goati - partije i izbori

8/2/2019 Goati - Partije i Izbori

1/36

C e S I D o v a M a l a B i b l i o t e k a

POLITICKE PARTIJEI IZBORI U

DEMOKRATSKOM

PORETKU


2/36


CeSID

Kralja Milutina 21/V, 11000 Beograd, Yugoslavia

(381 11) 32 35 436, 33 42 762, 33 42 771, 33 43 553 http://www.cesid.org e-mail: [email protected] [email protected]

Prof. dr Vladimir Goati


POLITICKE PARTIJEI IZBORI U DEMOKRATSKOMPORETKU

izdava

CENTAR ZA SLOBODNE IZBORE

I DEMOKRATIJU

za izdavaaDr Slobodanka Nedovi

urednik Male bibliotekeDr Marijana Pajvani

design & layoutBranko Gavri

TOTAL DESIGN

lektorRuica Radovanovi

tampaTipografic Beograd

tira500 primeraka

Beogradavgust 2001

Objavljivanje ove

publikacije

omoguila je

Evropska Komisija


3/36

7

Predgovor

Centar za slobodne izbore i demokratiju (CeSID) pokree ediciju popularnih

izdanja namenjenih najirem krugu italaca - graanima Srbije na koje se CeSIDoslanjao u svojim delatnostima u proteklom periodu. Nesebinim anga-manom, kao posmatrai izbora, graani su doprineli da CeSID ostvari sveaktivnosti vezane za posmatranje izbora. Uee graana u posmatranju izbora

pokazalo je ujedno i njihovu zainteresovanost da neposredno sudeluju u proce-su uspostavljanja i izgradnje demokratskih institucija u Srbiji i stiu znanja

potrebna za tu vrstu aktivnosti.Pokretanjem ove edicije CeSID nastavlja svoju misiju obuke graana i tako

izlazi u susret njihovim narastajuim potrebama za objektivnim i to potpunijimobavetavanjem o svim bitnim pitanjima u vezi sa procesom demokratizacijedrutva.

Referentni okviri programske orijentacije CeSID-a, koje ine izbori i demokrati-ja, opredelie sadraj C eSID-ove Male biblioteke, kako je nazvana ova edicija.

Zamisao je da se u okviru biblioteke objavi vie naslova s adrinski i tematskivezanih za izbore i demokratiju.Namena Male biblioteke irokom krugu italaca opredeljuje i njenu fizio-

nomiju, izbor naslova i pristup pojedinim temama. Tematske celine svake odknjiica ove biblioteke bie obraene popularno, uz navoenje samo osnovnihizvora u odabranoj literaturi.

Autori koje je CeSID pozvao na saradnju jesu eksperti iji se drutveni anga-man i nauno interesovanje vezuju za izuavanje izbora i demokratskih institu-cija.

Edicija Mala Biblioteka zapoinje prilogom-analizom politikih stranaka,njihove uloge i uea u izborima, autora dr Vladimira Goatija, lana SavetaCeSID-a i nesumnjivo jednog od najboljih poznavalaca ove problematike. U prili-ci smo da najavimo i nekoliko tema ije je publikovanje u pripremi u okviru oveedicije. Prilozi se odnose na birako pravo ena (autorka dr Slobodanka Markov),finansiranje politikih stranaka (autorka dr Zorica Radovi), karakteristike izbo-ra u Crnoj Gori (autor dr Veselin Pavievi) i drugo.

U elji da biblioteka postigne svoj cilj - osposobljavanje graana za uee udemokratskim promenama, CeSID, kao i uvek do sada, ostaje otvoren za su-gestije, inicijative i predloge, ali i kritike primedbe italaca Male biblioteke.

U Beogradu, jula 2001. dr Marijana Pajvanilan Upravnog odbora CeSIDa

SADRZAJ

PREDGOVOR ..............................................................................................5

POLITIKE PARTIJE I IZBORI U DEMOKRATSKOM PORETKU...............................7

1. POLITIKE PARTIJE....................................................................................16Definicija.............. ................. ................ ................. ................ ................. 19Funkcija...................................................................................................22Tipovi partija...........................................................................................30lanstvo i rukovodstvo............................................................................34Partijski voa...........................................................................................43Partijski sistemi.......................................................................................15

2. IZBORI......................................................................................................47Birako pravo.......................................................................................... 47

Uloga izbora................. ................ ................. ................. ................ ......... 52Izborni sistem..........................................................................................54Kvalitet izbora.........................................................................................61Pravci promene........................................................................................68

LITERATURA............... ................ ................. ................. ................ ................ 71

POLITICKE PARTIJE I IZBORI U DEMOKRATSKOM PORETKU


4/36


Da bi se podrobnije osvetlile i analizirale politike partije i

izbori - a to je predmet ovog rada - potrebno je da se preciznijeodredi, barem u najkraim crtama, demokratski poredak u kojempartije i izbori predstavljaju bitne, nosee institucije. Etimoloki,termin demokratija znai vladavina naroda, ali to ne dajedovoljno naznaka za njeno precizno odreenje. Pojedini autori ikole miljenja razliito definiu demokratiju, to dobro ilustrujepodatak da je u savremenom razdoblju u opticaju vie od petstotina definicija demokratije. Postoje mnoga razvrstavanja tihdefinicija, a od naroite je vanosti podela na sutinske i proce-duralne defincije demokratije.

Sutinske definicije, koje su, na primer, bile zapisane i u ustavi-ma zemalja realnog socijalizma u Jugoistonoj Evropi, odreuju

demokratiju prema vrednostima i ciljevima ijem se ostvarenjutei: pretvaranju radnike klase u vladajuu drutvenu snagu, uki-danju eksploatacije i realizovanju stvarne jednakosti graana udrutvu. Propaganda zemalja realnog socijalizma, sve do nji-hovog kraha 1990, uporeivala je te ciljeve-vrednosti sa de-mokratskim ostvarenjima u zapadnoevropskim zemljama i SAD, iiz toga izvlaila zakljuke o iskljuivo formalnom karakteru, patime i o inferiornosti demokratije u kapitalistikim zemljama.Opte mesto u pomenutoj propagandi bilo je to da je u zapadno-evropskim zemljama i SAD radnika klasa u faktikoj vlasti kapi-talista i da jednakost pred zakonom, u stvari, legalizuje stvarnunejednakost radnika i kapitalista. Nasuprot ograniene buroaskedemokratije koja nudi samo pravnu jednakost, socijalistika

demokratijaobezbeuje, navodno, stvarnu socijalno-ekonomskujednakost iz ega je nastala teorija o stvarnoj socijalistikojdemokratiji, koja je superiorna nad formalnom (predstavnikom,buroaskom) demokratijom.

Osobenu varijantu teorija stvarne socijalistike demokratijezastupao je Savez komunista Jugoslavije (SKJ) do svog raspada ujanuaru 1990. SKJ je u svom Programu (1957) prihvatio kljunupremisu ostalih vladajuih komunistikih partija da je demokrat-

9


5/36


nisu mogui; oni su mogui samo kao dopuna predstavnikedemokratije.

Projekat stvarne socijalistike demokratije - i njegova jugoslo-venska varijanta globalna neposredna demokratija (globalnosamoupravljanje) - izgubili su oslonac krahom zemalja realnogsocijalizma 1989/1990. Te zemlje su posle prvih pluralistikihizbora 1990. i same prihvatile kao svoj cilj uspostavljanje jedinepreostale, predstavnike demokratije. Postoje, meutim, mnogedefinicije predstavnike demokratije koje taj politiki poredaknastoje da definiu nabrajajui njegove bitne procedure (pravilaigre), institucije i mehanizme. Poznatu proceduralnu definicijudemokratije dao je Jozef umpeter: Demokratija samo znai danarod ima mogunosti da prihvati ili da odbaci ljude koji trebanjime da upravljaju to jest slobodnu utakmicu meu politikimvoama u borbi za glasove biraa. U ovakvoj i slinim definicija-ma, vladavina naroda znai, u sutini, mogunost naroda da odlu-uje o tome koja e politika partija vriti vlast u njegovo ime. Izte perspektive posmatrano, demokratija oznaava, u stvari, ukup-nost institucija kao to su politike partije, izbori, parlament, slo-bodni mediji i dr. Te institucije odreuju krug uesnika politike

igre i procedure po kojima se ona odvija.Inspirisan umpeterom, poznati ameriki teoretiar Robert Dalnaveo je sledeu listu kriterijuma demokratije: 1. postojanjeizabranih nosilaca politikih funkcija; 2. slobodni i poteni izbori;3. sveobuhvatno pravo glasa; 4. pravo graana da budu birani; 5.sloboda izraavanja; 6. dostupnost alternativnih informacija; i 7.pravo na politiko udruivanje. etiri od sedam ponuenih kri-terijuma tiu se institucije izbora, jedan prava na organizovanjepolitikih partija i dva sfere informisanja. Poredak koji ispunjavasve kriterijume, ne oznaava - kako, s pravom, naglaava RobertDal - idealan poredak, nego poredak bremenit nizom slabosti kojion naziva poliarhijom. Zato ovako shvaena demokratija imasamo relativnu prednost nad alternativnim porecima; ona nijenajbolji mogui poredak, nego samo poredak bolji od svihdrugih. Dalova lista kriterijuma poliarhije ipak ima jedan sutinskinedostatak, jer u njoj nije navedeno naelo vladavine prava ili,drukije reeno, pravne drave. To naelo obezbeuje zatitu iv-ota, dostojanstva i imovine pojedinca u svim sferama delatnosti,a njegovi bitni elementi davno su formulisani u znamenitim doku-mentima koji ine osnovu liberalne demokratije i engleskedravnosti (Magna Carta Libertatum - 1215, Habeas Corpus

11

ski poredak u zemljama Zapadne Evrope i SAD sa svojim institu-cijama (partije, izbori parlament) puka kulisa koja prikriva sutin-sku dominaciju kapitala, pa je stoga i SKJ dao prednost stvarnojdemokratiji. Ali, SKJ je u teorijskoj elaboraciji svog shvatanjademokratije otiao jo dalje od drugih vladajuih komunistikihpartija, jer se zaloio ne samo za stvarnu ve i za neposrednudemokratiju u obliku neposrednog samoupravljanja. Programskiprojekt SKJ govori o globalnoj neposrednoj demokratiji lienojinstitucija politikog predstavnitva: politikih partija, izbora iparlamenta, a u daljoj perspektivi i drave (odumiranje drave).Ali, o takvoj demokratiji u stvarnosti nije moglo biti rei, jer je uvladajuem poretku Socijalistike Federativne Republike Jugosla-vije (SFRJ) predsednik Republike, Josip Broz, sve do svoje smrti1980, donosio sve kljune odluke. Posle toga vladajui poredakSFRJ funkcionisao je kao savez samoizabranih republikih poli-tikih elita koje su arbitrarno odluivale o svim pitanjima, dok seuloga oblika neposredne demokratije svodila na ratifikaciju tihodluka.

Neuspeh jugoslovenskog eksperimenta sa globalnom nepo-srednom demokratijom, nije, meutim, posledica loe realizacije

plemenitog progamskog cilja ve nemogunosti ostvarivanja togcilja. Globalna neposredna demokratrija nije mogua u irimzajednicama sa desetinama pa i stotinama miliona stanovnikakakve su savremene drave. U takvim okolnostima upravljanje jejedino mogue preko predstavnika, to, u stvari, znai preko par-lamenta. A to, po logici politikog ivota, iziskuje najpre posto-janje izbora, na kojima se graani izjanjavaju o svojim pred-stavnicima, a potom i partija koje organizuju izborne kampanje ipovezuju birae i izabrane predstavnike.

Neposredna demokratija u smislu globalnog politikog poretkanije mogua iz jo jednog razloga: razdoblja intenzivnog poli-tikog angaovanja prosenih graana izuzetno su kratka.Graani zaokupljeni svakodnevnim aktivnostima, pre svega bor-bom za obezbeenje ivota, spremni su da se u poslovima uprav-ljanja politikom zajednicom angauju samo nekoliko dana ilinedelja, ali ne trajno, zbog ega projekat globalne neposrednedemokratije, koji pretpostavlja potpuno i trajno posveivanje svihgraana poslovima upravljanja politikom zajednicom, imaneizbeno utopijski karakter. Naglaavanje da globalna nepo-sredna demokratija nije mogua, ne znai da neki oblici nepo-sredne demokratije (referendum, plebiscit, narodna inicijativa)

10



6/36

zovani izbori u Srbiji i Crnoj Gori od 1990. do sredine 2001.godine.

13

Ammendment Act - 1679, Bill of Right - 1689. i dr.). Razlog zaodsustvo tog naela iz navedene definicije, treba, verovatno, tra-iti u osobenostima istorijsko-politikog razvoja zapadnoevrop-skih zemalja na koji se prvenstveno odnosi Dalova analiza. U timzemljama naelo vladavine prava ostvareno je pre uspostavljanjademokratskog poretka, u razdoblju apsolutne monarhije, pa se tonaelo podrazumeva. Ali, u veini postkomunistikih zemalja Ju-

goistone Evrope, koje su u duem razdoblju u proteklim stole-ima bile pod vlau Rusije i Otomanske imperije, ne moe segovoriti o ostvarivanju naela vladavine prava, jer to naelo Rusi-ja i Otomanska imperija nisu realizovale ni u vlastitim okvirima.U takve zemlje svakako spada Savezna Republika Jugoslavija(SRJ), odnosno Srbija i Crna Gora.

Ako naelo vladavine dodamo Dalovoj listi kriterijuma, mogueje sve postojee politike poretke razvrstati na demokratske (onekoje ispunjavaju navedene kriterijume) i na autoritarne poretke.Ali, izneta podela je previe odsena i gruba, jer se u stvarnostiuoavaju krupne razlike izmeu demokratskih poredaka, kao to,takoe, postoje razlike i izmeu autoritarnih poredaka. Na pri-mer, veina postkomunistikih zemalja odrala je 1990. prve slo-

bodne i potene izbore i uspostavila demokratske institucije, a ukratkom vremenu neke od njih (eka, Poljska, Slovenija) ostva-rile su veliki napredak u uspostavljanju naela vladavine prava.Time, ipak, politiki poreci tih zemalja nisu postali identini pore-cima zemalja stabilne demokratije, kao to su Velika Britanija,SAD, Francuska, vedska i dr. Vodei upravo rauna o potrebidiferenciranog posmatranja politikih poredaka, savremeniameriki politikolog Lari Dajmond je, umesto dvolane klasifi-kacije poredaka na autoritarne i demokratske, ponudio razue-niju petolanu klasifikaciju. U toj klasifikaciji prvi lan je istiautoritarni poredak, drugi je pseudodemokratija u kojem postojeizvesne demokratske ustanove ali uglavnom kao ukras, treilan je izborna demokratija koji oznaava da je preena kritinataka ka demokratiji ali da jo postoje recidivi autoritarnog poret-ka, etvrti lan je prelazni tip, koji oznaava napredak u odnosuna izbornu demokratiju, i peti tip je liberalna demokratija kojapredstavlja sublimaciju najviih dostignua zemalja stabilnedemokratije.

U ovom tekstu podrobnije emo osvetliti vanost i funkciju poli-tikih partija i izbora u demokratskom poretku, sa naglaskom naosobenim okolnostima u kojima su delovale partije i bili organi-


12

POLITICKE PARTIJE


7/36

1. POLITIKE PARTIJE

Partije u zemljama stabilne demokratije proimaju sve ostale

demokratske institucije; one odreuju nain rada i sadraj odlukaparlamenta, aktivnost vlade zavisi od opredeljenja vladajue par-tije (ili partija), personalni sastav uesnika izbora odreuju parti-je, a ishod izbora takoe zavisi od odnosa snaga izmeu partija.Partije na jo jedan, sutinski nain omoguuju odravanje izbo-ra koji Riard Kac ovako opisuje: bez partija koje strukturiu(izborne - V.G.) kampanje, koje osiguravaju kontinuitet od jednihdo drugih izbora, obezbeuju veze izmeu kandidata u raznimlokalnim sredinama i za razne poloaje, nije verovatno da bisprovedeni izbori bili smisleni ak i kad bi bili tehniki slobodni.Veliki procenat graana emotivno se vezuje za partije (partijskalojalnost, partijska identifikacija) to nije u tolikoj meri sluaj sa

drugim demokratskim institucijama, na osnovu ega se moetvrditi da partije imaju ak izvestan prioritet nad tim institucija-ma. Nije zato sluajno da se partije poimaju kao kljuni inioci,glavni protagonisti demokratskog poretka, pokretaka snagamoderne politike, a metaforino i kao hleb svakidanji liberalnedemokratije. To objanjava zato se partije od poetka dvadese-tog stolea do aktuelnog razdoblja nalaze u ii teorijskih iempirijskih istraivanja.

Termin partija koji, etimoloki znai deo ire celine (lat. part-deo; partire - deliti) uao je u upotrebu u prvoj polovini prologstolea zamenjujui postepeno termin fakcija (facer - initi; fac-tio- grupa koja se bavi sumnjivim poslovima), kao i termin sekta(secere - deliti) koji se od kraja XVII veka koristi uglavnom za

oznaavanje verskih podela. Inae, termin fakcija (factio) ozna-avao je u starom Rimu, u vreme brae Graha, grupu aristokratakoji kontroliu Senat. Gaj Grah je tim terminom oznaavao svojeneprijatelje. Ciceron u Republiciterminom fakcija oznaava grkeoligarhe. S obzirom na negativnu vrednosnu konotaciju koja pratitermin fakcija jo iz perioda starog Rima, njegovo naputanje - iusvajanje, krajem osamnaestog stolea, termina partije zaoznaavanje oblika politikog organizovanja - predstavljalo je,

15

POLITICKE PARTIJE


8/36

nije nova, nju je teorijski moda najpotpunije elaborirao poet-kom dvadesetog stolea Moisei Ostrogorski. Reljefno opisujuinedemokratsku atmosferu u engleskim i amerikim partijama kra-jem XIX veka i negativan uticaj tih partija na demokratske odnoseu drutvu i na parlamentarni sistem, Ostrogorski se zaloio zaukidanje stalnih partija i za obrazovanje tzv. privremenih partija,u stvari udruenja graana koja bi prestajala da deluju ostvari-

vanjem konkretnog politikog interesa (cilja) radi kojeg su formi-rane. Politiki ivot pak nije mario za teorijski briljantno elabori-ran pledoaje Ostrogorskog za ukidanjem partija, jer su u razdob-lju od stotinu godina nakon objavljivanja njegovog kapitalnogdela, politike partije doivele ekspanziju i postale kljune poli-tike organizacije u veini zemalja savremenog sveta.

Osim pokuaja da se teorijski obrazloi projekat demokratijebez partija, koji personifikuje Ostrogorski, u teoriji su poznata inastojanja da se demokratija koncipira bez parlamenta, koja susredinom XX veka istrajno zastupali mnogi levo opredeljeni autori(demokratija saveta). Takva opredeljena osporio je Don Kinkonstatacijom da nikada nije postojao politiki reim koji je u istovreme negovao demokratski parlament i ukidao graanske slo-

bode, niti reim koji je ukidao parlament i osiguravao graanskeslobode. Parafrazirajui Kina, mogli bismo rei da nikada nije pos-tojao viepartijski reim u kojem su zatirane ljudske i graanskeslobode, niti reim u kojem nisu postojale partije, a koji je braniote slobode. Veza partija i graanskih sloboda nije konjunkturna,nego sistemska, jer proizilazi iz vitalnih funkcija partija udemokratskom poretku o kojima e ovde biti vie rei.

Ipak, nije sluajno to su ideje o prevazienosti partija danasiroko rasprostranjene u Srbiji. Do ekspanzije takvih ideja doloje sredinom 1997, posle raspada koalicije Zajedno (SPO, DS,GSS), to se moe tumaiti kao psiholoki razumljiva reakcijagraana na izneverene nade u demokratski preobraaj,probuene akcijama te koalicije poetkom 1997. irenje ideja okraju partija olakalo je, svakako, i duboko nepoverenje prematim organizacijama koje je imalo racionalno zrno u imanentnimslabostima partija, posebno u tendenciji njihovog osamostalji-vanja, odnosno u njihovoj transformaciji od sredstva ostvarivan-ja veze izmeu graana i vlasti u orue vlastitih rukovodstava.Zbog tih tendencija i drugih slabosti i nedostataka, o partijama seu demokratskoj doktrini govori kao o nunom zlu demokratije,a ne kao o idealnim demokratskim institucijama. Isto, uostalom,

17

preutno, naputanje a priorinegativnog stava prema tim oblici-ma organizovanja.

Nastanak demokratije u zapadnoevropskim zemljama i SADneraskidivo je povezan sa razvojem i delovanjem politikih parti-ja; premda one ponekad postoje i u autoritarnim pa i u totalitar-nim porecima, demokratski poredak je nemogu bez partija.Osim u zemljama stabilne demokratije (zapadnoevropske zemlje

i SAD), partije su odigrale kljunu ulogu u procesu nastanka iuvrivanja demokratije u zemljama June Evrope tokomsedamdesetih i osamdesetih godina dvadesetog stolea. Partije,takoe, predstavljaju okosnicu demokratskih promena do kojih jedolo u postkomunistikim zemljama Jugoistone Evrope, uklju-ujui SRJ, od 1990. naovamo. U veini tih zemalja ostvarena jena izborima 1990. prva mirna promena na vlasti reformisanihkomunistikih partija od strane novoformiranih opozicionih parti-ja, a u kasnijem razdoblju u nekim od tih zemalja (Slovenija, Ma-arska, Poljska, eka) uspostavljeni su demokratski porecizavidne stabilnosti.

Krajem 2000, u Srbiji je registrovano oko 200 a u Crnoj Gorioko 50 partija od kojih veliki broj postoji samo fiktivno. Zbog

ogranienog obima ovog teksta u sreditu panje bie relevantne,vane partije koje su od 1990. do sredine 2001. barem jednomna izborima za republike parlamente Srbije (1990, 1992, 1993,1997, 2000) i Crne Gore (1990, 1992, 1996, 1998, 2001) osvoji-le najmanje etiri odsto glasova, ili koje su u tom razdoblju ostva-rivale veliki uticaj na donoenje najvanijih politikih odluka.Imajui u vidu navedene kriterijume u relevantne partije u Srbijispadaju: Demokratska stranka (DS), Demokratska partija Srbije(DSS), Socijalistika partija Srbije (SPS), Jugoslovenska levica (JUL),Srpska radikalna stranka (SRS) i Stranka srpskog jedinstva (SSJ). Ucrnogorske relevantne partije spadaju: Demokratska partija soci-jalista (DPS), Socijalistika narodna partija Crne Gore (SNP CG),Socijaldemokratska partija Crne Gore (SDP CG), Narodna strankaCrne Gore (NS CG) i Liberalni savez Crne Gore (LS CG).

Partije su i pored svojih slabosti - koje se naroito ogledaju utendenciji osamostaljivanja rukovodeeg sloja - nune organizaci-je u demokratiji, to je vano naglasiti, jer u Srbiji postoji uaktuelnom razdoblju iroko rasprostranjeno uverenje da je parti-je mogue zameniti drugim oblicima organizovanja (sindikat,nevladine organizacije, udruenja graana, ekoloki i drugi po-kreti, i dr.) ili ak aktivnou graana-pojedinaca. Ta ideja, inae,


16

POLITICKE PARTIJE


9/36

tojali, na primer, u starom Rimu ili u Vizantiji, govori kao o parti-jama, a o njihovoj borbi kao o partijskoj borbi, to inae ine nekiautori koji smatraju da je partija samo novi termin za staru poja-vu. Partijska organizacija, kao i sve druge organizacije, ima svojinterni ivot; u partijama se odvija niz aktivnosti kao to su mobi-lisanje lanstva, formulisanje ciljeva, reavanje konflikata,donoenje normi o ustrojstvu i nainu rada, izbor funkcionera i

inovnika i dr. Pomenute aktivnosti imaju veliki uticaj na samuprirodu politike partije, jer usled njihovog odvijanja dolaze doizraaja izvesne slinosti izmeu partija razliitih ideolokih ori-jentacija. Posmatrajui sa tog stanovita, slinost je ak mogueuoiti izmeu partija i drugih organizacija: sindikata, dravnihorganizacija, privrednih korporacija, crkve i armije, to je jednombroju autora posluilo kao argument za iroke i ne uvek osno-vane generalizacije.

Partije su dobrovoljne organizacije, to znai da ne postojipravno sankcionisana obaveza za lanstvo pojedinca u partiju.Umesto toga, partije nastoje da privuku lanove stavljajui im uizgled - ako partija zauzme vlast - zapoljavanje u dravnoj orga-nizaciji ili paradravnim ustanovama, uspenu politiku karijeru i

dr. Istini za volju, veliki broj lanova priduuje se partiji iz neeko-nomskih motiva: saglasnosti sa njenim programom i politikom,elje da se podri i sledi partijski lider ili lideri, simpatije premapostojeim lanovima partije itd.

Partije se izmeu sebe razlikuju u pogledu odnosa izmeu viihi niih organa. U nekim partijama nii organi iskljuivo sprovodeodluke viih, dok u drugim partijama nii organi sami odluuju uvelikom broju vanih pitanja. Bez obzira na to da li je partija orga-nizovana vrsto ili labavo, izmeu njenih pojedinih delova uspos-tavljaju se trajni odnosi. Osnovne jedinice politikih partija tradi-cionalno nose razliite nazive: kod liberalnih i konzervativnih par-tija to je odbor, kod demohrianskih partija - sekcija, kod komu-nistikih elija i kod faistikih - milicija. Ali posle Drugog svet-skog rata jednoobraznost u pogledu imena bazinih organizacijaustupa mesto arenilu; partije koje pripadaju istoj partijskojporodici daju razliita imena svojim osnovnim organizacijama.Bazine organizacije najvanijih partija Srbije i Crne Gore noserazliite nazive: organizacija (SPS), mesna organizacija (SPO, SDPCG, JUL, NS CG), mesni odbor (SRS, SSJ), optinska organizacija(DPS, SNP CG), optinski ogranak (DS), mesni ogranak (DSS) ipodrunica (LS CG).

19

vai i za izbore ija funkcija, kako realistiki ocenjuje ovaniSartori, nije u tome da demokratiju uine vie demokratskom,ve da je uine moguom. U trenutku kad prihvatimo potrebu dapribegnemo izborima, mi minimiziramo demokratiju, jer shvata-mo da sistem ne moe da funkcionie sam od sebe.

Kao jedan od razloga sumnjiavosti i nepoverenja prema parti-jama treba svakako uzeti i to to su takva opredeljenja usaena

u svest graana Srbije u pretpluralistikom razdoblju. Najzad,antipartijski stav u populaciji podstie i neuspeh koalicijeDemokratske opozicije Srbije (DOS), da posle eliminacije sa vlastiMiloevievog reima (5. oktobra 2000) ostvari brzo poboljanjeivotnog standarda i zaustavljanje negativnih trendova uekonomskom ivotu.

Ocena po kojoj politiki pokreti i drugi oblici udruivanja idelovanja (sindikati, nevladine organizacije, struna udruenja)ne mogu da zamene partije, ne negira, naravno, vanu ulogu tihoblika organizovanja i delovanja u demokratskom poretku, nitiosporava mogunost da se oni transformiu u politike partije,kao to se to, na primer, dogodilo sa pokretima zelenih umnogim zemljama Zapadne Evrope. Ulogu partija u uspostavlja-

nju i funkcionisanju demokratskog poretka jo manje odpolitikih pokreta i drugih oblika organizovanja i delovanja,mogu preuzeti pojedinci koji, bez obzira na spremnost na samo-pregorno angaovanje, nemaju nikakve anse u borbi sa snanimvladajuim partijama. U toj borbi pojedinci neodoljivo podseajuna peake na autoputu koje lako pretiu i najslabiji automobili.

Definicija

Upravo iz razloga to danas politike partije deluju u razliitimpolitikim porecima i to su - delimino usled toga - razliite, pos-toje brojne definicije, u kojima se naglaavaju pojedina svojstvapartija. Ukazaemo na etiri elementa definicija politikih partijaoko kojih postoji iroka saglasnost autora razliitih idejnih i teo-rijskih orijentacija: (1) posedovanje organizacije, (2) tenja zavlau, (3) borba za ostvarenje interesa irih drutvenih grupa i(4) ideologija.

1. Partije su organizacije a ne nepovezani skupovi individua. Topartije diferencira od oblika povremenog politikog grupisanja iokupljanja. Upravo odsustvo elemenata organizacije onemogua-va da se o izvesnim oblicima politikog grupisanja, kakvi su pos-

POLITICKE PARTIJE


18


10/36

ske partije koje ne mogu same da vre vlast. Na osnovu pomenu-te tenje, mogue je razlikovati politike partije od dobro organi-zovanih interesnih grupa koje deluju u savremenim drutvima(sindikata, crkve i drugih organizacija). Naravno, to razlikovanjenije uvek lako, jer neke interesne grupe deluju na slian nain kaoi politike partije. Ali, i kad je re o slinom nainu delovanja,interesne grupe se razlikuju od politikih partija upravo po tome

to ne tee zauzimanju vlasti niti direktnom ueu u vrenjuvlasti, nego se zadovoljavaju manjim ili veim ustupcima koje imvlast obezbeuje.

3. Partije reprezentuju interese irih drutvenih grupa (klasa,slojeva, etnikih, religioznih i rasnih grupa), premda u svojimprogramskim dokumentima, po pravilu, naglaavaju da zastupa-ju interese itavog drutva. Deklaracije partija o njihovomoptedrutvenom karakteru taktiki su potez kojim one nastojeda zadobiju podrku i od pripadnika onih drutvenih grupa ijeone interese, u stvari, ne tite. Osim interesa uih drutvenihgrupa, partije uvek tite i unapreuju line i grupne interese svo-jih rukovodilaca i lanova.

4. Ideologija kojom se inspiriu politike partije jeste sistem

uverenja, vrednosti, ideja i predstava o drutvu i o ureenju dru-tvenih odnosa. Ideoloko-politiki projekat partije, koji jenajee formulisan u pismenom obliku (program, statut,deklaracija principa), ne sadri samo vie ili manje vernu slikudrutveno-politike stvarnosti, nego i njeno objanjenje kao i(kad je re o partijama koje se bore protiv statusa quo) planpromena drutva.

Funkcija

Partije u drutvu vre sledee aktivnosti: (1) selekciju, agregacijui izraavanje interesa; (2) kontrolu i usmeravanje dravnih organaili tenju za kontrolom i usmeravanjem dravnih organa; i (3)izbor rukovodeih linosti politikog poretka bez obzira da li toukljuuje slobodne izbore. Analiziraemo podrobnije pomenuteaktivnosti.

1. Partije po pravilu nemaju posla sa jasno izraenim interesi-ma drutvenih subjekata koje treba u celini prihvatiti ili odbaciti,nego sa difuznim zahtevima u kojima drutvene grupe i pojedin-ci izraavaju svoje potrebe i interese. Takvi zahtevi, i kad ih par-tije ocenjuju legitimnim, ne postaju deo njihovog politikog pro-

21

Bazine organizacije politikih partija povezane su preko nizanivoa u jedinstvenu organizaciju. Broj tih nivoa zavisi od prirodepartije, broja njenih lanova, veliine zemlje u kojoj partija delu-je i karaktera politikog sistema, a odnos izmeu niih i viih par-tijskih nivoa definisan u statutima (programima, poveljama,deklaracijama principa itd.). Centralizacija, odnosno decentrali-zacija partije govori o stepenu samostalnosti niih nivoa u odno-

su na vie. Struktura partijske organizacije, veze izmeu njenihuih i irih delova mogu se grafiki oznaiti organigramom. Aliformalna struktura nije jednaka faktikoj; formalna struktura(organizacija) oznaava statutarno uspostavljeni sistem odnosa upartiji, a neformalna struktura stvarni mehanizam delovanja orga-nizacije.

Distribucija moi u partijama po pravilu odstupa od formalnestrukture propisane partijskim dokumentima. U stvarnosti, uiizvrno-politiki organi (naroito partijski voa) presudno utiuna sadraj partijskih odluka, dok se uloga formalno viih parti-jskih foruma najee svodi na ratifikaciju. U stvari, procesdonoenja odluka u partiji odvija se esto pored, pa i nasuprot,stavova u zvaninim dokumentima. Zbog toga, proklamacije par-

tijskih statuta o autonomiji niih partijskih organa u odnosu navie, ne treba prihvatiti zdravo za gotovo, jer ta autonomijaneretko u praksi dobija restriktivno tumaenje, zato to vii par-tijski organi zadravaju presudan uticaj na kadrovsku politiku(kroz obavezno predlaganje funkcionera na niim nivoima ilidavanje saglasnosti za njihov izbor), ili zato to su nii organilieni finansijske samostalnosti. Ako pak nii partijski organiimaju veliki stepen samostalnosti u kadrovskoj politici i ako pose-duju samostalne izvore prihoda, programski stavovi koji govoreo maloj politikoj samostalnosti niih nivoa ostvaruju se esto upraksi kao znaajna autonomija.

Premda ne pripadaju partijskoj organizaciji u uem smislu,znaajan centar moi u partijama ine parlamentarne grupe (par-lamentarna krila, parlamentarne frakcije) kao oblici delovanja par-tijskih poslanika u predstavnikom telu. Poput partije, parlamen-tarne grupe imaju svoju internu strukturu. One najee imajusvog predsednika i sekretara, a u nekim partijama njihova struk-tura je jo razuenija (odbori, komisije).

2. Politike partije tee za osvajanjem ili za odranjem(samostalno ili u koaliciji) politike vlasti. Formulacija samostal-no ili u koaliciji omoguuje da se definicijom obuhvate i manjin-


20

POLITICKE PARTIJE


11/36

noj meri i uvaava miljenje opozicione partije.3. Partije su organizacije za osvajanje ili ouvanje vlasti u svim

porecima, demokratskim kao i autoritarnim. Kad je re o demo-kratskim porecima - kojima se bavimo u ovom radu - partije unjima omoguavaju mirnu smenu na vlasti na taj nain to, kadpobede na izborima, one odreuju vladu i popunjavju sva strate-ka mesta u politikom sistemu. Opoziciona partija (partije) ima

rezervnu garnituru (vlada u senci) koja je spremna da preuzmevlast kada zadobije veinu na izborima za predstavniko telo. Naizborima graani vre izbor poslanika, po pravilu, na predlogpolitikih partija, a veoma retko na izborima postiu uspeh samo-stalni kandidati ili kandidati grupa graana. anse tih kandidatada pobede suparnike, kojima u skupim izbornim kampanjamapruaju podrku dobro organizovane i bogate partije, veoma sumale, zbog ega je i mali broj samostalnih kandidata u zemljamastabilne demokratije. Broj samostalnih kandidata neznatan je i unaoj zemlji, to potvruju podaci da je na prvim pluralistikimizborima za Narodnu skuptinu Srbije 1990. izabrano osam sa-mostalnih kandidata (od ukupno 250), na izborima 1992. taj brojsmanjen je na pet (predlaga liste bila je grupa graana a ne par-

tija), a na izborima 1993, 1997. i 2000. u Narodnu skuptinuSrbije nije uspeo da pa se probije nijedan samostalni kandidat.Funkcija politikih partija ne prestaje zavretkom izbora, jer se

odgovornost poslanika za rad u parlamentu ostvaruje u praksikao odgovornost pred partijom, odnosno pred partijskim ruko-vodstvom ili ak pred partijskim voom. Same partije nastoje daposlanici iz njihovih redova realizuju partijska opredeljenja, kori-stei za to svoj veliki, a ponekad i presudan uticaj na proces kan-didovanja i izbora poslanika. Nain i intenzitet uticaja partija naposlanike zavisi u velikoj meri od tipa izbornog sistema o kojeme dalje biti vie rei. Ovde emo samo naglasiti da proporcional-ni sistem prua vee mogunosti presudnog upliva voe i partij-skog rukovodstva na poslanike, pa u takvom izbornom sistemupartijsko rukovodstvo, po pravilu, dominira nad partijskom par-lamentarnom grupom. Poto je u obe jugoslovenske republike ina federalnom nivou na snazi proporcionalni izborni sistem ukojem partijske voe, uz veu ili manju asistenciju lanova par-tijskog rukovodstva, odreuju sastav izbornih lista i redosledukandidata, centar moi je u vrhovima partija, a ne u parlamentar-nim grupama. Nasuprot tome, u veinskom izbornom sistemumogunost upliva voe i rukovodstva partije na poslanike je

23

grama u nepreraenom stanju, nego tek poto budu artikulisani ipovezani sa drugim slinim zahtevima. U procesu selekcije i arti-kulacije interesa, partije imaju veliku samostalnost koja se ogle-da u tome to uzimaju u obzir samo one aspekte iznetih zahtevakoji ne ugroavaju njihova ira ideoloko-programska opredelje-nja, ili to te zahteve povezuju sa drugim zahtevima sa kojimaoni nisu uvek u potpunom skladu i tako ih deformiu. Inae, pro-

ces artikulacije interesa ne odvija se samo, niti pre svega, u par-tijama, ve i u drugim organizacijama (sindikati, crkva, politikikubovi i dr.) i udruenjima. Od mnogih interesa koje te instituci-je artikuliu, partije preuzimaju samo neke, i to preraene,povezane sa drugim slinim interesima i usaglaene sa svojimfundamentalnim ideoloko-programskim opredeljenjima.

Partije izraavaju interese u obliku zahteva iznetih parlamentu(ako je re o parlamentarnim partijama) s ciljem da oni budu nor-mativno sankcionisani. To je ono to pojedini autori oznaavajukao ekspresivna funkcija partije. Ako je partija na vlasti (samo-stalno ili u koaliciji), ostvarivanje njenih zahteva postaje cilj ofici-jelne politike, a ako je u opoziciji, ona nastoji da se za njihovoostvarenje izbori pritiskom na vladajuu partiju i na nadlene

dravne institucije preko svojih poslanika u parlamentu i prekosredstava javnog informisanja.2. Politike partije na vlasti usmeravaju i kontroliu dravne

organe i nastoje da vlastite ciljeve i vrednosti ostvare u politi-kom ivotu. U tom pogledu opozicione partije su u nepovoljnijempoloaju od vladajuih, budui da nemaju svoje pristalice urukovodeim organim drave preko kojih bi pretakale svojaideoloko-programska opredeljenja u politiku praksu. Ali, to nedovodi u pitanje njihovu inherentnu tenju da ostvare svoje ci-ljeve; prednost koju nad njima poseduje vladajua partija (parti-je), opozicione partije nastoje da kompenzuju drugim metodama:pritiskom, uslovljavanjem saradnje sa vladajuom partijom saispunjavanjem nekih njihovih zahteva, itd.

Dok je u opoziciji, politika partija je po svom nainu delovanjaslina grupi pritiska. Kakvim e vrstama pritiska pribei i na kojie nain na to reagovati vladajua partija, zavisi od odnosa poli-tikih snaga u drutvu, kao i od dominantne politike kulture. Ustvarnosti situacija je u tom pogledu razliita: u nekim zemljamavladajue partije maksimalno koriste prednost svoje pozicije ipotpuno ignoriu interese i tenje opozicione partije (partija), dokse u drugim zemljama vladajua partija konsultuje, pa u znaaj-


22

POLITICKE PARTIJE


12/36

zbog toga ima polusezonski karakter. Jezgro tih partija, pieMoris Divere, ine poznati i uticajni pojedinci u raznim sferama.Najpre, poznati i uticajni pojedinci ije ime, presti ili uticaj sluekao jemstvo kandidatu i donose mu glasove; zatim, poznati i uti-cajni strunjaci koji poznaju vetinu manipulisanja biraima iorganizovanja kampanja; najzad, poznati i uticajni finansijeri kojiprilau sredstva za borbu.

2. Masovne partije su nastale u drugoj polovini XIX stolea. Onetee da u svoje redove ukljue to vei broj pristalica iz donjegdela drutvene piramide, pre svega pripadnika radnike klase,koji su izbornim reformama zadobili birako pravo. Te partijeuspostavile su vrlo sloenu i razgranatu organizacionu strukturu,sa naglaenim ovlaenjima viih partijskih nivoa u odnosu nanie. Te partije su, zabeleio je Divere, pronali socijalisti, s ci-ljem da ree problem sprovoenja izbornih kampanja za svojekandidate koji nisu mogli da raunaju na finansijsku podrkukrupnih kapitalista. Da bi reili gorue finansijske probleme onisu se, u odsustvu malobrojnih donatora koji im obezbeuju finan-sijska sredstva, oslonili na veliki broj malih donatora uvodeiredovnu partijsku lanarinu.

Masovne partije su, u stvari, proizvod socijalne strukture indus-trijskog drutva i masovne demokratije koja karakterie todrutvo. Ukljuivanjem velikog broja graana u svoje aktivnosti,masovne partije su doprinele razvoju partijske identifikacije i,time, stabilizaciji partijskih sistema. Prijem u partiju velikog brojapripadnika - Socijaldemokratska partija Nemake prva je dostigla1913. brojku od jednog miliona lanova - iziskivao je angaovanjebrojnog aparata inovnika i funkcionera, to je obezbedilo plod-no tlo za razvoj oligarhijskih tendencija. Prototip masovnih par-tija su socijaldemokratske i komunistike partije. Ambicijemasovnih partija, za razliku od kadrovskih, ne ograniavaju sesamo na to da istiu i podravaju kandidate na izborima, negoone, od svog nastanka, tee da obrazuju i politiki aktivirajulanove, pa je zbog toga u njima razvijen interni ivot. Potreba

podizanja obrazovnog i idejnog nivoa lanstva proizilazi iz tenjemasovnih partija da budu agens korenitog drutvenog preo-braaja, temeljne redistribucije politike i ekonomsko-socijalnemoi u korist radnike klase. U programskom smislu, masovnepartije se, zapravo, zalau za uspostavljanje novog socijalisti-kog drutva (reformama ili revolucijom) i za ostvarenje tog zadat-ka (brzo ili postepeno, nasilno ili nenasilno) sistematski priprema-

25

ograniena, pa je stoga teite partijske moi u parlamentarnojgrupi, a ne u partijskom rukovodstvu. Istini za volju, i u vein-skim izbornim sistemima partijsko rukovodstvo utie na sastavparlamenta, ali taj uticaj je indirektan. Na primer, u Velikoj Brita-niji, u kojoj je na snazi veinski sistem ( first-past-the post), cen-tralni organi Laburistike i Konzervativne partije ovlaeni su dapovuku partijsku podrku kandidatu kojeg je predloila lokalna

partijska organizacija, ime bitno umanjuju izglede na izbor togkadidata. Osim toga, poslanik koji se u svom politikom delovanjuogluuje o sugestije partijskog rukovodstva, gubi podrku par-tije na predstojeim izborima.

Ve smo ukratko naveli konstitutivne funkcije politikih partija.Neke od tih funkcija mogu da vre druge organizacije, ali ne svete funkcije. Sindikati, na primer, vre selekciju agregacije i izraa-vanja interesa (prvenstveno ekonomsko-socijalnih), ali oni nevre vlast. Udruenja graana ili politiki klubovi mogu da for-muliu razliite zahteve vlastima, ali oni nemaju poslanike u par-lamentu ijom bi odlukom transformisali te zahteve u opteo-bavezne norme. Ukratko, i kad druge organizacije obavljaju nekeod partijskih zadataka, one nisu funkcionalni ekvivalent partija.

Tipovi partija

U teorijskim raspravama o politikim partijama i o njihovomrazvoju u protekla dva stolea, najee se pravi razlika izmeu(1) kadrovskih, (2) masovnih, (3) sveobuhvatnih i (4) kartelskihpartija. Postoje, dodue, i mnoge druge podele partija, ali onenisu ire prihvaene u literaturi. Izneemo ukratko konstitutivnaobeleja navedenih tipova partija.

1. Kadrovske partije su nastale krajem XVIII i poetkom XIXstolea. To su labavo povezane organizacije sa malim brojemlanova, to je posledica visokih cenzusa (imovinskih, obrazov-nih, rasnih, polnih) koji su bili na snazi u razdoblju njihovogformiranja, a koji su bitno suavali broj nosilaca birakog prava.

Po tim osobinama, kadrovske partije odgovaraju politikomsukobu izmeu aristokratije i buroazije. U tip kadrovske partijespadaju buroaske partije XIX stolea (dananje liberalne i kon-zervativne partije) i, uz izvesne specifinosti, amerike partije.Kadrovske partije nemaju u pravom smislu lanstvo niti redovnulanarinu, a veza izmeu pojedinih delova partije je labava. Aktiv-nost kadrovskih partija odvija se samo u izbornom razdoblju i


24

POLITICKE PARTIJE


13/36

sedamdesetim godinama.Opisana programsko-politika modifikacija socijaldemokratskih

partija dovela je do nastanka partije novog tipa sveobuhvatnepartije (catch-all party). U procesu transformacije socijaldemo-kratskih partija mogue je razlikovati tri faze. U prvoj, koja je tra-jala do Prvog svetskog rata, ostvareno je maksimalno organiza-ciono jaanje tih partija, a drugu fazu - koja hronoloki obuhvata

dvadesete i tridesete godine - karakteriu poetna iskustva soci-jaldemokratije na vlasti koja nisu zadovoljila visoke aspiracijenjenih sledbenika. Najzad, sredinom pedesetih godina dvadese-tog stolea nastupa trea faza koju obeleava naputanje ranijeideoloke iskljuivosti i vezanosti za radniku klasu ime se, ustvari, socijaldemokratske partije postepeno transformiu u sveo-buhvatne partije. Dodue, neke od zapadnoevropskih socijal-demokratskih partija, i pored okretanja iroj klijenteli, i dalje teeda zadre nekadanje simpatizere i glasae iz radnike klase.

Smanjivanje broja lanova i slabljenje intenziteta njihovogangaovanja u sveobuhvatnoj partiji ide uporedno sa slabljenjempartijske identifikacije; sveobuhvatna partija trai od biraaizbornu podrku, a ne njihovo ulanjivanje. Usmeravajui svoje

izborne poruke na itavo birako telo, a ne iskljuivo na neke nje-gove segmente, rukovodstva sveobuhvatnih partija se u izbornimkampanjama sve vie oslanjaju na sredstva masovnoginformisanja, poglavito na televiziju. Te partije su odustale,takoe, od namere da temeljno menjaju drutvo i, umesto toga,zadovoljavaju se malim poboljanjima, o emu nedvosmislenogovori to to, u borbi za glasove biraa, nude programe kojisadre vie ili manje istog. Na taj nain kvalitativne razlikeizmeu partija postepeno su se transformisale u kvantitativne.

Premetajui teite svoje akcije na parlamentarni teren,sveobuhvatna partija posveuje naroitu panju selekciji izbornihkandidata. U celini uzev, taj tip partije ima sledea obeleja:drastino smanjivanje vanosti ideolokog prtljaga; jaanje uti-caja partijskog vostva; smanjivanje uloge partijskog lanstva;

opadanje vanosti drutvenih klasa koje su partije nekadaiskljuivo predstavljale i obraanje svim slojevima drutva; iobezbeivanje pristupa u partiju razliitim interesnim grupama.Upravo zbog sve vre saradnje sa razliitim interesnim grupa-ma, sveobuhvatna partija je prinuena da izbegava konkretizaci-ju svojih neposrednih ciljeva, ostavljajui tako sebi odreeneruke za kompromise sa tim grupama. Imajui u vidu napred

27

ju svoje lanove.3. Pojmovni par kadrovske - masovne partije omoguavao je do

sredine pedesetih godina dvadesetog stolea da se beskrajnoraznolike politike partije razvrstavaju, sa izvesnim izuzecima, ujedan od ta dva tipa. U te izuzetke spadale su: katolike, demo-hrianske, laburistike, agrarne, kao i neke partije Latinske Ame-rike, Bliskog istoka, Afrike i Centralne Evrope (pre 1939). Ali,

nakon toga, u zapadnoevropskim zemljama otpoeo je proceskorenitih promena politikih partija potstaknut spektakularnimekonomsko-tehnolokim progresom, dalekosenim transformaci-jama u socijalnoj strukturi i stratifikaciji i bitnim smanjivanjemklasnih nejednakosti. Promene partija naroito su podstaknutebrzim porastom broja zaposlenih u tercijarnom sektoru i izras-tanjem nove radnike klase koja je po dohotku i stilu ivotablia srednjim slojevima nego plavim okovratnicima. Ti preo-braaji ubrzali su slabljenje klasnog identiteta koji je preduslovmasovnih partija. Dodue, neki od tih preobraaja su upravorezultat angaovanja socijaldemokratskih, odnosno masovnihpartija. Nema, na primer, nikakve sumnje da su poboljanjupoloaja radnike klase u mnogim zapadnoevropskim zemljama

bitno doprinele mere socijaldemokratskih vlada, pa zbog toganije preterano tvrditi da je transformacija masovnih partija rezul-tat njihovog uspeha.

Na korenite tehnoloko-ekonomske i socijalne promene koje, ustvari, oznaavaju preobraaj industrijskog drutva u postindus-trijsko, socijaldemokratske partije su odgovorile redefinisanjemprogramskih ciljeva i temeljnom promenom naina delovanja.Umesto iskljuivog zalaganja za interese radnike klase, te parti-je su formulisale optedrutvene ciljeve kao to su: ubrzavanjeekonomskog razvoja, jaanje socijalne zatite i irenje obrazo-vanja. U korak sa temeljnom programskom revizijom krajempedesetih i poetkom ezdesetih godina, socijaldemokratske par-tije su u svojoj izbornoj i uopte politikoj strategiji potraileoslonac u itavoj populaciji, a se samo u radnikoj klasi.

Nasuprot socijaldemokratskim, komunistike partije u zapad-noevropskim zemljama su se - sa izuzetkom Komunistike parti-je Italije - energino odupirale promenama, rukovoene prven-stveno doktrinarnim razlozima. Istrajavanje na ovetalim pro-gramskim sloganima o klasnoj borbi i na starim i prevazienimobrascima organizovanja i delovanja, komunistike partije suplatile gubitkom izbornog i politikog uticaja u ezdesetim i


26

POLITICKE PARTIJE


14/36

razgranati dravni aparat. Nastankom kartelskih partija, izbornisukob izmeu partija gubi nekadanju estinu, to nije vie sukobsve ili nita, nego regulisani konflikt u kojem su obezbeenivitalni interesi poraenih uesnika. Istini za volju, proces nastan-ka kartelskih partija jo je u poetnoj fazi i najvie je napredovaou zemljama u kojima postoje duga tradicija saradnje izmeu par-tija i praksa finansijske pomoi drave partijama (Nemaka,

Austrija, Danska, Finska, Norveka, vedska).Smanjivanje razlika izmeu kartelskih partija na vlasti i u opozi-ciji dovodi do jednog dalekosenog problema koji zadire u samusutinu demokratije. Re je o tome da su graani, koji su nezado-voljni vladom, lieni mogunosti da na izborima podre alterna-tivnu politiku opciju, poto takva opcija zapravo ne postoji.Suavanjem ili ak gubljenjem politikih alternativa oslabljena jepovratna sprega izmeu interesa graana i politikih partija, tomoe da bude uzrok transformacije kartelskih partija u neki novitip. Ukratko, kartelske partije ne predstavljaju finalni tip, krajpartijske evolucije, nego etapu u stalnoj promeni partija. Protivdeterministike teze o konanom tipu partije govori to to uaktuelnom razdoblju ni u jednoj zemlji stabilne demokratije nisu

sve partije po tipu kartelske, kao to ni ranije nisu sve bile sveo-buhvatne ili masovne partije. Jedino su u osvit partijske ere,poetkom XIX stolea, u partijskim sistemima zapadnoevropskihzemalja delovale iskljuivo kadrovske partije.

Ukratko opisani tipovi partija ne postoje u stvarnosti u istomvidu nego veina savremenih partija u zapadnoevropskim zem-ljama ima obeleje razliitih tipova. Podrobniji uvid pokazuje dai u partijskim sistemima dveju republika SRJ koegzistiraju partijeu kojima se uoava sinkretika meavina obeleja razliitih partij-skih tipova, uz neke lokalne osobenosti. Pomenimo najpre ex-komunistike partije: SPS, DPS, SNP CG i JUL na iji je nain delo-vanja uticao nasleeni odnos prema dravi iz starog reima, ustvari, obrazac odnosa u kojem je drava produena ruka vlada-jue komunistike partije. U takvom odnosu nisu postojale

granice izmeu partije i drave, to je u Srbiji ostalo na snazi - uznebitne promene - sve do temeljnog politikog prevrata 5. okto-bra 2000. Slina ocena vaila je za Crnu Goru do rascepa vlada-jueg DPS-a (1997), posle ega je otpoeo proces smanjivanjadirektnog uticaja te partije na dravni aparat.

Ex-komunistike partije Srbije i Crne Gore razlikuju se od ostalihpartija ovih republika po veem broju lanova i po vroj orga-

29

reeno, moe se zakljuiti da samo najvee partije u datom parti-jskom sistemu mogu biti uspene sveobuhvatne partije, dok supartije manjinskih etnikih i religioznih grupa, ili pak regionalnepartije, u tome objektivno onemoguene.

4. Sredinom sedamdesetih godina XX stolea u nekim zapadno-evropskim zemljama uoavaju se procesi pribliavanja najveihpartija dravi, koja postaje glavni izvor partijskih prihoda, i po-

boljavanje odnosa izmeu najveih partija koje umesto perma-nentnih sukobljavanja uspostavljaju vrstu saradnju sa drugimrelevantnim partijama u sistemu. Ti procesi govore o obrazova-nju novog tipa, kartelske partije. Kartelska partija nije viepreteno zastupnik civilnog drutva koja deluje na dravu iprodire u nju, nego posrednik izmeu partije i drave. U tenji dazadobije ili zadri poluge dravne vlasti, rukovodstvo kartelskepartije usredsreuje svoju aktivnost iskljuivo na parlamentarniteren i na izbore, dok unutranji ivot partije sasvim zamire (sas-tanci organizacija, partijske debate, kampanje prijema novihlanova). O tim promenama posredno svedoe podaci po kojimaje u protekle dve decenije broj zaposlenih u parlamentarnomkrilu zapadnoevropskih stranaka neuporedivo bre rastao nego

u centralnom partijskom organu. U Austriji, Finskoj, Nemakoj,Norvekoj i vedskoj taj broj porastao je 3-4 puta bre, u Danskoj10 puta, a u Irskoj 12 puta.

Budui da broj lanova zapadnoevropskih partija nezadrivoopada - ovaj trend je uoen ve krajem ezdesetih godina - kar-telske partije su prinuene, usled sve skupljih izbornih kampanja,da se oslone na dravne subvencije; drava postepeno postajeglavni partijski finansijer. Ideoloko-programska opredeljenjakartelskih partija gube vanost, a osvajanje to ire izborne podr-ke postaje njihov iskljuivi cilj. Zbog toga one podseaju naorganizaciju politikih preduzetnika koja, u zamenu za izbornupodrku konkretnih i privremenih skupina, zastupa interese tihskupina u najviem predstavnikom telu.

Osim vrste veze sa dravom i naglaene meusobne koopera-

tivnosti, u bitna obeleja kartelskih partija spada i lak pristupvlasti, o emu dobro govore podaci da su, u protekle dve deceni-je, sve znaajnije partije u Zapadnoj Evropi vrile vlast, samostal-no ili u koaliciji. Kao posledica sporazumevanja izmeu relevant-nih partija, smanjen je rizik u izbornim nadmetanjima na tajnain to se i partijama-gubitnicama obezbeuje pristup mediji-ma, patronani poslovi i mogunost da imenuju svoje lanove u


28

POLITICKE PARTIJE


15/36

dveju jugoslovenskih republika ne zapaa se vrsti spoj partija sainteresnim grupama, to je bitno obeleje pomenutog tipa parti-je. Objanjenje razlike je jednostavno; u Srbiji i Crnoj Gori jo nepostoje snane i izdiferencirane interesne grupe.

Partije Srbije i Crne Gore pokazuju, takoe, izvesne slinosti isa kartelskim partijama po tome to su partije u obejugoslovenske republike - kao i kartelske partije - u velikoj meri

vezane za dravu u obezbeenju sredstava za vlastitu egzisten-ciju. Ali tu, opet, postoji i jedna osobenost u odnosu na kartelskepartije zapadnoevropskih zemalja. Re je o tome da su partijeSrbije i Crne Gore - kao i partije drugih postkomunistikih zema-lja ovog podruja - finansijski upuene na dravu u ranoj fazisvog razvoja, to nije bio sluaj sa partijama Zapadne Evrope kojesu u dugom razdoblju svog funkcionisanja bile nezavisne oddravnih subvencija.

Izmeu partija u Srbiji i Crnoj Gori i kartelskih partija u zapad-noevropskim zemljama postoje jo dve bitne razlike, od kojih seprva tie stabilnosti partija, uesnica kartela, a druga se tieprirode odnosa izmeu partija u kartelu. Prvo, u zemljamaZapadne Evrope najvanije partije su se, posle viedecenijske

konkurencije i mnogobrojnih izbornih nadmetanja, izdvojile izpartijske magme i obrazovale kartel. Dodue, i u tako stabilizo-vanom partijskom sistemu dolazi na periodinim izborima dopomeranja u snazi pojedinih partija, ali tu je, po pravilu, re opromenama od nekoliko procentnih poena. Nasuprot tome, u obejugoslovenske republike, sastav partijskog kartela nije izvestan,jer se izborni uticaj partija menja u irokim amplitudama. To uSrbiji dobro ilustruje SRS koji je obrazovan u februaru 1991, ali jeve na izborima u decembru 1992. postao druga stranka po snaziu parlamentu te republike. Slian je sluaj u Crnoj Gori sa SNP CGkoji je, posle jedne godine od svog formiranja, uspeo na repub-likim izborima 1998. da izvojuje 36,1 odsto glasova i 37,2 odstoposlanikih mandata, pa je tako po snazi na drugom mestu ucrnogorskom parlamentu.

Druga razlika se tie odnosa izmeu partija u kartelu. U zemlja-ma stabilne demokratije ti odnosi nisu - kao to je prethodnoreeno - samo, pa ni pre svega, konkurentski, nego saradniki.Nasuprot tome, odnosi izmeu partija Srbije i Crne Gore su,uglavnom, antagonistiki. Pomenimo odnose izmeu DOS-a i vlada-juih partija prethodnog reima, svrgnutog 5. oktobra 2000. U timodnosima sredinom 2001. dominiraju sukobi, poto je DOS, preu-

31

nizaciji, zbog ega ex-komunistike partije podseaju na masovnitip partija. SPS je poetkom 2000. po broju svojih lanova(630.000 prema zvaninim podacima te partije) daleko nadma-ivao ex-komunistike partije drugih zemalja ovog regiona, a usluaju Poljske, Maarske i eke ak i lanstvo svih politikihpartija tih zemalja (pojedinano uzev). U Crnoj Gori, DPS i SNP CGimaju, takoe, daleko brojnije lanstvo od ostalih relevantnih par-

tija te republike. I u drugim postkomunistikim zemljama (Polj-ska, Maarska, Estonija), ex-komunistike partije su - prema oceniistraivaa - vre organizovane i imaju vie lanova nego parti-je formirane 1989/1990. Uz slinosti ex-komunistikih partijaSrbije i Crne Gore sa masovnim partijama, treba upozoriti i naznaajnu razliku u pogledu programskih opredeljenja. Ex-komu-nistike partije dveju jugoslovenskih republika ne zastupaju usvojim programima interese odreenog dela populacije, radnikeklase, kao to je to sluaj sa masovnim partijama, nego interesesvih pripadnika drutva. Izborni apeli ex-komunistikih partijaSrbije i Crne Gore nisu upueni selektivnoj publici, nego graa-nima uopte, pa po tome one podseaju na sveobuhvatne partije.Dodue, ciljna grupa kod SPS nisu uvek graani, nego narod u

etnikom smislu, ime se SPS pribliio partijama nacionalistikepolitike porodice.Ultranacionalistiki SRS je, takoe, osobena legura obeleja

razliitih tipova partija. Po brojnom lanstvu i centralizovanojorganizaciji, SRS podsea na masovne partije. Razlika izmeu SRSi masovnih radnikih partija tie se socijalnog subjekta ije intere-se reprezentuju i statutarna ovlaenja partijskog voe. Umestoklasne pristrasnosti koja predstavlja bitno obeleje tipa masovnepartije, SRS do paroksizma naglaava, kako u programu tako i upolitikom delovanju, svoju nacionalnu misiju. Treba naglasitida SRS nije samo jedna od partija izrazito etnificirane partijskescene Srbije, nego partija koja je podsticala, pa i izazivala tu etni-fikaciju, unosei u odnose izmeu etnikih grupa izrazitu mili-tantnost i duh netrpeljivosti.

Kod SPO, DS, DSS, SSJ, NS CG i LS CG uoavaju se sledea zajed-nika obeleja: labava unutranja organizacija, dominantan uticajrukovodstva (prvenstveno partijskog voe) na proces odluiva-nja, relativno mala vanost ideoloke komponente i traenjeizbornog oslonca u socijalno neizdiferenciranoj izbornoj klijen-teli. Po tim obelejima, pomenute partije podseaju na tipsveobuhvatne partije ali uz jednu znaajnu razliku; kod partija


30

POLITICKE PARTIJE


16/36

u veini zemalja stabilne demokratije uoava se trend smanjivan-ja partijskog lanstva. Taj trend nije samo rezultat opadanja pro-centa graana koji ele da se angauju u partijskim aktivnostima,nego i sve manje potrebe partija da u izbornim kampanjamaangauju veliki broj lanova. Teite tih kampanja pomereno jeod sredine ezdesetih godina u zapadnoevropskim zemljama iSAD sa klasinih metoda pridobijanja biraa putem plakata (leta-

ka, pisama), skupova na kojima govore partijski lideri i kunihposeta biraima od strane partijskih aktivista (kampanja od vratado vrata) - a to je zahtevalo angaovanje velikog broja lanova- na kampanju preko elektronskih medija, prvenstveno televizije,u kojoj kljunu ulogu zadobijaju malobrojni i dobro plaeni speci-jalisti za propagandu. U takvim okolnostima partije su prvenstve-no zainteresovane da graani glasaju za njihove kandidate, amanje da oni postanu njihovi lanovi. Uporedno s tim, nekadaktivne bazine organizacije radnikih partija (socijaldemokrat-skih, komunistikih) sve ree se sastaju, a njihovu inerciju kom-penzira grozniava aktivnost partijskih tabova. To je upravo,kao to smo prethodno pokazali, jedno od konstitutivnih obele-ja dva tipa politikih partija koji danas dominiraju na zapadno-evropskoj partijskoj sceni; sveobuhvatnih partija (catch-all par-ties) i kartelskih partija.

U Srbiji i Crnoj Gori pretpostavljamo da udeo lanova partija ustanovnitvu iznosi od 10 do 12 odsto, koliko je i pre 1990. izno-silo uee lanova vladajueg SKJ u populaciji. Inae, u veinikomunistikih zemalja Jugoistone Evrope do 1990, lanstvomvladajuih partija bila je, takoe, obuhvaena otprilike jednadesetina stanovnitva (eka, Slovaka, Maarska, Poljska, Rumu-nija), ali je posle pluralistikog preokreta (1990) taj procenatsmanjen na 1-5 odsto. To upuuje na ocenu da se u navedenimzemljama veliki deo lanova vladajuih komunistikih partijapovukao posle 1990. iz partijskog ivota. Nasuprot tome, iznetipodaci za Srbiju i Crnu Goru snano sugeriu zakljuak da su u tedve republike lanovi SKJ nastavili i posle 1990. da partijski delu-

ju, bilo u partijama-naslednicama komunistikih partija, bilo unovoobrazovanim opozicionim partijama. Zadravanje skoro ne-izmenjenog ljudskog sastava ranije vladajuih komunistikih par-tija Srbije i Crne Gore u lanstvu svih relevatnih partija u plura-listikom razdoblju doprinelo je, svakako, opstanku u politikomivotu dveju jugoslovenskih republika obrazaca i normiponaanja koji su dominirali u prethodnom reimu.

33

zimajui vlast, bio prinuen da povede odlunu borbu protivkljunih linosti starog reima zbog zloupotreba i krenja zakona.Kao rezultat borbe, kljuna linost tog reima, Slobodan Miloevi,je uhapena 31. marta 2001. zbog finansijskih mahinacija. PoredMiloevia, uhapeni su, ili su protiv njih podignute optunice, idrugi najuticajniji pripadnici ranije vladajue politike elite Srbije iSRJ. Povrh toga, protiv Miloevia i jo etvorice najviih

funkcionera prethodnog reima, optunicu je podigao i Meunaro-dni krivini sud u Hagu, zbog zloina protiv ovenosti, i samo jepitanje kada e SRJ pristati da izvri njihovu ekstradiciju tom sudu.U Crnoj Gori odnosi izmeu dve najvanije partije DPS su, takoe,izrazito antagonistiki, ali u toj republici, za razliku od Srbije,nijedan od prvaka relevantnih partija nije lien slobode. Objanje-nje razlike treba traiti u tome to je demokratizacija reima uCrnoj Gori poela ve 1997, a osim toga, reim u toj republici nipre 1997. nije bio tako autoritaran kao reim u Srbiji.

U celini uzev, opisane slinosti izmeu partija Srbije i CrneGore, sa jedne strane, i razliitih tipova partija u zemljama sta-bilne demokratije, sa druge strane, su povrinske, a ispod njihpostoje dublje razlike koje proizilaze prvenstveno iz osobenostisocijalnog okruenja u kojem partije deluju. U pomenutim zem-ljama re je ne samo o viem stupnju ekonomskog razvoja, negoi o osobenoj socijalnoj strukturi i stratifikaciji koje su oblikovanepod uticajem najpre industrijske, pa potom nauno-tehnolokerevolucije. U tim zemljama postoji gusta mrea interesnih grupakoje izraavaju potrebe i tenje pojedinih delova populacije i kojeindirektno utiu na oblikovanje politikih partija. Nasuprot tome,u Srbiji i Crnoj Gori - i u drugim postkomunistikim zemljamaovog podruja - partije su (izuzev ex-komunistikih) nastale pre-ko noi, kao rezultat politikog imperativa da se u izuzetnokratkom roku uestvuje u prvim slobodnim izborima. Posle dese-togodinjeg razvoja, te partije se jo nalaze u prvim fazama insti-tucionalizacije.

lanstvo i rukovodstvoBroj lanova partija u zemljama stabilne demokratije varira u

irokim amplitudama; u nekim zemljama on se kree oko petodsto populacije (Velika Britanija, Nemaka, Irska) a u nekimprelazi 15 odsto (Austrija, Finska, vedska). Meutim, bez obzirana te razlike, od sredine ezdesetih godina XX stolea naovamo,


32

POLITICKE PARTIJE


17/36

odluke veine, niti je predvien njegov automatski preobraaj ulana kad bude izabran u ime partije (lan 13). U statutu SDP CG(1999) simpatizeri su shvaeni kao posebna, manje intenzivna ka-tegorija pristalica od lanova. O simpatizerima se u SDP CG vodi(ako to ele) posebna evidencija (lan 15). U DSS postoje, poredredovnih lanova koji u partiju ulaze svojerunim potpisivan-jem pristupnice uz saglasnost optinskog odbora, poasni

lanovi koje bira Glavni odbor te stranke (lan 4). Moe se pret-postaviti da se na pojedince izabrane za poasne lanove, odnosesve statutarne odredbe koje se tiu redovnih lanova, uklju-ujui one o plaanju partijske lanarine i o prestanku lanstva.SPO omoguuje, osim individualnog, kolektivno lanstvo profe-sionalnim, kulturnim, humanitarnim i drugim udruenjima, po-kretima graana i klubovima pod uslovom da su ciljevi radikojih su organizovani u saglasku sa programskim naelima SPO-a (Statut SPO, 1998, lan 7). Slinu odredbu sadri Statut SPS(lan 9).

lanstvo u partijama Srbije i Crne Gore, prema partijskim statu-tima, nespojivo je sa lanstvom u drugim partijama. Izuzetak utom pogledu je JUL koji zabranjuje svojim lanovima da uu usastav partija, pokreta i koalicija ...ija su programska oprede-ljenja ili politika praksa u suprotnosti sa ciljevima Jugoslovenskelevice (lan 7 Programa JUL-a). Citirana odredba sankcionie, ustvari, dvostruko lanstvo u JUL-u i nekoj drugoj partiji, presvega SPS. lan 8 Statuta SPS sadri pak odredbu o nespojivostilanstva u SPS i nekoj drugoj organizaciji i zabranjuje svojimlanovima uee u aktivnostima drugih partija bez saglasnostiviih partijskih organa.

Dok partijsko lanstvo, zaokupljeno svakodnevnim aktivnosti-ma, po pravilu, nema dovoljno vremena i interesa za potpunoukljuivanje u proces politikog odluivanja, niti raspolae za toneophodnim informacijama, rukovodstvo je aktivni, delatni ele-ment partije. Rukovodioci partija koje deluju u demokratskomporetku vode rauna u donoenju odluka o interesima lanstva i

biraa pa, zbog toga, rukovoenje partijama (i uopte politikorukovoenje) nije, kako se to ponekad uproeno misli, jednos-tran proces u kojem pojedinac ili grupa na stratekom poloajuarbitrarno donose odluke, nego relacija, povratna spregaizmeu rukovodstva i lanstva. Nauna istraivanja (empirijska iteorijska) savremenih politikih partija, naalost, nedovoljnoobraaju panju partijskim rukovodiocima, iako oni esto pre-

35

Od 1990. pa sve do velike politike promene 5. oktobra 2000.kada je u Srbiji ukinut autoritarni reim Slobodana Miloevia,najvie lanova, preko 600.000, imao je - kao to smo prethodnoistakli - vladajui SPS. Ovde je re, naravno, o preterivanju kojemsu, inae, sklone sve partije kada iznose podatke o broju svojihlanova; stvarni broj lanova SPS kretao se verovatno oko 400 hi-ljada. Posle 5. oktobra i eliminacije SPS sa vlasti, pretpostavljamo

da je broj njegovih lanova drastino opao na oko sto hiljada, auporedno s tim, bitno su porasli lanski efektivi DS i, jo vie, DSSiji je predsednik, Vojislav Kotunica, izabran za predsednika SRJna septembarskim predsednikim izborima 2000. Verujemo da jeDSS, koji je pre 5. oktobra imao manje od deset hiljada lanova,sredinom 2001. prevaziao broj od sto hiljada, a da se DS pribli-io tom broju. Broj lanova dve najvee crnogorske partije,Demokratske partije socijalista i Socijalistike narodne partije Cr-ne Gore izjednaen je i iznosi oko 35 hiljada (za svaku).

U zemljama stabilne demokratije rezultati mnogih empirijskihistraivanja pokazuju da je najvie jedna desetina partijskihlanova zaista aktivna, a slina ocena vai i za partije Srbije i CrneGore. Poto klasian pojam lana podrazumeva vrstu vezuizmeu pojedinca i partije, sa fiksiranim pravima i obavezamakao to su: uee u partijskim aktivnostima, prisustvovanje sas-tancima bazinih organizacija i plaanje lanarine - to se svemanje sree u stvarnosti - termin lan nije primeren sutinirelacije partija-pojedinac, jer se njime obuhvataju i pojedinci ijaje veza sa partijom relativno slabog intenziteta i za koje bi vieodgovarao termin simpatizer. Dok statuti veine relevantnih par-tija Srbije i Crne Gore - iji smo podroban uvid ostvarili sredinom2000. u knjizi Partije Srbije i Crne Gore u politikim borbama od1990. do 2000. (2000) - i dalje, po inerciji, govore iskljuivo olanovima, statuti DPS (1998), SNP CG (1998) i SDP CG (1999)uvode razliku izmeu lanova i simpatizera. lan DPS je, premalanu 10 statuta te partije, vre vezan sa partijom nego sim-patizer; obaveza plaanja lanarine odnosi se samo na lana, dok

simpatizer nije obavezan da plaa lanarinu, ali je duan dasprovodi odluke veine. Osim toga, simpatizer nema aktivno,nego samo pasivno birako pravo, tj. pravo da bude biran u imepartije, ali, kada zaista doe do njegovog izbora, simpatizer se,sudei prema lanu 14 DPS automatski smatra lanom partije. Naslian nain poloaj simpatizera je regulisan u Statutu SNP CG(1998), ali simpatizeru nije nametnuta obaveza da sprovodi


34

POLITICKE PARTIJE


18/36

tija, ali i kasnije; kad se partije stabilizuju, na njihovofunkcionisanje snano, i esto presudno, utiu partijske voe.Voe i elite vladajuih partija bitno opredeljuju smer razvoja nesamo tih partija nego i itave zemlje; od stavova i odluka ruko-vodeeg stratuma vladajuih partija presudno zavisi unutranja imeunarodna politika drava. Voa, po pravilu, presudno utiena najvanije partijske odluke i koristi sve resurse moi kojima

raspolae partija. Iako u donoenju odluka uzima u obzir stavovelanova rukovodstva, miljenja eksperata (partijskih i nezavisnih)i druge raspoloive informacije, partijski voa stavlja neizbenosvoj peat na najvanije odluke, pa je zbog toga za razumeva-nje i objanjenje partijske politike vano poznavati njegovu kog-nitivnu mapu i stremljenja.

Voe relevantnih partija Srbije i Crne Gore nose naziv predsed-nik, sa izuzetkom LS CG u kojem se voa naziva politiki lider.U LS CG postoji i predsednik partije ali su njegova ovlaenjabitno manja od ovlaenja politikog lidera (l. 16 Statuta LS CG,1998). Postupak izbora partijskih voa do u tanine je regulisanstatutima. Njihov izbor vri najvii organ stranke, bez obzira nanaziv tog organa (kongres - SPS, DPS i SDP CG; otadbinski kon-gres - SRS; skuptina - DS, DSS, SSJ i NS CG; sabor - SPO; konfer-encija - LS CG) ili najvanije rukovodee kolektivno telo stranke(Glavni odbor - JUL). Izbor politikog lidera LS CG je osoben, jerga vri Konferencija dvotreinskom veinom iz redova lanovaPoslanikog kluba te stranke u republikoj skuptini ili izvrnogorgana dravne vlasti, ako se stranka nalazi na vlasti (lan 16.stav 1 Statuta LS CG, 1998). Opisanim statutarnim reenjemposlaniki klub LS CG postao je iskljuiva regrutaciona osnovavoe ime je snano naglaen znaaj parlamentarnog krilau unutranjem ivotu te partije.

Optiranje za izbor partijskog voe od strane kongresa ili pak odstrane najvieg rukovodeeg kolegijalnog organa, ima vanereperkusije na distribuciju moi u partiji. U prvom sluaju partij-ski voa zasniva svoj autoritet na istoj osnovi na kojoj i kolegi-

jalno telo, to nesumnjivo doprinosi poveanju autoriteta voe, au drugom sluaju voa je, statutarno posmatrano, zavisan odkolegijalnog tela.

U pogledu obima i karaktera ovlaenja partijskih voa, izmeustranaka dveju republika SRJ uoavaju se vane slinosti i razlike.Prema statutima svih sedam relevantnih stranaka Srbije (DSS, DS,SPS, JUL, SRS, SPO, SSJ) predsednik reprezentuje stranku i istovre-

37

sudno utiu na delovanje partija. Demokratska teorija retko i saprimetnom nelagodom govori o vostvu u partijama (i uopte upolitikom ivotu), kao da je delovanje partija mogue bez vo-stva! U pristupu partijskim liderima - i politikim liderima uopte- prisutne su dve krajnosti: ili se o njima govori kao o iskljuivoaltruistikim usmerenim pojedincima, motivisanim jedino interes-ima partije kojoj u celini podreuju svoju linu dobrobit ili se oni

poimaju kao beskompromisni karijeristi, lovci na dobit, ije poli-tiko angaovanje inspirie jedino volja za mo. Umesto te dvekrajnosti, partijske funkcionere treba realistiki shvatiti kao poje-dince koji, po pravilu, nastoje da na zadovoljavajui nain obavesvoju dunost, ali koji se trude, posebno ako je re o dugogo-dinjim rukovodiocima koji nemaju drugu profesiju, ili je nikadnisu obavljali, da zadre svoje funkcije. Ovo tim pre, to profe-sionalno obavljanje politikih funkcija obezbeuje u svim zemlja-ma natprosene finansijske i simbolike nadoknade.

Kad je re politikoj prolosti rukovodilaca novoobrazovanihpartija u Srbiji i Crnoj Gori, treba imati u vidu da je veliki proce-nat tih rukovodilaca bio lan SKJ u pretpluralistikom razdoblju.Tome u prilog navodimo podatke da je od ukupno 122 poslanikaopozicije u treem sazivu Narodne skuptine Srbije (izabranom1993), 97 bilo u lanstvu SKJ pre 1990, a od njih je svaki treiobavljao u SKJ rukovodeu funkciju. Verovatno je udeo bivih la-nova SKJ u opozicionim partijama u dva prethodna saziva parla-menta Srbije (1990. i 1992) bio jo i vei. U Skuptini Crne Gore,meu 125 poslanika izabrabnih na prvim slobodnim izborima1990, od kojih 42 na listama opozicionih partija, samo jedan nijebio u lanstvu SKJ 1989! Veliko uee recikliranih komunista urukovodeem stratumu opozicionih partija nije, meutim, oso-benost Srbije i Crne Gore, nego zajednika karakteristika opozi-cionih partija u svim bivim republikama druge Jugoslavije, kaoi u Bugarskoj, Albaniji i Rumuniji.

Partijski voa

Rukovodei sloj u politikim partijama nije homogen, ve se unjemu mogu razlikovati nivoi koji odgovaraju nivoima organizo-vanja partije od lokalnog do centralnog. U rukovodstvima se, povanosti, izdvaja funkcija partijskog voe (prvaka, lidera), kaoinokosnog politikog organa. Partijska rukovodstva, naroito par-tijski prvaci, imaju kljunu ulogu u formativnoj fazi politikih par-


36

POLITICKE PARTIJE


19/36

Slina ekspanzija prerogativa uoava se i kod predsednika DSS.Predsednik te partije ovlaen je, prema Stututu od 1998, da, osimpredstavljanja i zastupanja stranke, usklaivanja i nadziranjanjenog funkcionisanja, predlae: kandidata za predsednika Izvr-nog odbora, izbornu listu sa konanim redosledom kandidata, i (uizuzetnim sluajevima), kandidata za potpredsednika stranke.Osim toga, predsednik DSS vlastan je da obustavi od izvrenja

odluku Izvrnog odbora i da svojom odlukom imenuje portparolastranke (lan 28). Izneta prava predsednika te stranke daleko pre-vazilaze, po obimu i vanosti, prava predsednika koja je sadraoStatut DSS od 1992, a koja su se svodila na predstavljanje i zastu-panje stranke (lan 31). Predsednik SSJ poseduje, takoe, znaajnaovlaenja, jer donosi odluke, preporuke, saoptenja, uputstva iinstrukcije izvrnog karaktera (lan 29 Statuta SSJ, 2000).

Za razliku od pomenutih pet partija Srbije, u SPS i JUL-u statu-tarna ovlaenja voa su manja. Prema Statutu SPS, predsednikpartije vri uglavnom koordinativno-reprezentativnu ulogu (lan39) i nema pravo da svojom odlukom postavlja funkcionere, paak ni da predlae izborne liste svoje partije. Slina ocena vai zaprvaka JUL-a koji izraava jedinstvo lanova i organizacija JUL-a,predstavlja JUL u javnosti, u kontaktima sa drugim partijama iorganizacijama i stara se o ostvarenju ciljeva i zadataka JUL-a(lan 21).

S obzirom na ovlaenja koja im obezbeuju statuti, voe parti-ja Crne Gore - kao i partija Srbije - mogu se podeliti u jake islabe. U prve spadaju partijske voe NS CG i LS CG, a u drugevoe preostale tri relevantne partije. Predsednik NS CG vlastan je,izmeu ostalog, da predstavlja i zastupa NS CG u zemlji i inos-transtvu i da izlae u ime NS CG politike stavove po svim pita-njima (lan 38 Statuta NS CG, 1995). Osim toga, prvak te partijeposeduje diskreciono pravo da imenuje portparola stranke ipredstavnike stranke na meunarodnim skupovima (lan 38Statuta NS CG). Indikativno je da su ovlaenja predsednika NS CGpo statutu iz 1995. znatno ira od ovlaenja koja mu je obezbe-

ivao prvi statut NS CG usvojen 1990. Prema statutu iz 1990,prava predsednika NS CG bila su svedena na sazivanje Glavnogodbora (lan 20 Statuta NS CG, 1990). Sukcesivni statuti LS CG(1990, 1995, 1998) obezbeivali su, takoe, sve vea ovlaenjapartijskom prvaku. Predsednik LS CG zadobio je - prema statutu tepartije usvojenom 1995 - ovlaenja, izmeu ostalog, da imenujei razreava 1. Predsednika Poslanikog kluba; 2. lanove Kabineta

39

meno, po funkciji, saziva i predsedava sednicama Glavnog odbo-ra (SPO, DSS), Predsednitva (SSJ), svih Zemaljskih izvrnih odbo-ra (SRS) ili pak poseduje ovlaenje da saziva i da predsedava sed-nicama Glavnog i Izvrnog odbora (SPS, DS), odnosno Direkcije(JUL). Osim navedenih ovlaenja, koja se uobiajeno nalaze ustatutima savremenih evropskih politikih partija, statuti SRS,SPO, DS, DSS i SSJ obezbeuju svojim prvacima i neke vane line

ingerencije. Predsednik SRS ovlaen je, izmeu ostalog, da vodipolitiku stranke i daje zvanina tumaenja politike i Programastranke, predlae Upravi imenovanje i razreenje lanova Pred-sednikog kolegijuma i imenuje i razreava efa Kabineta pred-sednika stranke i slubenike Kabineta (lan 58. Statuta SRS,1996). Prava predsednika SPO prema prvom statutarnomdokumentu - usvojenom 1990 - svodila su se na sazivanje ipredsedavanje sednicama Glavnog odbora. U Statutu SPO, koji jeprihvaen 1993, predsednik je prestao da bude prvi meu jed-nakima, jer je zadobio neka lina ovlaenja, izmeu ostalogpravo da predlae poslanike i da vlastitom odlukom imenujetreinu lanova Izvrnog odbora, generalnog sekretara stranke ipredstavnike stranke na meunarodnim skupovima (lan 31Statuta SPO, 1993). Naroito je vano pravo na imenovanje jednetreine lanova Izvrnog odbora to je omoguavalo predsednikuSPO da odluujue utie na operativno funkcionisanje partije.Statut SPO usvojen 1998. jo je vie ojaao poloaj partijskogvoe. Takvu ocenu potkrepljuje nadasve vano ovlaenje pred-sednika SPO da menuje i razreava lanove Predsednitva SPO(lan 17) iji broj, opet, utvruje predsednik stranke (lan 18).Poto su lanovi Predsednitva po funkciji i lanovi Glavnog odb-ora proizilazi da predsednik SPO odluujue utie na taj odborkoji je, prema statutu, najvii organ stranke izmeu dva Sabora(lan 19). Na taj nain kod predsednika su koncentrisana svakljuna ovlaenja, tako da se u okviru SPO moe govoriti opredsednikom sistemu.

Statut DS takoe snano naglaava ulogu predsednika partije

poveravajui mu ovlaenja, izmeu ostalog, da vodi politikustranke, usklauje i nadzire funkcionisanje stranke, predlaeliste kandidata za poslanike i da imenuje portparola stranke(lan 25 Statuta DS, 1997). Tako iroka ovlaenja predsednika DSoznaavaju korenitu promenu u odnosu na reenje usvojeno uprvom Statutu DS (1990) koji je funkciju predsednika partije sveona sazivanje i rukovoenje sednicama Glavnog odbora (l. 14).


38

POLITICKE PARTIJE


20/36

odre iluziju o jednakosti lanova, statuti radnikih partija daju,po pravilu, nepotpunu a esto iskrivljenu i pogrenu slikuraspodele moi u partiji. Nasuprot tome, statuti graanskih parti-ja, verodostojnije odslikavaju internu distribuciju moi, jer nerobuju egalitarnoj himeri. Opisana genetska razlika izmeu dvatipa partija objanjava, u velikoj meri, zbog ega su statuti parti-ja koje pripadaju (neo)komunistikoj (SPS, JUL, SNP CG) i soci-

jaldemokratskoj politikoj tendenciji (DPS, SDP CG) skromnodimenzionirali prerogative voa. Nasuprot tome, veina partijanacionalistike i liberalne politike tendencije su, neoptereeneegalitarnim nasleem, bile ire ruke u dimenzioniranju statu-tarnih prava svojih voa.

Drugi inilac koji je bitno uticao na diferencirano statutarnodefinisanje ovlaenja voa jeste distribucija moi u rukovodeemsloju u trenutku formiranja partije. Ako su u tom trenutku resur-si pripadnika rukovodeeg stratuma bili izjednaeni, postojala jevea verovatnoa da voa partije statutarno bude definisan samokao prvi meu jednakima i obrnuto, ako je neki od pripadnikarukovodeeg kruga u trenutku obrazovanja partije nadmaivaou pogledu resursa ostale, moglo se sa velikim stepenom izves-nosti oekivati da statut sankcionie tu asimetriju. U resursespadaju: irina i intenzitet podrke sledbenika, bez obzira da li sepodrka zasniva na racionalnim, afektivnim ili tradicionalnimrazlozima, posedovanje oslonca u drugim sreditima moi udrutvu kao to su drava, vane organizacije (sindikat, armija,policija, crkva), podrka drugih drava (naroito velikih sila),sposobnost da se obezbede materijalna sredstva za funkcionisa-nje partije, pristup medijima i dr.

Najzad, na irinu statutarnih ovlaenja partijskog voe snanoutie njegovo nastojanje da tokom obavljanja kljune partijskefunkcije zatiti statutarnim odredbama svoju poziciju od ospo-ravanja potencijalnih pretendenata. Partijski prvaci pokazuju utome ogromne razlike; jedni su iskljuivo zaokupljeni politikomekspanzijom partije i jedva obraaju panju na svoj statutarni

poloaj, dok drugi sistematski ire svoja statutarna ovlaenja dabi predupredili unutranje udare. Uoeni proces jaanja statu-tarnog poloaja voa partija Srbije i Crne Gore koje su obrazovaneu pluralistikom razdoblju nije, ipak, samo, pa ni pre svega,posledica njihove neutaive tenje da ojaaju svoj poloaj, nego ijednog objektivnog inioca - potrebe da se brzo donose vanepolitike odluke. Taj inilac se ne moe prenebregnuti pri

41

LS CG; 3. Predsednika i lanove Finansijskog komiteta LS CG i 4.Direktora preduzea LS CG (l. 5 Statuta LS CG, 1995). Taj statutbitno je proirio prerogative predsednika LS CG u odnosu na statutiz 1990, u kojem su prava predsednika (tada predsjednikaskuptine) bila ograniena na sazivanje skuptine (lan 15) i nazastupanje stranke (lan 20). Statut LS CG usvojen 1998. otiao jejo dalje, poveravajui politikom lideru LS CG (to je zvanini

naziv voe) da, izmeu ostalog, imenuje i razreava portparolastranke, lanove Velikog kabineta, glavnog i odgovornog urednikalista Liberal, sekretara politikog lidera, predstavnike u domaimi stranim organizacijama i direktora izbornog taba (lan 12 stav3), to oznaava potpunu personalizaciju rukovoenja partijom.U pogledu nadmoi partijskog voe u odnosu na ostale izabraneorgane stranke, LS CG je slian sa SPO.

Nasuprot statutima NS CG i LS CG koji obezbeuju velika dis-kreciona prava njihovim voama, statuti DPS i SNP CG ne predvi-aju takva prava. Predsednik DPS ovlaen je samo da predstav-lja partiju, obezbeuje jedinstvo i celovitost funkcionisanja par-tije i da predlae Glavnom odboru lanove Predsednitva.Ovlaenja predsednika SNP CG jo su manja, jer on nema pravopredlaganja lanova predsednitva. Poloaj predsednika SDP CG,statutarno posmatrano, neto je jai od poloaja predsednikaDPS i SNP CG, jer je predsednik SDP CG vlastan da uz konsultaci-ju sa potpredsjednicima, predlae kandidate za predsjednikaIzvrnog odbora i predsjednika SDP CG.

Na razliito dimenzioniranje statutarnih prerogativa voa rele-vantnih partija Srbije i Crne Gore uticalo je vie inilaca od kojihemo nabrojati samo najvanije. Prvi inilac je, uslovno govorei,istorijsko naslee, odnosno pripadnost tipu radnikih iligraanskih partija. Dilema o tome izraava se u naem sluajukao pitanje da li stranka pripada socijalistikim ili komunistikimpartijama - koje se uobiajeno svrstavaju u tip radnikih partija -ili pak drugim partijama koje se ubrajaju u tip graanskih partija.Radnike partije tradicionalno visoko istiu ideal ravnopravnog

uea svih lanova u unutarpartijskom ivotu, zbog ega sustatuti partija koje pripadaju tom tipu krti u obezbeivanjupojedinanih ovlaenja partijskim voama. Ocena da statuti rad-nikih partija snabdevaju voe relativno uskim ovlaenjimavaila je ak i za vladajue komunistike partije u zemljama real-nog socijalizma, ukljuujui i SKJ, iako su u realnom ivotu voetih partija posedovale enormnu mo. U stvari, zbog nastojanja da


40

POLITICKE PARTIJE


21/36

iz konsolidacije svake disciplinovane politike celine, a drugimdelom iz individualno-psiholoki zasnovane tenje voa za zadobi-janjem to vie moi. Naroito je vaan prvi pomenuti razlog aku-mulacije moi u rukama partijskih voa koji, zapravo, rezultira izimanentnih potreba partija da u politikoj borbi brzo donoseodluke, to kolegijalni organi nisu u stanju da ine. Nastojanja voeda u partiji ostvari to veu mo, pospeena su potrebama lanova

i aktivista da svom angaovanju pridaju smisao sledei odreenogvou. Sa potrebom da partijske voe deluju samostalno, vrsto jepovezan njihov presudan uticaj na politiku karijeru ostalih partij-skih rukovodilaca, bez obzira da li ih na to ovlauje partijskistatut. Takav uticaj rezultira iz globalnog uvida koji (treba da) pose-duje prvi ovek partije; od njega se oekuje ne samo da poznajepotencijale i potrebe partije, ukljuujui kadrovske, nego i plankorienja tih potencijala i zadovoljenja potreba. Na osnovu toga,voa uvek moe da iznese uverljivo objanjenje zato su nekipojedinci izabrani ili predloeni na vane poloaje, a drugimimoieni. U tome treba traiti objanjenje izvanredno velikog,esto presudnog uticaja partijskih voa u demokratskim zemljamana izbor kandidata za poslanike u parlamentu.

Voe relevantnih partija u obe republike SRJ demonstrirali susvoju mo u posmatranom razdoblju (1990-2001) unutar partijana vie naina. Prvo, oni se u donoenju politikih odluka estonisu osvrtali na opredeljenja partijskih programa. Drugo, oni su uinternim obraunima sa neistomiljenicima u vlastitim partijamauspevali najee da nametnu svoju volju. Izuzetnu lakou obra-una sa pripadnicima elitnog partijskog kruga moda je naj-ubedljivije demonstrirao predsednik SPS, Slobodan Miloevikada je na njegov predlog Glavni odbor SPS smenio 28. oktobra1995. sa funkcija est istaknutih partijskih rukovodilaca, izmeunjih i dva potpredsednika partije (Borislav Jovi i Mihailo Marko-vi). Protiv tog iznenada podnesenog predloga predsednika, nijese izjasnio nijedan lan Glavnog odbora SPS, niti je o tome uoptevoena diskusija, a sednica odbora trajala je ukupno 12 minuta!

Tree, voe partija uspevale su da osujete zahteve za vlastitomsmenom ak i kad je partija, kojoj su na elu, doivljavala uza-stopne neuspehe na izborima, zbog ega nije preterano tvrditi daizborna neuspenost nije delovala kao prepreka reelekciji partij-skih voa. Dobra ilustracija nepokretnosti jednom izabranihvoa partija Srbije jeste to to svi prvi predsednici vanih partijaizabrani na ta mesta poetkom devedesetih godina, zauzimaju,

43

objanjenju razloga zbog kojih je u statutima nekih partija done-tim posle 1990 (DS, DSS, NS CG, LS CG) dolo - kao to smoprethodno pokazali - do ekspanzije prerogativa partijskih prvaka.Autori prvih statuta tih partija nisu, iz razumljivih razloga, moglida imaju u vidu ogromne politike, organizacione, tehnike i finan-sijske probleme sa kojim e se suoiti novoosnovane partije, pa sestoga potonje verzije statuta u kojima su centralni organi i partij-

ski voa zadobijali sve ire ingerencije, mogu shvatiti kao korek-cija prehodnih propusta. Neophodnost centralizacije u novoobra-zovanim partijama dodatno je potencirana time to su u protek-lom razdoblju te partije doivele brz organizacioni razvoj koji perse potencira potrebu koordinacije i usmeravanja. Znaaj prethod-no iznete podele partijskih voa na statutarno jake i slabe imasamo uslovnu vanost, jer statutarno slab voa partije moe pose-dovati veliku stvarnu politiku autonomiju i vice versa. Uz vou ilanove najueg partijskog rukovodstva, ogroman uticaj u partija-ma ponekad ostvaruju savetnici (koje imenuje sam voa) i drugipojedinci iz voinog okruenja: brani drug, roaci i prijatelji.

Ako se, umesto statutarne raspodele prava i dunosti, poza-bavimo stvarnom raspodelom moi u partijama, moemo sa si-gurnou oceniti da je u rukama voa svih relevantnih partijadveju jugoslovenskih republika bila od 1990. do 2001. koncen-trisana izuzetno velika mo. Ovde mo shvatamo, u smislu MaksaVebera, kao verovatnou da jedan ovek ili grupa ljudi sprovedusvoju volju u nekom drutvenom odnosu, bez obzira na kakvojosnovi poiva ta verovatnoa, odnosno sposobnost. Iz toga sledida je mo odnos izmeu gospodarenja i potinjenosti. Kada je tajodnos u politikim partijama statutarno sankcionisan, moe segovoriti o statutarnoj moi voe, pri emu treba imati u vidu da jeto samo jedna, i to ne nuno i najvanija, dimenzija njegove moi.Ali, iz ocene da statutom garantovana ovlaenja nisu jedina, pamoda ni najvanija, poluga moi partijskih voa, ne treba izvuizakljuak da su statutom definisana prava i obaveze partijskihvoa nevana, jer takve odredbe olakavaju lanovima da na par-

tijskim izborima utiu na odabir najpogodnijeg kandidata i da po-sle toga manifestuju, bez straha od sankcija, neslaganje u partij-skoj javnosti sa postupcima (merama, odlukama, stavovima) voe.

To to partijski prvaci akumuliraju veliku mo u svojim rukama ikad im to statuti izriito ne obezbeuju, rezultira jednim delom iz,kako je to Robert Mihels briljantno opisao, psihologije organizaci-je, odnosno iz taktikih i tehnikih neophodnosti koje proizilaze


42

POLITICKE PARTIJE


22/36

nje sa porazom i formiranje gubitnikog mentaliteta meulanovima, to paralie partijsku akciju i smanjuje njene anse upredstojeim izbornim nadmetanjima.

Partijski sistemi

Pod partijskim sistemom podrazumeva se mrea konkurentskih

i saradnikih odnosa izmeu partija, lanova (delova) tog sis-tema. Kroz partijski sistem izraavaju se interesi pojedinihdrutvenih grupa; u skladu sa stepenom podrke koju na izbori-ma pruaju graani pojedinim partijama, u parlamentu se obrazu-ju vlade kao nosioci izvrno-politike vlasti.

Kao kriterijum klasifikacije partijskih sistema najee se koristibroj partija i, s obzirom na taj kriterijum, razlikuju se jednoparti-jski, dvopartijski, tropartijski i etvoropartijski sistemi. Ako jebroj partija vei od etiri, uobiajeno se govori o polipartijskim ilimultipartijskim sistemima. Broj partija je, zaista, izuzetno vaan,jer govori o distribuciji moi u partijskom sistemu i o opseguinterakcija izmeu partija koje ine jedinice sistema (mehanikapartijskog sistema), pa se stoga klasifikacije partijskih sistemauobiajeno zasnivaju na tom kriterijumu. Partijski sistem Srbije je,u pogledu broja relevantnih partija zastupljenih u parlamentu,evoluirao od tropartijskog 1990. i 1992, preko polipartijskog1993. ka etvoropartijskom 1997. i 2000. Premda je i posle repub-likih izbora 1997. i 2000. uspostavljen etvoropartijski sistem,partije-lanovi tog sistema nisu isti: 1997. to su bili SPS, SRS, SPOi

goati - partije i izbori

Documents