Herbert Frenk

Herbert Frenk DECA DINE Prevod: Perii Vuk Herbert Frank CHILDREN OF DUNE, 1976. Serija "Dina" (4)

1.

Muad'Dibova uenja postala su igralita sholastika, sujevernih i pokvarenjaka. On je uio o uravnoteenom nainu ivota, o filozofiji kojom ljudsko bie moe da predupredi probleme koji niu iz vaseljene to se stalno menja. On je rekao da se ljudska vrsta jo razvija, u procesu koji se nikada nee okonati. On je rekao da se ova evolucija odvija po naelima menjanja koji su znani jedino venosti. Kako pokvareno rasuivanje moe da se igra sa jednom ovakvom sutastvenou?

Rei Mentata Dankana Ajdaha

Taka svetlosti pojavila se na debeloj crvenoj zastirci koja je prekrivala goletnu stenu peinskog poda. Svetlost je sijala bez vidljivog izvora, postojei jedino na crvenoj povrini tkanine istkane od finih vlakana. Radoznali krug od oko dva centimetra u preniku kretao se tamo-amo - as izduen, as ovalan. Naiavi na debelu, zelenu stranu kreveta, odskoi nagore i pree preko povrine postelje. Ispod zelenog pokrivaa lealo je dete rie kose, lica jo uvek zaobljenog bucmastou bebe i punih usana - lik kome je nedostajala ispoenost slobodnjake tradicije, ali koji nije posedovao vodenu demekastost nekog doljaka sa drugih svetova. Kada joj je svetlost prela preko zatvorenih onih kapaka, mala prilika se pomae. Svetlost utrnu. Sada se razabirao jedino zvuk ravnomernog disanja i u pozadini jedva ujno, umirujue kap-kap-kap vode koja se iz sabirnice za vetar, to se nalazila iznad peine, sakupljala u jedan sud. Svetlost se ponovo pojavi u odaji - neto prostranija, za nekoliko lumena sjajnija. Ovog puta postojao je nagovetaj izvora i pravca kretanja: jedna silueta sa kapuljaom na glavi ispunjavala je zasvoen ulaz na rubu odaje i svetlost je poticala odatle. Svetlost se jo jednom razli prostorijom ispitujui, tragajui. Postojao je u njoj izvestan prisenak pretnje nemirnog nezadovoljstva. Izbegla je usnulo dete, za trenutak zastala na mreastom otvoru za provetravanje u gornjem uglu i istraila ispupenje na zelenim i crvenim zidnim zastorima koji su ublaavali utisak hladnoe i tvrdoe stene. Onda svetlost ponovo utrnu. Silueta sa kapuljaom se pomerila uz izdajniki uanj tkanine i zauzela mesto s jedne strane zasvoenog ulaza. Svako ko je poznavao prilike ovde u Sie Tabru smesta bi pomislio da je to Stilgar, Naib Siea, staratelj blizanaca-siroia koji jednog dana treba da preuzmu plat svoga oca, Pola Muad'Diba. Stilgar je esto vrio none obilaske prebivalita blizanaca, odlazei uvek prvo u odaju u kojoj je spavala Ganima, a zavravajui ovde u susednoj, gde je mogao da se uveri da Letu ne preti nikakva opasnost. Ja sam jedna stara budala, pomisli Stilgar. Preao je nervozno prstima po hladnoj povrini svetlosnog projektora pre nego to ga je vratio na omu svog vojnikog opasaa. Projektor ga je razdraivao i pored toga to je zavisio od njega. Ova stvar bila je tanani instrument Carstva, sredstvo za otkrivanje prisustva velikih ivih tela. Pokazao je jedino usnulu decu u spavaim kraljevskim odajama. Stilgar je znao da su mu misli i oseanja kao svetlost. Nije mogao da smiri nemirnu unutranju projekciju. Neka vea sila upravljala je tim pokretom. Ona ga je bacila u ovaj trenutak u kome je oseao nagomilanu opasnost. Ovde je leao magnet snova o veliini irom poznate vaseljene. Ovde je lealo svetovno bogatstvo, vekovni autoritet i najmoniji od svih mistikih talismana: boanska potvrenost Muad'Dibovog religijskog zavetanja. U ovim blizancima - Letu i njegovoj sestri Ganimi - sabirala se strahovita mo. Dok oni ive, Muad'Dib, iako mrtav, ivi u njima. Ovo nije bilo samo dvoje devetogodinjaka, ve prirodna sila, predmet oboavanja i straha. Bili su to potomci Pola Atreida, koji je postao Muad'Dib, Mahdi svih Slobodnjaka. Muad'Dib je upalio fitilj za eksploziju ljudskog roda; Slobodnjaci su se rairili sa ove planete u Dihadu, prenosei svoju strast irom vaseljene naseljene ljudima u talasu religijske vladavine iji su mo i sveprisutni autoritet ostavili traga na svakoj planeti. Pa ipak, Muad'Dibova deca sazdana su od krvi i mesa, pomisli Stilgar. Dva prosta uboda mog noa upokojila bi njihova srca. Njihova voda bi se vratila plemenu. Njegov neposluni um zapade u mete pri ovakvoj pomisli. Ubiti Muad'Dibovu decu! Ali godine su ga uinile mudrim u samoposmatranju. Stilgar je znao poreklo ovako udovine pomisli. Ona je dola iz leve ruke prokletog, ne iz desne ruke blagoslovenog. Ajat i burhan ivota gotovo da vie nisu imali tajni za njega. Nekada je sa ponosom mislio o sebi kao Slobodnjaku, o pustinji kao prijatelju. Nazivao je u mislima svoju planetu Dinom, a ne Arakisom, kako je bilo zabeleeno na svim zvezdanim kartama carstva. Kako je sve bilo jednostavno dok nam je Mesija bio samo san, pomisli on. Pronaavi naeg Mahdija, obasjali smo vaseljenu sa bezbroj mesijanskih snova. Svi ljudi koje je Dihad podjarmio sada sanjaju o voi koji e da doe. Stilgar baci pogled na zamraenu spavau odaju. Ako bi moj no oslobodio sve te ljude, da li bi me oni nainili Mesijom? Moglo se uti kako se Leto prevre u postelji. Stilgar uzdahnu. Nije imao priliku da upozna dedu Atreida ije je ime ovaj deak nasledio. Ali mnogi su rekli da je Muad'Dibova moralna snaga poticala iz tog izvora. Da li bi taj zastraujui kvalitet ispravnosti mogao da preskoi jedno pokoljenje? Stilgar nije bio u stanju da odgovori na ovo pitanje. On je razmiljao: Sie Tabr je moj. Ja vladam ovde. Ja sam Naib Slobodnjaka. Bez mene ne bi bilo ni Muad'Diba. Ovi blizanci sada... preko ani, njihove majke i moje roake, i moja krv tee njihovim venama. Ja sam tamo zajedno sa Muad'Dibom, ani i svima ostalima. ta smo to uradili naem svetu? Stilgar nije mogao da objasni zato mu ovakve misli nou dolaze i zato ga primoravaju da se osea krivim. On se zguri ispod svog plata sa kapuljaom. Stvarnost uopte nije bila nalik na san. Prijateljska Pustinja, koja se nekada prostirala od pola do pola, sada se smanjima na polovinu svoje prvobitne veliine. Mitski raj zelenila koje se iri ispunjavao ga je stravom. To nije bilo nalik na san. I kada se njegova planeta promenila, opazio je da se i on promenio. Postao je daleko tananija linost u odnosu na nekadanjeg siekog poglavicu. Sada je bio svestan mnogih stvari - dravnitva i dubokih posledica koje su prositicale iz najsitnijih odluka. Pa ipak, svoje znanje i suptilnost oseao je kao tanku skramu koja prekriva gvozdeno jezgro jednostavnije, odlunije svesnosti. I to starije jezgro ga je pozivalo, navodilo da se vrati istijim vrednostima. Jutarnji zvuci Siea poeli su da mu remete misli. ulo se kako ljudi tumaraju po peini. Osetio je dah povetarca na obrazima: ljudi su izlazili kroz otvor u tamu praskozorja. Kao to je govorio o dobu dana, obaj povetarac je govorio i o nemaru. Stanovnici Vorina nisu vie odravali vrstu disciplinu u pogledu vode kao u stara vremena. A i zato bi, kada je kia zapamena na ovoj planeti, kada je bilo mogue videti oblake, kada se osmoro Slobodnjaka utopilo u jednoj bujici u Vadiju? Do tog dogaaja re utopljen nije postojala na jeziku Dine. Ali ovo vie nije bila Dina; ovo je bio Arakis... i ovo jutro bilo je poetak jednog znaajnog dana. Razmiljao je: Desika, Muad'Dibova majka, baba ovih kraljevskih blizanaca, vraa se na nau planetu danas. Zato je ba sada reila da okona svoje dobrovoljno izgnanstvo? Zato je napustila blagost i sigurnost Kaladana zbog opasnosti Arakisa? Muile su ga i druge brige: da li e ona osetiti njegove sumnje? Bila je arobnica reda Bene Geserita, nosilac svedoanstva najsavrenije obuke Sestrinstva i asna Majka na osnovu svog prava. Ovakve ene bile su veoma otroumne i opasne. Da li e mu narediti da se probode sopstvenim noem kao to je bilo nareeno Umi, namesniku Liet-Kinesa? Da li bih je posluao? zapitao se. Nije mogao da odgovori na ovo pitanje. Pomislio je na Liet-Kinesa, planetologa koji je prvi poeo da sanjari o preobraaju svekolike pustinje Dine u oveku naklonjenu zelenu planetu, to je sada postala. Liet-Kines je bio anin otac. Bez njega ne bi bilo ni sna, ni ani, ni kraljevskih blizanaca. Izraunavanje ovog lomnog lanca onespokojilo je Stilgara. Kako smo se sreli na ovom mestu? zapitao se. Kako smo se spojili? U koju svrhu? Jesam li ja duan da okonam sve ovo, da skrim ovo veliko spajanje? Stilgar je sada pustio na volju uasnom pritisku koji je u njemu postojao. Bio je u stanju da napravi takav izbor. Da, odriui se ljubavi i porodice, uradi ono to Naib mora da uradi u odreenoj prilici: da donese smrtnu presudu za dobro plemena. S jedne take gledanja, ovakvo ubistvo predstavljalo je najtee izdajstvo i grozotu. Ubiti nevinu decu! Pa ipak, ovo nisu bila nevina deca. Ona su jela melan, uestvovala u siekim orgijama, rila po pesku u potrazi za pustinjskom pastrmkom, uivala u ostalim igrama dece Slobodnjaka... i sedela u Kraljevskom Savetu. Deca u tako nenom dobu, pa ipak, dovoljno mudra da sede u Savetu. Moda su telom bila deca, ali su zato posedovali iskustvo prastarih, poto su roena sa celokupnou genetskog pamenja, zastraujuom sveu koja je njih i njihovu tetku Aliju odvajala od ostalih ivih ljudi. Bezbroj puta, u mnogim noima, Stilgarov um zaokupljala je ova razlika koju su delili blizanci i njihova tetka; veoma je esto, probuen iz ovih komara, dolazio ovde u spavae odaje blizanaca sa nedovrenim snovima. Sada su se njegove sumnje stekle u iu. Pomanjkanje odluke bilo je samo po sebi jedna odluka - znao je to. Ovi blizanci i njihova tetka probudili su se u materici sa znanjem celokupnog seanja svih svojih predaka. To je bila posledica odavanja zainu njihovih majki - gospe Desike i ani. Gospa Desika donela je na svet jednog sina, Muad'Diba, pre nego to se odala zainu. Alija je roena docnije. To je bila nesumnjiva injenica. Bezbrojna pokoljenja odabiranog oploavanja, kojim je rukovodio red Bene Geserita, imala su kao krajnji cilj roenje Muad'Diba; meutim upotreba melana nikada nije ulazila u planove Sestrinstva. Oh, oni su znali za tu mogunost, ali su zazirali od nje i zvali je Izroenost. To je bilo najstravinije zlo: biti Izrod. Mora da su imali razloga za takav stav. A ako su kazali da je Alija Izrod, onda se to podjednako moglo primeniti i na blizance, jer se ani, takoe, odavala zainu. Telo joj je bilo natopljeno njime, a geni su joj na neki nain dopunili Muad'Dibove. Stilgarove misli su se komeale. Nije moglo biti sumnje da su ovi blizanci otili dalje od svog oca. Ali u kom pravcu? Deak je govorio o sposobnosti da bude vlastiti otac - i to je dokazao. Ve kao sasvim mali. Leto je otkrivao seanja koja je jedino Muad'Dib mogao da zna. Da li su u tom bezmernom spektru pamenja ekali i drugi preci - preci ija su ubeenja i navike prouzrokovali neizrecive opasnosti za ljudski rod? Svete arobnice Bene Geserita izrekle su tu re - Izrodi. Pa ipak, Sestrinstvo je udelo za genofazom ove dece. arobnice su elele spermu i jajnu eliju bez tela koja su ih nosila. Da li se zbog toga gospa Desika sada vratila? Ona je bila raskinula sa Sestrinstvom da bi stala na stranu svog Vojvode, ali su glasine govorile da je ponovo prila redu Bene Geserita. Mogao bih da okonam ove snove, razmiljao je Stilgar. Kako bi to bilo jednostavno? I jo jednom je poeo da preispituje mogunost pristupanja ovakvom izboru. Jesu li blizanci Muad'Diba bili odgovorni za ovu stvarnost koja je unitila snove drugih ljudi? Ne. Oni su bili samo soiva kroz koja se svetlost rasipala, otkrivajui nove oblike u vaseljeni. U vrtlogu, njegova misao se okrenula prvobitnim verovanjima Slobodnjaka i on ree u sebi: boja naredba stie; ne sme je pourivati. Bog je onaj koji pokazuje put; a neki ipak skreu sa njega. Muad'Dibova religija bila je ono to je u najveoj meri poraavalo Stilgara. Zato su Muad'Diba uinili bogom? Zato obogotvoriti jednog oveka za koga se zna da je od krvi i mesa? Muad'Dibov Zlatni eliksir ivota stvorio je birokratsko udovite koje je zajahalo celokupno ljudsko delovanje. Drava i religija su se ujedinile i krenje zakona je postalo greh. Miris bogohuljenja obavijao se poput dima oko svakog dovoenja u sumnju vladinih ukaza. Greh pobune prizivao je oganj pakla i po sebi ispravnu presudu. Pa ipak, te vladine ukaze sainio je samo ovek. Stilgar je tuno vrteo glavom, ne primeujui sluitelje koji su ulazili u kraljevsko predvorje, idui za svojim jutarnjim dunostima. Dotakao je kris-no za pojasom, mislei o prolosti koju je ovaj simbolizovao, mislei kako je vie no jednom saoseao sa pobunjenicima ije je preuranjene ustanke on, svojim naredbama, slamao. Oseanje stida zapljusnulo mu je svest i on je poeleo da ga izbrie i da se vrati jednostavnosti koju je no predstavljao. Ali vaseljena se ne vraa nazad. Bio je to ogroman stroj odraen na sivoj praznini nepostojanja. Ako bi njegov no doneo smrt blizancima, to bi se samo odbilo od praznine, tkajui nove zamrenosti da odjekuju kroz ljudsku istoriju, stvarajui nove talase haosa, pozivajui ljudski rod da se lati novih oblika reda i nereda. Stilgar je uzdahnuo, postajui svestan kretanja oko sebe. Da, ove sluge su predstavljale jednu vrstu reda koji je okruavao Muad'Dibove blizance. Oni su se pomerali iz trenutka u trenutak, suoavajui se sa raznolikim nunostima koje su se tamo pojavljivale. Najbolje je ne nadmetati se sa njima, ree on u sebi. Najbolje je sukobiti se sa onim to dolazi tek kada doe. A ipak i ja sam sluga, ree sebi. A moj gospodar je Bog, Milostivi, Blaeni. I on poe da navodi u sebi: 'Odista, stavili smo na njihove vratove okove sve do brade, tako da su im glave uzdignute; postavili smo jednu prepreku ispred i jednu prepreku iza njih; i pokrili smo ih, tako da ne vide...' Tako je stajalo u staroj religiji Slobodnjaka. Stilgar klimnu glavom. Videti, predvideti sledei trenutak kao to je Muad'Dib inio svojim strahotnim vizijama budunosti, znailo je suprotstavljati protivsilu ljudskom delovanju. To je stvorilo nove prostore za odluke. Biti lien okova, da, to je sasvim moglo da nagovesti boansku ud. Jo jedna sloenost izvan domaaja obinog ljudskog stvora. Stilgar je sklonio ruku s noa. Prsti su mu brideli od seanja na njega, ali seivo koje je nekad zablistalo u razjapljenim ustima peanog crva ostalo je u koricama. Sada je znao da ga nee isukati da bi ubio blizance. Doneo je odluku. Bolje je sauvati onu jednu staru vrlinu koju je jo negovao: odanost. Bolje je bilo odluiti se za sloenost jedne misli koju je znao, nego za sloenosti koje su prkosile razumevanju. Bolja je sadanjost nego budunost jednog sna. Gorak ukus koji je oseao u ustima govorio je Stilgaru kako prazni i odvratni mogu da budu neki snovi. Ne! Nema vie snova!

2.

POZIV: 'Jesi li video propovednika?' ODZIV: 'Video sam pustinjskog crva.' POZIV: 'ta je sa pustinjskim crvom?' ODZIV: 'Daje nam ovaj vazduh to ga udiemo.' POZIV: 'Zato smo mu onda unitili zemlju?' ODZIV: 'Zato to je ai-Hulud (obogotvoreni pustinjski crv) tako naredio.'

'Zagonetka Arakisa' Hark al-Ada

Po slobodnjakom obiaju, atreidski blizanci ustali su jedan as pre zore. Zevnuli su i protegli se, tajno usaglaeni u svojim pustinjskim sobama, oseajui ivost stanovnika peine oko sebe. Mogli su da uju kako sluitelji u predsoblju pripremaju doruak: obinu kau sa urmama i orasima smeanim u tenosti spravljenoj sa delimino uvrelim zainom. Sjajne kugle koje su se nalazile u predsoblju bacale su meku, utu svetlost kroz otvorene zasvoene ulaze na spavaim sobama. Blizanci su se hitro oblaili u mekoj svetlosti sluajui jedno drugo u neposrednoj blizini. Kao po dogovoru oboje su obukli pustinjska odela protiv uarenih peanih vetrova. Konano, kraljevski par sastao se u predsoblju, izazvavi iznenadan muk sluitelja. Leto je, bilo je primeeno, nosio crnim iritom opervaen mrki ogrta preko uglaanog, sivog pustinjskog odela. Njegova sestra imala je zeleni ogrta. Okovratnik oba ogrtaa bio je zatvoren kopom u obliku atreidskog jastreba - zlatnog sa crvenim draguljima umesto oiju. Gledajui ovu nagizdanost, Hara, jedna od Stilgarovih ena, ree: "Vidim da ste se odenuli da ukaete poast vaoj baki." Pre nego to je pogledao u Harino tamno i vetrom izbrazdano lice, Leto podie svoju iniju sa dorukom. Zatresao je glavom. Zatim ree: "Kako zna da ne ukazujemo ast samima sebi?" Hara, poto je izdrala njegov podrugljiv pogled, ree: "Moje oi su podjednako plave kao i tvoje!" Ganima prsnu u smeh. Hara je oduvek bila veta u slobodnjakoj igri izazivanja. Jednom prilikom mu je kazala: "Ne podruguj mi se, deae. Moe biti kraljevska linost, ali mi oboje nosimo ig odavanja melanu - oi bez beonjaa. Zar je jednom Slobodnjaku potrebna vea ast od toga?" Leto se nasmejao i alostivo klimnuo glavom: "Hara, ljubavi moja, da si mlaa i da ve nisi Stilgarova, uinio bih te svojom." Hara je lako prihvatila ovu malu pobedu, dajui znake ostalim sluiteljima da nastave sa sreivanjem odaja za vane poslove koji su ih danas oekivali. "Pojedite doruak", ree ona. "Danas e vam snaga biti potrebna." "Znai, ti smatra da se nismo dovoljno dobro obukli za nau baku?" upita Ganima, govorei ustima punim kae. "Ne plai je se, Gani", ree Hara. Leto proguta zalogaj kae, a potom ispitivaki odmeri Haru. Ova ena je zaista bila pakleno-narodski mudra kada je tako brzo pronikla u njihovu igru lepog oblaenja. "Hoe li poverovati da je se bojimo?" upita Leto. "Kako da ne", ree Hara. "Ona je bila naa asna Majka, seate se. Poznajem je dobro." "Kako se Alija obukla?" upita Ganima. "Nisam je videla", odvrati kratko Hara, odlazei. Leto i Ganima izmenjae pogled pun zajednikih tajni, a zatim prionue na doruak. Ubrzo su izili u prostrani sredinji hodnik. Ganima je progovorila jednim od starih jezika koji su delili u svom genetskom pamenju: "Znai, danas emo biti sa bakom?" "To Aliju baca u velike brige", ree Leto. "Ko voli da se odrekne tolike vlasti?" upita Ganima. Leto se blago nasmeja, glasom koji je zvuao neobino zrelo s obzirom na telo iz koga je dopirao. "I vie od toga." "Da li e oi njene majke opaziti ono to smo mi opazili?" "A zato da ne?" upita Leto. "Da... Mogue je da se Alija ba toga boji." "Ko bolje poznaje Izroda od samog Izroda?" upita Leto. "Mogli smo i da pogreimo, zna", ree Ganima. "Ali nismo." I on poe da navodi iz benegeseritske Azar knjige: "S puno razloga i na osnovu uasnog iskustva mi nazivamo izrodima one koji se raaju kao oformljene linosti. Jer, ko zna kakva propala i avolska spodoba iz nae zle prolosti moe da zaposedne ivo telo?" "Znam istoriju toga", ree Ganima. "Ali ako je to istina, zato onda mi ne patimo od tih unutranjih napada?" "Moda nai roditelji straare u nama", ree Leto. "Zato onda nema uvara i za Aliju?" "Ne znam. Moglo bi biti zbog toga to je jedan od njenih roditelja jo u ivotu. Takoe, nije iskljueno da smo mi izuzetak zato to smo jo mladi i snani. Moda, kada postanemo stariji i cininiji..." "Moramo da budemo veoma obazrivi sa babom", ree Ganima. "I da ne raspravljamo o onom Propovedniku koji luta naom planetom, irei jeres." "Ne misli valjda stvarno da je on na otac!" "Nemam nikakav odreeni sud o tome, ali ostaje injenica da ga se Alija plai." Ganima odseno odmahnu glavom. "Ne verujem u te besmislice o Izrodu!" "Ima isto onoliko pamenja kao i ja", ree Leto. "Mora da veruje ono to eli da veruje." "Misli da je to zbog toga to se nismo odvaili na zainski trans, a Alija jeste", ree Ganima. "Ba tako." Ukljuivi se u ljudsku maticu koja je tekla sredinjim hodnikom, oni zamukoe. Bilo je hladno u Sie Tabru, ali su pustinjska odela bila topla i blizanci zabacie svoje kondenzatorske kapuljae, otkrivi riu kosu. Lica su im odavala ig zajednikih gena: pune, iroko razmaknute usne, potpuno plave oi uivalaca zaina. Leto je prvi opazio pribliavanje njihove tetke Alije. "Evo je, dolazi", ree, prebacivi se, u znak upozorenja na atreidski ratniki jezik. Kada se Alija zaustavila ispred njih, Ganima joj klimnu glavom i ree: "Ratni plen pozdravlja svog slavnog roaka." Koristei se akobsa jezikom, Ganima je naglasila znaenje svog imena - Ratni plen. "Kao to vidi, voljena tetko", ree Leto, "pripremili smo se za dananji susret sa tvojom majkom." Alija, jedina linost u prepunom kraljevskom dvoru koju nimalo nije iznenaivalo zrelo ponaanje ove dece, prostreli oima najpre Leta, a zatim Ganimu, pa ree: "Jezik za zube, oboje!" Alijina kosa boje bronze bila je svijena nazad u zlatne vodene prstenove. Njeno ovalno lice imalo je namrgoen izraz, a iroke usne sa nadole povijenim rubovima sada su bile stisnute u jednu liniju. Bore zabrinutosti irile su se kao lepeze u uglovima njenih takoe potpuno plavih oiju. "Oboje vas upozoravam da pazite kako ete se danas ponaati", ree Alija. "Razlozi su vam oboma dobro poznati." "Mi znamo tvoje razloge, ali ti moda ne zna nae", ree Ganima. "Gani!" zarea Alija. Leto oinu pogledom tetku i ree: "Danas kao nikada dosad neemo se pretvarati da smo balava deurlija." "Niko od vas ne trai da se smekate", ree Alija. "Ali, mislim da je ludo podstrekivati opasne misli kod moje majke. Irulan se slae sa mnom. Ko zna kakvu e ulogu Gospa Desika izabrati. Ona je, na kraju krajeva, Bene Geserit." Leto odmahnu glavom, udei se: Kako to da Alija ne vidi na ta sumnjamo? Da nije predaleko otila? On obrati posebnu panju na tanane genske oznake na Alijinom licu koje su odavale prisustvo njenog dede po majci. Baron Vladimir Harkonen nije bio prijatna linost. Na ovu opasku, oseti nejasno pokretanje unutranjeg nemira i ree u sebi: Moj predak, takoe. On izusti: "Gospa Desika je obuena da vlada." Ganima klimnu glavom. "Zato je odabrala ba ovaj trenutak da se vrati?" Alija se smre i ree: "Da li je mogue da jedino eli da vidi svoje unuie?" Ganima pomisli: Tome se ti nada, moja draga tetko. Ali to je vraki neverovatno. "Ona ne moe da vlada ovde", ree Alija. "Njoj pripada Kaladan. To bi trebalo da joj bude dovoljno." Ganima prozbori blagim glasom: "Kada je na otac krenuo u pustinju da umre, postavio je tebe za vladara. On..." "Imate li neku zamerku?" upita Alija. "Bio je to razborit izbor", ukljui se Leto, nadovezujui se na sestrinu zamisao. "Ti si bila jedina osoba koja je znala ta znai biti roen onako kako smo mi bili roeni." "ire se glasine da se moja majka vratila Sestrinstvu", ree Alija, "a vas dvoje veoma dobro znate ta Bene Geserit misli o ..." "Izrodima", ree Leto. "Da!" jetko odgovori Alija. "Jednom vetica, uvek vetica - tako se kae", ree Ganima. Sestro, upustila si se u opasnu igru, pomisli Leto, ali se i dalje povodio za njom. On ree: "Naa baba bila je jednostavnija od drugih ena iz svog reda. Ti raspolae njenim pamenjem, Alija; svakako zna ta se moe oekivati." "Jednostavnost!" ree Alija; stala je da odmahuje glavom i da se osvre oko sebe po dupke punom hodniku, a onda ponovo upravi pogled prema blizancima. "Da je moja majka bila iole manje sloena linost, nego to jeste, nijedno od vas dvoje sad ne bi bilo ovde - kao ni ja. Ja bih bila njeno prvoroene i nijedan od ovih..." Jedan drhtaj slian gru jeze zatrese joj ramena. "Opominjem vas, pazite ta radite danas." Alija podie pogled. "Evo stie moja straa." "Jo smatra da za nas nije bezbedno da poemo sa tobom do kosmodroma?" upita Leto. "Saekajte ovde", ree Alija. "Doveu je." Leto izmeni pogled sa sestrom, a potom ree: "Mnogo puta si nam kazala da e pamenjima preminulih, koja sadrimo u sebi, nedostajati odreena korisnost sve dok sopstvenim telom dovoljno ne doivimo i na taj nain ih ne uinimo stvarnim. Moja sestra i ja verujemo u to. Nasluujemo opasne promene sa dolaskom nae babe." "Nemojte prestati da verujete", ree Alija. im se okrenula, straa je opkoli i oni krenue brzo niz hodnik ka Dravnom Ulazu gde ih je oekivao ornitopter. Ganima otra jednu suzu u desnom oku. "Voda za mrtve?" proapta Leto, prihvatajui sestru za ruku. Ganima duboko uzdahnu; pomislila je kako se ranije ophodila prema tetki, koristei u tu svrhu to je bolje umela nagomilana predaka iskustva, "Zainski trans je uinio ovo?" upita, znajui ta Leto ima na umu. "Ima li neki bolji predlog?" "Rasprave radi, zato nam otac... pa ak ni baba nisu podlegli?" Paljivo ju je posmatrao jedan trenutak. Zatim ree: "Odgovor ti je, kao i meni, poznat. Dok nisu stigli na Arakis, oni su bili snane linosti. Zainski trans - pa..." Stresao se. "Nisu roeni na ovom svetu kojim su ve gospodarili njihovi preci, Ganima. Ali..." "Zato nije poverovala upozorenjima Bene Geserita?" Ganima gricnu donju usnu. "Mogla je da se poslui istim obavetenjima kao i mi." "Oni su je ve proglasili Izrodom", ree Leto. "Ne misli li da je primamljivo otkriti da li si moniji od svih ovih..." "Ne, ne mislim!" Zadrhtavi, Ganima ukloni pogled od ispitivakog zurenja svog brata. Bilo je dovoljno da se samo osvrne na svoje genetsko pamenje pa da upozorenja Sestrinstva zadobiju jasan oblik. Roeni kao oformljene linosti ispoljavali su vidnu tenju da postanu odrasli ljudi sa gadnim navikama. A najverovatniji uzrok... Ona ponovo zadrhta. "teta to nemamo nekoliko Roenih kao oformljene linosti u naem geneolokom stablu", ree Leto. "Moda imamo." "Ali, onda bismo... Ah, da, staro neodgonetnuto pitanje: da li zaista imamo otvoren pristup svakom odeljku iskustava naih predaka?" Svestan vlastite unutranje pometenosti, Leto je znao koliko ovaj razgovor mora biti uznemiravajui i za njegovu sestru. Mnogo puta su razmatrali ovo pitanje, ali je zakljuak uvek izostajao. On ree: "Moraemo da odlaemo, odlaemo i odlaemo kad god ona bude nastojala da nas privoli na trans. Krajnja obazrivost u pogledu prejakih doza zaina; toga moramo da se drimo." "Te prejake doze mora da su stvarno velike", ree Ganima. "Izdrljivost nam je, verovatno, visoka", sloi se on. "Vidi koliko je Aliji potrebno." "Saaljevam je", ree Ganima. "Taj poriv mora da je tanan i potuljen i da joj se prikrada sve dok..." "Ona je rtva", ree Leto. "Izrod." "Moda greimo." "Tano." "Stalno se pitam", promrmlja Ganima, "nee li naredno predako pamenje koje pretraujem biti ono koje..." "Prolost ne lei dalje od tvog jastuka", ree Leto. "Moramo da uluimo priliku da raspravimo ovo sa naom babom." "Na to me njeno pamenje u meni podstie", ree Leto. Ganima susrete njegov pogled. Zatim ree: "Suvie znanja nikad ne doputa jednostavne odluke."

3.

Sie na rubu pustinje Bejae Letov, bejae Kinesov, Bejae Stilgarov, bejae Muad'Dibov A onda, jo jednom, bejae Stilgarov. Naibi jedan za drugim poinue u pesku. Ali Sie traje.

Iz jedne slobodnjake pesme

Rastavi se sa blizancima, Alija oseti kako joj srce lupa. Nekoliko ustreptalih sekundi oseala je gotovo prinudu da ostane sa njima i da ih moli za pomo. Kakva budalasta slabost! Seanje na to odaslalo je opominjuu mirnou kroz Aliju. Da li bi se ovi blizanci usudili da se ogledaju u predvianju. Put koji je progutao njihovog oca mora da mami i njih - zainski trans sa svojim vizijama budunosti koje lelujaju poput izmaglice raspirene na udljivom vetru. Zato ne mogu da vidim budunost? pitala se Alija. Toliko se trudim, pa zato mi onda izmie? Blizanci se moraju naterati da pokuaju, ree u sebi. Mogue je navesti ih na to. Imaju detinju radoznalost, a ona je povezana sa pamenjima koja se proteu milenijumima. Ba kao to je imam i ja, pomisli Alija. Straari otvorie oroene zaptivae na Dravnom Ulazu Siea, a zatim se povukoe u stranu kada se ona pojavi na rubu pristanine piste, gde su ekali ornitopteri. Vetar iz pustinje rasipao je prainu po nebu, ali je dan bio vedar. Izronjavanje iz svetlosti koju su proizvodile sieke plamtee kugle na dnevnu svetlost, usmerilo je njene misli na spoljanji svet. Zato se Gospa Desika vraala ba u ovom trenutku? Jesu li prie dospele na Kaladan, prie kako je namesnitvo... "Moramo da pohitamo, Moja Gospo", ree neko iz njene pratnje, povisivi glas iznad fijuka vetra. Dopustila je da joj pomognu da se popne u ornitopter i privrstila sigurnosni pojas, dok su joj misli hrlile napred. Zato ba sada? Kada su se ornitopterova krila povila i kada se letelica vinula u vazduh, ona oseti velelepnost i mo svog poloaja kao fizike stvari - ali i veoma krhke, oh, tako krhke! Zato sada kad joj planovi jo nisu dovreni? Magle praine se razioe dok se pela i sada je mogla da vidi suncem obasjan predeo planete koji se menjao: iroke povrine zelene vegetacije tamo gde je nekad gospodarila sprena zemlja. Bez vizije budunosti mogla bih da propadnem. Oh, kakve bih arolije mogla da izvedem, kada bih samo bila u stanju da vidim kao to je Pol video! Nije mi bila dosuena gorina koju donosi vizija onog to e se dogoditi. Stresla ju je muna udnja i ona poele da moe da se odrekne vlasti. Oh, biti kao ostali - slepi u tom najsigurnijem od svih slepila - to ive samo hipnotike polu-ivote u koje okom roenja biva gurnuta veina ljudskih jedinki. Ali ne! Ona je bila roena kao Atreid, rtva te eonima duboke svesti, koja je pretrpela uticaj odavanja zainu njene majke. Zato se moja majka danas vraa? Gurni Halek e biti uz nju - uvek odani sluga, najamni ubica runog izgleda, privren i neposredan, muziar koji svira ubistvo na otrom bodeu ili sa podjednakom lakoom zabavlja ljude na devetostrunom balisetu. Neki su govorili da je postao ljubavnik njene majke. Ta stvar bi se morala proveriti; mogla bi se pokazati kao najznaajnija poluga. elja da bude kao ostali napustila ju je. Leto mora biti namamljen u zainski trans. Prisetila se kako je jednom pitala deaka na koji nain bi postupao sa Gurni Halekom. Leto je, osetivi u njenom pitanju skrivenu nameru, rekao da je Halek odan 'do greha', dodavi: "On je oboavao... mog oca." Opazila je kratkotrajno oklevanje. Leto umalo to nije izgovorio 'mene' umesto 'mog oca'. Da, ponekad je bilo teko razluiti genetsko seanje od ivog tela. Gurni Halek nee to razluivanje uiniti lakim za Leta. Okrutan osmeh pree preko Alijinih usana. Posle Vojvodine smrti, Gurni je odluio da sa Gospom Desikom poe na Kaladan. Njegov povratak zamrsie mnoge stvari. Doavi ponovo na Arakis, on e ionako zapetljanu situaciju jo vie iskomplikovati. Najpre je sluio Polovog oca, ime je zapoet niz: Leto I, dakle, pa Pol, konano Leto II. A u pogledu uzgojnog programa Bene Geserita redosled je bio sledei: Desika, Alija, Ganima - jedan ceo ogranak. Gurni se, doprinosei zbrci identiteta, moe pokazati znaajnim iniocem. ta bi uinio kada bi otkrio da u naim venama tee i krv Harkonena, Harkonena koje tako ogoreno mrzi? Osmeh na Alijinim usnama sada je odavao samoposmatranje. Blizanci su, najposle, bili deca. Bili su deca sa bezbroj roditelja, ija pamenja pripadaju i drugima i njima sGmima. Oni e stajati na rubu Sie Tabra i posmatrae trag sputanja broda njihove bake u Arakensku kotlinu. Plamtea oznaka prolaska broda, jasno vidljiva na nebu - hoe li to uiniti Desikin dolazak stvarnijim njenim unucuma? Majka e me pitati o njihovoj obuci, pomisli Alija. Da li spajam prana bindu discipline na razborit nain? A ja u joj odgovoriti da oni sGmi sebe obuavaju - ba kao to sam i ja inila. Naveu joj rei njenog unuka: 'Meu odgovornosti upravljanja spada i nunost kanjavanja... ali samo onda kada to rtva zahteva.' Aliji pade na pamet da ukoliko bi samo dovoljno pomno usredsredila panju Gospe Desike na blizance, ostalo bi moglo da izmnakne stroijem ispitivanju. Tako neto bi se moglo udesiti. Leto veoma lii na Pola. A kako i da ne lii? Mogao je da bude Pol kad god se na to rei. ak je i Ganima posedovala ovu uznemirujuu sposobnost. Ba kao to i ja mogu da budem moja majka ili ma ko od onih koji dele svoje ivote sa nama. Skrenula je misli sa tog toka, zurei u predeo Zatitnog Zida koji je promicao ispod nje. A onda pomisli: Kako to da napusti toplu sigurnost vodom bogatog Kaladana i da se vrati na Arakis, pustinjsku planetu, gde joj je Vojvoda ubijen, a sin umro kao muenik? Zato se Gospa Desika vraa u ovom trenutku? Alija nije nala odgovor - nita izvesno. Ona je mogla da deli neiju ego-svest, ali kada su iskustva ila odvojenim putevima, onda su se i pobude razilazile. Bit odluka lei u potajnim delovanjima koja pojedinci preduzimaju. Za roene kao oformljene linosti, mnogoroene Atreide, ovo je ostajala najvia stvarnost, samo po sebi jedna druga vrsta roenja: bilo je to apsolutno odvajanje od ivog, diueg tela onog trenutka kada je to telo naputalo matericu koja mu je podarila mnogostruku svest. Alija nije videla nita udno u tome to mrzi i voli svoju majku u isto vreme. Bila je to nunost, potrebna ravnotea, koja nije ostavljala prostora za oseanja krivice ili osude. Gde bi ljubav ili mrnja mogle da se zaustave? Da li je trebalo kriviti Bene Geserit to su Gospu Desiku postavili na odreen put? Krivica i osuda se rasipaju kada pamenje obuhvata milenijum. Sestrinstvo je jedino teilo stvaranju Kvizac Haderaha: mukog dvojnika potpuno razvijene asne Majke... pa i vie - ljudske jedinke nadmone osetljivosti i svesti, Kvizac Haderaha koji bi mogao biti na mnogo mesta istovremeno. A Gospa Desika, samo jedna karika u tom programu uzgajanja, imala je tu nesreu da se zaljubi u oplodnog partnera kome je bila dodeljena. Odazivajui se eljama svog voljenog Vojvode, donela je na svet sina umesto kerke, koja je po zapovesti Sestrinstva morala da bude prvoroene. Ostavivi da se rodim kasnije, postala je uivalac zaina. A sada me oni ne ele. Sada me se boje! Sa dobrim razlogom... Dobili su Pola, svog Kvizac Haderaha, jedan ljudski vek prerano - sitna pogreka koja se potkrala u ogromnom projektu. Ali onda se pojavio novi problem: Izrod, koji je sadrao dragocene gene za kojima su oni tragali pokolenjima. Alija oseti kako neka senka skliznu preko nje. Ona pogleda navie. Njena pratnja je poela da zauzima straarski poloaj, koji je oznaavao pripremu za sletanje. Odmahnula je glavom, udei se nespokojnim mislima. emu dobrom je sluilo prizivanje minulih ivota i presliavanje njihovih starih greaka? Ovo je novi ivot. Dankan Ajdaho je upotrebio svoju mentatsku svest da bi dokuio odgovor na pitanje zato se Desika vratila ba u ovom trenutku, razmotrivi taj problem u maniru oveka-kompjutera za to je bio obdaren. Izjavio je da je ona dola da preuzme blizance za raun Sestrinstva. Blizanci su, takoe, posedovali dragocene gene. Dankan je, odista, mogao da bude u pravu. Bio je to dovoljan razlog da izmami Gospu Desiku iz dobrovoljne osame na Kaladanu. Ako je Sestrinstvo naredilo... Odista, ta bi drugo moglo da je nagna da se vrati na mesto za koje su je vezivale mnoge potresne uspomene? "Videemo", promrmlja Alija. Osetila je kako je ornitopter dodirnuo krov njene Tvrave uz kratki i reski trzaj koji ju je ispunio ljutitom slutnjom.

4.

Melan (me - lange, takoe ma, lanj) n-s, poreklo neodreeno (misli se da potie iz starog zemaljskog francuskog): a) meavina zaina; b) zain sa Arakisa (Dine) sa gerijatrijskim svojstvima koja je prvi primetio Jenup Akoko, kraljevski hemiar za vreme vladavine akada Mudrog; arakenski melan, pronaen jedino u najdubljem pustinjskom pesku Arakisa, dovodi se u vezu sa prorokim vizijama Pola Muad'Diba (Atreida), prvog slobodnjakog Mahdija; takoe korien od strane Svemirskog Esnafa Navigatora i reda Bene Geserit.

'Kraljevski renik', peto izdanje

U svetlosti svitanja dve velike make preoe stenoviti greben lako se gibajui. Nisu se, u stvari, jo bile upustile u strastven lov, ve su samo nadgledale svoju teritoriju. Zvali su ih Laza tigrovi: naroita pasmina doneta na planetu Salusa Sekundus pre gotovo osam hiljada godina. Genetska manipulacija stare zemaljske vrste izbrisala je neke od prvobitnih tigrovskih crta, a oplemenila im druge bitne odlike. Zubi su im ostali dugaki. Lica su im bila iroka, a oi oprezne i inteligentne. ape su se uveale da bi im pruile vri oslonac na neravnom tlu, a pande u svojevrsnim koricama mogle su se ispruiti nekih desetak centimetara; na krajevima su bile zaotrene u britke iljke, usled sabijajueg dejstva korica. Krzno im je bilo glatko i ravnomerno obojeno jednom mrkoutom nijansom, to ih je inilo gotovo nevidljivim spram peane pozadine. Na jo jedan nain su se razlikovale od svojih predaka: dok su bili mladunci u mozak su im ugraeni stimulatori poslunosti. Ovi stimulatori su ih pretvarali u pione u rukama onog ko je posedovao odailja. Bilo je hladno, tako da, kada su se make zaustavile da osmotre teren, dah im se preobraavao u maglu. Oko njih se prostirao predeo Saluse Sekundus isuen i pust, mesto koje je skrivalo skroman broj pustinjskih pastrmki, prokrijumarenih sa Arakisa i uz veliku cenu odravanih u ivotu, u nadi da bi se monopol na melan mogao ukinuti. Tamo gde su make stajale, predeo se odlikovao mrkoutim stenama i ratrkanim, proreenim bunjem, srebrnastozelenim u dugim senkama jutarnjeg sunca. Na iznenadnu kretnju make najednom postadoe napete. Oi im se lagano pomerie na levu stranu, a zatim u istom pravcu pooe i glave. Daleko dole na izbrazdanom tlu, dva deteta probijala su sebi put isuenim koritom drei se za ruke. Bila su naizgled istog uzrasta, otprilike devet ili deset standardnih godina. Kosa im je bila ria, a na sebi su imala pustinjska odela prekrivena skupocenim, opervaenim burkama bele boje. Prsa su im krasile sokolove kreste kue Atreida izraene od niti plamteih dragulja. Idui, deca su razdragano avrljala, tako da su im glasovi jasno dopirali do maaka pripravnih za lov. Laza tigrovi su poznavali ovu igru; uestvovali su u njoj i ranije, ali ostadoe nepokretni, iekujui ukljuenje signala za lov u svojim stimulatorima poslunosti. Jedan ovek se pomoli na vrhu grebena iza maaka. Zastao je i osmotrio mesto zbivanja: make, decu. ovek je nosio sardaukarsku radnu uniformu sive i crne boje sa obelejima Levenbreha, oficira Baara. Kaievi su mu stajali iza vrata i ispod ruku, privrujui odailja poslunosti koji se nalazio u malom rancu na grudima gde se lako mogao dosegnuti obema rukama. Make nisu obratile panju na njegovo pribliavanje. Poznavale su ovog oveka po zvuku i mirisu. Spustio se dole i zaustavio na dva koraka iza njih, briui elo od znoja. Vazduh je bio hladan, ali je zato ovaj posao bio vru. Njegove svetle oi jo jednom obuhvatie prizor: make, decu. On gurnu vlanu pletenicu plave kose ispod crnog radnog lema i dotae mikrofon koji mu je bio ugraen u grlo. "Make ih dre na oku." Odgovor stie do njega preko prijemnika koji su mu bili usaeni iza oba uva. "Vidimo ih." "Ovog puta?" upita Levenbreh. "Hoe li to uiniti i bez naredbe za lov?" uzvrati pitanjem glas. "Spremne su", ree Levenbreh. "Vrlo dobro. Da vidimo da li e se etiri lekcije uslovljavanja pokazati dovoljnim." "Recite mi kada budete spremni." "Kad god hoe." "Onda neka bude odmah", ree Levenbreh. Dodirnuo je crvenu dirku na desnoj strani odailjaa poslunosti, poto je prethodno oslobodio polugu koja je titila dirku. Sada su make stajale potpuno nesputane odailjaem. Drao je ruku iznad crne dirke koja se nalazila ispod crvene, spreman da zaustavi ivotinje ukoliko bi se one okomile na njega. Ali one se ak nisu ni obazrele na njega, ve su se zgurile, a zatim se uputile niz greben ka deci. Velike ape pokretale su im se glatko i sklisko. Levenbreh je unuo da bi posmatrao, znajui da negde u njegovoj blizini skrivena kamera prenosi ovaj prizor do tajnog monitora u Tvravi gde je iveo njegov Princ. Make najednom poee da ubrzavaju korak, a zatim preoe u trk. Zadubljena u penjanje uz stenovit obronak deca jo nisu opazila opasnost. Jedno od njih se nasmeja i piskav, visok ton zapara isti vazduh. Drugo dete se saplete, a onda, poto je povratilo ravnoteu, okrenu se i ugleda make, pokazavi istovremeno prstom. "Pogledaj!" Deca se zaustavie i stadoe netremice da posmatraju ovo zanimljivo uplitanje u njihove ivote. Stajali su tako i kada Laza tigrovi nasrnue na njih, svaki na po jedno dete. Umrla su nenadano naglo, munjevito slomljenih vratova. Make poee da ih prodiru. "Da ih pozovem natrag?" upita Levenbreh. "Pusti ih da zavre. Dobro su obavile posao. Znao sam da e tako biti. Ovaj par je sjajan." "Najbolji koji sam ikada video", sloi se Levenbreh. "Vrlo dobro. Upravo je poslat prevoz po tebe. Sada emo prekinuti vezu." Levenbreh ustade i protegli se. Uzdrao se od gledanja prema uzviici sa njegove leve strane, gde je izdajniko svetlucanje odavalo mesto na kome se nalazila kamera; ova naprava prenela je njegovu izvrsnu predstavu do Baara, daleko u zelenim krajevima Kapitola. Levenbreh se osmehnu. Za dananji rad dobie unapreenje. Ve je oseao batorske oznake na vratu - a jednog dana i burseke... pa ak, ko zna, i baarske. Ljudi koji su marljivo sluili u odredima Farad'na, unuka pokojnog adama IV, sticali su vredna unapreenja. Jednog dana, kada se princ ustolii na svoj zakoniti tron, bie jo i veih unapreenja. Baarski in ne mora da bude poslednji u nizu. Postojae baronstva i grofovije koje valja preuzeti na mnogim svetovima ovog carstva... jednom kada blizanci Atreida budu uklonjeni.

5.

Slobodnjak se mora vratiti svojoj izvornoj veri, svom geniju za obrazovanje ljudskih zajednica; on se mora vratiti prolosti, u kojoj je taj nauk opstanka steen u bici sa Arakisom. Jedino zanimanje Slobodnjaka trebalo bi da bude otvaranje njegove due prema unutranjim uenjima. Svetovi Carstva, Landsrada i CHOAM konfederacije nemaju emu da ga naue. Oni bi ga samo liili due.

Propovednik u Arakenu

Svuda oko Gospe Desike, pruajui se duboko u sivosmeu ravnicu piste za sletanje, na kojoj je sada, pucketajui i umei posle izranjanja iz svemira, poivao njen brod, stajao je pravi ivi okean. Po njenoj slobodnoj proceni bilo je prisutno pola miliona ljudi od kojih su moda samo jednu treinu inili hodoasnici. Stajali su u tiini strahopotovanja, panje prikovane za izlaznu platformu broda, iji su senoviti etvrtasti otvori skrivali nju i njenu svitu. Nedostajala su dva asa do podneva, ali je vazduh iznad gomile ve sijao u prahastom svetlucanju, obeavajui vrelinu novog dana. Desika dotae svoju srebrom poprskanu kosu bakarne boje, tamo gde joj je uokvirivala ovalno lice ispod aba kapuljae asne Majke. Znala je da ne izgleda najbolje posle dugog putovanja, a ni crnina abe nije bila njena najomiljenija boja. No, ona je ovde ve nosila istu odeu. Znaenje aba-odore nije moglo da bude zaboravljeno meu Slobodnjacima. Uzdahnula je. Svemirsko putovanje nije joj prijalo, a onda i to dodatno breme seanja - na jedno drugo putovanje sa Kaladana na Arakis, kada je njen Vojvoda bio, protiv svoje volje, prisiljen da prihvati ovaj feud. Polagano, iskuavajui sposobnost steenu obukom u Bene Geseritu, da otkriva znaenje sitnica, pretraivala je pogledom ljudsko more. Bilo je tu prilika u zagasitosivim kapuljaama pustinjskih odela, odora Slobodnjaka iz duboke pustinje; takoe su se videli hodoasnici odeveni u belo, sa igovima pokajnitva na ramenima; mogli su se zapaziti i bogati trgovci, nabreklih depova, gologlavi i u lakoj odei, sraunatoj da izrazi prezir prema gubljenju vode na arakenskom usijanom vazduhu... Najzad, bili su prisutni i izaslanici Drutva Vernih, obueni u zeleno i sa tekim kapuljaama na glavi. Oni su stajali izdvojeno u svetosti svoje grupe. Tek kada je podigla pogled sa gomile, ovaj prizor je poprimio nekakve slinosti sa onim koji ju je doekao prilikom dolaska sa njenim voljenim Vojvodom. Koliko je prolo od tada? Vie od dvadeset godina. Nije volela da razmilja o otkucajima srca koji su se desili izmeu ova dva prizora. Vreme je poivalo na njoj poput nekorisnog tereta i tog asa joj se uinilo da godine koje je provela izvan ove planete nikada nisu postojale. Jo jednom u eljust zmaja, pomisli. Ovde, na ovoj ravnici, njen sin je otrgnuo Carstvo od pokojnog adama IV. Taj istorijski prevrat urezao je ovo mesto u svest i verovanja ljudi. Zaula je nestrpljivo komeanje pratnje iza sebe i ponovo uzdahnula. Morali su da ekaju na Aliju koja je zakasnila. Moglo se videti kako se Alijina svita pomalja na udaljenom kraju gomile; kraljevska garda koja joj je krila put, izazivala je talasanje svetine. Desika je jo jednom osmotrila predeo. Mnoge razlike se ukazae njenom pronicljivom pogledu. Jedan molitveni balkon bio je pridodat molitvenom tornju sletne piste. A tamo, u daljini, s leve strane ravnice, uzdizala se skupina graevina od plastinog elika, koju je Pol sagradio kao svoju tvravu - svoj 'sie iznad peska'. Bila je to najvea kompaktna pojedinana konstrukcija ikada podignuta ljudskom rukom. itavi gradovi mogli su se smestiti unutar njenih zidova, a da ostane jo prostora. Sada je pruala krov najmonijoj vladajuoj sili u Carstvu, Alijinom 'Drutvu Vernih' koje je ona podigla na temeljima ostavtine svog brata. To mesto mora da iezne, pomisli Desika. Alijino izaslanstvo stiglo je do podnoja izlazne rampe i tu zastalo iekujui. Desika je prepoznala Stilgarove surove crte lica. Oh, blagi Boe! Tamo je stajala i princeza Irulan, skrivajui svoju svirepost u tom zavodljivom telu, sa kosom boje zlata izloenom nestanom povetarcu. Izgledalo je kao da nije ostarila nijedan dan; to je bila sramota. A na elu grupe ljudi u obliku klina bila je Alija, neprirodno mladolikih crta lica, oiju ukoeno upravljenih u senku etvrtastog otvora. Desikine usne se stisnue u jednu ravnu crtu i ona stade da prouava lice svoje keri. Muno uzbuenje pulsiralo je Desikinim telom i ona zau u uima damare vlastitog ivota. Glasine su bile istinite! Uasno! Uasno! Alija se uputila zabranjenom stazom. Posveeni je lako mogao da proita dokaz. Izrod! U tih nekoliko trenutaka koliko joj je bilo potrebno da se povrati, Desika je shvatila u kojoj se meri nadala da e otkriti kako su glasine bile lane. A ta je sa blizancima? zapitala se ona. Jesu li oni, takoe, izgubljeni? Polako, kako to dolikuje majci jednog Boga, Desika se izdvojila iz senke i stupila na ivicu rampe. Njena pratnja je ostala pozadi kao to joj je bilo naloeno. Nekoliko narednih trenutaka bili su presudni. Desika je stajala usamljena, oi u oi sa gomilom. Mogla je da uje kako se Gurni Halek nervozno nakaljava iza njenih lea. Gurni joj je prethodno prebacio: "Zar ak ni titnik na sebe? Bogovi s tobom, eno! Ti si luda!" No, meu Gurnijevim najvrednijim osobinama bila je njegova slepa poslunost. On bi, dodue, izrekao svoj sud, ali bi zatim i posluao. I sada je posluao. Kada se Desika pojavila, moru ljudi oteo se zvuk nalik na itanje dinovskog pustinjskog crva. Ona podie ruke u znak blagosiljanja, onoga ime je svetenstvo uslovilo celo Carstvo. Sa mestiminim ostrvcima kolebljivaca, ali jo uvek jedan dinovski organizam, ljudi padoe na kolena. ak se i slubena grupa povinovala ovom inu. Desika je obratila panju na mesta u gomili koja su ispoljila oklevanje; znala je da su ostale oi iza njenih lea, kao i oi njenih agenata u gomili, registrovale kratkotrajnu mapu na osnovu koje e kasnije da potrae kolebljivce. I dok je Desika tako stajala uzdignutih ruku, iz letelice izioe Gurni i njegovi ljudi i hitro se spustie pored nje niz rampu; ne obazirui se na zapanjene poglede ljudi iz slubene grupe, pridruie se agentima koji su se identifikovali podizanjem ruke. Brzo su se razvejali po ljudskom moru, preskaui spletove kleeih prilika i jurei uzanim palirima. Nekoliko njihovih meta opazilo je opasnost i pokualo da umakne. Ti su predstavljali najlaki plen; hitnut no, oma garote - i begunci su bili poobarani. Ostali su bili izdvojeni iz gomile, vezanih ruku i sapetih nogu. Za sve to vreme, Desika je stajala rairenih ruku, blagosiljajui masu svojim prisustvom i drei je u pokornosti. Razabrala je znake irenja glasine meu okupljenom svetinom, znajui dobro koja preovlauje, poto je unapred bila proturena: 'asna Majka se vraa da iskoreni kolebljivce. Neka je blagoslovena majka naeg Gospoda!' Kada je sve bilo zavreno, nekoliko mrtvih tela ostalo je oprueno na pesku, a uhvaeni su bili prebaeni u hangare ispod kontrolnog tornja. Desika spusti ruke. Proteklo je, moda, tri minuta. Znala je da je postojala mala verovatnoa da su Gurni i njegovi ljudi uhvatili nekog od kolovoa, one koji su predstavljali najjau pretnju. Takvi su bili oprezni i lukavi. Ali, meu uhvaenima e se nai i neka krupnija riba, uz obaveznu bulumentu otpadnika i tikvana. Desika spusti ruke i ljudi se, kliui, podigoe na noge. Kao da se nita neprijatno nije dogodilo, Desika sie sama niz rampu i, obiavi svoju ker, usredsredi punu panju na Stilgara. Crna brada, koja mu se prelivala preko okovratnika kapuljae pustinjskog odela, poput divlje delte, sadrala je tu i tamo sede vlasi. Ali oi bez beonjaa nosile su u sebi onu istu estinu kojom su odisale prilikom njihovog prvog susreta u pustinji. Stilgar je shvatio znaenje onoga to se upravo dogodilo i odobravao je. Bio je to pravi Naib Slobodnjaka, istinski voa kadar da donosi krvave presude. Prve rei bile su mu sasvim u skladu sa takvim karakterom. "Dobro doli kui, moja Gospo. Uvek je zadovoljstvo videti neposrednu i delotvornu akciju." Desika dopusti sebi jedva primetan osmejak. "Zatvori pristanita, Stile. Niko nee da napusti ovo mesto dok ne ispitamo one koje smo pohvatali." "To je ve uinjeno, moja Gospo", ree Stilgar. "Gurnijev ovek i ja pomno smo se pobrinuli za celu stvar." "Oni koji su pomogli bili su, dakle, tvoji ljudi." "Neki od njih, moja Gospo." Opazila je kod njega skriveno ustezanje, te klimnu glavom: "Prilino dobro si me prouio u stara vremena, Stile." "Kao to jednom u nevolji rekoste, moja Gospo, ovek posmatra one koji opastanu i ui od njih." U tom trenutku Alija kroi napred, a Stilgar se pomeri u stranu, tako da se Desika nae suoena sa svojom kerkom. Znajui da ne postoji nain na koji bi sakrila ono to je saznala, Desika nije ni pokuala bilo ta da zataji. Alija je bila u stanju, ako joj je bilo potrebno, da odgonetne svaku sitnicu - ba kao i bilo koja druga posveenica Sestrinstva. Ona bi ve po Desikinom ponaanju saznala da je sve primeeno i protumaeno. Njih dve bile su neprijatelji za koje je re smrtni samo dodirivala povrinu. Alija se odluila za srdbu kao za najlaku i najpriliniju reakciju. "Kako si se samo usudila da isplanira jednu ovakvu akciju, a da se prethodno nisi posavetovala sa mnom?" uzviknu, unosei se Desiki u lice. Desika joj odvrati blagim glasom: "Kao to si upravo ula, Gurni me uopte nije uputio u plan. Mislilo se..." "A ti, Stilgare?" ree Alija, okrenuvi se ka njemu. "Kome si ti odan?" "Moja zakletva posveena je Muad'Dibovoj deci", ree Stilgar priguenim glasom. "Uklonili smo opasnost koja im je pretila." "A zato te to ne ispunjava radou... keri?" upita Desika. Alija blesnu oima i skrenu pogled na majku; ali trenutak potom, polo joj je za rukom da obuzda unutranju buru, pa se ak i kiselo nasmeila. "Ja jesam ispunjena radou... majko", ree ona. I na sopstveno iznenaenje Alija otkri da je odista srena; ispunilo ju je izuzetno zadovoljstvo zbog toga to je sve to je zapreteno postojalo izmeu nje i njene majke najzad izilo na videlo. Trenutak koga se bojala bio je proao, a da se ravnotea snaga nije bitno promenila. "Raspraviemo ovo podrobnije u nekom pogodnijem trenutku", ree Alija, obraajui se istovremeno i majci i Stilgaru. "Svakako", ree Desika, okrenuvi se prema princezi Irulan na nain koji je znaio otputanje prethodnog sagovornika. Za nekoliko kratkih otkucaja srca, Desika i princeza utke su stajale, prouavajui jedna drugu - dve posveenice Bene Geserita koje su svojevremeno prekinule sa Sestrinstvom iz istog razloga: ljubavi... Ljubavi prema mukarcima koji su sada bili mrtvi. Princeza je beznadeno volela Pola, postavi njegova ena, ali ne i brani drug. Sada je ivela samo za decu koju je Polu darovala njegova slobodnjaka nalonica, ani. Desika prva prozbori: "Gde su moji unuci?" "U Sie Tabru." "Ovde je suvie opasno za njih. Shvatam." Irulan jedva primetno klimnu glavom. Pratila je razgovor izmeu Desike i Alije, ali ga je protumaila onako kako ju je Alija pripremila: 'Desika se vratila Sestrinstvu, a nas dve znamo da ono ima planove sa Polovom decom.' Irulan nije spadala u najsavrenije posveenice Bene Geserita: uivala je vei ugled zbog toga to je bila ker adama IV, nego zbog nekog drugog razloga; uglavnom je bila odve ohola da bi se napregla zarad poboljanja svojih sposobnosti. I sada je izabrala nain koji je bio nagao da bi bio u skladu sa obukom koju je stekla. "Zbilja, Desika", ree Irulan, "trebalo je da se posavetuje sa Kraljevskim Savetom. Bilo je pogreno sa tvoje strane to si delala jedino preko..." "Da li treba da zakljuim da niko od vas nema poverenja u Stilgara?" upita Desika. Irulan je posedovala dovoljno pameti da shvati da na ovakvo pitanje nije mogue dati odgovor. Bilo joj je drago kad su se izaslanici svetenstva, ne mogavi vie da uzdre svoje nestrpljenje, progurali napred. Ona izmeni pogled sa Alijom, pomislivi: Desika je kao i uvek, ohola i sigurna u sebe! Meutim, jedan aksiom Bene Geserita iskrsnu nepozvan u njenoj svesti: 'Oholi ne ine nita drugo sem to podiu zidine zamka iza kojih pokuavaju da sakriju svoje sumnje i strahove.' Da li bi ova istina mogla da vai i za Desiku? Svakako ne. Onda to mora biti poza. Ali sa kojom svrhom? Ovo pitanje uznemiri Irulan. Kada su dospeli do Muad'Dibove majke, svetenici postadoe buni. Neki su joj samo celivali ruke, ali se veina duboko klanjala i izgovarala zdravice. Na kraju je na red dolo dvoje voa izaslanstva, prihvatajui uobiajenu ulogu: 'prvi dolaze poslednji.' Uz uvebane osmehe, saoptili su Najsvetijoj asnoj Majci da je zvanina sveanost Oienja oekuje u Tvravi, Polovom starom gradu-utvrenju. Desika je paljivo osmotrila ovaj par, nalazei da joj je odvratan. Jedan od dvojice zvao se Javid, mlad ovek mrgodnih crta i razmaknutih jagodica, tamnih oiju koje nisu mogle da sakriju vrebajue podozrenje koje je poivalo u njihovim dubinama. Drugi je bio Zebatalep, mlai sin jednog Naiba koga je ona poznavala za svojih slobodnjakih dana, na to je ovaj pourio da je podseti. Njega je bilo lako odgonetnuti: spoj veselosti i svireposti, suvonjavo lice sa plavom bradom; irio je oko sebe duh tajanstvenih uzbuenja i monog znanja. Od ove dvojice, Javid je, prema njenom sudu, bio daleko opasniji; ovek samostalnog rasuivanja, istovremeno privlaan i - nije mogla da pronae drugi izraz - odvratan. Njegov naglasak uinio joj se udan, pun starih slobodnjakih izgovora, kao da je ovek poticao iz nekog izolovanog gnezda svog naroda. "Kai mi, Javide", ree ona, "odakle si ti?" "Ja sam samo obian Slobodnjak iz pustinje", odgovori on, uterujui svakim slogom svoju tvrdnju u la. Zebatalep se umea sa napadnim potovanjem, to je gotovo liilo na podsmevanje: "Imamo mnogo toga da pretresemo iz starih dana, moja Gospo. Ja sam bio jedan od prvih, znate, koji su uoili svetu prirodu misije vaeg sina." "Ali ti nisi bio jedan od njegovi Fedajkina", ree ona. "Ne, Moja Gospo. U to vreme bio sam vie filozofski orijentisan; obuavao sam se za svetenika." I tako sauvao kou, pomisli ona. Javid ree: "ekaju nas u Tvravi, moja Gospo." Ponovo je pomislila kako je udnovatost njegovog naglaska otvoreno pitanje koje zahteva odgovor. "Ko nas eka?" upita. "Zbor Vere, svi oni koji odravaju sjaj imenu i delima vaeg svetog sina", ree Javid. Desika je bacila pogled oko sebe i, ugledavi Aliju kako se osmehuje Javidu, upita: "Je li ovaj ovek jedan od tvojih nametenika, keri?" Alija klimnu glavom. "ovek koji je predodreen za velika dela." Desika, meutim, primeti da ova ljubaznost nije priinila nikakvo zadovoljstvo Javidu. Reila je da ga prepusti Gurnijevom specijalnom prouavanju. Gurni je upravo pristizao, sa pet poverljivih ljudi, signalizirajui joj da su sasluanja sumnjivih kolebljivaca u toku. On se kretao gegajuim korakom snanog oveka, dok mu je pogled ibao svud unaokolo, a svaki mii plivao u oputenoj budnosti, emu ga je ona nauila kroz benegeseritske prana-bindu vebe. Gurni je bio runa ljudina uvebanih refleksa, ubica i krajnje zastraujua pojava za mnoge, ali ga je Desika volela i cenila iznad svih ostalih ivih ljudi. Oiljak od udarca inkvajn bia nabrao mu je kou uzdu eljusti, dajui mu opak izgled; kada je, meutim, ugledao Stilgara osmeh mu ublai lice. "Dobro uraeno, Stile", ree on i oni se, prema slobodnjakom obiaju, muki rukovae. "Oienje", ree Javid, dodirnuvi Desikinu ruku. Desika se odmae i, paljivo birajui rei u obuzdanoj snazi glasa, tonom i dikcijom koji su bili sraunati tano odreeno emocionalno dejstvo na Javida i Zebatalepa, ree: "Vratila sam se na Dinu da vidim svoje unuke. Moramo li da traimo vreme na ove svetenike besmislice?" Na Zebatalepa je ovo delovalo silinom oka. Usta mu se nemo otvorie, a unezveren pogled stade da ara unaokolo po onima koji su uli. Oi su odavale svakog ko je uo. Svetenika besmislica! Kakvu posledicu e imati ove rei, s obzirom na to da dolaze iz usta majke njihovog mesije? Javid je, meutim, potvrdio Desikinu procenu. Usta mu se stisnue, a zatim se razvukoe u osmeh. Oi mu se ipak nisu smejale, ali nisu ni lutale okolo da bi zabeleile one koji su sve uli. Javid je dobro znao ko se sve nalazi oko njih. U njegovoj svesti ve se oformila mapa omeena dometom Desikinog glasa; onima koji su njom bili obuhvaeni valjalo je ubudue posvetiti posebnu panju. Samo nekoliko sekundi kasnije, Javid je prestao da se smei, ali naglost kojom je to uinio bila je istovremeno priznanje da se odao. On nije propustio da uradi svoj domai zadatak: poznate su mu bile posmatrake moi Gospe Desike. Kratak, grevit pokret njegove glave izrazio je posedovanje pune svesti o tim moima. U munjevitom blesku misli, Desika odmeri mogunosti izbora. Mali znak ruke upuen Gurniju doneo bi Javidu smrt. To se moglo, zbog utiska, obaviti ovde, ili u potaji, kasnije, ako se udesi da lii na nesreni sluaj. Razmiljala je: Kada pokuamo da sakrijemo nae najunutranjije nagone, itavo bie vriti izdaju. Benegeseritska obuka vrtela se oko tog otkrovenja: uzdii posveenike iznad ove oprenosti i nauiti ih itanju tuih misli. Ocenila je Javidovu inteligenciju kao vrednu, kao privremeno koristan teg na terazijama ravnotee. Ukoliko bi ga pridobila, mogao je da postane beoug koji joj je bio potreban: pristup u arakensko svetenstvo. Pored toga, on je bio Alijin ovek. Desika ree: "Moja zvanina pratnja mora da ostane mala. Imamo, meutim, jo jedno mesto. Javide, ti e nam se pridruiti. Zebatalepe, ao mi je. I jo neto, Javide... Prisustvovau toj sveanosti... ako insistira." Javid dopusti sebi da udahne punim pluima, a onda ree dubokim glasom: "Kako Muad'Dibova majka naredi." On pree pogledom od Alije do Zebatalepa, a zatim ga ponovo upravi na Desiku. "ao mi je to uzrokujem ponovo odlaganje susreta sa vaim unuiima, ali postoje, ovaj, dravni razlozi..." Desika pomisli: Dobro. On je, iznad svega, poslovan ovek. im mu odredimo cenu, kupiemo ga. Otkrila je da uiva u injenici to on odluno insistira na svojoj dragocenoj sveanosti. Ova mala pobeda poveae mu ugled meu drugovima, to su oboje znali. Prihvatanje njegovog Oienja moglo bi biti plaanje unapred za docnije usluge. "Pretpostavljam da si obezbedio prevoz", ree ona.

6.

Dajem ti pustinjskog kameleona ija ti sposobnost da se prilagodi okolini kae sve to treba da zna o osnovama ekologije i uspostavljanju linog identiteta.

Knjiga rugalica iz Hajtovog letopisa

Leto je, sedei, svirao mali baliset koji mu je za njegov peti roendan poslao savreni umetnik na ovom instrumentu - Gurni Halek. Za etiri godine vebanja Leto je dostigao odreenu glatkou, iako su mu dve krajnje bGs ice jo zadavale tekoe. Otkrio je da ga baliset, u trenucima kada su ga obuzimala oseanja naroite pometenosti, smiruje - injenica koja nije izmakla Ganiminoj panji. Sada je sedeo u svetlosti sumraka na stenovitom grebenu najjunijeg kraja krevitog grebena koji je natkriljivao Sie Tabr. Blago je cimao ice baliseta. Ganima je stajala iza njega, i svojom malom prilikom zraila protestom. Nije elela da izie ovde, napolje, poto je saznala od Stilgara da e se njihova baka zadrati u Arakenu. Posebno je bila protiv dolaska ovamo jer se pribliavala no. Pokuavajui da pokrene svog brata, upitala je: "Pa, dobro, ta je sada?" Kao odgovor on otpoe sledeu pesmu. Po prvi put otkada je dobio ovaj poklon, Leto je snano osetio da je baliset koji je drao u rukama delo majstora-zanatalije sa Kaladana. Posedovao je nasleeno pamenje koje mu je moglo priiniti duboku nostalgiju za tom lepom planetom na kojoj je Kua Atreida nekada vladala. Bilo je dovoljno da Leto, u prisustvu ove muzike, samo olabavi unutranje brane, pa da zauje pamenja iz onih vremena kada se Gurni sluio balisetom da oara svog prijatelja i zapovednika, Pola Atreida. Sa balisetom koji je svirao u njegovim rukama, Leto se sve vie oseao proet fizikim prisustvom svog oca. I dalje je svirao i sa svakom novom sekundom uspostavljao jai odnos sa instrumentom. Osetio je unutar sebe savreno idealizovan zbir koji je znao kako treba da se svira ovaj baliset, iako devet godina stari miii jo nisu bili saobraeni toj unutranjoj svesti. Ganima je nestrpljivo tapkala nogom, nesvesna da prati ritam bratovljevog sviranja. Poto je usta iskrivio u izraz koji je govorio o dubokoj usredsreenosti, Leto je prekinuo sa dobro poznatom muzikom i otpoeo jednu pesmu koja je ak bila starija od bilo koje koju je Gurni svirao. Bila je stara jo u vreme kada su se Slobodnjaci selili na svoju petu planetu. Rei su odraavale jedan zensunijanski motiv, i on ih je oslukivao u svom pamenju dok su mu prsti izmamljivali mucavu verziju melodije.

'Prirodin divan oblik sadri zanosnu sutinu koju neki zovu - raspadanje. Njenom zanosnom prisutnou novi ivot probija sebi put. Suze koje se utke rone nisu nita drugo do voda due: One donose nov ivot patnji bitisanja - odvajanje od tog vienja koje smrt ujedinjuje u celinu.'

Kada je odsvirao poslednji ton, Ganima, koja je stajala iza njegovih lea, ree: "To je odvratna stara pesma. Zato ba nju?" "Zato to pristaje." "Hoe li je odsvirati Gurniju?" "Moda." "Nazvae je mranom besmislicom." "Znam." Leto je preko svog ramena, pogledao Ganimu. Nije bio iznenaen zbog toga to je ona poznavala ovu pesmu i njene stihove, ve je doiveo napad straha zbog jedinstva njihovih blizanakih ivota. Jedno od njih dvoje moglo je da umre, a da ipak ostane ivo u svesti onog drugog, i da se pri tom nijedan deo pamenja koje su delili ne okrnji; tako su bili bliski. Zastraila ga je beskrajna mrea ove bliskosti i on skide pogled sa nje. U mrei su, znao je, postojale pukotine. Njegov strah je narastao iz najnovije od ovih pukotina. Osetio je kako njihovi ivoti poinju da se razdvajaju i pitao se: Na koji nain mogu da joj saoptim stvari koje su se samo meni desile? Pogled mu je klizio pustinjom, zadravajui se na dubokim senkama iza baraana - tim visokim lutajuim dinama srpastog oblika koje su se poput talasa valjale Arakisom. Ispred njega se pruao Kedem, unutranja pustinja, i njegove dine su, u poslednje vreme, veoma retko bile obeleene nepravilnou koja je pratila napredovanje dinovskog crva. Zalazak sunca izvlaio je krvave pruge preko dina, bojei plamenom svetlou ivicu senke. Jastreb koji se obruavao iz zagasitocrvenog neba ulovio je njegovu panju, kao to u letu lovi jarebicu kamenjarku. Neposredno ispod njega, na pustinjskom tlu, rasle su biljke u preobilju zelenila, navodnjavane uz pomo kanata koji su delom tekli otvoreni, a delom kroz pokrivene kanale. Voda je dolazila iz dinovskih sakupljaa kinice koji su se nalazili iza njega na najvioj taki stene. Tamo se slobodno vijorila zelena zastava Atreida. Voda i zelenilo. Novi simboli Arakisa: voda i zelenilo. Oaza zasaenih dina u obliku dijamanta prostirala se ispod njegovog visokog vidikovca zbirajui njegovu panju u otru slobodnjaku svesnost. Sa stene ispod njega dopro je zvonki kliktaj none ptice i to je pojaalo oseaj da ivi u ovom trenutku izvan divlje prolosti. Nous avons change'tout cela, pomisli, lako se lativi jednog od prastarih jezika koje su on i Ganima koristili u potaji. 'Sve smo ovo promenili.' Uzdahnuo je. Oublier je ne puis. 'Ne mogu da zaboravim.' Iza oaze, mogao je da, u slaboj svetlosti, razazna zemlju koju su Slobodnjaci zvali 'Praznina' - zemlja na kojoj nita nije raslo, zemlja koja nikada nije bila plodna. Voda i obiman ekoloki plan menjali su ovo. Bilo je, sada, mesta na Arakisu gde se mogla videti pliana zelena mekota poumljenih brda. ume na Arakisu! Ponekom iz novog pokolenja bilo je teko da zamisli dine ispod ovih valovitih zelenih brda. Takvim mladim oima vienje ravne lisnatosti navodnjenog drvea nije prualo nikakvo potresno znaenje. Ali, Leto je, u ovom trenutku, uhvatio sebe kako razmilja na nain starih Slobodnjaka, oprezan prema promeni, bojaljiv u prisustvu novog. Rekao je: "Deca mi kau da veoma retko u poslednje vreme pronalaze pustinjske pastrmke ovde, na povrini." "ta bi to trebalo da pokazuje?" upita Ganima. U njenom glasu mogla se osetiti zlovolja. "Stvari su poele da se menjaju veoma brzo", ree on. Jo jedanput se ptica zvonko javila sa stene, a onda na pustinju pade no, kao to jastreb pada na jarebicu. No ga je esto izlagala naletima pamenja - svi oni unutranji ivoti grajali su traei svoj trenutak. Ganima se nije protivstavljala ovom fenomenu na nain na koji je on to inio. Poznavala je, ipak, njegove nemire i on oseti kako ga njena ruka dotae po ramenu u znak saoseanja. Ispod njegovih prstiju baliset proizvede jedan srditi akord. Kako bi mogao da joj kae ta se deava sa njim? U njegovoj glavi su besneli ratovi, nebrojeno mnogo ivota je rasparavalo svoja prastara pamenja: estoke nesree, ljubavna slabost, boje mnogih mesta i mnogih lica... sahranjene tuge i uzavrele radosti mnotva ljudi. uo je tugovanke koje su poticale sa planeta koje vie ne postoje, zelene plesove i vatru ognjita, naricaljke i usklike, itavu etvu bezbrojnih razgovora. Njihov nalet je bilo, nou, jo tee podneti kada se nalazio napolju. "Zar ne bi trebalo da uemo?" upita ona. Zatresao je glavom i ona doive taj pokret, shvativi najzad da su njegove nevolje daleko dublje no to je ona pretpostavljala. Zato tako pozdravljam no odavde? zapitao se. Nije osetio da je Ganima povukla ruku sa njegovog ramena. "Zna li zato kinji sebe na ovaj nain?" ree ona. Prepoznao je blag prekor u njenom glasu. Da, znao je. Odgovor je leao ovde u njegovoj svesti, posve oigledan: Zbog toga to me ono veliko poznato-nepoznato iznutra pokree kao talas. Oseao je podizanje talasa svoje prolosti kao da jae dasku za talase. Posedovao je oeva seanja na prorotva, rasprostrta du vremena, koja su nadilazila sve ostalo, pa ipak je eleo sve te prolosti. eleo ih je. A one su bile tako opasne. Znao je to sada potpuno u svetlosti ove nove stvari koju e morati da saopti Ganimi. Pustinja je poinjala da lista pod izgrevajuom svetlou Prvog Meseca. Zurio je u varljivu nepokretnost peanih savijutaka koji su se pruali u beskonanost. Sa njegove leve strane, na malom razmaku, stajao je uvar, jedna trea stena koju su udari pustinjskog vetra sveli na nizak, izvijen oblik nalik na tamnog crva koji se probija izmeu dina. Jednog dana e se stena na kojoj stoji smanjiti do slinog oblika i Sie Tabra nee vie biti, osim u pamenjima nekog kao to je on. "Zato zuri u uvara?" upita Ganima. Slegnuo je ramenima. Uprkos naredbama svojih staratelja i on i Ganima esto su odlazili do uvara. Tamo su bili otkrili jedno tajno skrovite i Leto je znao zato ih to mesto sada mami. Ispod njega, na razdaljini prividno skraenoj tamom, presijavajui se na meseini, protezao se otkriveni kanat; povrina vode se mrekala usled pokreta ribe grabljivice koju su Slobodnjaci oduvek putali u svoju rezervnu vodu da bi odstranili pustinjsku pastrmku. "Stojim izmeu ribe i crva", promrmljao je on. "ta?" Ponovio je glasnije. Dodirnula je rukom usne, poinjui da nagaa ideju koja ga je pobudila da kae ovo. Njen otac se nekad ovako ponaao; bilo je dovoljno da zaviri u svoju duu i uporedi. Leto je uzdrhtao. Pamenja koja su ga vezala za mesta na koja njegova noga nikada nije stupila, ponudila su mu odgovore na pitanja koja nije postavio. Na gigantskom unutranjem platnu, sagledao je povezanost i odvijanje dogaaja. Peani crv Dine nije mogao da pregazi vodu; voda je za njega bila otrovna. Pa ipak, ovde su znali za vodu jo u praistorijska vremena. Bela gipsana udubljenja svedoila su o nekadanjim jezerima i morima. Duboko iskopani bunari pronalazili su vodu koju je pustinjska pastrmka ranije napustila. Kao da je prisustvovao dogaajima, jasno je video ta se zbilo na ovoj planeti i to ga ispuni predoseanjem kataklizminih promena koje je ljudska intervencija donosila. On ree glasom koji je jedva bio jai od apata: "Znam ta se dogodilo, Ganima." Ona mu se primae. "Zaista?" "Pustinjska pastrmka..." Zamukao je i ona se zapita zato se stalno poziva na tu haploidnu fazu razvoja planetinog gigantskog peanog crva, ali se nije usudila da mu poremeti panju. "Pustinjska pastrmka", ponovio je, "doneena je ovde sa nekog drugog mesta. U to vreme ova planeta bila je vlana. Njihovo razmnoavanje premailo je mogunosti za odravanje ravnotee postojeeg ekosistema. Pustinjske pastrmke umehurile su raspoloivu slobodnu vodu i stvorile pustinjsku planetu... i uinile su to da bi preivele. Na dovoljno suvoj planeti, mogle su da preu u svoj stepen razvoja - pustinjskog crva." "Pustinjske pastrmke?" Zavrtela je glavom, ne zato to je sumnjala u njegove rei, ve to nije imala volju da pretrauuje one dubine na kojima je on skupio ovakvo znanje. Pored toga, mislila je: Pustinjska pastrmka? Koliko je samo puta u ovom i drugim telima upranjavala deju igru hvatanja pustinjske pastrmke. Pritiskala bi je tapom, a zatim, pre no to bi je odnela do mrtvake cedionice zbog njene vode, ljutila ju je i upkala dok se ova ne bi pretvorila u tanku membranu u obliku rukavice. Bilo je teko zamisliti to malo neinteligentno stvorenje kao tvorca velikih dogaaja. Leto klimnu glavom u znak potvrde. Slobodnjaci su odvajkada putali ribe grabljivice u svoje cisterne sa vodom. Haploidna peana pastrmka aktivno se odupirala velikim nagomilavanjima vode u blizini povrine planete; ribe grabljivice plivale su u ovom kanatu ispod njega. Njihov vektor razvoja prema obliku peanog crva, prvobitno je mogao da podnese manje koliine vode - koliine koje ljudsko telo sadri u svojim tkivima, na primer. Ali, suoene sa ogromnim masama vode, njihove hemijske fabrike postajale su neobuzdane i rasprskavale su se u smrtnom preobraaju to je dovodilo do stvaranja opasnog, zgusnutog melana, droge krajnje svesti, ije su se razvodnjene estice upotrebljavale u siekim orgijama. Taj isti koncentrat proneo je Pol Muad'Diba kroz zidove vremena, duboko u izvor rastvaranja, tamo gde se nijedan mukarac nikada nije usudio da krene. Ganima je osetila da njen brat, koji je sedeo naspram nje, drhti. "ta si uinio?" zapitala ga je. Ali, on nije eleo da prekine sopstveni lanac otkrovenja. "Manjak peanih pastrmki - ekoloki preobraaj planete..." "One se odupiru tome, naravno", ree ona, poinjui da shvata strah u njegovom glasu, uvuena u ovu stvar protiv svoje volje. "Kada nestanu peane pastrmke, nestae i svi crvi", ree on. "Plemena moraju biti upozorena." "Nee vie biti zaina", ree ona. Rei su tek dotakle najistaknutije take celovite opasnosti koju su oboje videli kako se nadvija nad ljudskim bespravnim uvlaenjem u prastare zakone odnosa na Dini. "To je ono to Alija zna", ree on. "Zato i likuje." "Kako moe da bude siguran u to?" "Siguran sam." Sada je pouzdano znala ta ga uznemirava, i oseti kako joj se od tog saznanja telom iri jeza. "Plemena nam nee poverovati, ukoliko ona to odrekne", ree on. Ova tvrdnja se oslanjala na osnovni problem njihovog bivstvovanja: kakvu su mudrost Slobodnjaci oekivali od jednog devetogodinjaka? Alija, koja se svakim danom sve vie otuivala od svog unutranjeg sudelovanja u mnotvu upamenih ivota, igrala je na tu kartu. "Moramo da ubedimo Stilgara", ree Ganima. Kao jedna, njihove glave se obrnue prema meseinom obasjanoj pustinji. Sada je ovo mesto izgledalo drugaije, izmenjeno kroz nekoliko trenutaka svesnosti. Uzajamno delovanje oveka i ove okoline nikada im se nije oitije ukazalo. Osetili su se integralnim delovima jednog dinamikog sistema koji se odravao u osetljivo uravnoteenom redu. Ovaj novi izgled podrazumevao je istinsku promenu svesti koja ih je preplavljivala opaanjima. Kao to je Liet-Kines rekao, univerzum je poprite neprestanog optenja izmeu ivotinjskih populacija. Prosta peana pastrmka obratila se njima, kao ljudskim ivotinjama. "Plemena e shvatiti opasnost koja preti vodi", ree Leto. "Ali ona preti i veim stvarima od vode. To je..." Umukla je poimajui dublje znaenje njegovih rei. Voda je bila najvei simbol moi na Arakisu. U dubini due Slobodnjaci su ostali ivotinje naroite prilagodljivosti, kadri da preive u pustinji, strunjaci za opstanak u nepogodnim uslovima. A kada je nastalo izobilje vode, u njima se dogodilo udno premetanje simbola, iako su i dalje bili svesni starih nunosti. "Misli na pretnju koja ugroava mo", ispravila ga je. "Naravno." "Ali, da li e nam poverovati?" "Hoe, ako vide da se to dogaa, ako vide neravnoteu." "Ravnotea", ree ona, ponavljajui rei koje je njen otac davno izgovorio: "Ekonomija protiv lepote - pria starija od Sabe." Uzdahnuo je i pogledao ju je preko ramena. "Poinju da mi se javljaju proroki snovi, Gani." Njoj se ote bolan uzdah. Rekao je: "Kada nam je Stilgar saoptio da se naa baka zadrala - ja sam ve znao za to. Sada su mi moji ostali snovi sumnjivi." "Leto..." Zavrtela je glavom, a oi joj se ovlaie. "Naeg oca je to stiglo u kasnijem dobu. Pomilja li da bi to moglo da bude..." "Sanjao sam sebe kako odeven u oklop jezdim preko dina", ree on. "A bio sam u Jakarutu." "Jaka..." Proistila je grlo. "Taj stari mit!" "Stvarno mesto, Gani! Moram da pronaem tog oveka koga zovu Propovednik. Moram da ga pronaem i da ga ispitam." "Misli da je on... na otac?" "Zapitaj se sama?" "To ba lii na njega", sloila se, "ali..." "Ne dopadaju mi se stvari za koje znam da u ih uiniti", ree on. "Prvi put u ivotu razumem svoga oca." Osetila se iskljuenom iz toka njegovih misli, pa ree: "Propovednik je verovatno samo neki stari mistiar." "Molim se da ispadne tako", proaputao je. "Oh, kako se molim da ispadne tako!" Zanjihao se napred i ustao. Dok je pravio ovaj pokret, baliset mu zazuja u rukama. "Kada bi samo on bio Gabrijel bez roga." Muklo je zurio u meseinom obasjanu pustinju. Okrenula se i uputila pogled u pravcu u kome je on gledao i videla crvenkastu zaarenost trulee vegetacije na rubu siekih sadova kao i savrenu isprepletanost linija dina. Tamo se nalazilo mesto na kome je tekao ivot. ak i kada je pustinja spavala, poneto je ostajalo budno u njoj. Oseala je tu budnost, sluajui kako dole, ispod nje, ivotinje dolaze do kanata na pojilo. Letovo otkrovenje preinailo je ovu no: ovo je bio trenutak ivljenja, vreme da se otkriju pravilnosti u neprekidnoj promeni, jedan asak u kome je valjalo osetiti dug put koji ih je delio od njihove zemaljske prolosti, sve to zatvoreno u njenom pamenju. "Zato Jakarutu?" upitala je, remetei raspoloenje jednolinimomtona svog glasa. "Zato... Ne znam. Kada nam je Stilgar prvi put ispriao kako su tamo ubijali ljude i od mesta nainili tabu, pomislio sam... isto to i ti. Ali odande sada dolazi opasnost... i Propovednik." Nije odgovorila, niti je zahtevala da sa njom podeli jo neto od svojih prorokih snova, a znala je koliko mnogo mu to govori o njenom strahu. Ova staza je vodila ka Izrodstvu i oboje su to znali. Re je lebdela neizgovorena izmeu njih, kada se on okrenu i povede je natrag, preko stena, do ulaza u Sie. Izrodstvo.

7.

Vaseljena je boja. To je jedna stvar, celina naspram koje se sva izdvajanja mogu raspoznati. Kratkotrajan ivot, pa ak i onaj samosvesni i razumni koji nazivamo uvstvenim, tek je u nepostojanoj vezi sa svakim deliem ove celine.

Tumaenja iz K.E.P. (Komisije Ekumenskih prevodilaca)

Halek je upotrebio znake date rukom da bi preneo glavnu poruku, glasno govorei u isto vreme o drugim stvarima. Nije mu se dopalo malo predsoblje koje su svetenici izabrali za pozornicu podnoenja izvetaja, jer je znao da vrvi pijunskim napravama. Uostalom, neka pokuaju da proniknu u tajnu siunih znakova rukom. Atreidi su vekovima koristili ovo sredstvo optenja a da se nije naao niko mudriji koji bi ih provalio. Napolju se spustila no, meutim ova prostorija nije imala prozore i svetlost je dolazila od sjajnih kugli koje su se nalazile u gornjim uglovima. "Mnogi od onih koje smo pokupili su Alijini ljudi", doznaio je Halek posmatrajui Desikino lice dok joj se glasno obraao, izvetavajui je da ispitivanje i dalje traje. "Dakle, kao to si naslutio", odgovorila je Desika, trepui prstima. Klimnula je glavom i izustila otvoren odgovor: "Oekujem pun izvetaj kada okona posao, Gurni." "Naravno, moja Gospo", ree on, a njegovi prsti nadovezae: "Ima jo neto, veoma uznemiravajue. Pod dejstvom jakih droga, neki od zatvorenika su 'propevali' o Jakarutu i tek to bi izgovorili to ime, umirali su." "Uslovljeni zaustavlja srca?" upitae Desikini prsti. Rekla je: "Jesi li oslobodio neke uhapenike?" "Nekolicinu, moja Gospo - oigledni olo." A njegovi prsti iarae: "Sumnjamo na sranu prisilu, ali jo nismo sigurni. Autopsije nisu zavrene. Ja sam, meutim, pomislio da bi trebalo da sazna ovaj podatak u vezi Jakaruta, pa sam odmah doao." "Moj Vojvoda i ja smo uvek smatrali da je Jakarutu zanimljiva legenda koja verovatno poiva na injenici", rekoe Desikini prsti. Ovaj put je izostavila uobiajen izliv tuge koji je pratio govorenje o davno nestalom predmetu svoje ljubavi. "Imate li neka nareenja?" upita Halek, glasno. Desika mu je odgovorila blagim glasom, naloivi mu da se vrati do sletne piste i da joj donese izvetaj tek kad bude raspolagao odreenim podacima, ali su njeni prsti preneli drugaiju poruku: "Obnovi veze sa tvojim prijateljima meu krijumarima. Ako Jakarutu postoji, onda se izdrava od prodaje zaina. U tom sluaju, izuzev krijumara, za njih nema drugog trita." Halek se kratko naklonio, a njegovi prsti prozborie: "Ve sam preduzeo korake u tom pravcu, moja Gospo." I poto nije mogao da odbaci ono u emu se celog ivota obuavao, dodade: "Budi vrlo obazriva na ovom mestu. Alija je tvoj neprijatelj i veina svetenika pripada njoj." "Ne i Javid", odgovorie Desikini prsti. "On mrzi Atreide. Sumnjam da bi iko sem vetaka mogao to da otkrije, no ja sam ubeena u to. On kuje zaveru, a Alija zna za to." "Dodeljujem dodatnu strau vaoj linosti", ree Halek glasno, izbegavajui munjevite varnice nezadovoljstva koje sevnue u Desikinim oima. "Postoje opasnosti, uveren sam u to. Da li ete provesti no ovde?" "Otii emo kasnije u Sie Tabr", ree ona i zastade kolebajui se da li da mu kae da ne alje jo strae, ali ipak ne ree nita. Trebalo je imati poverenja u Gurnijev instinkt. Ne jedan Atreid je ovo nauio, bilo na svoje zadovoljstvo ili alost. "eka me jo jedan sastanak - ovog puta sa Uiteljem Iskuenika", ree ona. "To je poslednje, posle ega u se sa zadovoljstvom otresti ovog mesta."

8.

I ja smotrih jednu drugu zver kako iznie iz peska; imala je dva roga poput jagnjeta ali su joj eljusti bile nazubljene i ognjene kao zmajeve a telo svetlucalo i nagorevalo od velike vreline dok je itala kao zmija.

Revidirana Oranjska Biblija

Nazivao je sebe Propovednikom, i poe da se iri strah meu mnogima na Arakisu da to moe biti Muad'Dib koji se vratio iz pustinje, ni najmanje mrtav. Muad'Dib je mogao biti iv; jer ko je video njegov le? Kada je ve re o tome, ko je video i jedno telo koje je pustinja uzela? Pa ipak - Muad'Dib? Take slinosti su se mogle pronai, iako mu nijedan iz onih starih dana nije pristupio i rekao: "Da, ovo je Muad'Dib. Poznajem ga." Pa ipak... kao i Muad'Dib, Propovednik je bio slep, njegove one duplje crne i pune oiljaka slinih onima koji nastaju pod dejstvom sagorevaa kamena. Mnogi su ovo opazili. Taj propovednik bio je mrav, njegovo koasto lice puno oiljaka, a kosa seda. Ali duboka pustinja je na ovaj nain obeleila mnoge ljude. Bilo je dovoljno da se obazrete oko sebe, pa da se u to uverite. Postojala je jo jedna sporna injenica: Propovednika je vodio neki mladi Slobodnjak, momak iz nepoznatog siea koji je, kada su ga pitali, odgovarao da on radi kao najamnik. Dokazivao je da Muad'Dibu, poto je poznavao budunost, nije bio potreban vodi osim pred sam kraj kada ga je jad ophrvao. Samo tada mu je vodi bio potreban; svi su to znali. Propovednik se pojavio na ulicama Arakena jednog zimskog jutra, drei mrku, venama izbrazdanu ruku na ramenu svog mladog vodia. Momak, koji se predstavio kao Asan Tarik, probijao se kroz prainu jutarnje ljudske vreve koja je mirisala na kremen, vodei svog gospodara sa uvebanom okretnou oveka roenog u naselju, ni u jednom trenutku ne gubei dodir sa njim. Primeeno je da je slepi ovek nosio tradicionalnu burku preko pustinjskog odela koje je imalo obeleja onih kakva su se nekad izraivala jedino u siekim peinama najdublje pustinje. Nije bilo nalik na razbaruena odela koja su preovladavala u poslednje vreme. Nosna cev koja je sakupljala vlagu iz njegovog daha i sprovodila je do uloka za kruno hlaenje ispod burke bila je obavijena pletenicom, i to pletenicom od crne vinove loze kakva se jo veoma retko viala. Obrazina odela koja je pokrivala donju polovinu lica bila je iarana zelenim zakrpama, nagrienim udarima peska. Sve u svemu, ovaj propovednik je bio pojava iz Dinine prolosti. Tog zimskog jutra mnogi u gomili obratili su panju na njegovo prolaenje. Najzad, slepi Slobodnjak je i dalje predstavljao retkost. Slobodnjaki zakon je slepce predavao ai-Huludu. Slovo zakona, iako manje uvaavano u ova moderna, vodom obilna vremena, ostalo je nepromenjeno od najranijih dana. Slepac se prinosio na dar ai-Huludu. Bilo im je sueno da ih izloe u bledu da bi ih veliki crvi poderali. Kada bi se to dogodilo - a prie o tome su redovno pristizale u gradove - uvek bi se zbilo tamo gde su vladali najvei crvi, zvani Stari ljudi pustinje. Jedan slepi Slobodnjak je, stoga, predstavljao neobinost i ljudi su zastajali da osmotre ovaj udan par. Momkova spoljanjost odavala je oko etrnaest normalnih godina starosti i pripadao je novom soju Slobodnjaka koji su nosili preinaena pustinjska odela; lica su kod njih ostajala otkrivena dozvoiljavajui vazduhu da ih liava vlage. Njegovo telo se odlikovalo vitkou; oi, zainom obojene, bile su potpuno plave, imao je prast nos i onaj bezazlen izgled nevinosti koji tako esto, kod mladih ljudi, skriva cinino znanje. Nasuprot njemu, slepi ovek liio je na uspomenu gotovo zaboravljenih vremena - krupnog koraka i sa ilavou koja je zborila o mnogim godinama provedenim na pesku po kome su ga nosile njegove vlastite noge ili neki zauzdani crv. Drao je glavu u onoj ukruenosti stisnutog vrata koje neki slepci ne mogu da se oslobode. Zakukuljena glava pomerala se jedino kada bi naulio uvo da uhvati kakav zanimljiv zvuk. Neobian par proao je kroz dnevnu puku gungulu koja se poveavala i konano dospeo do podnoja stepenica koje su, nalik na terasasta polja, vodile nagore prema jednom strmom nagibu - Alijinom hramu, odgovarajuem parnjaku Polove Tvrave. Propovednik stade da se penje stepenicama, sve dok on i njegov mladi vodi ne stigoe na tree odmorite, gde su hodoasnici iekivali jutarnje otvaranje dinovskih vrata koja su se nalazila iznad njih. Ova vrata bila su dovoljno velika da kroz sebe propuste celu katedralu jedne od starih religija. Verovalo se da se prolaenjem kroz njih hodoasnikova dua smanjuje do muice, postaje dovoljno mala da moe da proe kroz iglene ui i prodre u nebesa. Stupivi na ivicu treeg odmorita, Propovednik se okrenu i inilo se da gleda oko sebe, videi svojim praznim, onim dupljama bedaste gradske stanovnike, meu kojima je bilo i Slobodnjaka, u odei koja je podraavala pustinjska odela mada je u pitanju bila samo dekorativna tkanina, videi pohlepne hodoasnike, tek prispele Esnafovim svemirskim transportom, koji su iekivali taj prvi korak posveenja koji bi trebalo da im osigura mesto u raju. Odmorite je bilo buno mesto: tu su se nalazili pripadnici kulta Mahdijevog Duha u svojim zelenim odorama koji su nosili ive sokolove uvebane da krete 'zov nebesima'. Prodavci su viui nudili kupcima hranu. Mnogo to ta je bilo izloeno na prodaju. Glasovi su se nadvikivali u piskavoj utakmici: mogao se primetiti Dinin Tarok sa svojim knjiicama komentara odtampanih na igavajru. Jedan prodavac izloio je egzotine komadie odee koju je 'zajemeno dodirnuo Muad'Dib lino'. Drugi je pokazivao boice vode koja je 'osvedoeno poticala iz Sie Tabra', gde je Muad'Dib iveo. Na sve strane romorili su razgovori na stotinu i vie dijalekata Galaa, ovde-onde proarani otrim grlenim glasovima i cikom autrainskih jezika koji su takoe potpadali pod Sveto carstvo. Lice-Igrai i mali ljudi sa podozrivih zanatlijskih planeta Tleilaksa skakutali su i vrteli se po gomili u odei ivahnih boja. Bilo je tu kako ispoenih, tako i podgojenih, od vode nabreklih, lica. Iz pravca irokih stepenica koje su bile izraene od kremenitog plastinog elika dopiralo je umorenje hitrih koraka. Pokatkad bi se neki parajui glas izdigao iz ove kakofonije u molitvi: "Muaaaad'Dib! Muaaaad'Dib! Blagosiljaj moju usrdnu molbu! Ti, koji si boji miropomazanik, blagosiljaj moju duu! Muaaad'Dib!" U neposrednoj blizini, meu hodoasnicima, dva glumca su za nagradu od nekoliko novia recitovala redove iz trenutno popularne 'Rasprave izmeu Armistida i Lendgraha'. Propovednik je podigao glavu da bi ih uo. Glumci su bili sredoveni graani i imali su gnjavatorske glasove. Na re zapovesti, mladi vodi ih je opisao Propovedniku. Bili su odeveni u iroke odede i ili su tako daleko da ak nisu izvoleli da na svoja od vode nabrekla tela navuku patvorena pustinjska odela. Asanu Tariku se ovo uinilo zabavnim, ali ga Propovednik smesta ukori zbog toga. Glumac koji je igrao ulogu Lendgraha upravo je zakljuivao svoju besedu: "Bah! Jedino je osetljiva ruka u stanju da dokui vaseljenu. Ta ruka je ono to goni tvoj dragoceni mozak, a, takoe, goni i sve drugo to od njega potie. Ti vidi ono to si stvorio, ti postaje osetljiv, tek poto je ruka obavila svoj posao!" Ratrkan aplauz pozdravio je njegovo izvoenje. Propovednik umrknu i njegove nozdrve se ispunie raznovrsnim mirisima ovog mesta: esteri osloboeni iz nemarno doteranih pustinjskih odela, prikrivajui mouse razliitog porekla, uobiajena kremenska praina, dahovi nebrojenih egzotinih jela i mirisi retkih tamjana koji su ve bili upaljeni u unutranjosti Alijinog hrama i sada su pirili niz stepenice u briljivo voenim strujama. Propovednikove misli su se, dok je upijao okolinu, ogledale na njegovom licu: Dovde smo doli, mi Slobodnjaci! Gomila na odmoritu se iznenada zatalasa jer joj je neto privuklo panju. Peani plesai su pristigli na trg u podnoju stepenica, njih pedesetak povezanih elaka uetom. Oni su, oigledno, igrali ovako ve danima, teei da dostignu stanje ekstaze. Pena im je udarala na usta dok su se trzali i tabanali po zvucima svoje tajnovite muzike. Najmanje treina njih se onesveena klatila u konopcima, cimana napred i nazad od strane ostalih, nalik na lutke nanizane na ice. Jedna od ovih lutaka se, ipak, prenula iz nesvesti i rulja je oito znala ta moe da oekuje. "Viiidim!" vrisnuo je novoprobueni. "Viiidim!" On se odupirao potezanju ostalih igraa i bacao svoj divlji pogled nalevo i nadesno... "Ovde gde je ovaj grad, bie samo pesak! Viiidim!" Grohotan, bujajui smeh razlegao se meu posmatraima. ak su mu se pridruili i neki novi hodoasnici. Ovo je bilo previe za Propovednika. Uzdigao je obe ruke i grmnuo glasom koji je nekad, svakako, zapovedao jahaima crva. "Tiina!" Na ovaj ratniki pokli trgom je zavladao tajac. Propovednik je upravio suvonjavu ruku u pravcu igraa i obmana da on, u stvari, vidi bila je udesno jaka. "Zar niste uli ovog oveka? Bogohulnici i idolopoklonici! Svi vi! Muad'Dibova religija nije Muad'Dib. On je prezire kao to prezire i vas! Pesak e prekriti ovo mesto. Pesak e prekriti vas." Izrekavi ovo, spustio je ruke, stavio jednu aku na rame svog mladog vodia i naredio: "Vodi me sa ovog mesta." Moda je to bilo zbog rei koje je Propovednik izabrao: On je prezire kao to prezire i vas! Moda je to bilo zbog njegovog glasa, koji je svakako sadravao neto vie od ljudskog, izvesnu zvunost, bez sumnje, steenu kroz upranjavanje umetnosti benegeseritskog Glasa, koji je zapovedao isto prelivima tananih glasovnih izvijanja. Moda je to bilo samo zbog misticizma nerazluivo vezanog za ovo mesto u kome je Muad'Dib iveo, kojim je hodio i vladao. Bilo kako bilo, tek je neko sa odmorita uskliknuo i povikao prema Propovednikovim leima koja su se udaljavala, glasom u kome je treperilo religiozno strahopotovanje: "Je li nam se ovo Muad'Dib vratio?" Propovednik se zaustavio, posegnuo rukom za kesu ispod svoje burke i izvadio jedan predmet koji su samo oni to su stajali u blizini prepoznali. Bila je to ovekova aka mumificirana u pustinji, jedna od planetnih ala na raun smrtnosti koje su se povremeno pojavljivale iz peska i bile opteprihvaene kao prenoenje poruke ai-Huluda. aka je bila sasuena u stisnutu pesnicu i zavravala se belom koskom izgrebanom peanim vetrovima. "Donosim ruku Boga, i to je sve to donosim!" povikao je Propovednik. "Govorim u ime Boje. Ja sam Propovednik." Neki su ga razumeli u smislu da je ta ruka pripadala Muad'Dibu, ali su drugi ostali oarani njegovim zapovednikim prisustvom i stranim glasom - i eto kako je Arakis saznao njegovo ime. Ali ovo nije bio i poslednji put kada se zauo njegov glas.

9.

Obino se kae, dragi moj Georade, da u iskustvu sa melanom postoji velika prirodna vrlina. Moda je to istina. U meni, meutim, ostaju duboke sumnje da svaka upotreba melana donosi vrlinu. ini mi se da su odreene osobe izopaile upotrebu melana okreui je protiv Boga. Reima Ekumenona, oni su unakazili duu. Oni pokupe povrinu melana i zbog toga veruju da su dostigli milost. Oni ismevaju svoje savremenike, ine veliku tetu pobonosti i zlonamerno izvru znaenje ovog izobilnog dara, to, svakako, predstavlja sakaenje koje je izvan ovekove moi prepravljanja. Da bi istinski bio jedno sa vrlinom zaina, ni na jedan nain nepokvaren, pun mile asti, ovek mora da dopusti saglasnost svojih dela i rei. Kada tvoja dela zaokrue sistem zlih posledica, onda te treba ceniti po tim posledicama a ne po tvojim objanjenjima. Tako nam valja proceniti Muad'Diba.

Pedantna Jeres

Bila je to mala soba okaena mirisom ozona, svedena na senovito sivilo mutnim sjajnim kuglama i metalnoplavom svetlou koja je dopirala sa ekrana. Ekran je bio oko metar irok i svega dve treine metra visok. On je otkrivao u optem planu sliku goletne, stenovite doline sa dva Laza tigra kako se hrane krvavim ostacima nedavnog lova. Na padini brda iznad tigrova mogao se opaziti jedan viljast ovek u sardaukarskoj radnoj uniformi, sa obelejem Levenbreha na okovratniku. Na grudima mu je visila kontrolna tabla odailjaa poslunosti. U jednoj suspenzorskoj stolici kadroj da menja vie oblika, koja se nalazila naspram ekrana, sedela je plavokosa ena neodreenih godina starosti. Imala je srcasto lice i tanke ruke koje su, dok je posmatrala, stezale naslon stolice. Punoa bele haljine ukraene zlatom skrivala je njen stas. Na jedan korak razdaljine, sa njene desne strane, st