Isidora Sekuli roena je 16. februara 1877. godine u bakom selu Moorin kod ablja. kolovala se u Novom Sadu, Somboru, a Viu pedagogiju je zavrila u Budimpeti. Radila je kao nastavnica u Panevu, apcu i Beogradu. Bila je izuzetno obrazovana, odlian poznavalac klasinih i modernih jezika, a bila je takoe i brilijantan stilista. Pisala je eseje o Njegou, Lazi Kostiu, Petru Koiu i jo mnogim drugima. Negovala je tkz. "beogradski stil" i intelektualnu prozu, ime se pribliila modernoj knjievnosti koja e doi do izraaja u periodu izmeu dva rata, ali i kasnije. Govorila je ruski, nemaki, engleski, francuski i norveki. Penzionisana je 1931. godine, a 16. februara 1939. godine postavljena je za dopisnog lana Srpske kraljevske akademije. 1950. godine postala je redovni lan Srpske akademije i postala prva ena akademik u Srbiji. Umrla je 5. aprila 1953. godine u Beogradu.

Gospa Nola

-Vrsta knjievnog dela: pripovetka iz zbirke "Hronika Palanakog groblja"-Mesto radnje: Baka, Vojvodina-Glavni likovi: Gospa Nola-Tema: Prolaznost ljudskog ivota

ETAPE RADNJE:1.Uvod:Opis gospa Nole i njenog detinjstva2.Zaplet:Usvajanje Julice3.Kulminacija:Smrt gos-Toe4.Obrt:Odlazak usvojene dece5.Rasplet:Smrt gospa Nole

Kratak sadraj:

Grobnica Lazarevievih je zaputena, a sa novim generacijama njihovo ime se zaboravlja. Kao dete, gospa Nola ivela je na granici izmeu Srbije i Bosne zajedno sa ocem i majkom. Meutim, majka joj se razbolela i umrla. Otac se ponovo oenio sa jednom Italijankom, koja mu je troila novac i ivela raskono. Njen otac je sa njom dobio erku, Julicu. Nola je brinula o svim poslovim oko kue i vie je liila na muko nego na ensko. Jednog dana primetio ju je stari trgovac gos-Toa. Nola se udala za njega. Gos-Toa je kao mladi iveo sa bratom i ocom u bogatoj kui. Meutim, braa su bila u svai sve dok se nije desila pljaka u njihovoj kui. Poto mu je brat Petar bio bolestan, on se poeo brinuti o njemu i slati ga u banje sve dok ga bolest nije savladala. Sada su gospa Nola i gos-Toa iveli sami na tom velikom salau. Gospa Nola pomagala je Toi u donoenju odluka, sve dok se gos-Toa nije povukao iz javnog ivota i sve vie ostajao kod kue itajui knjige. Jednom je ak dobio i nagradu za itanje.

Gospa Nolin otac rastao se od Italijanke, a Julica je prela da ivi sa gospa Nolom i gos-Toom. Gos-Toa je mnogo voleo Julicu i ak je eleo da joj pokloni itavo imanje kao miraz, ali gospa Nola nije to dozvolila. Jedne veeri upali su razbojnici u kuu, opljakali ih i ubili gos-Tou. Gospa Nola i Julica preselili su se u kuu u varoi. Paula, devojka koju je gospa Nola usvojila ubrzo se udala. Ubrzo je gospa Nola usvojila Srbu i malog vabu Hansa koji je bio sin lajfera. Hans je voleo kolu, dok je Srba vie voleo konje i junatvo. Zbog toga je Srba zavrio u kolskom apsu i eleo je da pobegne u Ameriku, to je razoaralo gospa Nolu koja je bila bolesna. Kada je gospa Nola ozdravila Julica joj je rekla da je stiglo pismo od njene majke koja eli da ona doe kod nje. Nakon nekoliko dana Julica saoptava gospa Noli da eli da se se uda za Miluia ili da ide kod majke. Gospa Nola to ne odobrava i odluuje da joj nae prikladnog mua. Zbog toga, gospa Nola pita doktora Mirka da se oeni Julicom. Doktor joj govori da mu se Julica ne svia, ali ipak pristaje zbog velikog miraza. Meutim, posle nekoliko dana nakon svadbe dvoje mladenaca se rastaju. Gospa Nola poklanja veliku koliinu novca crkvi zbog razvoda, a Julica se udaje za Miluia i sa njim dobija sina.

Dolazi vreme vabine mature i gospa Nola razgovara sa njim o tome ta eli da upie. On se odluuje da postane inenjer i da studira u Belgiji. Gospa Nola mu to dozvoljava. Julicin mu obljavljuje da je ateista i svi ga proglaavaju za luaka. Poinje da zlostavlja enu i dete, te Julica odlazi da ivi sa gospa Nolom. Meutim, lekari otkrivaju da on ima teku bolest i Julica odlazi da se brine za njega. Nakon sedam godina bolesti, on umire. Na njegovom grobu nikad nije elela da se upali svea i svi su mislili da je on proklet. vaba se vraa kui, jer mu otac umire. Doekuje ga gospa Nola , a on joj govori da e ostati da radi u Nemakoj i trai joj novac kako bi mogao da plati za nove knjige i dug o kome ne eli da pria. Gospa Nola pristaje da mu da novac i govori mu da nita ne treba da vrati. Julica i Srba se venavaju, a gospa Nola se razboleva i na kraju umire.

Analiza likova

Gospa Nola

Gospa Nola ili Stanojla Perinova, kako joj je zapravo bilo ime, nikada nije marila za izgled i volela je da se drui vie sa mukarcima nego sa enama zbog svog mukobanjastog izgleda. Bila je hrabra, uporna, skromna i potena ena i uvek je pomagala svima. Trudila se da usvoji decu, jer nije imala svoju i da ih izvede na pravi put iako nikada nije uspela da pronae svoju sreu u njima.

Autor:Isidora SekuliKnjievni rod:epikaKnjievna vrsta:pripovetkaO pripovetkama Isidore SekuliPripovetka Gospa Nola pripada zbirci pripovedaka Isidore Sekuli: Kronika palanakog groblja . Uobiajeno je miljenje, mnogih strunjaka koji su se bavili analizom pripovedakog rada prve ene akademika u Srbiji, Isidore Sekuli, da je upravo pripovetka Gospa Nola osnov itave zbirke i da je jedna od najboljih u njenom opusu.Sve pripovetke ove zbirke, osim poslednje dve, poinju gotovo na isti nain: slikom groblja i opisom groba glavnog junaka pripovetke.Zbirka pripovedaka Kronika palanakog groblja je objavljena 1940. godine.Pretpostavlja se da je inspiraciju za pripovetke iz ove zbirke, uvena srpska spisateljica pronala u svom ivotu. Naime, 1900. godine je doivela veliku tragediju: u aprilu te godine joj umire otac, a samo tri meseca kasnije i brat. Obojica su sahranjeni na pravoslavnom groblju u Zemunu. Na njihovim grobovima je Isidora provodila dosta vremena. Tu je upoznala i grobara po imenu Nikola. Sa njim se i sprijateljila, a on joj je pripovedao o mnogima koji su bili tu sahranjeni, ali i o njihovim porodicama. Sve je to mlada Isidora paljivo beleila i kasnije pretoila u zbirku pripovedaka Kronika palanakog groblja .Tema pripovetke Gospa NolaOsnovna tema lektire Gospa Nola je prolaznost ljudskog ivota.

Analiza lektire Gospa NolaPaljiva analiza pripovetke Gospa Nola , ali i itave zbirke Kronika palanakog groblja ukazuje na dublje znaenje. To podrazumeva da se prolaznost ovekovog ivota ogleda, zapravo u njegovoj neispunjenosti iz bilo kog razloga. Konkretno, gospa Nola je neispunjena kao majka i toga biva svesna. Ova hrabra ena je strpljivo i bez roptanja prihvatila svoju sudbinu, koraajui hrabro kroz ivot i hvatajui se u kotac sa svim nevoljama.Smisao ivota je pronala u pomaganju drugima, bez elje da dobije neto za uzvrat.itava pripovetka prati ivot Stanojle Perinove. Isidora Sekuli je maestralno istkala priu o svim usponima i padovima glavne junakinje. Njen stil je jasan i vrlo lako razumljiv i itljiv.Prepriano delo Gospa Nola za pismeni sastavPripovetku Gospa Nola je mogue samo ukratko prepriati, jer sadri mnotvo dogaaja, uzevi u obzir da prati ivot glavne junakinje od roenja do njenog venog poinka. Zato je, naravno mnogo bolje proitati je, nego se osloniti na turo prepriavanje. Svakako je vrlo esta tema za sastav iz srpskog jezika ili pismeni zadatak upravo ova lektira, pa je vano da je proitate u celosti.Tok pripovedanja je vrlo zanimljiv, kao uostalom i u veini pripovedaka iz ove zbirke. Naime, pria poinje opisom grobnice u kojoj lei gospa Nola. Zatim se nastavlja pria o njenom roenju, ocu, majci, udajiStanojla Perinova je roena nakon to je njenim roditeljima preminuo sin, te otac u njoj vidi, na vrlo udan nain neto od preminulog sina. Da li zato, ili to joj je priroda bila takva, tek Nola ubrzo poinje da se drui sa mukarcima, pa i ponaa poput njih. Ali, kada joj je majka umrla, ona preuzima brigu oko kue i oca. Meutim, otac se ubrzo eni i dobija erku.Nola se potom udaje za Tou Lazaria, koji je dosta stariji od nje. Nola i Toa se lepo slau, a ona polako preuzima gotovo sve poslove oko imanja.elei da pomae, Nola poinje da usvaja decu, jer nije imala svoje. Sve njih je uspela da izvede na put i pomogne im, kako je znala i umela, a najuspeniji je bio jedan vaba, koga je Nola nerado usvojila. Mada se trudila da im pomogne i usrei ih, koliko je to bilo u njenoj moi, gotovo da nijedno od njene dece, osim ve pomenutog vabe nije pronalo svoju sreu, niti postigao neki naroit uspeh.Pa ipak, iako je pomagala svima koje je usvojila, ali i mnogima kojima je pomo bila potrebna, ukljuujui i radnike na njenom imanju, gospa Nola nije doivela da joj to bude uzvraeno.

Analiza lika gospa NoleStanojla Perinova, kasnije Lazari se, ini se od kad je stasala izdvajala od drugih devojaka, na prvom mestu po svom izgledu, a kasnije i po ponaanju. Nikada nije marila za izgled i mnogo vie je drugovala sa mukarcima, nego sa enama. Re je o nadasve hrabroj eni, upornoj, izdrljivoj, skromnoj, potenoj, jednostavnojNi kada se udala, Nola se nije izmenila, kako to veina ena ini. Naprotiv, bila je jo vrednija i bolja. Pomagala je kome god je mogla, ali i crkvi. Trudila se da deci koju je usvojila omogui sve to je bilo u njenoj moi i da ih izvede na pravi put, elei za njih samo najbolje. Ali, naalost gotovo niko od njih nije uspeo da pronae svoju sreu, a to im je gospa Nola elela iz sveg srca.Citati iz pripovetke Gospa Nola Hranim telo, a ne pitam za duu! Otac se kiselo radovao: ensko i runo dete. Teko joj je bilo ostaviti ga, jer se sad brinula za njega ba kao za neko dete. skandal i novost moraju biti vrui. Samo se gospa Nola ne menja. Volim decu, volim mladost. Nikad mlada nisam bila, nikad svoje dece neu imati! Ja ga volim i ne volim, ali ta e, kad njega voli Bog! Pogreila sam mnogo, ali u dobroj nameri. ta ete, nisu sve pameti ni u jednoj glavi, pa ni u mojoj. Sad mi ostaje da opravim to sa, okvarila. Nikakvu radost mi ne da Bog, ne dadu ni ljudi. Ne kukajte! Ne olajavajte druge da bi mene uteili! Ne pravite jalov inat! Pustite me da ivim dok sam iva! Nita lepe i slae za enu nego dizati dete i biti majka! Ali, ako te ja nisam mogla dosta voleti, voleo te je Bog, i to je dosta Svejedno, ona ima makar strast. Svako neto ima. A ta imam ja, i ta sam imala ja? Budite zadovoljni, oveka ste stvorili, a to je vie nego da ste ga rodili. Razlika u godinama velika, razlika u ludosti nikakva.