•Vrste jestivih puževa• Razmnožavanje puževa i matično jato• Zakonska regulativa za osnivanje farmi

Gajenje puževa

2

Postoji oko 30 000 vrsta puževa, neki su jestivi, mada seproprocionalno mali broj koristi za ishranu, a samo nekoliko vrstauzgaja. Većina pripada rodu Helix, mada ima jestivih puževa koji nisuiz pomenutog roda.

U našoj zemlji postoje sve tri najznačajnije jestive vrste puža u Evropi.

Helix pomatia, vinogradski puž ili puž iz Burgonje,

Cornu aspersum, šareni ili “mali sivi”

Helix lucorum, šumski puž

3

Helix pomatia, Linnaeus, -vinogradski puž (burgonjski, rimski, veliki beli)

krupan, prečnika ljušture 35 – 50 mm,visine 30 - 50 mm,masa tela sa ljušturom zrele jedinke 18 – 25 g.Ljuštura: čvrsta, loptasta, žućkasto mrka, na suncu pobeli, neravnomernoizbrazdana, 4,5 – 5 zavoja, otvor okruglast. Deo tela koji izlazi iz ljušture žućkastomrke do sivkasto žute boje, površina glave i stopala neravna.Tokom hibernacije izlučuje čvrsti, krečni operkulum kojim zatvara ljušturu.Nije isključivo noćna životinja.Polaže oko 30 jaja.Adultnu veličinu dostiže za 27 – 28 meseciMože da se reprodukuje posle 3 do 4 godine.Živi 5 – 7 godina.Živi do 1200 m (1800 m pa i 2000 m).Pogodan za gajenje.Meso svetlo, veoma ukusno, najkvalitetnije.Sve osobine mogu jako da variraju lokalno ili u uzgoju.

4

Helix aspersa, novo ime Cornu aspersum, Muller –šareni (“mali sivi”, baštenski)

prečnika ljušture 25 - 40 mm,visina 25 – 35 mm,telesne mase adulta od 6 - 15 g.Ljuštura manje "nabrekla" od vinogradskog, mrka i sivkastožućkasta, sa tamnimmrljama,više konusna, sa 4 – 5 spirala, otvor ljušture elipsast.Stopalo sivkasto maslinaste do žutoriđe boje.Tokom hibernacije ne zatvara ljušturu krečnjačkom, već mnogo tananijomopnom.Striktno je noćna životinja.Polaže 60 – 150 jaja.Adultnu veličinu dostiže za 18 meseci,Reprodukuje se posle 2 godine.Nastanjuje terene do 1000 m nadmorske visine.

Najpogodniji je za gajenje u intenzivnom i poluintenzivnom sistemu ikomercijalno najznačajniji u celom svetu.

5

NAČINI GAJENJA PUŽEVA

• Ekstenzivna - koja podrazumeva obavljanje celog uzgojnog ciklusa naotvorenom, ograđenom, prostoru i hranom koja se na tom prostoruproizvodi >> jedina primenjiva u našim uslovima.• Intenzivna - ceo ciklus gajenja se odvija u zatvorenom prostoru, uposebnim objektima, sa kontrolisanim uslovima sredine ikoncentratima >> ne može se primeniti na vinogradskog puža.• Kombinovana metoda (poluintenzivna) u kojoj se jedan deo gajenjaobavlja u objektima sa kontrolisanim uslovima, a drugi deo uspoljašnjem, ograđenom prostoru >> ne može se primeniti navinogradskog puža.• Postoji i tzv. nepotpuni uzgoj puževa, koji podrazumeva prikupljanjepuževa u prirodi, te njihovo uvođenje u ograđeni pužarnik u kome imse obezbeđuje dovoljna količina hrane za tov, do jeseni ili zime, kada seobavlja njihova prodaja >> ne praktikuje se.

6

EKSTENZIVNA METODA GAJENJA

Ekstenzivni sistem podrazumeva postavljanje ograde unutar koje ćeprikupljenim puževima biti omogućeno razmnožavanje i tov.

Rasprostranjena u Italiji (95 % farmi), Grčkoj, Španiji, Holandiji itd. Uzgoj se u potpunosti obavlja na otvorenom, unutar ograde zarazmnožavanje i tov puževa. Hrana je obezbeđena biljkama koje se namenski gaje u okvirupužarnika (kohleara). Potrebna najmanja ulaganja, ishrana i celokupni uzgojni ciklusnajbliži prirodnim uslovima. Nije potrebna velika radna snaga izuzev u vreme berbe. U našim klimatskim uslovima neophodna je i primena skloništa zapuževe, a po potrebi dopunska ishrana svežom ili koncentrovanomhranom koja se unosi u parcelu.

7

8

9

10

Najbolje vrste puževa za gajenje u ekstenzivnom sistemu suHelix aspersa, mali sivi ili šareni puž, i vinogradski, Helix pomatia.

Sa gledišta ekonomičnosti ulaganja, u našim uslovima, ovametoda bi se mogla preporučiti, naročito ako je u pitanjuzapočinjanje bavljenja ovom delatnošću.

Gajenje puževa u toku celog životnog ciklusa, u spoljašnjemograđenom prostoru, pužarniku, omogućava razviće, rast ireprodukciju u uslovima koji su najbliži prirodnim, nemadesezoniranja, a hrana je uglavnom sveža.

Uspeh ovakvog gajenja zavisi od izbora terena, kvalitetazemljišta, uređenja, načina postavljanja ograda, biljaka koje suunutar kohleara, te gustine i kvaliteta nasada puževa. Ovo su inajbitniji parametri o kojima treba voditi računa prilikomplaniranja proizvodnje u ekstenzivnom sistemu.

11

Intenzivna metoda gajenja

Odvija se u potpunosti u zatvorenom prostoru, prirodnisezonski ritam je poremećen održavanjem konstantnih uslovasredine, naročito vlažnosti, temperature i svetlosti. Izbegnutiperiodi hibernacije i estivacije, a samim tim veći broj berbi u tokugodine. Metoda razvijena samo za malog sivog puža.

Zahteva posebne instalacije: klimatizovan objekat sa kontrolomtemperature i vlažnosti u kome su smeštene posebne kadice zareprodukciju, rast i razvoj, složene u nekoliko spratova i saodređenim sterilisanim supstratom.

Mogućnost izazivanja hibernacije kod puža omogućava da seperiodi reprodukcije rasporede ravnomerno u toku godine da bi sebolje koristila cela instalacija i dobili puževi i van prirodne sezone.

Ishrana isključuje svežu hranu

12

Komore za intenzivni uzgoj puževa (Francuska, SAD)

13

Kombinovana metoda gajenja

Gajenje puževa u otvorenom prostoru uz obezbeđivanjereprodukcije u kontrolisanim uslovima sredine, a bez isključivanjahibernacije i estivacije. Jedan deo uzgoja se obavlja u unutrašnjojinstalaciji ("staklenik"), a drugi u spoljašnjem uređenom prostoru("park").

Uređenje parka kao u ekstenzivnom sistemu

Uređenje instalacija u kojima se obavlja razmnožavanje kao i uintenzivnom sistemu

Moguće je izvesno desezoniranje reprodukcije, odnosno njenozapočinjanje već u januaru mesecu

Ishrana- i sveža hrana i smeša koncentrata

Usavršen samo za malog i velikog sivog puža, mada postoje iuspešni pokušaji gajenja vinogradskog puža

14

Objekti za kombinovani uzgoj puževa (Francuska, SAD)

15

16

• OPREMA NA FARMI

• PRIPREMA ZEMLJIŠTA

• UREĐENJE UZGOJNE PARCELE

PRIPREMA ZEMLJIŠTA

IZBOR TERENA

Povoljan teren Povoljno zemljište

- Suv - pH 5,8 – 7,5- Van pravca jakog vetra - Lako i rastresito- Ravan ili na blagom nagibu - Ocedno

UREĐENJE PARCELE, OSNOVNA I DOPUNSKA OBRADA ZEMLJIŠTA

- Uklanjanje korova, granja i kamenja, - Oranje na 30 - 35 cm, - Tanjiranje- Priprema setvene posteljice(pri zasnivanju farme i na početku svake sledeće sezone)

- Dezinsekcija i deratizacija

KALCIFIKACIJA

Naglašeno prisustvo kalcijuma u zemljištu pužarnika je posebno važno zbog velikih potreba puževa za konzumiranjem

ovog elementa.

Obavezna mera - Kalcifikacija zemljišta prskanjempovršine rastvorom gašenog kreča.

Prvi korak – analiza fizičkih i hemijskih svojstava zemljišta

UREĐENJE UZGOJNE PARCELE

ORGANIZACIJA UZGOJNE PARCELE

- Parcela pravougaonog ili kvadratnog oblika,

- Osnovne tehnološke celine:

uzgojne površine (leje) prolazi.

Dužina leje – max. 70 - 80 m

Širina leje - 2.5 - 5 - 9 m

Namena leje - boravak, ishrana, kretanje i razmnožavanjepuževa – reproduktivne (20 – 25 %) i tovne leje (75 – 80 %)

Širina prolaza - 0.8 - 1 m

Namena prolaza - kontrola, uklanjanje uginulih jedinki, prihrana, berba i dr., bez gaženja puževa.

Formiranje prolaza - skidanjem površinskog sloja zemlje (do 5 cm) i prekrivanjem debljim slojem peska, šljunka,strugotine, šljake, lomljene opeke i dr.

DIMENZIJE I RASPORED LEJA I PROLAZA

OPREMA NA FARMI

Funkcije ograde:

- sprečavanje bežanja puževa-zaštita puževa od štetočina (insekti, krtice, pacovi, voluharice, zmije, ježevi i dr.).

Važne karakteristike:

- dimenzije okaca- dubina ukopavanja- visina- način postavljanja- kavalitet materijala

OGRADE

Pravilan izbor i postavljanje –presudan značaj za uspeh proizvodnje!

Tri tipa ograda:

- spoljna ograda farme

- osnovna ograda leja

- unutrašnja ograda leja

Povijanje ograde –najvažniji detalj !

Gornja zaštita leja

- Zaštita od ptica- Najlon konac, 1 mm- Nepravilno razapinjanje preko leje, na min 2m.

EKSTENZIVNA METODA GAJENJA PUŽEVA

UREĐENE LEJE I PROLAZI NA FARMI

GLAVNA SPOLJAŠNJA OGRADA

• Pun, nerđajući materijal, • Najčešće pocinkovani lim 0.5 –1.5 mm.• Ukopava se u zemlju najmanje 50 cm, • Visina iznad površine zemlje 70 –75 cm• Prva prepreka grabljivicama,

OGRADA LEJA

Žičana, pocinkovana ili polietilenska mreža sa okcima od 10 mm

Ukopava se u zemlju najmanje 40 cm,

Iznad površine zemlje 60 – 70 cm,

Stubovi - tvrda plastika i drvo,

Između stubova 1 – 1,5 m

Savijanje gornje ivice

SPOLJAŠNJI POJAS

UNUTRAŠNJI POJAS

Gušća mreža sa okcima od 5 mm,

Savijanje gornje ivice

Električna ograda - čuvarka

Rastojanje između dva pojasa - oko 7 cm

Električna ograda – čuvarka

Celom dužinom gornje ivice (savijena prema pužarniku) - izolacioni sloj sa dva ili više tankih bakarnih ili drugih žičanih provodnika.

Provodnici - suprotnih naelektrisanja

Niskonaponska struja.

Između provodnika 2 – 4 mm

Kada stopalo puža istovremeno dodirne dve susedne žice, zatvara se strujno kolo i strujni impuls primorava puža da se povuče.

- Dodatni način obezbeđenje leja, idealan u kombinaciji saklasičnim načinom povijanja ograda

- Izolacioni sloj po vrhu mreže

- Dva ili više tankih neizolovanih provodnika

- Napajanje – DC - 6V

- Blagi impuls opomene

- Nepremostiva prepreka

- Mogući neočekivani prekidi.

Električne ograde

- Zaštita od sunca i vetra - Odmor - Brza kontrola

Zakloni

Priručni materijali:

- saće od tabli (0.7 - 1 m),na oko 10 cm

- lučni crepovi na letvicama(4 – 5 cm iznad tla)

- prepolovljene plastične cevi

- Uloga: lokalno povećanje vlažnosti vazduha u leji- Način: isključivo u vidu fine magle (izbegavati krupne kapi!)- Vreme i dinamika:Predveče, posle zalaska sunca, po nekoliko minuta na svaki sat - Stacionarno:- cevi sa finim rasprskivačima podužno iznad leja, na visini odoko 2 m, rasprskivači na osnom rastojanju od po 2 - 3 m

- Mobilno:- Leđna vinogradarska prskalica, orošavanje sa prolaza

Vlaženje leja

38

Matično jato

Matično jato je početna količina puževa koja se unese upužarnik - polno zreli, tj. oivičeni – sa, kao usna, savijenimrubom otvora ljušture, zdravi i u dobroj kondiciji, većinapolno zreli.Matičnom jatu se mora posvetiti posebna pažnja, jer odnjega, kao i od uslova koji su obezbeđeni na farmi, zavisiuspešna proizvodnja.

39

Gustina nasadaPreporučuje se u staroj literaturi preko 20 jedinki pometru, ali novija literatura sugeriše 8 do 10. Gušći nasadje rizičan za početak proizvodnje i određivanje potrebnihkoličina hrane. U pregustom nasadu puževi imaju usporenrast, ređe se razmnožavaju, veći je mortalitet, a širenjebolesti je svakako veće u gušćem nasadu. Treba imati naumu da će prvi puževi koji potiču od matičnog jata bitipolno zreli tek za 3 godine.

Najbolje vreme za unošenje matičnog jata je u aprilu,pre parenja.

Sadašnji propisi ne dozvoljavaju izlov iz prirode u ovodoba godine.

40

Dinamika polaganja jaja, razvića i polnog sazrevanja puževa,

počev od unosa matičnog jata

Godina 1Matično jato polaže jaja

izleženi pužići

Godina 2Matično jato ponovo polaže jaja

novoizleženi pužićiprošlogodišnji izleženi rastu (stari 10 - 12 meseci)

41

Godina 4Prvi izleženi polažu jaja i odabrani reproduktivci

Godina 3Matično jato ponovo polaže jaja

novoizleženi pužićiprošlogodišnji izleženi rastu (stari 10 - 12 meseci)pretprošlogodišnji izleženi (stari 20 - 22 meseca)

novoizleženi pužićiprošlogodišnji izleženi rastu (stari 10 - 12 meseci)pretprošlogodišnji izleženi (stari 20 - 22 meseca)

42

Ugroženost prirodnih populacija puževa

Sakupljanje puževa iz prirode otežava poslovanje farmi puževa ijako osiromašuje naše prirodne populacije.Najveći ugrožavajući faktor opstanka puža je sakupljanje izprirode u komercijalne svrhe i to u vreme reproduktivnog perioda,do juna meseca, čime mu se uskraćuje mogućnost polaganja jaja,odnosno ostavljanja potomstva.U Evropi se Helix pomatia nalazi u crvenoj knjizi zaštićenih vrsta, ine sme se sakupljati iz prirode. U našoj zemlji vinogradski puž se nalazi na spisku životinja kojesu pod kontrolom korišćenja i prometa. Primer: u 2002. godini data jedozvola da se otkupi 700 tona puža, a izvezeno je 1 453 tone.U Evropi su cene farmskih puževa po pravilu znatno veće odsakupljanih puževa, ali da bi se taj cilj postigao, treba se izboriti saovakvim obaranjem cene, koje je posledica masovnog prometasakupljenih puževa.

43

Helix pomatia je najviše ugrožen na području Vojvodine i uže Srbije. Na tim teritorijamaima malo prostora za prirodna staništa vinogradskog puža, jer su stvoreni veliki kompleksiobradivih površina koje nisu pogodne kao staništa za puževe

Tokom 2003.god. 1 kg puževa direktno od sakupljača otkupljivan je za svega 15 - 18 din.dok je na otkupnim stanicama moglo da se dobije do 60 din. 2004. god. prosečna cena jebila 50 din.

U lancu preprodaje na putu ka tržištima Evrope, ovi puževi su dostizali cenu do 2 evra po1 kg.

Broj farmi puževa u Srbiji je brzo rastao u periodu 2002-2004, a od 2005-2007. godine ispoljava se stagnacija i proređivanje farmi.

U ovom trenutku ne može se pouzdano utvrditi broj aktivnih farmi puževa u Srbiji, ali je u relevantnim državnim institucijama broj podnetih zahteva za osnivanje farme i procenu prinosa u vidljivom opadanju.

Veliko je pitanje i koliko se farmi zaista održalo i ušlo u svoj drugi cuklus proizvodnje.

GodinaBroj registrovanih farmi i farmi u postupku registracije

Broj farmi koje su zatražile procenu prinosa

2002 40 -2003 177 -2004 412 -2005 459 1572006 480 732007 484 21

Broj farmi u Srbijiu šestogodišnjem periodu

REGULATIVA I KONKURENTNOST

Našoj zemlji nedostaje Pravilnik o proizvodnji, preradi i prometu jestivih puževa.

Komisija Uprave za veterinu Ministarstva poljoprivrede, pripremila jetakav Pravilnik 2005. godine, međutim on nikada nije stupio na snagu.Jedini zakonski akt koji donekle reguliše oblast jestivih puževa je

Uredba o stavljanju pod kontrolu korišćenja i prometa divlje flore i faune

(Službeni glasnik RS br. 31, 2005).

Ovaj akt se odnosi na definisanje perioda lovostaja i načina sakupljanjapuževa iz prirode, kao i količina i vrsta jestivih puževa koji se smejuskupljati regulišući na taj način oblast sakupljanja puževa iz prirode.

47

U našoj zemlji je zabranjeno sakupljanje puževa čija je širina kućice manja od 3 cm

Prilikom osnivanja farme puževa potrebno je, premavažećim propisima dobiti odobrenje za zasnivanje farmepuževa u Ministarstvu poljoprivrede i vodoprivrede –Sektor za veterinu na osnovu Zahteva za osnivanje farme,Posedovnog lista ili Ugovora o zakupu parcele najmanje na5 godina i nacrta parcele, na osnovi koga se pribavljaDozvola za useljenje farme i prikupljanje matičnog jata odZavoda za zaštitu prirode.

Svake godine Zavod za zaštitu prirode Srbije određujekvote – koliko se puževa i odakle može skupiti iz prirode

Lovostaj – od 1. oktobra do 1. juna

48

U našoj zemlji puževi se mogu sakupljati od 1. Juna do 1.Oktobra, a za one koji osnivaju farmu od 1.maja do 1. oktobra.

Nedostaci propisa o lovostaju

Sakupljanje počinje prerano (zadire u glavni reproduktivni periodpuža) i predugo traje.

Sakupljanje počinje relativno kasno za pribavljanje matičnih jatapri osnivanju farmi.

kršenje lovostaja nedovoljno inspektora, blage i retke kazne, krivolov je isplativ ilegalni otkup cveta. ilegalni izvoz po količini skoro izjednačen sa legalnim širenje mreže ilegalne trgovine i dalje ugrožavanje prirodnih

populacija jestivih puževa

Najznačajniji zadatak odgovornih institucija i inicijativa udruženja pužara treba da bude korekcija propisa o lovostaju. Pre svega davanjem posebnih povlastica budućim uzgajivačima kao i skraćenje lovostaja za komercijalne sakupljače.

Uzgoj i proizvodnju puževa, međutim u našoj zemlji ne reguliše nijedan pravilnik.

Da prirodne populacije ne bi i nadalje bile iscrpljivane neophodno bi bilo da se donese pravilnik i spreče različiti vidovi malverzacija kao što su višestruka preprodaja matičnih jata ili propagiranje garantovanog otkupa samo kupcima određene opreme za kohleare.

Nedostatak regulative je razlog što je još uvek isplativije otkupiti sakupljane od farmskih puževa imajući u vidu da je ulaganje u proizvodnju puževa na farmi svakako mnogo skuplje nego njihovo prosto prikupljanje i prodaja.

51

Ko može da se bavi uzgojem puževa?

Svako ko ima dovoljno informacija o uzgoju, raspoloživo zemljište i radnu snagu.

Minimalni obim posla kao glavne delatnosti je proizvodnja na 1 - 3 ha, sa 4 – 5 radnika. Ispod ovog obima predstavlja dopunsku delatnost.

Glavni radovi se obavljaju u periodu od maja do oktobra. Ostali deo godine se održava površina.

52

Redosled postupaka pri otpočinjanju ove delatnosti?

1. Nabaviti noviju literaturu:

“Gajenje puževa”, Vesna Poleksić. NOLIT (2003).“Gajenje puževa”, Božana Karaman. Zadužbina Andrejević (2003).“Gajenje puževa u Srbiji”, grupa autora, Poljoprivredni fakultet (2004)“Farme puževa”, Milivoje Radenković, MUN Beograd, 2004.“Gajenje puževa”, Đovani Avanjina, NOLIT, 2004.

2. Stupiti u vezu sa proizvođačima puževa3. Posetiti Republički zavod za zaštitu prirode Srbije: informacije o

zakonskoj proceduri dobijanja dozvola, otkupnim centrima, hladnjačama i prerađivačima

(III Bulevar 106, 11000 Beograd, tel. 011/2142281, 2138062).

53

4. Izvršiti analizu zemljišta

Poljoprivredni fakultet,

Institut za melioracije, Nemanjina 6, 11080 Beograd – Zemun, tel.011/2615 315),

ili neka druga priznata institucija

5. Dobiti potrebne dozvole

6. Izvršiti pripremu zemljišta – najkasnije do marta

7. Izvršiti ograđivanje farme i uvođenje instalacija.

8. Sakupiti u prirodi ili otkupiti matično jato.

9. Početi uzgoj.