Источна Србија

Источна Србија се налази између границе наше земље са Бугарском на истоку, долине Велике Мораве на западу, Дунава на северу и Заплањско-лужничке котлине и планине Руј на југу.

То је планинско-котлински и долински простор. Две највеће предеоне целине су Карпатска и Балканска.

Природне одлике

Карпатско-балканске планине припадају источној зони веначних планина. То су: Мироч, Дели Јован, Бељаница, Хомољске планине, Кучај, Тупижница, Тресибаба, Стара планина (Миџор 2169 m), Сврљишке планине, Сува планина и др.

Између планина су котлине: Зајечарска, Књажевачка, Сокобањска, Звишка (Звижд), Сврљишка, Хомољска, Пиротска, Белопаланачка и др.

На кречњачким теренима Источне Србије има шкрапа, вртача, увала, крашких поља, јама и пећина. Најпознатије крашка поље у Источној Србији је Одоровско код Димитровграда. Истичу се за туристе уређене пећине: Лазарева и Верњикица код Злота, Рајкова код Мајданпека, Церемошња код Кучева, Преконошка код Сврљига и Ресавска код Деспотовца.

Посебну природну вредност имају прерасти (природни камени мостови), настале урушавањем пећинских таваница. У источној Србији их има шест (три на реци Вратна).

У рељефу Источне Србије на знатном пространству доминирају кречњаци у којима су реке усекле клисуре. Најпознатије су: Ђердапска на Дунаву, Рибарско-горњачка на Млави, Каонска на Пеку и Сићевачка на Нишави. Један од наклепших делова Србије је кањон реке Јерме.

Посебан значај има 100 km дугачка Ђердапска килсура, најдужа пробојница у Европи, која се састоји из следећих целина: Голубачка клисура, Љупковска котлина, клисура Госпођин вир, Доњомилановачка котлина, клисуре Велики и Мали Казан, Оршавска котлина и Сипска клисура.

Реке: Дунав, Млава, Пек, Тимок, Сокобањска Моравица, Нишава и Ресава.

Језера: Ђердапско, Борско, Бованско (на Сокобањској Моравици), Завојско (на Височици).

Најпознатије бање су: Сокобања, Звоначка код Димитровграда, Гамзиградска код Зајечара и Брестовачка код Бора.

Најзначајнији центри и културно-историјски споменици

Бор (рудник бакра), Мајданпек (рудник бакра), Зајечар (производња кристала, порцелана и пива), Књажевац (индустрија обуће), Пирот (конфекција, гуме) и Неготин (Мокрањчева и кућа хајдук Вељка).

Културно-историјски споменици: Лепенски Вир, Трајанова табла, Голубачки град, Гамзиград ( Felix Romuliana ) , манастир Манасија, Горњак... Felix Romuliana је на Листи светске културне баштине.

Старовлашко-рашка висија

Старовлашко-рашка висија је географски део динарске Србије. Назив ове предеоне целине настао је спајањем два појма. Први је Стари Влах и односи се на етничку групу Влаха, пресловенског староседелачког становништва, које су Срби асимиловали. Други је Рас, историјско-географски појам за изворну област средњевековне српске државе Немањића.

Мањи крајеви Старовлашко-рашке висије су: Стари Влах, Рашка, Стари Колашин, Пештер, Полимље, Златиборски крај и Драгачево.

Стари Влах је планински крај око река Увац, Голијске Моравице, изворишних делова Дрине и Лима. Пружа се од Ужица на северу, преко Нове Вароши до Сјенице на југу;

Рашка захвата сливове река Рашке и Студенице, левих притока Ибра; Стари Колашин је крај у изворишном делу реке Ибар са средиштем у

насељу Рибариће. Смештен је између планина Мокра гора на југу и Рогозна на северу;

Пештер је планински део Старовлашко-рашке висије између Сјеничке котлине на северу, реке Ибра на југу, Лима на западу и Новопазарске котлине на истоку;

Полимље је предеона целина у сливу реке Лим, која истиче из Плавског језера у Црној Гори, улази у Србију код Бродарева и улива се у Дрину узводно од Вишеграда;

Златиборски крај се налази јужно од Ужица и северно од Нове Вароши. Златибор и Златар убрајају се у туристички најпосећеније планине у нашој земљи;

Драгачево је део Старовлашко-рашке висије у сливу реке Бјелице, десне притоке Западне Мораве. Међу насељима истичу се Гуча и Лучани.

Природне одлике

Планине: Тара (национални парк; један од симбола је Панчићева оморика), Златибор, Златар, Јавор, Голија (парк природе који је под заштитом UNESCO као Резерват биосфере), Јелица, Рогозна и др.

Између планина и речних долина простиру се котлине: Новопазарска, Сјеничка, Ивањичка, Пријепољска, Прибојска, Тутинска и друге.

У планинском простору Старовлашко-рашке висије издвајају се мања крашка поља: Пештерско и Коштам.

Пећине: Ушачка, Ледена, Тубића, Потпећка (код Ужица), Хаџи Проданова (код Ивањице) и Стопића пећина на Златибору (позната по највећим бигреним кадама у нашој земљи).Ушачки пећински систем (преко 6000 m) чине Ушачка и Ледена пећина које су спојене једним уским каналом. Налази се на Пештеру, на територији општине Сјеница. Недалеко од Сјенице је и Тубића пећина.

Заначајне реке су: Ибар, Лим, Увац, Велики и Мали Рзав, Голијска Моравица, Студеница, Рашка и Ђетиња. Лим и Увац су преграђени и створена су пространа и дубока вештачка језера (Потпећко, Радоињско, Златарско, Сјеничко).

Специјални резерват природе „Увац" је заштићено природно добро од изузетног значаја, тј. природно добро I категорије. Посебну вредност резервата чини кањонска долина Увца са укљештеним меандрима. резерват је познат и као станиште белоглавог супа.

Недалеко од Бајине Баште, кроз место Перућац тече речица Врело,дугачка 365 m. Због дужине тока називају је река Година. у Дрину се улива преко прелепог водопада.

Културно-историјске знаменитости

Старовлашко-рашка висија је позната по бројним културно-историјским знаменитостима, међу којима се истичу средњевековне цркве и манастири. Већина потиче из времена владавине династије Немањића. Лепотом и знаменитошћу истичу се манастири Студеница и Сопоћани, који се налазе на Листи светске културне баштине под заштитм УНЕСКА. Истичу се још и Ђурђеви Ступови (код Новог Пазара), Градац (северозападно од Рашке) и Милешева с фреском Бели анђео (код Пријепоља).

Међу градским насељима истичу се: Нови Пазар, Рашка, Сјеница, Нова Варош, Пријепоље, Прибој, Ивањица, Ариље, Гуча (позната по сабору трубача), Бајина Башта (седиште Националног парка Тара).

Косово и Метохија

Укупна површина Косова и Метохије је 10.887 km2 или 12,3% територије Србије. Географски се простире између Проклетија, Жљеба и Мокре горе на северозападу, Шар-планине и Скопске Црне Горе на југоистоку, Кораба, Паштрика и Коритника на западу и јужног Поморавља на истоку.

Природне одлике

Косовска котлина је настала тектонским спуштањем терена. Представља пространи тектонски ров, на чијим се периферним деловима налазе високо издигнуте планине. Надморска висина Косовске котлине је од 510 до 570 m. Клима Косова је умереноконтинентална. Одликује се израженим годишњим добима, при чему је јесен топлија од пролећа.

Најзначајније реке Косова су Ибар, Лаб, Ситница и Неродимка (позната по вештачкој бифуркацији). Преграђивањем река створена су вештачка језера: Газиводе, Грачаничко и Батлавско.

Иако је по начину постанка и еволуцији слична Косовској котлини, Метохијска котлина се од ње знатно разликује. Налази се на мањој надморској висини. У климатском погледу има жупни карактер и налази се под јачим утицајем медитеранских ваздушних маса.

Главна река Метохије је Бели Дрим. Његове веће притоке су: Пећка, Дечанска и Призренска Бистрица, Клина и Мируша („метохијске Плитвице").

Између Косовске и Метохијске котлине простире се побрђе Дреница. На врху Дрманска глава на Језерској планини, налази се хидрографски чвор Србије.

 Културно-историјске знаменитости

Пећка патријаршија - комплекс средњовековних цркава, центар српске православне цркве од краја13. века до 1766. године.

Дечани - манастир поред Дечанске Бистрице, задужбина краља Стефана III Дечанског.

Богородица Љевишка, црква у Призрену, задужбина краља Милутина, саграђена почетком 14. века.

Грачаница - задужбина краља Милутина из 14. века, недалеко од Приштине.

На месту где се 1389. године одиграла Косовска битка, уређен је спомен комплекс Газиместан.

Градски центри

Главни град Косова и Метохије је Приштина. Има око 400 хиљ. становника и унуверзитетски је центар.

Од осталих привредних, управних и културних центара Косова и Метохије значајни су Пећ – недалеко од Пећке патријаршије, Призрен – престоница Србије за време владавине цара Душана, Ђаковица, Урошевац, Гњилане – средиште Косовско-поморавског округа, Косовска Митровица (после доласка мировне мисије УН подељена на већу српску и мању албанску целину, седиште српског универзитета) итд.

Зимски спортски туристички центар је Брезовица на падинама Шар-планине недалеко од варошице Штрпце.

Од значаја су и бање: Клокот код Урошевца и Илиџа код Пећи.

Јужно Поморавље

Јужно Поморавље се на истоку граничи са Бугарском, а на западу са Косовом и Метохијом. На југу се простире до границе са Македонијом, а на северу се завршава код Сталаћа.

Крајеви у овој регији су: Власина, Крајиште, Топлица, Јабланица и др.

Природне одлике

Окосницу Јужног Поморавља чини долина Јужне Мораве. Она се састоји од неколико котлина и клисура (сложена или композитна долина). Истичу се Врањска, Лесковачка и Нишка котлина и клисуре: Грделичка, Печењевачко сужење и Сталаћка.

Котлине и клисуре Јужног Поморавља окружене су планинама које припадају Српско-макодонској маси. Истиче се планински простор око Власинског језера са планинама Дукат, Бесна кобила, Варденик, Чемерник, Руј. Гољак, Радан, Кукавица, Јастребац и друге су планине које се ређају са леве стране долине Јужне Мораве.

У сливу реке Косанице, притоке Топлице, налази се геоморфолошки локалитет Ђавоља варош, јединствен скуп земљаних пирамида са стеновитим блоковима на врховима.

Реке: Јужна Морава (настаје од Биначке Мораве и Прешевске Моравице које се састају код Бујановца); Нишава, Власина и Врла су десне притоке, а леве су: Топлица, Јабланица, Ветерница, Пуста река.

Културно-историјске знаменитости

Царичин Град (Justiniana Prima) недалеко од Лебана, Медијана код Ниша; у Нишу су још Тврђава, Ћеле кула и брдо Чегар у близини града.

Градски центри

Највеће градско насеље Јужног Поморавља је Ниш. Он се убраја у највеће градове Србије и њене значајне индустријске центре. Овде су развијени машинска, дуванска и електроиндустрија. Ниш је средиште региона и има универзитет.

Поред Ниша, већа насеља су Врање, познато по инд. дувана и намештаја, Лесковац – некада највећи центар текстилне индустрије Србије, данас препознатљив по гастрономским туристичким манифестацијама, Власотинце, Алексинац, Прокупље. Мања насеља градског типа су: Прешево, Бујановац, Лебане, Медвеђа, Сурдулица.

Бање: Врањска (најтоплија вода у Србији, 96°), Бујановачка, Нишка бања, Сијаринска (позната по гејзеру), Пролом, Куршумлијска, Луковска, Рибарска.