glasilo islamske zajednice bošnjaka u njemačkoj • broj 12...

glasilo islamske zajednice bošnjaka u njemačkoj • broj 12(22) • maj 2017. godine

BAJRAM SHERIF MUBAREK OLSUN

+49 (0)17 62 57 52 472 +49 (0)17 62 86 96 922 +49 (0)17 62 68 06 789 +387 (0) 35 320 320 +387 (0) 35 320 315 +387 (0) 35 320 344

Broj 12(22), maj 2017. godine NOVI SELAM 5

Predsjednik

Mešihata IZBNJ muftija Pašo-ef. fetić

Uvaženi Mufti-ja, u ime Re-dakcije srdač-

no Vam hvala što ste se odazvali pozivu da sa Vama kratko poraz-govaramo za novi broj načeg časopisa “Novi Selam».

Biti Muftija, znači imati autoritet u moral-nom, vjerskom, intelek-tualnom pogledu; biti Muftija znači i biti osoba koja ima široke ovlasti i čije odluke direktno utje-ču na organizaciju vjer-skog života; biti Muftija znači i biti osoba koja daje odgovore na aktuelna pi-tanja islama i muslimana na ovim prostorima. Da li je biti muftijom na evrop-skom Zapadu isto što i biti muftija u matičnoj državi, ili je to nešto drugačije?

Muftija - Biti muftija, ča-sna je i odgovorna dužnost unutar Islamske zajednice, a posebno kod Bošnjaka. Obavljati dužnost muftije na području evropskog Zapada, gdje djeluju dijasporalne mu-slimanske zajednice, svakako je veći izazov nego obavljati tu istu dužnost u Sarajevu ili Novom Pazaru. Ovdje se mu-slimani svakodnevno susreću

sa problemima i izazovima oču-vanja vjesrkog identiteta, te pita-njima praktikovanja vjere u sva-kodnevnom životu. U medijima se muslimani sve češće sumnjiče i prozivaju da nisu dovoljno inte-grirani u zapadna društva, koja svoj kulturni identitet baštine na kršćanskoj tradiciji. Islam se nastoji prikazati kao religija koja nije kompatibilna sa vrijedno-stima demokratije. Stoga, pored teoloških doktrina, ovdje je po-trebno dobro poznavati društve-ne prlike i organizaciju društva, te mudro promišljati i staloženo donositi odluke, a odmjereno da-vati savjete.

Vi, shodno Vašoj dužnosti, pratite stanje Bošnjaka i muslima-na. Da li će se muslimani izgubiti u asimiliranju u zapadno društvo? Da li će ih negativan tretman jav-nosti prema islamu i islamskim vrijednostima izolirati i udaljiti od islama radi izbjegavanja eventual-nih problema u društvu u kojem se nalaze? Šta nam savjetujete?

Muftija - Biti musliman danas na evropskom zapadu vrlo je iza-zovno ali i odgovorno. Religio-znost se pokazuje u javnom pro-storu. To utječe i na identificira-nje mladih sa vjerskim simboli-ma. Mladima treba više pouke o vjeri i moralu, jer bez toga nema nutarnje pobožnosti i vanjske čestitosti. Stoga, nužno je gra-

Intervju Muftije IZBNJ za “Novi Selam”

Poštovani i dragi naši prijatelji, dragi čitate-lji i čitateljke, ovaj muk

nepisanja predugo, već punih šest godina od aprila 2011. traje kada je bio izašao broj 11(21), i za ovo proteklog vremena jedni su nas već zaboravili, drugi su nam savjetovali da Novi selam ostavimo u prošlosti jer posto-je moderni elektronski mediji, a treći, oni najbrojniji bodrili su nas da pišemo i objavljuje-mo jer Novi selam je naš glas i svjedok našeg bitisanja u ovom vremenu i ovom prostoru, i uz to naš pouzdan hroničar. Ovi treći, to ste vi i prijatelji i čita-telji naši, bili ste uporni u pod-sticanju i ohrabrenju našem, i evo mi se ohrabreni i osokolje-ni pojavljujemo. Vi u rukama ponovo držite i listate svoj i naš Novi selam. Hvala vam!

Pojavljujemo se u pro-ljeće a ono je u znaku novih početaka. Ono je u znaku nadanja da postoji još jedna prilika, još jedna mogućnost da se iskažemo i pokažemo u novome, u promjeni, ra-stu, pozitivnim težnjama i u hrabrim sučeljavanjima sa izazovima sredine i vremena. Ponukani idejom da se po-novo budi novi – stari Selam javili su se brojni autori sa svojim prilozima. Oni rado-vi koje je Redakcija ocijenila prihvatljivim, a nisu mogli biti uvršteni u ovaj pojavit će se već u narednom broju Novog selama. Pripremajući prispjele tekstove, za razliku od ranijih vremena deceni-ju-dvije unazad kada su nam udarni prilozi bili autorska djela Bošnjaka iz Domovine ili prijevodi, sada smo zaista

ponosni jer su to sve prilozi na-ših autora Bošnjaka i Bošnjaki-nja koji žive, rade, misle i pišu ovdje u prostoru Njemačke.

Posve je vidljivo stasala je jedna nova generacija duhov-no i intelektualno snažna i kre-ativno moćna da se ponese sa svim onim što nosi ovo vrijeme neprestano se osvrćući natrag prema historiji i uzorima, ona korača naprijed vrlo oprezna u prihvatanju onoga što nadola-zi, i pripravljena u naslućiva-nju onoga što nosi budućnost. Nastojat ćemo da islamski rad i islamsko promišljanje usmjeravamo ka mogućem unapređenju postojeće prak-se poštujući razvojne potre-be i vjernika i džemata i to na način da uvažavamo našu stoljetnu tradiciju, naše mo-gućnosti, te naše različitosti u pristupima i poimanjima. Autori pišu ne samo iz u sebi pohranjenog duhovnog i in-telektualnog blaga, nego oni pišu da bi izrazili i svoje po-trebe i podijelili brige, strep-nje i nadanja, opisali svoja iskustva i iskustva Zajednice živeći privatne, porodične i džematske živote ovdje i sada. Zato ste nam potrebni svi vi, vični peru i kazivanju, da iz osjećaja lične i zajed-ničke odgovornosti pišete postavljajući pitanja i tra-gajući za odgovorima i rje-šenjima nas ovdje živućih. Na kraju, svako otpočinjanje poslije veće vremenske stanke jedne vrste je nov početak is-punjen brigama, kolebanjima, nesigurnostima i sumnjama, pa i ovaj naš današnji iskorak naprijed. Unatoč ovome, ono u što smo sigurni jeste odluč-nost da istrajemo i nada da u tom istrajavanju postane-mo boljim jer uvjereni smo da mi možemo i više i bolje! Zato podržite naš optimizam! Želimo vam ugodno čitanje.

U Wiesbadenu ša’bana 1438. hg/maja, 2017. godine

OsnivačIslamska zajednica Bošnjaka u Njemačkoj - IZBNJ

IzdavačMešihat IZBNJ

Za izdavačaPredsjednik Mešihata - Pašo ef Fetić, Muftija IZBNJ

RedakcijaIshak Alešević, glavni i odgovorni urednik;

Adem Hasanović, sekretar;

Mehmed Jakubović, tehnički urednik

LekturaDženana Bajraktarević

Grafička obradaElvedin Kozarević

U ovom broju Novog selama pišuAmer Mehmedović, Bilal Hodžić, Zenahir Mraković, Ševket Zukić, Muhamed Baščelić, Ishak Alešević, Amar Pintol, Mehmed Jakubović, Benjamin Idriz, Adela Kazija, Omer Sarajlić, Dževada Christ

ŠtampaGlobal Media Tuzla

Tiraž5000

AdresaIGBD - Zentralrat e.V., Novi selam, Rheinstr. 64, 65185 Wiesbaden

Tel.: 0611/360 298 95Fax: 360 298 93E-mail: [email protected]

Riječ na početku

Fotografija na naslovnoj straniUnutrašnjost novosagrađene džamije Džemata Witten, u Njemačkoj, otvorene, 21. maja, 2017. godine / 25. ša’bana, 1438 hg.

NOVI SELAM Glasilo Islamske zajednice Bošnjaka u Njemačkoj Broj 12(22), maj 2017. godine NOVI SELAM 7

diti i jačati zajednicu, kao insti-tuciju, koja će biti osposobljena da odgaja muslimane rođene u Evropi za izazove evropskog multikulturalnog društva. Bez organizovanog djelovanja, teško se sačuvati asimilacije. Neki će prihvatiti pozive pojedinaca da se priključe određenim izolova-nim i sumnjivim skupinama, kao vid vlastitog otpora na negativ-no tretiranje muslimana u me-dijima i javnosti uopće. Umjesto izolacije trebamo promovisati i podsticati obrazovanje i školova-nje naše omladine, uz adekvatan vjerski nauk i praktičan odgoj. To je garant uspješne integraci-je, izgradnje vjerskog identiteta i zaštite od asimilacije. Muslima-ni trebaju insistirati i raditi na uklanjanju predrasuda o islamu u društvenoj javnosti kreiranih i podrsticanih od strane pojednih medija i nekih političkih krugo-va, što u konačnici ima za rezul-tat destrukciju društva, netrpe-ljivost, anti-islamsko djelovanje, netoleranciju i mržnju.

U BiH i izvan nje aktuelizirano je pitanje paradžemata. Šta savje-tujete onima ovdje koji su izvan, i još nisu pod okriljem IZBNJ?

Muftija - Danas su musli-mani u zapadnoj Evropi suoče-ni sa mnogim poteškoćama u očuvanju svog identiteta zbog nedostatka zajedničkih i ospo-sobljenih institucija koje će re-gulirati njihove vjerske potrebe i građanska prava. Muslimani u SR Njemačkoj organizovani su u zajednice-džemate, koji ima-ju etnički predznak. U njima se čuva i razvija vjerska pouka, ali i kulturno-zavičajni identitet članova zajednice. Posebno je važno za nas Bošnjake, da se dr-žimo Islamske zajednice Bošnja-ka koja je prepoznatljiva širom Evrope. Određeni pojedinci i manje grupe ne uklapaju se u or-

ganizacioni rad naših džemata, te se pokušavaju organizirati na drugačijoj osnovi, istovremeno poistovjećujući se sa pojedinci-ma i grupama iz drugih djelova svijeta ili konvertitima. To je nesiguran put, a takve grupe su podložne zloupotrebi od strane mešetara, nadri-šejhova i tajnih službi. Stoga, pozivam Bošnjake da budu oprezni i odgovorni, te da se vežu za naše džemate, a sa-mim time i Zajednicu.

Vi ste konstatno u kontaktu sa predsjednikom Sabora, člano-vima Mešihata, sa članovima Sa-bora, glavnim imamima, te dže-matskim rukovodstvima i dže-matskim imamima. Kako se uspi-jevate nositi sa obavezama? Kako izgleda jedan Vaš radni dan?

Muftija – Mešihat IZBNJ ima 78 džemata koji su organizovani u pet medžlisa. Imamo medžlisa sa ve-ćim brojem džemata, koji su bliži jedni drugima, kao što su pokraine Nord-Westvalen, Hessen i Baden-Würtemberg. Međutim, imamo i džemata koji su udaljeni i po neko-liko stotina kilometara. Potrebno je puno napora i vremena da se dođe i obiđe svaki džemat. Zato se komunikacija najčešće uspostav-lja preko glavnih imama i članova Mešihata u saradnji sa džematskim aktivistima. Često sam u kontaktu sa imamima na terenu, prateći njihov rad i potrebe. Najvažniji segment zajednice jeste rad u dže-matu sa djecom, omladinom i dže-matlijama. Dinamika svakodnev-nog života, javne debate, tekstovi o islamu i muslimanima, traže od imama i aktivista u džematima akciju i odgovore na svakodnevna pitanja i izazove. Stoga je potebno savjetovanje i stalni kontakti, kako bismo što ujednačenije i efikasni-je djelovali u džematima. S druge strane, džematima je potrebna ad-ministrativno-organizacijska i fi-nansijska pomoć, posebno za broj-

čano manje džemate. Jedan broj džemata je u izgradnji džamijskih prostorija za potrebe džemata, dok su neki u fazi preuređenja kuplje-nih prostorija. Ovih dana, dvije novosagrađene džamije u Mainzu i Oberhausenu pustili smo u upo-trebu, a pred nama su, ako Bog da, dva svečana otvorenja džamija i to u džematima Mülheim an der Ruhr i Wittenu.

Ono što Vas čini posebnim je blagost i razumijevanje te velika vezanost za Rijaset IZ u BiH. Šta kažete o svom stilu i načinu rada i djelovanja, gdje biste mogli biti bolji, a u čemu vidite vaš uspjeh?

Muftija – Pokušavam sagledati realnost i na osnovu toga djelova-ti. Ovdje su džemati nastajali sa-moinicijativno i stekli su zavidnu samostalnost. Neki sporo prihva-taju i primjenjuju pravila i akte jedinstvene IZBNJ čiji su sastavni dio. To je, zasigurno, proces sa-zrijevanja i usvajanja standarda, što je neizbježno. Naše vezivanje za matičnu zajednicu je važno i prirodno. Mi ovdje nemamo sigu-ran oslonac za kojeg se možemo vezati. Onoliko koliko bude jaka i organizovana naša matična Za-jednica, toliko će i nas ovdje cije-niti i uvažavati. Nedavno je, jedan visoki evropski zvaničnik, izjavio da je Islamska zajednica u Bosni i Hercegovini najbolji model za Evropu. Naše vezivanje za Rijaset je prvenstveno po pitanjima du-hovne hijerarhije, čime čuvamo kontinuitet zajednice, čija silsila preko reisul-uleme, šejhul-islama i halifa seže do Poslanika a.s.. Ali ta veza sa Rijasetom nas ne sprje-čava da se otvaramo prema druš-tvu i sveukupnoj javnosti, da vo-dimo dijalog i da se uključujemo u društvene tokove. Naprotiv, to nam daje legitimitet tradicijske Zajednice. Stoga trebamo kori-stiti iskustvo matične Zajednice kada je u pitanju dijalog sa dru-

gim vjerskim zajedniama i interkul-turalni dijalog, kojeg naša matična zajednica baštini desetljećima.

Razmišljate li da osoba koja vrši dužnost muftije IZBNJ treba biti profesionalno angažirana, da li bi se na ovaj način moglo efikasnije udovoljiti brojnim i složenim zada-cima pred kojima stoji IZBNJ?

Muftija – Potreba za profesio-nalizacijom muftije u Njemačkoj svakako da je realna i opravdana, zbog brojnosti džemata i zbog obi-mnosti poslova koje obavlja muf-tija. U toku je izrada i usvajanje Pravilnika o organizaciji srednjeg nivoa IZ u BiH, kojim će se preci-znije urediti organizacija IZ-e u bošnjačkoj dijaspori. Pravilnik će definisat organizacioni nivo IZBNJ. Prema onome što je do sada ponu-đeno, predviđeno je povezivanje bošnjačkih zajednica u Evropi na čijem čelu će biti jedan muftija sa sjedištem u SR Njemačkoj. Time će se adekvatno riješiti i ovo pitanje.

Glavni imami su ujedno i Vaše sa-vjetodavno tijelo. Oni u reorganizaci-ji IZ imaju još veće zadatke i ovlasti. Kako vidite njihov angažman u jača-nju islamijjeta, očuvanju islamske svi-jesti, i njihove uloge u očuvanju naše tradicionalne islamske prakse?

Muftija – Suština misije Islam-ske zajednice jeste dobročinstvo, pozivanje na dobro i odvraćanje od zla. Uloga imama i glavnih imama jeste poslanje čovjeku, da prenesu i dostave lijepu riječ (ahsenu ka-vli). Naučavanje dobru i lijepom, odgajanje i podučavanje moralu i očuvanje umjerenog tradicional-nog praktikovanja islama, naša je glavna zadaća. Posebno je važno da se više vremena posveti radu na polju očuvanja naših porodica. Tu je svakako i naša komunikacija sa drugim vjerskim zajednicama te učestvovanje u inter-kulural-nom dijalogu na lokalnom i regio-nalnom nivou. Zato će angažman

glavnih imama u narednom perio-du biti još dinamičniji.

Upoznati smo da postoje realni planovi da se izgradi zgrada sjedi-šta IZBNJ u kojoj bi bile njene cen-tralne ustanove. Koliko je moguća realizacija izgradnje ove zgrade?

Muftija – Rješavanje adekvat-nog administrativnog sjedišta Mešihata IZBNJ, itekako je važ-no pitanje. U toku je iznalaženje najpovoljnije lokacije, kupovina zemljišta i izgradnja objekta ili ku-povina zgrade koja bi se namjenski uredila za potrebe Mešihata. Ono oko čega se svi slažemo jeste da to treba biti na području grada Fran-kfurta ili njegove bliže okoline. Uključili smo i nekoliko naših ljudi koji se bave ovim poslom da nam pomognu kako bismo na najbolji način riješili ovo pitanje.

Decenij organiziranja, djelova-nja i rada na jednom višem nivou u IZBNJ sa Muftijom na čelu obilje-žava se ovom 2017. godinom? Kako ocjenjujete ovaj period?

Muftija – Konstitutivna sjednica Sabora IZBNJ održana je 24.04.2007. godine, u Wiesbadenu na kojoj je izabrano rukovodstvo Mešihata IZBNJ. Nekoliko mjeseci kasnije Predsjednik mešihata je imenovan za muftiju IZBNJ od strane reisul-uleme IZ u BiH. To je bio period us-postave Mešihata IZBNJ na čelu sa muftijom za SR Njemačku. Nažalost, svi džemati nisu bili normativno i organizaciono potpuno spremni pratiti taj iskorak. Nakon toga, doš-lo je do određenih poteškoća. Usli-jedio je period traženja najoptimla-nijih rješenja i izrade normativnih akata za džemate, Medžlise i Me-šihat. Tu je i proces strukturalnih promjena unutar IZ u BiH, izmejene Ustava i donošenje Pravilnika o tri nivoa unutarnje organizacije, koji još nije završen. Ono što je važno za ovu godinu jeste usvajanje i primje-na Jedinstvenog džematskog statu-

ta od strane džematskih skupština, koji pravno i duhovno pozicionira džemat unutar IZBNJ. Izradili smo i usvojili Pravilnik o radu imama koji će zajedno sa Jedinstvenim džemat-skim statutom regulisati unutarnju strukturu i rad džematskog Odbora te definirati i precizirati status ima-ma. Također, uredili smo pitanje iz-davanja i produženja dekreta ima-mima. Na nama je da normativne akte koje smo izradili i usvojili, što bolje primjenimo na terenu.

Rijaset IZ u BiH još nije usvojio pravilnik o IZ u dijaspori. Izbori unutar IZBNJ su provedeni po do-sada važećim pravilima. Šta nam u ovom pogledu možete reći?

Muftija – S obzirom da još nije usvojen Pravilnik o srednjem nivou organizacije IZ u BiH (o dijaspo-ri), uz saglasnost Rijaseta IZ u BiH, proveden je izborni proces unutar IZBNJ. Konstuisan je novi saziv Sa-bora IZBNJ, izabrano je rukovod-stvo Sabora i saborske komisije. Izabrani su Izvršni odbori Medžlisa i novi saziv Mešihata. Nastojimo da svi organi zajednice i svi pojedinci rade što je moguće efikasnije i iz-vršavaju preuzete obaveze. Kada Sabor IZ u BiH usvoji Pravilnik o di-jaspori, mi ćemo pokrenuti proces usaglašavanja naših akata sa istim, gdje god to bude potrebno.

Na kraju, želimo Vam dobro zdravlje i uspjeh u budućem radu. Srdačno Vas selamimo u ime Re-dakcije “Novog Selama».

Muftija – Hvala Vama na lije-pim željama. Koristim ovu priliku da uputim selame svim članovima i aktivistima Islamske zajednice, te da im se zahvalim na podršci i tru-du kojeg ulažu, kao i imamima koji predano rade u džematima, vršeći časnu misiju pozivanja na dobro i širenja mira (selama) među ljudima.

U Mannheimu, 14.05.2017. godineI.A.

6

Novi

NOVI SELAM Glasilo Islamske zajednice Bošnjaka u Njemačkoj8 Broj 12(22), maj 2017. godine NOVI SELAM 9

Javnost u Njemačkoj je upoznata da se 27. maja 2013. godine, u Wittenu u

pokrajini NRW počelo sa grad-njom Islamskog centra na tri sprata sa novom džamijom,.

Grubi radovi na objektu su bili završeni do početka 2014. godine, a finalni radovi su pri-vedeni kraju do decembra 2015. godine.

U početku, planirano je da otvor novog Islamskog centra i džamije bude u maju 2016. godine, ali zbog tehničkih pro-blema nije bilo urađeno kako je planirano. Tako da je otvorenje prolongirano za 21. maj 2017. godine.

Objekat je građen na zemljiš-nom prostoru vakufa gdje je ne-kada bila stara džamija u Brei-testr. 5 u koja je imala funkciju punih 20 godina.

Projektanti nove džamije su bili dipl. arh. Samir Hadžimujić i dipl. ing. Refik Hajrović.

Građevinski odbor u početku su činili Hajrović Refik-pred-sjednik, Kadrić Edhem-zamje-nik, Tumbul Elmaz-član, Bibić h. Senad-član i imam Ruvejd-ef. Jahić.

Obavezu i poslove oko iz-gradnje, uglavnom, su vodili dipl. ing. Refik Hajrović, Edhem Kadrić-predsjednik džemata i imam Ruvejd-ef. Jahić.

Objekat je finansiran prilo-zima i radom džematlija dže-mata Witten, uz finansijsku po-moć muslimana iz bošnjačkih džemata širom SR Njemačke, te učešćem nekih turskih dže-mata i prilozima velikog broja džematlija iz turskih džemata u Wittenu.

Ovih dana trebala bi biti po-stavljena i munara, čiju izgrad-nju je finansirao donator-Boš-njak i njegova porodica, čime će gradnja objekta biti potpuno završena.

Svečano otvorenje Islam-skog centra i nove džamije pla-

nirano je 21. maja 2017. godine, čime ćemo muslimanima Witte-na i cjelokupne Islamske zajed-nice predati u amanet objekat da služi svojoj namjeni, da se u njoj odgajaju i uče vjeri sadašnje i buduće generacije. Ovom pri-likom pozivamo sve ljude dobre volje da uveličaju ovaj, za dže-mat, veoma značajan događaj.

piše

Amer MEHMEDOVIĆ


Ovaj tekst ima za cilj go-voriti o džematskom odboru, odnosno, onima

koji staju na čelo džemata da ga vode u pravnom, administrativ-nom, finansijskom, kulturnom i društvenom pogledu te načini-ma na koji bi džematski odbori trebali funkcionirati kao i pre-prekama koje stoje na tom putu.

Džematski odbor sačinjava grupa ljudi (pet, sedam, devet,... ) koji su izabrani od strane džema-tlija na redovnoj ili vanrednoj dže-matskoj skupštini putem aklama-cije. Odbori služe za širenje infor-macija i davanje savjeta, stvaranje ideja i rješavanje datih problema, olakšavanje koordinacije, komu-

nikacije i saradnje, preporuke za akciju i donošenje odluka.

U historiji islama, prvi dže-mat je uspostavljen u Mekki a uspostavio ga je Allahov Poslanik a.s., koji je djelovao u sjeni i često podaleko od očiju javnosti. Drugi džemat je uspostavljen u Medi-ni koji predstavlja preteču svih kasnijih džemata koji će nastati. Ako bismo povukli paralelu u na-činu ustrojstva, organizacije, hi-jerarhije te aktivnosti našli bismo mnogo sličnosti sa našim dže-matima, ali i različitosti uvjeto-vane jedinstvenom ličnošću Mu-hammeda a.s.. U Poslanikovo a.s. vrijeme nisu postojali džematski odbori na način na koji ih mi da-nas poznajemo. Današnji džema-ti imaju imama koji predstavlja nasljednika Allahovog Poslanika,

džemat kojeg bismo mogli upore-diti sa ashabima koji su obezbje-đivali neophodne uvjete za funk-cionisanje džemata (izgradnja džamije, opremanje, održavanje, renoviranje i dr.) na čijem čelu se nalazi džematski odbor.

U 2008. godini IZ u BiH je or-ganizovala seminare namijenje-ne imamima gdje su brojni imami uzeli učešća putem referata ili diskusija. Seminarima se potvr-dila tvrdnja da ključnu ulogu u jedinstvu islamske zajednice ima-ju imami. Na seminarima je bilo riječ i o džematskim odborima, a uvaženi pojedinci su naveli zna-čaj džematskog odbora kao orga-nizacione jedinice navodeći da: „Džematski odbori trebaju osigu-rati uslove za nesmetan rad, dati podršku u realizaciji programa koji su dobri za džemat ili Islam-sku zajednicu. (Suad-ef. Mujakić).

Ramiz-ef. Bajić iz Tuzle, go-voreći o teškoćama u radu ima-ma općenito, kazao je da je čest slučaj nefunkcionalnost i ne-ažurnost džematskih i izvršnih odbora, što značajno otežava uspješno obavljanje poslova imama. Spomenuo je pritom da su obezbjeđivanje uslova i infrastrukture općenito u nad-ležnosti spomenuta dva tijela. Stoga, džematski odbor se mora brinuti o džamiji, vakufskoj imovini, opremanju učionice sa potrebnim nastavnim pomaga-lima, dok s druge strane medžlis IZ-e kao poslodavac ima punu odgovornost po svim pitanjima za svog uposlenika: „Džematski odbor treba da služi imamu, jer on ne može rješavati imamske poslove.“ (Izet-ef. Čamdžić)

Odbori su nužni kako bi se omogućio timski rad, donosili zaključci, implementirali radni ciljevi, izvršila evaluacija urađe-nog, olakšalo poslovanje imama i neometano funkcionisanje dže-mata. Kao što je već spomenuto džematski odbor bi trebao biti u tijesnoj saradnji sa imamom koji predstavlja maticu svog džema-ta. Imam ne smije biti vagon ko-jeg će drugi vući, jer time, kako ističe Mensur-ef. Pašalić: „Ako je imam aktivan i kreativan, dže-mat je organiziran i servis njego-vih projekata, dok tamo gdje izo-staje aktivnost imama on postaje instrument parcijalnih ideja po-jedinih džematlija“

Problemi u funkcionisanju džematskih odboraSagledavajući stanje naših

džemata uočava se niz izazova sa kojima smo suočeni kada je u pitanju džematski odbor. Neki od tih izazova su:

1. Izbor članova odboraOdbori se biraju na džemat-

skoj skupštini gdje se kandidati najčešće predlažu na licu mjesta bez prethodne konsultacije sa nji-ma. Mnogi bivaju zatečeni prijed-logom da uđu u džematski odbor i njihova prva reakcija je odbijanje ponude pravdajući se nedostat-kom vremena, zauzetost poslom, rad u smjenama, skromnost, sma-tranje sebe nekompetentnim za određenu funkciju, itd. Aktuelni džematski odbor bi trebao prije nego što izabere novog člana oba-viti razgovore sa potencijalnim kandidatima te im jasno predočiti šta se očekuje od budućeg člana kao i obim djelatnosti kojim će se baviti. Ponekad, predloženi budu u nedoumici, a ostali nastoje da

ga odobrovolje i da ga postave u džematski odbor, misleći da time čine ono što je najbolje. Time se samo popunjava upražnjeno mje-sto. Uopće se ne postavlja pitanje da li je ta osoba kompetentna i da li može zadovoljiti izazove časne dužnosti. Zbog toga se dešava da u odbore dođu ljudi koji ne kla-njaju pet vakat-namaza, niti po-ste ramazan što je suprotno toj funkciji. S druge strane, imamo ljude koji u današnje vrijeme ne poznaju rad na računaru. Među problemima je situacija kada imamo one koji nekada tajno, a nekada i javno lobiraju za sebe kako bi ostvarili svoje neiskrene i egoistične ciljeve. Poslanik a.s., nas je podučio da ne dajemo vlast onima koji je traže. Izboru novih članova odbora bi trebalo pristu-piti krajnje ozbiljno, strategijski, analitički i promišljeno. Za svaku poziciju trebali bismo tražiti one koji pored bogobojaznosti i po-vjerljivosti imaju kompetenciju i dostojni su pozicije koju vrše, shodno navedenom „…i da ema-nete povjeravate onima koji su ih najdostojniji“.

2. Pomanjkanje vremenaDrugi problem koji se uočava

u radu džematskog odbora jeste da skoro svi članovi imaju stalno zaposlenje i da se džematu po-svećuju u svom slobodnom vre-menu. Njihov rad je volonterski, neplaćen, a oni nastoje predano, ozbiljno i shodno svojim mo-gućnostima raditi što je moguće bolje. Međutim, veoma je teško uskladiti poslovne obaveze, oba-veze prema porodici, prema rodi-teljima, prijateljima kao i prema društvu u kojem živimo. Malo ima onih kojima je džemat jedina obaveza ili koji su profesionalno uposleni. Trenutno, kod nas ideja

o profesionalno uposlenom bla-gajniku ili sekretaru u džematu djeluje čudno i nerealno. Mnogi, pak, smatraju da se svi poslovi koji se vode oko džemata moraju odrađivati isključivo volonterski ili „fi sebilillah“. Mnogo aktivno-sti se neće moći izvesti a urađene će biti nestručne i neplanski, pa se ostavlja mogućnost za pravlje-nje većih grješaka.

3. Nedostatak timskog radaJoš jedan od problema u radu

džematskih odbora je nedostatak timskog rada. Da bi se ovo ostva-rilo potrebna je prije svega kon-stantna i kvalitetna komunikacija između članova odbora koji će jedni druge uvažavati, konsulti-rati i savjetovati. Ponekad, usljed nedostatka vremena neki od čla-nova odbora djeluju samoincija-tivno što kasnije može biti kobno za timski rad. A ako se povjereni zadaci ne obavljaju traženom di-namikom, ili se ne obavljaju na vrijeme, dovodi se u pitanje i za-jednički rad. Jedna od opasnosti koja se krije u radu džematskog odbora jeste kada jedna osoba želi da dominira i da se njene odluke bez pogovora sprovode. Da bi se ovo izbjeglo Allah i Njegov Posla-nik a.s., su nas poučili principu „šure“ savjetovanja na način, ci-tiram: „…i njihova stvar između njih je savjetovanje...“, tj. pravo da svako iznese svoje mišljenje i da se o svemu razgovara, te da se putem glasanja usvajaju odluke.

Ovo je samo dio problemati-ke u vezi djelovanja džematskih odbora. Stručni seminari za sve članove odbora su neophodni kako bi savladali vještine komu-niciranja, menadžmenta, finan-sijskog poslovanja, lobiranja, planiranja i sprovođenja dže-matskih aktivnosti.

piše

mr. Bilal-ef. HODŽIĆ

odgovornost džematskih

odbora u funkcionisanju i implementiranju džematskih aktivnosti

Zajedno sa grupom studenata sa Univerziteta Duisburg-Essen u februaru 2014. godi-

ne osniva Mrežu bosanskih stude-nata i akademika u Njemačkoj, čiji je predsjednik od osnivanja. Upra-vo je Mreža (Netzwerk bosnischer Studenten und Akademiker in De-utschland) tema našeg razgovora.

1. Kada se i kako pojavila ide-ja o osnivanju Mreže bosanskih studenata i akademika u Nje-mačkoj?

Ideja sama po sebi nastala je sredinom 2013. godine. Razlog za nastanak ideje o osnivanju Udru-ženja potenciran je očitim nedo-statkom adekvatne platforme za studente, akademike i poslovne osobe, koji ujedno predstavljaju ciljne grupe Udruženja. Bili smo svjedoci pokušaja u prošlosti da se organizuje platforma za gore navedene grupe, bez da je se jedna od tih organizacija mogla održati duži vremenski period. Mi smo to htjeli promijeniti i po-puniti tu prazninu.

2. Šta je cilj te platforme od-nosno umrežavanja i na koji na-čin se ono odvija?

Mreža bosanskih studenata i akademika u Njemačkoj osno-vana je sa ciljem povezivanja studenata i akademika bh. pori-jekla koji studiraju ili imaju već apsolviran studij u Njemačkoj. Time se Udruženje definira kao putokaz za nove generacije bh. zajednice u Njemačkoj, gdje mla-di ljudi imaju priliku biti aktivan i produktivan član društva. Naša vizija je povezivanje individual-no uspješnih ličnosti, a želimo

povezati već postojeće projekte i inicijative i cjelokupnu sliku predstaviti u širem kontekstu.

3. Ono što se meni svidjelo je činjenica da se tu radi o bosan-skoj a ne bošnjačkoj platformi. Da li je to namjenski i ciljano koncipirana platforma ili?

Apsolutno. Od početka je bilo jasno da želimo da budemo mreža studenata i akademika, koja okuplja sve etničke i reli-gijske grupe koje danas žive u Bosni i Hercegovini, jer samo u takvoj koncepciji vidimo smisao umrežavanja bh. dijaspore. Ovo pitanje zahtjeva mnogo više prostora, kako bi se odgovorilo na adekvatan način. Ukratko, moje duboko uvjerenje je da je upravo taj pluralistički, toleran-tni i integrirajući pristup jedino rješenje za BiH, kako za umre-žavanje njene dijaspore tako i za samo društvo u BiH.

Rat protiv Bosne nije bio is-ključivo rat protiv jedne etničke ili religijske grupe, nego protiv načina suživota u Bosni. Naime, u Bosni nisu bile prisutne razli-čite kulture, pa se tako i društvo u Bosni ne može nazivati mul-tikulturalnim društvom. Radi se o jedinstvenoj, zajedničkoj kulturi koja je obuhvatala sve etničke grupe i nerazdvojno spojila religije i religijske običa-je. Upravo u ovoj činjenici leži snaga bosanske ideje, za koju, po mom mišljenju, nema alter-native, ukoliko želimo osigurati opstanak bosanske države.

Na kraju, smatram da je glav-ni razlog neuspjeha dosadašnjih inicijativa na istoj ciljnoj osnovi ograničavanje ciljne grupe na jednu etničku grupu, u najve-ćem broju slučajeva na Bošnjake. Takvim pristupom se gubi samo biće bh. društva kao jedna cjeli-

Broj 12(22), maj 2017. godine NOVI SELAM 13NOVI SELAM Glasilo Islamske zajednice Bošnjaka u Njemačkoj12

ahmed spahić,

osnivač Mreže bosanskih

studenata i akademika

u Njemačkoj

Ahmed Spahić rođen je 15. juna 1993. godine u Ammanu, država Jordan. Godine 1994. zajedno sa

roditeljima došao je u Njemačku. Nakon završetka Gimnazije 2012. godine upisu-je Fakultet „Wirtschaftsingenieurswe-sen“ na Univerzitetu Duisburg-Essen. Tokom studija boravio je šest mjeseci u Maleziji na Nacionalnom Univerzitetu Malezije – UKM. Pored fakultetskih oba-veza predsjedavao je jednoj od najstari-jih studentskih konsultantskih organiza-cija u Njemačkoj „WIP – Wissenschaft in der Praxis“ sa sjedištem u Duisburgu te bio član Upravnog odbora Organizacije studentskih konsultantskih organizacija u Njemačkoj „BDSU – Bundesverband Deutscher Studentischer Unter-nehmensberatungen“ sa preko 30 člani-ca širom Savezne Republike Njemačke. Stipendista je fondacije „Deutschlan-dstiftung Integration“ pod pokrovitelj-stvom kancelarke Angele Merkel.

razgovarao

Zenahir MRAKOVIĆ


na i kao takvo je neprirodno, a samim tim i neodrživo stanje.

4. Vaša ciljna grupa su bo-sanski studenti i akademici u Njemačkoj. Imate li podatke o kakvom potencijalu se tu radi?

O (ne)organizovanosti bh. dijaspore u Njemačkoj, ali i šire, dovoljno govori nepostojanje kvalitetnih statističkih podata-ka u svim poljima, pa tako i o broju studenata i akademika sa bh. porijeklom. Ovaj problem želimo riješiti u skorijoj buduć-nosti zajedno sa ambasadom Bosne i Hercegovine i drugim partnerima, kako bismo dobili validne informacije. To je važno, upravo radi naše aktivnosti koju bismo mogli koordinirati prema kvalitetnim statističkim poda-cima. Međutim, sama činjenica da Udruženje danas broji 70-ak članova, da smo u ovoj godini otvorili regionalna zastupniš-tva u Štutgartu i Hamburgu i da svakodnevno dobijamo poruke sa interesom za uključivanjem u aktivnosti mreže, smatramo da je Udruženje ogroman potenci-jal kada je riječ o studentima i akademicima u Njemačkoj i da je ovakva platforma neophodna za razmjenu iskustava.

5. Unutar mreže djeluje ne-koliko projektnih grupa. Može-te li nam ukratko predstaviti o kakvim se projektnim grupama radi i čime se one bave?

Rad Udruženja baziran je na četiri komponente: studij, biznis, mentorstvo i razmje-na koji su ujedno predstavlje-ni kroz naše projektne grupe. Projektna grupa „Razmjena sa Bosnom i Hercegovinom“ pred-stavlja poveznicu bh. javnosti i udruženja. Ona predstavlja in-fo-centar za studente iz Bosne i Hercegovine koji su zaintere-

sovani za nastavak svog školo-vanja u Njemačkoj. Pri tome ne igra ulogu, da li se radi o jednom semestru, bachelor- ili master-studiju ili čak doktorskom radu. Kako bismo olakšali put studen-tima iz Bosne i Hercegovine na univerzitete širom Njemačke, mi nudimo savjetovanje prili-kom apliciranja na univerzitete i olakšanu integraciju u jedno novo društvo i novu okolinu. Sastavni dio ove projektne gru-pe je također interakcija sa bh. javnošću, a fokus interakcije je na njemačkim institucijama, fir-mama i nevladinim organizaci-jama u Bosni i Hercegovini.

U okviru projektne grupe „Mediji“ želimo obuhvatiti re-levantne informacije iz oblasti ekonomije, politike, kulture i obrazovanja za bh. zajednicu, koje objavljuju njemački mediji. Također, u interesu nam je biti glas za osobe iz zemalja njemač-kog govornog područja, čije je porijeklo iz Bosne i Hercegovi-ne. Magazin „Pangea“ prvi je časopis koji obuhvata četiri di-menzije udruženja, i to: studij, biznis, mentoring i razmjenu i u javnost promoviše kako uspješ-ne priče, tako i osobe. Time že-limo omogućiti razmjenu infor-macija, ideja i koncepata.

Biznis-klub je platforma za bosanskohercegovačke podu-zetnike u Njemačkoj putem koje im je omogućena razmjena iskustava i diskusija o mogućim prilikama iz poduzetničke per-spektive. Cilj Biznis-kluba jeste i ekonomsko povezivanja Bosne i Hercegovine i Njemačke kroz stvaranje uvjeta za poboljšanje poslovnog ambijenta za podu-zetnike koji imaju interes inve-stirati u Bosnu i Hercegovinu, kao i plasiranje proizvoda na

relaciji Bosna i Hercegovina-Njemačka.

Projektna grupa „Mentor-stvo“ bazira se na dva nivoa djelo-vanja: Primarno, članovi Udruže-nja trebaju predstavljati uzore za buduće studente. Prijelaz iz škole na univerzitet popraćen je skoro uvijek poteškoćama, naročito za osobe iz neakademskih porodica. Time udruženje predstavlja po-veznicu i most prelaska iz škol-skog u univerzitetski život. Samo 23% osoba iz neakademskih poro-dica se odluči na taj korak - upis na visokoškolsku ustanovu. Naša iskustva pokazuju da osobe sa bh. porijeklom ostvaruju zapažene rezultate u oblasti obrazovanja. Omogućiti ovakvoj djeci pristup ka univerzitetima, dati odgovore na pitanja u vezi studija i služiti im kao uzor te time ustrojiti ih ka budućem uspjehu, predstavljaju osnovne ciljeve „mentoring pro-grama“. Drugi aspekt „mentoring programa“ uključuje i članove Bi-znis-kluba koji služe kao mentori studentima, koji svoj studij pri-vode kraju te žele napraviti prve korake u poslovnom svijetu.

6. NBSAD je zamišljen i kao neka vrsta privrednog mosta iz-među BiH i Njemačke. Jeste li u toj oblasti uspjeli realizirati već neke projekte?

Trenutno smo fokusirani na umrežavanje poduzetnika i

kompanija koje su osnovane od strane bh. dijaspore u Njemač-koj. Prema istraživanjima broj kompanija osnovanih od stra-ne bh. dijaspore prelazi brojku od 10.000. Nakon umrežavanja ovog resursa i stvaranja prilika za članove Biznis-kluba u Nje-mačkoj želimo graditi upravo taj most prema BiH, i to preko njemačkih institucija i organi-zacija u BiH na jednoj strani, i putem direktne komunikacije sa kompanijama na drugoj stra-ni. Isto tako ne smijemo zabora-viti na udruženja koja već danas servisiraju potrebe bh. dijaspo-re uvezi investiranja u BiH. Na ovom mjestu moram spomenuti i aktivnosti ambasade Bosne i Hercegovine i ambasadora, Nj. E. Željka Janjetovića na polju poboljšanja ekonomskih prilika u BiH kroz promociju poten-cijala koje pruža privreda BiH. Tokom 2016. godine imali smo veoma pozitivne razgovore sa ambasadorom upravo na temu ekonomske diplomatije, te u skorijoj budućnosti planiramo intenzivirati naše aktivnosti u saradnji sa ambasadom i konzu-larnim predstavništvima u Nje-mačkoj, kako bismo na što bolji način promovisali potencijale bh. privrede.

7. Nedavno je iz štampe iza-šao i prvi broj časopisa “Pan-gea» čiji izdavač je upravo

Mreža. O kakvom se časopisu radi?

Nakon uvođenja bloga Mreže u januaru 2016. godine, magazin “Pangea» predstavlja sljedeći korak Udruženja u stvaranju medija za bosanskohercego-vačku dijasporu putem kojeg će najrelevantnije informacije biti dostavljene bh. dijaspori iz ra-zličitih sfera života. Ime maga-zina ujedno i slikovito dočarava cilj udruženja - povezivanje bo-sanskohercegovačke dijaspore. Ime “Pangea» stoji za posljednji superkontinent na Zemlji, koji je objedinjavao sve kontinente, te su time predstavljali jednu zajednicu. Cilj magazina je od-vesti bh. dijasporu ponovno u vrijeme Pangee, kada nije bilo bitno na kojem kontinentu ili u kojoj zemlji se nalazimo.

Sadržaj Magazina biće dostu-pan kako na njemačkom, tako i na bosanskom jeziku, čime že-limo doprijeti i do onih koji ne govore njemačkim jezikom. Struktura magazina orijenti-sana je ka internom uređenju Mreže. U rubrici „Insights“ biće predstavljen rad udruženja. Ru-brika „Studij“ donosi novosti sa područja visokoškolskog ob-razovanja kao i priče uspješnih studenata. Informacije iz oblasti poduzetništva i ekonomije biće predstavljeni u okviru rubrike

„Business & Mentoring“ sa ci-ljem povezivanja potencijala Njemačke i Bosne i Hercegovi-ne. U okviru rubrike „Panora-ma“ moći ćete upoznati osobe i priče, koje su relevantne za život osoba koji žive i rade van Bosne i Hercegovine. Zajedno sa našim partnerom “Balkanvibe» predstavljat ćemo čari Bosne i Hercegovine u rubrici „Discover Bosnia and Herzegowina“, kako bismo time našu domovinu pre-zentirali na jedan posve druga-čiji i primamljiviji način.

8. Koji su vaši dalji planovi kad je Mreža u pitanju i gdje je vidite za pet godina?

Nakon etabliranja regional-nih zastupništava u Štugartu i Hamburgu želimo otvoriti do sredine ove godine regionalna zastupništva u Berlinu, Fran-kfurtu na Majni i Minhenu, kako bismo na lokalnom nivou bili prisutni kada je riječ o “Biznis klubu»-programu mentorstva i generalno umrežavanja stude-nata, akademika i poduzetnika. Isto tako, želja nam je pretvoriti program mentorstva u djelo i otvoriti studentima put prema karijeri i napretku.

Dugoročni cilj mreže je umrežena dijaspora, koja koristi sve mogućnosti kako bi u svojoj zajednici u zemlji u kojoj živi, ali isto tako i u Bosni bila pokretač promjena ka boljem. Za ostvari-vanje ovog cilja potrebno nam je zajedništvo. Zato koristim ovu priliku da apeliram na insti-tucije, organizacije i udruženja u BiH i dijaspori, koje imaju iste ili slične ciljevi kao mreža bo-sanskih studenata i akademika u Njemačkoj i da naglasim da je Mreža otvorena za razgovore na bilo koju temu, kako bismo za-jedno došli do najboljih rješenja.


kroz kraljevska vrata ulazim unutra. Ja, sitni Allahov rob, u džamiji Božijeg Poslanika, ho-dam između nepreglednih stu-bova i svodova i učim salavat na Muhameda a.s.. Iz moje opi-jenosti trže me prvi medinski ezan, vinu se u nebo najljepši poziv. Prvi podne-namaz u Me-dini, u Poslanikovoj a.s. džamiji. Prepustih se namaskom užitku, duša zaplovi Allahovim pro-stranstvima.

Nedjelja, 25.12.2016. godine Čujem sabahski ezan sa Poslani-kove džamije, al‘ glavu ne mogu dignuti. Gripa me savladala, i primorala da taj dan provedem u krevetu. Pred podne u sobu mi udje Nusko, donese gurabiju, k‘o pravom bolesniku, sjede na Ćosin krevet pored i poče ispre-kidano nešto da mi priča. U prvi mah nisam ga shvatio šta mi go-vori, čujem, kao da kaže, „da mu se Allah smiluje,“….“Ma kome bo-lan Nusko, šta to pričaš?“ „Pa, Šele, cijelo vrijeme ti govorim a ti ništa. Umro je naš brat Rifet“, plačnim glasom mi odgovori. „Koji Rifet , kakav Rifet ?“ „Pa Rifet Mešinović!

Ta vijest me diže iz kreveta, hvatam se telefona, zovem Be-kira. Ne javlja se. Šaljem mu sms poruku. „Da Šele istina je!“, odgo-vori Bekir.

I tako... preselio je naš Rifet.

Ponedjeljak, 26.12.2016. godine Danas idemo na Uhud, poprište velike bitke u historiji islama i pr-vog poraza prouzrokovanog trča-njem za plijenom, nedisciplinom, te ne držeći se naređenja pretpo-stavljenog. Svratismo i u Kuba, tu je prva džamija koju je sagra-dio Muhamed a.s. po dolasku u Medinu. Klanjasmo dva rekata, i produžismo ka Uhudu. Penjemo se uz kameniti i zapušteni bri-jeg. Pa zar je to Uhud, pitam sam sebe? Ne primjećujem posebna

obilježja. Okolo razbacano svega i svašta. Na vrh brda Izet-ef. odr-ža kratko predavanje o Uhudu, i značaju Uhuda. „Eno tamo leži veliki, neprevaziđeni junak hazreti Hamza, i ostali sehidi Uhuda“, veli nam. Jedva se uhavizah , da je to taj čuveni uhudski mezaristan, ograđena prašnjava ledina, veli-čine fubalskog igrališta, sa par ka-menova na sredini. Gledam zbu-njeno. Čujem kako neki „dobri“ muslimani objašnjavaju kako po islamu ne treba obilježavati ništa, niti praviti spomenike. Ne rekoh ništa, priđoh željeznoj ogradi, di-goh ruke i proučih fatihu hazreti Hamzi i šehidima Uhuda. Produ-žismo do Hendeka, kojeg nema, a trebalo bi da ga ima, jer... Hendek je već druga pouka, a i velika po-bjeda i vojna i strateška. Nakon jacija-namaza u haremu Poslani-kove a.s. džamije klanjasmo dže-nazu rahmetli Rifetu.

Utorak, 27.12.2016. godine Ponoć je prošla i ne mogu da spavam. Ustajem. Moji cimeri horski spavaju. Uzimam abdest, idem da ga ove noći posjetim, rekoh sam sebi. Idem da pro-bam doći do kabura Muhamme-da a.s.. Ulazim u Rewdu, stanem u red i krenem polahko. Redari puštaju naizmjenično sa dvije strane. Kada je moja grupa kre-nula, ubrzam korak, i dođoh tik do vrata iza kojih leži inasn radi kojeg je sve ovo Allah stvorio. On. Naš Pejgamber Muhammed a.s. „Ja Resul, selam alejke!“, jedva izustih. Grlo mi se suši, koljena klecaju, hvata me trema. „Hej, pa ja sam samo nekoliko metara od kabura Allahu najdražeg stvorenja koje je ikada hodalo po zemlji!“, pomislih. Klanjah dva rekata. Učim dove, zahvaljujem Allahu dž.š., i svima onima koji su do-prinijeli da ja budem to što je-sam, i da ove noći budem tu gdje jesam. Na izlazu prođoh pored

vrata iza kojih su kaburovi h. Bekira i h. Omera. Nazvah im selam, proučih Fatihu i izađoh u medinsku noć.

Srijeda, 28.02.2016. godine Ica koji je već bio jednom na umri drži nam sobni seminar kako se oblače ihrami. Zike, Ćoso i ja nekako se zamotasmo, a Ica to stručno pregleda i do-dade: „Dobro je, idemo!“, reče to onako, profesorski. Dugo smo čekali na polazak autobusa. Sja-tilo se mnoštvo policajaca ra-znih struka, nešto provjeravaju. Konačno, polazak. „Allahimanet, o gradu Božijeg Poslanika! Selam, o Medino! Vidimo se opet, ako Bog da!“, uzvikujem kroz suze. Za-ustavismo se na Zul-hulejfi, klanjasmo dva rekata, i opet na „Put Hidžre“. Mekka. Sjedim na-prijed. Gledam nepregledne ka-mene pejzaže koji promiču po-red nas. Iako je u autobusu buč-no, tekbiri, salavati, telbije, Nu-sko navija ilahije od Zahir-ef., ja sam utonuo u svoje misli, tu mi je najljepše. Da, to je taj put, put kojim je naš Resulullah iz rodne Mekke prešao u Medinu, kada su ga njegovi sugrađani protje-rali. Hidžra, jedan od najznačaj-nijih događaja u historiji islama. Toliko značajna da od nje i vri-jeme računamo. Imamo svoju eru. Brojimo svoje vrijeme, ima-mo svoju hidžretsku godinu.

Halil-ef. drži kratak vaz. Daje nam posljednje upute dok se približavamo Mekki. „Lebejke - Allahume Lebejk“, odzvanja au-tobusom, uzbuđenje raste, emo-cije ključaju. Ulazimo u Mekku. Gledam naprijed. „Eno je, sahat-kula!“. Tu, ispod nje i Ona, Kaba. Smjestismo se u hotel, vrije-me je akšam-namaza. Klanja-li smo pred ulazom u Merwu. Nakon jacije, oko pola jedanaest polazimo da izvršimo obrede umre. Ulazimo na vrata, dr-

Jedne ramazanske večeri, za vrijeme iftara, sjedili smo, Faković Nusret-Nu-

sko, Faković Ismet- Ica, Makić Abidin-Bido, Čaplja Omer, i ja, i onako spontano u glas rekosmo: “Idemo na umru! Idemo da Novu 2017. godinu dočekamo na najsveti-jem dunjalučkom mjestu, u Tawafu pored Kabe, da ovu godinu preselje-nja u našu novu džamiju na ovakav način završimo.» Zovnusmo na-šeg imama Halil-ef. Makića, koji je sjedio malo podalje, za dru-gim stolom i rekosmo mu: „Ide-mo na umru, al‘ ti nas vodiš», reko-smo mu. I tako je i bilo. Samo što Bidi i Omeru ne bijaše suđeno, a nama se pridružiše još Abdioski Zejnil-Zike, Ćosović Ifet- Ćoso, Pašić Bećir, Suljić Muamer, Fa-

ković Kimeta, Elvira, Amina, i Anesa, te Šehović Muamer, Ikić Senad i još pedesetak što bija-hu Allahovom voljom odabrani. Svi zajedno, 23. decembra 2016. godine, koju minutu do ponoći, sletjesmo u Džeddu. Vođa puta bio je naš Halil-efendija.

Subota, 24.12.2016. godine Sahat iza ponoći, autobusom krenusmo prema Medini. Gripa me polahko savladava, te uz ve-liki napor nastojim biti budan, sjedim na prvom sjedištu, i po-kušavam da upijam kamenite pejzaže nanizane pored autopu-ta koji nosi simbolično ime - Put Hidžre. Na jednoj od benzinskih stanica zaustavismo se da kla-njamo sabah-namaz. Abdesta-hana oronula, zapuštena, dža-

mija nepometena još od prošlog bajrama. Sa Nuskom razmjenju-jem prve utiske,…“Pa kako ovako, pa ovo je Put Hidžre?!“.“Šele , pro-baj da se skoncentrišeš na ono zbog čega si doš‘o, pusti to što vidiš!“, reče mi Nusko poučen isku-stvom kojeg je stekao ranijim dolascima. Idemo dalje, Medina, grad Božijeg Miljenika a.s. sve nam je bliže. Iza sna me trgnu glas Halil-ef. koji je najavljivao ulazak u Medinu. Pred hotelom nas je dočekao Izet-ef. Bibić, di-rektor Ureda za hadž i umru, pri Mešihatu IZBNJ.

U sobi sam sa Icom, Ziketom i Ćosom, društvo za poželjeti, a prijateljstvo godinama građeno u džematskim safovima. Gri-pa, umor, klimatske promjene, sve me savladalo, odmah sam utonuo u prvi san, medinski. Probudih se sahat do podne. Moji cimeri izašli u prvu me-dinsku šetnju. Uzimam abdest, izlazim pred hotel. Pokušavam da se orijentišem, krećem se za suncem. Samo nakon pet-šest minuta hoda predamnom se u svoj svojoj veličini i sjaju ukaza ona, džamija Božijeg Poslanika s.a.w.s. Da, Ona je to! Prvi put je vidim, al‘ je prepoznah. Srce mi igra, ulazim u Harem, okrećem se lijevo, desno, i polahko, opre-zno se osvrćući lijevo-desno,

Kraj Kabe sam ja stajao


žim se u prvom redu. Idemo od Merwe prema Saffi. Pred jednim stepenicama, Izet-ef. nas zau-stavi, zamoli nas da oborimo po-glede, učimo telbiju, i na njegov znak dignemo glavu kada dođe-mo pred Kabu. Idemo. Srce hoće da iskoči od uzbuđenja. Umiru-jem sebe glasnim učenjem telbi-je. Silazimo niz stepenice. Izet-ef. nas hrabri: „Još samo malo!“, a onda nam kaže da se zausta-vimo i podignemo pogled. „O Allahu pa to je ona, Kaba !“ Stoji ispred mene na dvadesetak me-tara u svojoj ljepoti i veličini. Dižem ruke, učim dovu, koja se, kako mnogi kažu, ne odbija. Šta sam u tom veličanstvenom mo-mentu molio, nek ostane moja tajna, samo velim: „O Allahu, molim Ti se, Ti moje dove primi!“ Krećemo u prvi tavaf. Gledam oko sebe šarenilo Božijeg stva-ranja, sve u jednom dahu, svi, samo svoji, sa svojim halovima, potrebama i mislima, a opet jedinstveni, na najuzvišeni-jem dunjalučkom mjestu. A ja mali Ševko iz Velina sela, sin Mehmeda i Emine, na dohvat Kabe. „Hvala ti, o Allahu, na toj ča-sti! Obraduj i moje roditelje, jer da nije bilo njihove upornosti, da na Put izvedu, ko zna,..» Nusko nas vodi podignute ruke, on nam je orijentir da se ne pogubimo. U jednom momentu pogledi nam se sretoše, kao da me je razu-mio, i reče mi: „Šele, idi ovako ukoso, pa do Kabe, dodirni je!“, i ja krenuh. Nakon nekoliko mane-vara dođoh do nje. Pružam ruku i oprezno... plašljivo, dodirujem je. Dok je milujem, primijetih pored sebe Icu, sav u suzama iz kojih radost blista. Oko Hadže-rul-esveda vodi se pravi mali rat. Tu ne znaš ko koga gazi i gura, da bi dotakao Crni kamen. Neki ga i ljube. Sve to policajac držeći se za Kabu mirno posma-tra, kao da se njega to i ne tiče.

Nakon tavafa, klanjasmo dva re-kata, popismo Zem-zema, i kre-nusmo prema Saffi, da obavimo Saj, žurni hod između Saffe i Merwe, gdje je nekada Hadže-ra, majka Ismaila a.s. trčala ta-mo-vamo, tražeći vodu za svog novorođenog sina Ismaila. Allah joj je dove primio, i učinio da Zem-zem vrelo provrije.

Četvrtak, 29.12.2016. godine Sahat prije sabahskog ezana, Zike, Ćoso, Ica i ja, krenuli smo u pred-sabahski tavaf. Tako smo sebi odredili, da svako jutro radimo dok smo u Mekki. Poseban je to užitak, novi dan započeti u tavafu oko Kabe. Ali doživjeti trenutak kada se sabahski ezan vine u nebe-ske visine, a gledaš u Kabu, umive-nu prvim zracima veličanstvenog prelaska noći u dan, za to dunja-lučke cijene nema. Čini mi se da vi-dim kako tekbir lebdi iznad Kabe, i malko zastane prije uzlijetanja u beskraj nebeskih visina.

Petak, 30.12.2016. godine Vrijeme je džume. Ica, Bećir, Nu-sko i ja krećemo sa namjerom da zauzmemo mjesto što bliže Kabe. Dva sahata je do džume, ri-jeke pravovjernih slijevaju se sa svih strana prema Haremu. Od Merwe smo uspjeli da se progu-ramo na mjesto sa kojeg smo baš gledali u Kabu. Do džume smo ibadetili, i osvježavali se Zem-ze-mom, jer su nam burad za osvje-ženje bila odmah iza leđa.

Gledam u bijeli mimber, i u hatiba na njemu. Pošto ne razu-mijem arapski, pokušavam da se skoncentrišem na intonaciju i gestikulaciju, te hutbu kao izvr-šenje farza i njenu važnost u ži-votu muslimana. Moja prva džu-ma pored Kabe, mora biti pečat svim dosadašnjim džumama. U jednom momentu imam se za-grcnuo od plača. Kasnije nam je Halil-ef. kratko ispričao, da je ha-tib govorio o Siriji, i stradanju si-

rijskog naroda. Nešto razmišljam, džuma, hutba na najuzvišenijem dunjalučkom mjestu, od poru-ke trebala bi zemlja da se trese, a nebesa podrhtavaju, a nama je ostalo samo da i tu plačemo i pla-čemo. Strah me hvata od mojih misli. Da li je taj plač izraz naše nemoći, ili je to ipak jedan način shvatanja koncepta Islama? Tu stanem. Naumpade mi Nusko i njegov savjet: “Šele, skoncentriši se na ono zbog čega si doš‘o, pusti to šta vidiš svojim očima!“

Subota, 31.12.2016. godine Idemo prema Haremu. Gle-dam okolo i pokušavam da dočaram vrijeme kada je ovu-da hodao Poslanik a.s. i asha-bi. Zamišljam sliku kada su sa ovih okolnih brda silazile rije-ke ashaba sa tekbirima i ulazi-li pobjedonosno u Mekku. Sa kojeg li je pendžera zloglasna Hind virila, drhteći i iščeku-jući šta će joj Poslanik učiniti

za zvjerski zločin nad hazreti Hamzom? A on pečat Božijih poslanika izreče historijske ri-ječi: „Danas vam je oprošteno, a i ko se skloni u kuću Ebu Sufjana siguran je. Nema osvete u Islamu!“ U jednom momentu Nusko me trgnu iz mojih misli, pokazu-jući mi jednu žutu kuću novije gradnje: „Eno, ono je kuća Muha-meda a.s., odnosno na tom mjestu je bila!“ Gledam, a ništa ne vi-dim. Pa, mogli su bar malo to obilježiti. A da, naumpade mi, oni ništa ne obilježavaju. Ne razumijem, zaustih nešto da kažem...

Oko 23:30 sati Ica, Zike, Ćoso i ja, uđosmo u tavaf, sa nijjetom da ga započnemo u 2016. godi-ni, a završimo u 2017. godini. Ica nas vodi, on i broji krugove za sve nas, ja sam se skoncentrisao na dove, spominjanje svih meni dragih insana, od babe Mehme-da, majke Emine, moje Halide, Emine, Ahmeda i Ajle, pa do ostale rodbine i prijatelja. Kla-njasmo dva rekata i u opuštenoj šetnji vratismo se nazad u hotel. A već smo ušli u 2017. godinu.

Nedjelja, 01.01.2017. godine Obiđosmo Minu, Arefat, Džebe-li-rahmet, …

Ponedjeljak, 02.01.2017. godi-ne Idemo na Hira-brdo na kojem je pećina u kojoj je Muhammed a.s. primio prvu Objavu. Kamen, krš, i lijevo i desno, uske stepe-nice krivudaju tamo-amo, a vode na gore, koljena klecaju. Nigdje više prosjaka nisam vidio. Na svakih par stepenika neko sjedi sa prosjačkom kutijom ispred sebe, svega i svašta, od iznaka-ženih i donesenih ko zna odakle, do onih koji su donijeli vreću cementa, zamutili ga i kao po-pravljaju stepeništa, a pored je kutija za sadaku. Suzdržavao sam se od komentara, na pone-kom stepeniku sam ostavljao po

neki rijal. Pri vrhu brda čopor majmuna, skaču lijevo i desno, vrebaju i čekaju pogodan mome-nat i neopreznost nečiju. Ćosi je-dan povelik majmun istrže flašu vode iz ruke, a Elviru kompletnu kesu. Na vrh Hira neki sklepani prodajni štand i šator. Uspinjem se na sami vrh, pa preko njega na drugu stranu koja gleda pre-ma Mekki. Na toj litici je Hira, koja svjedoči o Poslanikovom a.s. boravku ovdje i prvoj Obja-vi koju mu Džibril donese. Da, sa ovog brda, sa ove je kamene litice je potekla Allahova milost čovječanstvu. Kako li je niz ove litice odjekivao eho Džibrilovog glasa: „İkre ‘bismi rabbikellezî ha-lak. Halekal-insane min Alak. İkra ‘ve rabbükel-ekrem. Ellezî alleme bi’l-kalem. Allemel-insane mâ lem ya’lem, „ – („Čitaj, u ime Gospodara tvoga Koji stvara, stvara čovjeka od ugruška ! Čitaj, plemenit je Gospo-dar tvoj, koji poučava peru, koji čo-vjeka poučava onome što ne zna.”) Sve je poprilično haotično, ula-zim u pećinu, mali uzani prolaz, sa druge strane neki se vraćaju, u jednom momentu sam prikli-ješten uz ledeni kamen, pomislih na paniku, progurah se napolje. Polahko sam se popeo sa dru-ge strane na samu pećinu Hira. Gledam u pravcu Kabe. U jed-nom momentu mi naiđe ona: „Sa Igmana pogledat je lijepo“. Bosna mi naša naumpade baš ovdje, i izustih zahvalu: “Hvala Ti o Alla-hu na mjestu i zemlji rođenja. A sa Hira je baš pogledati lijepo. Pro-strla se Mekka sva u svojoj ljepo-ti, koja se ne vidi, al je duša osje-ća. Klanjah dva rekata, dok me vjetar osvježavao po oznojenom čelu. Ni ovdje nikakvog obiljež-ja. Ne znam, možda tako i treba. Vraćajući se u samom podnožju sretosmo Jasmin-ef. Demića, koji je tek krenuo gore: „Moj Jasmine, moj Jasmine!“, Rekoh mu. „Šta je ahbabu? Nista, vi u Švicarskoj nau-

čili ste po brdima se pentrati, hairli ti bilo, i čuvaj se majmuna!“

Utorak, 03.01.2017. godine Hodamo Mekkom, kupujemo neke sitnice kojima ćemo obra-dovati svoje najmilije po po-vratku kući. Nakon podne-na-maza idemo u oproštajni tavaf. Nakon posljednjeg sedmog kru-ga i klanjanja dva rekata, dugo stojim i gledam u Kabu. Žao mi je ostaviti. U jednom momentu digoh pogled mahinalno pre-ma sahat-kuli. Imam osjećaj da se prkosno nadvila nad Kabom. Ibrahim a.s. je sa sinom Ismai-lom gradio Kabu moleći Allaha, da ovaj grad učini sigurnim, op-skrbi ga, da ga ljudi posjećuju. Šta li su htjeli da kažu oni koji su gradili ovaj džinovski sahat koji otkucava vrijeme baš iznad Kabe? Na silasku niz stepenice još jednom stadosmo da se po-gledom oprostimo od Kabe. U tom momentu osjetih čežnju. Digoh ruku i zamolih: „Ja Rabbi, pozovi me da je opet zijaretim !“

04. 01. 2017. godine Kroz avionski prozor gledam Frankfurt. Stižemo kući. Na aerodromu čekaju nas naši, koje smo i u dovama spominjali. Mog Ziketa grle sinovi, jedva diže ruku, u znak oproštajnog selama. Mene sačekaše Ajla i Ahmed. Na kućnim vratima čeka me Halida i Emina. Nakon selama i zagrljaja dođoh do prozora koji gleda na moju bašču, digoh ruke i izustih: „O Allahu, hvala Ti na svemu šta si mi podario i čime si me obdario, a posebno Ti hvala, o Allahu, na mjestu rođenja i na mjestu moga življenja!“

Rabbana ‘atina fid-dunya hasa-natan wa fil-’ahirati hasanatan wa qina adhaban-nar(i)!

Ove riječi ispisao Ševket Zukić, u svojem domu, dana Božijeg, 15. marta, 2017. godine


kahvi i da mi ispriča kako je prošao njegov sohbet u Sjenini, a ja njemu moje doživljaje sa umre.

I tako, on ode u Sjeninu, a mi dan kasnije (23.12.2016) na umru.

Mi se dogovarali ali On, Allah, odredio je da dogovorene kahve neće biti! Dok sam 25. decembra 2016.g. ležao u hotelskom krevetu u Medini, shrvan i medinskom gri-pom i emocijama prvog susreta sa gradom Božijeg Poslanika a.s., Nu-sko mi uđe u sobu, sjede pored kre-veta i plačnim glasom reče: “Šele, umro je naš brat Rifet”.

Kako? Kada? Pa čekaj, ja sam pričo sa njim? Šaljem poruku Beki-ru: “Jeli istina”? „Da, Šele, istina je” - odgovori mi Bekir.

U ponedjeljak, 26. decembra 2016.g., nakon jacije namaza u ha-remu Poslanikove džamije u Medini, klanjasmo mu dzenazu u odsutvu.

I evo i jutros, 17. januara 2017., dok se nadam da će mi zazvoniti telefon i da će na displeju pisa-ti „Rifet“, roje se pitanja u glavi, sva bez odgovora. Nižu se slike, sve friške još ne osušene, neke znojem poprskane, neke suzama zalivene. Da, bilo je svega. K‘o dunjaluk. A mi ostavljeni na dijasporskoj ledini od svih. Odbačeni od svojih a još uvi-jek neprihvaćeni od ovih ovdje. A život neumitno teče dok mi, sami sa sobom i sa svojom braćom i po vjeri i po sudbini, gradimo nešto što mi-slimo da je temelj našega opstanka ovdje, i forma prihvaćanja „onih dole“. Jer oni dole prihvataju samo jake, i kako jednom jedan od odgo-vornih reče: „Ko može nek opstane,

ko ne može neka propadne“. Mi ži-vimo ovdje, a sve nam je dole. Usud je to naš, mada pokušavamo da sebe ubijedimo u realnost svog življenja ovdje. Trčimo, lomimo se, pa i izme-dju sebe se prepiremo, guramo, po-nekad i sporimo oko nebitnih stvari, dokazujemo ko je u pravu… I tako sve do Njegovog određenja, kada dodje neki glas: „E sad je dosta! Što si radio, radio. Vraćaj se nazad!“

I prije neku večer, sa svojom Halidom obiđosmo Rifetovu Hatid-ža-hanumu i sinove. U avliji sve onako kako je i ostavio; radni kom-bi parkiran kao da će sutra krenuti na posao. Na izlasku iz avlije rekoh sam sebi: „Da, to je to! Prikoči malo, uzmi pouku koju ti je tvoj brat i ahbab Rifet ostavio. I prije tebe neko je lio znoj, a i poslije tebe sve će ići svojim tokom. Ipak On, Allah, se brine o svemu, mi samo ispunja-vamo svoje dunjalučke obaveze. I opet na kraju: „Svi smo mi Allahovi i Njemu se vraćamo„

Hvala ti, o Allahu, na tvojoj odred-bi, da u posljednjih dvadeset godina sa Rifetom, drugujem, družim se, pa i nešto radim. Mi se nadamo da je to bilo na Tvom putu. Smiluj mu se, o Allahu, jer ti si najmilostiviji.

A tebi moj ahbabu, prijatelju i brate Rifete šaljem selam, baš ve-čeras sa ovog časnog mjesta iz dža-mije, u koju si svim svojim bićem ugradio sebe, zajedno sa tvojim najmilijima, prijateljima i džema-tlijama. Znam obradovaće te i naš ibadet i naši selami. A ova ne popi-jena kahva? Nadam se ipak da će je biti, samo na nekom boljem mjestu. Tvoj brat, Ševket!

U subotu, 25.02.2017. godine, dva mjeseca nakon iznenadne smr-

ti rahmetli Rifeta Mešinovića, upriličen je poseban program kojim su se porodica, rodbina, prijatelji i džematlije džemata Darmstadt prisjetili ovog veli-kog aktiviste Islamske zajedni-ce Bošnjaka u Njemačkoj. Tim povodom prigodan program izveli su imami okolnih dže-mata sa džematskim imamom, Amel-ef. Premtićem. U svoj-stvu izaslanika Muftije Paše-ef. Fetića, obratio se Mehmed-ef. Jakubović koji je govorio o značaju vakufa i rada za opće dobro, povezujući univerzalne islamske poruke sa onim što je rahmetli Rifet radio proteklih godina.

Rifet Mešinović je rođen 07.04.1957. godine u selu Sje-nina Rijeka kod Doboja gdje je ujedno i završio svoje osnov-no i srednje obrazovanje a po-tom se još kao mlad otisnuo u svijet za svojom nafakom. Rat ga je zatekao na privremenom radu u Zagrebu odakle se vra-tio po familiju i ubrzo nakon toga došao u Njemačku. Naj-veći dio svog života proveo je u Darmstadtu gdje je od samog početka učestvovao u organiziranju naših ljudi i izgradnji džemata. U perio-du 2000-2012, u tri uzastopna

mandata, obnašao je funkci-ju predsjednika džemata. U istom periodu bio je i član Sa-bora IZBNJ te je i na taj način davao svoj doprinos na širem društvenom planu.

S obzirom da sam u tom vremenu obavljao dužnost imama u ovom džematu, ra-hmetli Rifeta ću pamtiti kao velikog radnika i neumornog borca-pregaoca za vjeru. Vr-hunac našeg zajedničkog rada bila je kupovina vakufskog objekta-mesdžida u koji je Ri-fet utkao najveći dio svog slo-bodnog vremena. Trud kojeg je uložio na tom planu zasigurno je vrijedan našeg poštovanja, sjećanja i pažnje. Njegovim od-laskom u našem džematu, ali i u zajednici Bošnjaka u Njemač-koj ostala je jedna teško nado-knadiva praznina.

U nastavku ovog teksta prenosim vam riječi Ševketa-ef. Zukića, dugogodišnjeg po-znanika, prijatelja i saradnika rahmetli Rifeta, zapisane u povodu njegove smrti.

Ne popijena kahvaOd kako se jedna grupa nas

u Mainzu odlučila da krajem de-cembra 2016. g. idemo na umru, prilikom svakog našeg susreta ili telefonskog razgovora nagovarao sam Rifeta da krene sa nama.

Svaki put bi nešto zastao, zami-slio se na sebi svojstven način i rekao: „De ba Šeki, nemoj mi pri-stajati na muku. Žao mi, volio bih ići sa vama, jer takvo društvo teš-ko je sastaviti, ali znaš da moram još ovaj put u Sjeninu“.

Zadnji put smo se čuli telefo-nom na dan njegovog polaska u Sjeninu. Čekao je da Hatidža, njegova hanuma, dodje iz pro-davnice pa da krenu. Dugo smo razgovarali, pretresali ove naše dijasporske probleme, koji nam se stalno iznova ponavljaju, i na kraju razgovora opet sam ga tr-znuo: „Pa bolan Rifete, što ne po-dje sa nama?“ „Vratiću ti to kada ja budem polazio na umru, a ti ne budeš mog‘o“, - odgovori mi uz osmijeh. U našim razgovorima smo obavezno „ogovarali“ naše zajedničke prijatelje: Bekira, Fa-hru, Fadila, Caneta, Ishaka... A hodže i džemati su bile naša ne-zaobilazna i životno goruća tema. Životna želja, njegov san, je bio dočekati dan otvaranja naše dža-mije. Često smo o tome pričali, hrabrili jedan drugog, kako je ovo naše vrijeme, da mi pokažemo i sebi i drugima da smo dostojni emaneta i odgovornosti koje pre-uzesmo samim rođenjem a i dola-skom na ove prostore.

Na kraju razgovora smo se do-govorili da se, 17. januara 2017.g., nakon našeg povratka, vidimo na

Sjećanje na rahmetli Rifeta Mešinovićapripremili

Ševket ZUKIĆ i Zenahir MRAKOVIĆ


Uvaženi sabornici,

zahvaljujem se na pozi-vu da prisustvujem ovoj

sjednici. Ovo moje obraćanje je koncipirano za ovu priliku, ima-jući u vidu vremenska ograniče-nja, pa bih Vas zamolio da mi se direktno obratite ako bude ne-jasnoća.

Prije nego što kažem neko-liko podataka o tekućim prego-

vorima između muslimanskih zajednica (DITIB, VIKZ, IR, ZMD, IZBNJ, IGS, ZMDM, AMJ) u pro-jektu osnivanja zajedničkog udruženja o društvenoj skrbi (Wohlfahrt), želim istaći važ-nost društvenih procesa u ko-jem se nalaze muslimanske za-jednice u Njemačkoj.

Na osnovu Ustava SR Njemač-ke (Grundgesetz) i Člana 4. § 1-3.

o Slobodi vjerovanja, ubjeđenja i ispoljavanja vjere te Člana 7. § 1-3, u kojem se garantuje pravo na vjeronauku kao osnove za re-gulisanje religijskih pitanja, za-sniva se odnos države prema re-ligijskim zajednicama. Ovaj odnos se dodatno reguliše pokrajinskim Ustavima i popratnim zakonima, jer su religijska pitanja u nadlež-nosti pokrajina/republika.

Art. 4 § 1-3

(1) Die Freiheit des Glaubens, des Gewissens und die Frei-heit des religiösen und wel-tanschaulichen Bekenntni-sses sind unverletzlich.

(2) Die ungestörte Religionsau-sübung wird gewährleistet.

(3) Niemand darf gegen sein Gewissen zum Kriegsdienst mit der Waffe gezwungen werden. Das Nähere regelt ein Bundesgesetz.

Art. 7 § 1-3

(1) Das gesamte Schulwesen steht unter der Aufsicht des Staates.

(2) Die Erziehungsberechti-gten haben das Recht, über die Teilnahme des Kindes am Religionsunterricht zu bestimmen.

(3) Der Religionsunterricht ist in den öffentlichen Schu-len mit Ausnahme der be-kenntnisfreien Schulen or-dentliches Lehrfach. Unbes-chadet des staatlichen Aufsichtsrechtes wird der Religionsunterricht in Übereinstimmung mit den Grundsätzen der Religi-onsgemeinschaften erteilt. Kein Lehrer darf gegen sei-nen Willen verpflichtet wer-den, Religionsunterricht zu erteilen.

Proces priznavanja islama u institucionalnom smislu je zna-čajnije započet 2010. godine kao rezultat rada Deutsche Islam Konferenz (DIK) od 2006. godine i odluke Wissenschaftsrata (Na-učnog vijeća) Njemačke. Ovaj proces i dijalog države sa reli-gijskim zajednicama ima dvije forme: institucionalno-struktu-ralnu i političku formu.

I jedna i druga forma bi tre-bale da su u međusobnoj korela-ciji, međutim, ciljevi političkih aktera i njihov način rada nisu uvijek vođeni primarnim već sekundarnim političkim pro-gramima, pa je time usporen proces priznavanja.

Institucionalno-strukturalni proces i dijalog je puno važni-ji, jer uključuje institucionalni odnos države prema religijskim zajednicama. U demokratskom društvu to podrazumijeva: em-pirijski, formalni i normativni dijalog države sa sagovornicima.

Empirijski odnos znači da dr-žava polazi sa stanovišta kvani-tativnih pokazatelja u društvu. SR Njemačka ima stoljetno isku-stvo saradnje sa katoličkom, evangelističkom i jevrejskom zajednicom. Po pitanju musli-manskih zajednica empirijski pokazatelji su važni, jer oni od demkratskog društva traže za-štitu religijskih manjina i sma-njenje institucionalne i politič-ke diskriminacije s kojom je su-očena i muslimanska manjina. Država zasnovana na liberalnoj demokratiji u institucional-no-strukturalnom i političkom dijalogu, po svojoj definiciji nastoji da vodi računa o ovim pitanjima.

Prvi oblici ozbiljnije saradnje sa muslimanima u struktural-no-institucionalnom dijalogu su priznavanje DITIB-a i Ahmedija kao religijskih zajednica (Religi-onsgemeinschaft) u pokrajni He-ssen. To su veliki iskoraci i jedno veliko priznanje tim organizaci-jama. Njihovo djelovanje u He-ssenu je time itekako olakšano.

Na osnovu empirijskih poka-zatelja Njemačka kao država u dijalogu sa religijskom zajedni-com ima u vidu tri hipoteze:

1. antropološku (potreba čovjeka za transcenden-tnošću);

2. genesis (eksplicitno za-padno razumijevanje judeo-kršćanske forme religije); i

3. važeću (simboličku, pre-ma tradiciji koncepcije društva sa važećom sim-bolikom).

Svaka od ovih hipoteza svoje ostvarenje i primjenu nalazi u subsidijarnom načinu saradnje države i etabliranih religijskih zajednica. A subsidijarnost zna-či da država povjerava vlastite nadležnosti, poslove, zadatke ili aktivnosti direktno svojim partnerima. Ti partneri, onda, umjesto države obavljaju, re-gulišu i ispunjavaju obavezu države. U ovom slučaju, to su religijske zajednice. To zna-či da, religijske zajednice kao općekorisni društveni subjekti doprinose društvenom boljit-ku i ispunjavaju potrebu druš-tva u ove tri hipoteze. Država prema prinicipu subsidijariteta finansijski i infrastrukturalno pomaže rad religijskih zajedni-ca, ali nema pravo da se u sadr-žajnom (suštinskom, teološkom i ideološkom) smislu miješa u rad religijskih zajednica, ukoli-ko njihov rad ne izlazi iz okvira demokratskih standarda i za-konskih regulativa. Jedna važna karakteristika ove saradnje je-ste da se ona u potpunosti rea-lizuje samo kroz institucionalnu saradnju.

Iz tog statusa proizlazi for-malna i normativna saradnja države sa religijskom zajedni-com i ona se proširuje na brojne segmente kao što su: univerzite-ti, škole, bolnice, starački domo-vi, vojni kontingent, obdaništa,

Institucionalno-strukturalni i politički

dijalog sa religijskim zajednicama

Gost na XII Sjednici Sabora Islamske zajednice Bošnjaka u Njemačkoj bio je dr. Muhamed Baščelić koji je imao izlaganje po pitanju društveno-političkih procesa vezano za institucionalizaciju islama u Njemačkoj. Izlaganje prenosimo u cijelosti:

piše

dr. Muhamed BAŠČELIĆ


humanitarni rad, dobrotovorna društva i druge.

Sadašnji empirijski, formalni i normativni status musliman-skih zajednica u okviru Vere-insrechta (Zakon o udruženju građana) otežava integraciju muslimana u društvu, što za po-sljedicu ima i usporenu sarad-nju i komunikaciju sa državom. Očekivanja da muslimanske za-jednice iz tog pravnog okvira uspješno vode projekte kao što je Wohlfahrt (društvena skrb) koji podrazumijeva i uključuje naprijed nabrojanu instituci-onalnu saradnju je preoptimi-stičan među muslimanima, a sa druge strane nerealan kod političkih aktera. Muslimani u ovom pravnom okviru djelova-nja ne mogu kvalitetno odgo-voriti na ove društvene izazo-ve. Vereinsrecht pruža brojne mogućnosti rada i djelovanja religijskih organizacija. Među-tim, taj rad nije institucional-no-strukturalno osiguran kroz državne institucije, on je više sekundarne i političke naravi,

te je po svojoj pravnoj prirodi veoma nesiguran i nepouzdan.

Stoga, dijalog u okviru DIK između muslimanskih zajednica i predstavnika države je veoma važan i neophodan. Taj dijalog se u vremenu u kojem živimo bazira na političkim dogovori-ma i tematiziranju aktuelnosti, ali u budućnosti bi trebao biti institucionalno strukturiran prema uzoru na druge religij-ske zajednice. Ovakvi politički i institucionalni procesi i dijalo-zi u zapadnim društvima mogu trajati decenijama, to nije ništa novo niti je neobično. Važno je da se oni održavaju i da se po potrebi intenziviraju.

Potreba za Udruženjem o društvenoj skrbi (Wohlfahrt) je itekako naglašena u društvu i svaki korak koji vodi ka osni-vanju ovakvog udruženja je do-bro došao. Država za potrebe Wohlfahrta na godišnjem ni-vou, za šest najreprezentativni-jih Wohlfarts udruženja, izdvaja 45 milijardi eura. Među njima su i crkvena udruženja (Caritas, Diakonie i druga.). Međutim, u

pitanju muslimanskih zajedni-ca se javlja problem instituci-onalne saradnje, jer je pravni status muslimanskih zajednica Vereinsrecht kao nosilac aktiv-nosti, što je sa aspekta institu-cionalnih propisa veoma slab status. To znači da musliman-ske zajednice još nisu u stanju institucionalno preuzeti odgo-vornost. S tim u vezi i Država neće tako lahko povjeriti svoje nadležnosti takvim organizaci-onim strukturama. Za sada jedi-no DITIB u pokrajni Hessen ima mogućnost ozbiljnije saradnje sa Državom.

Pregovori između sedam muslimanskih zajednica, od kojih je jedna i IZBNJ, u zadnja tri mjeseca su blizu osnivanja jednog zajedničkog udruženja (Vereina), koje bi trebalo da bude preteča instituciji Wohlfa-hrta. Ti pregovori imaju svojih uspona i padova, ali se uglav-nom završavaju na različitim političkim viđenjima društvene problematike. U tom smislu fali nam stručnih analiza i studij-

skog pristupa ovoj problematici. Previše se personalnih interesa i nepromišljene politike uvuklo u muslimanske organizacije što usporava nastanak zajedničkih udruženja.

Bilo bi korisno da osnuje-mo ovo zajedničko udruženje (Verein) koje bi svoj rad zasni-valo na potrebnim projektima, usklađenim sa mogućnostima muslimanskih zajednica. Za osnivanje ovakvog udruženja nije potrebno da se musliman-ske zajednice odriču svog naci-onalnog ili kulturološkog habi-tusa. Naprotiv, to ne predstavlja nikakvu prepreku, ali je potreb-no malo više odlučnosti i odgo-vornosti.

Paralelno sa ovim projek-tom, IZBNJ je ušla u projekat pomoći izbjeglicama zajedno sa svojim partnerima i podnijela je aplikaciju (Antrag i projektnu dokumentaciju) u tri različite državne institucije/ministar-

stva. Muslimanske zajednice traže da država odobri sredstva kako bi one mogle uposliti dese-tak profesionalnih radnika, koji bi se bavili pitanjem koordina-cije rada sa izbjeglicama. IZBNJ bi na osnovu sadašnje aplikacije (Antraga) trebala dobiti jedno profesionalno radno mjesto za tu problematiku na saveznom nivou, a druga radna mjesta bi bila na regionalnom i pokrajin-skom nivou. Finansijski okvir ovog projekta je preko 3 mil. eura do kraja 2018. godine. Ovo bi bio konkretan doprinos mu-slimana kroz profesionalnu in-frastrukturu u pitanjima izbje-gličke krize, gdje bi musliman-ske zajednice mogle staviti na raspolaganje svoje resurse.

Za IZBNJ je važno da sačuva svoju neovisnost u ovim projek-tima i da svoje interese zastupa samostalno. Korist od takvog načina rada je višestruka. Time

se sprječava i zloupotreba tra-gične prošlosti Bošnjaka i in-frastrukture džemata od stra-ne drugih organizacija. Takvih slučajeva ima. IZBNJ sa svojom organizacionom strukturom i bogatim iskustvom ima šta po-nuditi ovom društvu. Rekao bih da ima i brend prikladan evrop-skim standardima u organizaciji religijskih zajednica. To treba čuvati i unapređivati.

I na kraju, dijalog musliman-skih zajednica sa predstavnici-ma državnih institucija i politič-kih aktera bi trebalo intezivirati kako bi se spremno dočekali budući procesi. Ti budući pro-cesi su neminovnost i značiće više institucijalizacije. Također, saradnju sa IZ u BiH i Rijasetom treba jačati, a istovremeno vo-diti računa o Bošnjacima i nji-hovim potrebama u Njemačkoj.

Nadam se da će Sabor imati dovoljno mudrosti da odgovori na ove izazove. Hvala Vam.


Allahov Poslanik a.s. se u posljednjim časovima svoga života obratio pri-

sutnima ovim riječima:

„O narode! Ja sam samo čovjek; uskoro će možda da me posjeti iza-slanik moga Allaha i ja ću da se oda-zovem. Ja među vama ostavljam dvi-je važne stvari: prva je Božija Knjiga u kojoj je svjetlo i spasonosna uputa; prionite uz nju i čvrsto je se pridrža-vajte! Drugo što vam ostavljam jesu članovi moga doma. Skrećem vam pažnju na članove moga doma! Skre-ćem vam pažnju na članove moga doma! Skrećem vam pažnju na čla-nove moga doma!“ (Bilježi Muslim)

Iz riječi Allahovog Poslanika a.s. otkrivamo kako veliku važ-nost daje porodici. On skreće pa-žnju ljudi oko sebe da je zabrinut, jer porodica je emanet zadaća sa povjerenjem i odgovornošću, pa on traži od onih koji ga okružuju da preuzmu valjanu brigu o po-rodici koju je on za svoga života vodio, držao na okupu, brinuo o njoj nikada je ne ostavljajući bez

potrebne pažnje, niti bez ljubavi, a njen duhovni osnov je Kur’an. Poslanik a.s. je time unio mnogo ljubavi pod svoj krov, tako da je i onaj koji je primljen kao poslu-ga bio voljen i osjetio je toplinu istinskog doma. Zanimljiv je slu-čaj sa mladićem Zejd ibn Harisom koji je, kada su u Mekku doputo-vali njegov amidža i otac da ga vrate natrag u njegov rodni dom, odbio amidžu i oca osjećajući se ugodnije u Poslanikovom domu. Tome svjedoče riječi: „Sa ovim čo-vjekom uvidio sam neke stvari i ja ga nikada ne bih napustio!“ Poslije je Poslanik a.s. za njega, jednoga od prvih koji su prihvatili islam go-vorio: „On je bio jedan od onih ljudi koje sam najviše volio!“

Porodica počiva na temeljima ljubavi, milosrđa i samilosti i to se dalo osjetiti u društvu sa Poslani-kom a.s. i pod njegovim krovom. O ovome u hadisi-kudsijji Allah dž.š. govori da je On Rahim - Sa-milosni i Rahman - Milostivi i da je iz ovog korijena pozajmljena os-nova za imenovanje porodične

zajednice rahm - porodica (prema hadisu koji bilježe Taberani i El-Bezzar) jer porodica počiva u lju-bavi, milosti, međusobnoj samilo-sti i međusobnoj pažnji i zaštiti, i uz to ona, uputu i smjer dobiva iz Kur’ana.

Tokom stoljeća muslimanska porodica prolazila je kroz mijene ali u onome što je njen temelj nije se mijenjala. Nekada je to velika višegeneracijska porodica tipa po-rodične zadruge, potom porodi-ca u kojoj su obavezno obitavali i muževljevi roditelji, a potom je to mala atomistička porodica rodite-lja sa malim brojem djece, uglav-nom dvoje. Međutim, nikada ni u jednom obliku porodice, nikada nisu dolazili u pitanje vjera, poro-dični moral, međusobna ljubav, poštovanje i uvažavanje, slijeđenje društvenih pravila u ponašanju, odnosi stariji i mlađi, rodne ulo-ge. Ponekad je taj odnos izgledao krut, i ne uvijek svima po volji, ali ideal ove “ustanove» i njeno promicanje kao nezamijenjive, u kojoj se uči islamu, životu i ljubavi bio je visoko uzdignut. Njegovala se i promicala muslimanska po-rodica, koja se sa svojim tradicij-skim islamsko-etičkom temeljem i u svom hijerarhijskom ustroju sa ocem na njenom čelu, zadrža-la sve do danas uspješno se nose-ći sa svim različitim izazovima. Njegovanje i prenošenje islama i borba za krov nad glavom i izdrža-

vanje porodice moćna su motivaci-ja, volja i snaga da se istraje. Ulazak u brak, osim međusobne ljubavi i smirenja za oboje, u socijalnom smislu znači ući u svijet zrelih i sposobnih. To je egzistencijalni i ekonomski iskorak na više. To je, također, znak preuzimanja većih zadaća i obaveza i za muškarca i za ženu čime se osnažuje njihov druš-tveni status. Trudnoća i rađanje tretiraju se kao pohvalni propisima vjere. Time se zaslužuje biti u mi-losti Božijoj i slijeđenju Njegovog Poslanika a.s. i biti priznat, naroči-to u porodici i društvenoj sredini. Ali, u posljednjih četrdeset godina toliko se toga izmijenilo vezano i za pojedinca i za porodicu, više negoli proteklih nekoliko stolje-ća. Mlade vidimo, razuzdane u udovoljavanju željama i strastima i bez osjećaja za ljudskost, moral-nost i zahtjeve vjere. Sredovječni su okupirani radom i sticanjem finansijskih dobiti, ekonomskim jačanjem, sebičnošću i takmičar-skim duhom: sve više dobiti i biti iznad. Starce nalazimo istrošene, ostavljene i odbačene, apatične. Porodica gubi nekadašnju snažnu odgojnu i integrativnu ulogu i po-staje formalnom krvno-srodnič-kom zajednicom u kojoj su i životi i životna stremljenja i opredjeljenja, individualna i podijeljena. A zapi-tajmo se, šta je u suštini sloboda bez duhovnog temelja koji propi-suje Zakonodavac Pravedni, koji je precizno odredio mjesto i ulogu porodice? Šta je sloboda bez pro-žimanja vjere i moralnih načela? Obična poročna anarhija! Među-tim, mi danas, živimo živote u ko-jima su: utjecaj duha kapitalizma, utjecaj društvenih medija, nauke koja je ideologizirana, i države kao najvećeg autoriteta nadrasli našu vjeru, našu tradiciju i snagu naše porodice.

Danas se educiramo u razli-čitim oblastima u kojima nauka

nema šta reći, pa i u onim obla-stima u kojima smo bili generacij-ski i stoljećima uspješni?! Čini se kao da Bog i tradicija nisu imali šta reći, ili to nisu znali najbolje?! Sve manje se mladi usmjeravaju prema braku i porodici, a sve više prema zanimanju, radu u struci i karijeri. Mlade se ne ohrabruje za kuću, brak, djecu, nego ih se gura ka neprekidnom obrazovanju, usavršavanju, financijskom uzdi-zanju, samostalnosti, neovisnosti, neobaveznosti, i u konačnici ka uživanjima svih vrsta. Mladima se djeca predstavljaju kao teret i nepotrebna obaveza, jer ona nam uzimaju vrijeme i novac. Nerijet-ko se od mlade udate žene čuje i ovo: ‘Šef mi je rekao da u ovoj godini ne zatrudnim jer firma ima nove po-voljne ugovore’ (?!)

Mladima se i kada dobiju po-tomstvo nameću institucije kao one koje će, i ono jedno ili dvoje djece još veoma rano preuzeti iz ruku roditelja da se one o njima brinu. Vidljivo je i to da dijete predstavlja neku vrstu (sredstvo?) prestiža, jer mora biti sa dobrom odjećom, smješteno u lijepa dječi-ja kolica, da ga se hrani naročitom hranom i da ga se smjesti u jaslice ili vrtić što zvučnijeg imena što iziskuje mnogo novca. Isto je i sa ostarjelim roditeljima kojima se, kao i njihovoj djeci nude instituci-je za brigu o starijima i nemoćnima umjesto da ih se usmjerava u po-rodični krug pod kućnim krovom svoje djece da bi posljednje godina života proveli u ljubavi i sa svoji-ma. Jednostavno, u društvu nema više društvenog ‘Baby boom’-a, niti društvene ‘djecocentričnosti’, pa otuda niti podsticanja na brak i porodicu, jer ono iziskuje vrijeme, novac i trud i još mnogo toga. Sa dosta cinizma i među nama vjer-nicima se čuje o porodicama koje imaju više djece: ‘šta će im tolika djeca’(?!)

Ideal koji se masovno živi je-ste biti slobodan ili bolje rečeno oslobođen od islama i islamske porodične tradicije. I naši mladi ovdje na Zapadu sve kasnije stu-paju u brakove i sve kasnije do-bijaju djecu, grade porodice, pa su prosječne godine stupanja u brak 28 godina starosti.

Tako mi, kako ne živimo pod staklenim zvonima nego smo dio životne i radne stvarnosti zapad-nog svijeta, otvaramo vrata seku-larističkim uplivima prema mu-slimanskoj porodici. Naše mlade porodice sve više liče njemačkim mladim porodicama ne samo po vođenju domaćinstava i uređenju stanova nego i po porodičnom duhu. Ekonomski neovisni člano-vi porodice, žena i odrasla djeca, smatraju se ravnopravnima, ako ne i superiornima u odnosu na oca-glavu i starješinu kuće. Oba roditelja, ne znajući ciljeve i svr-he islamske porodice za malodob-nu djecu, pretvoreni su u njihove sluge koji im ne ispunjavaju samo potrebe što je zadaća roditelja, nego su u ulozi ispunjenja i nji-hovih prohtjeva i želja koje su sve teži finansijski teret zaposlenim roditeljima. O tome da ih se odga-ja i usmjerava primjenom neop-hodno strožijih metoda kako bi ih se zadržalo u islamskom vjerova-nju i praksi razmišlja i primjenju-je mali, jedva deseti dio roditelja.

Naš uzor Poslanik a.s. kaže: „Poštujte svoju djecu! Hranite ih dobrim običajima i poželjnim vrli-nama!“. Zato je slijedeći ove rije-či h. Alija u jednom svom pismu svome sinu rekao sljedeće: „Srce djeteta koje raste poput je prazne ze-mlje bez trave i vegetacije. Ona pri-hvata svako sjeme koje na nju padne i tu se razvija! Moj dragi sine, prije nego će tvoje srce okorjeti, još u tvo-joj ranoj mladosti preuzeo sam odgoj i disciplinu!“

piše

Ishak-ef. ALEŠEVIĆ


Dokaz da se Bošnjaci u Njemačkoj osjećaju sve više kao “svoji na svo-

me», a sve manje kao stranci u tuđini, jesu i sve češće aktivno-sti na izgradnji džamija i islam-skih centara širom Njemačke. Za nove generacije se više ne po-stavlja pitanje o povratku u Bo-snu ili Sandžak, jer oni sve više osjećaju Njemačku kao svoj novi dom, istovremeno ne zaborav-ljajući ni zemlju svojih predaka. Ipak, svjesni su da svoje vjer-ske institucije trebaju graditi u

kontekstu njemačkog društva. Izgradnja džamije u džematu Oberhausen jeste upravo dokaz da Bošnjaci u ovome gradu žele postati vidljiv i prepoznatljiv dio sredine u kojoj žive.

Džemat Oberhausen je po-čeo sa radom sa ramazanom 1414. hidžretske godine (febru-ar 1994. g.) U protekle 23 godine džemat je uspješno i predano radio na misiji naše vjere dini-

islama i našoj domovini Bosni i Sandžaku. Džemat okuplja više od 350 porodica iz svih krajeva Bosne i Hercegovine i Sandžaka.

U decembru 2011. god. dže-mat je kupio novi vakufski objekat sa zemljištem, ukupne površine 1.135 m2. Objekat se sastojao od stambenog objekta (kuća) i uz nju poslovnog objek-ta (fabrička hala). Namjera je bila da se postojeća fabrička hala sruši i na njenom mjestu gradi nova džamija. Dozvola za gradnju nove džamije je dobi-jena u mjesecu maju 2014. god., nakon prilično dugog i iscrplju-jućeg procesa. Nova džamija je dimenzija 17,5 sa 16 metara, sa cca. 600 m2 korisnog prostora. U okviru toga imat će: mesdžid sa mahfilama, dvije učionice, pro-stor za seminare i društvene ak-tivnosti, biblioteku, kancelariju, kafeteriju sa kuhinjom, abde-sthanu i toalet, hodnik sa stepe-ništem i ostavu. U postojećem

stambenom objektu se nalazi imamski stan i jedan musafirski apartman.

Džamija ima jednu veliku, centralnu kupolu, tri manje iznad mahfila i još tri male ku-pole na ulaznim sofama-uku-pno 7 kupola. U arhitektonskom smislu je napravljen uspješan spoj tradicionalnog i modernog stila gradnje džamije. U toku je i proces dobijanja građevinske dozvole za munaru, koja će biti 15 m visine.

U prvoj polovini 2014. godi-ne izvođeni su radovi na reno-viranju prizemlja u postojećem stambenom objektu, kako bi se napravio mesdžid i stvorili uslo-vi za preseljenje u novi objekat. To je i učinjeno početkom juna 2014. godine, i od tada se dže-mat nalazi na novoj adresi, u Fahnhorststr. 32, 46117 Oberha-usen. U novom objektu su stvo-reni svi uslovi za privremeno, neometano odvijanje svih dže-matskih aktivnosti do izgradnje nove džamije.

A u jesen iste godine su za-počeli radovi na demontiranju i rušenju postojeće fabričke hale na čijem mjestu se treba-la graditi nova džamija. Nakon pripremnih radnji, izgradnje novih i pojačavanja postojećih temelja sa zidarskim radovima se započelo 20. marta 2015. god. Do kraja te 2015. godine su zavr-

šeni svi grubi radovi (Rohbau), a izvodile su ih džematlije dže-mata Oberhausen dobrovoljno i bez ikakve naknade. Zahvaljuju-ći tome je napravljena ogromna novčana ušteda. Tokom ove faze gradnje u pomoć su prizstizale i džematlije iz okolnih bosanskih džemata.

U 2016. godini su nastavlje-ni unutrašnji radovi: postavlja-nje instalacija, uređenje zidova, plafona i ostalih sitnih radova. Krajem godine su završeni kali-grafski radovi i otpočeli radovi na uređenju džamijskog ente-rijera. Proklanjanje džamije, tj. njeno tehničko otvaranje i stav-ljanje u funkciju je planirano prije ramazana ove godine.

Cjelokupan projekt košta 1,5 miliona eura, a za kupovinu i iz-gradnju do sada je uloženo više od 900.000 eura. Izgradnja se finansira prije svega dobrovolj-nim prilozima članova džemata Oberhausen. Značajnu pomoć su pružili i Bošnjaci iz drugih dže-mata širom Savezne Republike Njemačke. Rukovodstvo džema-ta na čelu sa imamom Duran-ef. Pintolom i predsjednikom dže-mata, hadži Jasminom Abazovi-ćem se zahvaljuje svim vakifima i donatorima i dovu čini Allahu da im njihovu sadaku ukabuli, a u imetku podari bereket. Amin!

Ostalo je uraditi sljedeće: iz-graditi munaru, postaviti fasadu

te uraditi zemljišne radove na uređenju dvorišta i parkirališta. Svečano otvorenje je planirano, inšallah, 2018. godine.

S obzirom na to da će pre-ostali radovi iziskivati velike troškove, rukovodstvo džema-ta Oberhausen poziva braću i sestre, Bošnjake i Bošnjakinje iz SR Njemačke, da ih još ove godine pomognu sa svojim do-brovoljnim prilozima. Donacije se mogu uplatiti na račun dže-mata:

Empfänger: BIKG Oberhausen e.V.IBAN: DE86365500000000241885BIC: WELADED1OBHVerwendungszweck: Spende für den Moscheebau

Novi moderni

Islamski centar u Oberhausenu

piše

Amar PINTOL

Nakon dvogodišnje izgradnje ovih dana nova džamija u Oberhausenu će biti stavljena u funkciju


prihvaćen da radim u džematu. Došao sam u podrumski prostor džamije, sa 120 članova .

Dakle, kada sumiramo nakon 17 godina rada, svake godine smo ima-li priliv od 5 do 10 novih članova.

Sada ovaj džemat ima oko 400 članova. Mi smo sanjali o kupovini prostora ali prostor u kojem se na-lazimo bio je u početku preskup za nas. Kasnije smo ga kupili i to veo-ma povoljno. Kupovinom prostora koji je prodat u nekoliko dijelova po cijeni koja je bila ostvariva i realna, u ratama od 12.000, na kraju dobi-li smo objekat za nekih 175.000 €. Uz renoviranje koje nas je koštalo oko 150.000 € dobili smo reprezen-tativan prostor koji po svemu od-govara evropskim standardima, s prostranom džamijom stanovima, parking prostorima. Ovo je jedan od vodećih džemata po broju i sta-bilnosti i po svojim uvjetima za rad.

Možete li izdvojiti neke mo-mente koji će ostati nezaboravni u redu u džematu?

Ne znam da li ću u potpunosti moći odgovoriti na ovo pitanje, jer biti imam, muallim i hatib znači ba-viti se “živom vjerom”. Mi radimo sa ljudima, djecom, sa odraslima, sa zdravim, sa bolesnim, sa umrlim. Ra-diti ovdje je drugačije, nego u matici, a ja sam nastojao toj zadaći odgovo-riti na najbolji način. Vrijeme će ka-zati jesam li uspio, ali radio sam kako sam najbolje mogao. Bog mi je svje-dok. Ono što mi je najdraže je to što je iza mene ostao objekat primjeran džematskoj namjeni. Da li se moglo više, ne znam. Ostaje generacijama da procijene. Ono za čime žalim je objekat kojeg smo propustili kupiti a bio je u neposrednoj blizini, haman ispred naših očiju. To ostavljam ge-neracijama koje dolaze.

Kažu da nije jednostavno na-pustiti radno mjesto i povući se u mirovinu. Morate se navići na jedan novi stil života. Kako vi to doživljavate?

Odlazak je zaista teška stvar. Nazvao bih to “prebijanje čovjeka». Mogu reći da sam odbolovao, kao krzamak, ospice i još gore. Neke stvari su me počele tek tada proga-njati. Moja priroda nije da o tome govorim, ali dobio sam 250 € za 17 godina, a u Bosni sam za 23 godina rada dobio 200 KM. Postavlja se pi-tanje sigurnosti života. O tome sam počeo ozbljno razmišljati.

Ovu temu treba spomenuti upravo zbog toga što se dešava da naši imami odlaze iz džema-ta koji nisu bili i nisu u lošem fi-nansijskom stanju, ali imami koji odu u penziju, sutradan se mora-ju registrovati u Socialamtu?

Meni je neprijatno govoriti na ovu temu, ali to radim zbog toga što je to problem i drugih kolega koji odlaze u penziju. To ne prestaje sa mnom. Ista sudbina će zadesiti mnoge kao i mene. Ja jedino mogu poželjeti da oni koji dolaze prođu malo lakše, da ne kažem, bolje. Ti strahovi su kod mene, hvala Bogu, prošli jer čovjek s godinama sma-njuje prohtjeve, tako da se i sa ma-nje sredstava može živjeti.

Poznato je da je Vaša velika ljubav bio i ostao šah. Nekada se iz Sarajeva dolazilo u Banja Luku na šah. Vama nije bilo teš-ko otići i do Manheima , Fran-kfurta na partiju šaha. Da li Vam je hobi pomogao da prevaziđete neke teške trenutke u životu? A imate i neke šahovske pehare, o čemu je riječ?

Drago mi je da ste me to pita-li. Šah sam počeo igrati u medresi. Smatrao sam da je to najprikladniji sport u slobodnom vremenu i on me je, uistinu, pratio kroz cijeli život.

Šah je za mene odmor, ljubav, relaksacija i lijek. Život je nosio razna iskušenja, krize koje je va-ljalo prebroditi. U šahu se mogu isključiti, jer sam ga doživljavao na svoj način. Figure sam doživljavao kao ljude sa kojima sam razgova-

rao, ljutio se, igrao se i tukao. To je moja ljubav! Šahom sam dobio i izgubio puno vremena, ali su osta-le uspomene od čega se danas živi.

Možete li izdvojiti jedan od najvrednijih pehara da sa nji-me napravimo fotografiju da ga istaknemo?

Pehari su za mene jednaki, ne bih mogao izdvojiti niti jedan po-sebno. Bilo je turnira i među Njem-cima i među našim Bošnjacima. Je-dan od najbrojnijih je turnir u Fran-kfurtu gdje je bilo oko 50 učesnika. Tu sam osvojio prvo mjesto.

Kako živite ovdje u Hammu, obzirom da vam je porodica ra-seljena, unučad daleko?

Imam sedmero unučadi: od kćerke koja živi u Danskoj imam dvoje, a od sina imam petero. Kad je daleko teško je sve to uvezati. Ali ipak, držimo i ritam i kontakt. Unučad volim iznad svega .

Vaša familija je poznata kao veoma gostoljubiva. Ovom pri-likom moram spomenuti i vašu hanumu koju pamte kao pravu domaćicu u džematu.

Drago mi je da ste mi napome-nuli i da me posjećate da kažem par riječi o svojoj hanumi koja je bila dio mene u radu za zajednicu. Ako počnemo od džume i priprema, njena uloga je nezamjenjiva, uvijek sam bio uredan a sve što je radila za mene, radila je sa ljubavlju.

Od Banja Luke do Hamma, svi koji su nas zijaretili bili su sa rado-šću i domaćinski dočekani. Nakon ovih godina mogli bi svi skupa po-puniti jedan dio Arefata. Ali ovdje prevenstveno idu pohvale i pri-znanje hanumi.

Hvala Vam na gostoprimstvu i ugodnom razgovoru.

Ja se zahvaljujem Vama. Za mene je ovo znak pažnje. Želim ovim pu-tem da prenesete selame svim kole-gama, a Vama i Vašoj redakciji želim puno uspjeha u radu i životu.

Ibrahim-ef, razlog našeg raz-govora je Vaš odlazak u pen-ziju. Vi ste se povukli prije

četiri godine sa dužnosti imama, napunivši puni radni staž, a vaša zadnja imamska služba bila je u džematu Hamm gdje ste ostali i formirali život sa svojom ha-numom. Šta nam možete, za po-četak, reći o sebi i kako je tekao vaš imamski put do Njemačke?

Poštovani Mehmed-ef , dobro mi došli i hvala Vam što ste mi omogućili da kažem nešto o sebi čitaocima Vašeg i našeg časopisa.

Rođen sam 18.04.1947. godine i sin sam Hasan-ef. koji je bio imam, a i moj dido sa majčinu stranu, Osman-ef. Mahmuljin, je bio alim koji je završio školu u Istanbulu. Otac mi je rođen u Todorovu, op-ćina Velika Kladuša, a majka mi je iz familije Mahmuljin iz Kozarca. Godine 1961. upisao sam GHM i prva sam generacija reformisane medrese koja je trajala 5 godina. Nakon odsluženog vojnog roka 1968. godine, moje prvo službo-vanje bilo je u rodnom mjestu Čarakovo kod Prijedora. Tu sam naslijedio svoga babu, a Dekret o postavljenju 01.03.1978. godine potpisao je dr. Ahmed-ef. Smajlo-vić, nekadašnji predsjednik Starje-šinstva IZ u BiH. U Čarakovu sam

proveo oko osam godina, a nakon toga sam dobio mjesto sekreta-ra Odbora IZ u Banja Luci. Upisao sam Pravni fakultet, završio re-dovno dvije godine, a nakon toga sam stepenovao pravo, te sam i stekao diplomu pravnika.

Banja Luka je bila za mene iza-zov i briga. Tu sam se brzo adap-tirao i lijepo sam prihvaćen. Imao sam dobru saradnju sa čuvenim muftijom rahmetli Ibrahim-ef. Halilovićem, koji je bio i moj škol-ski kolega.

Možete li nam ispričati ne-što o događajima pred agresiju i rat u BiH. Kakvo je bilo stanje u Banja Luci, kada ste i kako napustili Banja Luku, jer sa ve-likom čeznjom i sjetom govorite o ovom gradu?

Kada je rat počeo, kada su po-licajci počeli obilaziti kuće i ispi-tivati imamo li oružje, ja sam pro-cjenio da trebam i moram izaći. Nakon toga sve se brzo dešavalo.

Nas je bilo osmero: dvojica bra-će su nastradala u ratu, četvorica su bila u logoru; to me je ubijalo, i danas nosim to u sebi. Osim bra-će koji su poginuli, imao sam 27 poginulih u mojoj široj familiji. Kada sam rekao supruzi da sutra ujutro idemo, bio je petak. Pobri-nuo sam se za zamjenu na džumi.

Krenuo sam zajedno sa suprugom, kćerkom, babom rahmetli koji je došao iz Prijedora, majkom i se-strom. Imao sam vezu iz Zagreba gdje smo i otišli i ostali mjesec i po dana. Stupio sam u kontakt sa Šefkom-ef. Omerbašićem, počeo sam raditi, ali nisam mogao ostati u Zagrebu. Otišao sam u Austriju, gdje je bilo još teže nego u Zagre-bu. Tu sam ostao par mjeseci da bih, nakon toga, došao u Darm-stadt. Ubrzo sam počeo raditi na vjerskoj pouci, doduše volonter-ski, ali bio je to početak osnivanja i udaranja temelja ovome džematu.

Tu sam ostao četiri godine. Bilo je nekih pregovora da preuzmem džemat Manheim, gdje je bio Ke-mal-ef. Sejdović, ali sam se odlučio da idem u Hamm, još sjevernije i još dalje od moje Bosne. Nakon što je Ishak-ef. premješten u Manhe-im ja sam ga naslijedio u Hammu, gdje sam ostao punih sedamnaest godina. Nastavio sam tamo gdje je Ishak-ef. stao, a on je mene naslije-dio tamo odakle sam otišao. Imao sam neku predodžbu o ovome džematu-da je to jedan ljuti dže-mat. Vjerovao sam u svoje isku-stvo. Nadao sam se da će mi rad ublažiti ovo moje stanje koje me je pratilo vezano za rat i posljedice tih događanja. Dan iza toga kla-njao sam džumu, a nakon toga za mjesec dana nastupio je ramazan. Te 1998. godine sam i definitivno

Razgovor sa povodom sa

penzionisanim imamom ibRahim-ef .bašićem razgovarao

Mehmed JAKUBOVIĆ


VIER FUNDAMENTALE WERTE DES MUSLIMSEINS IN DER GEGENWART

„Der Beste unter den Menschen ist derjenige, der anderen Menschen nützlich ist.“ (Prophet Muhammed)

imam

Dr. Benjamin IDRIZ

Die Welt rutscht in immer größere Spannungen ab, überall auf der Welt

nehmen die Konflikte zu. Mi-litärische Spannungen und Kon-flikte konfessionellen und ideo-logischen Ursprungs haben ein solches Ausmaß angenommen, dass sie nicht nur die Sicher-heit der Region, sondern auch die Sicherheit der Religion(en) bedrohen. In der Geschichte haben die Muslime die Kultur von Andalusien verloren, und heute verlieren wir die Kultu-ren von Bagdad, Damaskus und Jemen. Eine Serie grauenvoller Anschläge erschüttert die gan-ze Welt – und ganz besonders

auch die Herzen der Muslime. Terrorakte in muslimischen Städten nehmen immer mehr zu. Die meisten Opfer sind Mu-slime. Viele Muslime weltweit kommen zu dem Schluss, dass Muslime mit ihren eigenen Händen dem Islam schaden und ihre Gesellschaft, ihr kulturelles Erbe, ihre Wirtschaft und ihre Zukunft zerstören. Wenn die-se Entwicklungen nicht aufge-halten werden und ein noch größeres Ausmaß annehmen, dann ist in der „Islamischen Welt“ eine menschliche, gesell-schaft liche, religiöse und kon-fessionelle Spaltung auf lange

Sicht die Folge, und kaum mehr heilbar. Derzeit hat sich die mu-slimische Welt die versöhnlic-he Einstellung des Islam dem Anderen gegenüber noch nicht zu eigen gemacht. Die Konflik-te innerhalb der muslimischen Welt sind sogar noch größer als jene mit der nichtmuslimischen Welt; größer, als man es sich vorstellen kann. Die Stimme der Intoleranz ist, obschon die Stimme einer Minderheit, viel lauter zu hören, und zwar in einem Ausmaß, das den Musli-men, ihrer Religion und Kultur großen Schaden zufügt.

Alle alten Religionen haben Phasen der Dekadenz und des Niedergangs erlebt, weil sie in ihrem Denken das Wesen des Glaubens vernachlässigt ha-ben. Der Islam wird heute mit der gleichen Gefahr konfron-tiert. Die Lösung dieser Krise bei den Muslimen liegt in der Wiederbelebung der ethisch-gesellschaftlichen Werte: Es ist notwendig und erforderlich, dass die muslimische Welt eine „moralische Revolution“ be-ginnt. „Die arabisch-muslimis-che Welt lebt in einer moralis-ch-intellektuellen Krise. Keine


politische Revolution kann aber ohne moralische Revolution gelingen.“ (Präsident Moncef Marzouki, Tunesien)

Was wir brauchen, ist eine ethisch-moralische Revolution. Eine Revolution der Seele und des Denkens, die auf die Rückke-hr zum Licht Gottes abzielt! Sein Licht ist die Quelle, mit der Er die Herzen und Gedanken der Menschen erleuchtet, welc-he den Hass aus den Herzen der Menschen vertreibt und welche die menschliche Seele von dem Bösen reinigt und uns von Macht zu Recht führen soll, von Hass zu Liebe, von Gewalt zu Sicherheit, von Angst zu Hoffnung, von Rache zu Versöh-nung, von Armut zu Wohlstand, von Gottlosigkeit zu Gotteslie-be. Allah ist ein Licht (nûr), das die Welt erhellt, und kein Fak-tor von Feindseligkeit. Allah ist die Quelle der Liebe (wadûd), die die Menschen von Hass befreit. Mit dem Wort Gottes dürfen wir nicht Hass schüren und Konflik-te anheizen, sondern Missgunst beseitigen und Kriege beenden.

Gläubige aller Religionen müssen Feindseligkeit und Konflikten entschieden entge-gentreten, indem wir uns dazu bekennen, dass Hass, Ausgren-zung, Intoleranz und Gewalt ni-emals eine Lösung, aber immer eine Schande und Sünde sind. Wir müssen einen Neubeginn anstoßen, der uns zu einem fun-damentalen Humanismus oder humanistischen Fundamenta-lismus führt. Das (neue) Glau-bensbekenntnis lautet: Die Lie-be und Barmherzigkeit Gottes sind Sein ewiger Wunsch und der friedliche Umgang mit allen Menschen ist die Grundvorau-ssetzung für Frömmigkeit!

Materialismus, Wirtschaft-skrise, Egoismus, Verfall der religiösen und menschlichen Werte machen es allen Religi-onsgemeinschaften nicht leicht, eine leitende Funktion in der Gesellschaft zu übernehmen. Trotzdem ist dies alles kein Grund zur Resignation. Durch Aktivierung des Guten, das bei jedem zu finden ist, und Mo-tivierung des Einzelnen, sich für Recht und Gerechtigkeit und gegen Fremdfeindlichkeit und für Vielfalt einzusetzen, können die Religionen wieder eine entscheidende Rolle in der Gesellschaft spielen.

Dafür schlage ich „Vier Fun-damente eines Wertesystems“ vor, für ein Muslimsein in der Gegenwart:

1. Vielfalt in EinheitDie muslimische Iden-

tität steht stets über der Zu-gehörigkeit zu einer Konfessi-on, Lebensweise oder politis-chen Auffassung. Keine reli-giöse Struktur darf politische Ambitionen dulden, die sich gegen die (nicht nur islamisc-he) Brüderlichkeit und Einheit richten. Kein einzelner und keine einzige Gruppe kann der Religion, den Werten und der Denkweise eines anderen den Krieg erklären. Alle Rechtsschu-len gehören dem Islam an. Es ist inakzeptabel, wenn eine musli-mische Gruppe, Partei oder Ge-meinschaft ihre religiöse Auffa-ssung als exklusive Wahrheit ausgibt, andere Auffassungen für „unislamisch“ erklärt und deren Anhänger bekämpft. Das Bestreben, eine Gesellschaft, die seit vierzehn Jahrhunderten in Vielfalt miteinander besteht, mit Gewalt in eine einzige reli-

giöse oder konfessionelle oder ethnische Struktur zu zwingen, kann in keiner Form gerech-tfertigt werden und im Islam keine Anerkennung finden. Die Glaubensgemeinschaft, die an einen Gott glaubt, ist ein-heitlich und einig, trotz ihrer Unterschiede. Der Islam wurde auf zwei Begriffen begründet: Tewhid und Wahdet; Tewhid be-deutet die Einheit Allahs und Wahdet bedeutet die Einheit der muslimischen Gesellschaft. Also nicht unsere Konfession, Ideologie, Nationalität, Überze-ugung und Rechtsschule, son-dern das Tewhid- und Wahde-tverständnis des Islams muss unsere Grundlage sein. Die Ein-heit, die Geschwisterlichkeit und das Interesse der Muslime stehen über den persönlichen Interessen. Deswegen darf ni-emand einen anderen als „un-gläubig“ bzw. als „Kafir/Kuffar“ bezeichnen und stigmatisieren, weil dieser den Islam nicht so empfindet und lebt, wie jener ihn versteht.

Der Koran verurteilt dieje-nigen, die sich spalten und sich nur auf sich selbst beziehen: „Diese eure Gemeinschaft ist eine einzige Gemeinschaft, da Ich der Erhalter von euch allen bin: bleibt euch denn Meiner bewusst! Aber sie (die behaupten, euch zu folgen,) ha-ben ihre Einheit weit auseinander-gerissen, Stück für Stück, und jede Gruppe ist nur über das erfreut, was sie selbst an Lehren besitzt! (23:53).

Muslime mit gesundem Men-schenverstand und Gewissen dürfen es nicht zulassen, dass polarisierte Strukturen fe-sten Boden fassen können. Die Islamische Weltgemeinschaft in 73 zu spalten – so soll eine

Überlieferung lauten – und nur für sich selbst die Wahr-heit zu beanspruchen und an-dere in die Hölle zu wünschen, widerspricht dem Koran und dem Willen des Propheten Mu-hammed (s), die immer für die Einheit in Vielfalt und für Ge-meinschaft plädiert und sich eingesetzt haben: „Und gehorcht Allah und Seinem Gesandten, und streitet nicht miteinander, sonst würdet ihr den Mut verlieren, und eure Kraft würde vergehen!“ (8:46).

Eine Struktur, der unschul-dige Kinder, Frauen, Männer zum Opfer fallen und die auf Entrechtung, Vertreibungen und Tötungen errichtet wurde, kann nicht mit dem Islam vere-inbart werden. Niemand kann mit dem Aufruf zum „Dschihad“ Leid verursachen und Gräu-eltaten begehen. Der größte Dschihad der Muslime in der Gegenwart ist der Kampf gegen Unwissen, Fanatismus, Zwie-tracht und Spaltung, wie auch der Einsatz für Versöhnung und Toleranz. Ohne einen echten Wandel in der Einstellung dem Anderen gegenüber und ohne Bereitschaft Kompromisse zu schließen, kann es keine Kultur des Friedens und keine echte Versöhnung geben. Und weil der Krieg die Welt zerstört, ver-langt Gott, Feindschaft zu besei-tigen und den Weg des Friedens und der Versöhnung vorzuzie-hen: „Wenn sie dem Frieden zunei-gen, neige auch du ihm zu und setze dein Vertrauen auf Gott.“ (8:61).

Die größte Aufgabe der Ge-lehrten gegenwärtig ist es, der Moral und dem Recht zu die-nen, dem Zusammenleben der Menschen in Frieden unter Wertschätzung der religiösen, konfessionellen und ideologis-

chen Unterschiede, und nicht, Stellungnahmen und Fatwas zu verkünden, die Spaltungen bewirken oder vertiefen. An-dernfalls versinkt die gesamte Welt in einer Atmosphäre des Verbrechens, und die islamis-chen Gelehrten wandeln sich zu Mittätern. Das Recht auf eigene Überzeugung sowie Gewaltver-zicht sollen die Grundhaltung der Gelehrten sein.

2. GewaltlosigkeitGottesliebe und zugleich

Nächstenliebe sind die funda-mentale Botschaft des Islam. In einem wahrhaft humani-stischen Appell ruft der Koran alle Menschen guten Willens auf, den Weg des Friedens ein-zuschlagen: „Ihr, die ihr glaubt! Tretet allesamt in den Frieden“ (2/208). Gott ist as-Salam, der Friede, und akzeptiert deswe-gen nur friedliebende Bezie-hungen zwischen den Men-schen. Das Gegenteil des Islam ist nicht der „Nicht-Islam“, und das Gegenteil des Muslims nicht der „Nicht-Muslim“. Der Islam ist das Gegenteil: des fa-sad – der Verdorbenheit; des dhulm – der Ungerechtigkeit; des jurm – des Verbrechens; des bagj – der Gewalt. Der Muslim ist somit das Gegenteil des verdor-benen, ungerechten, bösartigen und gewalttätigen Menschen. Dies bekundet der Prophet Mu-hammed (s) am besten, indem er den Muslim folgendermaßen beschreibt: „Der Muslim ist ve-rantwortlich dafür, dass die ande-ren Menschen vor seinen Händen und Worten sicher sind.“ (Ahmad bin Hanbal).

Gerade dieser Andere, wer auch immer er sein mag, muss fühlen, dass er in Frieden mit

den Muslimen leben kann, und sich zu jeder Zeit und an jedem Ort bewusst sein, dass keinerlei Bedrohung von ihnen ausgeht. Wer den Gebetsritus der Musli-me kennt, weiß, dass das Gebet mit Allahu-akbar (Gott ist der Größte) beginnt und sich dieser Spruch in allen Phasen des Ge-betes wiederholt, nur nicht am Ende des Gebetes. Der Betende endet sein Gebet nicht mit Alla-hu-akbar, sondern mit As-sala-mu aleiukm, „der Friede sei mit euch!“. Er wendet seinen Kopf zur rechten und zur linken Sei-te und verkündet den Frieden an alle Menschen und spricht anschließend aus: „Gott, Du bist der Friede selbst. Von Dir kommt Friede“. Mit diesem Ritus macht sich der Muslim bewusst: So wie ich während des Gebetes nicht Böses gesprochen, gedacht oder getan habe, bleibe ich bis zum kommenden Gebet, in meinem Umfeld, mit allen Menschen, die sich zu meiner rechten und zu meiner linken Seite befin-den, friedlich!

Allerdings müssen wir uns als Muslime eingestehen und zugeben, dass sich unter uns unzu verlässige und unsiche-re Menschen befinden, die mit ihren vermeintlich gut geme-inten Handlungen dem Islam Schaden zufügen, obwohl sie fälschlicherweise davon überze-ugt sind, dass sie dem Islam und den Muslimen damit nutzten. Über solche Menschen spricht der Koran folgendes: „Und wenn ihnen gesagt wird: „Verbreitet nicht Verderbnis und Unheil auf Erden, antworten sie: Wir verbe-ssern nur!“. Oh wahrlich, es sind sie, sie, die Verderbnis verbreiten – aber sie nehmen es nicht wahr!“ (2:11-12)

Sie tun es oft auf so unver-ständliche und unbegreifliche Art und Weise, dass niemand ihr Tun nachvollziehen, geschwei-ge denn rechtfertigen kann. Sie verbreiten falsche Vorstellun-gen über den Islam und die Mu-slime, sodass noch die nachfol-genden Generationen viel da-mit beschäftigt sein werden, zu korrigieren was sie verfälschen und das Bild, welches in der Allgemeinheit über den Islam herrscht, zu entzerren.

Die Tatsache, dass der Islam als Religion der Gewalt und der Muslim als Terrorist dargestellt wird, sollte dem aufrichtigen Muslim kein Hindernis sein und ihn in keinster Weise da-von abhalten, die Botschaft des Friedens und der Sicherheit in sich zu tragen, nach außen zu transportieren und dafür zu ar-beiten.

Es passiert nicht zum ersten Mal in der Geschichte, dass eine Religion aufgrund von Vorur-teilen derer, die sich im Hass Anderen gegenüber verloren haben, falsch verurteilt wird; es ist auch nicht das erste Mal, dass diese Personen versuchen den Grundbegriff einer Religion ins Gegenteil zu drehen. Es ist aber auch nicht zum ersten Mal in der Geschichte so, dass die Menschen, die dieser Religion angehören, begreifen müssen, dass diese Vorurteile nicht von sich aus verschwinden wer-den. Sie müssen aufstehen und über die wahren Begriffe ihres Glaubens, ihres Lebens, ihrer Kultur und des Weltfriedens sprechen. Sie müssen darüber hinaus auch überzeugend han-deln, damit sich das, wovon sie sprechen, was sie propagieren, woran sie glauben und worin sie

Andere unterrichten, in ihrer Lebensweise wiederentdecken lässt. Das persönliche Beispiel ist immer noch besser als einta-usend Worte leerer Predigten, auf die keine Taten folgen.

Allah hat zu Beginn seiner Botschaft uns im Koran gelehrt, in unseren Hände Schreibstif-te zu tragen (allama bil qalam – 96:4) und nicht Waffen! Der Koran hat das Töten Unschuldi-ger in der entschiedensten For-mulierung verurteilt und ver-bietet, die denkbar ist: „Wenn jemand einen Menschen tötet, der keinen anderen getötet, auch sonst kein Unheil auf Erden gestiftet hat, so ist´s, als tötete er die Menschen allesamt!“ (5:32). Als heiligstes Geschöpf Gottes genießt der Mensch Unantastbarkeit. Daher darf niemand aufgrund seines Glaubens oder Nichtglaubens,

seiner Geschlechtsorientie-rung, seiner Sprache, Religion, Denkweise, gesellschaftlichen Stellung oder Lebensweise geta-delt, erniedrigt, verurteilt und getötet werden. Wenn andere vermeintlich oder tatsächlich Unrecht gegen Muslime verü-ben, dann können wir nichts dadurch verbessern, dass wir selbst Unrecht verüben.

3. Freiheit und respektvoller Umgang mit AndersglaubendenDer Grundgedanke des Islam

bezeugt, dass es „keinen Zwang im Glauben“ (2:256) gibt. Die-se Maxime im Koran ist nicht nur geschichtlich einzigartig, sondern auch hinsichtlich der weitsichtigen göttlichen We-isheit für die Menschheit, die

jetzt erst begreift, dass gewalt-sam erzwungener Gehorsam einer Religion oder auch einer Ideologie gegenüber weder je-mals erfolgreich war, noch je-mals sein wird. Mit diesem Vers

erlaubt Gott die freie Wahl des Glaubens und verbietet den Zwang zu irgendeinem Glauben. Deswegen hat die Idee des Islam den Gedanken eingeführt, dass gewaltsamer Gehorsam Gott ge-genüber unzulässig ist, da nur freiwillig erfol gender Gehorsam die Ergebenheit rechtmäßig macht. Gott hat den Menschen freigestellt, die Botschaft Gottes anzunehmen oder abzulehnen: „Er ist es, Der euch erschaffen hat, aber einige von euch sind ungläu-big und einige von euch sind gläu-big; und Allah durchschaut das, was ihr tut.“ (64:2)

Die Ablehnung von Zwang und der Wunsch nach einem selbstbestimmten Leben im-pliziert das Recht auf Meinun-gsfreiheit, Redefreiheit und Religionsfreiheit des Einzelnen. Der Islam erkennt jedes die-ser Bedürfnisse an, akzeptiert sie ausnahmslos und fordert vom Menschen unter keinen Umständen den Verzicht auf eines dieser natürlichen und essentiellen Bedürfnisse. Die Entscheidungsfreiheit zwis-chen Glauben und Nichtglau-ben unterstreicht der Koran mit dem Vers: „Lasse denn an sie glauben, wer will, und lasse sie verwerfen, wer will.“ (18:29). Darüber zu richten, was falsch und was richtig ist, steht nicht dem Menschen, sondern Gott zu: „Gott wird zwischen euch am Auferstehungstag richten hinsich-tlich all dessen, worüber ihr une-ins zu sein pfleg tet.“ (22:69). Der Koran sieht weder eine Strafe für denjenigen vor, der sich von der Religion abkehrt, noch zwingt er jemanden zum Islam. Es widerspricht dem Koran, die eigene Religion und Lebenswei-se anderen aufzuzwingen: „Und hätte dein Herr es gewollt, so hätten alle, die insgesamt auf der Erde sind, geglaubt. Willst du also die Menschen dazu zwingen, Gläubige zu werden?.“ (10:99)

Mit dem Vers: „Für euch eure Religion und für mich meine Reli-gion.“ (109:6) stellt Gott die For-derung auf, Menschen Freiheit im Glauben zu gewähren. Mit diesem Vers lehrt uns Gott, mit Menschen, die andere Über-zeugungen haben, respektvoll umzugehen. Als Muslime dür-fen wir die Freiheit, die wir uns selbst wünschen, nicht an-deren vorenthalten. Der Islam fördert Freundschaft und nicht

Feindschaft, das, was einem se-lbst lieb ist, auch für andere zu wünschen, den anderen nicht anzutun, was man nicht ange-tan bekommen möchte. Allah fordert die Muslime dazu auf, sich selbst ihrem Gegner ge-genüber gerecht zu verhalten: „Lasst niemals Hass auf irgendei-nen euch in die Sünde führen, von der Gerechtigkeit abzuweichen. Seid gerecht!“ (5:8). Um damit sich der Feind zum Freund wan-delt, fordert der Koran, Böses mit Gutem abzuwehren: „Und nimmer sind das Gute und das Böse gleich. Wehre (das Böse) in bester Art ab, und siehe da, der, zwischen dem und dir Feindschaft herrschte, wird wie ein treuer Freund sein.“ (41:34). Gott verlangt von den Muslimen, sich im Verhältnis zu den anderen Menschen, mit de-nen wir in Frieden leben, nach den Maßstäben der Güte (birr) und der Gerechtigkeit (qist) zu richten: „Was solche angeht, die nicht wegen (eures) Glaubens ge-gen euch kämpfen und euch auch nicht aus euren Heimstätten ver-treiben, Gott verbietet euch nicht, ihnen Güte (birr) zu erweisen und euch ihnen gegenüber völlig ge-recht (qist) zu verhalten: denn, wa-hrlich, Gott liebt jene, die gerecht handeln.“ (60:8). Der Begriff birr, dieses Maß der Beziehungen zwischen den Muslimen und den Nicht-Muslimen, beinhal-tet alles, was mit dem Guten zusammenhängt. Gott verlangt von uns, uns auch gegenüber unseren Eltern mit birr zu ver-halten. Sie sind diejenigen, die nach Gott die höchsten An-sprüche auf uns haben. Damit will Gott den Muslimen sagen: So wie ihr das schönste Verhal-ten zu euren Eltern an den Tag legt, so müsst ihr auch denen das gleiche Verhalten entge-


genbringen, die in Frieden mit euch zusammen leben.

Gott hat verschiedene Gla-ubensrichtungen und Weltan-schauungen geschaffen und sie aufgefor dert, sich kennenzuler-nen, miteinander zu kommu-nizieren und voneinander zu lernen (49:13). Der Koran (5:48) lehrt uns, dass der Weg zu Gott allen offen steht, und der Weg dorthin ist ein Wettbewerb an guten Tugenden, konstruk-tiven Handlungen und der Entwicklung neuer Werte der Menschlichkeit. Unterschied-liche Auffassungen, Überzeu-gungen und Weltanschauungen können kein Hindernis sein um „gemeinsame Werte“ zu entwic-keln: In Pluralität leben üben und in guten Sachen wetteifern!

4. Konstruktiv handeln Der Koran bezeichnet den

Schutz der Würde und des Lebens eines einzelnen Men-schen als das Bewahren aller Menschen: „Wenn jemand ei-nem Menschen das Leben rettet, so soll es sein, als hätte er der ganzen Menschheit das Leben ge-rettet.“ (5:32). Das ist ein Aufruf zu Zivilcourage und verantwor-tlichem Handeln. Das Ziel ist: Rettung des Menschen und so-mit Rettung der Welt. Der Islam lehrt uns, wie wir zu leben ha-ben und nicht wie wir sterben sollen. Er fordert uns auf, die Welt konstruktiv aufzubauen. Den Kern der Botschaft Gottes machen zwei Begriffe aus, die häufig im Koran wiederholt werden: iman, Glaube und amel-salih, konstruktive Handlung zum Wohle der Menschheit.

Der Koran beschreibt prägnant mit diesen Begriffen die Ve-rantwortung, die der Mensch trägt: iman spielt sich im inne-ren Teil des Menschen ab, in seiner Seele, seinen Gefühlen und Gedanken, während amel-salih sein Innenleben nach außen konkret aufzeigt. So wie du glaubst, denkst du auch, so wie du denkst, lebst du und so wie du lebst, handelst du auch. Ohne amel salih, „Taten zum Wohle der Menschheit“, ist der Glaube, iman, nicht vollständig. Und ohne sie beide gibt es kein Glück, weder im Diesseits noch im Jenseits. Wertvoll macht den Menschen die Stärke seiner Zi-vilcourage und sein Einsatz für das Gute. In dem Körper, in dem es iman gibt, gibt es auch Akti-on beziehungsweise eine kon-struktive Beziehung zwischen dem Menschen und Gott.

Der Koran kennt keine He-rabwürdigung der Welt ge-genüber dem Jenseits: „Suche in dem, was Gott dir gegeben hat, die Wohnstatt des Jen-seits; und vergiss deinen Teil an der Welt nicht; und tue Gu-tes, wie Gott dir Gutes getan hat; und begehre kein Unheil auf Erden; denn Gott liebt die Unheilstifter nicht.“ (28:77) Für eine gesunde, schöne, sichere und glückliche Welt braucht man genauso viel Zuwendung wie für das Jenseits, auch wenn sie vergänglich ist. Als Träger von Verstand wird der Mensch auch zum Verantwortungsträ-ger. Somit wird der Mensch für alles, was er in seinem Leben getan und nicht getan hat, zur Verantwortung gezogen wer-den. Aus diesem Grund lehrt der Islam, stets im Diesseits in

das Jenseits zu investieren. Gott hat uns mit der Kraft und den Möglichkeiten ausgestattet, das Leben mit all seinen Facetten zu meistern. Jede nützliche Tat zum Wohle der Menschheit ist eine gute Investition für das Leben nach dem Tod. In dieser Hinsicht ist z.B. die Hilfe bei Schulaufgaben genauso gut wie das Lesen im Koran, die Unter-stützung bei der Errichtung einer Schule, eines Kranken-hauses oder einer Sozialstati-on genauso heilversprechend wie die Unterstützung beim Moscheebau. Und es ist gena-uso schön und tugendhaft, die Stimme gegen jedwede Un-terdrückung zu erheben wie im azân, dem Gebetsruf. Der Koran fordert die Gläubigen auf, das Leben in dieser Welt ernst zu nehmen und sich als eine re-ligiöse Verpflichtung dazu zu bekennen, die gesellschaftliche Unbill zu bekämpfen und das Gute aufrechtzuerhalten.

Das alles ist Voraussetzung und notwendig, denn es geht um unsere konstruktive Ve-rantwortung für die Gese-llschaft in dem wir leben – also darum, als engagierte Bürge-rinnen und Bürger muslimis-chen Glaubens für ein fried-liches Zusammenleben in Plu-ralität einzutreten, für Bildung, für soziale Gerechtigkeit, für Umweltschutz und Ökolo-ge, für Menschenwürde, für Gleichberech tigung, für Frei-heit und für unseren gemeinsa-men Rechtsstaat. Für dieses Ziel muss sich die ganze Menschheit verbünden. Muslime wie Nicht-Muslime sind gefordert, dafür gemeinsam an einem Strang zu ziehen!


Uloga žene muslimanke u društvu je tema o kojoj se do sada veoma mnogo pi-

salo. Kroz historiju islama, pitanje društvenog odnosa između muš-karca i žene, zajedno sa pravima žene, njenim položajem i ulogom u muslimanskom društvu, bilo je, a i danas je, veoma aktuelno. Naža-lost, svjedoci smo mnogih zabluda, nejasnoća, pogrešne percepcije i

shvatanja, koja se odnose na ovu temu. Puno je primjera neslaganja i kontradiktornosti između onoga kako islam uistinu gleda na ženu i njene stvarne pozicije u društvu. Iako islamska učenja jasno ohra-bruju žene da participiraju u razli-čitim poljima društvene djelatno-sti, s druge strane, postoje mišlje-nja i stavovi koji se protive tome. U većini slučajeva ovoj temi se pri-lazi na stereotipan način – stavom o podređenosti žene – što uzrokuje nepravednu i nepotpunu interpre-taciju ženine uloge u društvu.

Ovaj tekst nema za cilj analizi-rati negativna mišljenja, već samo

podsjetiti kakvu je to, uistinu, ulo-gu imala žena na samom početku širenja islama, šta Kur’an govori o njoj, kako Poslanik a.s. savjetuje da se postupa sa ženama, kakva je to važnost i uloga žene u društve-nom, ekonomskom, političkom, akademskom kao i spiritualnom segmentu. Da bismo imali mišlje-nje o ovoj značajnoj tematici za nas žene, važno je znati kako islam tretira ženu kao ličnost, šta zahti-jeva od nje i kakva joj daje prava. Iako bi nam, nakon više stotina go-dina od Objave, to trebalo konač-no biti jasno, nažalost, nalazimo se još uvijek u fazi dokazivanja, s jedne strane onima koji tvrde da je žena u islamu ponižena, a sa druge strane onima koji, tobože, pod pla-

Uloga muslimankeu društvenom životu

piše

hfz. Adela KAZIJA

štom islama, nastoje da ženu stave u potčinjen položaj, govoreći joj da je to njena stvarna uloga.

Žena i muškarac, iako se fizički i mentalno razlikuju, oni su jedna-ki kada su u pitanju ljudska prava i obaveze prema Bogu. Sa stajališta islama, žena kao ljudsko biće može i treba, uzimajući u obzir njene glavne uloge i zaduženja, uče-stvovati na različitim društvenim poljima, jer njen angažman, dopri-nos i način života utiču na čitavu zajednicu; ona je jedan od glavnih stubova u izgradnji pravednog i zdravog društva.

Koliko je god žena važna kao pojedinac, toliko je njena uloga u društvu nezaobilazna.

Žena u Kur’anuKur’an se prema ženi odnosi sa

dostojanstvom. Ako razmišljamo o kur’anskim ajetima i shvatamo ih u širem kontekstu, bez predrasuda, pogrešnih tumačenja i nametanja određenih mišljenja i stavova, koji imaju za cilj umanjiti važnost žene kao ljudskog bića, vidimo koliko je žena u Kur’anu uistinu poštovana. Božje zapovijedi, koje su nam objav-ljene u Kur’anu, potpuno su jednake kako prema ženi tako prema muš-karcu. Islam je zasnovan na pravdi, saosjećanju, toleranciji i poštovanju, te samim time ne dopušta nikakav oblik diskriminacije žene. Muška-rac i žena imaju isti Izvor, oboje su jednako vrijedna ljudska stvorenja. Žena ne može biti po prirodi zlo, niti na intelektualno nižoj razini (kao što neki vjeruju), niti jedan spol može biti superioran nad drugim.

Uzvišeni Allah kaže: “O ljudi, bojte se Gospodara svoga, Koji vas je stvorio od jedne duše, od koje je njen par stvorio, a od njih dvoje mnoge muškarce i žene rasijao! (En-Nisa, 1)

I Gospodar njihov im se odazva: “Ni-jednom trudbeniku između vas trud nje-gov neću poništiti, ni muškarcu ni ženi – vi ste jedni od drugih... (Āli ̀ Imrān, 195)

Muškarac nije neovisan od žene, niti je žena neovisna od muškarca, oni se međusobno do-punjuju. Islam nas, dakle, uči da su muškarci i žene jedni od drugih i da se potpomažu i zajedno djeluju u životu na ovom svijetu.

A vjernici i vjernice su prijatelji jedni drugima: traže da se čine dobra djela, a od nevaljalih odvraćaju, i molitvu obav-ljaju i zekat daju, i Allahu i Poslaniku Njegovu se pokoravaju. To su oni kojima će se Allah, sigurno, smilovati. – Allah je doista silan i mudar. (Et-Tevbe, 71)

Onome ko čini dobro, bio muška-rac ili žena, a vjernik je, Mi ćemo dati da proživi lijep život i doista ćemo ih nagraditi boljom nagradom nego što su zaslužili. (En-Naĥl, 97)

Allah dž.š. se muslimanima, i muškarcima i ženama, obraća za-jedno i naglašava da svi imaju iste odgovornosti i status kod Njega:

Muslimanima i muslimankama, i vjernicima i vjernicama, i poslušnim muškarcima i poslušnim ženama, i iskrenim muškarcima i iskrenim žena-ma, i strpljivim muškarcima i strplji-vim ženama, i poniznim muškarcima i poniznim ženama, i muškarcima koji dijele zekat i ženama koje dijele ze-kat, i muškarcima koji poste i ženama koje poste, i muškarcima koji o svojim stidnim mjestima vode brigu i žena-ma koje o svojim stidnim mjestima vode brigu, i muškarcima koji često spominju Allaha i ženama koje često spominju Allaha – Allah je, doista, za sve njih oprost i veliku nagradu pri-premio. (El-’Aĥzāb, 35)

Postoji mnogo ovakvih ajeta, iz kojih se vidi da Uzvišeni Allah dž.š. govori o ženama kao jedna-ko vrijednim u odnosu na muš-karce. Neke od njih navedene su u Kur’anu kao primjeri čovječan-stvu. Jedna od njih je Merjem, majka Isaova a.s. Jedna čitava sura je nazvana njenim imenom. Ta-kođer, imamo primjer Merjemi-ne majke, Musaove majke, zatim Asije, faraonove supruge, koja je, uprkos izopačenosti svoga muža,

također opisana kao idealna mu-slimanka. O svima njima Kur’an kazuje divne priče koje ostaju kao pouka ljudima do Sudnjeg dana.

Poslanik a.s. o ženamaPoslanik a.s. je iskazivao veliko

poštovanje i uvažavanje prema že-nama i uvijek je preporučivao ljuba-zno ophođenje prema njima:

“Najbolji među vama su oni koji su najbolji prema ženama. Prema že-nama su velikodušni i pažljivi samo plemeniti ljudi, a žene ponižavaju i zlostavljaju samo oni koji su loši i ni-ske naravi.» (Tirmizi)

Poslanik a.s. je pred sami odla-zak sa ovog svijeta oporučio: “Bojte se Allaha u pogledu žena! Vi kod njih imate svoja prava a i one kod vas imaju svoja prava. Sa ženama postupajte lju-bazno i sa mnogo dobrote». (Muslim)

Za vrijeme života Poslanika a.s., žena je bila prisutna u svim sfera-ma društva. Poslanik a.s. je nasto-jao odrediti ženama njihovo mjesto u prvim danima formiranja musli-manske zajednice i da pokazati im da mogu odlučivati o svojoj sudbi-ni. Podsticao je žene da pridonose svojim mišljenjem i idejama. Po-stoji mnogo hadisa gdje se navodi kako su žene postavljale pitanja Po-slaniku a.s. i iznosile svoja mišljenja o vjeri, ekonomskim i socijalnim pitanjima. Žene su davale prisege i činile hidžru kao i muškarci; re-dovno su prisustvovale zajednič-kim namazima u džamiji, džumi i bajram-namazima. Ako ispravno pogledamo put i život Božijeg Po-slanika s.a.v.s. vidjećemo kako i do koje mjere je on uključivao žene u kući, u džamiji, na ulici, na putu hidžre, u bitkama, u dogovorima i politici, upravljanju državom, upu-ćivanju na dobro a odvraćanju od zla, po pitanjima braka i razvoda i u svim ostalim državnim i društve-nim poslovima i pitanjima. Vrije-me Poslanika a.s. možemo nazvati vrijeme ulaska žene na vjersku i društveno-političku scenu, vrijeme


kada su žene islamu davale veliku podršku, čak i više od muškaraca.

Međutim, muškarci, muslimani su se, kroz historiju, u društvenom životu i vjerskoj praksi, udaljili od kur’anskih normi i prakse Posla-nika a.s.. Nakon vremena u kojem je žena imala izuzetno značajnu ulogu u islamskom društvu, dolazi doba kada se ženu nastoji udaljiti iz društvenog života, zabranjuje joj se dolazak u džamiju, a samim tim i ograničava njeno obrazovanje. Iz-mišljenim predajama (veoma često i slabim, nepouzdanim i sumnjivim hadisima) i ličnim stavovima ne-kih učenjaka, nastoji se umanjiti i obezvrijediti njena ličnost i uloga u društvu i staviti je u potčinjen po-ložaj naspram muškarca. Ova prak-sa je, nažalost, prisutna još uvijek u mnogim muslimanskim društvi-ma, što se uveliko iskorištava za pozicioniranje islama u modernom društvu, iskrivljavanje slike islama i nipodaštavanje njegovih univer-zalnih normi koji nemaju nikakve veze sa negativnom praksom u po-jedinim islamskim zemljama.

Primarne uloge ženeŽena u islamu ima veoma važnu

ulogu kao supruga. U tom svojstvu ona je neophodna za održavanje ljudskog života i stabilnog društva.

„I jedan od dokaza Njegovih je to što za vas, od vrste vaše, stvara žene da se uz njih smirite, i što između vas uspostavlja ljubav i samilost; to su, zaista, pouke za ljude koji razmišljaju.“ (Er-Rum, 21.)

Ovaj ajet govori o toj ljubavi i sa-milosti putem kojih se ostvaruje du-ševni smiraj i rahatluk između dva supružnika. Cilj braka je, naime, da se postigne psihološko, emocional-no i duhovno partnerstvo, u smislu dijeljenja dobra i zla, stvaranja me-đusobne ljubavi, povjerenja, poma-ganja i tome slično.

‘‘(...) one su odjeća vaša, a vi ste njihova odjeća.’’ (El-Bekare, 187.)

Žena i muž pružaju podršku jedno drugom, jedno drugo čuva-ju i štite, a i skrivaju loše osobine jedno drugog. Najbolji primjer za to imamo u Hatidži r.a., supruzi Poslanika a.s., koja je od samog početka bila uz njega, štitila i podržavala ga; kad god bi bio u očaju, tužan i uplašen, ona bi ga hrabrila i davala mu nadu.

Islam, također, stavlja ogro-man akcenat na ženinu ulogu kao majke. Porodica je osnovna jedi-nica društva a žena je temelj, stub postojanosti jedne porodice. Najve-ća dužnost majke, stoga, je da po-stavi osnovne moralne i društvene vrline kao jak temelj odgoja njene djece. Ovakva uloga žene je garan-cija duševne sigurnosti i zdravlja unutar porodice. U suprotnom, u okviru porodice dolazi do pojave mentalnih i emocionalnih prazni-na, što može uzrokovati pojave mnogobrojnih socijalnih i psihič-kih problema u zajednici. Zbog toga za odgojnu funkciju žena, kao i muškarac, moraju biti osposo-bljeni. Roditelji ne odgajaju samo svoju djecu, oni odgajaju nove ge-neracije. S tim u vezi, majci je po-vjeren važan zadatak odgoja djece, kako bi oni postali vrijedni članovi društva. Zbog te odgovornosti, mi-losti koju ima i teškoće u rađanju i podizanju djece, Allah dž.š. joj je podario prednost u odnosu na oca: ‘‘Mi smo naredili čovjeku da bude po-slušan roditeljima svojim. Majka ga nosi, a njeno zdravlje trpi, i odbija ga u toku dvije godine. Budi zahvalan Meni i roditeljima svojim, Meni će se svi vrati-ti.’’ (Lukman, 14.) Ženina uloga kao majke ne može biti više naglašena. Ona odgaja buduće naraštaje a ta-kva plemenita uloga nikada se ne smije zanemariti niti omalovažiti. Važnost ove uloge najbolje nam pokazuje sljedeći hadis: “Allahovom Poslaniku (sallallahu ‘alejhi ve selle-me,) došao je jedan čovjek i upitao ga: ‘O Allahov Poslaniče! Ko je najpreči za moje lijepo druženje i ponašanje prema

njemu?’Alejhisselam reče: ‘Tvoja maj-ka. ‘Čovjek tada reče: ‘Ko poslije nje?’ ‘Tvoja majka’, odgovori on. ‘Ko posli-je nje?’, ponovo upita čovjek. ‘Tvoja majka’, ponovo odgovori Alejhisselam. Čovjek ponovo upita: ‘Ko poslije nje? ‘Alejhisselam tada reče: ‘Tvoj otacl’» (Buhari I Muslim)

Iako je uloga žene musliman-ke kao majke i supruge veoma plemenita, ona se ne svodi samo na to, jer se od nje također zahtje-va sudjelovanje u drugim druš-tvenim aktivnostima.

Značajne uloge prvih muslimankiJoš od prvih dana širenja isla-

ma, muslimanka se angažovala i dokazala u raznim poljima druš-tvenog života. Među prvim mu-slimankama bilo je velikih pobo-žnjaka i učenjaka.

Čast da bude prva osoba koja je primila islam, nije pripala muškar-cu, nego ženi, Hatidži r.a. Prvi še-hid u islamu, osoba koja je položila život za svoju vjeru, bila je također žena, neustrašiva Sumejja, r.a.

Žene su imale veliku ulogu u vjerskom poučavanju i edukaciji. One su shvatile i u praksu primje-nile hadis Allahovog Poslanika a.s. koji je rekao: ‘‘Traženje znanja je oba-veza svakog muslimana i muslimanke (muškarca i žene).’’ To uključuje vjer-sko, kao i svako drugo obrazovanje. Mnoge muslimanke važile su za ču-vare islamskog znanja kod kojih su muškarci, ashabi Poslanika a.s., do-lazili da traže instrukcije u mnogim vjerskim pitanjima. Imena kao sto su Aiša, Hafsa, Ummu Habiba, Mej-muna, Ummu Seleme su među naj-istaknutijim u prenošenju hadisa. Naročito za Aišu se zna da je jedna od važnijih ličnosti kroz cijelu isto-riju hadisa – jer ona nije bila samo jedan od najvećih prenosilaca ha-disa nego neko ko ih je najpažljivije tumačio. Za Aišu r.a., mnogi učenja-

ci kažu da je bila najučenija žena na području fikha, poznavanja šerijat-skih propisa, i uopće da je najobra-zovanija muslimanka. Jedan njen savjetnik kaže: “Nisam vidio nikog da bolje poznaje šeri’atsko pravo i pjesništvo od Aiše.“

Poslanikova, sallallahu alejhi ve sellem, supruga Hafsa r.a. bila je prvi čuvar originalnog Musha-fa. Ona je bila dobar poznavalac Kur’ana Časnog. Poslanikova, sa-llallahu alejhi ve sellem, kćerka hazreti Fatima r.a. također je bila veliki učenjak i učitelj islama.

Također, historija bilježi do-prinose kasnijih generacija mu-slimanki: Rabija el-Adevija je bila veoma poznata kao pobožnjak i učenjak, Sejjida Nefisa, bila je ve-oma ugledna zbog svog znanja i pobožnosti; kćerka Ebu Alija ed-Dekkaka je bila šejh-hadisa i veo-ma pobožna muslimanka; Hatidža b. Muhammed, b. Hatun, Hadidža bint Ali, koje su bile istaknuti uče-njaci hadisa, i mnoge druge. Njiho-vim Stopama otišle su brojne žene u povijesti, poput Fatime el-Fihri, koja je osnovala prvi univerzitet u svijetu; univerzitet al-Qarawin (Kajruan) u Maroku 859. godine.

U ratnim vremenima prve mu-slimanke su aktivno učestvovale u vojsci. Historija islama je puna priča o mnogim muslimankama ratnicama poput Nusejbe koja je učestvovala u bici na Uhudu, bo-rila se i branila ranjenog Poslani-ka a.s., mada je i sama bila ranje-na, zatim El-Hansa, Ummu Hakim i mnoge druge hrabre žene.

Prve muslimanke bile su ak-tivne u ekonomiji, bile su uspješ-ni trgovci i poslovne žene, kao što je, na primjer, Hatidža r.a., prva Poslanikova s.a.v.s. supruga, poznata kao jedna od najboljih i najstručnijih osoba u trgovini tog vremena, zatim u politici, kao što je Aiša, r.a., koja je svojom sna-gom karaktera, pronicljivošću i sposobnošću zauzela sebi značaj-

no mjesto u političkoj povijesti.

Poznato je da su se prve musli-manke bavile i medicinom, poseb-no akušerstvom, poljoprivredom, pjesništvom i bile stručnjaci u mnogim drugim društvenim i pri-rodnim naukama.

Ove dinamične i energične žene trebaju biti primjer i podstrek svakoj ženi muslimanki u njenom životu, da se njen glas čuje, da za-uzme položaje koje su do sada zau-zimali samo muškarci. Na taj način žene mogu ponovo vratiti mjesto koje im pripada, što bi moglo do-prinijeti smanjenju i eliminaciji pogrešnih i stereotipnih ideja da je ženino mjesto samo u kući.

Zaključak

Iz predhodno navedenog vidi-mo da žene imaju ključnu ulogu u društvu. One doprinose njego-voj koristi, boljitku i prosperitetu. Kroz historiju, stanje žena u nekom društvu je bilo mjerilo blagostanja u njemu. Međutim, doprinos mu-slimanki u savremenom društvu i dalje je neopravdano nedovoljan i neadekvatan u odnosu na dina-miku, požrtvovanje i angažman žena u vrijeme Poslanika a.s., nje-govih supruga i drugih musliman-ki. Uklanjanje svih prepreka koje stoje na tom putu je od suštinskog značaja za ispravljanje ovog sta-nja. Jedan od najvažnijih koraka jeste obrazovanje muslimanke na svim poljima, poboljšano razumje-vanje vjere i vjerskih propisa, te odbacivanje pasivnih trendova i nazadnih stavova koji joj onemo-gućavaju ispunjavanje tog cilja. U današnje vrijeme imamo situaciju da mnoge muslimanke nisu do-voljno vjerski obrazovane. To bi se moglo u velikoj mjeri ublažiti redovnim dolaskom na druženja u džamijama, slušanjem predavanja, izučavanjem svoje vjere i podiza-njem svijesti o važnosti islamskog znanja. Osjećaj uključenosti sa mu-slimanskom zajednicom doprinosi

povećanju islamskog identiteta, a to se manifestuje kroz učešće u zajedničkim namazima i drugim aktivnostima u džematu.

Potreba ženskog aktivizma u današnjem društvu je neminov-na. Temelji tog aktivizma treba-ju biti zasnovani na temeljnim i istinskim vrijednostima islama. Žene muslimanke trebaju da se bore i žrtvuju u cilju uspostavlja-nja kvalitetnog života u društvu i zajednici u kojoj žive. U našim džematima u dijaspori, njihova misija i uloga u porodici i dže-matu je jako važna. Ukoliko se osigura ambijent u kojem će se žena osjećati poštovanom, vrijed-nom i korisnom članicom jedne zajednice, a ne da je tu samo po potrebi, ona će tu ulogu puno bo-lje i odgovornije obavljati. Mjesto žene nije samo džamijska kuhinja nego i sve ostale funkcije i zadaci koje želi i u stanju je da ih obavlja u džematu. Kada dobije priliku da se uključi u rad kao i muškarci, tek tada ona može dati svoj mak-simum i doprinijeti kvalitetnijem radu svog džemata. Na taj način poboljšat će se čitavo intelektual-no, duhovno i emocionalno stanje zajednice i društva. Jako je važno naglasiti da žene same snose ve-liku odgovornost za njihov polo-žaj u društvu. Ne može se očeki-vati samo od muškaraca da im to omoguće. Zato je veoma važno da budu požrtvovane, da imaju am-bicije i osjećaj za društveni rad i da se u polju svog djelovanja po-kažu kao uspješne.

U posljednje vrijeme vidi-mo dosta pomaka na tom putu u našoj Islamskoj zajednici, što je jako pozitivno. Međutim, nada-mo se da ćemo uskoro vidjeti još žena članica džematskih odbo-ra, sabornica, članica Mešihata koje nisu zadužene samo za rad sa ženama, te da će žene zauzeti i druge funkcije koje će sa sigur-nošću obavljati profesionalno i odgovorno.

NOVI SELAM Glasilo Islamske zajednice Bošnjaka u Njemačkoj42

POGREBNE USLUGE “HUKA”

PRUZAMO POGREBNE USLUGE PO NAJPOVOLJNIJIM CIJENAMA IZ INOSTRANSTVA U BIH, ALBANIJU, SANDŽAK, SRBIJU I MAKEDONIJU.

TEŽIMO BESPRIJEKORNOJ USLUZI U NAJTEŽIM TRENUTCIMA ZA PORODICU I PRIJATELJE UMRLOG.

ODGOVORNO, SIGURNO, BRZO I EFIKASNO, SREDJIVANJE PAPIRA, MEDJUNARODNE DOZVOLE, PREVOZ PREMINULIH DO EKSHUMACIJA SU USLUGE KOJE NUDIMO.

KONTAKT

Pišite nam i informišite se i putem e-maila [email protected]

Broj 12(22), maj 2017. godine NOVI SELAM 45

1. Recite nam nešto o sebi?

Moje ime je Almasa Ramiče-vić. Rođena sam 1994. godine u Wiesbadenu. Osnovno i srednje obrazovanje (Abituru) završi-la sam, također, u Wiesbadenu. Trenutno studiram (Master) na Odsjeku za islamske studije na Goethe Univerzitetu u Fran-kfurtu. Angažovana sam u dže-matu Wiesbaden kao muallima u mektebu. Tu sam i sama stekla prva saznanja o islamu kod ima-

ma Fahrudin-ef. Džinića, koji je obrazovno i odgojno utjecao na moje važne odluke u životu, te mi praktično pokazao metode i moguće puteve moga daljnjeg djelovanja u IZ. Odnedavno sam izabrana u IO MIZ Frankfurt, kao Koordinatorica za edukaciju i rad sa ženama.

2. Šta mladi očekuju od IZBNJ?

Mlade generacije Bošnjaka, rekla bih, nemaju ogromna oče-kivanja. Naprotiv, oni samo žele

dati svoj doprinos, ustupiti svo-ja stečena znanja, kreativnost i prednosti poznavanja društva u kojem su odrastali, kako bi IZBNj bila prepoznatljiva, uspješna i respektabilna. Oni samo traže prostor za djelovanje. Ako ima-ju bila kakva očekivanja, onda su ona sadržana u tome da ih se treba saslušati, osluhnuti njiho-ve potrebe i omogućiti im da se dokazuju i stječu pozitivna isku-stva kroz projekte u IZ. U moru različitih mogućnosti kojim pu-tem krenuti, mladi su itekako svjesni pripadnosti IZ i svome narodu. Nadam se, da ćemo svi zajedno u budućnosti, mi mladi, a i naši stariji od kojih učimo, ostvariti i naše želje i očekiva-nja, te da ćemo sintezom naše mladosti i energije sa iskustvom i znanjem naših starijih uskoro osjetiti rezultate zajedničkog djelovanja.

3. Šta je to što biste Vi mije-njali u IZ?

Formulacija pitanja bi možda bila bolja da glasi ovako: «Kako biste Vi mogli pomoći da naša IZ-a bude bolja?» Islamska za-jednica je jedna i nju se ne može zamjeniti niti mijenjati. Možemo je samo popravljati, unaprijediti i njezin rad osavremeniti, te pri-mjeniti sve raspoložive metode i iskoristiti tehničke mogućnosti da uspijemo u svojoj misiji. Zato

Intervju sa almasom Ramičević,

muallimom i Koordinatoricom za edukaciju i rad sa ženama

nam je potreban međusobni di-jalog, kvalitetno koncipiran, koji bi obuhvatio sve generacije u našim džematima. Dijalog u po-rodici je preduvjet za uspješan dijalog o kojem govorimo. Sta-bilna porodica je, na drugoj stra-ni, temelj džemata. Kroz dijalog otkrivamo sebe, svoje najbliže, kao i njihove sposobnosti i mo-gućnosti. Seminari, predavanja, edukativni skupovi i porodična druženja u okvirima džemata su najbolja polazna tačka za uspjeh svih nas. Smatram da su neop-hodna veća i značajnija ulaganja materijalnih sredstava za ostva-renje gore navedenih prijedloga. Misija IZ-e se ostvaruje kroz rad sa pojedincima, a rezultati su vidljivi u džematu.

4. Stariji neprestano ponavlja-ju: Na mladima svijet ostaje! Da li su po vama mladi depresivni?

Mladi su u okolini u kojoj da-nas odrastaju prisiljeni da rano postanu samostalni i da bez po-trebnog iskustva donose važne odluke u vezi važnih pitanja za njihovu budućnost. Dok je ra-nije opterećenje bilo na fizičkoj osnovi, danas je mladi čovjek na udaru svakojakih ideoloških pa psihofizičkih napada. Ipak, mi-šljenja sam da se naša omladina etablirala kao pozitivan faktor u društvu, iako je pod stalnim pri-tiskom različitih društveno po-litičkih previranja, pa i pritisaka na vjerskoj osnovi. U svakom slučaju, mi se ne smijemo pre-puštati stihiji i spontanom ži-votu. Na taj način čuvamo sebe i svoje okruženje od negativnih utjecaja modernog svijeta.

5. Imaju li mladi danas potre-ban žar, polet i energiju da bi mo-gli donijeti pozitivne promjene?

Da. Mladi imaju dovoljno energije, žara i znanja. Moje

iskustvo svjedoči da mladi imaju mnogo više potencijala, nego što bi imali priliku pokazati. Oni jesu bez iskustva, ali njihove namjere i njihova odlučnost je iskrena i bez interesa, što bi trebalo isko-ristiti u svrhu promicanja dobra i rada na Allahovom putu, za do-brobit zajednice. Čini mi se po-trebnim reći, da je nužno dobro isplanirati svoje vrijeme i inve-stirati pozitivnu energiju pomno birajući životne prioritete. Mladi znaju, mogu, žele i hoće promje-ne. Ali ako im mi ne pomognemo i ne usmjerimo ih, sigurno će to učiniti neko drugi. U tom slučaju mi, kao zajednica, gubimo ogro-man ljudski potencijal. A to, sva-kako, nije dobro.

6. Kako svijet učiniti boljim? Da li je nedostatak teorije ili je nedostatak prakse?

Teorija bez prakse je mrtvo slovo na papiru. Praksa bez teo-rije, odnosno planskog pristupa je kratkoročna. Kao što se ahiret zasluži kroz naš odnos na du-njaluku, tako je i teorija i prak-sa usko povezana. U društvenoj zajednici primjetno je odsustvo konkretnog djelovanja, za ra-zliku od onoga što se teoretiše i planira. Nama su danas neop-hodni oni koji znaju i djeluju, oni koji hoće i mogu, oni koji vole ono što rade. Potrebni su nam odlučni, hrabri, nepokole-bljivi u čistoj namjeri da izvrše svoj dio obaveze na ovome svi-jetu. Nama trebaju konkretni i odgovorni ljudi koji će nam svo-jim djelovanjem i trudom poka-zati put koji vodi ka uspjehu.

7. Da li je ispravno geslo: Ni-sam u stanju mijenjati svijet na bolje, ali u stanju sam sebe po-boljšati/promijeniti?

Ako sebe promjenimo, okoli-na će, zasigurno, primjetiti našu

promjenu. Mijenjati sebe znači promjeniti svijet u sebi i oko sebe. Djelo je najbolji vaiz i korektor okoline u kojoj živimo i radimo.

8. Za kraj šta biste poručili našim čitaocima?

Citiraću jednu predaju iz dje-la Tenbihul-gafilin u kojoj stoji:

Hasan-el Basri kaže: „Tragao sam za hutbom koju je Poslanik u posljednjim godinama svog života često držao, pa me uputiše jednom ensariji.

Otišao sam kod njega, bio je to Džabir-ibn Abdullah. Upitao sam ga: ‹Da li si ti čuo Poslanikovu hutbu koju je on, s.a.v.s. često držao?›. Od-govorio je: ‹Jesam, čuo sam ga da je govorio: ‹Ljudi, Allah vam je dao pu-tokaze pa ih slijedite. Odredio vam je cilj i opomenuo vas dunjalučkom prolaznošću pa se toga držite.

Čovjek živi između dva straha, između prošlosti za koju ne zna kako će mu je Allah obračunati i između budućnosti u kojoj ne zna šta mu je Allah odredio. Neka se čo-vjek potrudi sam zarađivati za svoj život. Neka dunjaluk iskoristi za ono što će mu koristiti poslije smrti. Svoju mladost neka iskoristi prije starosti, a od dunjaluka neka uzme ono što će mu koristiti na ahiretu. Dunjaluk je stvoren za vas, a vi ste stvoreni za ahiret. Tako mi Onoga koji upravlja mojim životom, po-slije smrti nema druge prilike, niti poslije dunjaluka ima drugo bora-vište osim džennet ili džehenem.›» (Tenbihul-gafilin)

Molim Allaha da nam budu primljena dobra, a oproštena loša djela, da nam On poveća ljubav prema Njemu i Miljeniku s.a.v.s., da nam podari snagu i mogućnost za trud, da nam taj trud donese hajr na ovom i na budućem svijetu inšallah. Amin!



Esselamu alejkum. Zovem se Sumedin Alić. Imam 22 godine, ro-đen sam u Frankfurtu u Njemačkoj. Studiram Elektrotehniku.


Očekuju od nje da bude u ulozi komunikativnog tijela koje omogućava dijalog izme-dju džemata u Njemačkoj ali i sa našom domovinom Bosnom i Hercegovinom. Očekuju da nas predstavlja u njemačkim insti-tucijama i da to predstavljanje bude kvalitetno.

3. Šta je to što biste vi mije-njali u IZ-?

Volio bih vidjeti više omla-dine koja se interesuje za svoju budućnost, za islam i generalno za situaciju Bošnjaka u Njemač-koj. Vjerujem da imamo mo-gućnosti ovdje živjeti kao kao muslimani bez smetnji. Tako-đer, važna je komunikacija sa drugim islamskim zajednicama muslimana ovdje u Njemačkoj.

4. Stariji neprestano ponavlja-ju: Na mladima svijet ostaje! Da li su po vama mladi depresivni?

Kakva depresija? Na mladima ostaje svijet to je tačno. Zato tre-bamo što više pomoći mladima da postanu ljudi sa univerzalnim vrijednostima. Ali ako nam sta-riji budu primjer i mi ćemo biti insallah bolji.

5. Imaju li današnji mladi toliko potrebnog žara, poleta, energije da bi donijeli pozitivne promjene?

Današnji mladi imaju toliko potencijala, ali nažalost ima toliko njih koji nisu spoznali

smisao ovoga života. Nadam se da svako može učiniti svoj udio u ostvarenju značajnog projekta.

6. Kako svijet učiniti boljim: Da li je to nedostatak te-orije ili je to nedo-statak prakse?

Ja bih rekao i jedng i drugog. Oni koji ne znaju treba-ju učiti, a oni koji znaju trebaju prak-su. Svako može od naučiti od drugoga. Ipak, trebali bismo se fokusirati na rad u ime Jedinoga.

7. Je li isprav-no geslo: Nisam u stanju mijenjati svijet na bolje, ali u stanju sam sebe poboljšati/promi-jeniti?

U potpunosti. Zato čovjek sam sebe uvijek treba preispitivati, istra-živati i analizirati društvo oko sebe. Treba čuvati zemlju i bića na ovoj plane-ti. Allah u Kur›anu kaže da se neće po-boljšati stanje jed-nog naroda dokle god taj narod sebe ne promijeni.

8. Na kraju šta po-ručujute čitaocima?

Ovi koji citaju ovaj tekst, već se dovoljno obra-zuju. Nek počnu mijenjati sebe i svoju okolinu u smislu animacije, rada i edukacije drugih.

SuMedin Alić


Esselamu alejkum. Moje ime je Elisa, imam 22 godine i trenutno studiram. Prije dvije godine sam izabrana za člana odbora našeg džemata u Mann-heimu, gdje imam funkciju sekretara a uz to sam i zadužena za rad sa omladinom.


Mladi očekuju jednu jaku zajednicu u kojoj se podržavaju sve generacije, od najmladjih do naj-starijih. Očekuju aktivitete za cijelu zajednicu, ali posebno i za omladinu. Za to su potrebni razgovori izmedju omladine i starijih.

3. Šta je to što biste Vi mijenjali u IZ?

Željela bih da se omladina više uključi u naše ak-tivnosti. To treba da se desi i od strane omladine, da sami pokrenu neke akcije, ali uz to im je potrebna podrška zajednice. Zajednica može privući omladinu organiziranjem zajedničkih izleta ili tome slično.

4. Stariji neprestano ponavljaju: Na mladima svi-jet ostaje! Da li su po vama mladi depresivni?

Po meni, mladi nisu depresivni nego puni ideja koje treba saslušati i realizirati, ali i puni pitanja, ko-jima treba naći odgovore.

5. Imaju li mladi danas toliko potrebnog žara, poleta, energije da bi donijeli pozitivne promjene?

Imaju, samo se ta energija mora usmjeriti. Omla-dina je spremna krenuti u akciju, samo im ponekad treba neko, ko će pokazat put i pomoći da naprave prvi korak.

6. Kako svijet učiniti boljim: Da li je to nedosta-tak teorije ili je to nedostatak prakse?

Ja mislim da nedostaje prakse, a teorije već ima, Svi znamo kako bi trebalo bit, kako bi se trebalo ponašati, ali teško je to ostvariti. Zato svako mora krenuti od sa-mog sebe pa da možemo zajedno nastaviti.

7. Je li ispravno geslo: Nisam u stanju mijenjati svijet na bolje, ali u stanju sam sebe poboljšati/promijeniti?

Kroz želju da sami sebe poboljšamo, mi rastemo. Ako smo dovoljno jaki, moguće je da će drugi ljudi naći neku inspiraciju u nama a samim time i oni ra-stu. Što više mi/ja rastem/o, to više mogu/možemo mijenjati svoju okolinu. A zajedno smo dovoljno jaki da mijenjamo svijet.

8. Na kraju šta poručujete čitaocima?

Poručujem da ojačamo kroz zajednicu, kroz raz-govore, druženja, izlete… A to treba biti organizi-rano za sve članove svih uzrasta. Svaka generacija, naravno, ima svoje specifične potrebe koje treba is-puniti. Ali na kraju ono što je važno je to da ne samo jačanje pojedine grupe, nego jačanje svih nas zajed-no sa ciljem osnaživanja nas kao porodice.


Rođen sam 1989. godine u Ne-vesinju, u Bosni i Hercegovini.

Godine 1992. došao sam u Njemačku zbog agresije. Go-dine 2006. sam odselio sa po-rodicom iz Kaiserslauterna u Darmmstadt i od tada sam akti-van član u džematu Darmstadt i volonter na realizaciji raznih manifestacija u mom džematu. Bio sam član „Omladinskog od-bora regije Hessen“, u kojem sam sa drugim omladincima-volonterima iz drugih džemata naše regije organizirao druženja za omladinu radi upoznavanja i druženja.


Teško je reći šta mladi oče-kuju od IZBNJ. Postoji jedna ge-neracija Bošnjaka što je provela većinu svog života u Njemač-koj i koja vidi svoju budućnost ovdje. Ta generacija je visoko obrazovana i traži svoje mjesto u društvu. Rekao bih da traže da se IZBNJ kao organizacija koja predstavlja Bošnjake u Njemač-koj, uveže jače da počne otvore-nije komuniciratt sa njemačkim sugrađanima.

Mladima se mora pružiti i jed-na vrsta edukacije koja bi omo-gućila njihovo javno predstav-ljanje Bošnjaka kao evropskih muslimana,jer samo sa otvore-nom komunikacijom sa našim su-sjedima možemo spriječiti da se širi loša slika o nama što desničari i žele, stvoriti lošu sliku o musli-manima u Evropi.

3. Šta je to što biste vi mijenjali u IZ?

U IZ se već naziru neke promje-ne i pomaci tako da bih sačekao da vidim kuda idemo i kako nastaviti dalje tim putem.

4. Stariji neprestano ponavljaju: Na mladi-ma svijet ostaje! Da li su po vama mladi depre-sivni?

To je istina, na mladima svijet ostaje. Sva-ka generacija dobije svoju priliku da da svoj doprinos, ali ne može se očekivati da svaki pojedinac preuzme odgovornost. Zato se sposobni omladinci trebaju čuvati i usmjeriti da se u sklopu džemata i IZ izgrade i da kroz rad prikažu i unaprijede svoje kvalitete.

5. nImaju li mladi danas potrebnog žara, po-leta, energije da bi donijeli pozitivne promjene?

Mi imamo jedan generalni problem, što ne znamo kako da sačuvamo taj žar i elan kojeg ima omladina. Omladina nema projekte kroz mekteb da se zadrži i odr-ži, tipa hor ili nešto drugo. Nakon nekog vremena svako ode svojim putem. Važ-no je da džemati osmisle neku mogućnost kako i dalje okupljati omladinu i zadržati je u džematu, aktivne. Ako mladi budu re-dovni u džematskim aktivnostima mogu identificirati neke projekte u okviru dže-mata za sebe i pokušati ih realizirati. Ali ne smijemo napraviti grešku i zabora-viti važnost roditelja, jer oni su dužni isto kao džemat potaknuti energiju i održati tu istu energiju kod svoje djece. Sve počiva na porodici. Jer ako roditelji nemaju volju za džematske aktivnosti kako možemo očeki-vati da će mladi imati?

6. Kako svijet učiniti boljim: je li to nedo-statak teorije? ili je to nedostatak prakse?

Ako svaki pojedinac odluči unaprijediti sebe ovaj svijet bi bio puno bolji. Ne može-mo mi kao pojedinci očekivati da nas neko drugi unaprijedi ako to ne želimo mi sami.

7. Je li ispravno geslo: Nisam u stanju mi-jenjati svijet na bolje, ali u stanju sam sebe poboljšati/promijeniti?

Ako smo realni mora nam biti cilj prvo sebe promijeniti, a to je teško. Teško je vi-djeti svoje greške i željeti ih izmijeniti.

8. Na kraju šta poručujute čitaocima?

Kao prvo da ne gube nadu u mlade, jer na njima svijet ostaje! I oni su svjesni toga samo se moraju učiti preuzimanju odgovornosti. Ako im ne pružimo to, kako ćemo to od njih tražiti?


„Blagoslovljen je onaj u čijoj je ruci vlast i svemoguć je On, koji je stvorio smrt i život da vas iskuša ko je od vas bolji u činjenju dobra.“ (Kur´an, El-Mulk: 1-2)

„Allahu su najdraža dje-la koja se rade u kontinui-tetu pa makar i malobrojna bila.“ (Hadis)

N a osnovu ovog, a l i i drugih kur’anskih aje-

ta jasna je Božija poruka ljudima, a to je da, pored vjerovanja i robovanja Allahu dž.š. osnovni smi-sao ljudskog života na zem-lji je činiti dobro i takmičiti se u dobročinstvu pomažu-ći druge. Islamska zajednica u svojoj misiji pored da´we veliku pažnju posveću-je dobročinstvu pružajući pomoć onim kategorijama muslimana kojima je po-moć potrebna. Zbog toga je pri Rijasetu IZ-e u BiH osnovan Ured za društvenu i socijalnu skrb, a IZBNJ-e je davne 2000. godine osnova-la Humanitarni fond „Gazi Husrev-beg“ kao humanita-

rani segment njenog rada i djelo-vanja. Mi smo u svojim džemati-ma i do osnivanja H. fonda «GH» (23.10.2000.) humanitarno bili ak-tivni, radili, djelovali i vodili akci-je po potrebi, a takvih akcija ima i danas u našim džematima koje su džematskog tj. lokalnog karak-tera. Međutim, imajući u vidu da su džemati uvezani u jedinstvenu Islamsku zajednicu, humanitarni fond je nastao iz potrebe da obje-dinimo i uvežemo naše zajednič-ke akcije kroz fond «GH» kako bi mogli što bolje, organizovani-je, transparentnije i kvalitetnije uputiti i pružiti pomoć onima ko-jima je bila potrebna i koji su se sa svojim molbama obraćali nama za pomoć. Takvih je bilo mnogo. Prije svega to su bile molbe ratnih vojnih invalida i njihovih organi-zacija, molbe bolesnih, siromaš-nih, molbe muhadžira-povratni-ka, molbe za obnovu porušenih džamija, molbe za pomoć medre-sama i islamskim fakultetima, po-moć nastradalim u vremenskim nepogodama, pomoć šehidskim porodicama i jetimima, molbe učenika i studenata za stipendi-je, itd. Fond «GH» je trebao kroz naše akcije da nas, imame i naše džemate, zaštiti i sačuva od ra-znih pojedinaca i sakupljača hu-manitarnih pomoći od njihovih zloupotreba i manipulacija gdje su nas u traženju pomoći pone-kad i prevarili i obmanuli i tako smo postali glavni krivci što smo

osvrt na osnivanje, rad i djelovanje

H. fonda “GH” iZBNj-e

piše

Omer-ef. SARAJLIĆ


Način i metode prikupljanja sredstava u Fond “GH”Način prikupljanja sredstava u

Fond ostvaruje se preko naših dže-mata i džematlija putem: sergija, dobrovoljnih priloga i donacija, i od članarine članova Fonda.

Sergije su naša tradicionalna praksa i metode našeg prikuplja-nja kako za potrebe džemata tako i za druga lica i organizacije koje nam se obraćaju za pomoć (npr. za porušene džamije, za liječenje bolesnika, siromašne itd.).

Dobrovoljni prilozi se veći-nom prakticiraju za neke poseb-ne, važne i dugoročne projekte i ciljeve koje pokreće Fond čije se davanje prati potvrdama i za-hvalnicama kao što su izgradnja islamskih kulturnih centara, sti-pendije itd. Zato se daje Spende-nbescheinigung. Članarina čla-nova Fonda su sredstva iz kojih treba da se u hitnim slučajevima odmah uputi pomoć sa jednim određenim iznosom sredstava licima i organizacijama koje su nam se obratile za pomoć a za koje nema potrebe da se vodi šira akcija kroz naše džemate (to su jednokratne pomoći).

Na svim ovim poljima priku-pljanja pomoći i sredstava mogu se sa novim idejama bolje motivi-sati džematlije na odziv i podršku akcije koju promovišemo i pre-zentiramo. Dobro bi bilo da imami budu ti koji će se prvi uključiti u te akcije i podržati ovaj Fond kroz svoje članstvo, jer za sada imamo veoma mali broj imama koji su članovi Fonda. Ako mi imami ne učestvujemo u akcijama i sergija-ma onda je i odziv džematlija slab i time su i naše akcije veoma slabe (ili nikakve). Koliko lični primjer jednog vođe (imama) može da

snažno djeluje i utiče na druge, od kojih očekuje da ga slijede, najbo-lje pokazuje jedna situacija i pri-mjer iz života Muhammeda a.s. kada je poslije Poslanikova s.a.v.s. potpisivanja Ugovora na Hudej-biji sa Mekkelijama (gdje je jed-na od tačaka Ugovora bila da se odustane te godine od obavljanja Umre i da se vrate u Medinu) Po-slanik s.a.v.s. je tada naredio as-habima da zakolju svoje kurbane i da se obriju (ili skrate kosu) te da skinu ihrame. Ashabi su bili neza-dovoljni tim što nisu mogli ući u Mekku te godine, pa su oklijevali sa izvršenjem Poslanikove s.a.v.s. naredbe. On je tada ušao u šator kod svoje supruge Ummu Seleme i požalio se na tu situaciju (Ummu Seleme je bila veoma inteligentna i mudra žena). Tada mu Ummu Selema r.a. reče: «Allahov Poslani-če, ništa im ne govori nego samo iziđi i nemoj ni sa kim progovoriti ni riječi dok ti ne zakolješ svoga kurbana i ne pozoveš svoga brijača da te obrije.» Poslanik s.a.v.s. ustade i iziđe i nije govorio ni sa kim dok nije zaklao svoga kurbana i pozvao svoga brijača koji ga je obrijao. Kad su to vidjeli ashabi ustadoše i požuriše da što prije urade, zakolju kur-bane i počeše jedni druge brijati povodeći se za Poslanikom s.a.v.s. i bili su tužni što ga nisu odmah poslušali. Iz ovog primjera, Posla-nika s.a.v.s., vidimo da i ashabima nekada nisu bile dovoljne riječi Poslanika s.a.v.s. nego njegovo djelo i primjer izvršenja nekog propisa kako bi oni to prihvatili i izvršili. Bez ličnog primjera, prak-se i djela mi svojim govorom kod džematlija djelujemo neuvjerljivo i ne ostavljamo kod njih snažan dojam važnosti onoga o čemu im govorimo i našto ih pozivamo da se pridržavaju i prakticiraju. To govori da je primjer imama nezaobilazan faktor uspješnosti

u njegovom radu i predvođenju džemata kao i u humanitarnim akcijama.

Promovisanje H. fonda, akcija stipendije i tribineZa promovisanje Fonda i ak-

cije stipendija održali smo hu-manitarne skupove u nekoliko gradova širom Njemačke i BiH i to 2007. i 2008. god. (Hamburg, Berlin, Castrop-Rauxel, Hanau, Calw, München, a u BiH u Zenici i Bugojnu). Te humanitarne sku-pove smo održali pod motom «Da se nada ne ugasi» kao odgovor na molbe učenika i studenata ko-jima smo mi bili posljednja nada za dobijane stipendije i time nji-hovu nadu pretvarali u stvarnost. Cilj humanitarnih skupova je bio animiranje Bošnjaka koji nemaju mogućnost da dolaze u džamiju i čuju o našim akcijama i aktivno-stima Fonda i da ih pozovemo da se aktivnije uključe i podrže naše akcije, posebno u akciju stipendi-ja. Na tim humanitarnim skupovi-ma učestvovali su estradni umjet-nici, stipendisti, a ispred IZ-e u BiH zamjenik reisul-ulemme hfz. Ismet-ef. Spahić i travnički muf-tija mr. Nusret-ef. Abdibegović. Neke humanitarne akcije i podjele stipendija od kojih smo imali slike i snimke stavili smo na desetomi-nutni film (CD) koji oslikava dese-togodišnji rad Fonda i koji može biti dobar podsticaj za daljni rad i aktivnost Fonda i snimanje novog filma. Za ovaj jubilej, petnaesto-godišnji rad Fonda, u 2015. god. pokrenuli smo nekoliko tribina u našim džematima koji su iskaza-li spremnost da budu domaćini tih tribina. Pripreme smo počeli u februaru, a krajem marta smo održali te tribine na sjeveru (Nord i NRW) u Hamburgu, Hannove-

im dozvolili da nas prevare. Naše zajedničke akcije u toku godine su trebale ići u tri pravca:

a) Pomoć našim medresama i Islamskim fakultetima kao vjersko-odgojnim i obra-zovnim institucijama;

b) Pomoć za liječenje bole-snih, šehidskim porodica-ma i siromašnim; i

c) Pomoć za učenike i stu-dente u BiH i Sandžaku kroz stipendije.

Također, prema potrebi, mo-gle su se i druge humanitarne akcije voditi kroz Fond «GH» ali

i kroz naše pojedine džemate sa-mostalno. Međutim, uporedo sa našim humanitarnim akcijama, mi smo trebali i voditi i podrža-vati akcije Rijaseta IZ-e u BiH što je svakako otežavalo sprovođenje naših akcija i učestvovanje naših džemata u svim tim akcijama, jer su neki džemati bili, a i sada su finansijski slabi i kojima je isto tako potrebna materijalna po-moć. Rijasetove akcije su nas tako finansijski pritiskale i materijal-no iscrpljivale, pa smo mi svoje morali umanjivati kako ne bi bilo previše potraživanja u našim dže-matima. Još ako uzmemo u obzir da su i naši džemati imali svojih

džematskih potreba, akcija i pri-kupljanja, onda bi to zaista bilo previše. Zbog toga, naše zajednič-ke akcije su svedene na minimum a to su u posljednje vrijeme: po-moć povratničkim džematima u BiH, pomoć našim džematima u Njemačkoj, koji su kupili objekte za džamiju ili prave nove dža-mije, i prvoj našoj najznačajnijoj velikoj akciji, po kojoj smo osta-li prepoznatljivi i dosljedni svih ovih godina postojanja Fonda, a to je akcija «Stipendije za učenike i studente u BiH i Sandžaku» koja se vodi u mjesecu ramazanu. Naši džemati i naši imami su ovu akci-ju većinom prihvatili i podržali. Zbog toga, svake godine mnoge učenike i studente obradujemo stipendijom i time izazovemo suze radosnice kod njih i kod nji-hovih roditelja. U izvještaijma o toj akciji na našoj internet strani-ci IZBNJ-e može se vidjeti da je do sada (do 2016.) u tu svrhu podje-ljeno 1.055.000,-€ (2.110 stipen-dija po 500,-€). Jubilarnu hiljaditu stipendiju primila je Tufekčić Emina (šehidska porodica – Zenica) a dvijehiljaditu Arna-utović Deila (šehidska porodi-ca – Teslić). Ova suma od preko milion eura ove akcije je vrijedna pažnje i ona je ogledalo našeg za-jedničkog rada i kontinuiteta svih ovih godina postojanja Fonda iako imamo džemata koji nisu za ovih 15. godina ni najmanjim dor-bovoljnim prilogom podržali ovu akciju. Ovdje ću se poslužiti jed-nom mudrom izrekom koja kaže: «Ko hoće nešto da učini nađe načina, ko neće ništa da učini nađe opravdanje». Svakako, svi oni džemati koji nisu podržavali ovu akciju (stipendije) za ovih 15 godina sigurno imaju stotinu ra-zloga zašto nisu, a sigurno oprav-dan razlog za to nemaju.


ru, Kamp-Lintfortu, Dortmundu i Hammu, a na jugu u Nürnber-gu, Ingolstadtu, Ravensburgu i Ulmu. U martu 2016. god. tribine su održane u pokrajini Hessen i to u džematima BKC Frankfurt, Mannheim, Offenbach i BIG Fran-kfurt. Cilj tribina je bio da ponovo afirmišemo i osvježimo rad Fonda i apeliramo na džematlije za njiho-vo učlanjenje u Fond. U svim ovim džematima su tribine bile lijepo or-ganizovane i posjećene. Tribine su ostavile lijep utisak kod prisutnih džematlija što je rezultiralo i njiho-vim učlanjenjem u Fond i time smo dobili nove članove. Ovim tribina-ma smo željeli da obilježimo jedan od projekata IZBNJ-e pokrenut u 2000. god. i ukažemo na vrijednost, ustrajnost i kontinuitet dobra koji se ostvaruje kroz sve ove godine u akcijama Fonda i kroz članarinu članova tog Fonda. Naše članstvo za ovih 15 god. je bilo kao infuzija za bolesnika koja mu je pomogla da se održi i omogućavala da živi, traje i da daje svoje plodove a to i jeste suština svakog dobročinstva i dobra. Time se daje život drugima a od plodova imaju korist korisnici i mi koji to izvršavamo i činimo a i buduće generacije koje dolaze po-slije nas. Mi našom sadakom kroz članstvo u Fondu dajemo život toj sadaki kroz davanje stipendije, za obrazovanje i naučno usavršava-nje studenata, magistara i doktora. Sa novim članovima kroz ove tri-bine obilježavanja ljubileja 15 god. postojanja dali smo Fondu jedan novi zamah i snagu u daljnjem nje-govom radu, aktivnostima i pru-žanju pomoći. Na tribinama smo imali kao goste naše stipendiste koji su sada profesori i u radnom odnosu, a to su Tufekčić Emina prof. njemačkog jezika i vijećnica u skupštini grada Zenice, Đenana Bajraktarević prof. bosanskog je-zika u Elči Ibrahim-pašinoj medresi

u Travniku. Sa njima su bili još kao gosti i mr. Dževad Pleh pomoćnik direktora za nastavu u GHM, prof. Mirsad-ef. Mahmutović nekadaš-nji šef Ureda za Bošnjačku dijaspo-ru Rijaseta IZ-e u BiH i mr. Nusret-ef. Abdibegović direktor Uprave za vjerske poslove pri Rijasetu IZ-e u BiH. Ove dvije profesorice, a naše stipendistkinje su na tribinama iz-među ostalog izjavljivale kako su one plodovi našeg dugogodišnjeg ulaganja u stipendiranju učenika i studenata i da su one sada u prilici da i one stipendiraju druge učeni-ke što svakako čine i rade. To su re-zultati našeg dugogodišnjeg rada i ulaganja u Fond i stipendiranja učenika i studenata u BiH i Sandža-ku. Stipendisti trebaju biti budući nosioci (stipenditori) ove akcije kao i svih drugih akcija koje vodi Fond «GH». Završna manifestacija jubileja 15. god. Fonda je održana u prepunoj pozorišnoj sali u Bugoj-nu na kojoj je bio prisutan i reisul-ulema mr. Husein-ef. Kavazović.

Zadaci i planovi aktivnosti Fonda “GH”Mi smo već u Zenici, a što je i

bio jedan od naših prijašnjih plano-va, osnovali i registrovali ispostavu našeg Fonda koji je registrovan na sudu u Zenici kao «Udruženje za obrazovanje i unapređenje kul-ture GHB» 14.03.2014. god., čiji je cilj prvenstveno mobilizirati, umrežiti, pronači i uključiti naše nekadašnje stipendiste u aktivno-sti i članstvo ovog Udruženja koje će stipendirati buduće učenike i studente i pomagati onima kojima je pomoć potrebna. U tom pravcu poduzete su već neke aktivnosti od strane Upravnog odbora ovog Udruženja. To je naša strategija budućeg rada i aktivnosti u Fondu. Zbog toga, u te svrhe potrebno je

kupiti jednu polovnu profesio-nalnu kameru i foto-aparat kojim bismo snimali i slikali naše akcije i to kasnije dokumentovali i prika-zivali na našoj internet stranici ili CD filmu kao vid povratne infor-macije učesnicima akcija i našim članovima. To bi trebali raditi naši aktivisti iz Upravnog odbora ove ispostave udruženja u Zenici. Pla-niramo po mogućnosti sa postoje-ćim materijalom akcija (kao što su poplave u maju 2014. god.) dopuni-ti ovaj postojeći CD film ili napravi-ti novi film o petnaestogodišnjem radu Fonda koji je već u izradi. Sva-ke godine u jednoj od naših me-dresa (prilikom dodjele stipendija) treba organizirati susret sa biv-šim stipendistima kako bismo ih uključili u rad Fonda preko Udru-ženja za obrazovanje u Zenici. Taj vid druženja ili sastanka sa bivšim stipendistima je već prošle godine (2016.) bio upriličen u Elči Ibrahim-pašinoj medresi u Travniku sa vrlo lijepim programom od strane uče-nika medrese i gostoprimstvom direktora mr. Dževdet-ef. Šošića i nastavnim osobljem medrese. Ovu aktivnost i praksu treba na-staviti u Fondu. Na kraju imam potrebu napomenuti da ovakvi rezultati i uspjesi naših akcija ne bismo mogli postići bez naših vrijednih imama, predsjednika i džematskih odbora, darežlji-vih džematlija – stipenditora IZBNJ-e i članova Fonda. Svima njima se iskreno zahvaljujem na učešću i stalnoj konstantnoj podršci u akcijama ovog huma-nitarnog projekta IZBNJ-e kroz koju pomažemo obrazovanje naše omladine u BiH i Sandžaku a i drugima koji nam se obraćaju za pomoć (bolesnim, siromaš-nim, muhadžirima, projektima povratka, zahvaćenim vremen-skim nepogodama, zemljotresi, poplave itd.).

Wiesbaden, 30.06.2016. go-dine – Islamska zajedni-ca Bošnjaka u Njemačkoj

se uključila u dva značajna pro-jekta za muslimane u Njemačkoj i time pokazala da je itekako zain-teresovana za društveni položaj muslimana, a posebno Bošnjaka. Kao rezultat radne agende Deutsc-he Islam Konferenz (DIK) u kojoj IZBNJ predstavlja predsjednik g. Edin Atlagić za period 2014-2017 iz oblasti Wohlfahrta (društvene brige/skrbi) osnovana su dva za-jednička udruženja muslimana u Njemačkoj. Aktivnosti na pripremi ova dva projekta traju od 2014. go-dine, a realizacija istog je započeta početkom 2016. g. Sabor IZBNJ je na svom zadnjem zasijedanju u martu ove godine imao priliku da se de-taljnije upozna sa ovim procesima.

IZBNj aktivni sudionik društvenih procesa u NjemačkojU skladu sa vlastitim organi-

zacionim i kadrovskim mogućno-stima IZBNJ nastoji da bude dio sveukupnih pozitivnih društvenih procesa i da pruži perspektivu mla-dim ljudima na prostoru na kojem djeluje. Sasvim je izvjesno da mlada generacija Bošnjaka u Njemačkoj pored kvalitetnog obrazovanja tre-ba i širu društvenu podršku da bi se dobro integrisala. Uloga Islamske zajednice u ovom procesu je poseb-no važna. Politički trend koji je u velikoj mjeri uslovljen društvenim diskursom o islamu i muslimanima jedino se može korigovati pozitiv-nim društvenim aktivnostima u kojima učestvuju islamske zajed-nice. Skoro sve islamske zajednice u Njemačkoj u nedostatku vlastitih mogućnosti da finansiraju značaj-

nije obrazovne i društvene projek-te našle su se u situaciji odliva kva-litetnih i obrazovanih kadrova koji svoj društveni status traže izvan dometa vjerskog sadržaja. Kroz ak-tivnosti islamskih zajednica, koje su korisne za širu društvenu zajed-nicu, moguće je pomoći mladoj ge-neraciji u njihovoj boljoj društve-noj integraciji.

Projekat „Džamije pomažu izbjeglicama“ Prvi projekat pod imenom „Mos-

cheen fördern Flüchtlinge (mff)“ (Džamije pomažu izbjeglicama) je u maju ove godine već započeo sa pripremom i obrazovanjem rad-nog osoblja na regionalnom nivou. Ovo udruženje podržava pet islam-skih zajednica (DITIB, VIKZ, IGBD, ZmMD, AJD) i bavit će se proble-matikom izbjeglica u Njemačkoj te nastojati da kroz džemate pomogne izbjeglicama. Islamska zajednica Bošnjaka u Njemačkoj je u ovaj pro-jekat uključila četiri svoja predstav-nika na različitim regijama koji će ovaj posao obavljati profesionalno a to su: Nadira Klanco, Amar Pintol, hfz. Adela Kazija i Zerina Radetinac. Od predviđenih 30 uposlenih koliko je u prvoj fazi projekta planirano, IZBNJ može biti zadovoljna brojem radnih mjesta koje je dobila.

Društvena briga i njega za muslimane u NjemačkojOsnivanje drugog zajedničkog

udruženja „Islamisches Kompe-tenzzentrum für Wohlfahrtswesen

(IKW)“ (Islamski kompetentni centar za pitanja društvene brige) potpisano je 27.06.2016. godine u Kelnu.

U ovom projektu učestvuje se-dam islamskih zajednica (DITIB, IR, ZMD, IGBD, ZmMD, IGS, VIKZ). Ovo udruženje je po svom pravnom sta-tusu i ciljevima koje je usvojilo prvo zajedničko udruženje u historiji mu-slimana u Njemačkoj u kojem uče-stvuje sedam islamskih zajednica na saveznom nivou. Ovaj novoosnova-ni Centar će obrazovati kadrove za pitanja društvene brige u javnim zdravstvenim, kazneno-popravnim i socijalnim ustanovama (Seelsorge, Krankenhäuser, Gefängnis, Sozia-larbeit etc.) te u dogledno vrijeme omogućiti osnivanje udruženja za društvenu brigu (Wohlfahrt). Oba projekta su podržala savezna mini-starstva SR Njemačke sa milionskim iznosima do kraja 2018. i 2019. g., što svjedoči o opredijeljenosti nje-mačke vlade da osigura građanima muslimanima isti položaj kao i pri-padnicima drugih konfesija.

Zajednički rad islamskih zajednica u Njemačkoj

Značajno je istaći da su ovi pro-jekti bazirani na projektnom kon-senzusu muslimana usmjerenog ka društvenim potrebama u pitanjima o muslimanima. Kvalitetnija inte-gracija islama i muslimana u Nje-mačkoj zahtjeva i jedan ozbiljniji zajednički rad islamskih zajednica što bi kroz ove projekte trebalo da dođe do izražaja. IZBNJ se nada da će u ove projekte moći da uključi još svojih članova na profesional-noj i volonterskoj osnovi kada se za to steknu potrebni uslovi.

Dva značajna projekta za

muslimane u Njemackoj


− dovoljno osvijetljena;

− posjedovanje radnog stola i stolice za muallima/u, a za polaznike posjedovanje dovoljnog broja klupa i stolica uređenih po škol-skim standardima, odno-sno, dovoljan broj kongre-snih stolica(bez klupa);

− broj mjesta u učionici ne smije prelaziti broj od 34 učenika;

− mektebska učionica može biti opremljena i na drugi pri-mjeren način: sećija/minder i peškuni, šiljteta i peštahte.

Obavezni inventar:

− tabla, spužva, krede, flo-masteri za bijele table;

− peć i energenti odnosno da je regulisano grijanje;

− police za obuću;

− vješalice za garderobu;

− paket sanitetskog mate-rijala za ukazivanje prve pomoći;

− pitka voda, abdesthana i sredstva za ličnu higijenu, mokri čvor (sve u krugu objekta);

− pribor i sredstva za higije-nu prostorija;

− protivpožarni aparat.

Nastavna pomagala:

− audio i vizuelna poma-gala (kompjuter, ka-setofon, TV i video re-korder, DVD player, geografska karta svijeta i karta BiH);

− priručna biblioteka sa po-trebnim brojem literature i primjeraka Kur’ana;

− police za knjige;

− oglasna tabla.

Poželjno je da svaki mekteb ima svoje igralište.

Ako bismo analizirali stanje naših mekteba i načinili kompa-raciju sa Pravilnikom i predviđe-nim uvjetima, uvidjeli bismo da veoma mali broj naših džemata zadovoljava ove uvjete. Odgovor-nost ne snosi samo imam i dže-

matski odbor, nego kompletan džemat koji je dužan obezbijediti adekvatne uslove za izvođenje mektebske nastave. Pravilni-kom je također predviđeno da svaki džemat formira mektebski odbor koji bi pratio i pomagao realizaciju mektebske nastave, inicirao aktivnosti o opremanju mektebske učionice te zastupao interese mekteba na sjednicama džematskog (džamijskog) odbora.

Ono što je indikativno, čak i u onim džematima koji su u potpu-nosti audio-vizuelno opremljeni, jeste nedovoljno korištenje ovim pomagalima, jer se ova sredstva bez jasno definisanog cilja ne mogu koristiti.

Vrijeme koje je pred nama nosi mnoštvo izazova počevši od iznalaženja adekvatnog prosto-ra za vjeronauku, opremljenosti samog prostora, te način kori-štenja audio-vizuelnih pomagala koja sve više postaju nezaobila-zni dio nastave. Na nama je da se uhvatimo ukoštac sa svime što nosi budućnost i da povedemo računa o našim najmlađima.

Jedan od najznačajnih se-gmenata rada jednog ima-ma je, zasigurno, vjero-

nauka putem koje se odgajaju generacije koje će u budućnosti i sami biti džematlije i nosioci aktivnosti. Za uspješno izvođe-nje vjeronauke je potrebno prije svega mnogo ljubavi i strpljenja prilikom prenošenja znanja na-šim mališanima. Međutim, da bi se kreirala ovakva atmosfera i da bi muallim i učenici sa radošću dolazili na vjeronauku, neophod-no je obezbijediti ambijent koji će zadovoljiti savremene standarde izvođenja vjeronauke. Živimo u vremenu kada naša djeca koja su ujedno i polaznici mektebske na-stave pored vjerskog znanja usva-jaju i svjetovno znanje u moder-

nim i tehnički adekvatno opre-mljenim učionicama, te je nor-malno da očekuju barem osnovni nivo opremljenosti učionica u svojim džamijama i centrima.

Ono što bi se moralo ispo-štovati je to da svaki centar ili džamija ima prostoriju striktno namjenjenu za vjeronauku. No nažalost, veći dio naših centara nemaju učionice nego se mek-tebska nastava izvodi u molitve-nom dijelu džamije, najčešće na koljenima, bez stručne podjele na grupe. U nastavi se koristi frontalni i individualni rad koji ne polučuje željene i očekivane rezultate. Ali potrebe sadašnjeg i vremena koje dolazi nas prisi-ljava da segmentu vjeronauke posvetimo maksimalnu pažnju, jer se putem vjeronauke odgaja-ju naše buduće džematlije. Jedan

dio džemata se skrasio na pro-storu koji nije bio idealan, iako je u početku ispunjavao osnovne potrebe džemata. Drugi dio dže-mata je uspio da iznađe adekva-tan prostor, bilo to kupovinom novih prostorija, bilo to izgrad-njom vlastitog objekta pri čemu se vodilo računa o postojanju jedne prostorije za vjeronauku.

Pravilnikom o mektebu i mektebskoj nastavi je propisa-no da odobrenje za izgradnju džamije neće biti izdato ako pro-jektom nije predviđena i mek-tebska učionica. Da bi određena prostorija mogla biti korištena kao mektebska učionica, shodno Pravilniku mora ispunjavati slje-deće uslove:

− veličina: 45 – 55 m2 (kva-dratura može biti i manja srazmjerno broju učenika);

vjeronaučne prostorije, njihova opremljenost i

potrebe novog vremenapiše

mr. Bilal-ef. HODŽIĆ


piše

Zenahir Mraković

U Njemačkoj živi negdje oko četiri miliona mu-slimana sa oko dvije hi-

ljade džamija. Veoma mali broj tih objekata ima tipični vanjski izgled jedne džamije, sa kupolom i munarom. Većinom su to prila-gođeni molitveni prostori, teško uočljivi neupućenim prolaznici-ma. Međutim, posljednjih godina islam u Njemačkoj postaje vidlji-viji, zahvaljujući upravo novoiz-građenim džamijama kao najizra-zitijem arhitektonskom simbolu islama i muslimana. Gradnjom džamija muslimani postaju uoč-ljiviji u javnom prostoru, dajući time jasno do znanja da je ovdje njihov dom, da su ovdje „došli“ da ostanu, a da pritom ne zabo-ravljaju svoje korijene.

Iako u izgradnji džamija prednjače Turci, nerijetko svje-dočimo, pogotovo u posljednje vrijeme, značajnom doprinosu Bošnjaka na ovom planu. Gradeći džamije tamo gdje ih nikad nije bilo, Bošnjaci udaraju historijske temelje općem dobru koje će traj-no svjedočiti da su tu živjeli, radili i stvarali nešto što će koristiti ne samo njima i generacijama njiho-vih potomaka nego i široj druš-tvenoj zajednici.

Jedan od takvih primjera je džemat Mainz u čijoj avliji je za nepune tri godine iznikla vele-ljepna džamija, sa svim pratećim objektima. Džamija, koja svojim izgledom liči na prelijep i savre-men islamski centar sa istaknutim

crtama bh. arhitekture, skladno ukomponovane u arhitektonski ambijent grada Mainza, što je za-sigurno čini jednom od najljepših džamija u ovom dijelu Evrope. Ona, svojim unutarnjim i vanjskim izgledom, govori o ljubavi ovih lju-di prema svojoj vjeri, svojoj tradi-ciji, svome identitetu, kulturi kao i prema sredini u kojoj žive.

Ovom značajnom uspjehu mu-slimana Bošnjaka u Mainzu pret-hodio je jedan višegodišnji period njihovog sazrijevanja i stasavanja u zajednicu koja će biti u stanju iznjedriti jedan ovakav projekat. Bile su potrebne godine marlji-vog rada da bi džemat od statusa «podstanara» u podrumskim pro-storijama uznapredovao do nivoa kad je postao sposoban da krene u projekat podizanja Allahove kuće.

San, dugo godina sanjan, počeo se ostvarivati 2011. godine, kupo-vinom zemljišta na kojem će dvije godine kasnije biti udareni temelji nove džamije. Gotovo neprimjet-no, u veoma kratkom roku i iz vlastitih sredstava, bez bankovnih kredita, ovi vrijedni ljudi otkupili su vrlo atraktivno zemljište veli-čine 1750m2. Zemljište se nalazi na lokaciji Mainz-Hechtsheim, okruženo prirodnim zelenilom, u neposrednoj blizini autoputa A60.

U 2012. godini, nakon što je gradski Zavod za izgradnju izdao građevinsku dozvolu za džamiju, krenulo se u pripreme za polaga-nje kamena temeljca, koji će kra-jem septembra 2013. godine sveča-no položiti reisul-ulema Islamske zajednice u Bosni i Hercegovini, Husein-ef. Kavazović. U prisustvu

nekoliko hiljada Bošnjaka iz čitave Njemačke, tog 28. septembra 2013. g., koji će ostati trajno upisan u historiju ovog grada, kamen te-meljac položili su zajedno reisul-ulema IZ u BiH, načelnica općine Mainz-Hechtsheim, ministrica u pokrajini Rheinlad-Pfalz kao i ne-koliko odabranih džematlija dže-mata Mainz, na čelu sa imamom i predsjednikom džemata.

Za manje od tri godine iznikla je impresivna građevina, čija se materijalna vrijednost procjenjuje oko 2 miliona eura. U njenoj iz-gradnji učestvovalo je 1045 dona-tora, najvećim dijelom džematlija ovog džemata ali i prijatelja iz dru-gih džemata u okviru Islamske za-jednice Bošnjaka Njemačke, dijas-pore i Bosne i Hercegovine. Sam objekat je izgrađen na četiri eta-že i ukupne kvadrature 1500m2, sa ciljem da se zadovolje potrebe jednog modernog islamskog cen-tra. Od toga je 150m2 mesdžida za muškarce i 70m2 za žene. U sklo-pu objekta su i multifunkcional-na sala, restoran, kuhinja, ostava, podrum, biblioteka, ured, čajhana, sala za sastanke, učionice, stanovi i parking prostor.

Džematlije džemata Mainz su pokazali da se zajedničkim i ne-sebičnim radom mogu napraviti veliki rezultati. Stoga se s pravom može reći da je ovaj Islamski cen-tar ponos ne samo ljudi ovog dže-mata, nego svih Bošnjaka Njemač-ke. I dok nastaje tekst o velikom historijskom projektu, u ovom džematu vrijedni ljudi nastavljaju dalje. Naime, ovih dana su kupili još 1400m2 dodatnog prostora oko džamije. Šta reći, nego, aferim!

Snaga nadanja

izgradnja islamskog kulturnog centra u Mainzu:

Ostvarenje jednog velikog sna

piše

Dževada Christ

Ko sa mnom dijeli nadanje, ja sa njim dijelim nebo i zemlju!

Nadanje, ta čarolija koja nas spaja, koja nam krila daje, vodi i nosi, nju dijelim, ja mali brdski potok, sa rijekom u dolini i onda sa velikim morem. Tamo stići, ne izgubiti se, obogatiti veliku vodu i lahkim talasima ploviti dalje! Jeste li čuli onu poslovicu: “Gdje ima volje, tu ima i puta.”? I još jednu: “Voda traži sebi puta.”?

To sam ja, mali brdski potok, iskusio još na samom početku svog korita.

Nizbrdo potekoh ja moćno, brzo i vješto; mene privukoše ča-robne snage rijeke, koja imade već sve u sebi, počevši od crnog poto-ka do čistih suza i koja uvijek na-novo na mene čekaše. Tako se ja uputih u dobre tokove. Ponekad

ponesoh sa sobom ribe, čamce od novina, manje grane, kame-nje… I nadah se velikim ribama, velikim brodovima. Naravno, morao sam ponešto prebroditi, da bih dolje stigao. Moja sreća je bila da se jedan, još manji potok nada, da ga prihvatim. I tako, plovismo mi udvoje. Zajedno bijasmo jači… Sve teče dobro… Dok se jedna stijena nama ne po-priječi, tako ukoso i neprijatno i mi počesmo taložiti vodu. Naša voda postade jedno malo jezero. Valovi se izgubiše na površini, ribe ploviše u krugu… Naše nada-nje se izgubi.

Dugo je trajalo, dok nam nije pomogla zadnja kapljica našeg novog mlaza, da tu prepreku sa-vladamo. Ona bijaše u stanju od nas napraviti vodopad, onaj što kao pobjednik radosno žubori!

I mi nađosmo jednu luku na obali rijeke, tamo gdje se nebo još uvijek ogleda i gdje ribe po dnu plivaju.

Pogledajte! Vidite li to?

Kratka biografijaDževada Christ rođena Hećimo-

vić je rođena u Brčkom a rano dje-

tinjstvo provela je u Gunji. Sa pr-

vom spoznajom pisane riječi prva

pisma pisala je svojim drugaricama,

a pisati je naučila u Osnovnoj školi

u Gradačcu . Životni put je odveo

u Sarajevo, gdje je završila Srednju

školu i Fakultet sociologije. Počet-

kom nemira, prije agresije na Bosnu

i hercegovinu autorica se preselila u

Mannheim.

Dževada Christ piše već petnaest

godina o životu, onako kako ga ona

doživljava. Nada joj je da će njena

poezija i proza trajati obzirom da

joj je pisanje životni lijek. Autorica

je udata i ima jednu odraslu kćerku.

Ovdje u Njemačkoj, na adresi tijelom, a mislima, srcem i dušom u Novom Pazaru, živi Binasa Ra-mović, udata Hajrović. Pjesnikinja i prozaistkinja plijeni srca i dira u dušu svojom riječju koju pred nas na papir prostire. Ali, ova nadarena Bošnjakinja okušala se i u pisanju pozorišnog komada i u tome je, kao i u pjesmi i priči, sasvim uspješna. U svojem prvjencu sve sudbine ise-ljenih Bošnjaka i Bošnjakinja ona je sažela u frazu koja u tri riječi stade: ŠTA ME SNAĐE ?! Sublimirajući sta-nje probuđenosti, razbijenih iluzija i kulturnog šoka izazvanog nakon su-sreta sa grubom i hladnom realnosti Zapada u koji su iseljenici iz bajko-vite zavičajnosti u kojoj se najljepše sanja i priželjkuje ono ‚ljepše‘ i ono ‚bolje‘, gurnuti, vlastitom rukom ne znajući u tom času sa čim se sve oni rastaju. Ovu bol rastavljanja, ostav-ljanja, pomiješanu sa otriježnjenjem i sviješću o toplini materine ruke i milovanja zavičaja i mahale, Bina-sa pred nas prosipa u obilju. Tu je i ona bol onih što se vole i izgaraju u ljubavnim čežnjama a ne stižu jedno do drugoga razasutih širom tuđina. I potom, neprekinuti lanac stalnih dolazaka na kućni prag i odlazaka sa kućnoga praga. Sve ovo Binasa je dala u svojoj zavičajnoj predstavi s imenom «Šta me snađe». Binasa je ne samo tekstopisac, ona je i režiser i scenarist i glumica, u predstavi u ulozi Zejne, a ostalih šest u uloga-ma Raze, Šaćire, Meke, Emine, Sa-bahete i Esme od kojih je, svaka za

sebe, izvezla po jedan šareni rubac sudbine, Bošnjakinje, koja u svojim njedrima i dugim besanim noćima tiho sabureći nosi, tuge i uzdahe, i boli, a prema drugima je neranjiva, nesalomljiva, osmjehnuta, drčna, ponosita. Binasa je osnovala «Prvo bošnjačko pozorište u dijaspori» da bi kroz scensko umjeće donijela pred nas sliku o nama samima, ženi posebno, koju ona nekima tek otkri-va, drugima ispravlja sliku o njoj, a neki je uopće i ne vide, a neki bi od te istinite slike o Bošnjakinji da uteknu; ali, Binasa nas odlučno zau-stavlja da u polutami pozorišta ruku pod ruku sa svojom Bošnjakinjom na čas dokučimo i spoznamo samo nešto od njene plemenitosti, ali i da dokučimo na kratko i dio njenih patnji, čežnji i boli suočavajući nas licem u lice sa ženom koja je vrijed-na divljenja, sa heroinom bez pije-destala i oreola, ostavljajući nas na kraju u mislima o tome ko smo i šta smo to mi zapravo?

«Prvo bošnjačko pozorište u di-jaspori» pomogli su Kancelarija za saradnju sa dijasporom i Kulturni centar Novi Pazar, pa je ova predsta-va izvedena u Sjenici i Rožaju, a nje-no drugo izvođenje u Novom Pazaru bilo je prvog augusta 2016. godine na zatvaranju pazarskih «Dana dijaspo-re» o čemu su sa pohvalama pisali lokalni i regionalni mediji i kritiča-ri, a jednako dobro predstava je bila primljena kod publike u Frankfurtu i Luxemburgu. I.A.

šta me snađeRiječ-dvije uz Prvo bošnjačko pozorište u dijaspori

FINANZEN & VERSICHERUNGENA M I R M U M I N O V I C

Preduzeće Adoplast je specijalizirano za proizvodnju AL i PVC proizvoda

ZR ADO-PLASTAdresa i broj: Magistralni put 157

Grad : Živinice, 75270Država: Bosna i Hercegovina

telefon: +387 35 779 747 fax: +387 35 779 747

mobitel: +387 61 734 648e-mail: [email protected]

glasilo islamske zajednice bošnjaka u njemačkoj • broj 12...

Documents