f:ssd4-drama2- jelica zupanc
TRANSCRIPT
Jelica Zupanc
NEDOVR[ENASIMFONIJA
Jelica Zupanc, dramski pisac (1952) ro|ena je sticajem okolnosti u]upriji bez pravih korena u tom kraju (majka Beogra|anka, otac Herce-govac, ‘iveli u Beogradu) i tu je provela prvih 11 dana svog ‘ivota. UBeogradu odrasla, poha|ala osnovnu {kolu "Bra}a Ribar", maturirala u II
beogradskoj gimnaziji i diplomirala na Fakultetu dramskih umetnosti,odsek dramaturgije, 1975. godine. Ve} 20 godina radi kao urednik u Tele-viziji Beograd. Posledwih godina radi na ciklusu drama o izuzetnim‘enama koje su obele`ile 20. vek.
Objavqena i izvedena dramska dela:Pozori{ne drame: Crwanski ili lako je Andri}u (1986 "Scena", 1987.
"Ateqe 212" Beograd), Srbijom uzvodno (1989. Beogradsko dramsko pozo-ri{te), Ogwena kupina (1992. "Scena". 1997. "Ra{ka" i Teatar "JoakimVuji}" Kragujevac), Gle, Srbi (1990. Festival monodrame i pantomime,Zemun), Isidora (1989. Festival monodramne i pantomime, Zemun).
TV drame: U~ini to svojski (1985. Televizija Sarajevo), Zagreb-Beo-grad preko Sarajeva (1992. Televizija Beograd), Isidora (1995. TelevizijaBeograd), Na{a Engleskiwa (1997. Televizija Beograd).
Radio drame, u saradwi sa svojim suprugom, dramskim piscem, Mio-dragom Zupancem: Zamena (1974) i Ku}a na Kalvariji (1975).
Nagrade: "Branislav Nu{i}" – nagrada Udru`ewa dramskih pisacaSrbije za najboqi dramski tekst u 1985. godini za dramu Crwanski ililako je Andri}u i TV nagrada za najboqi scenario u 1995. godini zaIsidoru.
Nova drama Nedovr{ena simfonija, o Almi Maler, ve} je u pripremiza snimawe na Televiziji Beograd.
52 Jelica Zupanc
LICA
ALMA MALER-GROPIJUS, u najboqim godinama
BERTA CUKERKANDL, ne{to starija
FRANC VERFEL, ne{to mla|i
VALTER GROPIJUS, ne{to mla|i
DOKTOR HOLEN[TAJNER, ne{to mla|i
MORIS RAVEL
MANON GROPIJUS, devoj~ica-vizija
Radwa ove drame doga|a se u Be~u tridesetih godinana{eg veka.
Nedovr{ena simfonija 53
Jelica ZUPANC
NEDOVR[ENA SIMFONIJA
FRANC VERFEL (Franc Werfel, 1890-1945) austijski pesnik,esejista, dramski pisac i pripoveda~. Ro|en u Pragu, karijeruostvario u Austriji, posle Anschlussa ‘ivi u Francuskoj, poslefrancuskog sloma u SAD. Najpoznatija dela: Nije kriv ubica, krivje ubijeni, Maturska proslava, Smrt malogra|anina, Prijateqsveta, jedan drugom, Mi jesmo, ^ovek ogledalo, Pavle me|u Je-vrejima, Huares i Maksimilijan, Barbara ili pobo`nost, Pro-nevereno nebo, Verdi, Zvezda nero|enih, 40 dana Musa Daga.
VALTER GROPIJUS (Walter Gropius, 1883-1969) nema~ki arhi-tekta, za~etnik moderne arhitekture, osniva~ i direktor Bau-hausa ({kole arhitekture). Od dolaska nacista na vlast u Ne-ma~koj, radi u SAD, od 1939. g. kao profesor na Hardvadrskomuniverzitetu.
BERTA CUKERKANDL (Berta Zuckerkandl) novinarka ~iji jeporodi~ni salon u Be~u bio zna~ajno mesto okupqawa intele-ktualaca, isto koliko i salon wene sestre Sofije (udate za brata@or`a Klemansoa, francuskog dr`avnika) u Parizu, tako da jeBerta bila zna~ajna li~nost u uspostavqawu kulturnog mostaizme|u Austrije i Francuske.
JOHANES HOLEN[TAJNER (Johanes Holensteiner) sve{tenik,doktor teologije.
MORIS RAVEL (Maurice Ravel, 1875-1937), francuski kompo-zitor.
ALMA MALER (Alma Maler, 1880-1964), ro|ena [INDLER,udata za GUSTAVA MALERA (Gustav Maler, 1860-1991) ~uvenogaustrijskog kompozitora, dirigenta i direktora Be~ke opere, za-tim udata za valtera Gropijusa, zatim za Franca Verfela. Pri-jateqica ~uvenih umetnika: Gustava Klimta, slikara, AleksandraZemlinskog, kompozitora, Oskara Koko{ke, slikara...
54 Jelica Zupanc
I SCENA
Salon Alme Maler-Gropijus i Valtera Gorpijusa u wihovoj ku}i u Be~u.Tu su Berta Cukerkandl, Franc Verfel i doktor Holen{tajner.
VERFEL: Ne, profesor Hebel ni u kom slu~aju, a najmawe unekakvom dana{wem smislu, nije slu`io ni svomenarodu ni svojoj domovini. Bio je Austrijanac starogakova, pun uzvi{enih ose}awa prema hijerarhiji u kojojnije bilo mesta nikakvom suvi{nom patriotskomsamoqubqu.
HOLEN[TAJNER:Vi Austrijanca vidite kao galantnog i bezbri`noggospodina koji voli muziku i nosi tirolsku no{wu!
VERFEL: Naprotiv!
HOLEN[TAJNER:To bi bilo isto {to i engleske fabri~ke radnikesagledavati kao qude u crvenim lova~kim kaputi}ima.
ALMA: Gospodine doktore Holen{tajner, ne}emo nikakverasprave o politici! Bi}e velikih nesporazuma!
VERFEL: Ako dozvolite, ja bih samo zavr{io svoju pri~u oprofesorru Hebelu.
BERTA: Da ~ujemo!
VERFEL: Iz latinskih citata i propisane lektire za nas,izvla~io je uvek korisne i prakti~ne savete zau~enike, u smislu funkcionisawa u sistemu, u svako-dnevnom ‘ivotu, po grupama, prema slu`benom stepe-nu, u razlikama po titulama i nadle`nostima.
HOLEN[TAJNER:Austrija na papiru. Daqe?
VERFEL: Hiqadugodi{we carstvo samo tako se moglo, premaprofesoreu Hebelu, odr`ati – ako bi svaki ~ovek biostavqen u red stalnog pewawa i sila`ewa, odnosno,ako bi svaki gra|anin postao ~lan tajanstvenog{ematizma. Ali! Ali – zavapio bi on – da nisu bujalirazni subverzivni elementi u masama, u vidu zlo~ina,anarhije, veleizdaje i – gimnazijalaca – nas – koji smopu{ili i prisustvovali nemoralnim ofenbahijadama!Moj drug Vili Has i ja!!
Nedovr{ena simfonija 55
BERTA: (Smeje se)Bo`anstveno! Kakav dah pro{le kulture! Lako ilepr{avo! Zabavno i duhovito! Ve} ~ujem ritam kan-kana i galopa! Tako francuski! Potpuno francuski!
HOLEN[TAJNER:Verfel, vi govorite o Austriji koja nije dr`ava, negoneka zbrkana uspomena! Haos! Podsmeh!
VERFEL: Ali, ja uop{te ne govorim o Austriji!
HOLEN[TAJNER:Govorite, Verfel, govorite o Austriji i to sa takvevisine! [ta vam daje za pravo? [to je materijalnostawe te`e, razlike ve}e, to je i pove}ana dozaoholosti kod onih koji gube! To je jasno!
VERFEL: Moj otac, hvala Bogu, nije izgubio fabriku rukavica uPragu!
BERTA: I prinadle`nosti sti`u redovno, nadam se?
VERFEL: Naravno, Berta! Ja od toga ‘ivim. Ne mislite vaqdada ‘ivim od pisawa?
ALMA: Podela za va{ komad "Jare}a pesma" bila je o~ajna uFrankfurtu! I predstava lo{a!... Pa i ovde, u
Burgteatru! A da ne pomiwem va{ “Der Spiegelmensch”istovremeno, iste ve~eri u Lajpcigu, [tutgartu iDiseldorfu...!
VERFEL: Ja se u podelu ne me{am.
ALMA: Trebalo bi! A ne u politiku!
VERFEL: Mislio sam da vam se predstava dopala... Barem ove uBurgteatru...
ALMA: Ako ve} imate ideju da pravite takve dvojne premi-jere, iste ve~eri u razli~itim gradovima, morate da seme{ate i da kontroli{ete sve {to se oko tihpredstava de{ava. A u politiku, intelektualci uop-{te ne treba da se me{aju.
BERTA: A kako ~ovek da se za{titi?
ALMA: Od intelektualaca – nikako! A od politike – prostoda se wome ne bavi! To je nisko!
VERFEL: Ali, ja uop{te nisam govorio o austrijskoj politici!
56 Jelica Zupanc
BERTA: Ma, naravno, Verfel! Ovo nije bilo politi~ko izla-gawe, ovo je bila literatura. Ho}emo jo{! Nastavite,Verfel.
HOLEN[TAJNER:Ali, neko ovde mora da ka`e da odvojenost od Nema~kejeste nesre}a, a ne prirodno stawe stvari!
ALMA: Dosta o politici!... U Austriji ni{ta nije stvarno.
BERTA: Ta~no. Demokrati nisu Austrijanci, Austrijanci nisudemokrati!
HOLEN[TAJNER:Gospodin Adolf Hitler mogao bi da bude najve}i darAustrije nema~kom narodu – i samoj Austriji.
BERTA: Nije mi simpati~an.
ALMA: Molim vas!
HOLEN[TAJNER:Proveo je u senci tolike godine ~ekaju}i svoje vreme.
VERFEL: Vi mislite da je wegovo vreme ve} do{lo?
HOLEN[TAJNER:Da.
ALMA: Rano je da se wime bavimo!
HOLEN[TAJNER:Bi}e on trijumf austrijske politike i austrijskeosvete za poraz 1866. godine. Pruska }e biti zato-~enica Be~a.
BERTA: Kako zami{qamo nema~kog idealistu?
ALMA: Ne{to nezamislivo za jednog Jevrejina. Recimo... Da!Jevreje zaista najboqe poznajem... Berta, za{to metako gleda{?
BERTA: ^ekam da doda{: Jevreji ne vole cve}e!
ALMA: Razo~ara}u te: Jevreji vole cve}e!
BERTA: Mislila sam na uop{tavawe.
ALMA: A ja sam mislila na cve}e!
VERFEL: Hitler se u Austriji i nau~io svemu {to zna:nacionalizmu od [enerera, antisemitizmu o obra-}awu malom ~oveku od Luegera.
BERTA: U nema~ku politiku unosi be~ku demagogiju.
Nedovr{ena simfonija 57
HOLEN[TAJNER:Bilo bi nerazumno od Austrije da bude barijera po-litici koja je poreklom i duhom ~isto austrijska!
BERTA: Bilo bi nerazumno uhvatiti se sa Hitlerom. I to zato{to je ro|en u Austiji!
HOLEN[TAJNER:Ne samo zbog toga. Snaga koja je Habsburgovcima nedo-stajala nije se ispoqila ni posle wih, u poretku nakoji smo pristali u Austriji 1918. godine, a vi u~e-stvovali u wegovom nastajawu ili da budem jasniji,gospodine Verfel, u~estvovali u ru{ewu Monarhije!
VERFEL: Habsbur{ka Monarhija nije bila nikakva prirodnacelina, ve} geografska besmislica. [ta smo to sru-{ili?
BERTA: Bravo, Verfel! @ivela Republika!
VERFEL: Bila je to gramzivost jedne dinastije i sre}ni sticajokolnosti po tu dinastiju. Ni{ta vi{e.
ALMA: Doktore Holen{tajner, ne vredi raspravqati. Mnogidanas tra`e novo u starom. U hordi pu{tenoj s lanca!
HOLEN[TAJNER:Niste se borili u Svetskom ratu, Verfel!
VERFEL: Jesam! Odmah sam pozvan 1914. kao artiqerijski pod-oficir. I pored ‘elezni~ke nesre}e koju sam imao,morao sam ipak na front, u zapadnu Galiciju. Bio sami rawen!
HOLEN[TAJNER:Onda su vas sigurno uz protekciju izvukli?!
VERFEL: Naravno! Ja sam protiv rata! Se}am se zloglasnoggenerala Trajsbahera. Najgroznija krvopija super-revizione komisije! Taj je i mrtve qude progla{avosposobnim za brobu. Se}am se svake bore na wegovomlicu.
BERTA: Posle rata je izlazio iz ku}e samo no}u. Da ga neko neprepozna i ne ubije.
VERFEL: Prava austrijska misija je mo`da i bila o~uvaweSredwe Evrope, ali su je upropastili ba{ Habs-burgovci.
58 Jelica Zupanc
HOLEN[TAJNER:Koga da o~uvamo? Videli smo {ta se dogodilo kodJu`nih Slovena! Korupcija i tiranija seqa~kihpoliti~ara, bez ikakve {anse da se stvori pravaimu}na vode}a gra|anska klasa. Wima je u Monarhijibilo boqe, ali sa Slovenima vi nikada ne znate na~emu ste! Vi ste ^eh?
VERFEL: Ne. Nisam.
HOLEN[TAJNER:Car Franc Jozef Habsbur{ki davao im je svimapodjednake {anse. Dr`ao ravnote`u.
ALMA: Vi{enacionalni liberalizam jeste izgledao kao spas.
VERFEL: Ali je nacionalnost odre|ivala kojim se jezikomslu`i{! Dakle, prednost je imao dominantni narod.
HOLEN[TAJNER:Nije istina!
VERFEL: Istina je da je dopisnik "Tajmsa" u Be~u 1910. godineupisan kao Nemac, jer se u kupovini slu`io nema~kimjezikom!(Smeje se, smeje se i Berta, pa i Alma)A u Trstu i okolini, prema popisu iz iste godine, imajedna tre}ina slovena~kog stanovni{tva, a zapravo ihje bilo vi{e od polovine!
HOLEN[TAJNER:Ti podaci mi nisu poznati.
VERFEL: Ostalima su poznati i ovi i mnogi drugi. Ho}ete jo{neke?
HOLEN[TAJNER:U Ustav je u{la ~ak i sloboda veroispovesti!
BERTA: Jevreji nisu mogli da stignu na visoke polo`aje.
HOLEN[TAJNER:Zar Gustav Maler nije bio direktor Be~ke opere?!Molim lepo? Oprostite, Alma.
BERTA: U kulturi, da. Jer je kultura poslu`ila kao sredstvoda se pribli`e aristokratija i bur`oazija i izme{ajusve nacije. Kultura i umetnost – vrhunska vrednostvi{enacionalnog carstva! Na~in da se svi dr`e naoku – u prividnoj {irini Monarhije!
ALMA: Kako bi uop{te u umetnosti i moglo da bude nekerazlike, recimo, zbog druge vere ili nacije? Takvuumetnost ne bih razumela.
Nedovr{ena simfonija 59
VERFEL: Ili to ne bi bila umetnost?
BERTA: Iz o~aja smo zaronili u umetnost koju "razumemo" inismo ni primetili Karla Luegera koji postajegradona~elnik Be~a! Car je jednom stavio veto nawegov izbor, ali je ovaj mali ~ovek ipak uspeo! Gdesmo tada mi bili?!
VERFEL: Pesni~ki smo se opra{tali od sveta!
ALMA: Ja znam gde sam bila! Pokaza}u vam!... Manon! Manon!(Doziva)Manon!(Na vrhu stepenica, sascim gore, pojavi se devojka, jo{devoj~ica, plava, sva prozirna, kao vizija, stoji)To je moja }erka Manon! Gropijusova }erka! Lepa je,zar nije lepa! Ona je jedinstvena! Posebna! Nadam seda nije nikakvo zlo imati ovako lepu }erku? Kakavotac takva k}i! Visok i lep ~ovek je on! Arijevskitip, zar ne?(Manon be`i, odlazi, Alma pojuri gore za wom, uzstepenice. Verfel za Almom)Ne mo`e{ da ostane{, Franc!
VERFEL: Molim te, Alma, moram!
ALMA: Ne!
VERFEL: Moram! Nisam te dodirnuo mesec dana!
ALMA: Idi!(Otr~i uz stepenice)
60 Jelica Zupanc
II SCENA
Alma u svojoj sobi. Prebira po klaviru. Ulazi Berta.
BERTA: [ta je?! [ta je to?!
ALMA: Maler.
BERTA: To?! To nije Maler!
ALMA: Obi~no tandrkawe, onda! Nazovi kako ho}e{.
BERTA: Alm{i?!
ALMA: Gde je ona blistava lepota i savr{enstvo, je l` to pita{?
BERTA: Stigao je Moris!
ALMA: Sita sa ekscentrika.
BERTA: Obo`ava{ ih!
ALMA: Mrzim ih!
BERTA: Alm{i?!
ALMA: Ja sam, Berta, prestala da komponujem. Zbog Malera. Jedinizadatak mi je bio da wega u~inim sre}nim. A sada ve} vi{e i neumem da sviram. Vidi{? ^uje{? Ruke mi sada be`ivotno padajupo dirkama. Ho}e{ jo{ da slu{a{ taj sunovrat? Sjajan uzMalerove note! To nisam ja u ovom telu koje vidi{ pred sobom.To je neko drugi. Ovo nije Maler, ovo nisam ja. Ko to svira,Berta?
BERTA: Samo nemoj, molim te, sada da po~ne{ da pla~e{ nad sobom.Moris Ravel je u vrhunskoj formi. Do|i! Tebe ~ekamo!
ALMA: (Sve vreme za klavirom)Ta~no Berta! Treba da se ispla~em! Ali ne mogu! Ja to ne umem!Ne umem da pla~em! Kako se to radi? [ta treba da uradim?Mo`da da sviram svoje note? Da! To }e me rasplakati! Odli~naideja!... Ali, ne mogu da se setim. Gde su moje note?(Pretura po notama na klaviru)Sve sam Maler! Maler!... Maler!(Baca note, haos po klaviru i po podu)
BERTA: Razumem da si udajom za Gropijusa izgubila Malerovu udovi~kupenziju, ali Maler je najmawe za to kriv.
Nedovr{ena simfonija 61
ALMA: Gluposti! Maler je za sve kriv! On je sve ovo i zapo~eo! Zna{ dame prakti~ne stvari nikada ne brinu. Problem je u tome {tosam ja zaboravila SVOJU kompoziciju! Nisi ni svesna toggubitka, Berta!
BERTA: Potra`i}emo sutra zajedno... Komponova}e{ ne{to novo...(Alma i daqe tandr~e po klaviru)Samo nemoj, molim te, opet da se baci{ na [openhauerove‘ene! Ili na odvratni antimoral Ni~eovog nat~oveka... ^e-kamo te dole.
ALMA: Moral je samo tuma~ewe stvarnostii i istine, a ne stvarnost iistina sama!... Iz tebe govori Gustav Maler. Ne}u to daslu{am!(Udara jo{ ja~e po dirkama)
BERTA: Alma...
ALMA: Ho}e{, molim te, da iza|e{, Berta!
BERTA: U redu.(Izlazi)Zaboravila sam da ti ka`em da Oskar Koko{ka ima novuprijateqicu u Berlinu.
ALMA: (Sko~i)[ta?!
BERTA: Oskar Koko{ka ima prijateqicu u Berlinu!
ALMA: Ko je ona?
BERTA: Nisi ba{ sasvim slomqena bez tvojih nota.
ALMA: Ko je ona?
BERTA: Jedna bezna~ajna glumica. Ali... zanosna!
ALMA: Plavu{a?
BERTA: Crnka!
ALMA: Da li misli{ da ove plave o~i i ovaj, jo{ uvek savr{eni,profil mogu da ga ne privla~e vi{e?! Da li ti stvarno takomisli{, Berta? Da li zaista mo`e{ da poveruje{ da ovebo`anstvene grudi mogu preko no}i da ga prosto ne zanimaju?!Ti si luda! Ti si potpuno poludela! Da nisi zaboravilaOskarovu sliku "Verenica vetra"? I mene u tim bojama?!...Izlazi napoqe! Napoqe!
62 Jelica Zupanc
BERTA: Slu{aj ti! [ta ti misli{ ko si? Li~nost? Da li ti uop{tezna{ {ta zna~i biti li~nost? Biti neko? ^vrsto utemeqen,sposoban da se sam, u neprekidnoj borbi formira, {titi iopstaje, ne padaju}i pod tu|e uticaje, ne podle`u}i, obezbe|ujesebi mesto svojim talentom, a ne nasle|em ili okolinom?!
ALMA: Ko mi govori?! Ti koja si izmislila ma{ineriju koja se zoveprotekcija! Sve {to radi{, radi{ na protekciju – to je tvojjedini talenat, Berta. Ti si ni{ta!
BERTA: A ti ~ak i ne zna{ {ta si! Niti {ta bi volela da bude{! Ono{to se mu{karcima ~ini da vide u tebi ili ono {to se tebi~ini da bi mogla da postane{!
Alma sko~i, tresne Berti {amar~inu, Berta zapawena stoji sa rukom naobrazima.
ALMA: [ta je? Po~ni sada sa pomirewem i sa svim tim tvojimtrabuwawima o miru ve~nom na zemqi, me|u qudima, i pravdi ibratstvu i jednakosti za sve narode i qude bez obzira na naciju,pol, veru, granice. Gurnula si Verfela u onu idiotsku kampawu"kako mogu da budem sre}an kad neko negde pati"! Pred mladimradnicima! Mislila si, kad ve} ne mo`e{ da tuca{ Verfela,bar }e{ tucati hiqade mladih radnika! Dole kapitalisti!Zauzmite banke na juri{!(Smeje se, pa stane, stoje obe tako, dugo)Opet sam trudna.
BERTA: Gropijusovo?
ALMA: Ne.
BERTA: Verfelovo?
ALMA: Ne.
BERTA: Abortira}e{?
ALMA: Ne.
BERTA: Rodi}e{?
ALMA: Ne.
BERTA: Razve{}e{ se od Gropijusa? Ipak?
ALMA: Ne. Ne mogu da se razvedem. Volim Gropijusa. Jedino mi onodgovara. Potpuno. Rasno. Jedino sam s wim sigurna. On jesavr{en.
Nedovr{ena simfonija 63
BERTA: ^ije je dete, Alma?
ALMA: Moje.
BERTA: Na kraju }e{ ipak morati da se uda{ za Verfela.
ALMA: Ne. Dosta mi je udaje.
BERTA: Naravno da mora{ da bude{ uvek udata.
ALMA: Grofica Lajter je u pravu. Nikada se nije ni trebalo udavati.
BERTA: Grofica Lajter gre{i. Jasno je da samo kao udata ima{ potpunuslobodu. Ti si velika dama i kao takva mo`e{ da radi{ {ta godho}e{!
ALMA: [ta ja ho}u?
BERTA: Da se uda{, da se razvede{, da se opet uda{, da abortira{, darodi{... Da li bi ina~e mogla da se seti{ ko to be{e AlmaMarija [indler? Ko? ]erka slikara pejza`iste velikogugleda Emila Jakoba [indlera i male peva~ice Ane Bergerkoja se odrekla karijere da bi se posvetila mu`u.
Alma se baci Beri u zagrqaj.
ALMA: Pla{im se poro|aja. Zna{ li {ta je to?
BERTA: Ne.(Grli je)
ALMA: To je razdirawe sopstvenog tela, cepawe, ne{to ~ime nevlada{. Kao neka izmi{qotina iz sredweg veka, Berta. Sva triputa mi je bilo isto. ^ak sve gore.
BERTA: Mnogo boli?
ALMA: Nije to bol. Niti me fizi~ki bol pla{i... Kad mi je Puciumrla, odnela sam je u svoj krevet, Gustav je urlao po ku}i odbola, siroti Gustav, a ja sam wu dugo milovala i obe}ala sam joj,Berta, da nikada vi{e ne}u nikoga roditi ni voleti. Nikada!Ana je ve} bila ro|ena, bila je tu, pored, ali ona je svet za sebe.Ona je jedna Maler.
BERTA: (Sve vreme miluje Almu u zagrqaju)Rodila si posle predivnu Manon! Kakvo dete!
ALMA: Manon? Manon nije dete! Manon je vizija!... Sita sam iabortusa. Zar tebi nije idiotski, Berta, da se neko jednomporodi, pa da onda to ponovi vi{e puta? Gospode! To je zaprimitivne narode i neprosve}ene ‘ene i... glupa~e!... O,Berta, izvini, zaboravila sam da ti veruje{ u jednakost!
64 Jelica Zupanc
BERTA: I jo{ si ne{to zaboravila.
ALMA: [ta?
BERTA: (Miluju}i je, blago joj dodiruju}i sukwu)Ove predivne noge! [teta {to se ne vide!
ALMA: Moda je surova prema meni. Sve je protiv mene. Odjednom!
BERTA: Moda se mewa. Sukwa je sve kra}a!
ALMA: Kad sukwa bude kratka, koliko }u imati godina?
BERTA: Alm{i, mila moja, kakve godine!
ALMA: Moje godine! Da li sada ve} imam ~etrdeset? Preko ~etrdeset?Koliko je Verfel mla|i? Deset godina? Sto godina?
BERTA: Obe}aj mi da nikada ne}e{ ostariti!(Qubi je)
ALMA: Volim te.
BERTA: Gropijus se vratio.
ALMA: (Sko~i iz zagrqaja)Gde je? Za{to se nije odmah popeo kod mene? Za{to mi nisiodmah rekla?...(Name{ta kosu, gleda haqinu)Ne mogu ovakva da si|em! Pomozi mi! Brzo! [ta misli{... onuplavu haqinu ili... On voli tu plavu! Imam ose}aj da mene vi{ene voli. Gleda me kao neku drugu ‘enu.(Pretura po haqinama, Berta joj poma`e)Kako da budem opet zanimqiva za wega? Ovaj Nemac mi ne}e nakraju biti neveran kao Oskar Koko{ka! Vide}e{...(Obla~i se, ~e{qa se, ‘uri)Je l` Franc oti{ao?
BERTA: Kako da ga nagovorim da ode? Alma, Franc bi preno}io na tvomku}nom pragu.
ALMA: Oteraj ga!
BERTA: Franca Verfela?
ALMA: Franca Verfela!
Nedovr{ena simfonija 65
III SCENA
Moris Ravel ekscentri~no obu~en, sav u svili, na{minkan i namirisanstoji nasred salona i skoro se ne vidi od buketa cve}a kojiceremonijalno dr`i u naru~ju. Ulazi Alma, za wom Berta.
ALMA: Moris! Dragi!(Uzima cve}e, grle se)Kakav parfem! U Be~u je praznik kada vi do|ete!
MORIS: Ne! Vi ste, Alma, praznik u Be~u!... Da vidim! Okrenite se!(Dr`i Almu za ruku, okre}e je)Ne, ne i ne! Nikako! Mora da bude kra}e! Znatno! Parizopet stupa na scenu! Moda! Zakon! Smesta da se skrati!Berta, makaze!(Berta tr~i po makaze)To je demode, ne`enstveno... to je zlo~in!(Se~e porub haqine na Almi i okre}e je)Noge treba da se otkriju!... Tako!... Bo`anstveno! Kakvafigura! Kakva ‘ena!
Ise~eno, Berta aplaudira odu{evqena, Alma nasmejana.
ALMA: A boja?
MORIS: Va{a! Svetlo plavo i zlatno! Potresno! Va`no da je va{e!Uprkos svemu, Be~ je sa~uvao takav {arm koji ga ~ini prostovilinskim! Vi ste bogiwa!
Ulazi Valter Gropijus, visok, plav, zgodan, zgrabi Almu.
GROPIJUS: Selimo se u Berlin! Sve sam sredio!
BERTA: Ne!
MORIS: Nikako!
GROPIJUS: [ta vam je?
MORIS: Be~ je bo`anstven! Qudi su ovde tako druga~iji! Imajune{to od naivne de~je nesvesnosti! ^arobno! Skoro je kaoPariz po veli~ini, verujte, mnogo sam putovao, ali nigdenisam sreo taj prirodni, taj mirni osmeh metropole! To jeosmeh naroda pro`etog starom kulturom, tradicijom,sigurno{}u i lepotom! Be~! Niko nikud ne ‘uri!
66 Jelica Zupanc
GROPIJUS: Sve stoji. Da, tu ste u pravu!
MORIS: To je tako otmeno!
ALMA: Treba biti Moris ravel pa to priznati! Hvala, dragi!(Qubi Morisa)
MORIS: Danas sam u{ao u prodavnicu da kupim dve divne ta{nice,ali prodava~ica, zamislite, nije htela da mi naplati!Prepoznala me je! [ta ka`ete? Molim? U Parizu bih mogaoda ‘ivim pet stotina godina, a da mi se to nikada ne dogodi!I da umrem i da me zaborave!
GROPIJUS: Moramo u Berlin. Samo u Bauhausu mogu da radim i daostvarim sintezu umetnosti u arhitekturi. Ali u strogojjednostavnosti, bez ukrasa i prenemagawa!
BERTA: Samo ne Berlin!
GROPIJUS: Ali to je prekretnica u arhitekturi i gra|vinarstvu!Berlin je budu}nost!
BERTA: Sada nikako ne treba prelaziti u Berlin! Zar ne vidite{ta se u Nema~koj doga|a?
GROPIJUS: [ta?
MORIS: Ostaviti Be~?
BERTA: Almu ne smete da vodite! Valtere, molim vas!
ALMA: Dosta! Pred nama je genije ~ija je muzika savr{enstvo, a mise ovde raspravqamo gde }emo ‘iveti! Sasvim je svejedno!Ceo svet je na{! Morise, dragi, mi smo spremni! Mesecimasmo spremni da vas slu{amo! Izvolite!
MORIS: (Seda za klavir)Ovo je "Valcer". Zamislio sam ga kao neku vrstu apoteozebe~kom valceru koji u meni stvara utisak fantasti~ne ikobne vrtoglavice!... Obo`avam ga!
Moris svira, naravno svoj "Valcer" koji po~iwe kao be~ki, a zavr{ava sekao mrtva~ki ples. Na kraju, Moris pada preko klavira. Alma, Berta iGropijus sle|eni. Gropijus se prvi trgne i aplaudira.
GROPIJUS: Bravo! Odsviran je kraj Be~u! Ta~ka!
Sada ve} aplaudiraju i Alma i Berta. ^uje se grmqavina, oluja, po~iwepqusak i – lupa na vratima, sve ja~a, Gropijus ‘uri da otvori. UlaziFranc Verfel.
Nedovr{ena simfonija 67
VERFEL: Izvinite, ali ne mogu po ovoj oluji ku}i!... Morao sam da sevratim! Niste legli!
GROPIJUS: Izvolite! Samo napred! Nadam se da niste mnogo pokisli!Alma! Gost! Mi jo{ uvek u`ivamo uz klavir. ^uo sam dadivno pevate Verdijeve arije! Pridru`ite nam se! Molimvas!
ALMA: O, Verfel! Izvolite, kako da ne! Berta, daj brzo nekiogrta~!(Uzima Verfela pod ruku)Recite mi, Verfel. molim vas, za{to svi Jevreji voleitalijansku operu?
VERFEL: Niste ~uli Yojsa kako peva Verdija, a on je Irac!
MORIS: (Ustaje od klavira)Ja to ne sviram!
GROPIJUS: Ja to sviram!
Hitro seda za klavir, svira, peva, Berta i Alma oko Verfela, ovajobla~i ku}ni ogrta~ i pridru`uje se Gropijusu kod klavira, pevajuobojica veoma veseli, Moris prekr{tenih nogu zuri u wih, Berta sipapi}e, Alma pije.
VERFEL: U sanatorijumu Viner Vald jedan lekar je rekao: IzvesniVerfel tra`i od mene da u~inim ne{to za izvesnog Kafku.Kafka, znam ko je to, to je krevet broj 12. Ali, ko je Verfel?(Smeje se, smeje se i Gropijus)
ALMA: (Ispije jo{ jedno pi}e)Idem na spavawe!(Prestaje svirka, svi gledaju u Almu)Laku no}!(Ode uz stepenice)
68 Jelica Zupanc
IV SCENA
U trpezariji, za doru~kom. Za stolom sede Gropijus i Berta. PraznoAlmino mesto. I jo{ jedno postavqeno.
GROPIJUS: Ja vas potpuno razumem, Berta. Va{e srce uvek tu~e ulevo.To je jedno! I tu se ni{ta ne mo`e. Ali, ja jednostavno nemogu da se anga`ujem tamo gde, ne da ne mislim da treba, negoprosto nisam u toku, ne znam stvari, ne pratim, ne razumem.Nisam tu.
BERTA: U ratu ste raweni ~etiri puta i dobili ste dva gvozdenakrsta. Va{a garancija u ovom slu~aju veoma bi pomogla.
GROPIJUS: Zar Verfel nije najslavniji pisac Austrije? Dobitnik[ilerove nagrade? Wegovo vreme tek dolazi. Za{to nerazgovarate sa Almom? Ona }e ve} na}i na~in. Ona uvekna|e najboqi na~in. Da li je Verfel li~no podneo molbu?
BERTA: U svojstvu nema~kog gra|anina iz ^ehoslova~ke. Gra|aninabiv{e Monarhije.
GROPIJUS: I odbijen?
BERTA: I odbijen.
GROPIJUS: Kakvo je to Udru`ewe pisaca?
BERTA: Austrijsko.
GROPIJUS: Ne razumem! Berta, ja sam arhitekta. Rekao sam vam da nepratim doga|aje iz dnevne politike. Ne znam. Mo`da imsmeta ne{to iz Verfelovog u~e{}a u revoluciji 1918.godine?
BERTA: Ti je ve} pro{lost u odnosu na ovo danas! Ne vidite tajnacionalizam u Nema~koj? U Austriji?
GROPIJUS: Meni je va`an moj rad. Ja po{tujem pisawe, naravno. Volimpozori{te. Toliko sam sedeo tamo zbog Alme. CenimVerfela. [ta jo{?
BERTA: Pitali su: Odakle je? Gde je wegova otaybina? Koji je wegovgrad? Prag ili Be~? Jeste ro|en u Pragu, ali nema ve}egBe~lije od wega! Pi{e na nema~kom! Nema~ki jezik dobijasvoje najdivnije forme kada prati tok wegovih misli,izraza, dijaloga, komentara. Pitali su jo{: Koja je wegova
Nedovr{ena simfonija 69
vera? Hri{}anstvo ili jevrejstvo? A ube|ewe: marksizamili konzervativizam? Ko je on ustvari? To su pitali!
GROPIJUS: I posle svega, odgovor je jo{ uvek isti: najslavniji pisacAustrije! Zar nije tako? To je bar jasno!
BERTA: Ali najmawe va`no!
GROPIJUS: Kako?
BERTA: Ko }e to da im objasni?
GROPIJUS: Kako mislite da to treba obja{wavati? Kome? Onima kojine ~itaju i ne znaju? Pa, oni, vaqda i ne odlu~uju o prijemu uUdru`ewe pisaca Austrije?!
BERTA: Valtere, shvatite, treba neko da garantuje za wega!
GROPIJUS: Dobro! Ja }u da garantujem za wega! Ali, mislim da }e tobiti sve od mene. Ne ‘elim da me uvla~ite u nekakve"istorijske doga|aje"! Mislim, Berta, da ipak sve preuve-li~avate! Verfel je Verfel! Svako neka se jednostavno bavisvojim poslom!
BERTA: Verfel se bavi svojim poslom! Verfel je pisac koji pi{e!Znate {ta su rekli: mali radoznali Jevrejin nevelikogtalenta!
GROPIJUS: Dobro, Berta, za{to da se ~ovek politi~ki anga`uje poredsvog posla? Sasvim nepotrebno! Sasvim izli{no! Mislimda je ~ak i nepristojno nametati se na svim mogu}implanovima. Pro~itao sam Verfelovu novelu "Nije krivubica, kriv je ubijeni". Sjajno! Veoma iskreno! Napisanojasno, pomalo autobiografski, zar ne? Vi sigurno boqepoznajete wegov odnos sa ocem... Wegov otac nije ‘eleo da musin bude pisac, nego industrijalac?
BERTA: Verfelov otac ceni umetnost. I obo`ava Vagnera. Za wi-hove odnose ne znam!
GROPIJUS: Ili "maturska proslava"! Sjajna energija! Kako neko posletih kwiga mo`e uop{te da pita za Verfelovu veru, ube|ewa,mi{qewe?!
BERTA: Oni koji pitaju to ne ~itaju!... Bojim se da }e lako}a s kojomgovorite skupo da nas ko{ta.
GROPIJUS: Garantova}u, Berta, rekao sam! I ja vas ne}u ko{tati,obe}avam!... A vi ne doru~kujete!... Molim vas.
70 Jelica Zupanc
BERTA: Za{to ‘murite pred onim {to se stvarno doga|a?
GROPIJUS: O ulasku u istoriju i o ve~nosti mi ne govorite, molim vas.Isuvi{e toga imam da uradim! Danas!
Ulazi Alma, tek ustala, u rasko{noj prepodnevnoj haqini.
ALMA: Hvala ti, Valtere.(Qubi ga)Znala sam da }e{ saslu{ati Bertu i da }e{ da nam po-mogne{.(Sedne za sto)
GROPIJUS: Kakav je ovo strah zavladao ovde? [ta ti je, Alma? Zar jeVerfel pred prekim sudom? Objasni mi {ta se doga|a?
ALMA: Kako da ti objasnim?
BERTA: Probaj!
ALMA: Verfel je Jevrejin!
BERTA: Vi imate potrebno poreklo, lozu, pretke, stablo i lakomo`ete da budete iznad! Iznad svega!
ALMA: Ti si Nemac!... Ja znam za{to obo`avam Ni~ea!
GROPIJUS: Pobogu! Pa, Ni~e se stideo {to je svoja dela pisao nanema~kom jeziku jer je znao da postoji opasnost da wegovistavovi poslu`e u politi~ke svrhe, za ja~awe aspiracijanema~kog carstva i nema~ke nacije!
BERTA: On je totalno nedosledan i protivure~an! To je zla iokrutna filozofija!
GROPIJUS: Samo ako se zloupotrebi.
ALMA: I na{e vreme je zlo i okrutno. Potrudi se, Berta, pa kodNi~ea na|i stav i protivstav, zar to nije su{tina mi{qe-wa? Ja ba{ ‘elim da "zloupotrebim" wegovu teorijuizuzetnog i kreativnog! To mi odgovara!
BERTA: Bolesnik! Wegovo delo je patolo{ki eksces!
ALMA: Ne, Ni~e je samo poku{ao da dâ odgovore za Evropu u agonijii da ulije nadu, da pomogne ~oveku u ve~noj borbi sa samimsobom, svojom intimno{}u, svojom pobunom, sa svojimli~nim protestom i razarawem. Divio se izuzetnima,sna`nima, hrabrima. Zar se i mi ne divimo svemu tome?Berta?
Nedovr{ena simfonija 71
BERTA: Kao i svaki nema~ki malogra|anin, samozadovoqni tupikobasi~ar i unteroficir! Alma?
GROPIJUS: Preterujete! Nema~ki narod ne ~ita Ni~ea i ne donosizakqu~ke ba{ tako "korisne" po narod!
BERTA: Ali, ima ko ih donosi za taj isti narod! To je opasnost!
ALMA: "Do sad je bila wegova najve}a nesebi~nost to {to se divio iklawao, i molio, i znao da od sebe sakrije da je on bio tajkoji je stvorio to ~emu se divio." Biti kreativan!Podsticati kreativnost! Poma`em Verfelu da napi{e svojnovi komad?
GROPIJUS: Veoma talentovan ~ovek!... Dokle ste stigli?(Ti{ina, Berta ustaje od stola)Meni si potrebnija u Berlinu.
ALMA: Putovawe mi sada ne bi prijalo. Ostala bih jo{ neko vremeu Be~u... Trudna sam.
Gropijus joj qubi ruke.
GROPIJUS: Je l` si rekla deci?
ALMA: Nisam. Ti si prvi kome sam to rekla.
GROPIJUS: Mora{ da ih obraduje{!
ALMA: Brine me Manon. Danima ima u`asne glavoboqe. Bleda je.Popila je ve} ~etiri aspirina.
GROPIJUS: (Ustaje od stola, qubi Almu)Ne brini toliko. Mo`emo ve~eras svima da ka`emo!Po`uri}u ku}i!(Odlazi)
Berta se vra}a sa ~ajnikom
BERTA: Kancelar je ukinuo sva prava parlamentu.(Sipa Almi ~aj)
ALMA: Pa {ta?
BERTA: Zlo!
ALMA: Mene brine {to }u ja u~initi zlo.
BERTA: Kakvo zlo ti mo`e{ da u~ini{? Da ih sve dr`i{ uneizvesnosti? Da abortira{?... [ta?
ALMA: To je za mene svetska istorija, Berta! Ne treba meninikakav parlament sa ili bez prava ako ja umrem naporo|aju!
72 Jelica Zupanc
BERTA: Ne}e{ umreti na poro|aju!
ALMA: Je l` to moje jedino ume}e?
Ulazi Verfel, polako, stoji kod stola.
ALMA: Gospode! Franc, na {ta li~i{! Izgleda{ kao Jevrejin poslepogroma!
VERFEL: Nisam spavao.
ALMA: Nisam ni ja... Za{to si ostao?
VERFEL: Kriv sam.
ALMA: Zato je trebalo da ode{.
VERFEL: Izvini, tek kada mi je Berta rekla... Kako si?
ALMA: Morao si da izravna{ ra~une sa Karlom Krausom, morao sina premijeru Albana Berga, morao si da provede{ bo`i}nepraznike u Pragu... morao si... I {ta sad? Evo me, stigoh?!!
ALMA: Nisam htela da te pustim onda.
VERFEL: To }e biti moj sin?
ALMA: Kako zna{ da }e biti sin?
VERFEL: I da}u mu ime Martin!
ALMA: Martin?... Ne svi|a mi se ime Martin. Zva}u ga Artur!
VERFEL: Jako bih voleo ime Martin za svoga sina!
ALMA: Ne!
VERFEL: Da!
Zarije lice u Almino krilo, ona mu miluje glavu, uzima je, qubi.
ALMA: Do|i...
VERFEL: Sada?...
ALMA: Sada.
VERFEL: Ne}e mu smetati?
ALMA: Ne. Artur jedva ~eka...
VERFEL: Martin!
Alma ga uzima, qube se, odvodi ga.
ME\USCENA
U salonu Alma i Ana Maler sede za klavirom, sviraju u ~etiri ruke.Manon Gropijus pored wih ne{to slika vodenim bojama.
MANON: Mama. {ta je iznad svega?
ANA: Doktor Holen{tajner ka`e da je to Bog.
MANON: Mama, da li postoji ne{to vi{e od Boga?
ALMA: (Prestane da svira, prestane i Ana)Postoji!
ANA: Doktor Holen{tajner ka`e...
MANON: (Ostavqa slikawe, stane uz Almu)[ta, mama?
ALMA: Qubav!
74 Jelica Zupanc
V SCENA
Posledwi zvuci mise. U crkvi. Alma sa doktorom Holen{tajnerom,vele~asnim, posle mise, Alma je u poodmakloj trudno}i.
ALMA: Komponovali su za mene, pisali, slikali, ali misa!Jo{ mi niko nije posvetio misu! Vele~asni! kako davam zahvalim?
HOLEN[TAJNER:To je za mene jedna lepota vi{e. Vi! I radost u ovimlo{im vremenima. I va{a potresna po`rtvovanost ihrabrost majke. Ja sam vama zahvalan!
ALMA: Za{to?
HOLEN[TAJNER:Zato {to stojite u ovom svetom hramu, ovde predamnom, u punom sjaju materinstva i svetlu ‘ivota kojidarujete. Vi ste ga osvetlili! Pogledajte!
ALMA: Dajte mi ruku.
HOLEN[TAJNER:Voleo bih da dr`im obe va{e u svojima. Ali, ne. Vasdr`i u naru~ju ~itava na{a sveta majka-crkva!
ALMA: Htela bih da se posavetujem sa vama.
HOLEN[TAJNER:Svakao. Velike opasnosti nam prete.
ALMA: Zabrawena je Malerova muzika.
HOLEN[TAJNER:Znam.
ALMA: Vi{e ne postoji Mahlerstrasse! Ulica ima novo ime!
HOLEN[TAJNER:Znam.
ALMA: Najdivnije prijateqe ja imam me|u Jevrejima, ve-le~asni
HOLEN[TAJNER:Znam.
ALMA: Ali, ne volite Franca Verfela!
HOLEN[TAJNER:Klonite se tog ~oveka, molim vas! On je sada za vasveoma opasan!
ALMA: Ja ga volim!
HOLEN[TAJNER:Vi ne ose}ate zlo?
ALMA: Kako da ne! Porodi}u se!
Nedovr{ena simfonija 75
HOLEN[TAJNER:Alma! Zar je to zlo?! Zar je to greh?
ALMA: Jeste.
HOLEN[TAJNER:Smirite se, molim vas. Ja ho}u da vam pomognem.Vide}ete.
ALMA: Zar od tolikih lekara, intelektualaca, filozofa,nikome ni na pamet nije palo da u~ini ne{to?! Da sveto bude malo pristojnije?!
HOLEN[TAJNER:[ta?
ALMA: Poro|aj!
HOLEN[TAJNER:Ne smete tako da govorite! Crkva o svemu brine! Osvima nama! Ja }u se pobrinuti za vas! Tako steuzrujani, draga! Drhtite! Uzbu|eni ste od skorogoboga}ivawa sveta! Vi, majka koja daje takvo bla`en-stvo i lepotu!... Svima nama... i meni... Ovom svetu!
ALMA: Koji je to svet?
HOLEN[TAJNER:Na{!
ALMA: O kom bla`enstvu govorite?! Manon se jedva kre}e.Ve} je u kolicima. Valter be`i od ku}e... Verfelovekwige spaquju. Ja ho}u ovde, u svojoj crkvi, da govorimo svom svetu!
HOLEN[TAJNER:Smirite se. Sve }e se srediti. Vide}ete... Ja }u vampomo}i. Samo je va`no da ostanemo na nogama, uz svojnarod. Imam dobru vest: kancelar [u{ing je bio kodHitlera!
ALMA: Doktore Holen{tajner, vele~asni! Vi morate da merazumete! Vi me volite?
HOLEN[TAJNER:Da... Ja vas... razumem.
ALMA: Ja ho}u da se ispovedim.
HOLEN[TAJNER:Svakako. Do|ite! Do|ite ovamo!
ALMA: Ne! Ho}u ovako.
HOLEN[TAJNER:Ali... Postoje pravila crkve.
ALMA: Postojim i ja!
HOLEN[TAJNER:Ne verujem da ste vi...
76 Jelica Zupanc
ALMA: Slu{ajte me dobro.
HOLEN[TAJNER:... po~inili bilo {ta {to bi se grehom moglo na-zvati...
ALMA: Dr`ite me za obe ruke, molim vas!(Grabi ga za ruke)
HOLEN[TAJNER:(Sle|en stoji)Slu{am vas.
ALMA: Kako da spasem Verfela? Kako da zadr`im Verfela?Mora}e uskoro da napusti Austriju! Prete mu! Po-treban mi je! Detetu }emo dati ime Martin!
HOLEN[TAJNER:(Zgrabi Almine ruke, qubi ih, pada na kolena)Alma... Alma...
ALMA: Oprostite vele~asni! Oprostite, molim vas!(Klekne i sama onako u poodmakloj trudno}i poredwega)Smirite se!... Nisam htela da vas uznemirim... Jamoram da pomognem Verfelu... Do|ite...(Ona uzima wegove ruke, ste`e ga)
VI SCENA
Alma ulazi sa ulice u svoj salon i pravo s vrata sru{i se na kanabe.Skida cipele. Mrtva umorna.
ALMA: Berta! Berta!(Dotr~ava Berta)Smesta zovi francusku ambasadu! Bila si u pravu! Sveje propalo! Jedva sam podigla ne{to novaca iz banke.Ne daju mi sve. Do|ite sutra! Moj sopstveni novac! Dado|em sutra!... Porodi}u se u wihovom redu pred{alterom!
BERTA: Toliki novac ne sme{ ni da iznese{ iz Austrije.
Nedovr{ena simfonija 77
ALMA: Proguta}u ga onda!... Ali }u ga svog podi}i!... Onda odmah idemu Italiju da prodam ku}u!... Pove{}u Manon. Dotle }e{ tiimati odgovor od Francuza.
BERTA: Zvala je tvoja majka. Projurila si na ulici pored we. Ni{ta jojnisi rekla. Pita {ta se to doga|a.
ALMA: Ako ne vidi, zar ja mogu da joj objasnim?
BERTA: Ona i wen mu` se sla`u sa prisjediwavawem Austrije Ne-ma~koj. Ka`e da nema nikakvog razloga za paniku. Treba ostatimiran, ka`e.
ALMA: Dok ih ne udare po yepu. Udarci po glavama ne vrede... Donesimi ~a{u vode, Berta. molim te!(Berta joj daje ~a{u vode, Alma sko~i, obla~i cipele, popravqakosu)Idem kod direktora banke!(Ustane i padne nazad na kanabe, presavije se sva od bola, sru{ise na pod, zgr~ena na podu, Berta poku{ava da je vrati gore, nakanabe)Pusti, Berta!... Pro}i }e!...
BERTA: Da nije po~elo?
ALMA: Ne! Nije po~elo! Ne bi trebalo sada da po~ne! Ne sme sada dapo~ne!... Pa, vaqda ja znam! Berta, veruj mi!... Imam jo{ tolikotoga da uradim! Nisam ni pola uradila!...(Ne mo`e da se pomeri)Spakuj Manon dok ne do|em iz banke! Ana neka ostane satobom... Kako izgledam? Je l` mi se pokvarila frizura?... Tajmi se udvarao pre pet godina... Da me nije zaboravio? Dodaj miogledalo iz ta{ne!...(Berta joj vadi ogledalce iz ta{ne, dodaje, Alma se ogleda)...Grozno! Imam neku zelenu boju! [ta je to, Berta? [ta mi je,Berta?(Berta poku{ava da joj pomogne)Reci mi, Berta, odakle tebi toliko dobrote i spremnosti nasve, tebi, s takvim poreklom koje govori da treba da sirazma`ena, staromodna, nepristupa~na, dosadna? Za{to nisiodvratna, Berta?!(Savija se od bolova)... Gde je Valter?... Gde je Franc?... Gde je Oskar?!!!
BERTA: Zva}u doktora!
78 Jelica Zupanc
ALMA: Ne! Ne onog kasapina, molim te! Ne}u u wegove ru~erde!...Treba da bude{ te{ka, ti, Berta, neosetqiva, bez te hitrine,bez tog srca. Sedi! Sedi, ho}u da razgovaramo dok mi ovo nepro|e... Pri~aj mi!
BERTA: (^u~i kod Alme)Ja mrzim jednoli~nost, ponavqawe...
ALMA: A gleda}e{ moj poro|aj?
BERTA: Rekla si da ne}e{... sada... Ko ti ka`e da }u da gledam?... Nisamja definicija plemenitosti. To sigurno ne.
ALMA: Mrzela bih te da jesi. Definicije su okrutne. Ti si ple-menitost sama... [ta je? Uzmi sad ti ogledalo. [ta vidi{?
BERTA: Boqe da si to rekla doktoru Holen{tajneru, vele~asnom.
ALMA: On je samo zgodan i mlad i... glup! Ti si ve~na!
BERTA: ... Alm{i...
ALMA: I odu{evqen Hitlerom, Austrijancem!... Ne raspravqaj! Ita~ka! Zar ja ne volim Austriju?
BERTA: Kako da ti pomognem?
ALMA: Ne znam... Ti i ja ovako ovde na podu, je l` to ta sloboda o kojojsmo toliko govorile? Sloboda, to je vaqda kada zna{ {taho}e{... Uf!(Savija se sva)
BERTA: (Poku{ava da podigne Almu i vi~e)Manon! Manon! Telefoniraj doktoru Gotfildu!... Broj je uplavom imeniku na sto~i}u! Da smesta do|e!... Manon?... ^uje{li, dete? Da li mo`e{ sama da dohvati{?... Alma... Izdr`i...(^uje se odozgo grozan tresak, pad)Manon?!
Berta ne zna {ta }e, kuda }e pre, gore kod Manon koja je pala ili kodAlme koja ve} vri{ti i pora|a se.
ALMA: Manon! Ho}u moje dete Manon! Ho}u da vidim moje dete Manon!Dovedi mi Manon!... Jao!
Nedovr{ena simfonija 79
VII SCENA
Valter Gropijus i Franc Verfel {etaju po salonu uzdu` i popreko kaolavovi u kavezu, u suprotnim smerovima. Obojica pu{e.
GROPIJUS: ([etaju}i nervozno)Hvala vam {to ste odmah do{li.
VERFEL: ([etaju}i nervozno)Hvala vam {to ste me odmah pozvali.
GROPIJUS: ([eta)Niste popili kafu.
VERFEL: ([eta)Hvala.
GROPIJUS: ([eta)Uzmite pi}e.
VERFEL: ([eta)Hvala.
GROPIJUS: ([eta)Poslu`ite se telefonom...
VERFEL: ([eta)Hvala..
Ulazi Berta. Obojica stanu.
BERTA: De~ak!... Alma zove de~akovog oca!...
Svi troje tako stoje neko vreme, a onda ova dvojica istovremeno ustr~euz stepenice. Posle izvesne ti{ine koju Berta sama dole u salonuotrpi, Almin krik.
ALMA: (Off)Gubite se obojica!
80 Jelica Zupanc
VIII SCENA
Alma le`i u krevetu. Berta posluje oko we, u`urbano, nervozno, ne-koliko puta name{ta bukete cve}a po vazama, popravqa joj uzglavqe,krevet, svaki nabor, ne zna ni sama kako da se svrti.
ALMA: Valter Gropijus }e mi dati razvod, ako mu dam Manon.
BERTA: Alma...
ALMA: Franc Verfel ne insistira na imenu Martin za bebu, ako seudam za wega.
BERTA: Alma...
ALMA: Sad mi je jasno! Svi na{i poroci i vrline imaju isti izvor –nas!...
BERTA: Alma...
ALMA: Mislim da je krajwe vreme da u~inim ne{to za sebe!... Ne}uvi{e da ‘ivim za druge, prema drugima, u odnosu na druge! Ho}uda u`ivam u samoj sebi! Ja to sebi dugujem. Da se divim sebi kaoda mu{karci i svet oko mene uop{te ne postoje! To ‘elim,Berta...
BERTA: Alma...
ALMA: Sre}a je ciq?... Onda mi je sasvim dobro ovo svetlo... Ovakozamra~eno mi sasvim odgovara. Ne moram da mislim na bore okoo~iju, na bore oko usana... kosa mi je rasuta po jastuku,o~e{qana, meka! Divno miri{e!... Do|i, pomiri{i!
BERTA: (Sasvim joj pri|e)Alma... Moram da ti ka`em...
ALMA: Berta, reci mi da imam pravo samu sebe bar malo da volim.
BERTA: (Sasvim uz Almino lice)Alma... beba je umrla.
Obe tako licem uz lice, po~iwe napoqu nekakva pucwava, glasovi.
ALMA: Marija? Zvali smo je Puci... Da, umrla je. Znam. Obe smo te{kopodnele taj poro|aj. Bila je dugo sasvim mirna i sva modra...Umrla je posle, ve} devoj~ica... Bo`e, za{to voli{ samo zlo?
Nedovr{ena simfonija 81
BERTA: Alm{i, beba je malopre umrla.
ALMA: Martin?... Moj Martin?!... Spava. On to samo spava. Zna{, deca,moja deca tako imaju obi~aj da deluju... Ali, vreme je za podoj.Donesi mi ga!
BERTA: Alm{i... Borila si se... Jesi... Bio je tako si}u{an... Nijeizdr`ao.
ALMA: Donesi mi ga! Donesi mi ga! ^ula sam da pla~e! To on pla~e!Ana moja, Ana Maler, Guki moja, ka`e: Mama, ti pamti{ ono{to ~uje{, a ja samo ono {to vidim!
BERTA: (Grli je)Mila moja, mila moja... Martin je umro.
ALMA: Ne! Nemogu}e. Gde je Gustav? Siroti Gustav!... Opet! [ta daradim? Gustav }e najboqe znati! Gustav uvek najboqe zna... Morada je to on napoqu... Ti glasovi... To on urla?!
BERTA: (Ste`e je, ne da joj da ustane)Ne. To nije Gustav. Nacionalna garda protiv socijalista.Borbe traju.
ALMA: (Ustaje iz kreveta, polazi na vrata)Gustave! Gustave!...(Berta je vu~e, jedva uspeva da je onako slabu vrati u krevet,Alma pada licem u poste`inu i vri{ti)MRZIM AUSTRIJU!!!
82 Jelica Zupanc
IH SCENA
Alma i Gropijus u salonu. Alma pakuje stvari. I povremeno ne{tozagleda po }o{kovima, ne{to tra`i.
ALMA: Sve se ve} desilo, Valtere! [ta jo{ ho}e{?! [ta jo{ treba dase dogodi? Hitlerove slike po izlozima u cve}u, qudi ska~ukroz prozore, zastave sa kukastim krstovima na sve strane,progoni, uli~ne tu~e, nema novca po bankama... Beba mi je umra!Gotovo! Izgubila sam negde onaj svoj smaragdni prsten. Nekozlo }e se jo{ dogoditi... To je znak.
GROPIJUS: Ne mogu da se odvojim od Manon.
ALMA: ^im se ven~amo, Verfel i ja idemo u Francusku, preko[vajcarske, Italije... Be~ vi{e nije moj grad!... Umro mu jeotac u Pragu, nervi, nije izdr`ao... Oduzeli su mu fabriku.
GROPIJUS: Ne ‘elim razvod, Alma.
ALMA: Ja ‘elim.
GROPIJUS: Manon je u te{kom stawu. Doktor Fridman joj je dao ve}dvadeset i jednu iwekciju! Ne mo`e da putuje.
ALMA: Ne mo`e da putuje u Francusku. A mo`e s tobom u London?Kuda?
GROPIJUS: Ostani...
ALMA: Ne!
GROPIJUS: Jo{ neko vreme... samo... da vidimo...
ALMA: Ne}u!
GROPIJUS: Molim te!
ALMA: Ne mogu! Ju~e su dolazili da pogledaju Koko{kinu sliku.Skaradna je, ka`u! Smatraju da ~itav zid treba pre-farbati!... Ti ho}e{ da ja tome prisustvujem?!
GROPIJUS: A ja?
ALMA: Ti si Nemac. Arhitekta. Tebi je tvoj rad najva`niji!
Nedovr{ena simfonija 83
GROPIJUS: Moj Bauhaus je progla{en za leglo degenerisane umetnosti.Poveo bih Manon u Ameriku. Kad ozdravi... ili bar malo...Tamo }u mo}i da radim. Alma, Amerika je budu}nost!
ALMA: Da! Tvoj rad! Deca su moja! Moj rad!... Martin je sam izabrao.Nije hteo da ostane ni sa kime od nas! Zna{ za{to?... Nismozaslu`ili! Manon ostaje sa mnom!... Razume{?!
GROPIJUS: Ne. Ne razumem. Hajde da je pitamo. Neka sama odlu~i.
ALMA: Ve} nekoliko dana se jedva budi... Ne jede...
GROPIJUS: Za{to bi Manon imala sudbinu prognanih, odba~enih?! Onaje moje dete! ]erka Valtera Gropijusa koji }e svoje deloostvariti u Americi!
ALMA: Manon je moja!... Ta pri~a je zavr{ena. Ja sam podnela svojsunovrat. Pogledaj! Ali, ovaj sveop{ti ne ‘elim da gledam,ja ne ‘elim ovde vi{e da u~estvujem!... Volim Austriju,mrzim Austriju... volim i mrzim... danas-sutra, danas-sutra.Imam pravo i na jedno i na drugo! Za{to moram da seopredelim?... Ho}u da prekinem s tim!
GROPIJUS: (Pri|e Almi, zagrli je)Volim te. Jo{ uvek.
ALMA: (Zagrli ga)I ja sam mislila da tebe volim, Valtere. Ali, vidi{, sadaznam da je qubav poraz.
GROPIJUS: (Qubi je)A on se ovoga puta zove Franc Verfel?
ALMA: (Dr`i mu glavu u svojim dlanovima)Da!
GROPIJUS: Ne}u ti dati razvod!(Izlazi)
84 Jelica Zupanc
H SCENA
U salonu sede Verfel i Berta. Verfel ~ita iz svog romana "^etrdesetdana Musa Daga".
VERFEL: (^ita)"Pretpostavqam, Ekselencijo, da bi se zanatstvo, ku}naindustrija i tome sli~no, koji su u unutra{wosti potpuno urukama Jermena, i mogli nadoknaditi Turcima, ali ko }enadoknaditi one mnogobrojne jermenske lekare, koji su stu-dirali na najboqim evropskim univerzitetima i koji negujuosmanlijske bolesnike sa istom bri`qivo{}u kao i svojesunarodnike? Ko }e nadoknaditi one mnogobrojne in`ewere,pravnike, stru~ne u~iteqe ~iji rad stalni unapre|uje ovuzemqu? Mo`da }e mi Ekselencija odgovoriti da se po nu`dimo`e ‘iveti i bez inteligencije. Ali bez stomaka se ne da‘ivet. I ba{ taj stomak Turske sada seku, a nadaju se da }epre`iveti operaciju.Enver pa{a slu{a taj govor sagiwu}i glavu malo na stranu.Wegovo ~elo bi}e, sve`e, poletno, samo donekle prigu{enoonom tihom plaho{}u, ne pokazuje ni jednu nepredvi|enu boru,kao ni wegova uniforma. Pastor, me|utim, ve} je sav u nekomrasulu. Znoji se, kravata mu klizi, a rukavi kaputa be`e premalaktovima. General prebacuje svoje kratke i tanke noge jednupreko druge. Sjajne lakovane jaha}e ~izme stoje kao na kalupu.– Vi govorite o stomaku, gospodine Lepsisus – sme{ka se onsusretqivo – ali mo`da }e Turska posle rata imati slabstomak.– Ne}e imati nikakav vi{e, Ekselencijo."
Ulazi Alma. Sipa sebi pi}e, Verfel prekida ~itawe.
BERTA: Kako je?
ALMA: Ni{ta nije mogla da pojede. Doktor Fridman ne insistira.
BETRA: [ta ka`e?
ALMA: ]uti. Samo joj daju neke besmislene iwekcije... Od kojih joj jegore... Ni ruke vi{e ne mo`e da pomeri.
BERTA: Da odem sad ja malo?
ALMA: Spava. Valter je pored we.
Nedovr{ena simfonija 85
BERTA: I Guki je htela da de`ura pored sestre. Ne sme tebe da pita...
ALMA: Nemoj Anu vi{e da zove{ Guki, to je nervira. Nije vi{e mala.A misli da joj ni o~i nisu vi{e onolike kao kad je dobila tajnadimak. Tipi~no za jednu Maler!... Ne mo`e da de`ura kodManon... ^itaj daqe, Franc!
VERFEL: (Nastavqa)"Ne pokazuju}i znake uvre|enosti, nastavqa generalisimus:– Turski narod broji ~etrdeset miliona du{a. Prenesite sesada u na{ polo`aj, gospodine Lepsius! Nije li to velika idostojanstvena politi~ka zamisao: da se tih ~etrdeset milionaprikupe, da bi se sa wima osnovala jedna nacionalna drava, koja}e u Aziji, u svoje vreme, igrati istu ulogu kao Nema~ka uEvropi. Ta dr`ava nas o~ekuje. Treba je samo prihvatiti. Me|uJermenima ima svakako zapawuju}i broj intelektualaca. Alijeste li vi zaista prijateq te vrste inteligencije, gospodineLepsius? Ja nisam!...– Vi nameravate da osnujete jednu novu dr`avu, Ekselencijo.Ali le{ jermenskog naroda le`a}e ispod wenih temeqa. Mo`eli to doneti blagoslov? Ne bi li se jo{ uvek mogao na}i nekiput izmirewa?..."
ALMA: Slu{aj, Franc! Mislim da mora{ da ode{ na o~evu sahranu uPrag.
BERTA: Ali kako?
ALMA: Polude}e{ ovako... Mi }emo ve} Manon nekako izvu}i.
BERTA: Spas mu je u pisawu i ~itawu...
ALMA: Berta, sita sam tvog razumevawa... Spas je u bekstvu!
VERFEL: Ne ‘elim da idem na o~evu sahranu u Prag.
ALMA: @eli{.
VERFEL: Svako delawe i sve re~i su izgubile smisao. [ta jo{ dauradim? [ta jo{ da ka`em?
ALMA: Tipi~no! Zna~i ne treba odustati! U svakom vremenu se re~izloupotrebqavaju, ti ho}e{ da im posle sto godina vrati{smisao?! Ne! Imaj hrabrosti pa odr`i wihov smisao sada kad jenajte`e!
VERFEL: Za{to?
ALMA: Za spasewe!
86 Jelica Zupanc
VERFEL: Moje ili zajednice?
ALMA: Tvoje!
VERFEL: Biti Jevrejin, to je nemogu}nost. Apstraktni ~ovek, ~ovekpo sebi ne postoji. Mora{ da do`ivi{ zlo da bi do{ao dosvje posebnosti.
ALMA: Ja sam onda izuzetna!
VERFEL: Jesi! Ti si izuzetna, Alma!... I time je moja krivica jo{ve}a. Ne mogu da podnesem da strada{... zbog mene.
ALMA: Dobro. Recimo da se tebe otarasim. [ta mi ostaje?
VERFEL: Sloboda.
Alma prsne u smeh, smeje se, smeje, pa preraste u pla~, gr~evit pla~.Verfel je grli i qubi, ona wega gr~evito ste`e.
BERTA: Idem da odmenim Valtera!(Ode)
HI SCENA
Manon le`i u krevetu. Skoro je potpuni mrak. Sa jedne strane ustolici Alma, sa druge strane kreveta u stolici Gropijus. Tako sede.No} je. Bdiju nad svojim detetom.
GROPIJUS: Ako pre`ivi...
ALMA: @ive}e.
GROPIJUS: Ako Manon do~eka jutro...
ALMA: @ive}e...
GROPIJUS: Odlu~io sam! Tvoja je! Tako bela. Prozirna. Kao ti...
ALMA: Ne. Ona je apsolutno tvoja... Nedodirqiva. Kao ti...
GROPIJUS: Bila je. Dok je bila mala... Osetio sam trenutak kad jepostala – ti!
Nedovr{ena simfonija 87
ALMA: Ne. Ana je Maler. Manon je Gropijus... Tu nema mene. Puci jebila – ja. Martin je bio – ja. Shvata{?
GROPIJUS: Pogledaj weno belo lice. Kosu! Sve je tvoje, Alma. Prelepaje!
ALMA: ]uti! Ne sme{ tako da govori{! Shvati, sve {to je moje –odlazi. Oti~e... Negde. Gubi se, ili ga ja gubim.
GROPIJUS: Hteo sa samo da ti ka`em da sam ja bio sebi~an. Hteo sam jeza sebe. Izvini... Ako pre`ivi..
ALMA: @ive}e.
GROPIJUS: Tvoja je. Povedi je. Voli je. Ja }u uzimati ono {to mi tibude{ davala i kada mi bude{ davala! Obe}avam!
ALMA: Ne!... Ona mora da bude tvoja! Ja sam bila sebi~na. Jer, sve{to ja poku{am da zadr`im – ode, pro|e, nestane. Ti je uzmi.Zgrabi! Ti je ne}e{ izgubiti! Znam! Obe}aj mi da }e{ je~uvati i voleti. Dajem je tebi. Sada je predajem tebi. Tako jesigurnija. Tako }u je sa~uvati. Gurnu}u je od sebe! Da! Tebi!Tako }e imati vi{e sre}e. Uzmi je, Valtere! Tvoja je! Molimte! Spasi je! Brini o woj! Povedi je.
Alma klekne kod Valtera, on joj qubi glavu. Manon se me{koqi, po-ku{ava da digne glavicu, pada, ne{to mrmqa, oboje ska~u kod we. Alma jojdaje vodu, ne vredi, di`u joj uzglavqe, ona pada, oboje je zajedno podi`u –ne vredi – Manon be`ivotno padne na jastuk, Alma se baca na wu, grli je,qubi, di`e glavicu, grli, grli i ste`e.
GROPIJUS: (Urla)Berta! Berta! Doktora! Doktore!... Alma, ne daj je! Obe}alasi je meni! Manon je moja! Ne daj da ode! Manon i ja putujemou Ameriku!
88 Jelica Zupanc
HII SCENA
Salon Gropijusovih. Nasred salona prazna invalidska kolica. Sasvim sastrane, uza zid stoji Fran Verfel. Skamewen. Stoji i zuri negde ispred.Ulazi dr Holen{tajner.
HOLEN[TAJNER:Gospode, da li vidi{? Da li ~uje{? Takvo razdirawemaj~inog srca i tela! Tolike suze i bol!... Sve bihu~inio za tu ‘enu! Za takvu majku! Moli}u se i dawu ino}u za wu, Gospode. Tebi!... [ta je wen greh,Gospode?... Lepota, pamet, talenat, snaga, srce?!(Ugleda Verfela)Vi?! Gde ste bili vi?! Za{to niste bili na sahranisirote Manon Gropijus?! Vi!... Sram vas bilo!... Vi!(Ide na Verfela)Bezose}ajni ste i sebi~ni!(Verfel kao paralizovan stoji)I dokle mislite da }ete sti}i vi sa tim svojim~e{kim paso{em?! I tim svojim poreklom? I timimenom svojim?! A? Obele`eni ste! Pokazali ste se!Sve smo ~uli i videli! Bi}ete uhva}eni!!! Da liuop{te imate i malo pameti?! Verfel, vama govorim!(Verfel kao paralizovan samo stoji)Vi mislite, Francuzi samo na vas ~ekaju! Potpisalisu da }e isporu~ivati izbeglice! Vi mislite, divni,qubazni, gostoqubivi Francuzi, a uistinu grubi ihladni! Da se zbog vas Hitleru zameraju?!
U salon ulazi Berta, unosi neke kofere, sklawa invalidska kolica sastrane, prekriva name{taj belim platnom, Holen{tajner za}uti, sto-je}i kod Verfela, ali nastavqa.
HOLEN[TAJNER:Ona ho}e da se uda za vas, a ja treba da vas ven~am!Ja!!... Jer sam obe}ao! Ja sam joj obe}ao nad grobomManon Gropijus!... Dobro. Ja }u svoje obe}awe ispu-niti!... Bo`e, oprosti mi. Takvu ‘enu wemu da dam!(Verfelu)Kuda? Kakve su va{e namere? [ta ste vi obe}ali?(Verfel kao paralizovan, Berta posluje oko name-{taja)Berta, molim vas, ~ekajte! Nije sve izgubqeno. Vi jo{uvek mo`ete da uti~ete na Almu. Od svih nas ona samo
Nedovr{ena simfonija 89
vas voli... Predla`em da joj zajedno predo~imo sveostale mogu}nosti za wu u ovom ~asu...
BERTA: A to su?
HOLEN[TAJNER:A to su... da razmislimo zajedno... smisli}emo ne{to...Ostaje i na{a obaveza prema maloj Ani, Ani Maler.Wenom jo{ jedinom detetu. Berta, molim vas, vi sezaboravqate!
Ide za Bertom, sklawa belo platno, Berta ga uporno i strpqivo vra}epreko name{taja.
BERTA: Mislite na Anu, }erku Gustava Malera, Jevrejina? Natu obavezu mislite?! Mi te va{e obaveze upravo i‘elimo da izbegnemo, vele~asni!
HOLEN[TAJNER:Berta, molim vas!
Ulazi Alma.
ALMA: Doktore Holen{tajner, osloba|am vas svakog va{egobe}awa. Vi meni ni{ta niste obe}ali. Vi ste misamo jednom nepromi{qeno poklonili misu. To je sve.Vi ste sada slobodni! Vi ste potpuno slobodni!Mo`ete da smatrate da me niste ni poznavali. Tako irecite kada vas budu ispitivali. Ne treba da stradatezbog mene.
HOLEN[TAJNER:Alma!... Molim vas!... Sve ste zaboravili!
ALMA: Dosta! Mo`ete da idete!
Vadi iz ta{ne novac i za{iva ga u porub svoje haqine, Berta posluje okoname{taja, Verfel zuri i daqe.
HOLEN[TAJNER:(Sle|en stoji)Alma... Ja vas volim!
ALMA: Ja vas svakako ne}u zaboraviti. Izvinite {to ne moguda vas ispratim.(Alma za{iva novac u porub, Holen{tajner sle|enstoji tako)[ta ~ekate? [ta, za ime Boga, jo{ ho}ete da se desi?!Da li ima jo{ ne{to danas da se desi? Ho}ete da vasmaltretiraju, ho}ete kaznu, put u Dahau?!...
90 Jelica Zupanc
Alma pojuri na wega da ga izbaci, sav novac se raspe po podu, Ho-len{tajner izleti iz salona, Berta unosi jo{ neke kofere – deli ih,jedne na jednu stranu sobe, druge na drugu – Almine i svoje – gleda, kao dasu se pomea{ali, neke vra}a na drugu stranu, ne zna vi{e.
ALMA: Pusti, Berta! Svejedno je. Pa to su samo koferi! Na}i }e se onive} zajedno u Parizu. Kao i mi... Izgnanstvo je ozbiqna bolest,zarazna bolest. Ako stigne{ pre nas, ~ekaj, Berta, ne gubi nadu!(Skupqa novac sa poda, odjednom PUCAW iz druge sobe i PAD.Alma nastavqa sa svojim poslom, Verfel ukopan, Berta bi dapojuri tamo)Pusti, Berta! Sada je slobodan... Ko zna {ta bi ga ~ekalo?! Jel` si mi ugurala u ta{nu rukopis Bruknerove Tre}esimfonije? Hitler ‘arko ‘eli da ga se do~epa! Ne}e mo}i!
BERTA: (Stoji nasred sobe)Alma... Smatra}e se da smo mi ubili doktora Holen{tajnera!
ALMA: Ja sam ga ubila.
BERTA: Nisi ti kriva.
ALMA: Kakvog sad ima smisla krivica?!
BERTA: A {ta }e{ s wim?!(Pokazuje na neupotrebqivog Verfela, ukopanog)
ALMA: On nije dirigent. On je solista. Ima pozive iz Wujorka,Pariza, Londona. ^ekaju ga kwi`evne ve~eri. "^etrdeset danaMusa Daga" ve} je ~uveni roman. Boqi od svega {to }e TomasMan ikada napisati. Wegov rad, wegov ‘ivot, wegova samo}a,wegova borba, wegova povu~enost, wegov izbor – on! Dobro!...{ta }e? Radi}e!
BERTA: A ti?
ALMA: Ko sam ja?
BERTA: ALMA!
ALMA: Koja Alma?
BERTA: Alma... Maler.
ALMA: Ne mogu da se setim ko to be{e.
BERTA: ... Jedna izgubqena simfonija...
ALMA: Nedovr{ena! Nedovr{ena simfonija boqe zvu~i... Ako nas nebude u Parizu na vreme, ti nas ~ekaj, Berta! Ti nas svakako~ekaj! Moram da znam da }e{ ~ekati, a mi }emo sigurno do}i!
Nedovr{ena simfonija 91
BERTA: Ti zna{, Alm{i! Ti zna{!
Grle se qube, opra{taju.
ALMA: Mo`da }u posle pristati i na tu Ameriku... ali tek takoostaviti Evropu!... Mnogo ho}emo da strpamo u jednu ne-dovr{enu evropsku simfoniju! Simfonija? To je sklad, sa-glasnost?!... Ili ja to vi{e ni o muzici ni{ta ne znam!
Alma uzima prvi kofer koji joj je pod rukom, ide po Verfela, vodi ga podruku, izlaze. Verta uzima bilo koji od onoliko pripremanih i re|anihkofera i odlazi na drugu stranu.
KRAJ
92 Jelica Zupanc