ambiciozan, sa sjajnom karijerom u izgledu.

Nismo imali nameru da prkosimo, moja gospo. o- vek je ponovo vladao sobom. Radili smo brzopleto; sada mi je to jasno. Oprostite nam, ali on . . .

Nita se nije dogodilo, nita to bi zahtevalo oprotaj, rekla je, koristei uobiajenu slobodnjaku frazu. Bio je to jedan od mnogih naina da pleme ouva mir u svojim redovima, a ovaj Kadelam je jo uvek bio dovoljno star Slobodnjak da to pamti. Njegova porodica je imala dugaku tradiciju komandovanja. Oseanje krivice bilo je bi za Slobodnjaka koji je valjalo vrlo retko koristiti. Slobodnjaci su najbolje sluili kada su bili slobodni od krivice i ozlojeenosti.

Pokazao je da razume njeno prosuivanje klimajui glavom i rekavi: Za dobro plemena; shvatam.

Idite i osveite se, ree ona. Povorka kree kroz nekoliko minuta.

Da, moja gospo. urno su se udaljili, svakom kretnjom odajui olakanje zbog toga to su se olako izvukli.

Jedan bas je zagrmeo u Alijinoj glavi: Ah, veoma si umeno postupila. Jedno ili dvoje meu njima i dalje ve- ruje da eli da vidi Propovenika mrtvog. Pronai e nain.

Umukni! prosiktala je. Umukni! Nikada nije trebalo da te sluam! Pogledaj ta si mi uinio . . .

Postavio te na put besmrtnosti, odgovorio je bas.Osetila je kako odjekuje u njenoj lobanji poput udalje

nog bola i pomislila: Gde da se sakrijem? Nema mesta na koje bi moglo da se ode!

Ganimin no je otar, ree Baron. Seti se toga.Alija trepnu. Da, to je bilo neto to je trebalo imati

na umu. Ganimin no je otar. Taj no je mogao da ih otcepi od njihovih sadanjih nevolja.

30

Peta glava

Ako verujete u odreene reci, vi verujete u njihove skrivene sadrine. Kada verujete da je neto ispravno ili pogreno, istinito ili lano, vi verujete u pretpostavke u recima koje izraavaju te sadrine. Takve pretpostavke su obino pune rupa, ali ostaju najdra- gocenije za ubedenog.

Beskrajan dokaz iz Panoplije Profetike

Letov um je lebdeo u pari estokih mirisa. Prepoznao je teak cimet melana, teskoban znoj trudnih tela, Iju- tinu nepoklopljene mrtvake cedionice, prainu raznih vrsta od kojih je kremena preovlaivala. Mirisi su ocrtavali trag kroz peani san, stvarali maglovita oblija u zemlji smrti. Znao je da bi ovi mirisi trebalo neto da mu kau, ali jedan deo njega jo nije bio u stanju da saslua.

Misli su kao utvare lebdele njegovim umom: U ovom asu ja ne posedujem konane odlike; sav sam od svojih predaka. Sunce koje zalazi u pesak jeste sunce koje zalazi u moju duu. Nekad je ovo mnotvo unutar mene bilo sjajno, ali sad je svreno s tim. Ja sam Slobodnjak i doiveu slobodnjaki kraj. Zlatna staza se zavrila pre nego to je poela. To nije nita do vetrom oduvan trag. Mi, Slobodnjaci, znamo sva lukavstva skrivanja: ne ostavljamo ni izmet, ni vodu, ni tragove . . . A sad, pogledaj kako moj trag iezava.

Jedan muki glas je govorio tik uz njegovo uvo: Mogao bih da te ubijem, Atreide. Mogao bih da te ubijem, Atreide. Ovo se ponavljalo nanovo i nanovo sve dok nije izgubilo znaenje i postalo nema stvar preneta u Letova sanjarenja molepstvije od slova: Mogao bih da te ubijem, Atreide.

31

Leto je proistio grlo i osetio kako je stvarnost ovog prostog ina razdrmala njegova ula. Pokuao je da prozbori suvim grlom: Ko . . .

Onaj glas pokraj njega ree: Ja sam obrazovan Slobodnjak i ubio sam svog oveka. Vi ste nam oduzeli nae bogove, Atreidi. ta se nas tie va smrdljivi Muad' Dib? Va bog je mrtav!

Je li ovo bio stvarni Uruba glas ili jo jedan deli njegovog sna? Leto je otvorio oi i otkrio da sedi na tvrdom krevetu. Podigao je pogled prema steni, mutnim sjajnim kuglama i spazio jedno otkriveno lice koje je zurilo u njega iz takve blizine da je mogao da mu oseti dah sa njegovim poznatim mirisima sieke hrane. Lice je bilo slobodnjako; nije se moglo pogreiti pri pogledu na tamnu put, te otre crte i vodom posno telo. Ovo nije bio ugojeni gradski stanovnik. Ovo je bio pustinjski Slobodnjak.

Ja sam Namri, Javidov otac, ree Slobodnjak. Poznaje li me, Atreide?

Znam Javida, proitao je Leto.Da, tvoja porodica dobro poznaje mog sina. Ponosim

se njim. Vi Atreidi uskoro ete moda i bolje da ga upoznate.

ta . . . Ja sam jedan od tvojih uitelja, Atreide. Imam samo

jednu dunost: ja sam onaj koji bi mogao da te ubije. Rado bih to uinio. U ovoj koli, poloiti ispit znai i- veti; pasti znai biti predan u moje ruke.

Leto je uo neumoljivu iskrenost u ovom glasu. Postade mu hladno oko srca. Ovo je bio ljudski gom dabar, osion neprijatelj koji je imao da proveri njegovo pravo ulaza u ljudski skup. Leto je naslutio da je ruka njegove babe umeana u ovo, a iza nje, bezline mase Bene Ge- serita. Zgrio se pri ovoj pomisli.

Tvoje obrazovanje poinje sa mnom, ree Namri. To je ispravno. To je prikladno. Jer, moglo bi i da se zavri sa mnom. A sada me sluaj paljivo. Svaka moja re nosi u sebi tvoj ivot. Sve to je u vezi sa mnom sadri tvoju smrt u sebi.

Leto je preleteo pogledom po prostoriji: kameni zidovi, pusto samo ovaj krevet, mutne sjajne kugle i jedan mraan hodnik pozadi Namrija.

Nee proi pored mene, ree Namri. I Leto mu je verovao.

Zato ovo inite? upitao je Leto.To ti je ve bilo objanjeno. Razmisli o tome kakve

planove ima u glavi! Ti si ovde i ne moe da stavi budunost u tvoje sadanje okolnosti. To dvoje ne ide

32

zajedno: sadanjost i budunost. Ali ako zaista poznaje svoju prolost, ako pogleda unazad i shvati gde si bio, moda e se jo jedared iznai razlog. Ako ne, zbie se tvoja smrt.

Leto je primetio da ton Namrijevog glasa nije bio neljubazan, ali je bio nepokolebljiv i nije odricao prisustvo smrti u sebi.

Namri se zanjihao na petama, pogleda upravljenog prema kamenoj tavanici. U staro doba, Slobodnjaci su se u zoru okretali prema istoku. Eos, zna? Tako se kae zora na jednom od starih jezika.

Sa ogorenim ponosom u glasu, Leto ree: Ja govorim taj jezik.

Onda me nisi sluao, ree Namri glasom u kome se oseala britkost seiva. No je bila vreme haosa. Dan je bio vreme reda. Eto kako je bilo u doba tog jezika za koji veli da ga govori: tama-nered, svetlost-red. Mi Slobodnjaci smo to promenili. Eos je bila svetlost u koju nismo imali poverenja. Vie smo voleli svetlost meseca, ili zvezda. Svetlost je znaila suvie reda, a to moe da bude kobno. Shvata ta ste vi Eos Atreidi uinili? ovek je stvor samo one svetlosti koja ga titi. Sunce je na Dini bilo na neprijatelj. Namri je spustio pogled na visinu Letovih oiju. Koju svetlost ti vie voli, Atre- ide?

Leto je, po Namrijevom staloenom dranju, osetio da ovo pitanje nosi dubok znaaj. Da li bi ga ovaj ovek ubio, ukoliko ne bi uspeo ispravno da odgovori? On je to mogao da uini. Leto je video da Namrijeva ruka mimo poiva odmah do uglaanog balaka kris-noa. Prsten u obliku magine kornjae blistao je na Slobod- njakovoj aci.

Leto se udobno oslonio na laktove i odaslao svoj um u istraivanje slobodnjakih verovanja. Ovi stari Slobodnjaci su se uzdali u Zakon i voleli da sluaju njegove pouke izlagane u analogijama. Svetlost meseca?

Vie volim. . . svetlost Lisanu L'aka, ree Leto, mo- trei Namrija u oekivanju njegovih tananih razotkrivanja. ovek je izgledao razoaran, ali mu se ruka od- mae od noa. To je svetlost istine, svetlost savrenog oveka u kojoj se jasno moe videti uticaj al-Mutakali- ma, nastavio je Leto. Kojoj drugoj svetlosti bi ovek mogao da da prvenstvo?

Govori kao onaj koji deklamuje, a ne kao onaj koji veruje, ree Namri.

Leto pomisli: I jesam deklamovao. No on je poinjao da nasluuje smer Namrijevih misli, nain na koji su njegove rei bile preiene tokom obuke u ranom detinj-

; Deca Arakisa II 33

stvu kroz prastaru igru zagonetki. Na hiljade ovih zagonetki su ulazile u slobodnjako vaspitanje, i Letu je bilo dovoljno da usredsredi panju na taj obiaj pa da mu svest namah bude preplavljena primerima. Pitanje: Tiina? Odgovor: Prijateljica progonjenih.

Namri je klimnuo glavom kao da je delio ovu misao a onda ree: Postoji jedna peina koja je za Slobodnjake peina ivota. To je stvarna peina koju pustinja skriva. ai-Hulud, pra-pra deda svih Slobodnjaka zapeatio je tu peinu. Moj ujak Ziamad mi je priao o tome, a on me nikada nije lagao. Postoji takva peina.

Kada je Namri prestao da govori, Leto je zauo izazivaku tiinu. Peina ivota? Moj ujak Stilgar takoe mi je priao o toj peini, ree Leto. Bila je zapeaena da se kukavice ne bi skrivale u njoj.

Odblesak sjajne kugle zablistao je u Namrijevim osen- enim oima. Upitao je: Da li bi vi Atreidi otvorili tu peinu? Vi pokuavate da upravljate ivotom preko sve- tenicke slube: vae Centralne Svetenike slube za Informacije, Aukafa i Hada. Ovlaeni Maulana se zove Kauzar. On je preao dug put od poetaka svoje porodice u rudnicima soli Niacia. Reci mi, Atreide, ta nije u redu sa vaom svetenikom slubom?

Leto se ispravio na seditu, sada svestan da je potpuno u igri zagonetki sa Namrijem i da je kazna bila smrt. Ovaj ovek je svim znacima davao do znanja da e upo- trebiti kris-no pri prvom pogrenom odgovoru.

Namri, prepoznajui ovu svesnost kod Leta, ree: Ve- ruj mi, Atreide. Ja sam drobilac glupaka. Ja sam Gvozdeni eki.

Sada je Letu postalo jasno. Namri je video sebe kao Mirzabaha, Gvozdeni eki koji je na mrtvo tukao one koji nisu bili u stanju da daju zadovoljavajue odgovore na pitanja koja su morali da odgonetnu pre no to uu u raj.

ta nije hilo u redu sa vladom koju su Alija i njeni svetenici stvorili?

Leto pomisli zbog ega je doao u pustinju i opet mu se pojavi mala nada da e se Zlatna Staza moda ipak ukazati u njegovoj vaseljeni. Ono to je Namri posredno izrazio svojim pitanjem, nije bilo nita vie do pobuda koja je Muad' Dibovog roenog sina nagnala u pustinju.

Bog je onaj koji treba da pokae put, ree Leto.Namrijeva brada se cimnu nadole i on otro pogleda

Leta. Moe li biti istina da veruje u to? upitao je.Zato sam ovde, ree Leto.Da pronae put?Da ga pronaem za sebe. Leto je spustio noge preko

34

ivice kreveta. Kameni pod je bio nezastrt, hladan. Sve- tenici su sazdali vladu da bi skrili taj put.

Govori kao istinski pobunjenik, ree Namri, pro- trljavi prsten u obliku kornjae na prstu. Videemo. Jo jednom me posluaj paljivo. Znan ti je Zatitni Zid Dalalul-Din? Taj Zid nosi obeleja moje porodice urezana tamo jo prvih dana. Javid, moj sin, video je ta obeleja. Abedi Dalal, moj sinovac, video ih je. Mudahid afkat od Onih Drugih, takoe je video naa obeleja. U doba oluja u blizini Sukara, daao sam sa mojim prijateljem Jakupom Abadom nadomak tog mesta. Vetrovi su bili toliko vreli da su stvarali plikove i slini vihorima od kojih smo nauili nae plesove. Nismo stigli da vidimo obeleja jer nam je oluja zatvorila put. Ali kada je oluja prola ugledali smo prizor Tate nad nanosima peska. Za trenutak se ukazao lik akira Alija sa pogledom upravljenim dole na njegov grad grobova. Prizor je u trenu iezao, ali smo ga svi videli. Reci mi, Atreide, gde mogu da pronaem taj grad grobova?

Vihori od kojih smo nauili nae plesove, pomisli Leto. Prizor Tate i akir Alija. Ovo su bile rei Zensunija Lutalice, onih koji su sebe smatrali jedinim pravim ljudima pustinje.

A Slobodnjacima je bilo zabranjeno da imaju grobove.Grad grobova se nalazi na kraju staze koju svi ljudi

slede, ree Leto. Zatim prosu zensunijevske rei blaenstva: Nalazi se u vrtu od hiljadu kvadratnih koraka. Poinje krasnim ulaznim tremom dvesta trideset i tri koraka dugakim i sto koraka irokim, skroz poploanim mermerom iz drevnog Dajpura. Tamo boravi ar-Razak, onaj koji pribavlja hranu svima koji trae. A na Dan Stranog Suda, svi koji se podignu i potrae grad grobova nee ga nai. Jer zapisano je: One koje si poznavao u jednom svetu, nee nai u drugom.

Ponovo deklamuje bez verovanja, podsmehnu se Namri. Ali za sada u to prihvatiti, jer mislim da zna zato si ovde. Hladan osmeh pree preko njegovih usana. Dajem ti privremenu budunost, Atreide.

Leto je smotreno prouavao ovog oveka. Je li ovo bilo jo jedno pitanje, samo prerueno?

Dobro! ree Namri. Tvoja svest je pripremljena. Izvukao sam osje. Poto je tako, evo jo jedne stvari. Jesi li uo da nose imitacije pustinjskih odela u gradovima dalekog Kadria?

Dok je Namri iekivao, Leto je u svom umu tragao za skrivenim znaenjem. Imitacije pustinjskih odela? Nose se na mnogim planetarna. Rekao je: Kicoki obiaji

3* 35

Kadria stara su i esto ponavljana pria. Pametna ivotinja se prilagoava svojoj okolini.

Namri je blago klimnuo glavom. Zatim ree: Sada e te videti onaj koji te je ulovio i doveo ovamo. Ne pokuavaj da napusti ovo mesto. Bila bi to tvoja smrt. Ustajui dok je izgovarao poslednje rei, Namri se izgubi u mranom hodniku.

Dugo vremena poto je ovaj otiao, Leto je zurio u hodnik. Mogao je da uje zvuke koji su dopirali odatle, tihe glasove ljudi na straarskoj dunosti. Namrijeva pria o viziji-opseni ostala je prisutna. Prizvala mu je u svest dugo putovanje pustinjom do ovog mesta. Nije vie bilo vano da li je ovo Jakarutu/Fondak. Namri nije bio krijumar. On je bio neto mnogo monije. A igra koju je Namri vodio mirisala je na gospu Desiku: smrdela je na Bene Geserit. Shvativi to, Leto je osetio da je okruen opasnou. Ali mrani hodnik kojim je Namri otiao bio je jedini izlaz iz ove prostorije. Izvan nje leao je udan sie iza njega, pustinja. Surova otrina te pustinje, njen ureen haos sa opsenama i beskrajnim dinama, priinio se Letu kao deo klopke u koju je bio uhvaen. Mogao je opet da pree taj pesak, ali gde bi ga taj beg odveo. Ova misao je bila kao ustajala voda. Nije mogla da ugasi njegovu e.

36

esta glava

Zbog svesti o jednomernom Vremenu u koju obian um ostaje zagnjuren, ljudska bia su sklona da o svemu razmiljaju u okvirima uzastopnosti i upuenosti na rei. Ova mentalna klopka proizvodi vrlo kratkorone predstave o delotvornosti i posledicama, stanje stalnog, nesmiljenog odziva preokretima.

Liet Kines, Arakiski prirunik

REI i pokreti istovremeno, podsetila se Desika i vezala svoje misli za one neophodne mentalne pripreme za predstojei susret.

Bilo je doba dana neposredno posle doruka i zlatasto sunce Saluse Sekundus tek to je poinjalo da dotie dalji zid ograenog vrta koji se mogao videti sa njenog prozora. Bila se briljivo odenula: crni plat sa kapuljaom asne Majke, ali koji je nosio atreidski grb u zlatu izraen unutar izvesnog kruga oko poruba i jo jednom na manetama oba rukava. Desika je paljivo doterala tkaninu svoje odee kada je okrenula lea prozoru, drei levu ruku preko struka da bi istakla motiv jastreba u grbu.

Farad'n je uoio atreidske simbole, glasno izrazivi svoje zapaanje dok je ulazio, ali niim nije pokazao ljutnju ili iznenaenje. Otkrila je tananu veselost u njegovom glasu to ju je zaudilo. Videla je da se obukao u sivi leotard koji mu je ona predloila. Seo je na niski zeleni divan na koji mu je pokazala rukom, oputajui se i drei desnu ruku iza lea.

Zato joj verujem? pitao se. Ovo je Bene Geserit vetica.

Desika, itajui mu misao po suprotnosti izmeu njegovog oputenog tela i izraza na njegovom licu, nasmeja se i ree: Veruje mi jer zna da je naa pogodba valjana, a eli ono emu mogu da te nauim.

37

Primetila je kako je gr namrtenosti dodirnuo njegovu obrvu, te odmahnu levom rukom da bi ga primirila. Ne, ne itam misli. itam lice, telo, osobenosti u pokretima, boju glasa, poloaj ruku. Svako moe to da ini kada jednom naui Bene Geserit Nain.

A vi ete me nauiti?Sigurna sam da si prouavao izvetaje o nama, ree

ona. Da li igde postoji izvetaj da smo propustili da ispunimo neposredno obeanje?

Ne izvetaji, al i . . .Delom se odravamo zbog potpunog poverenja koje

ljudi mogu da imaju u nau istinoljubivost. To se nije promenilo.

Nalazim da je to razumno, ree on. udim da ponemo.

Iznenaena sam da nikako nisi traio uitelja od Bene Geserit, ree ona. Oni bi jedva doekali priliku da te uvrste u svoje dunike.

Moja majka nikad nije htela da me saslua kada sam je nagovarao da to uini, ree on. Ali sada. . . Slegao je ramenima, reito protumaivi Vensicijino progonstvo. Hoemo li otpoeti?

Bilo bi bolje da si ovo zapoeo kada si bio znatno mlai, ree Desika. Sada e ti biti tee i trajae mnogo due. Morae da pone sa uenjem strpljivosti, krajnje strpljivosti. Usrdno se nadam da to nee biti previsoka cena za tebe.

Ne za nagradu koju nudite.Zaula je iskrenost, breme oekivanja i prizvuk straho

potovanja u njegovom glasu. Ovo je obrazovalo polaznu taku. Rekla je: Umetnost strpljenja, potom poinjemo sa nekim osnovnim prana-bindu vebama za noge i ruke, za tvoje disanje. ake i prste ostaviemo za kasnije. Jesi li spreman?

Posadila se na jednu stolicu naspram njega.Farad'n klimnu glavom, zadravajui na licu izraz ie

kivanja da bi prikrio iznenadan nalet straha. Tiekanik ga je upozorio da mora biti neke prevare u gospa Desi- kinoj ponudi, neto to je Sestrinstvo zakuvalo. Ne moete verovati da ih je ona ponovo napustila ili da su se oni odrekli nje. Farad'n je prekinuo raspravu jednim ljutitim ispadom zbog koga je odmah zaalio. Njegova emocionalna reakcija naterala ga je da se bre saglasi sa Tiekanikovim merama predostronosti. Farad'n prelete pogledom po uglovima sobe, uoavajui tanane odsjaje jems u svodu. Nije sve to je blistalo bilo jems: sve to se dogaalo u ovoj sobi bie zabeleeno, a vrli umovi e potom ispitati svaku potankost, svaku re, svaki pokret.

38

Desika se nasmejala, primetivi pravac njegovog pogleda, ali nije pokazala da je znala gde je njegova panja odlutala. Rekla je: Da bi se nauio strpljenju na Bene Geserit Nain, mora da pone sa usvajanjem stava o sutinskoj, sirovoj nepostojanosti nae vaseljene. Mi zovemo prirodu uzimajui ovu potpunost u svim njenim ispoljavanjima Krajnji Ne-Apsolut. Da bi oslobodio svoju mo vida i dopustio sebi da upozna uslovljene naine menjanja u prirodi, drae obe ake potpuno ispruene ispred sebe. Netremice posmatraj ispruene ake, prvo dlanove a potom nadlanice. Ispitaj prste sa spoljne i unutranje strane. Uradi to.

Farad'n je pristao ali se oseao glupo. Ovo su bile njegove vlastite ake. Poznavao ih je.

Zamisli kako ti ake stare, ree Desika. Moraju postati veoma stare u tvojim oima. Veoma, veoma stare. Primeuje kako je suva koa . . .

Moje ake se ne menjaju, ree on. Ve je mogao da oseti kako mu miii gornjeg dela ruku podrhtavaju.

Nastavi da gleda u svoje ake. Uini ih starim, onoliko starim koliko moe da zamisli. Moda e to potrajati. Ali kada ih bude video kao stare, obrni proces. Uini ih ponovo mladim onoliko mladim koliko je to u tvojoj moi. Potrudi se da ih po volji provede od de- tinjstva do kasne starosti, nazad i napred, nazad i na- pred.

Ne menjaju se! usprotivio se. Ramena su ga bolela.Ako to zatrai od svojih ula, ake e se promeniti,

ree ona. Usredsredi se na zamiljanje toka vremena koji eli: od detinjstva do starosti, od starosti do detinj- stva. Moda e ti biti potrebni sati, dani, meseci. Ali to se moe postii. Obrtanje tog toka promene, nauie te da svaki sistem vidi kao neto to se vrti u relativnoj nepostojanosti. . . jedino relativnoj.

Mislio sam da u se uiti strpljenju. Zaula je srdbu u njegovom glasu, otricu oseanja osujeenosti.

I relativnoj postojanosti, ree ona. Ovo je perspektiva koju stvara vlastitim uverenjem, a na uverenja se moe uticati uobraziljom. Ti si nauio samo ogranien nain gledanja na vaseljenu. Sada tu vaseljenu mora uiniti vlastitom tvorevinom. Ovo e ti dozvoliti da bilo koju relativnu postojanost upregne za svoje koristi, za ma kakve koristi koje si u stanju da zamisli.

Koliko dugo, rekoste, e to potrajati?Strpljenja, podsetila ga je.Nehotino cerenje pree preko njegovih usana. Njego

ve oi se zanjihae prema njoj.Gledaj u svoje ruke! odbrusi ona.

39

Iscerenosti nestade. Njegov pogled se tre natrag u utvrenu usredsreenost na ispruene ake.

ta da inim kada mi se ruke zamore? upitao je.Prestani da pria i skoncentrii se, ree ona. Ako

postane suvie umoran, prekini. Ponovo nastavi posle nekoliko minuta oputanja i telesne vebe. Mora da istrajava dok ne uspe. Na tvom sadanjem stupnju, ovo je vanije no to verovatno moe da pojmi. Naui ovu lekciju ili druge nee ni doi.

Farad'n je duboko udahnuo vazduh, stisnuo usne i upiljio se u ake. Polako ih je okretao: spreda, pozadi, spreda, pozadi. . . Ramena su mu podrhtavala od susta- losti. Spreda, pozadi. . . Nita se nije promenilo.

Desika ustade i krenu ka jednim vratima.Progovorio je, ne skidajui panju sa ruku. Gde ide?Bolje e da radi na ovom, ako ostane sam. Vratiu

se za otprilike jedan as. Strpljenja.Znam!Prouila ga je za trenutak. Kako je samo izgledao na

pet. Podsetio ju je, sa srceparajuom iznenadnou, na njenog pokojnog sina. Dopustila je sebi jedan uzdah, a onda ree: Kad se vratim nauiu te jednoj vebi za oputanje miia. Sve u svoje vreme. Bie iznenaen onim to tvoje telo i tvoja ula mogu da postignu.

Izila je.Svuda prisutni straari zauzeli su tri koraka rastojanja

iza nje dok je koraala niz hodnik. Njihovo strahopotovanje i strah bili su oigledni. Oni su bili Sardaukari, nekoliko puta upozoreni na njeno junatvo, vaspitani na priama o njihovom porazu od Slobodnjaka na Ara- kisu. Ova arobnica bila je slobodnjaka asna Majka, Bene Geserit i Atreid.

Desika je, osvrnuvi se, videla njihova ozbiljna lica kao potporne stubove svoje namisli. Kada je dola do stepenita, okrenula se, sila niz njih i kroz jedan kratak hodnik stupila u vrt podno njenih prozora.

Sada kada bi samo Dankan i Gurni mogli da obave svoje delove posla, pomislila je, oseajui ljunak staze pod nogama i gledajui zlatastu svetlost proputenu kroz zelenilo.

40

Sedma glava

Nauiete metode integrisanog miljenja kada zavrite sledei korak u vaem mentalnom vaspitanju. Radi se u gestalten funkciji koja e zastrti puteve podataka u vaoj svesti, razluujui zamrenosti i nagomilava- nja priliva podataka od mentatskih tehnika indeks- kataloga koje ste ve usavrili. Va poetni problem, sastojae se u razbijanju napetosti koje nastaju od razi- laznog skupa podataka, sitnica o posebnim predmetima. Budite upozoreni. Bez mentatske sposobnosti inte- grisanja, mogli biste da zapadnete u Babelov Problem, koji predstavlja obelezje koje dajemo sveprisutnim opasnostima postizanja pogrenih kombinacija od ta- nih podataka.

Mentatski prirunik

Zvuk trljanja tkanina jedne o drugu poslao je varnice svesnosti kroz Leta. Bio je iznenaen da je njegova oset- ljivost dola do take gde je mahinalno prepoznao tkanine po njihovom zvuku: kombinacija je poticala od trljanja slobodnjake odee o rapavu tkaninu zavesa na vratima. Okrenuo se u pravcu zvuka. Dolazio je iz hodnika u kome se izgubio Namri pre nekoliko minuta. Tek to se okrenuo, Leto je ugledao kako njegov tamniar ulazi. Bio je to isti ovek koji ga je zarobio: isti taman pojas koe iznad obrazine pustinjskog odela, iste sjak- tave oi. ovek podie ruku prema obrazini, smae cev sabirnice sa nozdrva, spusti obrazinu i zabaci kapuljau, sve ovo u jednom pokretu. Jo pre no to se usresre- dio na oiljak preko usta od inkvajn bia, Leto ga je prepoznao. Prepoznavanje je bilo potpuno u njegovoj svesti i pratilo ga je traenje potvrujuih pojedinosti koje su dole kasnije. Nije se moglo pogreiti, ova ko-

41

trljajua panjina ljudskog roda, ovaj ratnik-trubadur, bio je Gumi Halek!

Leto je stegao ake u pesnice, trenutno savladan okom prepoznavanja. Nikada nije postojao odaniji atreidski pratilac. Ni jedan nije bio bolji u borbi pod titnicima. On je bio Polova verna uzdanica i uitelj.

On je bio sluga gospe Desike.Ova prepoznavanja i jo mnogo toga drugog navree

u Letovu svest. Gurni je bio njegov zarobljiva. Gurni i Namri su bili zajedno u ovoj zaveri. A Desikina ruka je preko njih bila umeana u ovo.

ujem da ste upoznali naeg Namrija, ree Halek. Molim vas verujte mu, mladi gospodine. On ima jednu dunost i samo jednu dunost. On je onaj koji je kadar da vas ubije ukoliko se za to ukae potreba.

Leto je mahinalno uzvratio tonom svog oca: Znai pridruio si se mojim neprijateljima, Gurni! Nikada nisam mislio . . .

Ne pokuavajte ni sa jednim od svojih avolskih trikova, mladiu, ree Halek. Neprobojan sam za sve njih. Ja sledim nareenja vae babe. Vae vaspitanje je isplanirano do poslednje sitnice. Ona je bila ta koja je odobrila moj izbor Namrija. Sve to sledi, ma koliko bolno izgledalo, jeste po njenoj zapovesti.

A ta ona zapoveda?Halek je izvukao ruku iz prevoja svoje odee i pokazao

jedan slobodnjaki pric, prost ali delatan. Njegova providna cev bila je napunjena plavom tenou.

Leto se izvio natrag na krevetu, ali ga je zaustavio kameni zid. im se pokrenuo, Namri ue i stade pored Haleka sa rukom na kris-nou. Njih dvojica, zajedno, zapreie jedini izlaz.

Vidim da ste prepoznali zainsku esenciju, ree Halek. Treba da krenete na kratko putovanje crva, mladiu. Morate da proete kroz to. Inae e vam ono za ta je va otac imao hrabrosti, a vi ne, visiti nad glavom do kraja vaeg ivota.

Leto je nemo zavrteo glavom. Ovo je bila stvar za koju su on i Ganima znali da bi ih mogla upropastiti. Gurni je bio neuka budala! Kako je Desika mogla. . . Leto je osetio oevo prisustvo u svojim pamenjima. Navrelo je u njegovu svest, pokuavajui da ga lii odbrane. Leto je eleo da vrisne pogrdu, ali nije bio u stanju da pomeri usne. No ovo je bila nema stvar koje se njegova svest formirana pre roenja najvie plaila. Ovo je bio trans predvianja, itanje nepromenljive budunosti sa svim njenim utvrenostima i uasima. Desika, jamano, nije mogla da naredi jedno ovako teko iskuenje za svog

42

roenog unuka. Pa ipak, njeno prisustvo nerazgovetno se pojavljivalo u njegovoj svesti, ispunjavajui ga dokazima za prihvatanje onog to je sledilo. ak ga je i molepstvije protiv straha pritislo svojom monotonijom ponavljanja: Ne smem da se plaim. Strah je ubica uma. Strah je mala smrt koja donosi potpuno utamnje- nje. Dopustiu mu da pree preko mene i kroz mene. A kada mine . . .

Sa zakletvom koja je ve bila stara u vreme kada je Haldeja bila mlada, Leto je pokuao da se pokrene, pokuao da skoi na ova dva oveka to su stajala nad njim, ali njegovi miii odbie da ga posluaju. Kao da se ve nalazio u transu, Leto vide kako se Halekova ruka pokree, a pric primie. Svetlost sjajne kugle zaiskrila je u plavoj tenosti. pric dotae Letovu levu ruku. Bol ga skroz probode, pogaajui najvie miie njegove glave.

Odjednom Leto ugleda neku mladu enu kako sedi ispred jedne skromne kolibe u praskozorje. Sedela je ba ispred njega i prila zrnevlje kafe dok ne bi postalo ru- meno-smee boje, dodajui zatim kardamon i melan. Zvuk troinog emaneta odjekivao je odnekud iza njega. Muzika je odjekivala i odjekivala dok se nije uvukla u njegovu glavu, i dalje odjekujui. Oblila je njegovo telo i on se oseti velikim, veoma velikim, ni malo kao neko dete. I njegova koa nije bila njegova vlastita. Poznavao je taj oseaj! Njegova koa nije bila njegova vlastita. Toplota se rairila njegovim telom. Iznenada kao i prilikom prve vizije, nae se kako stoji u pomrini. Bila je no. Zvezde su poput kie eravica padale u razbuktavanjima iz blistavog kosmosa.

Deo njega je znao da nema beanja, pa ipak je pokuavao da se bori sve dok mu se prisustvo njegovog oca nije nametnulo. Pruiu ti zatitu u transu. Ostali unutar tebe nee te zauzeti.

Vetar je tumbao Leta, kotrljao ga, ikljajui, zasipa- jui ga prainom i peskom, rasecajui mu ruke, lice, derui mu odeu, ibajui otrgnutim, iscepanim krajevima u ovom asu beskorisne tkanine. No on nije oseao bol i video je kako posekotine zarastaju isto onako brzo kao to su se pojavljivale. I dalje se kotrljao sa vetrom. A njegova koa nije bila njegova vlastita.

Dogodie se! pomislio je.Ali ova misao je bila udaljena i dola je kao da nije

bila njegova vlastita, zaista ne kao njegova vlastita; nimalo vie od njegove koe.

Vizija ga je potpuno obuzela. Razvila se u stereologi- ko pamenje koje je razdvajalo prolost i sadanjost,

43

budunost i sadanjost, budunost i prolost. Svako razdvajanje se sakupljalo u trovidnu iu koju je oseao kao viedimenzionalnu reljefnu kartu sopstvenog budueg postojanja.

Pomislio je: Vreme je sredstvo za odreivanje mere prostora, ba kao to je daljinomer sredstvo za odreivanje mere prostora, ali merenje nas zatvara u mesto koje merimo.

Osetio je kako se trans produbljuje. To je dolo kao poveanje unutranje svesnosti kojom se natopila njegova samoistovetnost i kroz koju je osetio kako se menja. Bilo je to tekue Vreme i on nije mogao da zadri ni jedan njegov trenutak. Preplavie ga delii pamenja, budunost i prolost. Ali oni su postojali kao montaa u pokretu. Njihovi odnosi bili su potinjeni stalnom plesu. Njegovo pamenje je bilo soivo, osvetlj avaj ui reflektor koji je odabirao delie, iz:dvajao ih, ali nikad nije uspevao da zaustavi neprestano kretanje i preinaavanje koje je izbijalo na njegov vidik.

Ono to su on i Ganima bili namislili dolo je kroz ovaj reflektor, potinjavajui sve, ali ga je sada prestravilo. Stvarnost vizije bolela je u njemu. Nekritika neminovnost uinila je da se njegov ego gri.

A njegova koa nije bila njegova vlastita! Prolost i sadanjost survavale su se kroz njega i bujajui prelivale preko brana njegovog straha. Nije bio u stanju da ih razdvoji. U jednom trenutku osetio je kako se postavlja na elo Batlerijanskog Dihada, udan da uniti bilo koju mainu koja je podraavala ovekovu svest. To je morala da bude prolost minula, zavrena stvar. Pa ipak, njegova ula su naprosto pratala za vreme ovog doivljaja, upijajui najmajunije sitnice. uo je svetenika- sadruga kako govori sa predikaonice: Moramo se odrei maina-koje-misle. Ljudska bia moraju da zacrtaju sopstvene linije vodilje. To je neto to maine ne mogu da urade. Rasuivanje zavisi od pravljenja programa, a ne od gvourije, a mi smo krajnji program!

Jasno je uo glas i bio svestan svoje okoline ogromne drvene dvorane sa tamnim prozorima. Svetlost je dolazila od pucketavih plamenova. A njegov svete- nik-sadrug ree: Na Dihad je 'program ubrita'. Mi sklanjamo na ubrite stvari koje nas unitavaju kao ljudska bia!

U Letovoj svesti stajalo je da je govornik nekada bio posluitelj kompjutera, onaj koji ih je poznavao i opsluivao. Ali ta scena nestade i pred njim se ukaza Ganima u stojeem poloaju, kako govori: Gurni zna. Rekao mi je. Ono su Dankanove rei i Dankan je govorio kao

44

mentat. 'U injenju dobrog, izbegni optepoznatost; u injenju zlog, izbegni samosvesnost.'

To bi morala da bude budunost daleka budunost. Ali on je oseao stvarnost. Bila je jednako intenzivna kao bilo koja prolost iz njegovog mnotva ivota. Proaptao je: Zar to nije istina, oe?

Ali oevo prisustvo upozoravajue je prozborilo u njemu: Ne prizivaj propast! Upravo sada ui stroboskop- sku svestnost. Bez nje moglo bi da se desi da pregazi sebe, izgubi svoje mesto-znak u Vremenu.

Bareljefne slike su i dalje trajale. Nametanja su ga obasipala udarcima. Prolost-sadanjost-trenutna sadanjost. Nije bilo istinskog razdvajanja. Znao je da mora da tee zajedno sa ovom stvari, ali ga je to proticanje uasavalo. Kako je mogao da se vrati ma kom prepoznatljivom mestu? A ipak, oseao se prinuen da obustavi svaki pokuaj otpora. Nije bio u stanju da epa svoju novu vaseljenu preko nepokretnih, oznaenih delia. Ni jedan deli nije hteo da miruje. Stvari nisu mogle da budu za navek ureene i izraene. Morao je da pronae ritam promene i izmeu promena sagleda menjanje po sebi. Ne znajui gde je to otpoelo, otkrio je da se kree unutar dinovskog moment bienheureux, kadar da vidi prolost u budunosti, sadanjost u prolosti, trenutnu sadanjost i u prolosti i u budunosti. Bila je to nago- milanost stolea doivljena izmeu dva otkucaja srca.

Letova svest je slobodno plovila, bez stvarnog duha koji bi nadoknaivao svesnost, bez prepreka. Namrijeva privremena budunost ostala je tako zabeleena u njegovom pamenju, ali je delila svest sa mnogim budunostima. A u ovoj svesti koja je sve rastrojavala, cela njegova prolost, svaki unutranji ivot postao je njegov vlastiti. Uz pomo najveeg meu njima, on je vladao. Oni su bili njegovi.

Pomislio je: Kada prouava neki objekt iz daljine, moe da uoi samo njegov princip. On je uspeo da ostvari razdaljinu i sada je mogao da sagleda svoj vlastiti ivot: mnogo-prolost sa svojim pamenjima bila je njegovo breme, radost i njegova nunost. Ali putovanje crva pridodalo je jo jednu dimenziju i njegov otac nije vie uvao strau unutar njega, jer takva potreba vie nije postojala. Leto je sa razdaljine jasno video prolost i sadanjost. I ta prolost prikazala mu je praizvornog pretka onog koji se zvao Harum i bez koga ne bi bilo daleke budunosti. Ove jasne razdaljine pribavile su nove principe, nove dimenzije sudelovanja. Koji god ivot on sad odabrao, iiveo bi ga u samostalnu sferu masovnog iskustva, jednu putanju ivota tako zavojitu i dugaku da

45

se za itav jedan ivotni vek ne bi mogla prebrajati sva pokolenja u njoj. Probueno, ovo masovno iskustvo po- sedovalo je mo da pobedi njegovu samosvojnost. Ona je mogla da se odrazi na pojedinca, narod, drutvo ili itavu civilizaciju. To je, naravno, razlog to je Gumi bio pouen da ga se pribojava; to je Namrijev no ekao. Nije im se smelo dopustiti da vide tu mo u njemu. Niko nije smeo da je vidi u njenoj potpunosti ak ni Ganima.

U tom trenutku Leto ustade i vide da je u prostoriji ostao samo Namri koji ga je promatrao.

Leto prozbori glasom starijeg oveka: Ne postoji jedno ustrojstvo granica za sve ljude. Apsolutno predvianje je besmislen mit. Mogu se predskazati samo najmonije lokalne struje Vremena. Ali u beskonanoj vase- ljeni, lokalno moe da bude do te mere ogromno da um uzdrhti od toga.

Namri je zavrteo glavom, ne shvatajui.Gde je Gurni? upita Leto.Otiao je iz straha da ne bi posmatrao kako te ubi

jam.Hoe li me ubiti, Namri? Bilo je to gotovo nago

varanje ovog oveka da izvri svoj naum.^Namri skide ruku sa noa. Poto trai od mene da to

uinim, neu. Da si bio ravnoduan, uostalom . . .Bolest ravnodunosti je ono to unitava mnoge stva

ri, ree Leto. Klimnuo je za sebe glavom. D a . . . aki civilizacije umiru od toga. Kao da je to bila cena koja se traila za dostizanje novih nivoa sloenosti ili sves- nosti. Podigao je pogled prema Namriju. Dakle, rekli su ti da traga za ravnodunou u meni? I on vide da je Namri bio vie od ubice Namri je bio podmukao.

Kao znakom neobuzdane moi, ree Namri, no to je bila la.

Ravnodune moi, da. Leto ustade i duboko uzdahnu. U ivotu mog oca nije bilo nikakve moralne uzvi- enosti, Namri; samo jedna lokalna klopka koju je sam za sebe napravio.

46

Osma glava

O Pole, ti Muad' Dibe, Mahdij svih ljudi,Tvoj isputen dah odailjao je vihor.

Pesme o Muad' Dibu

Nikad! rece Ganima. Ubila bih ga na nau svadbenu no. Govorila je sa jetkom tvrdoglavou koja je koliko do sada odolevala svim nagovaranjima. Alija i njeni savetnici proveli su pola noi radei na tome, drei kraljevske odaje u stanju uznemirenosti, aljui po nove savetnike, po hranu i pie. Ceo hram i njegova susedna Tvrava komeali su se u razoarenju zbog nedonesene odluke.

Ganima je pribrano sedela na jednoj zelenoj pokretnoj stolici u svom prebivalitu, prostranoj sobi sa rapavim zidovima utomrke boje koji su podraavali sieku stenu. Tavanica je, meutim, bila od imbar kristala koji je treperio plavom svetlou, a pod je bio prekriven crnim keramikim ploicama. Nametaj je bio proreen: mali pisai sto, pet pokretnih stolica i uzan lak krevet, smeten u udubljenje, po slobodnjakom obiaju. Ganima je na sebi imala odeu ute boje, kao znak duboke alosti.

Ti nisi slobodna linost koja po svojoj volji moe da ureuje svaku stranu svog ivota, ree Alija moda po stoti put. Mala budala e, ranije ili kasnije, ovo morati da prihvati! Ona mora da pristane na veridbu sa Farad'nom. Mora! Neka ga kasnije i ubije, ali veridba je zahtevala otvoreno pristajanje slobodnjake zarunice.

Ubio mi je brata, ree Ganima, drei se jedine stvari koja joj je predstavljala potporu. To svako zna. Slobodnjaci bi pljunuli ve i pri pomenu mog imena ako bih pristala na tu veridbu.

A to je jedan od razloga zbog kojih mora da prista-

47

ne, pomislila je Alija. Rekla je: Njegova majka je to uinila. On ju je prognao zbog toga. ta jo trai od njega?

Njegovu krv, ree Ganima. On je Korino.Optuio je roenu majku, usprotivila se Alija. I za

to bi se brinula zbog one rulje Slobodnjaka? Oni e prihvatiti ma ta im mi naloili da prihvate. Gani, mir u carstvu zahteva da . . .

Neu pristati, ree Ganima. Ti ne moe da objavi veridbu za mene.

Irulan, ulazei u sobu dok je Ganima govorila, ispitivaki je osmotrila Aliju i dva enska savetnika koja su snudeno stajala pored nje. Irulan vide kako je Alija odmahnula rukama sa gnuanjem i skljokala se u jednu stolicu naspram Ganime.

Ti razgovaraj sa njom, Irulan, ree Alija.Irulan povue pokretnu stolicu na svoje mesto i sede

pored Alije.Ti si Korino, Irulan? ree Ganima. Ne okuavaj

svoju sreu sa mnom. Ganima ustade, ode do krevetai sede na njega prekrtenih nogu, upiljivi se u ove ene. Irulan je, uoila je, obukla crnu abu koja je u svemu bila ravna Alijinoj; kapuljaa je stajala zabaena da bi otkrila njenu zlaanu kosu. Ta kosa je, pod utim plamsanjem lebdeih sjajnih kugli koje su osvetljavale prostoriju, predstavljala znamenje alosti.

Irulan okrznu pogledom Aliju, ustade i doe do mesta gde je stajala licem u lice sa Ganimom. Gani, sama bih ga ubila kada bi to bio nain da se razree problemi. A Farad'n je moja roena krv, kao to si ti to ljubazno naglasila. Ali ti ima dunosti koje su daleko vanije od tvojih obaveza prema Slobodnjacima. . .

Ne zvui ni malo bolje kad dolazi od tebe, no to je zvualo iz usta moje plemenite tetke, ree Ganima. Bra- tovljeva krv se ne moe sprati. To je vie od nekog malog slobodnjakog aforizma.

Irulan stisnu usne. Zatim ree: Farad'n dri tvoju baku u zatoenitvu. On, takoe, dri Dankana i ako m i . . .

Nisam zadovoljna tvojim priama o tome kako se sve to dogodilo, ree Ganima, zurei pored Irulan u Aliju. Da